И ЗАБЕРИАВАНТУРУ И ЗАБЕРИАВАНТУРУ
етњи распуст је увелико у току. Стигли сте с родитељима на планину Рудник, где ћете провести вреле јулске дане. Одушевљени сте брвнаром коју сте изнајмили. Личи на кућицу из бајке.
„Недостају јој само украси од чоколаде да изгледа баш као она у причи о Ивици и Марици“, приметили сте уз смех. Унели сте ранчеве и брзо истражили унутрашњост куће, а затим се сместили уз стабло једне накривљене брезе, извадили мобилне телефоне и заиграли игрицу. Прерано сте се обрадовали, родитељи вам ипак неће дозволити да се препустите ленчарењу. Саветују вам да је боље да прво урадите домаћи задатак из биологије. Можда су у праву, биће лепо прошетати пропланцима у потрази за биљкама којима ћете попунити хербаријум, а затим се одморити у шумском хладу. Берете травке и ливадско цвеће, које има посебну боју под врелим летњим сунцем, и пажљиво их одлажете у торбу.
Ко зна за шта су их све наши преци користили?, питате се. Да сте пажљивије пратили часове биологије, знали бисте одговор на то питање.
Старим Словенима називамо племена која су некада живела на подручју данашњих држава Пољске, Украјине и Белорусије. Одатле су се током времена селили на просторе источне и јужне Европе. Потомци Старих Словена су многи данашњи модерни народи. На истоку Европе то су Руси, Белоруси и Украјинци; Западни Словени су Чеси, Пољаци, Словаци, Русини и Лужички Срби, а у Јужне Словене спадају Словенци, Хрвати, Бошњаци, Срби, Црногорци, Македонци и Бугари.
Словени су на територију Балканског полуострва почели долазити у VI веку, а већ у VII столећу читава подручја била су насељена њиховим племенима. Византијски писци та подручја називају склавиније. Позната су нам имена тридесетак словенских племена. Нека од њих су касније успела да створе моћне државе.
„Чујеш ли?“ Учинило вам се да нешто шушка у високо израслом ивањском цвећу. Да се није ту завукла каква малена шумска животиња? Или можда змија? Прилазите пажљиво да не уплашите скривену зверку, али тајанствено створење изненади вас нагло искочивши из високе траве. Ни кунић, ни залутала птица, већ девојка
бржа од обоје, насмеја вам се у лице, и док сте трепнули, замаче у шуму. Збуњени и радознали, као зачарани, појуристе за њом. Шума
није густа, али је добро скрива. Од девојке нема ни трага, али ви не одустајете. Стаза вас води до пропланка, који под зрацима сунца пропуштеним кроз неколико испреплетаних крошњи изгледа готово магично. Одједном, као да се из те игре светлости и сенки и она поново створила пред вама – девојка загонетног осмеха, одевена у лишће папрати, траву и цвеће, с руменом јабуком у левој руци и маленом ластавицом на десном длану. Од опојног мириса који шири
око себе почињете да осећате вртоглавицу. Легли сте под њене ноге, на маховину меку попут паперја, а она вас ушушка лишћем папрати. Не знате шта се даље догодило. Као опијени, утонули сте у дубок сан, и једино чега можете да се сетите јесте – мрак.
Ивањдан. – Почетак лета Стари Словени су обележавали
крајем јуна, кад је у години дан најдужи, а ноћ најкраћа.
Девојке и момци су тада плели венчиће од цвећа, којима
су украшавали косу. Купали су се у рекама и језерима, ве-
рујући да ће се тако решити болести и опрати од зла. Вен-
чиће су качили и свуда по селу, да би заштитили заједницу од мрачних сила. Паљене су велике ломаче, које су храбри младићи прескакали, а девојке око њих играле и певале.
Данас постоји хришћански празник Ивањдан, посвећен
свецу Јовану Крститељу. Од древних ритуала сачувао се
обичај плетења венчића од ивањског цвећа, који се каче изнад кућних врата.
Старе Словене
византијски
историчари
описују као
високе, необично
јаке и издржљиве људе. Они лако
подносе врућину
и хладноћу, као и оскудицу хране. Према странцима су веома гостољубиви.
Будите се и гледате око себе. Призор око вас је такав да вам се чини да сањате. Нашли сте се усред флуоресцентне зелене светлости. Помишљате да су вас отели ванземаљци. Са свих страна допиру шумови, зујање и још много различитих звукова. Међу њима разазнајете гласове.
„Овамо, пожури!“ Примичући вам се хитрим корацима, крупан и висок риђобради мушкарац окреће се за собом и дозива неког. Испод крзна којим је огрнут виде му се снажне мишице и шаке којима стиска дршку кратког копља. Поред њега се убрзо створи још један – исти такав.
„Клонирао се. Нема шта, ванземаљци...“, прошапутали сте запрепашћени.
„Месец је високо, поноћ само што није“, рече онај први, погледавши у звездано небо. „Нема времена за губљење!“ Подигоше вас и понесоше ка зеленој светлости. Воде нас у свој свемирски брод, помислили сте. Ипак, убрзо схватате да треперави сјај заправо долази од жбуна папрати. Можда сте ипак превише гледали филмове научне фантастике. Снагатори вас изненада спустише из наручја на маховину, те око вас, себе и биљке, која је све интензивније сијала, врхом копља начинише круг по земљи, понављајући, као у трансу, некакву бајалицу. Затим из старог торбака извукоше девет марама и уредно их послагаше једну преко друге испод биљке.
„Не помишљајте да пипнете мараме и семе које падне на њих“, запрети вам један. „Избацићемо вас из круга и препустити утварама и вампирима“, надовезао се други.
Окрећете главу на супротну страну од сада већ заслепљујуће светлости. Јасно вам је на шта су вас упозорили. Око круга су се окупиле све могуће шумске зверке и створења каква до сада нисте могли ни да замислите. Старица замршене седе косе, која јој је, непослушна, падала до стопала, издвојила се из те необичне свите и одапела стрелу ка вама.
Према веровањима Старих Словена, у свету постоје многа страшна бића. Нека само плаше људе, док друга могу да им нанесу многа зла, или да их озбиљно повреде.
Чума је једно од најопаснијих бића словенске митологије. Ова језива баба буљавих очију и дуге замршене
косе носи књигу с именима оних чије душе треба да узме. Убија погледом, додиром прста или стрелама
које чува у земљаном лончићу. Верује се да ће поштедети кућу која је уредна или у којој су за њу остављени дарови – сапун и вода да се умије и чешаљ да рашчешља косу.
Утвара је углавном
невидљиво биће, познато и као сабласт, дух или авет. Најчешће се појављује уз друмове, а путници тек крајичком ока могу запазити њен обрис или продорне очи. Не може озбиљно да повреди, али изазива језу и страх.
Псоглави су једнооки дивови рутавог тела и главе налик на псећу. Плаше се дневне светлости, а воле мркли мрак
и зато обитавају у пећинама. Ноћу излазе у густе шуме и
на стара гробља и нападају пролазнике. Како не би срели
псоглаве, људи избегавају да касно иду на пуста, забачена места.
У пећинама псоглавих често се може наћи драго камење, које они брижно чувају.
Дрекавац је сподоба страшног изгледа, која се скрива на тамним местима у близини река или
језера, често код воденица. Из скровишта непри-
јатним и гласним крицима покушава да уплаши
путнике, како би упали у вир и удавили се. Дрекавци живе само на Балкану.
Суђаје су три жене натприродних моћи, које одлучују какав ће бити живот новорођеног детета. Најстарија је сурова, средња нешто блажа, а најмлађа свима жели дуг и срећан живот. Да би суђаје биле што наклоњеније детету, кућа мора бити чиста, а поред колевке се остављају дарови и новац. Пошто одређују како ће неко живети и умрети, суђаје изазивају страх и веома су поштоване.
Нави су бића налик на велике црне птице с лицем детета. Окупљени у јатима, испуштају застрашујуће крике и често нападају стоку. Кроз оџаке улазе у куће, где трудницама, породиљама и бебама пију крв.
Тодорци су окрутна створења из подземног света, која током мрачних ноћи галопирају путевима и убијају лоше људе и оне који им не укажу поштовање. Свирепи тодорци на први поглед делују као коњаници, али ко се боље загледа видеће да су сваки јахач и коњ једно биће.
Вампир је једно од најпознатијих бића словенске митологије. Углавном настаје од оживљених тела злих људи, чије душе након смрти нису прихваћене у загробни свет. Вампир ноћу напушта гроб, напада људе или животиње и пије им крв. Умреће ако га неко убоде трном или коцем, најбоље глоговим, или ако га спали.
Старословенске насеобине. – Словени су на Балкану углавном живели у плодним долинама уз реке или језера, као и у подножју планинских ланаца. Нису се
дуго задржавали на једном месту. Њихова раштркана насеља углавном су чи-
ниле куће земунице, делимично или потпуно укопане у земљу. Већином су има-
ле једну просторију, у чијем се средишњем делу налазило огњиште. Зидови су
били од прућа облепљеног глином, а кров од сламе или трске. У куће се силазило степеништем, а да би човек прошaо кроз ниски довратак, морао је да се сагне. С временом, насеља су постајала збијенија, а око њих су подизани одбрамбени зидови.
„Не плашите се ни Чуме ни осталих, не могу нам ништа! Само
чврсто зажмурите, отићи ће“, рекоше вам ваши другови у невољи.
Послушасте их, јер вам на памет не пада ама баш никаква боља идеја.
Када је халабука прошла, упртише вас преко својих снажних рамена.
„Не брините, водимо вас у наше село.“
Не пуштајући ни гласа, само сте се препустили. Ништа вам друго
не преостаје осим да верујете у њихове добре намере.
Тек у зору стижете до села. Такво сте виђали само у уџбенику историје. Малене, у земљу укопане куће од плетеног прућа ојачаног сасушеним блатом, без прозора, са доврацима толико ниским да се
у њих може ући само погнуте главе. Ваши познаници из шуме, који су вам се успут представили као браћа близанци Ратко и Златко, уводе вас у једну од тих колиба да вас представе свом племенском врачу. Све указује на то да сте се задесили не међу ванземаљцима, већ међу Старим Словенима. Ипак, нисте сигурни да ли то значи да можете да одахнете.
„Премудри Видене, донели смо шта си од нас тражио, а случајно наиђосмо и на ове залутале путнике“, рече Златко, пружајући старцу смотуљак са семенкама папрати.
„Ништа није случајно“, одврати стари врач размотавајући мараме.
Затим убаци пар семенки у уста, те се примаче плетеној корпи, из које на штапу извади змију. Устукнули сте пар корака, али убрзо
схватате да нема разлога за страх. Врач Виден принесе змију свом лицу и обрати јој се шиштањем, а змија му исто тако одговори. Затим се старац окрену ка вама.
„Казала ми је да сте ви Анастасија и Димитрије, потомци нашег
великог вође Драгуда и да долазите из далеке будућности. Отворите торбу“, рече вам. Потом поче из ње да вади биљке које сте сакупили за хербаријум и да вам објашњава која се за шта користи и каква магична својства има. Саветује да их добро чувате, јер никад се
Врач је код Старих Словена духовни вођа племена и ужива дубоко поштовање.
Обавља верске обреде у селу, лечи и бави се прорицањем. Приноси жртве боговима како би придобио њихову заштиту и помоћ у лову или боју.
не
када вам могу затребати.
Биљке се од давнина користе за лечење болести и повреда, а некима се придају и магичне моћи. До данас се очувало веровање да је лековито и магијско биље најбоље скупљати на Ивањдан, пошто је тада најделотворније.
Папрат (Aspidiumspp.)
Постоји веровање да ће онај ко пронађе цвет папрати, што је уистину немогуће, пошто папрат нема цвет, бити срећан и богат целог живота. Семе папрати према веровањима поседује изузетна магијска својства и може да открије пут до блага које су сакриле виле. Најмоћније је семе прикупљено на Ивањдан – ко га поједе, овладаће немуштим језиком, то јест, разумеће говор животиња и биљака. Није лак задатак прикупити семе, пошто су шуме пуне вештица, вила и других страшних бића, која га и сама траже.
Недирак (Impatiensnoli-tangere)
Верује се да онај ко се нађе у великој невољи
може постати недодирљив или невидљив ако се поспе семенкама ове биљке.
ТАЈАНСТВЕНА АВАНТУРА
СА СТАРИМ СЛОВЕНИМА
Eдиција
ИЗАБЕРИ АВАНТУРУ
Аутори
Јелена Шупут
Горана Лемајић
Илустрације
Алекса Јовановић
Дизајн
Душан Павлић
Уредник
Милена Трутин
Лектор
Невена Живић
Технички уредник
Весна Пијановић
Издаје
Креативни центар
Градиштанска 8, Београд
тел.: 011 / 3088 446
www.kreativnicentar.rs
e-mail: info@kreativnicentar.rs
За издавача
Љиљана Маринковић, директорка
Штампа
Графостил, Крагујевац
Година штампе 2023
Copyright © Креативни центар 2023
Тираж 2000
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд 94(367)(02.053.2) 821.163.41-93-32
ШУПУТ, Јелена, 1983 Тајанствена авантура са Старим Словенима / Јелена Шупут, Горана Лемајић ; илустрације Алекса Јовановић. - Београд : Креативни центар, 2023 (Крагујевац : Графостил). - 95 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Eдиција Изабери авантуру / [Креативни центар, Београд])
Тираж 2.000. - О ауторима: стр. 95.
ISBN 978-86-529-1141-7
1. Лемајић, Горана, 1984 [аутор]
COBISS.SR-ID 107204617
Едиција ИЗАБЕРИ АВАНТУРУ повешће вас у
узбудљив свет историје и маште у којем сте главни јунаци баш ви. Док будете путовали
кроз време и сретали занимљиве, славне
или сасвим обичне људе из прошлости, моћи ћете сами да одлучујете о току своје
пустоловине и да изаберете пут који ће вас одвести до једног завршетка од могућих
десет.
ТАЈАНСТВЕНА АВАНТУРА СА СТАРИМ СЛОВЕНИМА
води вас у давни VII век. Узбудљиви сусрети
са Старим Словенима, Византинцима, Аварима и Персијанцима приближиће
вам неке важне историјске догађаје који су обележили то време. Припремите се
и за несвакидашње доживљаје с митским становницима чудесних шума и планина! Крените са Анастасијом и Димитријем у нову авантуру!
9788652911417
