Библиотека Дуле и Луле Авантуре дечака и змаја Књига прва Силвија Ронкаља У ПОТРАЗИ ЗА СКУПОЦЕНИМ ЋИЛИМОМ Наслов оригинала Silvia Roncaglia LUMPI LUMPI il mio amico DRAGO Alla ricerca del tappeto prezioso Copyright © 2011, Edizioni EL S.r.l., Trieste Italy За издање на српском језику © Креативни центар 2011 Илустрације Роберто Лучани (Rоberto Luciani) Превела сa италијанског Весна Мостарица Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор
CIP ͵ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.131.1-93-32 РОНКАЉА, Силвија У потрази за скупоценим ћилимом / Силвија Ронкаља ; [илустрације] Роберто Лучани ; [превела са италијанског Весна Мостарица]. ͵ Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Графипроф). ͵ 54 стр. : илустр. ; 20 cm. ͵ ( Библиотека Дуле и Луле Авантуре дечака и змаја ; књ. 1)
Штампа Графипроф
Превод дела: Alla ricerca del tappeto prezioso / Silvia Roncaglia. ͵ Тираж 3.000.
Тираж 3.000
ISBN 978-86-7781-896-8 1. Лучани, Роберто [илустратор]
ISBN 978-86-7781-896-8
COBISS.SR-ID 186136588
Силвија Ронкаља
Роберто Лучани
ДУЛЕ И ЛУЛЕ
Авантуре дечака и змаја
У потрази за скупоценим ћилимом
Лична карта ИМЕ: Луле ПРЕЗИМЕ: Лични Змај ВРСТА: Измишљени пријатељ ДРЖАВЉАНСТВО
МЕСТО БОРАВКА: Дулетова соба : Свет маште
БОЈА:
ПОСЕБНИ ЗНАЦИ : Бљује хладне плам ичке Испушта колуто ве дима из ноздр ва кад је срећан кад се уплаши кад је увређен
кад се забавља
кад је тужан
4
кад је бесан
Т
о се десило оног дана када је Дуле запао у велику невољу. Да, Луле се први пут појавио
баш тог дана, у ствари, тачније речено те вечери. Да бисмо били још прецизнији, није се представио као Луле, јер тад још није имао име. Када су се угледали, Дуле је рекао: – Драго ми је, ја сам Дуле! – И мени је
А он је одговорио: драго, ја сам змај!
– Јеси ли то заиста ти? Јеси ли ти онај змај о коме стално маштам да ми постане пријатељ? – Него шта! Ко би други био? 5
– А како ти је име? – упитао је Дуле радознало загледајући малог змаја. – Како могу већ да имам име?! Ја сам твој измишљени пријатељ. Ти си ме измислио, тако да мораш и име да ми смислиш! Да, да, мали змај изгледао је управо онако како га је Дуле одувек замишљао: имао је мали бацач пламена, био је таман као ноћ, имао је љуспасту 6
кресту и реп у боји зелене воде, жуте канџе које је могао да увуче и изразито велике очи. Кад је говорио, из ждрела су му избијали пламичци и искре светлости као оне код божићних прскалица. Дуле је толико пута сањао о томе да има таквог змаја за пријатеља, али се никада дотад та зверка није појавила главом и брадом, то јест са све крестом и крљуштима. Дуле му се није много зачудио: толико често је мислио о њему да му се чинило да га познаје већ веома дуго. И мама и тата знали су за њега. Када би 7