nacionalni park srbija - novi fontovi - QX7:Nacionalni Park Srbija.qxd
Biblioteka
Bez dlake na jeziku Nacionalni park SRBIJA jedanaesto izdanje Napisao
Dragoljub Ljubi i Mi ko www.mickoljubicic.net e-mail: micko.ljubicic@yahoo.com Ilustrovao
Dobrosav Bob @ivkovi Konsultant za {arlatinski
Mina Ra i Lektor
Violeta Babi Prelom
Neboj{a Miti Izdaje
Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Internet
e-mail: info@kreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Glavni i odgovorni urednik
dr Simeon Marinkovi Za izdava a
Ljiljana Marinkovi , direktor [tampa
GRAFIPROF Tira`
5.000 ISBN 978-86-7781-509-7 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-7 821.163.41-84 QUBI^I], Dragoqub Nacionalni park Srbija / napisao Dragoljub Ljubi i Mi ko ; ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi . - 11. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Grafiprof). - 85 str. : ilustr. ; 24 cm + poster - ([1] presavijen list). - (Biblioteka Bez dlake na jeziku) Tira` 5.000. - Dragoljub Ljubi i Mi ko: str. [87]. ISBN 978-86-7781-509-7 1. @ivkovi}, Dobrosav [ilustrator] COBISS.SR-ID 144676620
06.11.2007
14:51
Page 88
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
BIBLIOTEKA
20-Oct-06
12:07
Page 3
BEZ DLAKE NA JEZIKU
NACIONALNI PARK
SRBIJA NAPISAO
DRAGOLJUB LJUBI^I] MI]KO ILUSTROVAO DOBROSAV BOB @IVKOVI]
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 16
UPOZORENJE! !! ULAZITE U NEBEZBEDNU ZONU!
Odavde pa nadalje mogu}i su iznenadni inflatorni udari, Uredbe iz vedra neba, intenzivan pad standarda, kontinuirana erozija morala, hroni~no odronjavanje optimizma, plima primitivizma, povremene bujice vulgarnosti i visok talas kriminala.
Pre nego š{to se rampa podigne i u|ete unutra, dobro bi bilo da znate da Nacionalni park SRBIJA samo geografski pripada Evropi. Svaka druga sli~nost je istorijska i prividna.
Posle izvesnog vremena provedenog u Nacionalnom parku mo`ete do`iveti mu~ninu, blagu vrtoglavicu, guš{enje, nagon za povra}anjem, ograni~enu pokretljivost, hladno}u, pa ~ak i glad... Ne obra}ajte pa`nju, to je sasvim normalno. Veliki broj stanovnika Parka to isto ose}a viš{e od deset godina, pa niš{ta.
Ne ulazite u Park bez najmanje jedne deblje knjige. Ona vam ovde mo`e biti jedino oru`je, po{to se neke od najopasnijih vrsta ne pla{še ni no`a, ni metka, ni bombe, ali be`e od knjige kô |avo od krsta.
Ne ulazite u Park ako niste obezbedili viš{emese~ne zalihe svega i sva~ega. Ako ne volite zalihe, onda obezbedite dovoljnu koli~inu novca koji se koristi u Nacionalnom parku NEMA^KA, da biste mogli da nabavite sve {što vam treba, bez ve}ih problema.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 17
Ukoliko imate Staru Deviznu [tednju, ostavite je napolju, van Parka. U suprotnom, bi}e vam brutalno oduzeta i surovo zaboravljena.
Obratite pa`nju: u Parku postoji ogroman broj nepismenih maskiranih u pismene! ^uvajte ih se, mogu da budu vrlo opasni!
Ukoliko ste i sami nepismeni, ne ulazite bez nekog ko je pismen, da bi vam ovo pro~itao. Ukoliko ste pak nepismeni, a nemate nikog pismenog sa sobom, onda smo sve ovo za d`abe pisali.
Ukratko, od ovog trenutka pa nadalje – ne o~ekujte ni{ta posebno, ali budite spremni na sve.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 18
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 19
ULAZ Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom na to da ste i pored tolikih upozorenja stigli dovde, sad mo`ete malo da se opustite i pripremite za ono {to sledi. Nemogu}e je precizno re}i koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Mo`da bi najta~nije bilo konstatovati da „nije mali, nije mali...“. Ipak, njegova veli~ina se progresivno smanjuje, usled nekih dosad nedovoljno prou~enih pojava. To smanjivanje najte`e poga|a upravo `ivi svet. Raznovrsnost `ivog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva razli~itost nekih vrsta od njihovih ro|aka koji `ive u drugim podnebljima, glavni su razlozi {to se pristupilo izradi ovakvog priru~nika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu {to br`e i {to bolje sna|e, a ako mu to ne uspe, da bar lak{e shvati {ta mu se to, unutar Parka, doga|a. Na slede}im stranicama upozna}ete, ako ve} niste, predstavnike nekih vrsta koje `ive u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova stani{ta, ishrana, razmno`avanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama samo su neke od tema u ovoj, ozbiljno zami{ljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. Budu}i da je izabran socio-etno-psiholo{ko-kulturolo{ko-patolo{ki pristup, bilo je neophodno pomo}i se i {arlatinskim jezikom kod bli`eg odre|ivanja imena vrsta, pojava i epoha ({arlatinski – {areni latinski, latinski pro{aran srpskim). Nemogu}e je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi baŠ{ sve vrste koje postoje u Parku. Odabrane su samo one koje su nastale ili najvi{e mutirale u poslednjoj deceniji XX veka. Pri tom treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih vrsta i nije zavr{en proces. On je u toku ~ak i dok ovo ~itate. A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, mo`ete slobodno da pri|ete. Rampa }e se ubrzo podi}i i vi }ete biti u prilici da se bli`e upoznate s Nacionalnim parkom SRBIJA i njegovim naj`ivopisnijim `iteljima.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
ampa na ulazu u Nacionalni park SRBIJA se, posle viš{e od sata ~ekanja, podigla i voza~ je startovao motor kako bi, kona~no, pre{šao granicu. A onda se, tik ispred kola, stvorio On. Namrgo|en, brkat i raskop~an. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom da se ugasi motor i lagano obiš{ao oko kola, sa izrazom na licu kao da neš{to smrdi. Zastao je kod voza~evih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor. „Putne isprave...“, promrmljao je. Voza~ je pru`io odranije pripremljene paso{še svih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i {umno diš{u}i. „Iza|ite napolje...“, rekao je voza~u, stavljaju}i pasoš{e u d`ep na bluzi. Voza~ je iza{šao i stao pored kola, u iš{~ekivanju. Krupni ga je o{tro pogledao: „[Šta si mislio, da ti ja persiram?! IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! ODMA’!“ Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz d`epa tanke hirur{ke rukavice i po~eo pa`ljivo da ih navla~i na jednu, pa na drugu ruku. ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, U\ÐI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MI[ŠI] I ^EKAJ DALJA NAREÐ\ENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NEŠ[TO SLU^AJNO PREME[TÔ IZ D@EPA U D@EP ILI IZ NE^EG DRUGOG U D@EP! JE L’ TO JASNO?!
12:07
Page 20
R
20
NADRNDANI CARINSKI SLUZBENIK (Drndus murius pauza)
adrndani (ponekad se mo`e na}i i kao Frustrirani) Carinski Slu`benik je vrsta koja je nastala ukr{štanjem tri razli~ite vrste: Normalnog Carinskog Slu`benika ({arlatinski – Drndus pasport),
N
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
NADRNDANI CARINSKI SLUZBENIK
Mrkog Uli~nog Pandura (Mupus murius) i Divljeg [alterskog Slu`benika (Nervozus shicanorum pauza). Potreba da se ulazak u Nacionalni park SRBIJA i izlazak iz njega kontroli{u drndanjem postoji odavno. Po{što nije bilo mogu}e postaviti Mrkog Uli~nog Pandura da sam kontroliš{e granicu Parka sa Neprijateljskim Svetom (Trulus zapadus) =, a s obzirom na to da postavljanje samo Normalnog Carinskog Slu`benika ili Divljeg Š[alterskog Slu`benika nije bilo dovoljno komplikovano, pristupilo se ukr{štanju te dve vrste sa Divljim [alterskim Slu`benikom, kako bi novostvoreni hibrid zadovoljio sve neophodne kriterijume za takvu kontrolu:
12:07
Page 21
ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU [TA JE... =Podmitljivost Osobina nastala delovanjem biljke Mito (Mitus), koja izvanredno uspeva u celom Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj biljci }e biti viš{e re~i kasnije, kod vrste Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). [to se ti~e podmitljivosti, ta osobina se pojavljuje u tri faze: a) kategori~ka faza (ne mo`e ni{ta) b) takti~ka faza (mo`e ne{to za ne{to) c) strate{ka faza (sve mo`e za ne{to). a)
b)
ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU [TA JE... =Neprijateljski Svet (Trulus zapadus) Neprijateljski Svet je sve ono {to se nalazi izvan granica Parka, a ne zove se Kina, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Libija, Irak, Severna Koreja, Kuba, Indija, Zimbabve i, ponekad, Gr~ka.
c)
21
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
– nadrndanost (uro|eno ili uve`bano odsustvo dobrog raspolo`enja) – panduravost (nju{škanje za svim i sva~im, uvla~enje pretpostavljenom) – divljost (agresivnost u poni`avanju `rtve) – {alteravost (snala`ljivost u birokratskom komplikovanju) – pauzofilija (ljubav prema izlaganju `rtve bezrazlo`nom ~ekanju). Eksperiment je uspeo u potpunosti i tako se rodio Nadrndani Carinski Slu`benik. Danas u Nacionalnom parku SRBIJA ima mnogo vi{e Nadrndanih od Normalnih Carinskih Slu`benika. Posledica eksperimenta su i neki ne`eljeni efekti. Na primer, pauzofilija je postala toliko dominan-
22
12:07
Page 22
tna osobina da se ~ekanje viš{e ne meri minutima i satima, ve} danima i nedeljama. Kao jedan od ne`eljenih efekata, pojavila se i podmitljivost = . Nadrndani Carinski Slu`benik je vrsta koja je stvorena za lov na sve ono š{to ho}e da pre|e granicu Parka. To je njegova jedina funkcija i zato je na svim ostalim planovima mnogo manje zanimljiv. Treba re}i da ima istan~an njuh i da je istreniran da otkrije sve ono {to miri{še na luksuznu robu (u Nacionalnom parku SRBIJA luksuz su salama, sir, ulje, toalet-papir, gorivo itd.). U tom procesu Nadrndani Carinski Slu`benik ~esto do`ivi i š{mek-{ok (mirisni udar), naro~ito kad nju{ška po prljavim ga}ama onih `rtava koje su ve} upotrebljen ve{š morale ponovo da obla~e, ~ekaju}i danima da pre|u granicu.
nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp
20-Oct-06
12:07
Page 23
VESTI
GOLUZDRAVI PENZIONER
et sati ujutru u Nacionalnom parku SRBIJA. Ve}ina `itelja jo{š uvek spava. Tiho je. Ti{inu remeti samo jedan zvuk... To je š{u{kav zvuk savijanja upotrebljavane najlon kese koja se sprema da primi u sebe novine na koje se pomisli kad se ka`e „novine“ i – jo{š jednu najlon kesu. Onu iz koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko koje `ivi jako kratko – samo veoma rano ujutru, jer ga tada grabi jedna od najugro`enijih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA...
P
VESTI
VESTI
R E N O I Z N E P I V A GOLUZDR a r is ) (P e n z o s v u lg
edan nau~ni tim je do{ao do zaklju~ka da se za vreme tzv. Grejne Sezone (Cvokotarium) iz godine u godinu sve viš{e smanjuje broj vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, a da je Golu`dravi Penzioner jedna od onih vrsta koje najbr`e nestaju. Razloge za to najverovatnije treba tra`iti u neprirodnom
J
GNEZDA
fenomenu pod imenom ka{šnjenje Penzijice =. Razlikujemo vi{še podvrsta Golu`dravog penzionera. To su: Civilni Penzioner (Penzos comunalis) Vojni Penzioner (Penzos militaris) Invalidski Penzioner (Penzos apotecus).
@ENKA MU@JAK
23
nacionalni park srbija 2.qxp
11-Sep-07
09:09
Page 120
Biblioteka
Bez dlake na jeziku Nacionalni park SRBIJA 2 Polusmak polusveta drugo izdanje Napisao
Dragoljub Ljubi~i} Mi}ko www.mickoljubicic.net e-mail: micko.ljubicic@yahoo.com Ilustrovao
Dobrosav Bob @ivkovi} Urednik
Ljiljana Marinkovi} Lektor
Violeta Babi} Prelom
Neboj{a Miti} Ljiljana Pavkov CD Autor i interpretator svih glasova
Dragoljub Ljubi~i} Mi}ko Snimatelj zvuka
Vladimir Lubardi} Producent
Dragoljub Pejoski P
2007, Tim talenata
Izdaje
Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Internet
e-mail: info@kreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a
Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa
Publikum Tira`
10.000 ©2007, Kreativni centar
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije 821.163.41-7 821.163.41-84 QUBI^I], Dragoqub Nacionalni park Srbija. 2, Polusmak polusveta / napisao Dragoljub Ljubi~i} Mi}ko ; ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi}. – 2. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Publikum). – 115 str. : ilustr. ; 24 cm + 1 elektronski opti~ki disk (CD-ROM). – (Biblioteka Bez dlake na jeziku) Tira` 10.000. - Str. ²117-118³: [to sme{nije, to tu`nije / Ratko Bo`ovi}. – O autoru: str. ²119³. ISBN 978-86-7781-536-3 1. @ivkovi}, Dobrosav COBISS.SR-ID 142182412
nacionalni park srbija 2.qxp
BIBLIOTEKA
16-May-07
13:22
Page 1
BEZ DLAKE NA JEZIKU
NACIONALNI PARK
SRBIJA
POLUSMAK POLUSVETA NAPISAO
DRAGOLJUB LJUBI^I] MI]KO ILUSTROVAO DOBROSAV BOB @IVKOVI]
nacionalni park srbija 2.qxp
16-May-07
13:22
Page 4
VI[E NI[TA NE]E BITI ISTO, OSIM... Na dan 24. septembra 2000, ta~no devet meseci posle dolaska na svet knjige Nacionalni park SRBIJA (iza{la 24. decembra 1999), u tom istom Nacionalnom parku dogodio se – Izborni Udar. Bio je (ne)o~ekivano sna`an, ali su prave posledice po~ele da se ose}aju tek jedanaest dana kasnije (5. oktobra), kada se, usled tog Izbornog Udara, prakti~no dogodio lokalni SMAK SVETA! U bukvalnom prevodu – veliki broj ENDEMSKIH VRSTA iz Parka na{ao se pred istrebljenjem! E sad, neki nepopravljivi optimisti ka`u da je to u stvari bio SMAK PROBISVETA, odnosno da je potpuni nestanak pretio samo onim najvi{e degenerisanim vrstama iz Parka. Opet, najve}i broj onih koji sebe smatraju realistima tvrdi da ne mo`e biti govora ni o SMAKU SVETA, ni o SMAKU PROBISVETA, jer se u stvari dogodio POLUSMAK POLUSVETA, redak ali istorijski poznat fenomen ~ija je najva`nija posledica samo privremeno i samo polovi~no nestajanje onih najdegenerisanijih vrsta. Me|u one koji to tvrde spada i pisac ovih redova, pa otud i naslov knjige. Me|utim, ono {to je sasvim sigurno jeste to da je od tog trenutka, od POLUSMAKA POLUSVETA, ili kako god ga neki drugi zvali, zaista do{lo do naglog i drasti~nog poreme}aja u SVIM aspektima `ivota SVIH vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA... Neke od njih su, dakle, privremeno nestale s vidika od siline Izbornog Udara, a neke druge se pojavile niotkuda; neke od postoje}ih vrsta su privremeno izbile u prvi plan, a neke se sasvim pritajile. Trajno? Privremeno? To se u Nacionalnom parku SRBIJA nikad ne zna. Ali se zato zna da je veoma velikom brzinom po~elo pretvaranje sive ekonomije Nacionalnog parka SRBIJA u zaslepljuju}e belu, takozvanu „deterd`ent-ekonomiju“. Usled jedne tako iznenadne tendencije beljenja ekonomije, predstavnik jedne od endemskih vrsta, Bi}e Iz Sive Lagune (Sivus economius creatura), preko no}i je po~eo da bledi i bledi (sa sve Sivom Lagunom), sve dok se nije potpuno stopio sa horizontom. Psovao je taj, proklinjao i pretio, mada sa bezbedne daljine, da }e se jednog dana, ~im bude mogao, sigurno vratiti i da }e se tad videti „~ija majka sivu vunu prede...“ U isto vreme je, vidno upla{en i veoma zabrinut, u istom pravcu nestao i Markantni Uli~ni Diler (Devizus devizus devizus), ostavljaju}i iza sebe samo sluzav trag i specifi~an, te`ak vonj bakteriolo{ki neispravnih nov~anica, dugo pretumbavanih bakteriolo{ki neispravnim rukama po bakteriolo{ki neispravnim d`epovima.
nacionalni park srbija 2.qxp
16-May-07
13:22
Page 5
^ak se i jedan, do ju~e svemo}ni Nadrndani Carinski Slu`benik (Drndus murius pauza) na{ao u ~udu jer je iznenada trebalo da se odrekne svoje poslovi~ne nadrndanosti i arogancije i da proba da pre`ivi neposredne posledice POLUSMAKA POLUSVETA – otvaranje Nacionalnog parka SRBIJA prema Neprijateljskom Svetu (Trulus zapadus). Po{to bi tog trenutka automatski postala marginalizovana njegova pandurava uloga prilikom budu}eg eventualnog prelaska pre svega Zapostavljenog Gra|anina (Trinaestus prasus) preko dr`avne granice, shvatio je da bi ostatak svog radnog veka morao da provede kao Normalni Carinski Slu`benik (Drndus pasport). To je za njega bila toliko tu`na i ru`na perspektiva da se, po svoj prilici, zbog toga na neodre|eno vreme „izgubio“, a, neki ka`u, i pomalo skrenuo pame}u. Navodno je upao u takozvanu carinsku depresiju, te{ko izle~ivu bolest koja redovno poga|a Nadrndane Carinske Slu`benike neposredno po ukidanju sankcija. Jedni, koji su nedavno videli depresivni primerak te vrste, ka`u da je izgledao sasvim izgubljeno i da je po~eo da halucinira kako otima jedan ve}i carinski prelaz i kre}e da se bavi isklju~ivo privatnom carinskom praksom. Naravno, na svoj oprobani, nadrndani na~in. Drugi pak tvrde da su svojim o~ima gledali grupicu nimalo „promenjenih“ Nadrndanih Carinskih Slu`benika kako usred carinskih prostorija igraju tombolu s gomilom sitnije robe (konkretno, kreme za negu ko`e!), oduzete tog radnog dana navodno zbog „carinskog pregleda“ (ovo nije retka pojava i interno je zovu tomb(o)la ne` – {to bukvalno zna~i „pada sneg“, dok u „carinskom“ prevodu to zna~i: tombola sa sredstvima za negu, dakle, za ne`nu ko`u). Poslednji primer, jasno je, govori u prilog teoriji o toj polovi~nosti, odnosno o samo delimi~nom nestanku nekih od najdegenerisanijih vrsta. Jo{ samo ne{to... Da ne biste bili zate~eni naslovom kad budete okrenuli slede}u stranicu, treba da znate da su se u Nacionalnom parku SRBIJA posle Izbornog Udara pojavile i neke vrste koje u njemu do tada nisu postojale ili nisu bile u dovoljnoj meri prime}ene. Zato smo ih nazvali NOVOPRIME]ENIM VRSTAMA i njih }emo vam prve predstaviti, onoliko detaljno koliko smo u stanju. Potom }emo se malo vi{e pozabaviti endemskim vrstama, onim odranije poznatim `iteljima Nacionalnog parka SRBIJA, od kojih su neki opravdano odsutni, a drugi su se u odre|enoj meri (~itaj – polovi~no) promenili. Vreme i doga|aji su sna`no delovali na sve, a opet, na svakog razli~ito. Jedino oko ~ega se svi sla`u jeste da posle POLUSMAKA POLUSVETA u Nacionalnom parku SRBIJA vi{e ni{ta ne mo`e i ne}e biti isto! Osim onoga {to ho}e.
nacionalni park srbija 2.qxp
16-May-07
13:22
Page 6
NOVOPRIME]ENE VRSTE Nismo jo{ uvek u stanju da napravimo potpunu analizu svake od novoprime}enih vrsta, jer je potrebno malo du`e vreme da se jedna nova vrsta „zapati“ u Nacionalnom parku SRBIJA u onoj meri koja je neophodna za preciznije odre|ivanje njenog mesta i uloge u Parku, kao i njenog odnosa sa drugim vrstama. Dakle, sve dok ne pro|e dovoljno vremena, novoprime}ene vrste ne}e imati potpunu i jasnu klasifikaciju, jer su to jo{ uvek ili vrste u za~etku, ili uhva}ene usred adaptacije, presvla~enja, mimikrije i ostalih promena oblika ili agregatnog stanja. Uz to, za mnoge od njih jo{ uvek se ne zna ni da li im uop{te odgovara konstantno nestabilna klima Nacionalnog parka SRBIJA, te da li zbog takve klime mogu unutar njega da opstanu i, eventualno, postanu STALNE vrste ili su tu samo privremeno, na kra}em gostovanju, u prolazu.
6
nacionalni park srbija 2.qxp
16-May-07
13:22
Page 7
Novoprime}ena podela... Novoprime}ene vrste mo`emo uslovno podeliti na spoljne (one koje nisu izvorno iz Nacionalnog parka SRBIJA i unutra{nje (one koje su izvorno iz Parka). Od tih spoljnih novoprime}enih vrsta, a trenutno prisutnih u Parku, mo`emo da spomenemo slede}e: – Fini (i) Ugla|eni (ali) Jako Prepredeni Bankar (u narodu prozvan Njam-kam) – (Na)Strani Investitor (ili Stranvestitor ili Stranvestit) – EUroopi~eni EUrolog (povremeno ili stalno prisutan kao nEUmoljivi stru~no-nadzorni organ) A evo sad i nekih unutra{njih novoprime}enih vrsta: – Prevejani Pera~ Para (s nadimkom Maestro di „keke bjanke“) – Razmahani Doma}i Tajkun (i to u dve varijante: Selica ili pobega~ i Stanarica ili preuzima~) – Podmla|eni Medijski Mogul (s nadimkom – Pinkidinkis Nikonedotakis) Zasad su, dakle, samo ovi uzorci prime}eni i koliko-toliko obra|eni. Mo`da }e ih u budu}nosti biti i vi{e, ali to u ovom trenutku ne mo`emo da znamo. Osim toga, kao {to vidite, baratamo samo s nadimcima, jer jo{ uvek nemamo njihove adekvatne {arlatinske nazive, iako zbog toga svakodnevno zovemo Zavod za urgentno obave{tavanje o imenu, veli~ini i granicama dr`ave, o izgledu grba i zastave, o broju strofa i verziji teksta himne, o ovonedeljnim promenama naziva ulica i o {arlatinskim nazivima novoprime}enih vrsta.
7
nacionalni park srbija 2.qxp
16-May-07
13:23
Page 8
) i l a ( i n e | a l g Fini (i) U eni Bankar d e r p e r ) P m a o k m a Jak j N o a ji k ti a n z o p u d o r a (u n
O
ovoj spoljnoj novoprime}enoj vrsti veoma se malo zna jer se pojavila tek posle POLUSMAKA POLUSVETA. Ka`u da to nije prvi put da je F/U/J/Prepredeni Bankar prisutan u ovim krajevima (postojao je i pre i za vreme Anteozoika, ako se uop{te se}ate {ta to be{e, a ako ne, pogledajte u prvom delu knjige „Nacionalni park SRBIJA“), ali isto tako ka`u i da nikad ranije nije svojim komplikovanim delovanjem u toj meri opravdavao svoje komplikovano ime. A i narodsko ime Njam-kam, koje je dobio ubrzo po prime}ivanju, izgleda da mu sasvim pristaje. Ono {to o njemu sa sigurno{}u mo`emo da ka`emo jeste samo odakle dolazi i ~ime se hrani. PRVORO\EN^E
^ime se hrani... Kao {to koala isklju~ivo jede li{}e eukaliptusa, tako se i F/U/J/Prepredeni Bankar hrani isklju~ivo Kamatom (Interes interes interes interes interes), jednom veoma nepredvidljivom, mese~nom, godi{njom ili vi{egodi{njom biljkom. Za{to nepredvidljivom? Zato {to se nikad ne zna da li }e da poraste, da li }e da se smanji ili }e da ostane tamo gde je, onolika kolika je. Nemali broj znati`eljnih stanovnika Nacionalnog parka SRBIJA poku{avao je da posmatranjem do|e do odgovora na pitanje {ta se to de{ava s Kamatom, ali bez mnogo uspeha. Odgovor se izgubi negde na pola finog ali prepredenog obja{njenja koje dobiju od F/U/J/Prepredenog Bankara. 8
nacionalni park srbija 2.qxp
16-May-07
13:23
Page 9
Odakle dolazi... Sasvim je izvesno da F/U/J/Prepredeni Bankar dolazi iz onoga {to se u Nacionalnom parku SRBIJA pamti kao Neprijateljski svet (Trulus zapadus), iako je i to neprijateljstvo po~elo da bledi vremenom, kao posledica ne{to malo jednostrano datih para, ne{to malo obostrano datih obe}anja i ne{to malo vi{e obostrano neispunjenih obe}anja.
9