Kаталог уџбеника за географију по новом програму наставе и учења 2022/2023
ЗА СВЕ РАЗРЕДЕ: • ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИЦИ • НАСТАВНЕ ПРИПРЕМЕ
Географија 8 Уџбеник за осми разред основне школе
•• ••
Кроз шест тематских целина обрађени су садржаји
који воде остварењу предвиђених исхода. Поред основног текста, у оквиру сваке наставне јединице издвојени су следећи елементи: кључни појмови; квалитетне фотографије, карте, графикони, табеле и шематски прикази који функционално допуњавају основни текст; географске занимљивости које побуђују интересовање ученика за садржаје који се обрађују; задаци којима је циљ да наведу ученике да одређене географске одреднице пронађу на карти или да се подсете раније обрађених садржаја који су у вези са онима који се тренутно обрађују. Свака наставна јединица праћена је питањима и задацима којима се проверава усвојеност обрађених садржаја. На крају сваке тематске целине налазе се прегледни сажетак обрађеног градива у виду основних теза и шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме. На крају књиге налази се регистар појмова обрађених у уџбенику, као и списак коришћене литературе. Уџбеник ће бити доступан и у дигиталном формату, са интерактивним задацима и проверама знања.
•• •• •• ••
Аутори: Драган Милошевић, Мирослав Маркићевић
Кључни појмови на почетку сваке наставне јединице
Обрада наставне јединице 21
ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ И ПРОБЛЕМИ ПОГРАНИЧНИХ КРАЈЕВА
Границе представљају замишљени вертикални омотач који раздваја/ /повезује међународно признате државне просторе не само на Земљиној површини већ и у унутрашњости Земље, у дубини мора и у ваздуху. На географским картама оне су означене линијским картографским знацима. Уколико су природне везе између суседних држава добре и ако њихови народи живе у пријатељским односима, онда границе имају карактер повезивања и отворене су за слободно кретање људи и роба, док у супротном имају изразито баријерни карактер, то јест карактер раздвајања. Политичка дешавања у СФР Југославији почетком деведесетих година XX века довела су до њеног распада и промене граница, чиме је промењен и статус пограничних простора Србије. Општине које су некада заузимале средишњи положај унутар СФРЈ постале су пограничне општине. Отуда се све границе Србије према времену настанка могу поделити на старе и нове. Границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији утврђене су и међународно признате након Првог светског рата, када је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. За разлику од њих, границе према Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији настале су након распада СФРЈ. Оне се протежу дуж некадашњих међурепубличких граница, утврђених после Другог светског рата. С обзиром на то да су ове границе биле административне, оне нису
Кључни појмови y y y y y y y y
старе границе нове границе природне границе неетничке границе периферни положај пограничних крајева депопулациони простори етнички хетерогени простори потенцијално интеграциони простори
Границе Србије према суседним државама и гранични прелази
правилно повучене и прецизно премерене. Због тога неки делови тих граница могу бити спорни и подложни договорним променама или евентуалној међународној арбитражи. Скопским уговором из 2001. године СР Југославија и Република Македонија (данас Северна Македонија) постигле су споразум о протезању државне границе. Такав споразум није постигнут с Хрватском, Црном Гором и Босном и Херцеговином. Укупна дужина граница Србије износи 2 361,7 km; две трећине од тога су сувоземне границе, а једна трећина су границе повучене дуж речних токова и вештачких Дунав у Ђердапској клисури, природна граница између Србије и Румуније језера (водене границе). Најдужу границу наша земља има с Румунијом (547,9 km), а најкраћу са Албанијом (113,6 km). Природне границе се пружају дуж планинских гребена или прате речна корита. Такве су границе наше земље на Дунаву према Хрватској и Румунији, на Дрини према Босни и Херцеговини, на Старој планини према Бугарској и на Шар-планини према Северној Македонији. Важно је истаћи да наше границе нису етничке зато што у Србији, осим Срба, живе и народи из суседних држава, као што и знатан број наших сународника живи у суседним државама (у пограничном појасу и изван њега). Граница према Мађарској целом дужином пресеца Панонску низију. Протеже се од насеља Бездан на Дунаву до атара села Раба на српско-мађарско-румунској тромеђи. Ту границу пресецају пловне реке Дунав и Тиса, као и северни крак Коридора 10. Најпрометнији гранични прелази су Келебија и Хоргош. Већ смо рекли да је српско-румунска граница најдужа. Протеже се од српско-мађарско-румунске тромеђе у атару села Раба до ушћа Тимока у Дунав. У банатском сектору она пресеца Панонску низију и Вршачка брда, а од ушћа реке Нере у Дунав до ушћа Тимока у Дунав та граница је повучена средином речног корита Дунава. Најпрометнији гранични прелази на тој граници су Ђердап, Калуђерово, Ватин, Јаша Томић и Српска Црња. Граница према Бугарској изразито је планинска. Протеже се од ушћа Тимока у Дунав до Чудинске планине на тромеђи Србије, Бугарске и Северне Македоније. Најпроходнији делови те границе налазе се у доњем току Тимока и долини реке Нишаве. Највећи саобраћајни значај има источни крак Коридора 10, који повезује Ниш, Пирот и Софију. На том међународно значајном путу налази се гранични прелаз Градина. Промет робе и путника обавља се и на прелазима Вршка чука, Мокрање и Стрезимировци, али је ту знатно мањи него на граничном прелазу Градина. Стара планина, природна граница између Србије и Бугарске
20
Карте
2
Фотографије или илустрације саставни су део градива и олакшавају учење и памћење
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Занимљива географија – интересантне информације у вези с наставном јединицом
Графикони 99 2. Заокружи слово испред тачног одговора. Просечна густина насељености по једном квадратном километру у Србији износи: а) 93 ст./km2 б) 90 ст./km2 в) 88 ст./km2 г) 100 ст./km2
југоисточне Србије. Просечна густина насељености Шумадије износи 124 ст./km2. Простори насељени албанском популацијом одликују се знатно већом стопом природног прираштаја, па и већом концентрацијом становништва. У поређењу с другим државама Европе, Србија спада у земље средње насељености. Према процени Републичког завода за статистику из 2018. године, просечна густина насељености територије Србије износи 90 ст./km2.
Према подацима пописа из 2011. године, најмању просечну густину насељености има општина Црна Трава (5 ст./km2). У категорији најређе насељених општина Србије, тик уз Црну Траву, јесу: Прешево (11,5 ст./km2), Медвеђа (13,9 ст./km2), Трговиште (13,9 ст./km2), Босилеград (13,9 ст./km2), Бољевац (15,6 ст./km2), Жагубица (16,4 ст./ km2), Мајданпек (19,5 ст./ km2) и Куршумлија (20 ст./ km2). С друге стране, готово у свим централним београдским општинама живи више од 1 000 ст./ km2, а апсолутни рекордер је општина Врачар са 18.487 ст./km2. Великом густином насељености одликује се и нишка градска општина Медијана, у којој живи око 8 000 ст./km2.
4. Напиши одговор на датим линијама. На који се начин долази до података о броју становника?
1961
1971
1981
7 186 862
1953
7 822 795
1948
Одговор:
7 498 001
1. Заокружи одговарајући појам тако да дате тврдње буду тачне. а) Популација Републике Србије је равномерно/неравномерно распоређена. б) Србија спада у средње/густо насељене земље Европе. в) Простори насељени албанском популацијом одликују се већом/мањом концентрацијом становништва. г) Мањом концентрацијом становништва одликују се рурални/урбани простори Србије.
7 729 246
6 678 247
Задаци
7 202 915
6 162 321
5. Анализирај дати графикон, па одговори на питања. У којем је међупописном периоду дошло до највећег просечног годишњег пораста броја становника у Србији? Колико је он износио? Простор за рачунање:
5 794 837
Густина насељености по општинама у Републици Србији (без података за АП КиМ) према резултатима пописа из 2011. године
3. Напиши одговор на датим линијама. У којим је међупописним периодима започео процес депопулације у централној Србији и Војводини?
1991
2002
2011
Број становника Србије (без података за АП КиМ) по пописима од 1948. до 2011. године
98
Питања и задаци за проверу знања Шематски приказ појмова обрађених у оквиру наставне теме
Преглед градива из поглавља
25
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА Југоисточна Европа је географска регија која повезује европски континент са Азијом, па се због тога каже да она чини мост између Европе и Азије. Дезинтеграциони процеси у југоисточној Европи настали су као резултат унутрашњих политичких, етничких, верских и идеолошких несугласица, али и због уплитања великих сила које су желеле да остваре сопствене интересе на том простору.
27
ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ • политичка стабилизација • регионална сарадња • чланство у ЕУ
Низак ниво сарадње између држава ове регије за последицу је имао њихову економску неразвијеност и недовољну интегрисаност са европским организацијама и институцијама. Регионална сарадња унапређује односе између држава југоисточне Европе, ствара услове за бржи економски напредак, побољшава животни стандард становништва и доприноси интеграцији овог дела Европе у ЕУ. Снага региона, утемељена на сарадњи његових народа, може бити вишеструко увећана у оквирима ЕУ. Србија се читавом својом површином налази на северној и источној Земљиној полулопти. Територија Србије се простире између 41° 53' и 46° 11' с. г. ш. и 18° 49' и 23° и. г. д. У физичкогеографском погледу Србија је истовремено балканска, панонска (средњоевропска) и подунавска земља. Пошто се наша земља налази у привредно слабије развијеном делу Европе, њен економскогеографски положај није најповољнији. Неповољност политичкогеографског положаја Србије огледа се у чињеници да је територија наше земље у прошлости често била мета страних освајача. Величина Србије и простор који је она обухватала често су се мењали кроз историју. Највеће територијално простирање Србија је имала средином XIV века, за време владавине цара Стефана Душана. Та држава је обухватала територију од Дунава на северу до Коринтског залива на југу. Својим обалама она је излазила на Јадранско, Јонско и Егејско море. После пропасти средњовековне Србије, њеном територијом завладали су Турци и Мађари. Током XIX века, односно након Првог и Другог српског устанка, Срби су обновили државу. Кнежевина Србија стекла је међународно признање 1878. године. После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархије настала је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. године преименована у Краљевину Југославију.
ДЕЗИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ • ратови у прошлости • честе промене граница
ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА
СИМБОЛИ СРБИЈЕ • грб • застава • химна
ЗАПАДНИ БАЛКАН
СРБИЈА
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
ПОВРШИНА = 88 499 km2
ГРАНИЦЕ
Математичкогеографски положај: • између 41°53’ и 46°11’ с. г. ш. • између 18°49’ и 23° и. г. д.
Природне границе: Дунав, Дрина, Стара планина, Шар-планина...
Физичкогеографски положај: • балканска земља • панонска (средњоевропска) земља • подунавска земља
Вештачке границе
Економскогеографски положај: • привредно неразвијени део Европе • повољан саобраћајногеографски положај (Коридор 10 и Коридор 7) Политичкогеографски положај: • неповољан (претензије великих сила да управљају овим простором)
Старе границе: • Мађарска • Румунија • Бугарска • Албанија Нове границе: • Хрватска • Босна и Херцеговина • Црна Гора • Северна Македонија Неетничке границе
3
Meтодичка подршка Припреме за час
(у електронској или штампаној форми) садрже:
•• •• •• •• •• •• •• •• ••
исходе из којих произлазе компетенције образовне стандарде структуру часа
Наставне припреме за 5, 6, 7. и 8. разред пратећи су део уџбеника
тип часа облик рада наставне методе наставна средства корелације активности ученика/наставника
Пример припреме – 8. разред Разред: 8
Предвиђена диференцијација задатака:
Одељење:
Писана припрема за час: Географије Наставна тема: Физичкогеографске одлике Србије Наставна јединица: Падински процеси, рељеф настао деловањем воде, леда, ветра и човека Циљ часа: Утврђивање и провера знања стечених о начинима постанка рељефних облика у Србији. Исходи часа:
Уводни део часа
Активности ученика: припремају се за решавање задатака, записују назив наставне јединице.
Тип часа: утврђивање
Активности наставника: - објашњава да се на свакој цедуљици налази по четири питања и да сваки пар у клупи треба да одговори на по два питања, - дели цедуљице са питањима, - мотивише ученике за рад. Нека од питања која се могу поставити су:
Облик рада: рад у пару -
дефинише падинске-колувијалне процесе, набраја облике рељефа који настају овим процесима, објашњава како настају клизишта и наводи места у Србији са највећим клизиштем, - дефинише одроне и наводи места њиховог појављивања, - дефинише денудацију, - наводи облике који настају радом речне ерозије и речне акумулације, - објашњава како настају крашки облици рељефа и наводи их, - наводи ерозивне и акумулативне облике ледничке ерозије, - објашњава како настају еолсски облици рељефа, - демонстрира на географској карти пешчаре у Србији, - демонстрира на географској карти лесне заравни у Србији, - објашњава како долази до промена у изгледу рељефа антропогеним утицајем. Образовни стандарди који се реализују у оквиру методске јединице:
Активности наставника. -прегледа домаће задатке, -обавештава ученике да ће ово бити час утврђивања и да ће задатке решавати са другом у клупи, -записује назив наставне јединице на табли, -истиче циљ часа.
Наставна метода: дијалошка, кооперативна
Пар бр.1 1.Шта је денудација? 2.Како настају крашки облици рељефа и наведи их? 3.Који су антропогени ерозивни облици рељефа? 4.Шта су „горске очи“ и где се налазе?
Наставна средства: цедуљице са припремљеним питањима Главни део часа
Пар бр.2 1.Објасни како настају клизишта. 2.Шта су валови а шта циркови? 3.Наброј лесне заравни у Србији и покажи их на географској карти. 4.Који су акумулативни крашки облици рељефа? Пар бр.3 1.Наведи места где су заступљена највећа клизишта у Србији. 2.Које су највеће пешчаре у нашој земљи? 3.Наброј акумулативне облике речне ерозије. 4.Где се у Србији јављају највећи одрони?
ГЕ.2.2.2 ГЕ.3.2.2.
Активности ученика: одговарају на питања, дискутују са наставником, објашњавају, закључују. Завршни део часа Литература: уџбеник Напомена:
4
Нови појмови: клизишта, одрони, денудација
Корелација: физика, биологија
Ученици и наставник резимирају час. Наставник похваљује ученике који су били активни а сугерише и помаже ученицима који су недовољно савладали градиво. домаћи задатак
Дигитални материјали ВРХУНСКИ ЕВРОПСКИ ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР КОЈИ ЋЕ ВАМ БИТИ СВАКОДНЕВНА ПОМОЋ У НАСТАВИ
••
Дигитални уџбеници припремљени су у сарадњи с највећим финским
произвођачем образовног софтвера, чији су партнери и неки од највећих издавача у Финској и Европи.
•• •• •• •• •• ••
Предност им је лако и интуитивно коришћење и кретање кроз програм,
као и модеран и иновативан изглед платформе.
Могу се користити на телефону, таблету и компјутеру и нема потребе за
додатном инсталацијом програма.
Могу се користити и на електронској табли и погодни су за рад у учионици
с већом групом ђака.
Истовремено могу бити и материјал из којег ученик учи у школи или код куће
и помоћно средство намењено наставнику за ефикасније извођење наставе.
Демо-верзијама дигиталних уџбеника Креативног центра може приступити
сваки наставник без регистрације, преко адресе www.ekcskola.rs
Корисници наших штампаних књига могу користити комплетне верзије
уџбеника уколико се региструју на истој адреси.
ТОКОМ ПРОТЕКЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ ОВАЈ МАТЕРИЈАЛ ЈЕ УСПЕШНО КОРИСТИЛО ВИШЕ ХИЉАДА НАСТАВНИКА.
e-K C
НОВО!
Наставник може да прати рад својих ученика тако што ће прегледати резултат који је ученик остварио радећи задатке из одређене лекције или области.
5
ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК ГЕОГРАФИЈА 8
Oмогућено је увеличавање делова текста уџбеника, што је изузетно погодно за демонстрацију у учионици, а такође чини материјал прегледним за ученика
Уџбеник садржи провере знања У задацима се од ученика захтевају различите активности: превлачење, уписивање, повезивање, проналажење парова. Дат је велики број типова задатака, што је знатно разноврсније од уобичајених дигиталних материјала. Задаци се разликују према типу и нивоу знања које се њима проверава
Ученик на очигледан начин добија повратну информацију о тачности задатка (боја, иконица око и сл.) и преглед тачних решења
6
Додатни материјали •• •• •• ••
К њига је намењена ученицима од петог до осмог разреда основне школе, али и свима онима који желе да унапреде своју картографску писменост. У књизи се полази од најједноставнијих појмова, с којима су се ученици већ срели у прва четири разреда основне школе, а онда се прелази на сложеније картографске и географске појмове који се објашњавају на једноставан и занимљив начин. О бјашњења су праћена задацима (има их педесетак) различитог типа, међу којима има и оних који се раде на терену (у школском дворишту). Свака јединица унутар седам поглавља компонована је по истом принципу: основни текст, помоћни текст, питања и задаци.
Аутор: Милутин Тадић
•• •• ••
њига је намењена ученицима и наставницима у старијим К разредима основне школе као приручник за наставу географије. У прва два поглавља обрађене су гномонске и угломерне справе које ученици могу сами направити, а у наредним поглављима описано је мерење помоћу тих справа. Справе су описане на основу непосредног искуства, а сва мерења су изведена у школским условима, углавном у оквиру једног часа, па књига садржи описе непосредно тестираних и искуствено побољшаних прибора и мерења. Тиме је доказано да се та мерења данас могу извести у нашим школама у склопу редовне наставе.
Аутор: Милутин Тадић
•• •• ••
У збирци се налази 250 задатака кључних за разумевање школског градива из географије. У ченик моће да провери своје резултате у решењима на крају збирке и да одреди ниво свог знања (основни, средњи или напредни). З а наставнике и родитеље: Уз свако решење налази се стандард који обухвата тај задатак.
Аутор: Драган Милошевић
7
и н а в и ђ а р г а н е ш и в ј а н и Највећи у ц е д а з ч а ав д з и и ћ а м о д у в т ш а в а д з и м о н в о з а р б о у а н и д о г 0 3 у њ е ч и м к а т м о н д о р а н у и н ђ ме ађива к и највише наг7р награда на и н е б џ у и у к ц е опс р в е издавач за д и љ о б ј за на аштву а ч а в а в д а д з з и и м о а н њ е ж у р а у образов д у г о к с ЧлоамнтаЕквмричоепњу2006. године дн а на међунароуџебнеикника од ропски уџб
љи ев
авача д з и а њ е ж у р д у опског е од 2006. годин
Креативна школа
Креативна школа За све информације јавите се тиму за вашу територију
Креативни центар • Градиштанска 8, 11120 Београд 35 • Тел./факс: (011) 30 88 446, 38 20 483 Продаја: за град Београд – тел. 011 / 24 40 659, 38 20 464 • e-mail: jelena.banjanin@kreativnicentar.rs за Војводину – тел. 011 / 24 00 333 • e-mail: jelena.markovic@kreativnicentar.rs за централну Србију и КиМ – тел. 011 / 38 20 483 • e-mail: dragan.nikolic@kreativnicentar.rs
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs
8