Alkoholizam i narkomanija - razumeti i pobediti zavisnost by Dr Goran Lazetic

ALKOHOLIZAM I NARKOMANIJA - RAZUMETI I POBEDITI ZAVISNOSTI –

Autor Dr Goran Lažetić Institut za mentalno zdravlje, Beograd

Lektura i recenzija Prof. Dr Dušica Lečić-Toševski Direktor Instituta za mentalno zdravlje, Beograd

Kompjuterska obrada Dr Goran Lažetić

Izdavač Institut za mentalno zdravlje, Beograd

Štampa Dosije, Beograd Tiraž 500

ISBN 978-86-82277-59-0

Goran Lažetić

ALKOHOLIZAM I NARKOMANIJA - RAZUMETI I POBEDITI ZAVISNOST -

Institut za mentalno zdravlje Beograd, 2011.

RECENZIJA

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je hronična, recidivantna bolest sa složenim, dalekosežnim, ponekad i fatalnim posledicama u ličnoj, porodičnoj, profesionalnoj i široj socijalnoj sferi življenja zavisnika. Ona ne predstavlja samo problem pojedinca, nego i cele porodice, kao i društva u celini. I pored višedecenijskih preventivnih nastojanja i brojnih društvenih inicijativa, prevalenca bolesti zavisnosti je u stalnom porastu, a rasprostranjenost upotrebe psihoaktivnih supstanci ima epidemijski karakter. Klinika za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje bavi se prevencijom, dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom bolesti zavisnosti prema najsavremenijim principima adiktologije i psihijatrije. U pitanju je kompleksna organizaciona celina koja omogućava zavisnicima, članovima njihovih porodica i saradnicima u lečenju (relevantne osobe sa radnog mesta, iz službi socijalne zaštite i školskog sistema) tretman različitih formi – od prihvata u savetovalištima, dispanzerskog praćenja, lečenja dnevno-bolničkog i/ili hospitalnog tipa, do produžnih rehabilitacionih grupa i kluba lečenih alkoholičara. Monografija

„ALKOHOLIZAM

NARKOMANIJA

–

RAZUMETI

POBEDITI

ZAVISNOST“ predstavlja vredan rezultat napora autora da sistematizuje i predstavi zavisnost od psihoaktivnih supstanci na jedan odmeren i pojednostavljen način. U knjizi se ističe značaj društveno-sistemskih faktora u razvoju i održavanju bolesti, uz uvažavanje individualne, bio-psihološke osnove zavisnika. Bolest zavisnosti se ne posmatra kao stvar pojedinca, već kao složeni fenomen koji biva samo pokrenut »neravnotežom« u ličnosti (neurohumoralna i individualno psihološka ravan), porodičnom miljeu i široj socijalnoj sredini. Razvoj i usložnjavanje problema zavisnosti i brojne posledice posmatraju se kao rezultat uspostavljanja disfunkcije u sistemu, te uticaja celokupnog društvenog okruženja zavisnika na kreiranje problematike. Knjiga predstavlja sa merom izbalansiran i integrisan skup postojećih i najsavremenijih teorijskih i empirijskih znanja i podataka o zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Autor je nastojao da obuhvati priču o različitim vrstama psihoaktivnih supstanci i njihovom delovanju, prevenciji, procesu lečenja i rehabilitaciji koji se primenjuje u

Klinici za bolesti zavisnosti Insituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Knjiga je namenjena široj čitalačkoj publici - zavisnicima, porodicama zavisnika, studentima, stručnjacima, ali i široj društvenoj javnosti.

Uspešno izbegavši zamke suvoparnog

naučnog jezika, a pri tome se oprezno čuvajući svake banalizacije – autor jasnoćom stila pisanja doprinosi da knjiga bude razumljiva širokom auditorijumu. Prof. Dr Dušica Lečić-Toševski

1. OSNOVNI POJMOVI

ŠTA SU PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS)? DROGE I ALKOHOL OZNAČAVAMO POJMOM PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS)! Psihoaktivne supstance (PAS) su hemijske supstance koje kada se unesu u organizam (a mogu se uneti na različite načine) menjaju telesne i psihičke funkcije kod čoveka i izazivaju psihičku i/ili telesnu (fizičku) zavisnost. Pod psihoaktivnim supstancama podrazumevamo: alkohol, marihuanu, heroin, amfetamin, kokain, ekstazi, opijum, metadon, organske rastvarače, lepila, benzin, neke boje i lakove, nikotin, LSD, PCP, anaboličke steroide...

NAPOMENA POJA M P SI HOAK A TI VNE S UPST ANC E UPO TR EBL JAV A SE U MEĐU N AR O DNOJ K L ASIFI K A C IJI BOLESTI (MK B-10), SV ETSK E ZDRA VST VENE

O R GANI ZA CI JE

■

ŠTA JE AKUTNA INTOKSIKACIJA? Prolazno stanje (efekti supstance) koje nastaje neposredno posle unošenja psihoaktivne supstance i vremenski je ograničenog trajanja. Simptomi akutne intoksikacije zavise od vrste i količine unete supstance.

ŠTA JE ZLOUPOTREBA? Obrazac korišćenja PAS koji dovodi do oštećenja telesnog ili mentalnog zdravlja, a ta oštećenja su u vezi sa uzimanjem PAS. Ovde se još uvek ne radi o sindromu zavisnosti.

Kriterijumi za određivanje zloupotrebe Odrediti da li je u proteklih 12 meseci pijenje alkohola ili uzimanje drugih PAS doprinelo ili prouzrokovalo: - Nesposobnost obavljanja posla i ličnih obaveza u školi, na poslu ili u kući, a zbog uzimanja PAS. Ponavljana pijenja/korišćenja PAS u potencijalno opasnim situacijama. -

Problemi sa zakonom zbog PAS.

- Kontinuirana upotreba uprkos njegovom uticaju na socijalne i personalne odnose u smislu postojanja problema. Ako je odgovor DA - jedan ili više zloupotrebljava PAS.

pacijent

(DSM-IV-TR 2000)

NAPOMENA UKOLI K O SE NE P O KAŽ E D A SE UPOTR EB A ALKOH O LA I D R UGI H KOD O S OBA M L AĐ IH OD 18 DI JAGN O STI KU JE

KAO

R A ZVI LA ZA VI SNOS T SVAK A PSI HOAK TI V N I H SU P STAN CI GO DINA D E FI NIŠE SE I

Z L OU PO TR EB A !

■

ŠTA JE ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI? Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je kompleksna bolest. Definiše se kao hronična, recidivantna bolest koja se karakteriše kompulzivnim traženjem i uzimanjem supstanci, što dovodi do mnogobrojnih posledica – psihičkih i telesnih, kao i do izmenjenog obrasca ponašanja (teški poremećaj ponašanja koji se viđa kod zavisnika (zavisnička ličnost)).

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZAVISNOSTI:

KONTROLA

KOMPULZIJA

HRONIČNOST

Rana zloupotreba

Potraga za PAS

Brojni recidivi

Postepeni gubitak kontrole

Upotreba i pored posledica

Recidiv i nakon više godina apstinencije

Kognitivna distorzija (“poricanje”)

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE ZAVISNOSTI (Svetska zdravstvena organizacija - SZO) (neophodno prisustvo najmanje 3 od navedenih kriterijuma u određenom periodu tokom prethodnih godinu dana): - Jaka žudnja ili osećaj prinude da se uzme PAS - Otežana kontrola nad ponašanjem u vezi sa uzimanjem PAS - Fiziološki apstinencijalni sindrom - Podaci o povećanoj toleranciji - Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju i oporavljanju od PAS - Progresivno zanemarivanje drugih zadovoljstava ili interesovanja - Nastavljanje uzimanja PAS i pored jasnih činjenica o neposrednim štetnim dejstvima

ŠTA JE PSIHIČKA ZAVISNOST? Jaka emocionalna i mentalna potreba (žudnja, želja) da se PAS uzme kako bi se postiglo zadovoljstvo ili izbegla nelagodnost (želja osobe da uzme PAS u određenim situacijama - osoba koristi PAS u rešavanju svojih problema, ali i u situacijama koje su prijatne, jer veruje da su uz PAS još prijatnije. Znak psihičke zavisnosti je i ritualno uključivanje PAS u razne aktivnosti, pri čemu se osoba oseća nekompletnom ako u tom trenutku ne koristi PAS). PAS još nisu u potpunosti narušile prirodni metabolizam organizma.

ŠTA JE FIZIČKA ZAVISNOST? Stanje (neuro)adaptacije organizma na PAS. U potpunosti je narušen prirodni metabolizam organizma. Kada se PAS ne koristi pojavljuje se apstinencijalni sindrom.

ŠTA JE TOLERANCIJA? Potreba za znatnim povećanjem količine PAS da bi se postigao (prethodni) željeni efekat.

ŠTA JE UKRŠTENA TOLERANCIJA I UKRŠTENA ZAVISNOST? Ukrštena tolerancija - Pojava kada korišćenje jedne supstance dovodi do stvaranja tolerancije ne samo na tu supstancu, nego i na supstancu srodnog tipa (npr. alkohol i benzodiazepini). Ukrštena zavisnost - Pojava da zavisnost od jedne supstance izaziva zavisnost od drugih supstanci iz iste grupe (npr. zavisnost od heroina istovremeno stvara zavisnost i prema drugim opijatima).

ŠTA JE APSTINENCIJALNI SINDROM (KRIZA)? Grupa psihičkih i fizičkih tegoba koje se javljaju po smanjenju ili prestanku korišćenja PAS od kojih je osoba zavisna. Apstinencijalni sindrom može biti komplikovan epileptičnim napadima ili delirijumom. Primeri fizičkih i psihičkih tegoba: napetost, depresivnost, nesanica, drhtanje ruku, ubrzan rad srca, porast telesne temperature, pospanost, proliv, bolovi u celom telu, kašalj, curenje iz nosa, razdražljivost, jaka napetost, često i intenzivan strah... (tegobe zavise od supstance koja se uzima).

ŠTA JE APSTINENCIJA? POTPUNI prestanak uzimanja bilo koje psihoaktivne supstance.

KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI? Postoje utvrđeni dijagnostički kriterijumi za određivanje zavisnosti, uz biološke markere koje koriste stručnjaci. Slede neka od pitanja koja se mogu postaviti za brzu identifikaciju problema. Bilo koji odgovor sa DA ukazuje da postoji problem sa korišćenjem PAS koji zahteva konsultacije sa stručnjakom u vezi sa daljim koracima. 1. Pijem alkohol ili uzimam „drogu“ da se osećam bolje kada sam pod stresom ili nekim pritiskom. 2. Ne mogu da zamislim bilo kakvu proslavu, a da ne pijem alkohol ili uzimam „drogu“. 3. Ponekad pijem alkohol ili koristim „drogu“ ako se razočaram ili imam težak dan. 4. Imao sam prekide filma (kratak prestanak sećanja, amneziju) posle pijenja alkohola ili uzimanja „droge“. 5. Ponekad osećam krivicu ili stid zato što pijem alkohol ili uzimam „drogu“. 6. Kada sam trezan ponekad se kajem zbog stvari koje sam uradio ili rekao pod dejstvom alkohola i/ili „droge“. 7. Često kršim obećanja da ću da prestanem da pijem alkohol ili koristim „drogu“. 8. Često pijem alkohol ili koristim „drogu“ da sebi olakšam moja neprijatna osećanja. 9. Ponekad pijem alkohol ili koristim „drogu“ ujutro po ustajanju kako bih se stabilizovao za naredni dan ili oslobodio mamurluka. 10. Nekad sam pijan ili pod dejstvom „droge“ i nekoliko dana uzastopno. 11. Sada imam veću potrebu da popijem alkohol ili uzmem „drogu“ nego ranije kada sam počinjao. 12. Izegavam mesta i ljude gde ne prihvataju moje pijenje alkohola ili „drogiranje“. 13. Kada dođem kući na kraju dana prvo što uradim je da popijem čašu alkohola ili uzmem svoju dozu „droge“. 14. Osećam se neprijatno kada drugi komentarišu moje pijenje alkohola ili korišćenje „droge“. 15. Vozio sam automobi pod uticajem „droge“ ili alkohola. 16. Činio sam krivična dela zbog alkohola ili „droge“. 17. Alkohol i „droga“ grade moje samopouzdanje. 18. Imam posledice na poslu zbog uzimanja alkohola ili „droge“. 19. Pijem alkohol ili koristim „drogu“ kada sam sam. 20. Družim se prvenstveno sa ljudima koji piju alkohol ili uzimaju „drogu“. 21. Koristim razne „droge“. 22. Gubim prijatelje zbog mog pijenja alkohola ili korišćenja „droge“. Znaci upotrebe PAS zavise od osobe i supstance koja se koristi. Svaka PAS ima svoje kratkotrajne i dugotrajne efekte.

FIZIČKI ZNACI

           

Iznenadne promene u navikama ishrane (gubitak apetita, povećanje apetita, iznenadni gubitak ili dobitak na težini, mučnina, povraćanje) Usporen hod, poremećena koordinacija Nesanica, buđenje u neuobičajeno vreme Krvave, vodnjikave oči, proširene ili sužene zenice Podrhtavanje (tremor) ruku, nogu, glave Hladne, vlažne ruke Neuobičajen miris daha, tela ili odeće Često curenje nosa Ubodi igle na rukama, šakama, nogama, butinama, stopalima Preznojavanje Ubrzan rad srca, nepravilan rad srca Povećan arterijski krvni pritisak

POREMEĆENO PONAŠANJE

Promene ponašanja bez jasnog uzroka:          

      

Promene prijatelja, novi prijatelji, izbegavanje starog društva, ne želi da razgovara o novim prijateljima, novi prijatelji poznati kao korisnici PAS Gubitak interesovanja za porodicu i porodične aktivnosti Preterana potreba za privatnošću, tajnovitost Gubitak interesovanja za školu, loše učenje, bežanje sa časova Otežano održavanje pažnje Gubitak motivacije, energije Promene uobičajenih aktivnosti, hobija Lažljivost Krađe novca i stvari iz kuće Nepoštovanje autoriteta, nepoštovanje pravila društvenog ponašanja (npr. glasna muzika u bilo koje doba dana i noći, česte svađe sa komšijama itd...) Preterana potreba za novcem Posedovanje supstanci ili pribora za korišćenje supstance Saobraćajni prekršaji Iznenadne tetovaže, pirsing... Neuobičajena hiperaktivnost Iznenadne promene raspoloženja, razdražljivost, nervoza Paranoja

govor,

SEDATIVI: (slično kao da je pijan od alkohola) – otežano rasuđivanje, nerazgovetan govor, pospanost, sužene zenice STIMULANSI: Vodnjikave oči, poremećen vid, slabo pamćenje, čest sekret iz nosa, crvenilo oko nosa ili usta, glavobolje i mučnine, češanje HALUCINOGENI: proširene zenice, bizarno, neracionalno ponašanje uključujući paranoju, agresivnost, halucinacije, promene raspoloženja, konfuzija HEROIN: tragovi uboda igle, pospanost u neobičajeno vreme, preznojavanje, povraćanje, često šmrcanje, češanje, gubitak apetita, vodnjikave oči, sužene zenice koje ne reaguju na svetlost (često znaci podsećaju na simptome gripa pa roditelji mogu da budu u zabludi) NIKOTIN: miris duvana, prebojenost prstiju, zuba...

KOLIKO BRZO OSOBA MOŽE DA POSTANE ZAVISNA OD PAS? Oseljivost na razvoj zavisnosti različita je od osobe do osobe. Brzina razvijanja bolesti zavisnosti zavisi od gena i biologije tela. Sve supstance su potencijalno opasne i mogu da izazovu ozbiljne posledice. Individualna je osetljivost svakog čoveka prema supstancama. Čovek može da uzme supstancu jednom ili više puta i da ne razvije posledice, druga osoba već posle prvog uzimanja može da razvije ozbiljne posledice. NAPOMENA NE MOŽE SE ZNA TI KAKO UZI MAN J E SU PS TA N CI !

Ć E

NEKO

TREB A I MATI N A U MU DA UZ I MANJE UVEK V O DI KA ZA VI SNOS TI ! ■

REAGU J E

P AS

PRE

I LI

KASNI JE

KOJI SU PUTEVI UNOŠENJA PAS?

1 .

U DI SA NJE

(I N H ALI RA N JE )

PUŠE NJE

Pluća imaju bogatu mrežu krvnih sudova pa udisanjem ili pušenjem dolazi do brzog prenosa PAS u mozak. Udisanjem se najčešće unose lepkovi, isparljivi rastvarači i heroin. Pušenje je vrlo rasprostranjen način uzimanja PAS. Najčešće se tim putem unose kanabinoidi (marihuana i hašiš), nikotin, a ređe heroin, kokain i amfetamini.

GUTANJE

Apsorpcija PAS odvija se preko sluzokože želuca i creva. Veliki broj supstanci uzima se ovim putem, pre svega alkohol, sve vrste tableta stimulansi, uključujući i amfetamin, zatim ekstazi, razni oblici benzodiazepina, Artan, Trodon, Metadon, LSD. Često zavisnici ne vole ovakav način uzimanja zbog sporog nastupa dejstva.

U ŠMR K AVAN JE

Izvestan broj psihoaktivnih supstanci može se lako apsorbovati u telo preko sluznice nosa, koja je dobro snabdevena krvnim sudovima. Iz tog razloga se heroin, kokain i ređe amfetamin u vidu praha mogu uzimati ušmrkavanjem kroz nos.

I N TRA VEN S KO

U BRI ZG A VANJ E

PA S

Najčešće ubodom u venu (direktno u krv), a ređe potkožnim ubadanjem. Ovim putem uglavnom se unosi heroin, a ređe kokain i amfetamin. Intravenskim unošenjem PAS se unose direktno u krvotok, efekat je brz i intezivan, a nivo intoksikacije (trovanja) veliki. Prisutni su i drugi načini uzimanja (mnogo ređe): putem rektalne i vaginalne sluzokože.

GDE PAS ODLAZE U TELO KADA SE KORISTE? Kada se unesu u organizam na bilo koji od način unošenja PAS putem krvi dospevaju u razne delove tela, i u isto vreme utiču na njihovo funkcionisanje, remete njihov metabolizam što dovodi do poremećaja rada organa.

PAS najbrže ulaze u organe koji su bogato snabdeveni krvlju (mozak, jetra, srce, pluća).

KAKO PAS DELUJU U TELU? Pogledati poglavlje MOZAK I PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE.

KAKO PAS NAPUŠTAJU TELO? PAS obično napuštaju telo preko jetre i bubrega, putem urina. Međutim, neke, kao što su inhalati eliminišu se preko pluća (disanjem). Zavisno od supstance, PAS se eliminišu iz tela od nekoliko sati do nekoliko dana.

BOLEST POJEDINCA, VELIKI PROBLEM PORODICE I DRUŠTVA ZAŠTO SE NEPREKIDNO PRIČA O PSIHOAKTIVNIM SUPSTANCAMA I ALKOHOLIZMU I NARKOMANIJI? ZAŠTO SKORO SVE DRŽAVE IMAJU SVOJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI? Prema rasprostranjenosti, upotreba psihoaktivnih supstanci u savremenom svetu ima epidemijski karakter. Prevalenca je u stalnom porastu. Zbog svojih medicinskih, ekonomskih i društvenih posledica (HIV, hepatitis B, C, tuberkuloza, polno prenosive bolesti, duševne bolesti, kriminalitet, delinkvencija, nezaposlenost, prostitucija, teški poremećaji porodičnih odnosa, ekonomske posledice, ukazuju na štetu od stotite milijardi dolara...). Zavisnost je u velikom broju zemalja od nacionalnog značaja, jer su tim posledicama ugroženi nacionalni interesi, zbog čega zemlje širom sveta razvijaju svoje nacionalne programe. Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti. Procenjuje se da je oko 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola. Smrtnost u Evropi uzrokovana alkoholom je 6.3% (Svetska zdravstven organizacija).

NOVOROĐENČAD ukoliko majka koristi PAS u trudnoći, beba može da bude rođena prevremeno i sa malom težinom, a izloženost psihoaktivnim supstancama usporava intelektualni razvoj deteta i utiče na kasnije ponašanje deteta u životu. DECA I ADOLESCENTI – koji uzimaju PAS, često su impulsivni (agresivnog ponašanja), teško završavaju školovanje ili ga i ne završavaju, u riziku su od neplanirane trudnoće, kao i drugih obolenja (infektivne, duševne bolesti). ODRASLI – Ozbiljne psihičke i telesne posledice. Društvena disfunkcionalnost, česti socijalni, profesionalni i porodični problemi (haotična atmosfera u porodici, deca se zanemaruju, zlostavljaju...). PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE MOGU IZAZVATI ŠTETNE I NEPREDVIDIVE POSLEDICE ZA POJEDINCA I DRUŠTVO.

PAS I ZAKON PODE LA

PAS

PO GLED U

LE GALI T ETA

1. LEGALNE – kontrolisane i posebno oporezovane – (npr. alkohol, duvan) 2. LEGALNE – izdaju se samo na lekarski recept i strogo pod kontrolom lekara – (npr. sedativi, analgetici) 3. ILEGALNE – zakonom zabranjeno spravljanje, distribucija, prodaja i omogućavanje korišćenja (kanabis, opioidi, kokain, amfetamin, ekstazi....) Upotreba ilegalnih PAS je društveno neprihvatljiva i zakonom sankcionisana! čl. 245.1) Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi; ili posreduje u prodaji ili kupovini, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom najmanje pet godina. 2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršilo više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, ili je učinilac ovog dela organizovao kriminalnu mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje sedam godina. 3) Ko neovlašćeno drži supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. 4) Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Službeni glasnik Republike Srbije broj 39, od 11. aprila 2003. godine.

NEPRIHVATLJIVO DRUŠTVENO PONAŠANJE

Zakon čl. 245

SANKCIONISANJE

POSEDOVANJE ILEGALNIH PAS

Ko neovlašćeno drži supstancije ili preparate koji su kazniće se novčanom proglašeni za opojne droge kaznom ili zatvorom do tri godine

PRODAJA, PROIZVODNJA

Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi; ili posreduje u prodaji ili kupovini, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge

kazniće se zatvorom najmanje pet godina

ZAŠTO SE NEKO ODLUČUJE DA UZIMA PAS? Različiti su razlozi: 1. ŽELIM DA SE OSEĆAM DOBRO - mnoge PAS proizvode intenzivno osećanje zadovoljstva. Početna senzacija euforije praćena je drugim efektima koje proizvodi PAS. Na primer, kokain daje osećanje snage, samopouzdanja, i velike energije, dok je opijatska euforija praćena osećanjem relaksiranosti i zadovoljstva. 2. ŽELIM DA SE OSEĆAM BOLJE - zbog raznih pritisaka, životnih problema pribegavaju PAS kako bi se osećali bolje. Na primer, alkohol ima anksiolitički efekat. 3. ŽELIM DA RADIM BOLJE - da bi poboljšali svoje performanse pribegavaju eksperimentisanju sa PAS kao i zloupotrebi npr. stimulanasa. 4. RADOZNAO/RADOZNALA SAM DA PROBAM I “ZATO ŠTO TO I DRUGI RADE” želja da se zadovolji radoznalost kako deluju psihoaktivne supstance, potreba da se pripada nekoj grupi (uticaj grupe) - podložna naročito deca i adolescenti.

AKO UZIMANJE PAS ČINI LJUDE „SREĆNIJIM I ZADOVOLJNIJIM“ U ČEMU JE ONDA PROBLEM? U početku osobe koje uzimaju PAS osećaju neprirodno intenzivno iskustvo zadovoljstva, opuštenosti i bezbrižnosti. Takođe mogu verovati da su oni u stanju da kontrolišu uzimanje psihoaktivnih supstanci. Međutim, PAS vrlo brzo „preuzimaju kontrolu nad njihovim životima“, jer PAS imaju i druge efekte! Ako se PAS uzimaju kontinuirano, aktivnosti koje prirodno donose zadovoljstvo gube snagu svog

stimulansa, a PAS postaju neophodna potreba za bilo kakav “normalan” život. Zavisnici kao cilj imaju traženje i uzimanje psihoaktivnih supstanci, doze i učestalost uzimanja se povećavaju. Javljaju se OZBILJNE POSLEDICE – TELESNE I PSIHIČKE, PORODIČNE, SOCIJALNE, PROFESIONALNE.

DA LI JE UPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI DOBROVOLJNO PONAŠANJE? Početno uzimanje PAS je najčešće dobrovoljno. Međutim, ako se uzimanje PAS nastavi, mogućnost za samokontrolu je nemoguća. Slike mozga (neuroimidžing) kod zavisnika pokazuju da postoje fizičke promene u oblastima mozga za rasuđivanje, donošenje odluka, učenje i pamćenje i kontrolu ponašanja. Te promene objašnjavaju kompulzivno, nekritično i destruktivno ponašanje kod zavisnika.

KOJI FAKTORI ODLUČUJU DA LI ĆE OSOBA RAZVITI BOLEST ZAVISNOSTI „KO SI, GDE ŽIVIŠ I ŠTA RADIŠ“

FAKTORI RIZIKA I ZAŠTITNI FAKTORI Faktori koji su istraživanjima definisani kao faktori koji utiču na razvijanje zavisnosti nazvani su faktori rizika, za razliku od faktora koji smanjuju potencijal za razvijanje zavisnosti i koji se zovu zaštitni faktori. Faktori rizika i zaštitni faktori mogu se podeliti u pet oblasti: 1. Individualni 2. Porodični 3. Vršnjačka grupa 4. Škola 5. Zajednica

1. INDIVIDUALNI

Mada ne postoje indikacije da postoji neko specifično duševno obolenje koje je „okidač“ za zloupotrebu supstanci, osobe sa duševnim obolenjima češće koriste psihoaktivne supstance od zdravih osoba. Pored toga, korišćenje supstanci pogoršava bilo koje duševno obolenje koje je prisutno i pre uzimanja supstanci. Emocije u vezi sa životnim problemima i osetljivost, stresne situacije kao što je na primer smrt roditelja, ozbiljne nezgode, ratna stanja, mogu uzrokovati da mlada osoba počne sa zloupotrebom supstanci kao put za olakšavanje bola ili da pomogne sebi da lakše podnese neke promene u životu. FAKT ORI

ZAŠTI TNI

RI ZI KA

Nisko samopoštovanje i snižena lična očekivanja Previsoka očekivanja, a slab kapacitet za ispunjenje očekivanog Stres, osećanje beznadežnosti, depresivnost Pozitivna očekivanja od korišćenja supstanci FAKTOR I

Pozitivno razmišljanje o zdravom stilu života Bavljenje sportom Kvalitetno ispunjenje slobodnog vremena (npr. hobi) Netolerantnost prema neprihvatljivom ponašanju Poznavanje posledica koje nastaju uzimanjem supstanci Religijska uverenja 2. PORODIČNI

Bliske veze u porodici i dobra komunikacija su zaštitni faktori za razne izazove, uključujući i korišćenje PAS. Članovi funkcionalne porodice su pod mnogo manjim rizikom za zloupotrebu PAS od članova iz disfunkcionalne porodice. FAKT ORI

Roditelji koji koriste PAS Dostupnost PAS u kući (npr. alkohol) Nasilje u porodici Nedostatak poverenja Preambiciozni roditelji Slaba komunikacija

ZAŠTI TNI

RI ZI KA

FAKTOR I

Roditelji vode i propagiraju zdrav stil života Roditelji razgovaraju sa svojom decom i daju im potpunu podršku Pozitivni emocionalni odnosi

3. VRŠNJAČKA GRUPA Mladi ljudi imaju potrebu da uspostavljaju socijalne kontakte (npr. grupa vršnjaka), gde često preuzimaju obrasce ponašanja te grupe koji mogu imati pozitivne ili negativne posledice.

FAKT ORI

Prijatelji ili grupa vršnjaka sa problematičnim ponašanjem (želja za dokazivanjem pred vršnjacima) Uticaj vršnjaka veći nego uticaj roditelja Želja za dopadanjem osobama suprotnog pola

ZAŠTI TNI

RI ZI KA

FAKTOR I

Neodobravanje od strane vršnjačke grupe problematičnog ponašanja Dobro funkcionalno društvo sa zdravim stilom života protiv rizičnog ponašanja Kolektivni sportovi

4. ŠKOLA

Uticaj škole i uključivanje u edukaciju važno su sredstvo u prevenciji od zloupotrebe PAS kod mladih ljudi.

FAKT ORI

ZAŠTI TNI

RI ZI KA

Slaba sigurnost u školi Zlostavljanje od strane drugih učenika Nedostatak preventivnih programa

FAKTOR I

Velika sigurnost u školi Aktivno uključivanje učenika u razne edukativne programe (edukacija o štetnom delovanju PAS) Uključivanje roditelja u školske aktivnost (npr. edukacija o štetnom delovanju PAS)

5. ZAJEDNICA

Dostupnost supstanci u okruženju (lak pristup legalnim i ilegalnim supstancama) je važan faktor koji utiče na povećan rizik od zloupotrebe.

FAKT ORI

ZAŠTI TNI

RI ZI KA

Laka dostupnost duvana i alkohola Siromaštvo i slaba sigurnost u zajednici Pristup ilegalnim supstancama

FAKTOR I

Socijalna kontrola u zajednici Organizacija raznih aktivnosti za mlade ljude (sport, kreativne aktivnosti itd) Preventivni programi u zajednici

ZAŠTO JE IZUZETNO OPASNO KAD DECA I ADOLESCENTI KORISTE PAS MOZAK NASTAVLJA DA SE RAZVIJA I KROZ ADOLESCENCIJU Prefrontalna kora velikog mozga je oblast (deo moždane kore) koja se razvija i kroz adolescenciju. Ta oblast omogućava nam da sagledamo situaciju, donesemo odluke, držimo emocije pod kontrolom. Pošto se ovaj deo mozga razvija i u adolescenciji, postoji veliki rizik od donošenja loših odluka (kao što je proba i zloupotreba psihoaktivnih supstanci). Uzimanje psihoaktivnih supstanci u ovom periodu usporava razvoj ove oblasti i može da dovede do dugotrajnih ozbiljnih posledica!!! ŠTA JE ADOLESCENCIJA? Adolescencija je prelazni period između detinjstva i odraslog doba, period u kojem dolazi do intenzivnog rasta i sazrevanja, telesnog i psihičkog. Period adolescencije počinje sa pubertetom u 10. ili 11. godini i traje do 24–25. godine i predstavlja složene procese između bioloških, psiholoških i socioloških faktora.

Adolescencija je podeljena na tri potperioda: - 10–14. godine, rana adolescencija; - 15–19. godine, srednja adolescencija; - 20–24. godine, kasna adolescencija. Početak adolescencije karakteriše se erupcijom seksualnih interesovanja i pojavom sekundarnih seksualnih karakteristika. Osnovni psihološki problem je problem prilagođavanja na nove potrebe i novi telesni izgled. Period prave adolescencije donosi čitav niz različitih psiholoških problema. Ispunjen je razvojnim promenama, promenama na planu interesovanja, na planu psihičkih potreba, u odnosu sa roditeljima i vršnjacima.

POSLEDICE UZIMANJA PAS 1.

Zdravstvene posledice (psihičke, telesne)

Porodične posledice

Profesionalne posledice/ posledice u školi

Socijalne posledice

1. ZDRAVSTVENE POSLEDICE Bolesti zavisnosti su bolest mozga! Ali uzimanje psihoaktivnih supstanci odražava se na celokupan organizam sa sledstvenim posledicama.

HI V,

HEP ATI TI S

B, C

DRUGE

I NFEK TI VN E

BO L ESTI

Zloupotreba supstanci ne dovodi samo do pada imunog sistema (čime je organizam podložniji raznim infekcijama) već je povezana i sa visokorizičnim ponašanjem kao što je korišćenje „zajedničke igle“, seksulani odnosi bez zaštite... Takvo visoko rizično ponašanje u kombinaciji sa oslabljenim imunitetom značajno povećava rizik od dobijanja HIV – ADIS, hepatitsa B i C, kao i drugih infektivnih obolenja.

„Mnogi zavisnici tek kada dodirnu dno traže pomoć. Heroin sam počela da uzimam sa svojih 17 godina, prvo na nos, a zatim iglom. Nisam razmišljala o posledicama, niti sam mislila da ih može biti. Htela sam da se osećam lepo. Bilo mi je važno samo da uzmem heroin, o sterilnoj igli - nisam ni znala šta je to. Sa 19 godina otkrili su da imam hepatits C, ali bez obzira na saznanje da sam “zaražena”, tome nisam pridavala prevelik značaj. Nastavila sam i dalje da uzimam heroin. A zatim nekoliko godina kasnije kao grom iz vedra neba „HIV pozitivna“. Tu se srušio ceo moj svet. Šta dalje? Otišla sam da se lečim od zavisnosti, ali hepatitis C i HIV stoje mi iznad glave kao velike posledice mog drogiranja, nerazmišljanja i olakog shvatanja droga. Kako sad da se nosim sa tim?”

POREM EĆ AJI

KAR D I OVASK U LARN OG

SI STEM A

Pronađena je veza između uzimanja mnogih PAS i razvijanja kardiovaskularnih poremećaja, od poremećaja srčanog ritma, oštećenja srčanog mišića, pa do infarkta miokarda. Osobe koje uzimaju intravenski psihoaktivne supstace mogu da razviju poremećaje kao što je kolaps vena i bakterijske infekcije krvnih sudova kao i srčanih zalistaka. “Prvi put sam se upoznao sa drogama, i shvatio koliko je to ozbiljna bolest kada me je moja bivša supruga pre godinu dana pozvala i rekla: „Dođi hitno u urgentni centar, sin nam umire“. Bio sam prestravljen. Odmah sam seo u auto i odjurio u UC. Kada sam stigao, supruga je bila „na ivici živaca“. Saznao sam tada da mu je pozlilo ne nekoj rođendanskoj žurci, da mu je srce bilo prestalo da radi. Tada sam takođe saznao i da je moj sin na žurci uzeo nekoliko tableta ekstazija. Uspeli su u UC da ga spasu. Posle smo upućeni na lečenje od narkomanije. Sada je već godinu dana u apstinenciji. Strogo poštujemo sva terapijska pravila... Samo da se onako nešto više nikada ne ponovi.”

RESPI R A TORNI

PO REMEĆ AJ I

Uzimanje PAS vodi raznim poremećajima respiratornog sistema – bronhitis, emfizem, astma, bolovi u grudima, karcinom pluća.... POREM EĆ AJI

GAS T ROI N TE S TI NALN O G

SI STEM A

Mnoge PAS izazivaju muku i povraćanje neposredno po uzimanju iste, prisutni su i bolovi u stomaku. Česta su oštećenja jednjaka, želuca i creva u vidu akutnog i

hroničnog zapalenja sluznice, kod želuca i dvanaestopalačnog creva čest je i čir (grizlica), a neretko i karcinom. POREM EĆ AJ

MI ŠI Ć N O-S KE L ETN OG

SI STEM A

Poznato je da steroidi ako se uzimaju u adolescenciji zaustavljaju rast kostiju, pa dolazi do prestanka rasta. Druge PAS mogu da prouzrokuju grčeve u mišićima kao i opštu mišićnu slabost. OŠTE Ć EN JE

BU BR E GA

Neke PAS prouzrokuju oštećenje bubrega, bubrega. OŠTE Ć EN JE

pa čak i iznenadno otkazivanje rada

JE TRE

PAS oštećuju jetru. Može da se javi hepatomegalija, hepatitis, ciroza jetre i karcinom jetre.

“Nisam ni mislio da sam alkoholičar, iako sam se opijao skoro svaki dan. Nisam mislio ni da imam posledice zbog pijenja alkohola. Tek kada su me uhvatili na poslu pijanog i uslovili da se lečim ili otkaz, posle pretraga ustanovili su da imam cirozu jetre. Imam 50 godina. Sada živim sa cirozom. Ne pijem više alkohol, ali do kraja života tu posledicu zbog mog alkoholizma moram da lečim... I, na žalost, znam da je nikada i neću izlečiti... Moja jetra lagano i pored terapije propada...”

NEU RO LO ŠKA

OŠ T EĆEN JA

Sve PAS remete normalno funkcionisanje mozga i menjaju njegov metabolizam, ali neke PAS više utiču na organsku promenu mozga, što dovodi do negativnih posledica kao što su gubici svesti, glavobolje, epi napadi, moždani udar, raširena oštećenja moždanih struktura koja utiču na sve aspekte života. „Zbog infekcije tetovaže, sin mi je završio na odeljenju hirurgije. Primljen je u petak. U nedelju oko 14 sati moja supruga i ja odlazimo mu u posetu. Bio je sam u bolesničkoj sobi. Sedeo je na krevetu i rešavao ukrštene reči. Čim sam ušao

kod njega primetio sam da sa njim nešto nije u redu. Bio je izrazito crven po licu. Čelo mu je bilo oznojeno te je levom rukom brisao znoj sa čela. Ustao je i odjednom preko kreveta pao kao pogođen. Počeo je da se koči i u jednom trenutku se sav ukočio. Koža mu je bila izrazito modra, a naročito usne. Bukvalno je umirao na mojim rukama. Supruga je iz sveg glasa vikala: “Upomoć, umro nam je sin”. Pokušao sam da mu otvorim usta, ali su mu vilice bile ukočene. Nekako sam uspeo da mu otvorim usta. Tada mi je izgrizao prste. Primetio sam da je prestao da diše. Povukao sam mu jezik koji mu je već zapao u dušnik. Tog trenutka je počeo da krklja. Na ustima mu se pojavila sukrvičava pena. Umokrio se. Napad je trajao nekoliko minuta, a za mene bila je to večnost. Na zapomaganje supruge okupilo se svo medicinsko osoblje. Polusvesnog postavili smo ga da sedi na krevetu. Gledao je izbezumljeno u medicinsko osoblje. Prišla mu je doktorka i pitala ga kako se zove. Na njeno pitanje jedva je polurazumljivo rekao svoje ime. Nije znao da joj kaže kad je rođen. Na njeno pitanje koga ima od porodice rekao je da ima mamu, tatu i brata. Nije znao da kaže kako mu se zove brat. Izmerila mu je pritisak. U tom trenutku imao je 240/140. Dali su mu neku injekciju. Bio je zbunjen i pitao “što ste se svi okupili”. Ubrzo je zaspao dubokim snom. Čuo sam kada je doktorka rekla da je u pitanju epi napad. Kasnije sam saznao da je zbog njegovog alkoholizma i naglog prestanka pijenja imao epileptični napad i težak apstinencijalni sindrom”

POREM EĆ AJI

DU Š E VNOG

ZD RAV LJA

Upotreba PAS neminovno dovodi do poremećaja duševnog zdravlja: nervoza, depresija, promenljivo raspoloženje, nesanica, psihoze (paranoja, halucinacije), agresivnost, suicidalnost, zavisnička ličnost.

Najčešći psihijatrijski simptomi povezani sa uzimanjem PAS Psihijatrijski sindrom Delirijum Demencija Amnestički poremećaji Psihotični poremećaji Poremećaji raspoloženja Anksiozni poremećaji Seksualne disfunkcije Poremećaji spavanja

POREM EĆ AJI

HORM ONAL NOG

PAS Depresori, stimulansi, opioidi, kanabinoidi, halucinogeni, inhalati Depresori, inhalati Depresori Depresori, stimulansi, opioidi, kanabinoidi, halucinogeni, inhalati Depresori, stimulansi, opioidi, kanabinoidi, halucinogeni, inhalati Depresori, stimulansi, opioidi, kanabinoidi, halucinogeni, inhalati Depresori, stimulansi, opioidi Depresori, stimulansi, opioidi

STATU SA

Upotreba steroida remeti normalnu produkciju hormona u telu, što uzrokuje reverzibilne i ireverzibilne promene. Ove promene kod muškaraca dovode do atrofije testisa i steriliteta, a kod žena do pojave muških telesnih karakteristika.

KARC I NO M

Upotreba PAS kao što su cigarete, marihuana, alkohol... Najčešće se povezuje sa karcinomom usta, pluća, želuca, creva, jetre, pankreasa...

PREN ATA L NI

EFE K TI

Studije su pokazale da različite PAS mogu da izazovu pobačaj, prerano rođenje, malu težinu na rođenju, razne anomalije i razne druge kasnije kognitivne probleme.

SMRTN O S T

Smrtnost zbog PAS je od 1980. godine udvostručena. Sve je više obolenja i smrtnih ishoda zbog uzimanja PAS. Danas u svetu, jedna od četiri smrti povezana je sa pijenjem alkohola, pušenjem cigareta, ili korišćenjem nekih drugih psihoaktivnih supstanci.

2. PORODIČNE POSLEDICE PORODICA predstavlja osnovnu društvenu zajednicu muškarca, žene i njihove dece, a funkcionisanje u porodici zavisi od osobina ličnosti koje su supružnici uneli u brak i naučenih obrazaca ponašanja iz njihove primarne porodice.

1. FUNKCIONALNA PORODICA obezbeđuje svojim članovima psihofizičku sigurnost, edukativni razvoj, ekonomsku obezbeđenost, pravnu zaštitu (lakše i bez većih posledica rešavaju nastale probleme i krizne situacije). 2. DISFUNKCIONALNA PORODICA – u svemu suprotna od funkcionalne porodice. Čak i najmanje krize i problemi dovode do blokade u njenom funkcionisanju. Korišćenje PAS od strane nekog člana porodice snažno se odražava na njeno funkcionisanje i čini je disfunkcionalnom porodicom. Ta disfunkcionalnost najčešće se odražava u sledećem: - poremećene komunikacije (česte svađe, izbegavanje razgovora, ignorisanje...) - emocionalni odnosi u porodici postaju nestabilni - porodica zapada u sve veće finansijske probleme - porodične uloge su poremećene - deformišu se društvene veze (porodica se izoluje od društva...)

Zavisnička porodica je sistem u kojem je jedan član zavisnik (alkoholičar/narkoman), tako da PAS i ponašanja vezana za pijenje alkohola/korišćenje „droga“ postaju centralni organizacioni principi porodičnog života. NAJČ EŠĆ E

POROD I ČNE

PO S LEDI C E

odvajanje od porodice svađe fizičko nasilje dolazak kući kasno, ili po nekoliko dana i nedolazak neizvršavanje obaveza koje je do tada imao u porodici tajnovitost destruktivno ponašanje nestajanje novca ili drugih vrednih stvari iz kuće neodgovornost, neiskrenost, laži i manipulisanje drugim članovima povlačenje u sebe, ili svoju sobu nedoslednost

„U porodici je bila jako loša finansijska situacija, jer sam zbog uzimanja kokaina stalno ulazio u dugove koje su moji roditelji morali da vraćaju. Osim što sam roditeljima pravio dugove kad god sam bio u prilici krao sam novac od roditelja”. “Tukao sam svoju sestru, jer sam mislio da ja imam pravo da utičem na njen život. Sestra je bežala kod tetke i neprekidno je bila u strahu u kakvom ću ja raspoloženju da budem”. “Kad god bih otišao sa roditeljima kod rodbine i prijatelja sramotio sam ih, jer sam pio alkohol i pravio probleme svađajući se sa rodbinom bez ikakvog razloga zbog čega sam svoju porodicu izolovao.” “Porodica se skoro raspala zbog mog drogiranja, a povremeno sam bio i fizički agresivan prema roditeljima, komunikacije nije bilo, osim svađa. Roditelji su bili pred razvodom, jer su se i oni međusobno svađali okrivljujući jedan drugog za moje drogiranje.” “U kuću nam niko nije dolazio, niti smo negde išli”. “Udaljio sam se od brata sa kojim sam ranije bio nerazdvojan”. “Porodičnu kuću sam pretvorio u narkomansko leglo”. “Roditelje sam polivao vodom, izbacivao iz sobe i lomio stvari po kući, ako bi pričali o mom drogiranju. Ukućani su se plašili mojih reakcija, tako da me na kraju niko nije smeo ništa ni da pitati”. “Roditelji me nisu zanimali, ni njihovi problemi, ni njihova osećanja. Razmišljao sam samo kako da dođem do heroina”.

Treba napomenuti da razvijanju zavisnosti kod dece može da prethodi već ranija disfunkcionalnost porodice kao npr: -

alkoholizam ili neka druga zavisnost kod jednog ili oba roditelja učestali bračni konflikti nepostojanje jasnih i zajedničkih pravila i nedoslednosti u njihovoj primeni prebacivanje odgovornosti i moći na decu uvlačenje deteta u bračni konflikt emocionalna distanciranost između članova porodice zlostavljanje, zanemarivanje dece od strane roditelja.

PSIHOLOŠKI PROFIL I TIPOVI DECE GDE SU JEDAN ILI OBA RODITELJA ZAVISNICI

PSI HOLO ŠKI

      

PROFI L

Rigidnost, perfekcionizam Socijalna izolacija, socijalna agresivnost Suicidalnost, impulsivnost Zavisnost, povišena tenzija Negativna osećanja prema roditelju zavisniku Niži intelektualni i saznajni nivo Lenjost, nesigurnost.

Tipovi dece 1. “Porodični junak” - održava porodicu na okupu; 2. “Porodična crna ovca” - dete koje stvara probleme; 3. “Porodična luda” - odvraća pažnju od problema; 4. “Izgubljeno dete” - dete koje se povlači u sebe.

3. PROFESIONALNE POSLEDICE I POSLEDICE U ŠKOLI

NAJČ EŠĆ E

POS LE DI C E

N A

POSLU

česti izostanci sa posla zakašnjenja česti raniji izlasci sa posla česta bolovanja niska produktivnost i efikasnost loši odnosi sa drugim zaposlenima pasivnost u odnosima nezainteresovanost nepoštovanje autoriteta pridavanje velikog značaja sopstvenom radu uz potcenjivanje rada drugih povrede na radu finansijske manipulacije (krađe, pronevere) sklonost kritici i oponiranju

NAJČ EŠĆ E

PO S LE DI C E

Š KOL I

česti izostanci sa časova slab uspeh u školi, popravni ispiti, gubitak godine problematično ponašanje konflikti sa osobljem i drugim đacima suspenzije spavanje na časovima “Dobio sam otkaz na poslu u prodavnici gde sam radio jer sam stalno krao novac iz kase i u prodavnici sam skupljao društvo sa kojim sam pio alkohol”. “Dolazio sam pijan na posao zbog čega sam se stalno svađao sa kolegama i nadređenim, posao sam odrađivao površno ili sam ga odlagao za neki drugi dan”. “Na posao sam stalno kasnio ili sam odlazio ranije sa posla zbog čega sam stalno lagao i smišljao razloge za takvo ponašanje.”. “Kolege sa posla su me izbegavale što je meni odgovaralo, jer sam mogao neometano da pijem alkohol”. “Kada bih dobio neki zadatak na terenu ja sam odlazio u kafić da pijem, a posao nisam obavljao”. “Imao sam slab uspeh u školi i puno neopravdanih izostanaka sa časova, da bih smirio situaciju u kući povremeno bih popravio neku ocenu”. “Kada bih zaspao na času zbog uzimanja PAS profesore bih lagao kako me boli glava i da mi je loše, pa su me puštali kući ranije – uz opravdanje”. “Popila sam 6 tableta benzodiazepina pre nego mi je mušterija došla u kozmetički salon. Ja sam je priključila na aparat za zatezanje, otišla i drugu prostoriju i pod dejstovm tableta sam zaspala. Nakon određenog vremena mušterija me je probudila i morala sam da lažem kako mi je pozlilo kako bih opravdala svoje stanje. Ta mušterija mi više nikada nije došla”.

4. SOCIJALNE POSLEDICE Kako uzimanje PAS postaje učestalije tako su i socijalne posledice izraženije. Zavisnici se isključivo orijentišu ka „svetu drugih zavisnika“ pa se izoluju od uobičajenih

društvenih tokova, uz, zbog takvog načina života i ponašanja, odbacivanje samog okruženja. Za nabavku PAS neophodno je izdvajanje znatnih materijalnih sredstava, pa se na prvom mestu socijalnih posledica izdvaja kriminogenost – kada zavisnik ne može legalno da dođe do sredstava za kupovinu PAS odlučuje se na protivzakonite aktivnosti. NAJČ EŠĆ E

POS LE DI C E

krađe vandalizam tuče vožnje automobilmo u pijanom i “drogiranom” stanju provale džeparenje razbojništva uzgajanje, proizvodnja i preprodaja PAS prostitucija odvajanje od zdravih društvenih tokova i okruženja kretanje samo u „zavisničkom krugu“

“Oduzimali su mi vozačku dozvolu jer sam vozio u pijanom stanju. Pijan sam često remetio javni red i mir”. “Maltretirao sam u kafićima osoblje i goste”. “Krao sam novac od roditelja, vredne stvari iz kuće koje sam prodavao za malu cenu, čak sam od gosta na slavi ukrao 100 evra iz novčanika koji je bio u njegovom sakou”. “Komšije iz zgrade su me izbegavale jer sam se stalno svađao sa njima, često sam puštao glasnu muziku u sred noći i galamio po kući”. “Da bih zaradio novac za moje drogiranje preprodavao sam drogu”. “Još u SŠ sam počeo da kradem kako bih imao za heroin. Obijao sam automobile, prodavnice, kioske, često sam hapšen i osuđivan zbog tih mojih dela”. “Tukao sam devojku u pijanom stanju”.

ŠTA JE „ZAVISNIČKA LIČNOST“? Usled korišćenja i efekata PAS, osobe doživaljavaju sekundarnu tranformaciju ličnosti (karakteristična zavisnička ličnost). U novoformiranoj zavisničkoj ličnosti postoje elementi neodgovornosti, egocentričnosti, bezosećajnosti, nepoštovanje socijalnih normi. Ponašanje zavisnika zasniva se na „principu zadovoljstva“, umesto „principa realnosti“. Voljna aktivnost je ozbiljno narušena. Zavisnik nema realne ciljeve, a još manje snage da realizuje svoje irealne ciljeve. NAPOMENA PRO M E NE KARA KT ERA, LIČ N OSTI I PROB LEM I GLAV NE KAR A K TER I STI K E I OBAVE ZAN ZAVI SN O STI ■

PON AŠ A NJA S U DEO BOLE STI

Najčešće karakteristike zavisničkog ponašanja su: 1. Socijalna i emocionalna nezrelost Ne preuzima adekvatnu ulogu u porodici i široj socijalnoj zajednici. Nesposobnost preuzimanja odgovornosti kroz nerealan, nezreo pristup procesu življenja. “Pozajmio sam novac da bih uložio u noćni klub, a na kraju sam potrošio sav novac na alkohol, a dug su morali da vrate roditelji.” “Roditelji su me poslali u Ameriku da završim IV razred SŠ, a ja sam se vratio posle mesec dana, jer tamo nisam mogao da se drogiram.” 2. Nedostatak samodiscipline Nedoslednost i odsustvo čvrstog stava – nepoštovanje datih obećanja i planova. “Kasnio sam na časove i nije me bilo briga za posledice koje sam snosio.” “Obaveze koje sam imao stalno sam odlagao za sutra, a sutra ponovo za sutra – učenje za ocene koje je trebalo da popravim u školi stalno sam odlagao za sutra, i pošto nikada nisam ni učio pao sam godinu” “Kada mi se otac vratio iz inostranstva, plakao je i molio me je na kolenima da mu obećam da više neću uzimati drogu. Ja sam mu obećao, ali sam nastavio

da se drogiram, jer mi očeve suze tada nisu ništa značile”

3. Sebičnost i egocentričnost Prednost se uvek daje PAS u odnosu na životne potrebe svoje porodice, prijatelja... Zavisnik nije sposoban da razume i prihvati normalne potrebe drugih i probleme svoje okoline. „Ujak mi je dao 200 evra za koje ja nisam rekao roditeljima, iako im je u to vreme novac bio preko potreban zbog lečenja moje majke. Ja sam taj novac propio”. “Krao sam pare iz kuće ne razmišljajući da li im te pare trebaju”. “Tražio sam od majke i brata, pa čak im i pretio i ucenjivao ih da vraćaju moje dugove koje sam napravio zbog kupovine heroina”. “Ukrao sam bratu novac koji je on štedeo za odlazak na more”. “Za bratov rođendan sam se toliko napio da su me roditelji morali odvesti u urgentni centar. Pokvario sam bratu proslavu rođendana i umesto da slave njegov rođendan svi su trčali oko mene i strepeli da li ću preživeti.” “Moja sestra je htela da razgovaramo o njenim problemima sa dečkom. Obećala sam, ali me „hvatala aptinencijalna kriza“ i otišla sam da kupim heroin. Rekla sam joj da sada ne mogu da pričamo, ali da ćemo sutra sigurno. Međutim, sa njom nisam pričala ni sutra...”

4. Negativan i kolebljiv stav prema autoritetima Buntovno ponašanje ili menjanje stavova od prilike do prilike “Nisam poštovao roditelje, stalno sam ih lagao, vikao na njih, pa čak sam ih nekada i udario”. “Kada bi mi profesori dali lošu ocenu, iako sam je zaslužio, ja bih se svađao pa čak i fizički nasrnuo na njih”. “Kada me je policija zaustavila zbog brze vožnje umesto da prihvatim odgovornost, ja sam se svađao sa njima i vređao ih pa su me na kraju i uhapsili”.

5. Površan odnos sa ljudima Nesposobnost negovanja pravog prijateljstva. “Družio sam se samo sa alkoholičarima, pričao o alkoholnom piću i pijanstvima”. “Bio sam samo sa narkomanima, jer sam jedino sa njima imao zajedničke teme”. “Imao sam druga iz detinjstva. Još u OŠ smo sedeli u istoj klupi, i upisali smo istu SŠ da se ne bismo razdvajali. Posle dvadeset godina na njegovoj svadbi, iako me je uzeo sa kuma, toliko sam se napio, jer mi je to bilo jedino važno, da sam pijan polupao pola inventara. Nekoliko puta me je molio da se smirim, ali mene to nije bilo briga. Od tada više ne razgovaramo.”

6. Ograničena interesovanja Zanemaruju se ranija interesovanja zbog totalne preokupiranosti PAS “Pre bolesti aktivno sam se bavio košarkom, a za vreme drogiranja interesovanja su mi se svela na odlaske kod dilera i traženje mesta gde ću uzeti heroin”. “Sva moja interesovanja bila su svedena na nabavku heroina. Stalno sam razmišljao šta ću da radim kad istrošim ono što imam kod sebe. Ujutro sam razmišljao šta ću popodne, popodne sam razmišljao šta ću ujutro, i kako da nabavim heroin.” 7. Nesposobnost adekvatnog izražavanja emocija Pozitivni ili negativni ekstremi u pokazivanju emocija. “Prema svojoj porodici ispoljavao sam negativne emocije, polivao sam ih vodom, vređao ih, udarao, a kada su mi trebale pare glumio sam dobrog sina tako što sam im govorio kako ih volim, nudio im „pomoć“...”

8. Slabo podnošenje osujećenja i neuspeha „Kratak fitilj“ – brzo se iznevira i reaguje burno “Dok sam gledao TV sestrina drugarica je slučajno promenila kanal, ja sam

počeo da vičem, udario joj šamar i izbacio je iz kuće”. “Kada je moj brat hteo da nazove druga i da proveri moju priču ja sam ga udario šakom u glavu, da se od udarca oborio na pod”. “Kada bi mi roditelji počeli da prebacuju da sam se iz Amerike vratio zbog drogiranja, ja bih nenormalno skočio, vikao, mlatarao rukama, vređao ih....”.

9. Lažljivost Zavisnik u početku laže kao bi prikrio uzimanje PAS i posledice zbog uzimanja, a u kasnijim fazama bolesti laže u svim situacijama. “Lagao sam roditelje da nisam primio platu, a ja sam je već bio potrošio u kafiću”. “Lagao sam roditelje da mi daju novac kako bih izveo devojku u grad, a ja sam za te pare kupio heroin, a nisam ni izašao sa devojkom, nego sam veče proveo kod druga koji je isto koristio heroin, gde smo se zajedno drogirali”. “Lagao sam majku da mi novac treba za ispite i knjige”. “Kada bih povraćao od heroina govorio sam roditeljima da sam se otrovao hranom”. “Kada bih bio u krizi majci bih govorio da sam se prehladio”. “Kada su mi roditelji dali novac za upis na višu školu ja sam za taj novac kupio supstancu, a roditeljima sam rekao da su me napali na ulici i ukrali novac”.

U pokušaju da sebi i drugima ne priznaju realitet zavisnosti od PAS (a da bi mogli nesmetano da nastave sa uzimanjem PAS), zavisnici često koriste različite odbrambene mehanizme (sisteme odbrane koji im omogućavaju dalje produbljivanje bolesti). NAPOMENA ODBRA MB EN E T A KTI KE S U NA SVES NOM NI VOU , KAO MANI PU LACI JE U CI LJU OD RŽAV ANJ A PI JE NJ A ALKOH O LA I LI UZI MAN J A DR UGI H PAS I U TOK U LEČ EN JA ME HA N I ZMI ODBRA N E SE MOR AJU RA Z REŠI TI I R AZBI TI KAKO BI D OŠL O DO T ER A PI JSK E P RO M EN E ■

ODBRA MB EN E

TA KT I KE

1. Minimiziranje Stalno umanjivanje svega što je problematično u vezi uzimanja PAS “Kada me je otac jednom prilikom upitao koliko sam popio, ja sam rekao samo jedno pivo, a popio sam čitavu gajbu”. “Kada bi mi brat rekao da sam narkoman ja sam mu odgovorio sam samo nekoliko puta uzeo i da ja mogu da prestanem kad god hoću”.

2. Negacija Poricanje svih problema zbog uzimanja PAS “Kada bi me roditelji pitali da li se dogiram, ja bih im govorio da mi tako nešto ni u ludilu ne bi palo na pamet , i da to rade samo luzeri.” “Negirao sam da sam ja ukrao novac iz kuće kada bi roditelji primetili da im je nestao novac”.

3. Racionalizacija Beskrajno opravdavanje uzimanja PAS “Kada me je otac pitao zašto sam se napio rekao sam mu da sam sreo druga iz srednje škole koji je dobio dete i da sam pio na njegovo insistiranje”. “Govorio sam da kada uzmem supstancu lakše prilazim devojkama”.

4. Projekcija Drugačije tumačenje realnih događaja sa ciljem da se drugima pripišu sopstvene greške zbog uzimanja i posledica PAS “Sestri sam stalno prebacivao da je ona kriva što se svađamo, jer da me

ostavi na miru do svađe ne bi ni došlo”. “Ljudi su me izbegavali, a ja sam govorio da je to zato što sam pametniji od njih i da me oni mrze zbog mojih sposobnosti, a ne zato što sam narkoman i što sam bio agresivan”.

5. Potiskivanje Zaboravljanje neprijatnih događaja zbog uzimanja PAS “Kada sam dobio kumče napio sam se i počeo da maltretiram sve goste, a na kraju sam se ispovraćao u sobi pred svim gostima”. “Potisnuo sam da sam pretukao rođenog brata, jer mi je jednom prilikom kad sam došao pijan kući rekao da sam alkoholičar”.

6. Socijalna komparacija Upoređivanje sa drugim koji piju alkohol ili uzimaju PAS i koji imaju mnogo više izraženije posledice kako bi se umanjio značaj sopstvenog pijenja ili uzimanja droge

„Kad bi mi majka prigovorila da sam alkoholičar ja sam joj uzvraćao, kako sam ja alkoholičar kad se moj gazda toliko napije da ni automobil ne može da doveze do kuće, i šta mu fali, a ja sam uvek automobil mogao da dovezem u pijanom stanju do kuće.“ “Suprugu sam se stalno poredila sa komšinicom sa sprata koja je bukvalno padala u pijanom stanju i pronalazili su je po hodnicima, i ispred zgrade, a ja sam uvek bila na nogama.”

KRUG ZAVISNOSTI Osoba ima određene probleme, oseća se nesrećno, beznadežno, ne može da se uklopi u socijalno funkcionisanje.... Npr. to može da bude tinejdžer koji je nesrećno zaljubljen, čovek koji ne zna kako da se suoči sa narastajućim problemima na poslu... To može da bude bilo ko u bilo kojem dobu... Ta osoba počinje da pije alkohol, ili proba neku drugu psihoaktivnu supstancu. Alkohol i droga omogućavaju da ti problemi bar nakratko “nestanu”. Oseća se bolje. Zato što sada “vidi” bolje u životu, psihoaktivne supstance postaju značajne za tu osobu. Osoba sve češće koristi PAS. Tu je zamka. Problemi koje je pokušavao da razreši uz pomoć PAS se potiskuju iz “memorije” ali se ne razrešavaju. U ovom trenutku razmišlja samo o PAS, kako da nabavi i kada i gde da koristi. Gubi mogućnost kontrole za njihovo korišćenje i razvija posledice upotrebe PAS. Zavisnik se sada odvaja od svojih zdravih prijatelja i porodice. Razvija zavisničko ponašanje i druge posledice naročito psihičke. Počinje da pati zbog osećanja neiskrenosti i osećanja srama. Krize postaju češće. Što više pije ili uzima PAS osećanje krivice je snažnije, i polako ulazi u depresiju. Počinje sekundarna transformacija ličnosti, kreće sa laganjem, i možda krađama da bi finansirao svoje pijenje ili uzimanje PAS. Drastično pada na socijalnom funkcionisanju, pogoršavaju se odnosi između njega i zdravog društva, u porodici kao i na poslu. Alkohol i droge su sada najvažniji deo života. Udaljava se od svega zdravog. Gubi volju i motivaciju za zdrave životne stvari, snove i ambicije, emotivno postaje zaravnjen. Pošto je promenjen metabolizam tela, sada mu je potrebno sve više i više alkohola ili droge kako bi mogao da funkcioniše. Samo traži PAS. Prešao je nevidljivu liniju i postao je zavisnik. Što bolest više napreduje, sekundarne transformacije ličnosti su drastičnije. Menja se fizički i mentalno.

PROCESI PRILAGOĐAVANJA PORODICE NA ALKOHOLIZAM I/ILI NARKOMANIJU I ODRŽAVANJE BOLESTI Zavisnik u sklopu svoje zavisničke ličnosti koristi razne mehanizme odbrane. Međutim, i veliki broj porodica u kojoj je neko od članova zavisnik, a da bi smanjili tenziju i doprineli kakvom takvom miru u kući, uspostavljaju bolesnu ravnotežu, koriste takođe odbrambene mehanizme. Porodica u kojoj su jedan ili više članova zavisnici od PAS prolazi kroz sledeće faze: 1. FAZA – ZAJEDNIČKO NEGIRANJE I PROJEKCIJA U prvoj fazi negiraju postojanje problema, minimiziraju, i projektuju svoje probleme. Ponašanje drugih članova porodice je slično zavisničkom ponašanju, ostali članovi menjaju svoje ponašanje i razmišljanje i prilagođavaju ga stavovima i potrebama zavisnika. 2. FAZA PSEUDOREŠENJA U fazi pseudorešenja porodica traži i napada krivca, prigovara, svađa se, ubeđuje, prati, prosipaju alkohol, kriju pronađene PAS... U ovoj fazi evidentno je da su problemi vezani za upotrebu PAS, ali se oni ne rešavaju na adekvatan način. 3. FAZA ZAJEDNIČKOG DNA Atmosfera u porodici postaje sve više haotična, teška, kriza je neizdrživa i porodica dolazi do teške situacije koja se manifestuje „kapitulacijom cele porodice“ – označene kao „porodično dno“. Nastaje kriza sistema porodice, koja je sada otvorena i spremna da prihvati spoljnu pomoć.

Ako se porodica i zavisnik opredele za lečenje nastaje četvrta faza –

4. FAZA ZAJEDNIČKIH PROMENA kada je neophodno da cela porodica AKTIVNO učestvuje u lečenju kako bi se ostvario cilj PROMENA KA ZDRAVOM!

RAZVOJ BOLESTI ZAVISNOSTI OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI RAZVOJ ALKOHOLIZMA Najčešće se alkoholizam postepeno razvija, ali kod mlađih osoba može imati brz i dramatičan razvoj. Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, mada je nekada nemoguće odrediti jasnu granicu između faza: 1. Faza umerenog pijenja, predstavlja ”društveno prihvatljivo pijenje”, i ova faza ne predstavlja bolest. Razni istraživači su pokušali da definišu šta je to „društveno dozvoljeno pijenje“. Ovde je predstavljena najčešća definicija društveno dozvoljenog pijenja (umerenog pijenja), i rizičnog pijenja alkohola.

Definicija standardnog pića: Standardno piće sadrži oko 10 grama etanola (a po nekim standardima i 14 grama). Pivo – 285 (350) ml Vino – 100 (140) ml Žestoko piće – 30 (40) ml Popijeno jedno standardno piće iznosi oko 0.35 ‰ alkohola u krvi! RIZIČNO PIJENJE ALKOHOLA

Populaciona grupa Muškarci Žene Stariji od 65

Mlađi od 18 godina

U sedmici > 14 SP > 7 SP > 7 SP

U danu > 5 SP > 3 SP > 1 SP

I jedno SP je rizično (društveno neprihvatljivo pijenje)

NAPOMENA U S LUČ AJ U DA S U PRI SUT N I ZNA CI P REDTO KS I KOMANS KE I L I TOKSI K O MANSK E FAZE PR ETHOD NO SE NE U ZI MA U OBZI R (ZA VI SNO ST N I JE U VEZI S A KOLI ČI N OM !) ■

2. Trening faza takođe ne predstavlja zavisnost nego prelaz iz društveno dozvoljenog pijenja ka uspostavljanju zavisnosti. Osoba ne prepoznaje da ima problem, jer pije kada piju i drugi ljudi (na slavljima, žurkama, u izlasku…), umereno, ali se povremeno napija u tim „situacijama”. Tolerancija je u porastu.

3. Predtoksikomanska faza, predstavlja početnu fazu alkoholizma sa sledećim karakteristikama: 1. 2.

povećanje tolerancije psihička zavisnost.

4. Toksikomanska faza ima karakteristike kompletne zavisnosti. Znaci ove faze su: 1. Gubitak kontrole ili fenomen prve čaše je znak da je došlo do složenih promena u mozgu koje su trajne. Osoba se ne može zaustaviti u pijenju, pa čak i nakon lečenja i apstinencije (nepijenja), s obzirom na trajnost ove promene: ukoliko popije prvu čašu, neće moći na njoj da se zaustavi. 2. Alkoholna amnezija ili prekid filma je znak postojanja oštećenja mozga usled pijenja alkohola i predstavlja gubitak sećanja za događaje u pijanom stanju. 3. Nemogućnost apstinencije podrazumeva stalno pijenje osobe. Ukoliko osoba ne popije alkohol, javljaju se znaci apstinencijalne krize koji ukazuju na fizičku zavisnost osobe od alkohola (znači da se organizam privikao na alkohol i bez njega ne može da funkcioniše normalno). Kada osoba popije alkohol, simptomi apstinencijalne krize se povlače. 4. Pad tolerancije se javlja u kasnijim fazama bolesti. Osoba više ne može da

popije veće količine alkohola kao ranije i napije se od jedne čaše pića. Pad tolerancije je prisilna odbrana organizma od alkohola i trajnog je karaktera. Dovoljan je i jedan znak da se pojavi za definisanje toksikomanske faze.

FAZE Faza umerenog pijenja Trening faza Predtoksikomanska faza

Toksikomanska faza

Znaci Društveno dozvoljeno pijenje Tolerancija u porastu. Povremena opijanja u „prigodnim situacijama“ Povećana tolerancija. Psihička zavisnost. Gubitak kontrole ili fenomen prve čaše Alkoholna amnezija Nemogućnost apstinencije Pad tolerancije

ALKOHOLIZAM

RAZVOJ NARKOMANIJE Postoji više modela koji opisuju napredovanje zavisnosti. Jedan od modela koji je najčešće u upotrebi: 1. RANA FAZA 

Eksperimentisanje



Pogrešna upotreba



Socijalna upotreba

2. FAZA ZLOUPOTREBE (postoji psihička zavisnost i porast tolerancije) 3. FAZA ZAVISNOSTI (postoji i psihička i fizička zavisnost)

1. RANA FAZA (EKSPERIMENTISANJE, POGREŠNA UPOTREBA, SOCIJALNA UPOTREBA) Korišćenje PAS nema određeni obrazac. Mogu se koristiti različite PAS, zavisno od dostupnosti, mode, uticaja vršnjačke grupe, itd. Izbor može odražavati radoznalost (veličaju se efekti PAS). Osoba otkriva da pomoću njih može da menja svoje raspoloženje. Svako misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod kontrolom“. Najčešće „ulazne droge“ su alkohol i marihuana, a ređe tablete benzodiazepina. Ponekad se PAS mogu uzeti individualno, ali u većini slučajeva uzimanja PAS je u društvu (SOCIJALNA UPOTREBA). Način unošenja može da varira - npr. pušenje, ušmrkavanje, oralno, itd. POGREŠNA UPOTREBA se uglavnom odnosi na uzimanje sedativa bez kontrole lekara. Ovakav vid uzimanja može da se razvije u pravcu zloupotrebe ili da se u potpunosti zaustavi, i osoba se vrati zdravom stilu života.

2. FAZA ZLOUPOTREBE U ovoj fazi obično je redovno uzimanje, ali još uvek pod kontrolom. Fazu karakteriše žudnja za supstancom (psihička zavisnost), odnosno njenim efektima. Obično se bira određena PAS (koja je glavni izbor), a povezano sa dostupnošću, ličnim iskustvom iz

faze eksperimentisanja, ličnim stremljenjem. Vreme i način uzimanja su važni, često u grupi, ali sve više i individualno. Posledice počinju da nastaju.

3. FAZA ZAVISNOSTI Supstanca se uzima sve češće, nekada i nekoliko puta u toku dana. Ne postoji kontrola nad uzimanjem. Karakteriše je preokupiranost psihoaktivnim supstancama i njenim efektima. Kada ne može da dođe do „droge“, ispoljava se apstinencijalna kriza i neraspoloženje. Kada nema „droge“ mlada osoba se oseća bolesno, apatična je, umorna i zna da je jedini način da olakša patnje ponovno uzimanje „droge“. Razvijena je uz psihičku zavisnost i telesna zavisnost. Zavisnici obično koriste i druge PAS; dobijanje PAS je još važnije od njenog kvaliteta. Uzimanje PAS je obično individualno, ređe u grupama. Po drugom prikazu razvoja zavisnosti postoje sledeće faze:

1. EKSPERIMENTALNA FAZA (već navedeno u prethodnom tekstu) 2. SOCIJALNA FAZA karakteriše se uzimanjem supstanci u tzv. socijalnim prilikama (žurke, koncerti, diskoteke, kafići....). Često je obrazac uzimanja povezan sa izlascima preko vikenda. Već u ovoj fazi mogu da se pojave znaci psihičke zavisnosti i prve posledice. 3. INSTRUMENTALNA FAZA – karakteriše traženje i biranje PAS ili više PAS u cilju promene raspoloženja, ostvarenja željenog ponašanja. U ovoj fazi nalazi se i „razlog“ za uzimanje PAS. 4. HABITUALNA FAZA - faza redovnog uzimanja PAS ili više PAS. Stil života se u potpunosti prilagođava pronalaženju i uzimanju PAS. Pojavljuju se ozbiljne posledice i problemi. 5. KOMPULZIVNA FAZA - faza u kojoj postoji „prisila“ da se supstanca unese. Osoba je postala sasvim nova ličnost (sekundarna transformacija u zavisničku ličnost). Posledice su veoma izražene. Celokupno funkcionisanje je ugroženo ili uništeno do ozbiljnih razmera.

RANA FAZA 

Eksperimentisanje



Pogrešna upotreba



Socijalna upotreba

Eksperimentalna faza

Socijalna faza

Psihička zavisnost

Instrumentalna faza FAZA ZLOUPOTREBE Habitualna faza

Tolerancija

Psihička zavisnost FAZA ZAVISNOSTI

Kompulzivna faza Telesna zavisnost

2. MOZAK I PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

NERVNI SISTEM Nervni sistem predstavlja mrežu za kontrolu funkcionisanja organizma i komunikaciju između spoljne sredine i samog organizma.

SENZORNA FUNKCIJA

INTEGRATIVNA FUNKCIJA

MOTORNA FUNKCIJA

PRIKUPLJA PODATKE (STIMULUSE) IZ SPOLJAŠNJE SREDINE I IZ SAMOG TELA

INTERPERTIRA I OBJAŠNJAVA DOBIJENE PODATKE I NOVONASTALE PROMENE

VRŠI AKCIJU (MIŠIĆI, ŽLEZDE, HORMONI, BIOHEMIJSKE SUPSTANCE...)

Nervni sistem je podeljen na dva dela:  Centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina) – "kontrolni centar"  Periferni nervni sistem (nervi) – spajaju "kontrolni centar" sa izvršnim delovima

tela (mišići, žlezde)

MOZAK

Ljudski mozak je najkompleksniji organ u telu. On je centar svih ljudskih aktivnosti.

Mozak reguliše osnovne telesne funkcije i omogućava čoveku da interpretira i odgovara na svakodnevna iskustva i doživljaje, i to oblikuje kroz misli, emocije i ponašanje. Mozak se sastoji iz mnogo delova koji zajedno rade kao tim. Različiti delovi mozga su odgovorni za različite funkcije. Mozak se sastoji iz više delova: veliki mozak, mali mozak i moždano stablo, sa svojim podelama na druge oblasti).

Veličina ljudskog mozga Prosečna težina ljudskog mozga iznosi od 1300 do 1400 grama. Na samom rođenju težina iznosi od 350 do 400 grama, da bi se mozak u punu veličinu formirao oko 6. godine života, ali određene funkcije i regije (kao npr. prefrontalni deo mozga) se razvijaju i do 25. godine života.

KAKO MOZAK KOMUNICIRA Ljudsko telo je sastavljeno od bilion ćelija, a ćelija čini osnovnu jedinicu svih živih organizama. Čak i jednoćelijski organizam kao što je bakterija ima osnovnu funkciju za život (prikupljanje energije uz hrane, reprodukcija i produkcija otpadnog materijala). Glavni delovi ćelija su :   

Membrana (zid koji obmotava ćeliju) Jedro ("centar ćelije" sadrži neophodne elemente za život ćelije) Citoplazma (fluid koji isunjava ćeliju)

I nervni sistem kao deo tela, ima svoje gradivne jedinice (ćelije) koje se zovu neuroni.

Neuroni su specijalizovani za određene funkcije. Njihova specifična funkcija dozvoljava mozgu da uči, rasuđuje i pamti. Upravo kroz aktivnost neurona naše telo odgovara i prilagođava se novonastalim promenama u okolini. Informacije iz okoline koje prikuplja mozak zovu se stimulusi. Različite impulse odvajaju i primaju organi (čula) : 1. 2. 3. 4. 5.

Čulo vida Čulo sluha Čulo ukusa Čulo mirisa Čulo dodira

Svaki put kada nešto osetite – u pitanju je dejstvo biohemijskih supstanci – koje

proizvode milioni neurona za "prenos poruka" sa jednog na neki drugi neuron. Ovaj prenos poruka sastoji se od hemijskih i električnih impulsa.

NEUROTRANSMITERI I SINAPSE Svaki neuron može da ima hiljade "grana" kojima se dodiruje sa drugim neuronima. Ove "grančice" zovu se dendriti, a glavna velika grana zove se akson i oni prenose poruke (impulse).

Dendriti i aksoni se ne dodiruju direktno nego između njih postoji mali, tanki prostor koji se zove sinaptička pukotina ili sinapsa. Najčešće sinapsa predstavlja prostor između aksona jednog neurona i dendrita nekog sledećeg neurona.

U prenosu poruka sa jednog neurona na drugi pomažu biohemijske supstance koje se zovu neurotransmiteri. Neurotransmitere sintetišu sami neuroni. Neki gradivni delovi neurotransmitera

kao što su amino kiseline dolaze iz hrane koju jedemo. Neuron sintetisane neurotransmitere čuva u kesicama koje se zovu vezikule, a koje se nalaze na krajevima aksona. Neki neurotransmiteri sintetišu se u samim vezikulama, dok se drugi sintetišu u telu neurona, a zatim se prenose do vezikula gde se skladište. Kada su neuroni pod dejstvom određenog stimulusa, neurotransmiteri se iz vezikula ispuštaju u sinapsu i dalje deluju preko specifičnih receptora, aktivirajući ciljani neuron, sa sledstvenom reakcijom na tu aktivaciju.

SISTEM ZA NAGRADU I ZAVISNOST Identifikovan je biološki mehanizam koji reguliše ponašnje motivisano događajima koji izazivaju osećanje zadovoljstva. Ti događaji označeni su kao nagrade, a sistem koji nagrađuje zove se sistem nagrada i nalazi se u limbičkom delu mozga. SISTEM ZADOVOLJSTVA JE U MOZGU! Ljudska bića kao i drugi organizmi učestvuju u određenim ponašanjima koja se nagrađuju, jer koristi opstanku organizma ili vrste! Osećanje zadovoljstva „tera“ čoveka da ponašanje koje koristi organizmu neprekidno ponavlja. Postoje prirodne nagrade, kao što su hrana, voda, seksualni odnosi.... koji proizvode u organizmu osećanje zadovoljstva kada čovek jede, pije vodu, ima seksualne odnose. Svako od ovih ponašanja neophodna su za opstanak jednike i vrste. Setite se kako se osećate kada se desi nešto dobro u vašem životu – to osećanje je delo vašeg limbičkog sistema. Zato što su prirodna zadovoljstva neophodna za naše preživljavanje i opstanak, limbički sistem je kreiran da primetite stvari koje su neophodne za preživljavanje i da to iskustvo ponavljate.

Međutim, postoje i „veštačke nagrade“ kao što su psihoaktivne supstance! Glavni delovi sistema za nagradu su: ventralna tegmentalna area (VTA), nukleus akumbens i prefrontalna kora velikog mozga. VTA se spaja sa nukleus akumbensom i prefrontalnom korom neuronskim putem i šalje informacije ovim putem preko neurona. Neuroni VTA sadrže neurotransmiter dopamin koji se oslobađa u nukleus akumbensu i prefrontalnoj kori. Ovaj put se aktivira korisnim stimulansima, ali i psihoaktivnim supstancama. NAPOMENA PUT KO J I JE OV DE PR I K AZAN AKTI VI R A NAGR AD AMA. I D RUGE ALI

O VO

D OVO LJNO

D A

NI JE J EDI N I PUT K O JI SE ST RU KTU RE SU U K LJ U ČEN E,

SHV ATI

FUNKC I ONI SAN J E.

■

DOPAMIN

Neurotransmiter koji igra jednu od važnih uloga u razvoju zavisnosti je dopamin. Pripada grupi jedinjenja koja se nazivaju kateholamini (inače je i prekursor adrenalina i noradrenalina). U mozgu, dopamin igra važnu ulogu u regulaciji nagrada (utiče na procese u mozgu koji kontrolišu emocionalne odgovore, i sposobnost za doživaljavanje zadovoljstva i bola) kao i kontrolisanje pokreta. Kao deo sistema za nagrade, dopamin je proizveden u telima nervnih ćelija koje su smeštene u delu mozga koji se zove ventrala tegmentalna area (VTA) i ispušta se u delu mozga nukleus akumbens i prefrontalnoj kori. Njegove motorne funkcije povezane su u zasebnom neuroputu iz neurona koji su smešteni u delu mozga koji se zove supstancija nigra gde proizvode dopamin i otpuštaju ga u deo mozga koji se zove striatum. Regulacija dopamina igra važnu ulogu u našem psihičkom i fizičkom zdravlju. Kada se dopamin oslobodi u sinapsu, aktivira dopaminske receptore, koji dalje ispoljavaju određena dejstva na ćeliju čije receptore aktiviraju i tako prenose informacije. Oslobođeni dopamin iz sinapse ponovo se preuzima određenim mehanizmom (pumpa

koja usisava dopamin iz sinapse) natrag u ćeliju koja ga je proizvela i inaktiviše se, tako da je taj proces kratkotrajan.

Ako se taj proces veštački produži (hiperstimuliše), dolazi do smanjenja broja dopaminergičkih receptora (down (daun) regulacija) (što se dešava u bolestima zavisnosti), pa je za adekvatno funkcionisanje dopaminergičkog sistema stalno potrebna sve veća koncentracija dopamina, koja se u ovom slučaju postiže samo ponovnim uzimanjem psihoaktivne supstance.

KAKO PAS UTIČU NA MOZAK Kada se unesu u organizam PAS ulaze u komunikacioni sistem mozga i integrišu se u put nervnih ćelija koje normalno šalju, primaju i procesuiraju informacije dobijene iz okoline i tela. Neke supstance, kao što je marihuna i heroin, mogu da aktiviraju neurone zato što je njihova struktura slična, po veličini i obliku, prirodnim neurotransmiterima. Ova sličnost navodi receptore da dozvole PAS da se zakače za njih i aktiviraju nervnu ćeliju. Ove PAS, iako slične moždanim susptancama, ne aktiviraju nervnu ćeliju na isti način kao i prirodni neurotransmiteri, formiraju pogrešnu poruku koja se prenosi kroz komunikacioni sistem. Druge PAS, kao što su amfetamin i kokain, prouzrokuju da nervna ćelija prekomerno otpušta velike količine neurotransmitera ili sprečava normalan proces preuzimanja neurotransmitera iz sinapse. Posledica je veliki broj poruka koje narušavaju komunikacioni kanal (npr. razlikuje se neko ko vam šapuće na uvo i neko ko viče u mikrofon preko zvučnika na uvo).

Psihoaktivne supstance ulaze u komunikacioni sistem mozga i ometaju put nervnih ćelija koje normalno šalju, primaju i obrađuju informacije, pod čijim se uticajem formira pogrešna poruka u mozgu.

PAS u mozgu deluju na sledeći način: 1. Imitiraju prirodne neurotransmitere (hemijske supstance u mozgu). S obzirom na sličnost u hemijskoj strukturi između PAS i neurotransmitera koji se prirodno proizvode u mozgu, neke PAS (kao što su marihuana i heroin) varaju mozak, kače se na specifične receptore nervnih ćelija i šalju pogrešne informacije mozgu.

2. Prekomernom stimulacijom sistema za nagradu i preplavljivanjem oblasti sa dopaminom. Dopamin je neurotransmiter koji je prisutan u regionima mozga koji regulišu pokrete, emocije, motivaciju i osećanje zadovoljstva. Gotovo sve PAS, direktno ili indirektno, aktiviraju ovaj sistem nagrada. Neke PAS, naročito stimulansi poput metamfetamina i kokaina, prouzrokuju da nervne ćelije oslobađaju abnormalno velike količine neurotransmitera ili sprečavaju njihovu normalnu reciklažu, što je potrebno da se isključi signal između neurona. KAKO DROGE PROIZVODE OSEĆAJ ZADOVOLJSTVA Sve PAS direktno ili indirektno utiču na limbički sistem u mozgu - sistem nagrada, koji je normalno odgovoran za osećanje zadovoljstva, a jedan od glavnih neurotransmitera koji kreira to osećanje je dopamin. ZAŠTO SU DROGE ADIKTIVNIJE NEGO PRIRODNE NAGRADE PAS mogu da produkuju 2 do 10 puta veću količinu dopamina nego što to prirodne nagrade mogu da urade. Dejstvo počinje vrlo brzo, a traje mnogo duže nego što prirodne stimulacije mogu. Rezultat je da se ova dejstva stavljaju u prvi plan na štetu prirodnih podsticaja. Snažna stimulacija sistema za nagradu snažno “motiviše” ljude da iznova i iznova uzimaju supstance.

ŠTA SE DEŠAVA U MOZGU AKO SE NASTAVI UZIMANJE PAS 1. Mozak se prilagođava supstancama. U odgovoru na veliki porast dopamina, mozak se tome prilagođava smanjenjem broja raspoloživih receptora dopamina umanjujući funkciju sistema za nagrade. Zavisnici su primorani da uzimaju PAS kako bi uskladili normalno funkcionisanje dopamina, što zahteva sve veće količine PAS za postizanje većeg nivoa dopamina - efekat poznat kao tolerancija. 2. Promene u drugim neurotransmiterima. Uzimanje PAS izaziva promene i u drugim neurotransmiterskim sistemima mozga. 3. Uzimanje PAS može pokrenuti podsvesnu memoriju sistema. Automatizam je jedan primer za ovaj tip učenja, pri čemu stimulansi iz okoline, kao što su određeni ljudi ili mesta, postaju povezani sa uzimanjem PAS i iskustvo može pokrenuti nekontrolisanu žudnju pojedinca koji je izložen ovim stimulansima, čak i bez samog prisustva PAS. 4. Promene u mozgu zbog dejstva PAS. Neuroimidžing snimci mozga zavisnika od PAS pokazuju promene u područjima mozga koja su važna za rasuđivanje, odlučivanje, učenje i pamćenje, kontrolu

ponašanja. Ove promene objašnjavaju kompulzivno, nekritično i destruktivno ponašanje kod zavisnika koji traži i uzima PAS bez obzira na ozbiljne posledice.

MEHANIZAM DEJSTVA KOKAINA Kokain posle unosa u organizam vrlo brzo ulazi u mozak. Iako ulazi u sve oblasti mozga koncetriše se u specifične oblasti kao što su VTA (deo mozga koji se zove ventralna tegmentalna area), nukleus akumbens i nukleus kaudatus.

Kokain se naročito koncentriše u oblasti sistema za nagradu (koje su su bogate dopaminskim receptorima).

Kada se kokain nađe u sinapsi, on blokira pumpu koja usisava dopamin iz sinapse i onemogućava čišćenje sinapsi od dopamina. Rezultat je više dopamina u sinapsi i veći broj aktiviranih dopaminskih receptora.

To prekomerno uvećanje dopamina prouzrokuje mnoge promene unutar ćelije što dovodi do neprirodnog obrasca informacija - aktivira sistem za nagradu i proizvodi se neprirodni osećaj zadovoljstva. Usled nagomilavanja dopamina, smanjuje se broj receptora (što se zove down regulacija). Kada se prestane sa uzimanjem kokaina, pošto dopamin vraća svoju normalnu koncetraciju, a usled smanjenja broja receptora dolazi do nemogućnosti adekvatnog aktiviranja nervnih ćelija. Javlja se potreba da se ponovo uzme kokain kako bi se podigao nivo dopamina.

MEHANIZAM DEJSTVA HEROINA (OPIJATA) Vrlo brzo posle unošenja, heroin prolazi krvno moždanu barijeru i ulazi u mozak. U mozgu heroin prelazi u morfin i veže se za opioidne receptore. Postoje tri tipa opioidnih receptora (delta, mi i kapa). Svaki od ovih receptora učestvuje u različitim moždanim funkcijama. Mesta gde deluje heroin na opioidne receptore su:   

limbički sistem (kontroliše emocije) moždano stablo (kontroliše vitalne radnje tela kao što su disanje, rad srca, telesna temperatura...) kičmena moždina (prenosi osećaj bola)

Oblasti gde se koncetrišu opijati su VTA, nukleus akumbens, nukleus kaudatus i talamus. Opijati se vezuju za opijatske receptore koji se nalaze u oblasti „sistema za nagradu“.

Opijati vezani za opijatske receptore u nukleus akumbensu povećavaju oslobađanje dopamina. Mehanizam dejstva je komplikovaniji u odnosu na kokain jer su uključene više od dve vrste neurona. Tri vrste neurona učestvuju u ovoj akciji: presinaptički neuron koji oslobađa dopamin, drugi neuron sa drugim neurotransmiterom (verovatno GABA) i postsinaptički neuron sa dopaminskim receptorima.

Jedna od teorija je da aktivirani opijatski receptori smanjuju otpuštanje GABA koja

inače normalno inhibira otpuštanje dopamina i tako se otpuštanje dopamina povećava. Većom količinom dopamina koja je prisutna u sinaptičkom prostoru aktivira se veći broj dopaminskih receptora.

MEHANIZAM DEJSTVA MARIHUANE

Hemijske supstance iz marihuane posle unošenja u organizam putem krvi dospevaju brzo u mozak, kao i druge organe u telu. U nekim područjima mozga postoji mnogo THC receptora; druga područja imaju malo, a neka područja uopšte nemaju THC receptore. Najviše THC receptora nalazi se u delovima mozga koji utiču na zadovoljstvo, memoriju, misli, koncentraciju, orijentaciju u vremenu i koordinaciju pokreta. Te oblasti su VTA, nukleus akumbens, nukleus kaudatus, hipokampus (najveća koncentracija THC receptora u mozgu), mali mozak, kao i sistem za nagradu. Npr. uticajem THC na hipokampus objašnjava se loše pamćenje, a uticajem na mali mozak poremećena koordinacija i gubitak ravnoteže. Nije iznenađujuće što korišćenje marihuane može uzrokovati iskrivljenu percepciju, poremećenu koordinaciju, poteškoće u razmišljanju i rešavanje problema, i probleme sa učenjem i pamćenjem.

Još uvek se tačno ne zna kako THC deluje na sistem za nagradu, ali se pretpostavlja da se THC veže za receptore u nukleus akumbensu i povećava oslobađanje dopamina.

MEHANIZAM DEJSTVA EKSTAZIJA

Ekstazi utiče na mozak povećavajući aktivnost najmanje tri neurotransmitera serotonin, dopamin, norepinefrin. Kao i drugi amfetamini ekstazi prouzrokuje da se ovi

neurotransmiteri oslobađaju iz njihovog skladišta u matičnim neuronima, rezultujući u povećanju njihove aktivnosti Ekstazi predominantno utiče na serotoninske nervne projekcije (oslobađa velike količine serotonina). Uključen je u regulaciju nekoliko procesa u mozgu, kao što su raspoloženje, emocije, agresija, spavanje, apetit, anksioznost, pamćenje, percepcija. Neuronska tela koja sadrže serotonin smeštena su u oblasti koja se zove nukleusi raphe. Ovi neuroni šalju dugačke aksone duž mozga uključujući koru velikog mozga i limbički sistem. Funkcija serotonina zavisi od regiona mozga u koji se oslobađa.

Ekstazi se vezuje za serotoninske transportere (pumpe koje usisavaju višak serotonina iz sinaptičkog prostora), što prouzrokuje da se u sinaptičkom prostoru nađe više serotonina nego što je potrebno za funkcionisanje.

MEHANIZAM DEJSTVA ALKOHOLA Strukture mozga koje učestvuju u razvoju alkoholizma su prefrontalna kora velikog mozga i sistem za nagrade (nukleus akumbens, VTA (ventralna tegmentalna area) i nukleus arkuatus). Alkohol utiče na GABA, glutamin, dopamin i endogeni opioidni sistem. Pijenje alkohola udruženo je sa oslobađanjem beta endorfina koji se proizvodi u nucleus arkuatus, koji stimuliše oslobađanje dopamina u nukleus akumbensu, što direktno i indirektno

inhibira produkciju GABA u VTA. Rezultat je osećanje zadovoljstva.

Tokom hroničnog pijenja alkohola telo se adaptira na redukovani broj GABA A receptora. Treba napomenuti da se i benzodiazepini kače na iste GABA A receptore (u slučaju alkoholizma dolazi do ukršene tolerancije) i korišćenjem alkohola i benzodiazepina pojačavaju se njihovi efekti. Alkohol povećava inhibiciju aktivnosti posredovane putem GABA-A receptora i smanjuje ekscitatorne aktivnosti koje posreduju receptori za glutamat, naročito na NMDA receptori. Ova dva mehanizma delovanja mogu se odnositi na opšti umirujući efekat

MEHANIZAM DEJSTVA HALUCINOGENA – LSD, PCP KAKO DELUJU HALUCINOGENI Halucinogeni imaju strukturu sličnu serotoninu i oni produkuju efekte remeteći normalno funkcionisanje serotonergičkog sistema. Distribuiraju se kroz mozak i kičmenu moždinu i narušavaju normalno funkcionisanje serotonina koji je odgovoran za ponašanje, percepciju i regulaciju telesnog sistema uključujuči raspoloženje, apetit, telesnu temperaturu, seksualno ponašanje.

LSD Precizan mehanizam po kojem LSD menja percepciju još uvek je nejasan. Dokaz iz laboratorijskih studija sugeriše da LSD, kao halucinogen, deluje na određene skupine serotoninskih receptora (određen je 5-HT2 receptor), te da su efekti najistaknutiji u dve regije mozga: jedna je moždana kora, područje važno za raspoloženje, kogniciju i percepciju, a druga je lokus ceruleus, koja prima informacije iz svih oblasti tela i razvrstava ih.

PCP PCP ubrzano prolazi do mozga i ometa funkcionisanje receptora poznatih kao NMDA (N-metil-D-aspartat), koji su receptori za neurotransmiter glutamat. Receptori za glutamat igraju glavnu ulogu u percepciji bola, u kogniciji (uključujući učenje i memoriju) i emocije. U mozgu, PCP također menja aktivnost dopamina.

MEHANIZAM DEJSTVA AMFETAMINA Amfetamin je strukturalno sličan neurotransmiteru dopaminu, ali je sasvim drugačiji od kokaina. Iako stimulansi imaju slične fiziološke i bihejvioralne učinke, postoje velike razlike u osnovnom mehanizmu dejstva. Za razliku od kokaina, koji se brzo uklanja i gotovo potpuno metabilše u telu, amfetamin ima mnogo duže trajanje i veći procenat te supstance ostaje nepromenjen u telu. Zbog toga je amfetamin duže prisutniji u mozgu, što na kraju dovodi do dužeg nadražujućeg delovanja. Iako i metamfetamin i kokain povećavaju nivo dopamina, animalne studije otkrivaju mnogo veće nivoe dopamina kod uzimanja metamfetamina zbog različitih mehanizama delovanja. Kokain produžava aktivnost dopamina u mozgu blokiranjem pumpe koja ga usisava i vraća nazad iz sinapse u neuron, a amfetamin/metamfetamin osim blokiranja dopaminske pumpe, povećava i oslobađanje dopamina, što dovodi do velikih koncetracija dopamina u sinapsama.

MEHANIZAM DEJSTVA NIKOTINA Nikotin je uljana supstanca bez boje i mirisa. Ipak, stajanjem na vazduhu dolazi do procesa oksidacije i razvija se smeđa boja i karakterističan miris duvana. Ubraja se u alkaloide. Rastvorljiv je u vodi i dobro se resorbuje preko sluzokože i kože. Ovaj sastojak duvana odgovoran je za nastanak psihičke i fizičke zavisnosti. Dejstva nikotina proizilaze iz njegove reakcije sa nikotinskim receptorima i zavisni su od upotrebljene doze. U malim dozama nikotin stimuliše nikotinske receptore, u većim dozama njegovo delovanje je dvofazno: u početku izaziva stimulaciju, a posle toga dovodi do depresije. Molekul nikotina je sličnog oblika kao neurotransmiter koji se zove acetilholin. Acetilholin i njegovi receptori odgovorni su za mnoge funkcije uključujući rad mišića, disanje, rad srca, učenje, pamćenje. Oni, takođe, uzrokuju oslobađanje i drugih neurotransmitera i hormona koji utiču na raspoloženje, apetit, pamćenje itd... Kad nikotin stigne u mozak, kači se na receptore acetilholina i imitira akciju acetilholina. Nikotin je aktivan i u oblasti mozga u kojoj se nalazi sistem za nagradu. Istraživači su otrkili da nikotin podiže nivo neurotransmitera dopamina, koji inače igra važnu ulogu u svim bolestima zavisnosti.

MEHANIZAM DEJSTVA INHALATA Mnogi delovi mozga mogu biti uključeni u delovanja inhalata. Gotovo svi zloupotrebljavani inhalati (osim nitrata) proizvode efekat osećanja zadovoljstva. Istraživanja pokazuju da inhalati aktiviraju dopaminergički sistem u mozgu.

MEHANIZAM DEJSTVA GHB GHB (gama-hidroksibutirat) je sintetički proizvod, vrlo sličan inhibitoru, neurotransmiteru (GABA) koji nalazimo u nervnom sistemu. GHB deluje na najmanje dve vrste receptora u mozgu: GABA B receptori i specifični GHB receptori.

MEHANIZAM DEJSTVA BENZODIAZEPINA Benzodiazepini kao najvažniji anksiolitici deluju preko benzodiazepinskih receptora koji su povezani sa GABA receptorima. Aktivnost ovih receptora ima za posledicu smanjenje razdražljivosti ćelije. Vezivanje benzodiazepina za njihove receptore ima za posledicu pojačano vezivanje GABA za GABA A receptor što dovodi do pojačane inhibicije neurona čime se smanjuje moždana aktivnost.

3. OSOBINE PAS I POSLEDICE NJIHOVOG DEJSTVA

NE POSTOJE LAKE I TEŠKE „DROGE“. SVE “DROGE” SU OPASNE I IZAZIVAJU OZBILJNE POSLEDICE (naročito teška i nepopravljiva oštećenja psihičkog i telesnog zdravlja). ČAK I JEDNO JEDINO UZIMANJE BILO KOJE „DROGE“ MOŽE IZAZVATI TEŠKA OŠTEĆENJA, PA ČAK I SMRT !!!

PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI 

DEPRESORI CNS-a (snižavaju nivo funkcionisanja određenih delova ili mozga u celini) - opijum - prirodni derivat opijuma: morfin, kodein - polusintetski derivat opijuma: heroin - sintetski derivat opijuma: metadon, heptanon - sedativno-hipnotičke supstance (anksiolitici i sedativi) - inhalati: organski rastvarači, lepila, benzin, neke boje i lakovi... - alkohol - GHB (gamahidroksibutirat)

Sve pobrojane PAS mogu kratkotrajno podići psihofizičko funkcionisanje na viši nivo, nakon čega sledi depresorno dejstvo koje traje više časova. Osoba se nalazi u stanju psihomotorne usporenosti, pospanosti, često konfuzije. Kod unošenja veće količine ove vrste PAS dolazi do intoksikacije (trovanja) što dovodi do stanja stupora i kome uz depresiju disanja, hipotenziju i hipotermiju. Apstinencijalni sindrom (kriza) karakteriše se psiho-motornom agitacijom, stanjima delirijuma, psihotičnog reagovanja, uz hipertenziju, hipertermiju, pojavu epileptičnih napada.

2. STIMULANSI CNS-a (povremeno i kratkotrajno povećavaju i ubrzavaju psihičko funkcionisanje uz posledično iscrpljivanje kapaciteta mentalnog funkcionisanja) - amfetamin - kokain - ekstazi - nikotin - kofein - energetski napitci Zajedničko dejstvo PAS iz ove grupe je sledeće: pojačavanje psihofizičkih aktivnosti, ubrzavanje metabolizma i vegetativnih funkcija. Intoksikacija: psihomotorna uznemirenost koja može danima deprivirati san, nekritičnost uz doživljaj nadljudskih moći, sumanute ideje do psihotičnog rastura, razdražljivost do nivoa homicidnog ponašanja, gubitak apetita, široke zenice, krvavljenje iz nosa, tahikardija, aritmija, skok krvnog pritiska. Apstinencijalna kriza: pad psihofizičkog funkcionisanja, razdražljivost, iritabilnost, depresivnost, gubitak interesovanja i volje, sumanute ideje proganjanja.

HALUCINOGENI (menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja) - LSD - PCP (“anđeoski prah”) - antiholinergička sredstva (akineton, artane)

Dovode do gubitka testa realnosti, fenomena derealizacije i depersonalizacije, a u zavisnosti od tipa halucinacija zapaža se psihomotorna agitacija (psihotično reagovanje) ili psihomotorna sedacija. Intoksikacija daje kliničku sliku akutne psihoze, psihomotorni nemir, a zbog sumanutih ideja osoba preduzima radnje koje ugrožavaju njen i život drugih. Apstinencijalni sindrom (kriza) manifestuje se padom psihofizičkog funkcionisanja, kognitivne regresije, uz pojavu sumanutih ideja, ideja bezvrednosti i besmisla, i čestih pokušaja suicida. Zapaža se i povremena preplavljenost strahom do nivoa panike. Fleš bek: ponovno proživljavanje sadržaja koji su memorisani pri zloupotrebi, javlja se i godinu dana nakon uspostavljanja apstinencije! Ovo stanje se dešava iznenada, bez najave, pri do tada očuvanom stanju svesti, praćeno potpunim gubitkom testa realnosti.



KANABIS

Zavisno od jačine marihuane, doze, osobina i stanja ličnosti, marihuana može delovati stimulativno ili depresorno, ali na sve deluje halucinogeno. Indukuje stanje slično pijanstvu u delu motorne inkoordinacije i perceptivnih ispada. Kod intoksikacije: euforija i dezinhibicija, anksioznost ili agitacija, sumnjičavost i paranoidna ideacija, vremenska usporenost, psihotično reagovanje, ili stanje somnolencije i stupora. Apstinencijalni sindrom (kriza): amotivacioni sindrom, poremećaj bioritma, netipične glavobolje, polimorfne telesne tegobe, depresija, razdražljivost i impulsivno reagovanje, derealizacija i depersonalizacija, pojava fleš beka.



Druge PAS (anabolički steroidi)

ALKOHOL

KRATAK OPIS

Alkohol je najraširenija i najdostupnija psihoaktivna supstanca, čija je zloupotreba socijalno prihvaćena. Alkoholizam je društveno opasna pojava!

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Nekoordinisano hodanje, nerazgovetan govor, pospanost, slabo rasuđivanje, proširene zenice, miris alkohola

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Oštećenje jednjaka, želuca (gastritis, ulcus, karcinom), pankreasa (akutni pankrestitis), oboljenje jetre (hepatoza, ciroza), polineuropatija (oboljenje perifernih nerava), oštećenje mozga (alkoholna epilepsija). Depresije, psihoze (alkoholičarska ljubomora, delirijum tremens...)

Alkohol je najraširenija i najdostupnija psihoaktivna supstanca, čija je zloupotreba socijalno prihvaćena. Koristi se za rekreativne i verske svrhe. Proizvodi se fermentacijom i destilacijom voćarskih i poljoprivrednih proizvoda. To je moćna adiktivna psihoaktivna supstanca, depresor nervnog sistema. Alkoholizam je društveno opasna pojava! Osobe koje piju veće količine alkohola su pod većim rizikom za saobraćajni traumatizam, kriminal, nasilje u porodici, samoubistva, kao i za obolevanje od velikog broja bolesti (ciroza jetre, pankreatitis, različiti karcinomi, alkoholna kardiomiopatija itd…). Po broju obolelih i umrlih, alkoholizam se u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. SZO procenjuje da oko 2 milijarde ljudi u svetu pije alkoholna pića, a kod 76.3 miliona moguće je dijagnostikovati poremećaje nastale usled njegove upotrebe. Oko 3-5% ukupne svetske populacije zavisno je od alkohola. To je oko 10-15% punoletnog svetskog stanovništva (10% muškaraca i 3-5% žena). Stvarni broj alkoholičara je registrovani broj puta minimum 5. Definicija alkoholizma koju je uvela Svetska zdravstvena organizacija glasi: “Alkoholičari su one osobe koje ekscesivno piju alkoholna pića, postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene socijalne poremećaje, bilo manifestacije koje oštećuju njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim osobama i njihovo socijalno i ekonomsko ponašanje, bilo da samo ispoljavaju predznake koji nagoveštavaju poremećaje takvog karaktera, i zbog svega toga zahtevaju lečenje”. Definicija alkoholizma po našem istaknutom alkohologu Dr Branku Gačiću glasi: “Svako ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara

određene probleme i teškoće (zdravstvene, porodične, socijalne) znak je alkoholizma i zahteva lečenje”. Definicije tretiraju alkoholizam pre svega kao poremećaj ponašanja izazvan zavisnošću od alkohola. ISTORIJAT Proizvodnja alkohola (vino) počela je još 6000 godina pre nove ere što je dokazano arheološkim nalazima u planinskim predelima između Crnog i Kaspijskog mora. U Mesopotamiji proizvodnja piva počinje 3000 godine pre nove ere. Pominjao se kao razbibriga, lek, hrana. Ali alkoholizam je vekovima smatran i porokom, moralnim problemom, posledicom loših navika. U Rimskom carstvu bilo je zabranjeno pijenje alkoholnih pića ljudima mlađim od 30 godina jer se smatralo da su to godine koje su najpogodnije za stvaranje porodice i potomstva. Jedan od članova Dušanovog zakonika odnosio se i na kažnjavanje pijanca -„pijanica otkuda ide i ozledi koga, ili poseče i okrvari, a ne ubije, takvome pijancu da se oko iskopa i ruka odseče....“ Problem upotrebe i zloupotrebe alkoholnih pića star je gotovo koliko i čovečanstvo. Ljudi su oduvek želeli da sebe zaštite od prevelikih zahteva realnosti, od nepoznatih zbivanja u sebi i oko sebe, od teskoba i nesigurnosti, ali i da sebi obezbede zadovoljstvo. Alkohol mnoge od ovih zahteva može privremeno da ispuni. Masovna prihvaćenost alkoholnih pića formira odobravajući stav prema njegovoj upotrebi koji je utkan u religiju, kulturu, ekonomske i pravne odnose ljudi. Pijenje se u nekim situacijama podstiče: rođenje deteta, svadbe, sahrane, deci se daje alkoholno piće radi jačanja organizma, što doprinosi tome da se problematično pijenje polako i neopaženo razvije u alkoholizam. Danas se alkoholizam smatra kompleksnim psihosocijalnim problemom, odnosno, bolešću zavisnosti.

OBLICI Alkohol se proizvodi u tečnom obliku, u vidu žestokog alkoholnog pića, vina i piva.

NAČIN UNOŠENJA Alkohol se gotovo uvek uzima oralno i brzo apsorbuje iz tankog creva u krvotok. DEJSTVO

DEJSTVO ALKOHOLA

Trajanja dejstva Početak dejstva od trenutka uzimanja

1.5 - 3 sata

Podizanje Vrhunac Spuštanje

15 - 20 min 30 - 90 min 30 - 90 min

Produžena dejstva Mamurluk

1-2 sati 1 – 36 sata

15 - 30 min

Vrlo male količine alkohola mogu se izlučiti nepromenjene u urinu, znoju i dahu, a veći deo metaboliše se u acetildehid pomoću enzima alkoholna dehidrogenaza, katalaze i mikrozomnih P450 enzima, uglavnom u jetri. Nakon toga acetaldehid se pretvara u acetat pomoću jetrene dehidrogenaze aldehidi. Efekti etanola razlikuju se među pojedincima zbog genetskih varijacija u tim metaboličkim enzimima. One mogu doprineti činjenici da su neki ljudi skloniji nego drugi razvoju alkoholizma. U početku alkohol kao psihoaktivna supstanca proizvodi osećanje zadovoljstva, opuštenosti i smanjuje anksioznost. Već sa dve tri popijene čaše žestokog alkoholnog pića smanuje se moć rasuđivanja, snižava se inhibicija i produkuje euforija.

Koncentracija alkohola u krvi (u promilima) 0,5 - 1,5 ‰

Mogući poremećaji Vazomotorna ekscitacija, muskulomotorna ekscitacija, psihomotorna ekscitacija Znaci prve faze uz nepouzdanost u pokretima i

1,5 - 2,5 ‰

hodu, smanjenje koncentracije i otežano shvatanje

2,5 - 3,5 ‰ >3,5‰

Vazomotorna, muskulomotorna i psihomotorna oduzetost Nepravilan rad vitalnih funkcija, somnolencija, sopor, koma, moguća i smrt

EFEKTI ALKOHOLA     

opuštenost osećanje zadovoljstva pričljivost smanjenje inhibicija / umanjuje socijalnu anksioznost analgezija

   

nerazgovetan govor pospanost nistagmus, teškoće fokusiranja očima promenjen (najčešće povećan) odgovor na seksualni podražaj



blage vizualne distorzije na visokim dozama

 

oslabljena koordinacija mučnina, povraćanje (povraćanje u besvesnom stanju može se završiti fatalno) oslabljena kontrola impulsa emocionalne reakcije (gnev, nasilje, tuga...) češće mokrenje (diuretičko dejstvo) vrtoglavica i konfuzija „prekidi filma“ koma i smrtni ishod pri velikim dozama oštećenje mozga i jetre oštećenje ploda kod trudnica

       

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA            

miris alkohola u dahu razdražljivost euforija smanjenje ili gubitak koordinacije neprikladno ili nasilno ponašanje gubitak ravnoteže usporeno razmišljanje, usporen, nerazgovetan govor depresija nestabilan hod gubitak svesti pogoršanje kratkotrajne memorije amnezije

POSLEDICE 1. 2. 3. 4.

zdravstvene posledice (telesne i psihičke); porodične posledice; profesionalne posledice; šire socijalne posledice (kriminal, saobraćajne nesreće usled pijanstva).

Kako dugotrajno pijenje alkohola dovodi do oštećenja organizma, zdravlje osobe je direktno pogođeno pijenjem. Stradaju jetra, želudac, pankreas, srce, krvni sudovi i centralni nervni sistem. Zdravstvene posledice mogu biti telesne i psihičke. Osoba koja pije prvo se sreće sa reakcijama u porodici. Alkoholizam jednog člana porodice dovodi do velikih promena u njenom funkcionisanju: komunikacija je sve lošija, dominiraju laži i opravdanja, smanjuje se bliskost između partnera, remete se porodične uloge (partner koji ne pije preuzima na sebe i ulogu svog partnera; često jedno dete, najčešće najstarije, preuzima na sebe brigu o mlađoj deci), porodica se povlači iz društvenih dešavanja, prikrivajući alkoholizam ili usled osećanja umanjene vrednosti, srama i slično. Radna sredina brzo otkriva promene i disfunkcionalnost osobe koja pije alkohol, pa, na primer, zaposlene žene znatno brže od domaćica uslovljavaju se lečenjem od strane organizacije u kojoj rade.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

Oštećenje jednjaka. Nastaju zapaljenjske promene na sluznici jednjaka. Akutno zapaljenje najčešće se manifestuje jutarnjim mučninama i povraćanjem. Hronično zapalenje jednjaka može dovesti do karcinoma. Oboljenja želuca. Zapaljenje sluznice želuca manifestuje se gubitkom apetita, čestim gorušicama, mučninom i povraćanjem. Čir na želucu nastaje oštećenjem površinskog dela sluznice. Slična oštećenja nastaju i na dvanaestopalačnom crevu (duodenum). Tanko i debelo crevo. Usled upale sluznice tankog creva javlja se nedovoljno upijanje hranjljivih materija i vitamina iz hrane, a upala sluznice debelog creva manifestuje se teškoćom u pražnjenju creva, neredovnim stolicama (česti prolivi ili zatvori). Hronična upala creva može da vodi karcinomu, naročito debelog creva. Pankreas. Istraživanja su pokazala da 20% akutnog pankrestitisa nastaje zbog pijenja alkohola. Simptomi akutnog pankearitisa su jak bol u trbuhu, koji se širi prema leđima i ramenima. Kasnije bol zahvata ceo trbuh i praćen je mučninom i povraćanjem. Hronično zapaljenje dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi. Smrtnost je visoka. Obolenje jetre. Alkoholna hepatoza (masna jetra) koja se javlja zbog nagomilavanja masti u jetri i njenom uvećanju. Ako se prekine sa pijenjem alkohola, ovo oboljenje se može izlečiti. Ciroza je najteži stadijum oboljenja jetre. Oštećenja su nepovratna i ova bolest se teško leči. Ćelije jetre se uništavaju i zamenjuju vezivnim tkivom koji nema funkciju prethodnih jetrinih ćelija. Zidovi krvnih sudova kod dugogodišnjih alkoholičara su veoma lošeg kvaliteta, neelastični, krti. Zbog toga je znatno povećan rizik od infarkta srca, kao i moždanog udara. Pijenje alkohola dovodi do slabljenja snage srčanog mišića. Javlja se povećanje krvnog pritiska i poremećaj rada srca. Neurološke komplikacije alkoholizma Polineuritis i polineuropatija nastaju zbog direktnog štetnog dejstva alkohola na nerve, kao i zbog poremećene apsorpcije i nedostatka vitamina B grupe. Prve manifestacije polineuritisa javljaju se u vidu trnjenja, bockanja, brže zamorljivosti, gubitka snage i bolova, prvenstveno u rukama i nogama. Potom se javlja podrhtavanje prstiju ruku tremor, pa bolna osetljivost nerava i mišića na istezanje i pritisak, a u daljoj evoluciji

može doći i do delimične oduzetosti i atrofije mišića. Promene su nepovratne i rezistentne na terapiju. Alkoholna nekroza korpus kalozumai Wernicke-ova encefalopatija su teške neurološke komplikacije dugotrajnog alkoholizma. Wernickeova encefalopatija ispoljava se nistagmusom, paralizom očnih mišića, promenama na zenicama i delirantnim sindromom. Zbog oštećenja mozga nastaje alkoholna epilepsija. Javlja se isključivo u toksikomanskoj fazi alkoholizma. Alkohol može provocirati ili otežati epileptične napade kod osoba koje već boluju od epilepsije, ali se mogu pojaviti i prave epileptične manifestacije, najčešće grand mal tipa, kod osoba koje predhodno nisu imale cerebralna oštećenja. Konvulzivne krize u alkoholičara posledica su vitaminskog nedostatka vitamina B grupe, naročito piridoksina. Pored toga, štetni produkti nastali pri metabolizmu alkohola dovode do oštećenja centralnog nervnog sistema i pogoduju nastanku epileptičnih manifestacija. Smatra se da su ova oštećenja reverzibilna i da zbog toga epileptični napadi prestaju u apstinenciji.

PSI HI ČKE

POSLED I CE



Propadanje psihičkih funkcija - degradacija ličnosti

 -

Psihički poremećaji uzrokovani alkoholom: poremećaji raspoloženja anksiozni poremećaji seksualne smetnje poremećaj spavanja alkoholne psihoze.



Poremećaji ponašanja.

Alkoholne psihoze 1. Delirijum tremens je akutna komplikacija hroničnog alkoholizma. Trajanje alkoholizma pre pojave delirijum tremensa je od 6 do 10 godina, pa je najveći broj bolesnika u dobi od 30 do 40 godina. Najčešće počinje u periodu apstinencije (2-3. dan) ili posle znatne redukcije pijenja alkohola. Neposredni izazivači su trauma, infektivna oboljenja, oštećenje jetre, psihičke traume, hiruški zahvati, febrilna stanja i veliki napor u alkoholičara. Pojavi akutne slike delirijum tremensa obično prethodi prodromalni period sa pogoršanjem gastrointestinalnih smetnji, nemirom, strahom, obilnim znojenjem, posebno noću, uz nesanicu i teške snove. Nadalje se razvija poremećaj svesti, poremećaj orijentacije u vremenu i prostoru, jak nemir i tremor celog tela. Oboleli ne jede, ne spava, obilno se znoji, pada krvni pritisak, javljaju se smetnje probave, dehidratacija i poremećaj elektrolitnog disbalansa. Javljaju se i perceptivne

obmane - iluzije i halucinacije, najčešće vidne, kao male životinje i insekti koji okružuju bolesnika. Mogu se pojaviti i slušne halucinacije sa zastrašujućim sadržajem. Bolesnik je pojačano sugestibilan tako da mu se određeni sadržaji mogu i sugerisati. Sumanute ideje upotpunuju kliničku sliku. Nakon nekoliko dana ili nedelja bolesnik pada u dubok san iz kojeg se budi bistar ili sa delimičnom amnezijom za sve ili deo onoga što se dešavalo u delirijumu. Zbog teških komplikacija (slabljenje srca, dehidratacija, poremećaj funkcije jetre, povišena temperatura) od 10 do 15 % delirantnih stanja završi se fatalno. Ukoliko bolest pređe u prolongiranu formu onda ide sa slikom ireverzibilne alkoholne demencije. Delirijum tremens se mora lečiti! Dužina trajanja delirijum tremensa zavisi od stepena oštećenja organizma i ličnosti. 2. Alkoholna halucinoza - karakterišu je halucinacije, najčešće slušne, uz očuvanu svest, dobru orijentaciju i očuvanu ličnost. Još se ne zna da li je alkoholna halucinoza posebna forma latentne shizofrenije koja se manifestuje pod uticajem alkoholizma ili je to psihoza iz grupe psihoorganskog sindroma. Halucinacije u početku imaju elementarna obeležja i teško se razlikuju od iluzija. Kasnije postaju sve uobličenije i izrazitije. Najčešće su slušne halucinacije sa zastrašujućim ili pogrdnim sadržajem koje su praćene intenzivnim strahom. Akutna halucinoza traje od nekoliko dana do 6 meseci. Može i recidivirati. Hronične halucinoze traju duže i progrediraju ka hroničnom organskom psihosindromu. 3. Patološka ljubomora alkoholičara - ludilo ljubomore (Otelov sindrom) javlja se u kasnijim fazama alkoholizma i to isključivo kod muškaraca (javlja se i kod nekih drugih psihičkih bolesti koje nemaju veze sa alkoholizmom). Alkoholna ljubomora je u korelaciji sa impotencijom koja se javlja u velikog broja alkoholičara. Alkoholičar svojom ljubomorom i izrazitom agresijom postaje mučitelj svog partnera i porodice. Zbog izuzetne opasnosti koju ovakav pacijent predstavlja za druge obavezno je hospitalno lečenje. 4. Korsakovljeva psihoza - i ona se javlja u odmaklim stadijumima alkoholizma i predstavlja kombinaciju polineuropatije i teške forme demencije. U početku postoji samo slika alkoholnog polineuritisa (psihički sindrom bez polineuropatije je Korsakovljev sindrom), a onda se nadovezuju smetnje pamćenja i sećanja, najpre za nove pa potom za stare događaje. Praznine u pamćenju pacijent pokušava da popuni konfabulacijama odnosno izmišljenim sadržajima. Nadalje, klinička slika se obogaćuje i poremećajem orijentacije, pažnje, shvatanja i rasuđivanja što sve zajedno daje sliku demencije. Dominira mišljenje da je ova psihoza uslovljena nedostatkom vitamina B1 i B12, i ako se lečenje započne na vreme promene su reverzibilne. Alkoholne demencije Alkohol dovodi i do oštećenja mozga što se manifestuje difuznom kortikalnom i subkortikalnom atrofijom. Najčešća patoanatomska lokalizacija je u čeonim režnjevima.

Na kliničkom planu javljaju se simptomi demencije. Jednostavna alkoholna demencija počinje izmenama u etičkoj sferi, nizom promena u ponašanju alkoholičara, a onda se nadovezuje i slika intelektualnog propadanja. Lečenje alkoholnih demencija je neizvesno jer se obično radi o ireverzibilnim i progresivnim promenama.

APSTINENCIJALNI SINDROM Apstinencijalni sindrom započinje nekoliko sati odnosno dana nakon prekida ili smanjenja dugotrajnog pijenja. Apstinencijalni sindrom jedan je od indikatora sindroma zavisnosti od alkohola. U kliničkoj slici dominira tremor ruku pa i celog tela, mučnina, anksioznost, depresivnost, psihomotorna agitacija. Mogu se javiti prolazne halucinacije. Apstinencijalni sindrom može biti komplikovan epileptičnim napadima koji se obično javljaju 7-48 sati nakon prestanka pijenja.

ALKOHOL I ENERGETSKA PIĆA U poslednje vreme mladi ljudi sve češće mešaju sa alkoholom energetska pića. S obzirom da ova pića spadaju u grupu stimulansa, a alkohol u grupu depresora, njihovo mešanje može imati opasne posledice po organizam. Energetska pića maskiraju dejstvo alkohola i osoba neće primetiti da je pijana. Nakon unosa velikih količina alkohola, osoba je umorna i uglavnom će prestati da pije. Stimulišući efekat energetskih pića, međutim, može sprečiti pojavu umora i osoba nastavlja da pije. Zbog toga je trovanje alkoholom česta posledica mešanja alkohola i energetskih pića je.

ALKOHOL I ŽENE

Mnoga epidemiološka istraživanja o alkoholom uzrokovanim problemima pokazala su da žene piju manje nego muškarci. Spoznaje o alkoholizmu pre pedesetak godina ukazivale su da je odnos muških alkoholičara prema ženama alkoholičarkama bio 1:10, a pre dvadesetak godina taj odnos bio je 1:7, da bi poslednjih desetak godina epidemiološka istraživanja pokazala da žene sve više piju i da je odnos muškaraca

alkoholičara prema ženama alkoholičarkama 1:3,5, pa i 1:2. Alkoholičarke mnogo brže razvijaju oštećenja unutrašnjih organa, čak i sa mnogo manjom količinom alkohola koju popiju u odnosu na muškarce, jer telo žena sadrži mnogo manje vode nego telo muškaraca, što ima za posledicu da se velika koncentracija alkohola u krvi postiže za mnogo kraće vremena, neko kod muškaraca. Alkohol može da utiče na ženski reproduktivni sistem. Adolescentkinje koje piju čak i manje količine alkohola mogu da poremete svoj razvoj, sazrevanje i pubertet. Alkoholizam kod žena može poremetiti menstrualni ciklus i reproduktivno funkcionisanje (infertilnost, povećan rizik od spontanog pobačaja, i narušen rast i razvoj ploda u trudnoći). Faktori rizika za nastanak alkoholizma kod žena 1. pozitivna porodična anamneza 2. problemi u detinjstvu 3. rani početak korišćenja cigareta duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci 4. neprimereno reagovanje na životne probleme 5. depresija 6. razvod - odvojen život od partnera, prekomerno pijenje partnera 7. rad u pretežno muškoj sredini 8. seksualne disfunkcije.

ALKOHOL I TRUDNOĆA Oko 20 posto žena piju alkohol tokom trudnoće. Pijenje alkohola od strane žena u trudnoći značajno se povećao poslednjih godina, kao i procenat dece rođene sa fetalnim alkoholnim sindromom. Procenjuje se da je prevalenca fetalnog alkoholnog sindroma (FAS) u svetu - jedan na 100 novorođene dece. Pijenje alkohola u trudnoći smatra se za rizičnim po plod – RIZIČNA TRUDNOĆA.

PIJENJE ALKOHOLA U TRUDNOĆI MOŽE DA NARUŠI ZDRAVLJE BEBE Sve što trudnica jede i pije utiče na plod. Ako pije alkohol, to može poremetiti razvoj bebe. Beba može imati telesne i psihičke probleme koji mogu trajati do kraja života. Deca rođena sa najozbiljnijih poremećajem uzrokovanim alkoholom imaju fetalni alkoholni sindrom.

Deca s FETALNIM ALKOHOLNIM SINDROMOM mogu imati sledeće:        

malu težinu i dužinu probleme sa ishranom i spavanjem probleme s vidom i sluhom poteškoće učenja jednostavnih stvari probleme sa održavanjem pažnje i učenja u školi potrebu za specijalnim nastavnicima i specijalnim školama teškoće da kontrolišu svoje ponašanje potrebu za medicinskom pomoći tokom celog života. U trudnoći alkohol ne sme da se pije (ni jedna vrsta alkohola, ni najmanja količina), jer kad trudnica pije alkohol, „pije i beba u stomaku“. Probleme koje napravite svojoj bebi pijenjem alkohola trajat će ceo njen život.

Prikaz mozga beba starih nekoliko nedelja. Desna ima fetalni alkoholni sindrom!

TIPOVI ALKOHOLIČARA Najčešće citirana podela alkoholičara je po Jelineku (E. M. Jellinek).

Postoji pet tipova alkoholičara: 1. Alfa alkoholičari   

Psihička zavisnost od dejstva alkohola Piju alkohol u cilju uklanjanja telesnih i psihičkih teškoća Ne postoji gubitak kontrole, nemogućnost apstinencije, kao ni pojave apstinencijalnog sindroma

2. Beta alkoholičari    

Piju svakodnevno svoju dozu (obično uz obroke - kao što se pije vino u Francuskoj, Italiji, Dalmaciji) Nema apstinencijalnih simptoma Postoji psihička zavisnost Telesne komplikacije, često (gastritis, polineuropatije, ciroza jetre)

3. Gama alkoholičari     

Povećana tolerancija prema alkoholu Pojava apstinencijalnih simptoma Gubitak kontrole (piju po fenomenu prve čaše) Progresija od psihičke do fizičke zavisnosti Često agresivni

4. Delta alkoholičari   

Nemogućnost apstinencije Nemogućnost da i jedan dan provedu bez alkohola (piju po tipu dolivanja) Mogu da kontrolišu unete količine alkohola ali ne mogu da apstiniraju (razlika od gama alkoholičara)

5. Epsilon alkoholičari    

Periodični alkoholizam Jednom nedeljno ili jednom u 2-3 nedelje Van toga ne uzimaju alkohol tzv. ”vikend opijanje” Opijanja su burna i redovno praćena ozbiljnim socijalnim problemima.

Druga podela je na periodične i svakodnevne alkoholičare: I) Periodični piju alkohol sa povremenim prekidima.

Dnevno opijanje - pije tokom dana na poslu, a poslepodne kod kuće se trezni i glumi apstinenta. Večernje opijanje - često prisutno kod mladih. Piju tokom večernjih izlazaka, dolaze kasno noću kući kada roditelji spavaju, otrezne se do ujutro i tako ti alkoholičari mogu da ostanu dugo neprimećeni. Vikend opijanje - piju isključivo petkom i subotom, dok se nedeljom trezne i pripremaju za novu radnu nedjelju. Opijanje u dane dobijanja plate. Opijanje u posebnim običajnim prilikama - svadbe, proslave, dočeci Nove godine, sahrane, rođenje deteta i dr. Menadžersko opijanje - poslovni ručkovi i večere. II) Svakodnevni piju po sistemu dolivanja, uglavnom od jutra. Ponekad uspostave apstinenciju po 3-4 dana zbog zdravstvenih tegoba (iscrpljenost organizma, grip,prehlada, upala pluća itd). To su apstinencije koje služe da bi se organizam oporavio od konstantnog pijenja i započela nova tura svakodnevnog opijanja.

Podela prema načinu nastanka i razvoja alkoholizma:   

PRIMARNI ALKOHOLIZAM (ne postoje psihičke tegobe koje bi predstavljale podlogu za pijenje – uticaj sredine) SEKUNDARNI (SIMPTOMATSKI ) ALKOHOLIZAM – psihičke/telesne tegobe kao podloga za pijenje KOMBINOVANI.

ZAVISNOST Alkohol je adiktivna psihoaktivna supstanca sa zastrašujućim posledicama.

ZAKON Pijenje alkohola je društveno prihvatljivo i nije zakonom zabranjeno za lica preko 18 godina. Maloletnim licima je zakonom zabranjena prodaja alkoholnih pića. DETEKCIJA Detekcija alkohola uglavnom se obavlja putem izdahnutog vazduha, ili iz krvi.

MARIHUANA I HAŠIŠ

KRATAK OPIS

Najčešće korišćena ilegalna tetrahidrokanabionid (THC).

supstanca,

glavni

aktivni

sastojak

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Crvene oči, glasno pričanje, neprimereno smejanje, pospanost, prisutan slatkast miris, gubitak interesovanja, motivacije, promene u težini

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Slabljenje pamćenja i sposobnosti učenja, teškoće u razmišljanju i savladavanju problema, karcinom pluća, amotivacioni sindrom, depresija, psihotični poremećaji.

Marihuana i hašiš se dobijaju od biljke indijska konoplja. Hašiš (znatno jači od marihuane) je smola iz cvetova ženske biljke, a marihuana se dobija od sasušenih delova biljke. Mešavina raznih delova sasušene konoplje može biti zelena, braon ili siva.

ISTORIJAT Kanabis se uzgajao i koristio u medicinske i rekreativne svrhe hiljadama godina unazad. Još 1500 godina pre naše ere zabeleženo je da se kanabis uzgajao u Kini za hranu i vlakna. U ranom XII veku pušenje hašiša postalo je popularno na Srednjem istoku. Putovanje Marka Pola (1271 – 1295) i njegove priče o pušenju hašiša izazivaju pažnju u Evropi. Početkom XX veka zbog posledica zabranjena je upotreba kanabisa u Britaniji.

ULIČNA IMENA Marihunana: trava, gandža, vutra, džoint (ova psihoaktivna supstanca ima preko 200 uličnih imena u celom svetu). Hašiš: šit.

NAČIN UNOŠENJA Marihuana se uzima na razne načine. Većina korisnika marihuanu i hašiš puši zavijene kao cigaretu. Neki puše kroz vodenu lulu, a uzimaju i kroz čaj i pomešano sa hranom. DEJSTVO NAPOMENA REAK C I JA I VARI R A JU ! REAGO VA TI

I SKU STVO O S OBA NI KA D A SE N E NA

MA R I HUANU

KOJ E KOR I S TE ZNA KAKO ĆE

MAR I HUAN U I NDI VI D U A

■

DEJSTVO MARIHUANE PUŠENJEM 1 – 4 sati Vreme trajanja dejstva 0 – 10 min Početak dejstva od uzimanja Podizanje Vrhunac Spuštanje

5 – 10 min 15 – 30 min 45 – 180 min

Produžena dejstva

2 - 24 sati

Dejstvo marihuane zavisi od mnogih faktora: -

prethodna iskustva sa PAS koliko je jaka marihuana (koliko sadrži THC) šta osoba očekuje da se desi gde se marihuana koristi

na koji način je uzeta da li osoba koristi i alkohol ili druge PAS.

Neki korisnici ne osećaju ništa. Drugi se mogu osećati opušteno. Ponekad marihuana kod korisnika izazove osećaj velike gladi i žeđi. Neki korisnici se osećaju veoma loše posle upotrebe marihuane. Mogu da dobiju iznenadni napad anksioznosti i da imaju paranoidne misli (npr. praćenje, proganjanje).

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA         

Euforija sa bezrazložnim smejanjem, pojačana govorljivost (osećanje veselosti). Vrtoglavica, loša koordinacija pokreta (gubitak motorne koordinacije). Zakrvavljene oči, crveni jastučići ispod očiju, proširene zenice, spušteni kapci. Specifičan miris kose i odeće. Slabo pamćenje, otežano mišljenje i shvatanje problema. Problemi sa disajnim organima, poremećaj srčanog rada. Gubitak inicijative. Nesanica ili skraćenje dužine spavanja. Izobličenje percepcije (vid, sluh, vreme, dodir).

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

Marihuana sadrži supstancu koja se zove tetrahidrokanabinol, poznatija kao THC. Ali osim THC marihuana sadrži oko 400 drugih hemijskih supstanci od kojihe neke mogu da prouzrokuju i karcinom pluća. Jedna cigareta marihuane sadrži četiri puta više kancerogenih materija nego cigareta duvana sa filterom.

Oštećenja disajnih organa (bronhitis, rizik od razvijanja zapaljenja pluća, karcinom). Osobe koje koriste marihuanu obično udišu dublje i drže dah duže nego pušači

duvana, što dodatno izlaže pluća kancerogenim susptancama. Smanjenje otpornosti organizma (smanjuje sposobnost organizma da se brani od infekcija.) Jedna studija je utvrdila da je najveći rizik od srčanog udara u prvom satu nakon pušenja marihuane. Istraživači sugerišu da takav ishod nastaje zbog uticaja na arterijski krvni pritisak i broj otkucaja srca (povećava oboje) i smanjenja kapaciteta kiseonika u krvi. Sklonost ka epileptičnim napadima. Poremećaji u seksualnim hormonima (smanjuju nivo testosterona i produkciju sperme kod muškaraca, a kod žena povećavaju nivo testosterona, javljaju se neredovni ciklusi i povećava rizik od nemogućnosti začeća). U naučnoistraživačkim radovima opisivani su i atrofija mozga, kao i oštećenje hromozoma. PSI HI ČKE

POSLED I CE

Zavisnost. Oštećena koncentracija i pažnja, trajna oštećenja pamćenja. Istraživanja su pokazala da marihuana nepovoljno utice na učenje i pamćenje i oštećenje tih funkcija može trajati danima ili nedeljama nakon akutne intoksikacije sa marihuanom. Kao rezultat toga, neko ko marihuanu puši svakodnevno imaće mnogo manju intelektualnu efikasnost. Oštećenje kritičnosti i rasuđivanja. Stalan umor, poremećaj sna. Nesposobnost uživanja u prirodnim stimulusima. Poremećaji funkcionisanju (nemogućnost osećanja seksualnog zadovoljstva).

seksualnom

Anksioznost, pa čak i napadi panike. Gubitak interesovanja, bezvoljnost, apatija (amotivacioni sindrom). Depresivna stanja. Suicidalne ideje. Psihoze (paranoja, halucinacije).

Osobe koje puše marihuanu često probaju i druge psihoaktivne supstance.

ZAVISNOST MARIHUANA MOŽE DA RAZVIJE ZAVISNOST! ZAKON Kupovina ili prodaja marihuane je ilegalna i podleže krivičnom delu. DETEKCIJA U URINU VREME OTKRIVANJA povremeno uzimanje

VREME OTKRIVANJA često uzimanje

2-5 dana

4-20 dana

ZAŠTO MLADI LJUDI POČINJU DA PUŠE MARIHUANU? Mnogi počinju da puše marihuanu zao što su to videli od svoje braće, sestara, prijatelja, vršnjaka pa čak i starijih članova porodice. Neki počinju da puše marihuanu zbog prevelike napetosti. Neki puše da bi bili “u trendu”, jer su to videli na spotovima, filmovima, ili da bi pobegli od problema u kući, školi...

HALUCINOGENI Halucinogeni su psihoaktivne supstance koji prouzrokuju halucinacije – poremećaj percepcije kod osobe i izvrtanje realnosti. Pod njihovim dejstvom osobe vide slike, čuju zvuke i osećaju nešto što je za njih stvarno, ali realno ne postoji. Halucinogeni utiču na svih pet čula.

VRSTE HALUCINOGENA LSD, PCP, KETAMIN, DEXTROMETHORPHAN ZAŠTO LJUDI UZIMAJU HALUCINOGENE Upotreba halucinogenih droga ima dugu istoriju. Mnoge kulture i ljudske zajednice koristile su razne oblike halucinogena da bi došlo do odvajanja od realiteta i „otvorila čula za mistične doživljaje“. Posle razvijanja LSD-ija, upotreba sintetičkih halucinogena doživela je dramatičan porast. To su supstance koje izvrću opažanje realnosti. Samokontrola je narušena. Menja se govor, osoba gubi kontrolu nad sopstvenim telom i ponašanjem (iracionalno, agresivno i nasilno ponašanje).

LSD – DIETILAMID LIZERGIČNE KISELINE

KRATAK OPIS:

Jedna od najjačih droga koje menjaju raspoloženje. Proizvodi se u raznim oblicima, ali se uvek koristi oralno.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Nepredvidivi psihički efekti. Korisnik ima razne vidne halucinacije i izvrtanje realnosti. Fizički: povećava telesnu temperaturu, krvni pritisak, broj otkucaja srca, pospanost, gubitak apetita. Proširene zenice, suvoća usta, zgrčenost mišića, znojenje, povišena telesna temperatura, nesanica, konfuzija, gubitak apetita, a ponašanje osobe nije u skladu sa situacijom i okruženjem.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

LSD često indukuje psihozu (distorzija ili dezorganizacija kapaciteta ličnosti, gubitak realiteta). Osim psihoze indukuje dramatične promene raspoloženja, od manije do depresije.

LSD je jedan od najčešće korišćenih halucinogena. ISTORIJAT Čovek koji je napravio LSD 1938. godine bio je hemičar Albert Hofman. On je istraživao moguće medicinsko korišćenje raznih komponenti lizergične kiseline. Kada je slučajno progutao malu količinu LSD-a, doživeo je razne halucinacije koje je sam opisao. LSD je postao popularan 60-tih godina.

ULIČNA IMENA Acid, trip, blotter, kiselina....

OBLICI Nalazi se u obliku tečnosti, najčešće natopljena na kartončiće koji se sisaju (komadi papira dekorisani raznim slikama i popularnim motivima, natopljeni u rastvor LSD-a i osušeni), ili u obliku malih tableta, želatinske mase raznih oblika (kockaste, okrugle, piramidalne), tečnosti ili praha… NAČIN UNOŠENJA LSD se obično uzima oralno (tablete, rastvor, prah), jer se brzo resorbuje iz gastrointestinalnog trakta, bilo da se sisa ili guta. U obliku tečnosti se može apsorbovati preko sluzokože (ukapavanjem u oko, na jezik ili na kockici šećera). LSD se metaboliše u jetri i izlučuje u urinu u toku 24-48 sati. DEJSTVO NAPOMENA REAK C I JA NI KAD A

S E

I SKU S TVO N E

ZNA

OSO BA

KAKO

ĆE

KOJ E

KORI ST E

I ND IVI D UA

LSD

VA RI R AJU !

REA G OVATI

LSD

■

Dejstva LSD-ija počinju u roku od 20–60 minuta posle uzimanja i mogu trajati i do 12 sati. Korisnici halucinatorne doživljaje nazivaju „TRIP“, a neprijatne doživljaje (zastrašujuće misli, košmarni doživljaji, i velika napetost, očajanje) – „LOŠ TRIP“. Osim psihičkih dejstava postoje i telesni efekti: poremećen krvni pritisak i srčana radnja, gubitak apetita, suva usta, preznojavanje, vrtoglavica, muka, gađenje, tremor, ali najveći efekti se odnose na emocije i percepciju. Emocije mogu rapidno da se menjaju od euforije do velikog straha. LSD ima snažno dejstvo na čula. Boje, mirisi, zvukovi i druge čulne senzacije se menjaju. Ponekad osoba oseća da vidi zvukove i oseća ili čuje boje (SINESTEZIJA). Tolerancija se brzo razvija, pa su posle ponovljene upotrebe potrebne sve veće doze kako bi se doživeo željeni efekat.

DEJSTVO LSD Trajanje dejstva Početak dejstva od uzimanja

6 - 12 sati 20 – 60 min

Podizanje Vrhunac Spuštanje

15 – 30 min 3 – 6 sati 3 – 5 sati

Produžena dejstva

2 – 5 sati

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA 

Proširene zenice

       

Suvoća usta Zgrčenost mišića, malaksalost Preznojavanje Povišena telesna temperatura Nesanica Konfuzija Gubitak apetita, promene raspoloženja Ponašanje osobe nije u skladu sa situacijom i okruženjem, nerazumno, nelogično ponašanje Distorzija osećaja i opažanja Nervoza i napetost Paranoja

  

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

Epileptični napadi. Smanjen osećaj za dodir i bol koji mogu da rezultiraju u ozledama. Ubrzanje rada srca i povećanje krvnog pritiska. Prestanak rada srca i pluća, koma, smrt. PSI HI ČKE

POSLED I CE

Posledice uzimanja LSD-a su stalne perceptivne obmane, poznate kao „flešbek“ (neočekivano, nakon više dana, nedelja, čak i meseci, jave se dejstva ove psihoaktivne supstance, ponovljeni „trip“). Zbog nepredvidljivog ponašanja, ova pojava je izuzetno opasna (mogu biti opasni po okolinu i sebe). LSD može da indukuje psihozu (distorzija ili dezorganizacija kapaciteta ličnosti, gubitak realiteta). Osim psihoze indukuje dramatične promene raspoloženja od manije do depresije. ZAVISNOST Ne postoji fizička, ali postoji psihička zavisnost. Kod uzimanja LSD-a brzo dolazi do povećanja tolerancije.

ZAKON LSD je ilegalna supstanca, zakonom zabranjena, i njeno posedovanje podleže krivičnom delu.

DETEKCIJA U URINU Testovi na LSD nisu uključeni u standardne testove na PAS, zbog svoje složenosti i visoke cene. Nakon najviše 48 sati više se ne može detektovati u urinu, a u krvi već nakon najviše 24 sata od korišćenja.

PCP - FENCIKLIDIN

KRATAK OPIS

Ilegalno proizveden u laboratoriji i prodaje se kao tablete, kapsule, prah u boji.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Proširene zenice, bizarno, neracionalno ponašanje uključujući paranoju, agresivnost, halucinacije, promene raspoloženja, konfuzija

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Mnogi korisnici često završavaju u urgentnom centru zbog predoziraranja ili zbog psihičkih posledica. Često postaju nasilni ili suicidalni.

PCP je vrlo opasna psihoaktivna supstanca zbog nepredvidivih dejstava. Već pri dozi od 10 miligrama uzrokuje stanje slično shizofreniji!

ISTORIJAT

PCP - fenciklidin je 1959. godine napravljen kao anestetik, ali mu je upotreba nekoliko godina nakon proizvodnje zabranjena, jer su krajnje posledice vodile ka delirijumu. Godine 1960. ponovo je vraćen u medicinsku upotrebu, ali kao veterinarski anestetik. ULIČNA IMENA Angel Dust (anđeoski prah), superduvan, slon, ozon, weki, kristal, ludi kolači... OBLICI Prodaje se u obliku praha (u raznim bojama - od bele do žute, zelene, crvene i smeđe), kapsula, tableta i tečnosti.

NAČIN UNOŠENJA Najčešće pušenjem, a može da se unese oralno, ušmrkavanjem ili injekcijom.

DEJSTVO Efekti PCP-a su nepredvidivi. Doze od 5 mg ili manje uzrokuju osećanja zadovoljstva i euforije, ali i depresiju, anskioznost, dezorijentaciju. Javljaju se i halucinatorna iskustva. Krajnji rezultat je destruktivno i agresivno ponašanje.

DEJSTVO PCP-a Trajanje dejstva Početak dejstva od uzimanja

4 – 6 sati 2 – 20 min

Podizanje Vrhunac Spuštanje

30 – 60 min 2 - 3 sati 1 – 2 sati

Produžena dejstva

24 + sati

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

          

POSLED I CE

Ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak Povećana telesna temperatura, preznojavanje Gubitak koordinacije Muka, povraćanje, gubitak apetita Ataksija ili otežan hod Učestalo pomeranje očiju levo i desno Ponavljanje pokrete tela (grimase) Bolna osetljivost na zvuk Omamljenost, neosetljivost na bol Epileptični napadi U interakciji sa alkoholom i drugim depresorima CNS-a, PCP može biti fatalan, uzrokujući konvulzije, zastoj rada pluća, komu, smrt.

PSI HI ČKE



     

POSLED I CE

PCP može da indukuje psihozu sa simptomima sličnim shizofreniji. Psihotične epizode mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja (haluciniranje traje mesecima nakon uzimanja droge) Pospanost, stanje dubokog sna Euforija Sumanute ideje Panični napadi Depresija Agresivno, nasilničko ponašanje.

ZAVISNOST PCP izaziva povećanje tolerancije i zavisnost.

ZAKON PCP je ilegalna supstanca zakonom zabranjena i njeno posedovanje smatra se krivičnim delom. DETEKCIJA U URINU 10% od PCP izlučuje se nepromijenjen u mokraći. Ostatak se metaboliše u hidroksilat ili glukuronid. Urinskim testom može se dokazati i PCP i njegovi metaboliti.

KOKAIN

KRATAK OPIS

Psihoaktivna supstanca sa izraženim potencijalom za razvijanje zavisnosti koja se uzima ušmrkavanjem, pušenjem i injekcijom. Krek je kokain koji je spravljen od kokain hidrohlorida u slobodnu bazu za pušenje. Proširene zenice, hiperaktivnost do iscrpljivanja zbog nedostatka osećaja zamora, crvena sluznica nosa, ostaci belog praha na nosnicama i bradi.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

U ponašanju vidljiv psihomotorni nemir, pojačane seksualne potrebe i nemogućnost njihovog suzbijanja, govorljivost, nebriga za vlastiti izgled, gubitak interesovanja za porodicu i prijatelje, halucinacije. Zavisnost, iritabilnost, promenjljivo raspoloženje, panični napadi, paranoja, halucinacije, poremećaj srčanog rada, infarkt miokarda, bol u grudima, problemi sa disanjem, moždani udar, glavobolje, bol u trbuhu, HIV/AIDS, HVB, HVC.

Kokain je hidrohloridna so napravljena od biljke koke i nalazi se u obliku belog praha. Kokain je snažan adiktivan stimulans koji direktno utiče na rad mozga. ŠTA JE KREK? Pošto se kokain ne može pušiti, jer ga visoka temperatura razara razvijena je tzv. čista kokainska baza – krek (spravljen od kokain hidrohlorida u čistu bazu za pušenje.). Naziv je dobio po karakterističnom pucketanju koje se javlja prilikom sagorevanja. Ova droga se dobija mešanjem kokaina sa amonijakom ili sodom bikarbonom čime se dobijaju grumenovi koji podnose više temperature.

ULIČNA IMENA Kokain: koka, snežana, sneško, koki, koks. Krek: rocks. OBLICI Kokain je beli kristalni prah topljiv u vodi. Dileri ga mešaju sa raznim supstancama kao što je talk, šećer ili drugim PAS kao amfetamin, prokain (lokalni anestetik). Krek: sitni, tvrdi grumenčići boje voska.

NAČINI UNOŠENJA

1. Gutanjem (retko) 2. Ušmrkivanjem praha kroz nos, gde se putem nazalne sluzokože absorbuje u krv 3. Injekcijom direktno u venu 4. Pušenjem.

ISTORIJAT Mnogo godina pre naše ere list koke ljudi su žvakali u Južnoj Americi verujući da je to dar od Boga. Godine 1505. biljka koka sa moreplovcima dolazi u Evropu a 1855. godine kokain je prvi put napravljen iz lišća koke. Godine 1884. Frojd preporučuje da se uzimanjem kokaina mogu tretirati razna stanja uključujući i zavisnost od morfijuma (posle smrti svog prijatelja zbog zavisnosti od kokaina, Frojd je promenio mišljenje o kokainu). Godine 1886. Coca Cola je sadržavala kokain i kofein, a 1901. kokain je izbačen iz formule Coca Cole. 1905. godine ušmrkivanje kokaina postaje popularno. 1910. prvi put su zabeležene u medicini posledice uzimanja kokaina. 1912. godine u SAD napisan je izveštaj u kojem je 5000 smrtnih ishoda povezano sa uzimanjem kokaina. 1914. godine kokain je zabranje u SAD. 1976. godine proizvodi se krek, koji 1980. godine postaje popularan. EFEKTI DEJSTVO KOKAINA Trajanje dejstva Početak dejstva od uzimanja

30 – 60 min 3 – 5 min

Podizanje Vrhunac Spuštanje

30 – 60 min 2 - 3 sati 1 – 2 sati

Produžena dejstva

24 + sati

Brzina nastupanja dejstva zavisi od načina unošenja: 3-5 minuta nakon ušmrkavanja. Efekti kokaina su kratkotrajni i traju od 30 do 60 minuta. Dejstva kreka nastupaju nakon 6-8 sekundi i traju 10-15 minuta. Doživljava se

osećaj velike intelektualne moći, uz smanjenje doživljaja telesnog i mentalnog napora. Zenice se proširuju, ubrzava se rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Povećava se i telesna temperatura. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je izrazito pričljiva, impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva, preduzimljiva je i seksualno dezinhibisana. Efekti kokaina su kratkotrajni i traju od 30 do 60 minuta. Ovako kratko delovanje dovodi do sve češćeg ponavljanja doza tako da se brzo razvija tolerancija. SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA       

Proširene zenice Hiperaktivnost do iscrpljivanja zbog nedostatka osećaja zamora Crvena sluznica nosa, ostaci belog praha na nosnicama i bradi U ponašanju vidljiv psihomotorni nemir Pojačane seksualne potrebe i nemogućnost njihovog suzbijanja Pričljivost Gubitak interesovanja za porodicu i prijatelje.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE TELESN E

POSLED I CE

KARDIOVASKULARNE POSLEDICE    

poremećaj srčanog rada vazokonstrikcija krvni sudova ubrzanje pulsa i krvnog pritiska infarkt miokarda.

Čak i prvi put unesen kokain može dovesti do infarkta miokarda! RESPIRATORNE POSLEDICE  

bol u grudima problemi sa disanjem.

NEUROLOŠKE POSLEDICE  

100

glavobolje moždani udar.

GASTROINTESTINALNE POSLEDICE   

bol u trbuhu muka smanjenje apetita.

INFEKTIVNA OBOLENJA 

HIV/AIDS, HVB, HVC.

PSI HI ČKE

     

POSLED I CE

zavisnost razdražljivost, promenljivo raspoloženje panični napadi konfuzija, anksioznost, depresija paranoja halucinacije (osećaj da insekti gamižu telom).

DA LI SE RAZVIJA ZAVISNOST Kokain ima svojstvo brzog stvaranja psihičke zavisnosti, sa vrlo slabim simptomima ili uz odsustvo fizičke zavisnosti. Glavna karakteristika kreka je brzi razvoj tolerancije, kao i psihičke i fizičke zavisnosti, zbog čega je mnogo opasniji od kokaina. Zavisnost se može razviti i nakon samo jednog uzimanja.

PREDOZIRANJE Agitiranost, mrzovoljnost, halucinacije, konvulzije, visoka telesna temperatura (hipertermija), moždani udar, infarkt miokarda, i moguća smrt. Veći je rizik kod osoba koje imaju urođene mane srca, visok krvni pritisak, ili probleme sa štitastom žlezdom.

101

ZAKON Kokain i krek su ilegalne supstance. Njihovo posedovanje, prodaja i navođenje na uzimanje sankcionišu se zakonom.

DETEKCIJA U URINU Kokain može da se detektuje u urinu. VREME OTKRIVANJA povremeno uzimanje

VREME OTKRIVANJA često uzimanje

½ – 1 dan

1-4 dana

MDMA - EKSTAZI

KRATAK OPIS

Ima odlike stimulansa metamfetamina i halucinogena (meskalina), produkuje efekte povećane energije, ali i iskrivljuje doživljaj u vremenu kao i osećaje svih čula.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Euforija, pojačana govorljivost, pojačana druželjubivost, povećan krvni pritisak, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, povećanje telesne temperature.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Srčani zastoj, visok krvni pritisak, epi napad, psihički poremećaji - osećaj nervoze, panike, konfuznosti sa vizelnim i slušnim halucinacijama.

MDMA je sintetička psihoaktivna supstanca koja ima odlike stimulansa metamfetamina i halucinogena (meskalina), produkuje efekte povećane energije, ali i iskrivljuje doživljaj u vremenu kao i osećaje svih čula. Postao je veoma popularan kod mlađe populacije na rejvovima, hip hop partijima, koncertima. Ekstazi je psihoaktivna supstanca koja se najčešće povezuje sa diskotekama i noćnim klubovima. ZAŠTO MLADI UZIMAJU EKSTAZI Radi poboljšanja trenutnog doživljaja, smanjenja inhibicija, promene stanja svesti i

102

pojačanja energije koja se oslobađa na ugodan način pri intenzivnom i dugotrajnom plesanju. Zbog najčešće upotrebe u diskotekama, noćnim klubovima i na raznim "rave" i "tehno" zabavama, stekle su naziv "klupske" droge. Rast popularnosti ovih sredstava uzrokovan je njihovom relativno jeftinom i jednostavnom proizvodnjom, povećanom dostupnošću kao i pogrešnim mišljenjem korisnika da su bezopasne. ISTORIJAT MDMA je prvi put sintetizovan 1890. godine a patentirala ga je farmaceutska kuća Merck 1912. Od sredine 1970-ih sve je više članaka u naučnim časopisima koji se odnose na psihoaktivni potencijal ekstazija. U kasnim 70-tim i ranim 80-tim godinama MDMA postaje dostupan na ulici. Njegova rastuća popularnost dovela je do toga da se u SAD-u 1985. stavi na listu zabranjenih supstanci. ULIČNA IMENA Eks, esktaza, ekser, X, golubica, vesela tableta, Adam. OBLICI MDMA se najčešće distribuira u obliku tableta ali i u obliku kapsula ili belog praha. Tablete su različitih boja - obično bele, žute, braon. Veličina, oblik i dizajn variraju. Na sebi imaju različite simbole (poput likova iz crtanih filmova). NAPOMENA JEDA N OD R AZLOGA ZA ŠT O JE EK STAZI V EOMA O PASN A DR OG A, J E TAJ Š T O JE NE MO GUĆ E KON TR OL I SATI SA D RŽA J TAB LET E. EKSTA ZI SE MEŠA SA D RUGI M OPAS NI M SUPS TAN C AMA (K OFEI N, AMFE TAM I N, PR OKAI N, EF EDR I N , TRAMA DO L, ASPI R I N, AMI TR I PTI LI N , KET AMIN , DI AZE PAM I SALI C I L A T I . . . .

■

NAČIN UNOŠENJA Ekstazi se obično guta u obliku tablete ili pilule, ali može da se unosi i putem injekcije. Neki korisnici uzimaju ekstazi ušmrkavanjem praha. Drugi korisnici stavljaju tablete u anus gde se apsorbuje.

103

KAKO EKSTAZI DELUJE NAPOMENA REAK C I JA I I SKU S TVO KOR I SNI KA VARI R A JU ! NI KA D A SE N E ZNA REAGO VA TI NA EK STAZI. ZABE LE Ž ENI SU S MRTNI TAB LET E EKSTAZI J A ■

I S HODI

K O JI U ZI M AJU EK S TAZI KAKO ĆE I NDI VI D U A

PO SLE

DEJSTVO EKSTAZIJA Trajanje dejstva Početak dejstva od uzimanja

3 - 5 sati 20 - 90 min

Podizanje Vrhunac Spuštanje

5 - 20 min 2 - 3 sati 1 - 2 sati

Produžena dejstva

2 - 24 sati

S AM O

JEDN E

UZETE

Efekti delovanja ekstazija ispoljavaju se u roku od 20 minuta nakon uzimanja (mada nekada i duže od 2 sata): 

 



104

Odsustvo umora (dugotrajno plesanje), komunikativnost, glasan govor, široke zenice, žeđ. To je praćeno znojenjem, gubitkom apetita, ubrzanjem otkucaja srca, kao i povećanjem krvnog pritiska. Ima i stimulativna dejstva. Javlja se osećanje zadovoljstva, bliskosti, ljubavi. Koordinacija je narušena. Povećava telesnu temperaturu (hipertermija) što meže da rezultira poremećnim radom jetre, bubrega i kardiovaskularnog sistema, pa čak i smrću. Izuzetan doživljaj boja i zvukova.

   

Anksioznost. Mučnina. Preznojavanje. Gubitak apetita.

Kod uzimanja velikih doza ili ponavljanja doza ova iskustva su intenzivnija.

Nekoliko dana po uzimanju ekstazija može se osećati bol u mišićima, zamor i depresija.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

     

Aritmija, infarkt miokarda Visok krvni pritisak Epileptični napad Oštećenje jetre Dehidratacija, hipertermija Oboljenje bubrega.

PSI HI ČK E

  

POSLED I CE

POSLE DI CE

depresivnost velike doze prouzrokuju anksioznost, panične napade, paranoju, konfuznost sa vizelnim i slušnim halucinacijama (psihotični poremećaji) nesanica

Kratkoročni efekti uključuju psihičke teškoće (konfuznost, depresija, nesanica, jaka zabrinutost, paranoja). Ovi efekti započinju tokom uzimanja PAS i mogu trajati i do sedam dana nakon uzimanja.

105

Pronađeno je da je veza između uzimanja ekstazija i slabog pamćenja veoma izražena. Uzimanjem ekstazija prazni se serotonin u mozgu koji je važan neutotransimetr jer reguliše raspoloženje, spavanje, apetit, kao i mišljenje, ponašanje, seksualne funkcije i osetljivost na bol.

PREDOZIRANJE • Ekstremno povećana telesna temperatura • Visok krvni pritisak • Halucinacije • Aritmije, tahikardija • Problemi sa disanjem • Smrt.

Smrt je često rezultat pregrejavanja tela (hipertermija), ili pijenja velike količine vode odjednom (hiponatremija). Hiponatremija je definisana koncentracijom Na ispod 130 mmol/L. Takvo stanje karakteriše bezvoljnost, konfuzija, grčevi mišića, a u težim slučajevima i epileptični napadi, edem mozga, koma i smrt. Prekomerna stimulacija nervog sistema dovodi do srčanog udara ili moždanog krvarenja. Upozoravajući znaci predoziranja: • Osećanje velike toplote • Konfuzija, nemogućnost razgovaranja • Glavobolja • Povraćanje • Prestanak znojenja • Ubrzan rad srca • Nesvestica ili kolaps • Nemogućnost kontrole telesnih pokreta • Tremor • Nemogućnost mokrenja.

106

DETEKCIJA U URINU VREME OTKRIVANJA povremeno uzimanje

VREME OTKRIVANJA često uzimanje

1-3 dana

2-6 dana

ZAKON EKSTAZI je ilegalna droga i njegovo posedovanje je kažnjivo!

AMFETAMIN – METAMFETAMIN

KRATAK OPIS

Amfetamin je stimulans CNS-a, produkuje veći elan i budnost, udružen sa raznim drugim reakcijama (promene mentalnih i motoričkih funkcija). Metamfetamin se dobija preradom efedrina ili pseudoefedrina koji se koriste kao lek. Dejstvo amfetamina i metamfetamina je veoma slično, samo su efekti jače izraženi kod metamfetamina.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Vodnjikave oči, poremećen vid, slabo pamćenje, čest sekret iz nosa, crveniko oko nosa ili usta, glavobolje i mučnine.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Nesanica, gubitak apetita i telesne težine, muka, povraćanje, proliv, povišenje telesne temperature, paranoja, depresija, razdražljivost, anksioznost, povećan krvni pritisak (zbog stezanja krvnih sudova) što može da proizvede glavobolju, bol u grudima, nepravilan rad srca i vodi ka srčanom ili moždanom udaru.

Amfetamin je stimulans CNS-a. Kao i kokain ima veliku snagu “podizanja” što produkuje veći elan i budnost, udružen sa raznim drugim reakcijama (promene mentalnih i motoričkih funkcija). Dejstvo amfetamina traje duže od kokaina. Metamfetamin se dobija preradom efedrina ili pseudoefedrina koji se koriste kao lek. Dejstvo amfetamina i metamfetamina je veoma slično, samo su efekti jače izraženi kod metamfetamina.

107

ISTORIJAT

Amfetamin je prvi sintetizovao nemački hemičar L. Edeleano 1887. godine (prvobitno nazvan phenylisopropylamine). Tokom 1930-tih započelo se s proizvodnjom amfetamina pod imenom Benzedrin kao inhalator za lečenje zapušenosti nosnih šupljina, a kasnije je korišćen za lečenje deficita pažnje i hiperaktivnosti kod dece (ADHD). Prisutnost amfetamina porasla je tokom Drugog svetskog rata, kada se delio među britanskim, nemačkim i japanskim snagama, a u Japanu se davao i radnicima za povećanje industrijske proizvodnje. U američkoj vojsci delio se, uz druge droge, tokom Vijetnamskog i Korejskog rata, tako da se više vojnika vraćalo kući zbog problema povezanih sa drogama. Od 1971. godine mnogo je restriktivniji zakon o upotrebi amfetamina. Danas se amfetamin u medicini koristi isključivo za lečenje deficita pažnje i hiperaktivnosti kod dece (ADHD - attention-deficit hyperactivity disorder) i pri lečenju narkolepsije, bolesti koja izaziva iznenadne napade pospanosti.

ULIČNA IMENA Ice, Cristal, Speed (spid), meth. OBLICI Najčešće se pojavljuje u obliku belog praha. Može se mešati sa vodom za injekcije, rasuti po duvanu ili marihuani i pušiti, u obliku tableta bez mirisa i gorkog ukusa, a ređe u kapsulama, kristalima. NAČIN UNOŠENJA Amfetamin može da se guta, puši, ušmrkava i ubrizgava injekcijom (intravenski način korišćenja je veoma opasan usled povećanog rizika od predoziranja ili od inficiranja korišćenjem zajedničke igle).

108

DEJSTVO Dejstvo počinje 15-30 minuta nakon uzimanja, a traje oko 4-6 sati iako se delovanje može produžiti i do 24 sata. U manjim dozama, amfetamin čini da se korisnik oseća pun energije, sa mnogo više samopouzdanja - “oseća se moćan”. Sa nastavkom upotrebe ova osećanja se smanjuju a za najveći deo korisnika neophodne su sve veće doze kako bi se postigla željena euforija. Veće doze pojačavaju efekte, a osoba postaje sve više uzbuđena, govorljiva i proživljava lažan osećaj samopouzdanja ili nadmoćnosti; može se ponašati i na bizaran način; neki postaju agresivni i neprijateljski raspoloženi. Pod uticajem supstance korisnici često postaju agitirani (nemirni) i njihovo ponašanje postaje nepredvidivo. U jednom momentu mogu da budu jako ljubazni i prijateljski raspoloženi a već u sledećem trenutku zastrašujuće agresivni.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA 

Čini se da osoba sva pršti od snage, što joj inače nije svojstveno - od nje se u društvu odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna energija.



Promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica oči se čine tamnijim nego inače.



Karakteristična je i ukočenost lica, a naročito donje vilice, često praćena škrgutanjem zuba i iskrivljenim “grimasama”.



Promena uobičajenih gestova, i to tako što osoba stalno česka nos, trlja ga, šmrkće, a sluzokoža nosa je vrlo crvena, ponekad i krvava.



Promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, kao i da joj hrana gotovo i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje.



Obilno znojenje, neprijatan miris, drhatnje ruku, suvoća usta, euforija, nesanica, razdražljivost, gubitak apetita, fizičko propadanje, gubitak samokontrole, agresivno ponašanje, sklonost ka samoubistvu.

109

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

• Gubitak apetita i težine • Muka, povraćanje, proliv • Porast telesne temperature • Kožne infekcije kao rezultat skidanja nepostojećih buba sa kože • Povećan krvni pritisak (zbog stezanja krvnih sudova) što može da proizvede glavobolju, bol u grudima, nepravilan rad srca i vodi ka srčanom ili moždanom udaru • Trajno oštećenje moždanih ćelija • Za žene u trudnoći: prerani porođaj, odvajanje posteljice, mala porođajna težina sa mogućim neurološkim oštećenjima • Za intavenske korisnike— AIDS, hepatitis, razne druge infekcije.

PSI HI ČKE

POSLED I CE

Posle više dana uzimanja amfetamina, za koje vreme korisnici jedva da spavaju i jedu, korisnici postaju veoma umorni da bi nastavili sa uzimanjem ili im jednostavno nestane amfetamina i doživaljavaju “slom”. U početku “slom” je označen agitiranom depresijom, ponekad praćen žudnjom za još amfetamina. Ova osećanja uskoro vode ka letargiji praćenoj dugim, dubokim snom. Rizik od samoubistva je veliki! Uzimanjem visokih doza - može da se razvije psihoza. U psihozama korisnik može da razvije intenzivnu paranoju, da čuje glasove i iskusi bizarne optičke halucinacije u koje veruje da postoje (na primer može da veruje da svi oko njega pričaju samo o njemu ili da ga prate). Amfetamin može indukovati paniku i psihozu koja može rezultovati ekstremnim nasiljem. Nije neobično da psihoza perzistira danima i nedeljama posle uzimanja poslednje doze amfetamina. Nekada psihoze indukovane amfetaminima traju i godinama. U ovakvim slučajevima smatra se da je supstanca bila samo okidač simptoma nekog latentnog psihičkog poremećaja.

110

ZAVISNOST Ove supstance stvaraju telesnu, ali i psihičku zavisnost. Dugotrajnim uzimanjem amfetamina, telo stvara određenu toleranciju pa osoba povećava dozu i tako amfetamin/metamfetamin postane supstanca potrebna za normalno funkcionisanje.

ZAKON Amfetamin je ilegalna supstanca zakonom zabranjena, i njeno posedovanje smatra se krivičnim delom. DETEKCIJA U URINU Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina u periodu od 8 do 24 sata, pa i do 2 dana od upotrebe, a kod metamfetamina i do 6 dana.

HEROIN

Heroin je ilegalna, izuzetno adiktivna psihoakativna supstanca iz grupe opioida. KRATAK OPIS

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Dobija se procesom prerade morfina, prirodne supstance koja se dobija iz čaure opijumskog maka. Tragovi uboda igle, pospanost u neobičajeno vreme, preznojavanje, povraćanje, često šmrcanje, češanje, gubitak apetita, vodnjikave oči, sužene zenice koje ne reaguju na svetlost. HIV/AIDS, hepatitis, trovanja, kožne infekcije, druge bakterijske i virusne infekcije, moždani udar, kolaps vena, infekcije respiratornih puteva, infekcije srčanog mišića i zalistaka, artritis i drugi reumatološki problem.

Heroin je ilegalna, izuzetno adiktivna psihoakativna supstanca iz grupe opioida. Dobija se procesom prerade morfina, prirodne supstance koja se dobija iz čaure opijumskog maka.

111

ISTORIJAT Opijati su korišćeni hiljadama godina unazad zbog efekta euforije i analgezije (odsustvo bola). Heroin je napravio 1874. godine engleski hemičar CR Wright. Njegovu komercijalnu vrednost prvi put priznaju 1897. godine Heinrich Dreser i Felix Hoffman u Bayer farmaceutskoj laboratoriji - isti istraživač koji je pronašao aspirin. Heroin je bio namenjen da bude manje adiktivna zamena za druge uobičajene opijate. Krajem XIX i početkom XX veka, heroin je postao uobičajen u raznim zemljama kao lek, ali u SAD-u 1924. godine stavljen je na listu ilegalnih supstanci zbog velike adiktivnosti i posledica koje je nanosio, što kasnije prate i druge zemlje sveta.

ULIČNA IMENA “Dop”, “pajdo”, ''H'', ''horse'', "džank", “žuto”.... OBLICI Proizvodi se u obliku praha (od braon do bele boje – u zavisnosti od stepena čistoće). Najčistiji heroin je bele boje. Heroin se prodaje ilegalno i to najčešće pomešan sa drugim supstancama kao što su šećer, mleko u prahu, paracetamol, a u nekim slučajevima i strihnin i drugi otrovi. Zbog svega toga korisnici su pod velikim rizikom od predoziranja (overdoza) i/ili smrti jer ne znaju njegovu jačinu niti šta sadrži. NAČIN UNOŠENJA 

injekcijom (intravenozno ili intramuskularno)



ušmrkavanjem



pušenjem

Intravenska injekcija proizvodi snažnu euforiju (već u roku od nekoliko sekundi), dok intamuskularna injekcija sporije produkuje euforiju (u roku od nekoliko minuta). Kada se heroin puši ili ušmrkava efekat nastaje u roku od 10-15 minuta.

112

NAPOMENA Bez obzira na način unošenja, HEROIN JE IZUZETNO ADIKTIVNA DROGA, ZATO ŠTO VRLO BRZO ULAZI U MOZAK! ■

DEJSTVO Dejstvo heroina uveliko varira zavisno od kvaliteta materijala, načina uzimanja, same ličnosti, kao i doze. Intravenska injekcija može proizvesti jake efekte u roku od 3-5 sekunde. Pušenje stvara blaže efekte unutar 5-15 sekundi. Intravenski efekti traju oko 5-10 minuta. Ušmrkavanjem heroin proizvodi efekte u roku od 2-10 minuta. Pri oralnom korišćenju može biti potrebno 60-90 minuta da se proizvedu efekti. Heroin proizvodi euforiju a zatim sledi razdoblje smirenja u trajanju za 2-4 sata. Prva faza (fleš) je kratkog trajanja. Počinje snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja. Obeležava je „orgazam“ u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom. Ubrzo po unošenju u organizam heroin izaziva osećanje opuštenosti i toplote, kao i oslobađanje od fizičkog i mentalnog bola. Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih nekoliko sati su pospani, uz doživljaj prijatnog umora. Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina. Nakon uzimanja heroina zenice su znatno sužene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, postoji neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak, usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba pod dejstvom heroina ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući naokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetit, ali oseća snažnu želju za slatkišima.

113

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA Znakovi koji upućuju na sumnju da osoba uzima heroin:      

 

    

  

114

Promena ponašanja u smislu smanjene zainteresovanosti za bilo šta, pa i porodicu i do juče najbliže prijatelje. Preterano česta pospanost, povremeno kratkotrajno padanje u san čak i za stolom, često „kljucanje“ (padanje glave, polusan) u društvu. Promene afiniteta u ishrani i naglo favorizovanje slatkiša, kolača, naročito onih sa kremom, pudinga i sokova. Pojava tragova uboda igle na pregibu leve ruke kod dešnjaka, odnosno desne ruke kod levaka, mali tragovi krvi na rukavima košulja i majica. Promena izraza očiju i to tako što izgledaju svetlije, budući da je zenica vrlo sužena, skoro nevidljiva. U trenucima povećane uznemirenosti i pokazane želje da što pre ode iz kuće ili se izdvoji u svoju sobu, oči osobe izgledaju tamnije usled proširenja zenica pred nadolazećom krizom. Promena ponašanja u smislu predugog zadržavanja u WC-u posle pažljivog zaključavanja vrata. Vrlo česte promene raspoloženja. Na primer, osoba je nervozna, agresivna i razdražljiva pre izlaska iz kuće, a po povratku je blaga, opuštena i puna emocija prema ukućanima. Telesno slabljenje, mršavljenje, gubitak apetita i opšta neuobičajena zapuštenost izgleda. Prebrzo trošenje džeparca ili plate, povremeno nestajanje manjih svota novca iz zajedničkog kućnog budžeta, nestajanje manjih vrednih predmeta, posebno zlata i nakita. Nagorele kašike (sa donje strane), pronalaženje kesica limuntusa ili vatica u sobi. Dugo ostajanje u budnom stanju do kasno u noć i spavanje do popodnevnih sati, praćeno jutarnjom nervozom. Česti izlasci iz kuće sa (često) kraćim ili dužim zadržavanjem. Pronalaženje delova slamčica ili papira i novčanica uvijenih kao slamčica, koje se koriste za ušmrkivanje heroina. Pronalaženje izgorelih komada aluminijumske folije ili folije od mančmelou-a, jer se one koriste za pušenje heroina tako što se prospe na foliju pa se zatim sa donje strane zagreva upaljačem. Usporen govor i neprekidno češanje (svrab po telu). Druženje sa osobama za koje je poznato da su zavisnici o heroinu ili su ulični preprodavci droge. Odbijanje da se uradi test za određivanje prisustva droge u urinu ili krvi, što je

gotovo siguran znak za sve vrste psihoakativnih supstanci.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

   

    

  

POSLED I CE

HIV/AIDS Hepatitis B, C trovanja posledice intravenskog ubrizgavanja heroina uključuju ožiljke, oštećenje vena, kolaps vena, bakterijske infekcije krvnih sudova i srčanih zalistaka, infekcije srčanog mišića, apscesi infekcije respiratornih puteva oštećenja sluzokože nosa (kod ušmrkavanja) heroin uništava zube i uopšte deluje na kosti. Otuda i bolovi u zglobovima i mišićima, nastaje artritis i drugi reumatološki problemi kožni apscesi utiče na sistem za varenje, na želudac i creva (usporena peristaltika (rad creva)); otuda vrlo karakterističan problem apstinencijalnih kriza, a to je bol u stomaku, prolivi i povraćanje akutni zastoj bubrega polineuropatija zbog pada imunog sistema česte infekcije.

PSI HI ČKE

POSLED I CE

Ispoljavaju se u vidu napetosti, uznemirenosti, poremećenog raspoloženja, do delirijuma, pa čak i samoubistava.

ZNACI APSTINENCIJALNE KRIZE 8-12 sati po prestanku unošenja heroina, dolazi do apstinencijalne krize. Može da traje 1-3 dana, ali i do 10 dana. Vrh krize razvija se između 48-72 sata.  

raširene zenice suzne oči

115

         

curenje nosa gubitak apetita tremor mučnina i povraćanje bolovi u mišićima nesanica bolovi u stomaku proliv povraćanje razdražljivost

ZNACI PREDOZRANJA Zavisno od čistoće heroina i razvijene tolerancije letalne doze heroina kreću se od 200 do 500 mg, ali kod dugotrajne zavisnosti i preko 1.8 grama. Pošto “ulični heroin” nije čist – ne postoje sigurne doze.            

usporavaju se disanje i rad srca gubitak svesti spazam mišića suva usta hladna i vlažna koža plavičasta prebojenost prstiju i usana slab puls nizak krvni pritisak dezorijentacija delirijum koma smrt.

Karakteristična trijada: 1. Koma 2. Tačkaste zenice (jako uske zenice) 3. Depresija disanja.

ZAVISNOST Heroin je izuzetno posledicama.

116

adiktivna

psihoaktivna

supstanca

zastrašujućim

ZAKON: Heroin je ilegalna supstanca zakonom zabranjena, i njeno posedovanje smatra se krivičnim delom.

DETEKCIJA U URINU VREME OTKRIVANJA povremeno uzimanje

VREME OTKRIVANJA često uzimanje

½ – 1 dan

2-5 dana

ANKSIOLITICI

KRATAK OPIS

Anksiolitici su grupa lekova koji redukuju unutrašnju napetost i anksioznost, a da pri tome ne remete kognitivne i perceptivne funkcije.

SPECIFIČNI ZNACI ZLOUPOTREBE

Slično kao da je pijan od alkohola – otežano rasuđivanje, nerazgovetan govor, pospanost, sužene zenice.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Dugoročna upotreba sedativa može dovesti do psihičke i fizičke zavisnosti, sa izraženim zdravstvenim posledicama.

Mnogi lekovi koji se propisuju mogu i da se zloupotrebljavaju. Lekovi koji se najčešće zloupotrebljavaju su anksiolitici ili mali trankilizeri (diazepam, bensedin, ksalol, rivotril, bromazepam..). Sedativi su supstance koje usporavaju moždane aktivnosti i koriste se za lečenje anksioznosti i poremećaja spavanja. Grupa benzodiazepina su najčešće propisivani lekovi. Ukoliko se uzimaju na “svoju ruku”, bez kontrole lekara, lako se može razviti psihička i fizička zavisnost, sa apstinencijalnim sindromom ako korisnik pokuša da prestane sa uzimanjem. Zloupotreba ovih lekova ne samo da razvija zavisnost nego može dovesti i do smrtnog ishoda. Opšte je poznato da mladi ljudi često eksperimentišu sa ovom vrstom lekova.

117

ISTORIJAT Prvi sintetizovani anksiolitici su barbiturati, otkriveni 1862. godine, a zatim, 1954. godine meprobamat, koji je napušten kao anksiolitik zbog izuzetne adiktivnosti. Savremeni anksiolitici, benzodiazepini, koji se najčešće koriste, sintetizovani su 60-tih godina prošlog veka. VRSTE ANKSIOLITIKA Najvažniji i najčešće korišćeni lekovi iz grupe anksiolitika su benzodiazepini. U Srbiji su u opticaju sledeći: Alprazolam (xanax, xalol), Bromazepam (bromazepam, lexilium, lexaurin), Brotizolam (lendormin), Diazepam (bensedin, apaurin, diazepam), Flurazepam (fluzepam), Hlorazepat (tranex), hlordiazepoksid (librium, librax), Klonazepam (rivotril), Lorazepam (lorazepam, loram, tavor), Medazepam (medaurin, nobrium), Midazolam (flormidal), Nitrazepam (nitram), Prazepam (demetrin)... (u zagradi je fabričko ime leka).

OBLICI Anksiolitici se proizvode uglavnom u obliku tableta. Postoje i injekcioni rastvori, ali se oni koriste u medicinskim ustanovama.

NAČIN UNOŠENJA Oralno.

SPECIFIČNI ZNACI ZLOUPOTREBE BENZODIAZEPINA

F I ZI Č KE

POJA VE

S E

MANI FE STU J U:

1. Proširenim zenicama 2. Otežanim govorom 3. Opuštenim mišićima

118

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Omamljenošću Gubitkom motorne koordinacije Umorom Respiratornom depresijom Izmenjenim čulnim opažanjem Smirenošću Sniženim krvnim pritiskom.

PSI HI ČKE

1. 2. 3. 4. 5.

POJA VE

MANI F ESTU JU:

Lošom koncentraciojm ili osećajem konfuzije Otežanim rasuđivanjem Smanjenom inhibicijom Smanjenom anksioznošću Tinejdžeri pod dejstvom barbiturata mogu ispoljiti depresiju, umor, konfuziju i razdržljivost.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

NEMEDI C I NSKA

1. 2. 3. 4.

U P OTRE BA

LEKOV A

SVAKO

U ZI MANJ E:

Bez lekarskog recepta U većoj količini od propisane Češće nego što je propisano Zbog postizanja uzbuđenja, “drogiranja” ili radoznalosti o efektu leka.

NAPOMENA B Z P P

ENZ O DI AZEPIN I I MAJU VI SOK POTEN CI JA L ZA R AZVI JAN J E LOU POTR EBE I ZAVIS N OSTI I I SKL JU Č I VO S E M OG U RI MEN JI VATI AK O I H LEKA R PROPI Š E I U D OZI U KOJ OJ I H ROPI Š E ■

Prilikom dugotrajne upotrebe razvija se tolerancija i neophodne su sve veće doze leka kako bi se postigao početni efekat. Dugotrajna upotreba vodi u fizičku zavisnost i ako se tada naglo smanji doza i/ili obustavi uzimanje, razvija se apstinencijalni sindrom. Sedativi smanjuju aktivnost mozga i pri naglom prekidu

119

mozak se nekontrolisano aktivira što vodi u pogoršanje psihičkih tegoba i dodatne posledice kao što su epileptični napadi, apstinencijalna kriza....

ZAVISNOST podrazumeva:

1. Nastavljanje uzimanja supstanci uprkos zdravstvenim ili emotivnim problemima. 2. Neuspešne pokušaje da se smanji uzimanje. 3. Toleranciju ili potrebu da se uzimaju sve veće količine da bi se postigao željeni efekat. 4. Simptomima apstinencijalnog sindroma. 5. Zapostavljanje drugih aktivnosti osim onih koje su vezane za uzimanje supstance. 6. Uzimanje supstance u većim količinama i duže nego što je nameravano.

SI MPTOMI

     

AP STI EN NC I JAL N E

KR I ZE :

Tremor Razdražljivost Poremećaj spavanja Preznojavanje Bolovi u stomaku Agitacija.

NAGLO PREKIDANJE ILI SMANJENJE uzimanja visokih doza benzodiazepina mogu izazvati konvulzije (epileptički napad), delirijum, a u težim slučajevima čak i smrt.

PRED OZI RAN J U

1. 2. 3. 4. 5.

120

I L I

SMRTI

Otežano disanje Vlažna koža Raširene zenice Neujednačen puls Koma.

PRET HOD E

SI MPTO MI :

ZAKON Koriste se u medicini za lečenje psihičkih poremećaja. DETEKCIJA U URINU VREME OTKRIVANJA povremeno uzimanje

VREME OTKRIVANJA često uzimanje

2-5 dana

4-10 dana

NIKOTIN

KRATAK OPIS SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Najadiktivnija psihoaktivna supstanca sa jakom psihičkom zavisnošću. Miris duvana, prebojenost prstiju, zuba..

Nikotin je izuzetno adiktivan. Katran u cigaretama kod pušača povećava rizik od karcinoma pluća, emfizema i oboljenja bronhija. Ugljen monoksid iz dima povećava rizik za kardiovaskularne bolesti. Uzrokuje karcinom pluća u odraslih i uveliko povećava rizik od respiratornih bolesti u dece.

Duvan je najrasprostranjenija legalna psihoaktivna supstanca. Sadrži moćnu supstancu NIKOTIN. Kada se duvan puši, nikotin se absorbuje u plućima i brzo prolazi krvnomoždanu barijeru, i ulazi u mozak. Sve ovo se događa veoma brzo (8 sekundi po inhaliranju duvana). Nikotin utiče na celo telo. Direktno utiče na rad srca i krvni pritisak. ISTORIJAT Duvan je biljka koja potiče iz tropskih delova Amerike. U Evropu je donet početkom 16. veka. Lišće duvana je prirodni produkt složenog sastava. Proizvodnja duvana je legalizovan izvor prihoda velikog broja zemalja u svetu koje imaju sopstvenu duvansku industriju.

121

OBLICI Budući da je zavisnost od duvana najrasprostranjeniji oblik zavisnosti, svima je poznat njegov izgled u kojem dolazi do krajnjih korisnika.

NAČINI UNOŠENJA Duvan se uzima najčešće metodom pušenja (u obliku cigarete ili se puši u luli), ali i žvakanjem, veoma retko ušmrkavanjem (sitnog praha). ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

Sagorevanjem samo jedne cigarete nastaje duvanski dim koji u sebi sadrži oko 4000 štetnih hemijskih jedinjenja, što problem pasivnog pušenja čini bitnim aspektom borbe protiv zavisnosti od ove supstance psihoaktivnog dejstva. U duvanskom dimu otkriveno je postojanje 50–ak katranskih jedinjenja kancerogenog kvaliteta. Najštetnija hemijska jedinjenja koja se nalaze u duvanskom dimu jesu nikotin (koristi se kao pesticid), ugljen monoksid (izduvni gas iz kola) i katran (površinski sloj puteva), a dim sadrži i aceton (rastvarač boja), amonijak (sredstvo za čišćenje), arsenik (sredstvo za uništavanje mrava), benzen (benzinska isparenja), butan (gas za upaljače), cijanovodonik (sredstvo za izvršenje smrtne kazne u SAD), DDT (insekticid), formaldehid (tečnost za balsamovanje), metanol (raketno gorivo), polonijum (snažan emiter radioaktivnosti), radon (radioaktivni gas), toluen (industrijski rastvarač). Sumpor se stavlja da bi nekvalitetan duvan dobio žutu boju, olovo - da bi se korigovao ukus. Da bi se stabilizovala vlaga, proizvođači ubacuju antifriz. Da se pepeo ne bi krunio, dodaju se azbestna vlakna, a da bi bio beo, ubacuje se titan-dioksid.

Nikotin je izuzetno otrovan. Pušenjem samo jedne cigarete u organizam se unosi od 0.1 do 1 miligram nikotina. Smrtonosna doza je 60 mg. Smrt zbog nikotina nastaje kao posledica paralize respiratornog centra usled blokade disajne muskulature. Pušenje cigareta ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak, povećava se rizik od srčanog udara, moždanog udara (šloga), nastaje emfizem pluća, hronični bronhitis, redukuje se osećaj za miris i ukus. Povećava se rizik od razvijanja KARCINOMA,

122

načešće pluća, ali mogu prouzrokovati i druge tumore: usta, jednjaka, pankreasa, mokraćne bešike i bubrega (po statističkim podacima 43 odsto uzroka smrti od malignih bolesti povezano je sa duvanom, a svaka šesta smrt u Srbiji povezana je sa pušenjem cigareta duvana)!

PSI HI ČKE

POSLED I CE

Zavisnost. Apstinencijalne krize mogu biti teške i manifestuju se tako što zavisnik oseća umor, glad, depresiju, glavobolju, razdražljivost, jaku napetost, nesanicu pa čak i tremor ruku i celog tela.

DA LI POSTOJI ZAVISNOST LAKO SE POČINJE, TEŠKO SE PREKIDA. Nikotin je adiktivan kao i heroin i kokain. Telo kod pušača razvija toleranciju, potrebno je sve više cigareta da bi se dobio željeni efekat. ZAŠTO LJUDI PUŠE Zašto ljudi puše cigarete? Zato što nikotin utiče na mozak i stimuliše osećanje zadovoljstva. ZAKON Duvan je legalna psihoaktivna supstanca, ali po zakonu zabranjena je prodaja maloletnim licima.

123

INHALATI

KRATAK OPIS

Supstance koje se unose udisanjem i menjaju psihičko funkcionisanje.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Efekti su kratkotrajni, od nekoliko minuta do jednog sata, i mogu biti praćeni preznojavanjem, glavoboljom, mukom, povraćanjem koji traju i do dva sata; agresivno, impulsivno ponašanje, oštećeno rasuđivanje, kijanje, kašalj, krvarenje iz nosa, usporenost, tremor, vrtoglavica, tragovi supstance po odeći, prisutan jak miris.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Iziritirani disajni putevi, kašalj, bolna zapaljenja, krvarenje iz nosa. Slabost, pospanost, poremećaj rada srca. Veliki rizik od srčanih aritmija i otkazivanja rada pluća. Oštećenje mozga, što rezultira slabim pamćenjem, ekstremnim promenama raspoloženja, tremorom i nesvesticama. Nitriti povećavaju očni pritisak što može dovesti do glaukoma oka ili krvarenja. Često su prisutne i teške glavobolje. Oštećenja jetre, bubrega...

Inhalati su psihoaktivne supstance koje proizvode brz i privremen efekat dobrog raspoloženja. Efekti se kratkotrajni, od nekoliko minuta do jednog sata, i mogu biti praćeni preznojavanjem, glavoboljom mukom, povraćanjem koji traju i do dva sata. Inhalati su pristupačni i relativno jeftini. Najčešće ih koriste adolescenti. ULIČNA IMENA Najčešće se zovu po imenima proizvoda u normalnoj prodaji. OBLICI

Različiti tipovi lepka, razređivači za boje, lakovi, derivati nafte, bronza, tečnosti za hemijsko čišćenje....

NAČINI UNOŠENJA Upotrebljavaju se udisanjem isparenja, najčešće korišćenjem najlonske kese u koju se izlije supstanca nakon čega se kesa prinosi licu, i njom se pokriju nos i usta. Nešto ređe je udisanje izlivanjem na maramicu ili komad krpe kojima se prekrivaju nos i usta.

124

EFEKTI Delovanje nastupa nekoliko minuta nakon udisanja i traje tri do četiri sata.

DEJSTVO INHALATA Trajanje dejstva Početak dejstva od uzimanja

1-5 min 0 - 1 min

Podizanje Vrhunac Spuštanje

15 - 30 sec 1 - 5 min 10 min

Produžena dejstva

15 - 30 min

Od efekata izdvajaju se:         

kikotanje euforija distorzija zvuka događaji poput sna vizuelne i slušne halucinacije smanjenje čulnih osećaja nespretnost, slaba koordinacija, gubitak ravnoteže odsustvo osećaja za bol, pa su česta povređivanja "zujanje" u ušima

 

povraćanje glavobolje



osećaj trnjenja u rukama i nogama.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA Osoba pod dejstvom inhalata veoma podseća na pijanu osobu.   

specifičan miris na odeći ili telu (u dahu se oseća miris inhalata) zapaljenje nosnih puteva, česta krvarenja, ili crvenilo oko nosa i usta slab apetit, gubitak težine

125

  

plavičasto prebojena koža krvave, suzne oči sa proširenim zenicama usporen govor

Koordinacija i rasuđivanje su narušeni. Često padaju i imaju neodgovorno i opasno ponašanje (nasilničko ponašanje). Javlja se pospanost, prazan pogled, smjenjivanje raspoloženja od euforije do halucinacija, intenzivan miris lepka i boje koji se širi oko osobe, tragovi boje i lepka na licu i odeći.

NAJČEŠĆI ZNACI HRONIČNOG KORIŠĆENJA: ispucala i upaljena koža nosa i oko usana, upaljena sluznica nosa, konjuktivitis, upaljeni očni kapci, hronična upala disajnih puteva koja se ispoljava čestim kijanjem, bubuljice i ožiljci oko usta i nosa, konfuznost, čest gubitak apetita, uočljiv nagli pad telesne težine.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

Opasno dejstvo na aktivnost kontrolnog centra za disanje u mozgu. Rezultat toga može da bude respiratorna depresija, gubitak svesti, koma, smrt. Naročito su opasni ako se kombinuju sa drugim depresorima nervnog sistema (alkohol, sedativi). Čak i kod prvog korišćenja rizikuje se iznenadna smrt (fatalna srčana aritmija ili zastoj rada srca). Iritiraju disajne puteve – nastaju bolna zapaljenja, ponekad kašalj, oštećenje sluznice nosa, krvarenje iz nosa. Poremećaj rada srca. Veliki rizik od srčanih aritmija i otkazivanja rada pluća. Nitriti povećavaju očni pritisak što može dovesti do glaukoma oka ili krvarenja. Često se javljaju i teške glavobolje. Organski rastvarači su najopasniji inhalati. Apsorbovani koncentrišu se u jetri i bubrezima. Ponavljano uzimanje oštećuje ove organe, kao i srčani mišić i nervni sisitem.

126

Često se javlja i nekontrolisana defekacija i mokrenje.      

Gušenje - kada se inhalacija ponavlja, dovodi do visoke koncentracije udahnutih isparenja koje istiskuju dostupan kiseonik u plućima. Ugušenje - udisanjem isparenja blokira se ulazak kiseonika u pluća, kao i blokiranje nosa i usta najlonskom kesem koja se smesti oko glave. Epileptični napadi - uzrokovani nenormalnim električnim impulsima u mozgu. Koma – usled oštećenja moždanih funkcija. Ugušenje - od udisanja ispovraćenog sadržaja. Fatalne ozlede – padovi, saobraćajne nesreće, utapanja.

PSI HI ČKE

POSLED I CE

Ponavljano uzimanje inhalata dovodi do porasta tolerancije (neophodne su sve veće doze, kako bi se postigao željeni efekat). Povećanje doza povećava rizik od oštećenja mozga, što rezultuje slabim pamćenjem, ekstremnim promenama raspoloženja, tremorom i nesvesticama. Nasilno ponašanje. Promene raspoloženja. Psihoze (česte su vizualne halucinacije). Zavisnost. DA LI POSTOJI ZAVISNOST Tolerancija na dejstvo inhalata se brzo razvija, a ako se koriste duže vreme, dolazi do stvaranja zavisnosti. ZAKON Preparati koji se ubrajaju u ovu grupu psihoaktivnih supstanci predstavljaju robu široke potrešnje i nalaze se u slobodnoj prodaji (osnovna primena je u domaćinstvu, saobraćaju, industriji...).

ZAŠTO LJUDI ZLOUPOTREBLJAVAJU INHALATE Mladi ih prvenstveno zloupotrebljavaju zbog njihovih stimulativnih i halucinogenih efekata (a na dohvat su ruke i relativno jeftini). Najčešće inhalate zloupotrebljavaju u adolescentnom periodu (od 12 – 15 godina).

127

POSEBNA VRSTA INHALATA – ALKIL NITRATI (POPERS) Popers je ulični naziv za razne oblike alkil-nitrata, uključujući amil-nitrit, butil-nitrit i izobutil-nitrit, koji se udiše u cilju postizanja kratkotrajnih stimulativnih efekata.

ISTORIJAT Amil-nitrit se prvenstveno koristio za lečenje angine i kao protivotrov kod trovanja cijanidom. Međutim, već sedamdesetih godina XX veka je počela zloupotreba. Zbog svojih stimulativnih efekata, kao što su nagli udari vreline, ubrzan rad srca i širenje krvnih sudova, počeo se koristiti u klubovima, ali i među homoseksualno orijentisanom populacijom jer su mišići sfinkteri koji čine zidove anusa i vagine opušteni pod dejstvom popersa i time je penetracija olakšana. Ubrzo se upotreba popersa proširila i na heteroseksualnu populaciju, kao i na tinejdžere koji su zloupotrebljavali popers kako zbog efekata, tako i zbog dostupnosti.

Ime je dobio jer se prvobitno izdavao u staklenim bočicama ili ampulama i pri otvaranju poklopca čuo se karakterističan zvuk, neka vrsta pucketanja ili praska, na engleskom “pop” ili “snap”, pa odatle ime “poppers” tj. “snappers”. OBLICI Neki amil nitrati se često prodaju u vidu raznih “čistača” delova za video rekordere, kožu i slično U skladu sa namenom, u pojedinim zemljama se mogu kupiti u prodavnicama za odrasle.

NAČINI UNOŠENJA Udiše se direktno iz bočice ili se ostavi blizu klime ili ventilatora što raznese isparenja po celoj prostoriji. Neki ljudi ga koriste tako što pokvase cigaretu njime, ali cigaretu NE PALE jer je alkil nitrit visoko zapaljiva supstanca.

EFEKTI Efekti su kratkotrajni, ali intezivni. Osete se par sekundi nakon inhaliranja i povlače se nakon svega par minuta. Zbog širenja krvnih sudova i ubrzanja rada srca, krv naglo

128

pojuri u srce i mozak, te se lice zacrveni, osoba oseća blagu vrtoglavicu, vrelinu, a može se pojaviti i osećaj sporijeg protoka vremena. Mogu se javiti crvenilo i osip na koži. Prestanak dejstva često je praćen glavoboljom. Osobe pod dejstvom popersa neretko imaju smanjenu moć rasuđivanja i nedostatak kontrole, pa su česti rizični seksualni odnosi. Iako se popers koristi jer može pojačati seksualnu želju, pojedini muškarci imaju probleme sa erekcijom zbog njegove upotrebe. .

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

Smatra se da popers slabi imuni sistem i da može načiniti nepovratnu štetu posle samo par dana upotrebe. Javljaju se crvenila i osipi na koži okolo usta i nosa, kao i opekotine ukoliko se prospe direktno na kožu. Na duge staze mogu se javiti nesvestice i glavobolje, kašljanje i mučnina. Naročito je opasan za trudnice i za ljude koji pate od anemije, glaukoma, disajnih i srčanih problema. Veliki rizik nosi kombinovanje popersa sa drugim stimulansima - pogotovo vijagrom. U tom slučaju može doći do gubitka svesti, srčanih problema, postoji mogućnost od zapadanja u komu, mogu se javiti oštećenja na mozgu ili čak smrt. Ukoliko se proguta, popers može biti smrtonosan. Alkil nitriti su visoko zapaljive supstance tako da se preporučuje da se drže podalje od izvora toplote - radijatora, grejalica, ali i cigareta, sveća i upaljača.

PSI HI ČKE

POSLED I CE

Ponavljano uzimanje inhalata dovodi do porasta tolerancije. Povećanje doza povećava rizik od oštećenja mozga, što rezultuje slabim pamćenjem, ekstremnim promenama raspoloženja, tremorom i nesvesticama. Nasilno ponašanje, rizično seksualno ponašanje. Psihoze. Zavisnost.

ZAVISNOST Može se javiti psihička zavisnost, što znači da osoba želi ponovo da izazove stanja prouzrokovana upotrebom popersa, dok se fizička zavisnost ne javlja.

129

ZAKON Kako su alkil nitriti supstance koje se mogu koristiti i u medicinske svrhe a ne samo zloupotrebljavati kao popers, zakonsko regulisanje još uvek nije jedinstveno određeno. Popers se ne nalazi na Internacionalnoj kontrolnoj listi narkotika, ali je njegova upotreba i preprodaja različito kontrolisana širom sveta. Na primer, u pojedinim delovima Australije ilegalno ga je posedovati, dok u drugim delovima može da se kupi u prodavnicama za odrasle, kao i u Irskoj. U Francuskoj, Španiji i Velikoj Britaniji posedovanje popersa nije nelegalno, dok veće nabavke i preprodaje to mogu biti. U Danskoj se nalazi na listi psihoaktivnih supstanci, a u Velikoj Britaniji na listi kancerogenih supstanci II klase. U Sjedinjenim američkim državama individualno posedovanje i upotreba alkil nitrita nisu ilegalni, ali njihovo korišćenje kao popersa jeste.

GHB (GAMAHIDROKSIBUTIRAT)

KRATAK OPIS

GHB, poznatiji kao droga za silovanje, spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Nema boju i miris pa ga je lako ubaciti u piće potencijalne žrtve.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Dejstvo je slično alkoholu: u većim dozama korisnik gubi svest, zapada u privremeni duboki san iz kojeg se ne može probuditi. OPASNOST od prekida disanja i smrti.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Javlja se mučnina, povraćanje i teškoće u disanju. Česta je nesanica, povećana napetost, izražen tremor i preznojavanje. Poremećaji svesti i koma često prate korisnike ove supstance. U posledice su uključeni i silovanja i smrtni ishodi.

GHB, poznatiji kao droga za silovanje, spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Nema boju i miris pa ga je lako ubaciti u piće potencijalne žrtve. Gamahidroksibutirat je zapravo prirodni sastojak ljudskih ćelija. ISTORIJAT GHB je razvijen 60-tih godina prošlog veka kao anestetik, ali je istraživanje prekinuto zbog njegovih neželjenih efekata. 80-tih godina počinje njegova upotreba kao sredstva za uspavljivanje, a 90-tih zloupotrebljava se kao psihoaktivna supstanca za postizanje dobrog raspoloženja.

130

ULIČNA IMENA GHB; G; Liquid X; Liquid E; GBH; Gamma-oh; tečni ekstazi.

OBLICI GHB je praškastog oblika bele boje, a može biti i bezbojna tečnost koja se često oboji radi kamuflaže. Osim toga, GHB može biti aktivan sastojak nekih tableta ili kapsula.

ZAKON GHB je ilegalna droga i njegovo posedovanje je kažnjivo! Zloupotreba ove “droge” u mnogim zemljama nije zakonski regulisana. U SAD-u posedovanje je zabranjeno tek 2000. godine, nakon evidencije velikog broja komatoznih stanja i smrtnih slučajeva izazvanih ovom supstancom, ali je odobreno od strane Agencije za hranu i lekove (Food and Drug Administration FDA) 2002. za lečenje narkolepsije (bolest spavanja) i može se koristiti samo u svrhu tog lečenja. Nabavka GHB-a moguća je, osim kod domaćih dilera, i preko Interneta. Zabrinjavajuća činjenica je otvoreno reklamiranje ove smrtonosne droge (pohvalne priče o delovanju GHB-a) u globalnoj mreži i još gore - prodaja!

NAČIN UNOŠENJA Uzima se oralno i najčešće se stavlja u alkoholno piće. Osim oralnog uzimanja zabeleženi su slučajevi i intravenskog uzimanja ove supstance. Zbog samog izgleda i brzine delovanja GHB je vrlo pogodan za podmetanje u piće. U SAD-u ga nazivaju 'date rape drug' – drogom za silovanje. GHB se najčešće uzima sa alkoholom. Opasnost ovakve kombinacije velika je, jer je vrlo tanka granica između doze koja proizvodi opuštenost i zadovoljstvo i predoziranja. Nemoguće je tačno kontrolisati i znati jačinu nabavljene tečnosti GHB-a, i zbog toga dolazi do predoziranosti.

131

EFEKTI

DEJSTVO GHB Trajanje dejstva Početak dejstva od uzimanja

1.5 - 2.5 sati 10 – 20 min

Podizanje Vrhunac Spuštanje

15 – 30 min 45 – 90 min 15 - 30 min

Produžena dejstva

2 - 4 sata

UPOZORENJE GHB može biti izuzetno opasan! ■ Dejstvo GHB-a najčešće počinje 10 do 20 minuta posle uzimanja. Traje do nekoliko sati. Delovanje GHB-a u malim dozama (od 0.5 do 1.5 gram) uzrokuje efekte slične malim količinama alkohola. Dolazi do poboljšanja raspoloženja, smanjenja društvene inhibicije i motoričkih sposobnosti. Veće količine mogu prouzrokovati vrtoglavicu, teškoće u fokusiranju pogleda, promene raspoloženja, pričljivost, želju za plesom, ali i mučninu i slabost. Prevelike količine mogu prouzrokovati slabost, teturanje, nesvesticu, jaku vrtoglavicu, povraćanje i nemogućnost orijentacije. Uzimanjem većih količina javljaju se glavobolje, „šizofrene reakcije“, potpuna fizička nemoć, povraćanje, problemi s disanjem, amnezija i na kraju stanje kome ili dubokog sna. Osoba koja uzme preveliku dozu GHB-a (više od 2.5 grama) može se naći u stanju privremenog dubokog sna iz kojeg ju je nemoguće probuditi. Za vreme stanja dubokog sna koje može trajati od tri do četiri sati zabeleženi su česti slučajevi seksualnog

132

zlostavljanja, ali i slučajevi otmica, krađa i prevara. Neke osobe posle korišćenja PAS sledećeg dana osećaju mamurluk i pospanost. ZDRAVSTVENE POSLEDICE     

Mučnina, povraćanje i teškoće u disanju. Izražen tremor i preznojavanje. Poremećaji svesti i koma često prate korisnike ove supstance. Rizik od smrtnog ishoda. Česta je nesanica, povećana napetost. Zavisnost.

APSTINENCIJALNA KRIZA Ponavljanje doza GHB prouzrokuje i apstinencijalne krize, koje se manifestuju nesanicom, jakom napetošću, izraženim tremorom ruku, pa i celog tela i obilnim preznojavanjem. PREDOZIRANJE Javlja se naročito u kombinaciji sa alkoholom. Kod predoziranja dolazi do poremećaja svesti i stanja sličnog komi. Disanje je oslabljeno i mogu se javiti konvulzije. Osim toga prisutni su mučnina i povraćanje, pa postoji opasnost i od zagušivanja povraćenim sadržajem u besvesnom stanju. ZAVISNOST Istraživači još nisu potvrdili adiktivni potencijal GHB, ali po određenim izveštajima izaziva psihičku i fizičku zavisnost kod redovnih korisnika. U literaturi su navedeni slučajevi apstinencijalnog sindroma koji je trajao nekoliko dana, a uključivao je jaku želju da se uzme GHB, nesanicu, vrtoglavicu, neprijatan bol u grudima. DETEKCIJA U URINU Ne postoje standardne test tračice za detekciju GHB, ali u urinu se GHB može otkriti 4 do 5 sati od upotrebe injektiranjem i 10 do 20 sati od oralne upotrebe.

133

ZAŠTO MLADI LJUDI UZIMAJU GHB Uzima se najčešće na tehno zabavama i sličnim zabavama radi postizanja dobrog raspoloženja.

ANABOLIČKI STEROIDI

KRATAK OPIS

Najčešće sintetičke supstance slične muškom polnom hormonu testosteronu. Pojedini ljudi, naročito sportisti, zloupotrebljavaju anaboličke steroide da poboljšaju svoje performanse i izgled. Zloupotreba anaboličkih steroida vodi do ozbiljnih zdravstvenih problema od kojih su neki i nepovratni.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA

Brzo povećanje mišićne mase. Javlja se euforija i preterana aktivnost. Kod učestalog uzimanja javlja se razdražljivost, agresivnost, kao i psihotične epizode, pa čak i nasilni ispadi u ponašanju.

ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Poremećaj hormonskog sistema (neplodnost, atrofija testisa, ćelavost...), oštećenje kardiovaskularnog sistema, karcinom jetre, akne, plikovi po koži, razdražljivost, agresivno ponašanje.

Anabolički steroidi ili anabolici su derivati hormona testosterona ili sintetisani preparati sličnog dejstva. Povećavaju mišićnu masu (anabolički efekat) i razvijaju muške seksualne karakteristike (androgeni efekat) i kod muškaraca i kod žena. Ove supstance prvo su počeli da zloupotrebljavaju bodi bilderi (kako bi brzo povećali svoju mišićnu masu), kasnije atletičari i drugi sportisti, a u poslednje vreme i određeni broj mladih koji žele brzo da promene svoj izgled. ISTORIJAT Godine 1889. francuski lekar Charles-Édouard Brown-Séquard, ekstraktovao je testikularnu tečnost iz psa i zamorčeta i injekcijom je ubrizgao sebi. Na skupu naučnika u Parizu tvrdio je da se oseća mnogo godina mlađe, sa puno energije. Nemački naučnik, hemičar Adolf Butenandt, 1935. godine razvio je anabolički steroid za tretman hipogonadizma (deficit testosterona). Kasnije je dobio Nobelovu nagradu za

134

otkrića na polju polnih hormona. 1940-45 - nacisti su na logorašima testirali anabolike. Nemački vojnici koristili su anabolike da povećaju agresivnost i fizičku snagu. 1954 - doktor John Ziegler počinje da radi na kreiranju supstance iz testosterona koja će razviti mišićnu masu, a bez androgenih neželjenih efekata. 1958 - Ziegler-ov anabolički steroid - methandrostenolone - proizvela je Ciba Pharmaceuticals pod imenom Dianabol. 1975 -Međunarodni olimpijski komitet dodao je anaboličke steroide na listu zabranjenih supstanci.

ULIČNA IMENA „Roids, hypes, juices, pumpers...“

OBLICI Nalaze se u dva oblika: 1. Kapsule, tablete 2. Injekcioni rastvor. NAJČEŠĆE KORIŠĆENI STEROIDI STEROIDI KOJI SE UZIMAJU ORALNO: Anadrol (oxymetholone) Oxandrin (oxandrolone) Dianabol (methandrostenolone) Winstrol (stanozolol) STEROIDI KOJI SE UZIMAJU PUTEM INJEKCIJE: Deca-Durabolin (nandrolone decanoate) Durabolin (nandrolone phenpropionate) Depo-TEstosterone (testosterone cypionate) Equipoise (boldenone undecylenate) Tetrahydrogestrinone (THG)

135

NAČINI UNOŠENJA 1. Gutanjem (kapsule, tablete) 2. Putem injekcije (intradermalno, intramuskularno).

DEJSTVO Steroidi uvećavaju telesnu masu i mišićni volumen, kao i snagu, ali imaju i druge efekte. Mogu da prouzrokuju promene u mozgu i telu, povećavajući rizik od razvijanja drugih oboljenja, kao i psihičke poremećaje.

SPECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA Brzo povećanje mišićne mase. Javlja se euforija i preterana aktivnost. Kod učestalog uzimanja javljaju se razdražljivost, agresivnost, kao i psihotične epizode, pa čak i nasilni ispadi u ponašanju. ZDRAVSTVENE POSLEDICE

TELESN E

POSLED I CE

SPOLJNI IZGLED Da li anabolički steroidi zaista telo čine snažnijim? Steroidi povećavaju mišićnu masu. Osoba koja zloupotrebljava steroide zaista izgleda spolja razvijeno, ali šta se dešava unutar čoveka koji zloupotrebljava steroide? Unutrašnji organi oboljevaju!

HORMON S KI

SI STE M

Testosteron se normalno produkuje u telu kontrolisan od strane hipotalamusa - oblasti

136

koja se nalazi u mozgu, a koji kontroliše apetit, krvni pritisak, rad srca, upravlja autonomnim nervnim sistemom, kao i endokrinim sistemom. Anabolički steroidi menjaju poruke koje hipotalamus šalje telu čime remete normalnu produkciju hormona, uzrokujući reverzibilne ili ireverzibilne promene. Kod muškaraca: redukovanje produkcije spermatozoida i atrofija testisa, ćelavost, ginekomastija (bujanje tkiva dojki kod muškarca). Kod žena: steroidi uzrokuju maskulinizaciju, grudi se smanjuju, koža postaje gruba, klitoris se uvećava, glas produbljujue, povećeva se maljavost tela. Neke od ovih promena su nepovratne. MUŠKARCI

ŽENE

Neplodnost

Uvećanje klitorisa

Ginekomastija

Povećana maljavost

OBA POLA Muško-ženska ćelavost

Atrofija testisa

MIŠI ĆNO

KOŠT ANI

SI STEM

Deca ili adolescenti koji zloupotrebljavaju anaboličke steroide uzrokuju povećanje polnih hormona koji daju signal kostima da prestanu da se razvijaju mnogo pre nego što je to potrebno. Posledica – nizak rast. Često se javljaju i rupture tetiva. KARD I OV ASKU LA R NI

SI STE M

Zloupotreba steroida udružena je sa kardiovaskularnim oboljenjima (uključujući infarkt srca i moždani udar) pa čak i kod atletski razvijenih osoba mlađih od 30 godina. Menjaju nivo lipoproteina koji raznose holesterol u krvi. Povećavaju nivo LDL holesterola, a smanjuju nivo HDL-a. Visok LDL i nizak HDL predstavljaju rizik od nastanka ateroskleroze JETR A

Zloupotreba je udružena sa tumorima jetre, ali i retkim oboljenjem peliosis hepatis (ciste u jetri). I tumori i ciste mogu imati obilna unutrašnja krvarenja. KOŽA

Akne, plikovi, masna kosa i koža.

137

I NFEKCI J E

Ukoliko se injekcijom ubrizgavaju anabolici (nesterilne igle) postoji rizik od HIV, hepatitis B i C. Mogu uzrokovati i infektivne endokarditise, bakterijske infekcije kod mesta uboda itd.

PSI HI ČKE

POSLED I CE

ANABOLIČKI STEROIDI UTIČU NA MOZAK I PONAŠANJE!

Steroidi u mozgu deluju na limbički sistem, narušava se upamćivanje i pamćenje u celini, javljaju se izražene promene raspoloženja, emocionalna nestabilnost (razdražljivost). Zloupotreba steroida prouzrokuje i izuzetno agresivno ponašanje, pa čak i psihotične epizode (paranoja).

DA LI POSTOJI ZAVISNOST Ananbolički steroidi su izuzetno adiktivni, proces razvijanja zavisnosti je vrlo brz, a moguć je i apstinencijalni sindrom (anksioznost, depresija, preokupiranost telesnim izgledom...) po prekidu uzimanja.

ZAŠTO LJUDI ZLOUPOTREBLJAVAJU ANABOLIČKE STEROIDE Jedan od glavnih razloga za zloupotrebu steroida je poboljšanje sposobnosti u bavljenju sportskim aktivnostima. Rasprostranjenost zloupotrebe anaboličkih steroida varira od sporta do sporta. Zloupotreba anaboličkih steroida razlikuje se od zloupotrebe drugih supstanci po tome što motivacija za zloupotrebu nije euforija nego odluka da se na veštački način poboljšaju performanse i izgled tela. Drugi razlog je da osobe uvećaju svoje mišiće ili da smanje debljinu (dismorfija). Osobe koje su često zlostavljane fizički i seksualno, žele da za kratko vreme dobiju mišićnu masu kako bi se zaštitili od nasilnika. Na kraju, neki adoslescenti uzimaju steroide kao deo visoko rizičnog ponašanja. Ipak, istraživači smatraju da je većina osoba psihički normalna kada počinje da zloupotrebljava steroide.

138

ZAKON Imaju legalnu medicinsku primenu (npr. nedostatak muških polnih karakteristika) – pod kontrolom lekara, ali se ilegalno koriste za povećanje mišićne mase i fizičke izdržljivosti. U Srbiji steroidi nisu zavedeni kao nedozvoljena sredstva. Ne postoji zakonska regulativa kojom su zabranjeni, pa se policija njima i ne bavi, ali su zabranjeni Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu kod sportista.

PREVENCIJA Prevencija zloupotrebe steroida zasniva se na edukaciji po školama i među sportistima o posledicama uzimanja steroida, kao i na redovnim detekcijama, naročito među sportistima.

DETEKCIJA U URINU Redovna detekcija anaboličkih sredstava u urinu uglavnom se sprovodi kod sportista zakonom o sprečavanju dopinga u sportu. Želeo sam da budem privlačan devojkama... “Uvek sam bio izuzetno mršav tip, sa nedostatkom samopouzdanja, naročito prema devojkama. U 20-toj godini odlučio sam da krenem u teretanu kako bih dobio mišiće i samim tim bio privlačan devojkama. U teretani od nekih ljudi koji su tamo vežbali dobio sam savet da nabavim steroide koje inače, navodno, svi koriste kako bih brže dobio željenu masu. Bez razmišljanja kupio sam tablete i počeo sa redovnim uzimanjem. Brzo sam dobio masu. Bio sam oduševljen svojim izgledom, a onda sam primetio kako mi kosa opada, a dlake po celom telu su mi nekontrolisano rasle. Postao sam vrlo razdražljiv. Ne samo da nisam imao devojke nego su zbog mog ponašanja od mene počeli da beže i prijatelji. Shvatio sam da je „đavo odneo šalu“ i da moram da prekinem sa uzimanjem steroida pre nego što postanem prava kreautura od čoveka”

139

4. LEČENJE

NAPOMENA

PROGR AM LEČ ENJ A KOJI J E OVD E OPI SAN SPRO VOD I SE U KLI N I CI Z A BOL E STI Z AVI SN OS T I I NSTI T U T A Z A M EN T ALN O ZDRA VL J E

BEOGR ADU

■

VODIČ ZA RODITELJE Biti roditelj nije lako – kao što ni odrastanje nije uvek lako. Ima mnogo konfliktnih situacija u životu deteta. Deca imaju potrebu da budu nezavisni, da sami donose svoje odluke, i da budu poštovani i voljeni. Važno je da se roditelji upoznaju sa problemima svog deteta, konfliktnim situacijama u okviru porodice – što može da bude i razlog za eksperimentisanje ili uzimanje psihoaktivnih supstanci. Sumnja da dete uzima PAS? Bez obzira koliko roditelji paze na svoje dete, možda će jednog dana posumnjati da se njihovo dete „drogira“ ili pije alkohol. Sumnjivi signali koje dobijaju probudiće u roditeljima alarm za uzbunu. Proćiće im kroz glavu mnoga pitanja: „šta sad?“, „šta da uradim?“, „da li i gde da tražim pomoć?“, pa čak i negiranje očiglednog: „Ne, moje dete sigurno to ne uzima“.

RODITELJI IMAJU NAJVAŽNIJI UTICAJ U DETETOVOM ŽIVOTU. Ako sumnjaju ili znaju da njihovo dete koristi PAS, neophodno je da roditelji ODMAH stupe u akciju, jer što duže odlažu rešenje problema, teže će biti i lečenje. To će biti najveći korak koji su ikada napravili. ZNACI I SIMPTOMI UZIMANJA PAS

Važno je napomenuti da iako dete pokazuje neke od sledećih simptoma, ne znači da on ili ona uzimaju „drogu“. Prisustvo nekog od navedenih promena u ponašanju može biti znak adolescentne krize, ili znaci depresije ili prisustvo nekog drugog problema. Šta god da je uzrok neophodno je potražiti pomoć stručnjaka!

141

F I ZI Č KI

           

Z NAC I

Iznenadne promene u navikama ishrane (gubitak apetita, povećanje apetita, iznenadni gubitak ili dobitak na težini, mučnina, povraćanje) Usporen hod, poremećena koordinacija Nesanica, buđenje u neuobičajeno vreme Krvave, vodnjikave oči, proširene ili sužene zenice Drhtanje ruku, nogu, glave Hladne, vlažne ruke Neuobičajen miris daha, tela ili odeće Često curenje nosa Ubodi igle na rukama, šakama, nogama, butinama, stopalima Preznojavanje Ubrzan rad srca, nepravilan rad srca Povećan arterijski krvni pritisak

POREM EĆ EN O

PON AŠAN JE

Promene ponašanja bez jasnog uzroka: 1. Promene prijatelja, novi prijatelji, izbegavanje starog društva, ne želi da razgovara o novim prijateljima, novi prijatelji poznati kao korisnici PAS 2. Gubitak interesovanja za porodicu i porodične aktivnosti 3. Preterana potreba za privatnošću, tajnovitost 4. Gubitak interesovanja za školu, loše učenje, bežanje sa časova 5. Otežano održavanje pažnje 6. Gubitak motivacije, energije 7. Promene uobičajenih aktivnosti, hobija 8. Lažljivost 9. Krađe novca i stvari iz kuće 10. Nepoštovanje autoriteta, nepoštovanje pravila društvenog ponašanja (npr. glasna muzika u bilo koje doba dana i noći, česte svađe sa komšijama itd...) 11. Preterana potreba za novcem 12. Posedovanje supstanci ili pribora za korišćenje supstance 13. Saobraćajni prekršaji 14. Iznenadne tetovaže, pirsing... 15. Neuobičajena hiperaktivnost 16. Iznenadne promene raspoloženja, razdražljivost, nervoza 17. Paranoja

142

SECIFIČNI ZNACI KORIŠĆENJA PAS MARIHUANA: crvene oči, glasno pričanje, neprimereno smejanje, pospanost, prisutan slatkast miris, gubitak interesovanja, motivacije, promene u težini ALKOHOL: nekoordinisano hodanje, nerazgovetan govor, pospanost, slabo rasuđivanje, proširene zenice SEDATIVI: (slično kao da je pijan od alkohola) – otežano rasuđivanje, nerazgovetan govor, pospanost, sužene zenice STIMULANSI: vodnjikave oči, poremećen vid, slabo pamćenje, čest sekret iz nosa, crvenilo oko nosa ili usta, glavobolje i mučnine, češanje HALUCINOGENI: proširene zenice, bizarno, neracionalno ponašanje uključujući paranoju, agresivnost, halucinacije, promene raspoloženja, konfuzija HEROIN: tragovi uboda igle, pospanost u neobičajeno vreme, preznojavanje, povraćanje, često šmrcanje, češanje, gubitak apetita, vodnjikave oči, sužene zenice koje ne reaguju na svetlost NIKOTIN: miris duvana, prebojenost prstiju, zuba...

NAJČEŠĆI IZGOVORI ZA ALKOHOL I MARIHUANU: ALKOHOL: “Držao sam za mog prijatelja” “Prosuli su alkohol na mene pa se to oseća” “Popio sam neki koktel i nisam znao da u njemu ima alkohola” “Pa to je samo alkohol. Svi ga piju” MARIHUANA “Taj miris je od novog dezodoransa” “Pa to je samo marihuana. Svi je puše” “Probao sam je samo jednom i neću više nikada” “Oči me svrbe i crvene su od prašine” “Umoran sam” “Ako mislite da sam ja loš pogledajte drugu decu” “Naterali su me da pušim marihuanu” “Ušao sam u sobu gde puše marihuanu i udahnuo sam taj vazduh”

143

DETE NA RASKRSNICI Roditelji se često boje da će udaljiti dete od sebe ako sa njim razgovaraju o PAS i posledicama njihovog uzimanja. Ali ako koristi PAS dete će se definitivno udaljiti! Prevazilaženje sopstvenog straha i osećaja sramote su važni koraci u pružanju pomoći. Neophodno je razgovarati sa decom o PAS i posledicama njihovog uzimanja. Prethodno dobro naučiti sve o ovoj temi. Potrebno je da se roditelji upozanju sa problemima svoje dece koji ih muče. Važno je znati da nikada nije prerano i nikada nije prekasno da se preduzme razgovor sa detetom u vezi sa PAS i posledicama.

DECA KOJA JEDNOM ILI VIŠE PUTA KORISTE PAS I ALKOHOL NALAZE SE NA RASKRSNICI I NJIMA JE POTREBNA POMOĆ.

ŠTA URADITI I KAD Kad roditelji posumnjaju da njihovo dete uzima PAS šta da urade? Prvo naučiti što se više može o PAS kako bi bili sigurni da stvari i znaci koje su primetili zaista pripadaju oblasti upotrebe PAS. Osećanja roditelja će verovatno ići od ljutnje do srama, pa čak i do negiranja problema. Sledeće je da sednu sa detetom i razgovaraju. Ne treba razgovarati ako je pod dejstvom alkohola ili neke druge supstance. Da bi se započeo razgovor na tu temu neophodno je da roditelji budu smireni i da imaju vremena za razgovor koliko god je to potrebno. To neće biti lak i jednostavan razgovor. Samo smiren razgovor može da donese konkretnu pomoć. Važno je reći detetu kako oni vide ovaj problem i kako se osećaju u vezi sa tim. Treba da budu precizni u stvarima koje su primetili i koje su uzrokovale njihovu zabrinutost i da im objasne tačno kako se njihovo ponašanje menja i zašto ih to brine (ne treba očekivati odmah da dete prizna problem. Moraju biti spremni i da njihovo dete odbije da prizna da koristi PAS - dete će sigurno biti ljutito i pokušaće da promeni temu razgovora - ne smeju dopustiti da u toku razgovora ode “predaleko” u svojim opravdanjima i izgovorima). Naglašavati pozitivne strane života i ozbiljne posledice korišćenja psihoaktivnih supstanci. Upoznati se dobro sa njihovim novim prijateljima i kako se oni ponašaju i njihovim roditeljima.

144

Roditelji treba da naprave pravila u porodici koja će važiti podjednako za sve članove. I NA KRAJU - RODITELJI, BUDITE DOBAR UZOR VAŠEM DETETU.

KADA PREDUZETI AKCIJU UVEK JE NAJBOLJE PRE NEGO KASNIJE! Najvažnija stvar koju možete da uradite je da NE PORIČETE POSTOJANJE PROBLEMA. Ako mislite da se sami ne možete suočiti sa problemom TRAŽITE POMOĆ. NISTE SAMI. Možda će vam biti teško da zbog osećanja srama ili straha tražite pomoć, ali to je najbolje za vaše dete, vas i vašu porodicu. POMOZITE VAŠEM DETETU DA PRESTANE DA UZIMA “DROGU” I ALKOHOL. TRAŽITE POMOĆ.

NAPOMENA ULOG A ROD I TELJ A J E ZLOU POTR EBE I Z AVI SN OS TI

CEN TRAL NA U P REVE N CI J I OD PS I HOAKTI V N I H SU PS TAN C I

■

PREVENCIJA JE NAJBOLJA STRATEGIJA Zašto je adolescencija kritičan period? Rani početak uzimanja PAS povećava rizik od brzog i ozbiljnog razvijanja bolesti zavisnosti. Supstance menjaju biohemijske procese u mozgu, i utiču na rad svih važnih organa u telu – i osim zavisnosti mogu se razviti i druge ozbiljne posledice. Povećan rizik od uzimanja PAS je naročito izražen tokom vremena životne tranzicije kao što je promena škole, preselenje, razvod roditelja... U ranoj adolescenciji kada deca prelaze iz osnovne škole u srednju oni se susreću sa novim socijalnim izazovima i situacijama. Često tokom perioda osnovne škole

145

deca su prvenstveno izložena cigaretama i alkoholu. U srednjoj školi izloženija su i drugim supstancama (novo društvo koje koristi PAS, stariji đaci, veća ponuda PAS...). U isto vreme, mnoga ponašanja su deo njihovog odrastanja, kao npr. odluka da rade nešto novo i rizično što povećava tendenciju da tinejdžeri eksperimentišu sa PAS. U to vreme, adolescenti koji koriste PAS veličaće pozitivne efekte PAS. Drugi će ih savetovati da uzimanjem PAS mogu poboljšati njihove performanse (steroidi za atletsku građu ili da će ih npr. alkohol ili ekstazi osloboditi anksioznosti u nekim socijalnim situacijama). Pošto se u dečijem mozgu još uvek razvijaju funkcije koje kontrolišu rasuđivanje i donošenje odluka, rizik je veći za odluku o prihvatanju uzimanja PAS.

OSNOVNI PRINCIPI PROGRAMA ZA PREVENCIJU

1. Programi prevenciju podstiču zaštitne faktore, a redukuju faktore rizika za razvoj bolesti zavisnosti. Rizik za razvijanje zloupotrebe i zavisnosti uključuje odnos između broja i vrste faktora rizika i zaštitnih faktora. Značajnost uticaja ovih faktora menja se sa godinama. Na primer, faktori rizika u okviru porodice imaju veći uticaj na mlađe dete, dok je u adolescentnom periodu značajniji uticaj vršnjaka koji zloupotrebljavaju PAS.. 2. Program prevencije treba da se bavi svim oblicima zloupotrebe „droga“, pojedinačno ili u kombinaciji, uključujući i maloletničko korišćenje legalnih supstanci (nikotin, alkohol), korišćenje ilegalnih supstanci (marihuna, heroin...) i neprikladno korišćenje legalno dobijenih susptanci (npr. inhalati), i zloupotrebu lekova koji se dobijaju na recept. 3. Identifikovati na nivou lokalne zajednice vrstu zloupotrebe supstanci i definisati ciljeve promene faktora rizika, kao i jačanju zaštitnih faktora. 4. Program prevencije prilagoditi specifičnoj populaciji. 5. Neophodno je pojačati porodične veze i odnose. Raditi na komunkacijama roditeljroditelj, roditelji-deca, kao i aktivno uključivanje roditelja u aktivnosti dece.

146

6. U školama program prevencije treba da bude dizajniran da se već interveniše na predškolskom uzrastu u cilju definisanja potencijalnih faktora rizika kao što su agresivno ponašanje, slabe socijalne veštine i teškoće u učenju.

LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI ŠTA PODRAZUMEVA LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI? Postoje različite supstance i tretman za svaku PAS je specifičan. Pored toga, lečenje zavisi i od samih karakteristika pacijenta. Zavisnici pate i od raznih drugih psihičkih poremećaja, drugih telesnih problema, profesionalnih, porodičnih, socijalnih problema - što lečenje zavisnika čini još kompleksnijim. Tretman se sastoji od bihejvioralne terapije i psihofarmakoterapije. BIOHEJVIORALNA terapija nudi zavisnicima da nauče da prepoznaju i prebrode moguće krize, da izbegavaju PAS i preveniraju recidive, kao i da nauče novi model zdravog življenja. PSIHIFARAMAKOTERAPIJA kao što su antidepresivi, psihostabilizatori ili antipsihotici mogu biti odlučujući za tretman mentalnih poremećaja kod zavisnika kao što su depresije, anksiozna stanja, psihoze... Tretman omogućava da se poprave posledice PAS na mozak a samim tim popravi ponašanje i povrati kontrola nad sopstvenim životom.

CILJEVI LEČENJA CILJ LEČENJA JE USPOSTAVITI NOV ZDRAV MODEL ŽIVLJENJA! Uspostavljanje apstinencije samo po sebi nije glavni cilj lečenja, već je preduslov za lečenje. NAPOMENA NEMA US PEŠN E ŽIVLJEN J A ■

A PSTI NE N CI JE

BE Z

PROMEN E

MODE LA

147

Novi model življenja podrazumeva promene na svim nivoima: TELESNO I PSIHIČKO ZDRAVLJE Poboljšanje telesnog i psihičkog zdravlja organizovanim aktivnostima (redovne posete lekaru, rekreativno bavljenje sportskim aktivnostima, adekvatna ishrana, redovne šetnje u prirodi, unapređenje kulturnog života, edukativno usavršavanje...).

PORODIČNO FUNKCIONISANJE Popravljanje atmosfere u porodici, poboljšanje komunikacija, učvršćivanje porodičnih uloga, zajedničke aktivnosti, uvođenje pravila u porodici koja važe podjednako za sve članove porodice...

PROFESIONALNO FUNKCIONISANJE/ FUNKCIONISANJE U ŠKOLI Uspešan završetak školovanja, afirmacija na radnom mestu, napredovanje....

SOCIJALNO FUNKCIONISANJE Uspostavljanje i poboljšanje zdravih prijateljskih veza, rodbinskih veza, adekvatno uključivanje u društvenu zajednicu, poštovanje društvenih pravila i zakona....

NAPOMENA SVE O V E PROM ENE MO RAJU NEPR EKI DNO OS T VARI VA TI , JER NE

PR E KI DA

BOR B U

ZDR AV

S E D OB R O PL ANI RATI I Z A LE Č ENI Z AVISN I K NI KADA BOLJI

ŽI VOT !

■

ŠTA JE RECIDIV I DA LI RECIDIV U TRETMANU ZAVISNOSTI ZNAČI DA JE TRETMAN PROPAO? NE. Bolest zavisnosti je hronično oboljenje, a to znači da su u toku lečenja moguće i krize, pogoršanja i recidivi. NAPOMENA DOK GOD POTP U NO USPE ŠN E

SE PACI JENT, KA O I ČL AN O VI N J EGOVE POR OD I C E PRI DR ŽAVA JU PRAVI LA LE Č EN JA I P RAVI L A APSTI N ENCI JE R I ZI K OD N AST ANKA K RI ZA I

REC I DI VA

148

SVOD I

N A

N AJ MANJ U

MOGU ĆU

M ERU !

■

RECIDIV vraćanje u bolest, tj. ponovno pijenje/korišćenje PAS, pacijenta koji se već lečio ili je u tretmanu. NAPOMENA POJA VA

RECI DI VA

ZAVI SNI K A

PROI ZI LAZI

NJEG OVE

PO R O DI CE

I Z

C ELOKU PNOG

PR EMA

LEČ ENJU .

O DNOS A

■

Pod recidivom se ne podrazumeva samo pijenje/korišćenje PAS, već i svi oblici povratka na stare načine ponašanja i funkcionisanja. 1. Suvi recidiv (otpori prema promenama), povratak na stare, uhodane oblike zavisničkog ponašanja, odnosa, komunikacija.

2. Mokri recidiv uz sve opisano, podrazumeva i pijenje/korišćenje PAS identifikovanog pacijenta, bez obzira da li je reč o kratkom, odmah zaustavljenom pijenju ili prolongiranom pijenju - propijanju.

Terapijski pristup recidivu:

Zaustavljanje korišćenja PAS i pružanje prve pomoći (detoksikacija,

psihofarmakoterapija i dr.).

Analiza recidiva sa svim članovima porodice koji učestvuju u lečenju.

Kroz analizu recidiva dolazi se do sagledavanja svih onih teškoća i propusta koji su se javili u terapijskom sistemu: •

Z A

ZA V I SN I KA

recidiv pre svega znači slabu motivaciju za menjanje i nepridržavanje osnovnih principa lečenja.

•

POROD I CU

149

recidiv je često izraz teškoća i otpora u restruktuiranju, promeni hijerarhije i odnosa i uloga, odnosno teškoća da „treznog“ zavisnika uključi u normalan život porodice.

•

O KOL IN U

recidiv znači povratak u "staro društvo" u kojem je zavisnik pio ili koristio PAS, koja ne želi da svog člana pusti da ode, pa na razne načine pokušava da ga vrati na staro, sve do otvorenih provokacija i sabotiranja lečenja. U tome uspeva ako se zavisnik na lečenju nije dovoljno organizovao i naučio da prevazilazi krizne situacije uz angažovanje ostalih članova svog porodičnog i šireg sistema.

3. Pravi se novi plan lečenja. SHEMATSKI PRIKAZ RIZIKA ZA RECIDIV 1.

VI SOK

RI ZI K

Z A

RECI D IV

PACI J EN T

prekid programa lečenja prekid komunikacije sa porodicom prekid izvršavanja porodičnih i profesionalnih uloga socijalna izolacija povratak društvu zavisnika nabavka alkohola ili drugih supstanci napetost, nervoza, impulsivnost, depresivost, jaka potreba za uzimanjem supstanci

PORODI C A

- prekid učestvovanja u programu lečenja - prekid komunikacije sa zavisnikom - tolerantan stav ili omogućavanje nabavke alkohola ili drugih supstanci

150

SOCI JA LN A

SREDI N A

- kontinuirano izbegavanje zavisnika od strane prijatelja u fazi lečenja ili oporavka - kontinuirano stimulisanje ili upotreba supstanci

RAD N A

S RED IN A

- gubitak radnog mesta ili nizak nivo podrške u fazi lečenja ili oporavka - stimulisanje ili upotreba supstanci u radnoj sredini.

POVI Š EN

RI ZI K

Z A

RECI D I V

PACI J EN T

odstupanje od programa lečenja izbegavanje komunikacije sa porodicom izbegavanje porodičnih i profesionalnih uloga često razmišljanje o ponovnoj upotrebi supstance povremeno osećanje napetosti, nervoze, depresivnosti i potreba za supstancom

PORODI C A

- odstupanje od programa lečenja člana porodice - nepoverenje prema uspešnosti apstinencije i oporavku - povremeno unošenje alkohola i drugih supstanci u kuću

SOCI JA LN A

SREDI N A

- postepeno udaljavanje od zavisnika u fazi lečenja i oporavka - povremeno stimulisanje ili upotreba supstanci

RAD N A

S RED IN A

- neadekvatna podrška radne sredine - prisustvo supstanci na radnom mestu

N I ZAK

RI ZI K

Z A

RECI DI V

PACI J EN T

- aktivno učestvovanje u programu lečenja - stalna komunikacija sa porodicom - redovno obavljanje porodičnih i profesionalnih uloga

151

- druženje sa osobama koje ne koriste psihoaktivne supstance - organizovanje zdravih oblika življenja

PORODI C A

- aktivno učestvovanje u programu lečenja - stalna komunikacija - bez alkohola i drugih supstanci u kući

SOCI JA LN A

SREDI N A

- aktivno učestvovanje u programu lečenja - stimulisanje zdravih oblika življenja - druženje bez alkohola i drugih supstanci

RAD N A

S RED IN A

- omogućavanje integracije i profesionalne rehabilitacije na radnom mestu - bez alkohola i drugih supstanci na radnom mestu.

ZAŠTO JE ZAVISNICIMA NEOPHODNA STRUČNA POMOĆ Svi zavisnici veruju da, kako su počeli sami da uzimaju PAS, mogu sami da kontrolišu uzimanje i sami da prestanu kad god to požele. Najčešće sami i pokušavaju da prestanu bez adekvatnog tretmana. Ovi pokušaji se zaustavljaju na kratkotrajnim apstinencijama. ISTRAŽIVAČI SU POKAZALI DA UPOTREBA PAS DOVODI DO PROMENA U MOZGU KOJE POSTOJE I DUGO POŠTO SU OSOBE PRESTALE DA UZIMAJU PAS. Upravo zbog tih promena u mozgu neophodno je disciplinovano poštovanje terapijskih pravila i pravila uspešne apstinencije. Psihološki stresovi na poslu, porodici, školi, faktori sredine (objekti, mesta, miris koji asocira na upotrebu PAS...) - u interakciji sa biološkim faktorima mogu da proizvedu krizu, recidivantno ponašanje, prekinu apstinenciju i prouzrokuju recidiv.

152

Postepen proces oporavka biohemijskih struktura mozga posle uzimanja PAS i nakon 1 mesec i 14 meseci apstinencije od PAS (izvor: The Journal of Neuroscience,2001; 21(23):9414-9418)

KOLIKO JE TRETMAN DELOTVORAN Osim uspostavljanja apstinencije, cilj je popraviti sve nanete posledice i promeniti stil života – uvesti nova pravila i zdrav model življenja. Ukoliko se ostvare ovi ciljevi tretman je efikasan! KOLIKO DUGO TRAJE TRETMAN Tretman bolesti zavisnosti, zavisno od pacijenta, obavlja se različitom brzinom, tako da se ne može reći koliko će trajati. TRETMAN TRAJE ONOLIKO KOLIKO JE NEOPHODNO! Neki zavisnici imaju i nekoliko epizoda lečenja. Ali to je pokazatelj da se uglavnom ne pridržavaju pravila lečenja i pravila uspešne apstinencije i da nisu motivisani za dugotrajnije promene modela življenja. ŠTA POMAŽE ZAVISNICIMA DA OSTANU U LEČENJU Da li će pacijent ostati u lečenju zavisi od individue, porodice i od programa. Faktori individue povezani su sa načinom uključivanja, motivacijom za lečenje i promenom ponašanja. Načini za uključivanje u tretman su: podrška porodice i prijatelja i pritisak da ostane u tretmanu od strane pravosudnih organa, firme, porodice, socijalnih centara...

153

KAKO PORODICA I PRIJATELJI MOGU DA UTIČU NA TRETMAN Uloga porodice i prijatelja važna je u motivaciji zavisnika da uđe i ostane u tretmanu. Aktivno uključivanje cele porodice daje mnogo bolje rezultate u lečenju!

ORGANIZACIJA LEČENJA Svaki terapijski program za lečenje bolesti zavisnosti sprovodi se u više faza: 1) pripremno-orijentaciona faza koja se odvija kroz ambulantu, 2) intenzivna faza u dnevnim bolnicama ili kliničkom odeljenju, 3) produžno-rehabilitaciona faza, 1-2 godine, u vanbolničkim uslovima kroz sledeće terapijske forme:   

porodične grupe za produženo lečenje bolesti zavisnosti socioterapijski klubovi udruženja građana za borbu protiv bolesti zavisnosti.

MEDICINSKA DETOKSIKACIJA Medicinska detoksikacija (najčešće se primenjuje 37% glukoza (20 do 50 ml), vitamina C (1 g) i vitamina B6 (50 do 150 mg) – intravenski) je samo prvi stepen lečenja zavisnosti i sama po sebi čini vrlo malo u dugotrajnoj promeni zavisničkog ponašanja. Ona je neophodna u slučajevima zavisnosti od određenih PAS kao što su alkohol, opijati, benzodiazepini. Medicinska detoksikacija bezbedno rešava akutne fizičke simptome apstinencije povezane sa prestajanjem upotrebe psihoaktivnih supstanci. Sama detoksikacija nije dovoljna da pomogne zavisnicima da postignu dugotrajnu apstinenciju, ali je značajan korak za nastavak lečenja u kompletnom programu. NAPOMENA DU GOT RA JNA OSNOV NO

154

A PS TI N ENCI J A

MER I LO

USPE HA

PROMEN A

LEČ ENJ U

!■

PONA ŠAN JA

J E

KLJUČNE TAČKE LEČENJA U PROGRAMU Program lečenja sadrži nekoliko terapijskih nivoa koji se međusobno nadovezuju: INFORMATIVNO PREDSTAVLJANJE - pacijent izlaže posle 1-2 dana provedena u grupi. Pacijent iznosi svoje lične i porodične podatke, problem (alkoholizam, narkomanija, politoksikomanija), prvi kontakt sa alkoholom, psihoaktivnim supstancama, eventualno prethodna lečenja, najduža apstinencija (u proteklih godinu dana), posledice (socijalne, profesionalne, zdravstvene, porodične), neposredni povod dolaska na lečenje (ko je uticao, zašto baš sad?). CILJ je da novi članovi ubedljivo objasne grupi da im je lečenje neophodno i da su za lečenje motivisani. ISPIT (kojem prethode 4 ili 5 edukacija koje polaže samo pacijent), polažu pacijent i saradnici. Ispit se polaže pred grupom koja ocenjuje rezultate. To je konkretan pokazatelj poznavanja bolesti zavisnosti, kao i pokazatelj angažovanja cele porodice u lečenju. NAPOMENA NEU S PEŠ AN I SP I T ZAH TEVA A NALIZU LEČEN JA U Z UKL JUČI V AN JE C EL OG T I M A, AN ALI Z I RA N JE K RI Z E U L EČ ENJ U , D O POS TAV LJA NJ A PI TAN J A OPST A NKA U G RUPI . I STOVR E MENO, P OŠTO J E EDU KAC I JA I G RU PNI P ROCES, SVAKI

N E U SPE ŠAN

I SPI T

KRI ZA

■

VELIKO PREDSTAVLJANJE obavlja se posle tri do četiri nedelje lečenja u grupi, i predstavlja suočavanje sa razvojem zavisnosti, procesom zavisničke adaptacije, porodičnog i socijalnog sistema na bolest zavisnosti i razvojem komplikacija. Predstavlja se ceo sistem: zavisnik i ličnosti iz porodične i socijalne mreže. REZIME LEČENJA daje se na kraju intenzivne faze lečenja. Rezimeu treba da prisustvuju svi članovi porodične i socijalne mreže, porodica pa čak i predstavnici radne organizacije. Zavisnik u najkraćim crtama iznosi tok svoje bolesti, sa trajanjem poslednje faze i razvojem posledica. Naglašava se situacija koja je neposredno prethodila lečenju, sa svim krizama, otporima, sagledavanjem i prelomnim momentima u toku lečenja. ANALIZA TOKA LEČENJA je kritičko sagledavanje ličnog angažovanja u lečenju i postignutih rezultata u datom periodu. Redovna analiza radi se u okviru redovnih aktivnosti, kada svaki pacijent daje rezime i bitne momente ili probleme od prethodnih dana.

155

PLAN REHABILITACIJE je zajednički i treba da bude jasan i konkretan. Odnosi se na period rehabilitacione faze, odnosno za sledećih godinu dana. Obuhvata promenu u porodičnom kontekstu (raspodela i obavljanje porodičnih uloga, porodična pravila, komunikacije i dr), profesionalnu rehabilitaciju, eventualni zdravstveni oporavak i resocijalizaciju u najširem smislu. Rezime podrazumeva i plan nastavka lečenja u rehabilitaciono-stabilizacionim grupama, još najmanje godinu dana. EDUKACIJA PACIJENATA Za uspešnije lečenje pacijenata neophodna je njihova edukacija, kako bi bolje razumeli samu bolest, odnos prema bolesti, pravila u lečenju, i popravili kvalitet sopstvenog života. Na odeljenjima se edukacija sprovodi kroz: 1. 2. 3. 4.

Aktivnu edukaciju o bolesti Terapijsku zajednicu Velike grupe Radno-okupacionu terapiju.

TERAPIJSKA ZAJEDNICA Ovo je vid grupne terapije gde pacijent aktivno učestvuje i preuzima deo obaveza u sopstvenom lečenju kao i lečenju ostalih pacijenata. TZ je privremeno boravište, i svi napori su usmereni da se pacijent osposobi za bolju prilagođenost uslovima života u socijalnoj sredini. VELIKA TERAPIJSKA GRUPA Rad u velikoj grupi zahteva postojanje posebne atmosfere na odeljenju, a nosioci grupe su lekar, psiholog, specijalni pedagog, socijalni radnik, medicinska sestratehničar. Ciljevi velike terapijske grupe su promena stavova, promena stila života (navika, ponašanja). NAJČEŠĆI PROBLEMI PACIJENATA U GRUPI: problemi u komunikacijama, negativna iskustva iz porodice i braka, teškoće u socijalnoj adaptaciji na radu u novoj sredini, ljubavi, braku.

156

GRUPNOM TERAPIJOM SE POSTIŽE: 1) grupna solidarnost 2) uzajamna podrška 3) razumevanje i ohrabrenje.

RADNO-OKUPACIONA TERAPIJA Kod zavisnika često dolazi do gašenja želje i potrebe za radom, slabljenja radne sposobnosti zbog oštećenja pažnje i smanjenja vitalne energije, kao i volje i zato je potrebna i motivacija za rad. Okupaciona i radna terapija onemogućuju pojavu dosade kod zavisnika, podstiču komunikaciju između njega i drugih pacijenata čime se priprema na kvalitetnije uključivanje u društvene tokove.

OTPORI U LEČENJU Otpori su prisutni od početka lečenja, ali se različito manifestuju. Razlikujemo: 1. OTVORENE OTPORE 2. MASKIRANE OTPORE (svesni, nesvesni). U početku su češće otvoreni, u vidu minimiziranja, negiranja problema ili manipulacija, i zavisnika i okoline (npr. smatraju da osim pijenja/korišćenja PAS nemaju drugih problema, da pijenje/korišćenje PAS i nije bilo tako strašno, kakvih ima i sl.).

NAPOMENA PREP OZN AVAN JE, SAV LAD AVAN JE USLOV ZA USPEŠN O L EČEN JE. SAV LAD A JU

BI ĆE

BR ŽE

OTPOR A I ŠTO SE

K VALI T ETN I JE

OD BRA NA J E PRE OTP O RI

LEČ E NJE !

■

Za pacijenta i saradnike teže je da prepoznaju i razbiju maskirane otpore, koji mogu biti svesni i nesvesni. Maskirani otpori se javljaju kasnije u lečenju, a manifestuju se npr. iznošenjem i bavljenjem perifernim problemima, izbegavanjem suštinskih, bitnih

157

tema, racionalizacijama tipa: "nema problema", "sve je u redu", "nema idealnog odnosa, svi imaju probleme" i sl. Pacijent idealizuje svoje stanje. Najteže je prepoznati nesvesne otpore koji se javljaju, kasnije, npr. "medeni period", a veoma često se. manifestuju opštim simptomima: kolebanjima raspoloženja, neobjašnjivim nervozama, napetošću ili telesnim tegobama (glavobolje, tegobe sa stomakom, vrtoglavice). Ove otpore je teško prepoznati i teško razrešiti. Važni su bračno-porodični otpori u vidu prećutnih "aranžmana" i "paktova", koji teže da održe postignuti nivo odnosa i ne dozvoljavaju dalju promenu. Tako otpori mogu dovesti do miniranja i sabotaže tretmana. Suština je u patološkoj ravnoteži i adaptaciji sistema, koji podržava zavisnika. Iako verbalno protestvuju i formalno žele lečenje, u suštini nisu spremni za promenu. Ovo može značiti da zavisnički sistem nije uopšte ni bio u krizi, te da nije došlo do suštinskih promena. KRIZE Krize u toku lečenja mogu da se jave, ali i ne moraju. Javljanje krize zavisi od kvalitetnog poštovanja terapijskih pravila i pravila lečenja, kao i od kvaliteta samog lečenja. Postoje dve vrste kriza: 1. OTVORENA KRIZA - otvorena želja/žudnja da se uzme psihoaktivna supstanca - snovi da se uzima PAS ili aktivnosti oko PAS 2. ZATVORENA KRIZA -

psihičke tegobe (nervoza, razdražljivost, napetost)

telesne tegobe (glavobolja, mučnina, bolovi u mišićima, bolovi u stomaku).

NAPOMENA V S K I

AŽN O JE KRI ZU P REPO ZN A TI N A VR EME I I MATI NA U MU DA E KRI ZA NE J AVL JA T EK T AKO („ NE DO LA Z I I Z VAZD U H A“ ). RI ZU U V EK N EŠT O I SPRO V OCI R A. OD PRE POZ N AVA NJ A KRI ZE REAGOV ANJA ČI T AVOG SI S TEMA NA NJEN U P O JAV U, Z AVI SI

RAZREŠ ENJE

158

KR I ZE

I L I

PO JAV A

REC I DI VA.

■

KORACI U RAZREŠAVANJU KRIZE: 1. prepoznati krizu 2. prihvatiti da je kriza nastupila 3. iskoristiti stečeno znanje da se kriza odbije (u krizi se uvek javlja staro zavisničko ponašanje – što se odmah mora odložiti) 4. pronaći uzroke krize, tako što će se analizirati ponašanje i dešavanja u poslednjih petnaestak dana. 5. ukoliko kriza i dalje traje, pomoć potražiti od članova rehabilitacione grupe, terapijske zajednice ili socioterapijsog kluba 6. ako se kriza ne razreši i dalje, pomoć potražiti od terapeuta

Napetost u toku krize može da se umanji ili odloži i jednostavnom rečenicom „samo danas neću piti/uzeti PAS“. Ova rečenica ne sme da zameni celokupne korake u razrešavanju krize. Ako se kriza ne razreši dolazi do recidiva u ponašanju (vraćaju se obrasci starog zavisničkog ponašanja), a zatim i do pravog recidiva. NAJČEŠĆE GREŠKE PACIJENATA I SARADNIKA U LEČENJU Najčešće greške što se tiče zavisnika u lečenju ogledaju se u tome da svode proces lečenja na period detoksikacije, da veruju u snagu „čeličenja“ pri uspostavljanju apstinencije, ne shvataju ozbiljnost redovnih kontrola i redovno uzimanje ordinirane psihofarmakoterapije, ne poštuju i ne pridržavaju se pravila lečenja i razmišljaju kako je lečenje završeno onog trenutka kad uspostave apstinenciju. Što se tiče saradnika u lečenju njihove greške se ogledaju u preteranom verovanju zavisniku, nepoznavanju simptoma i znakova zavisnosti kao i izgleda PAS, policijskoj kontroli i zabrani izlazaka iz kuće, neprepoznavanju sopstvenih otpora prema lečenju i promena, kao i neprihvatanju sopstvene odgovornosti za razvoj bolesti i nepridržavanju terapijskih pravila lečenja.

159

PRAVILA USPEŠNE APSTINENCIJE U pravila novog načina života spadaju i pravila uspešne apstinencije. Pridržavanje ovih pravila smanjuje rizik od nastanka kriza, a samim tim i recidiva!

1. STROGO IZBEGAVATI LOKALE U KOJIMA SE SLUŽI ALKOHOLNO PIĆE, KAO I DRUŠTVO SA KOJIM SE RANIJE PIO ALKOHOL – IZBEGAVATI MESTA, DRUŠTVO, SITUACIJE KOJE POVEĆAVAJU ŠANSU DA SE UZME NEKA PSIHOAKTIVNA SUPSTANCA – PROMENITI STIL ŽIVOTA

2. U KUĆI NE DRŽATI ALKOHOL, KAO NI DRUGE PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

3. SVAKODNEVNO UZIMATI TETIDIS, BLOKATOR I DRUGU ORDINIRANU PSIHOFARMAKOTERAPIJU

4. SVAKI DAN BEZ ALKOHOLNOG PIĆA – SVAKI DAN BEZ PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI JE KAPITAL ZA POJEDINCA, PORODICU I DRUŠTVO – DAN VIŠE LEPŠEG ŽIVOTA

5. AKO DOĐE DO KRIZE ODBRANITI SE NAUČENIM SISTEMOM ODBRANE

160

6. TOKOM LEČENJA POMAGATI DRUGIM PACIJENTIMA, NAROČITO AKO SU KRIZI

7. OTVORENO GOVORITI O SEBI KAO ALKOHOLIČARU – POLITOKSIKOMANU

8. AKO SE NAPRAVI RECIDIV ŠTO PRE SE JAVITI LEKARU I NASTAVITI LEČENJE

Veoma je bitno u fazi lečenja da se izbace svi faktori koji mogu da isprovociraju javljanje krize, a samim tim i povećaju rizik od nastanka recidiva. Stoga je neophodno izbegavati lokale u kojima se služi alkoholno piće, kao i mesta i situacije koje povećavaju šansu da se uzme neka psihoaktivna supstanca. Osim mesta, neophodno je raskinuti i odnose sa starim zavisničkim društvom. SHVATITE OVO OZBILJNO - NEMA USPEŠNE APSTINENCIJE AKO NASTAVITE DA SE VIĐATE SA DRUGIM NARKOMANIMA ILI ALKOHOLIČARIMA, ILI AKO NASTAVITE DA POSEĆUJETE MESTA GDE SE SLUŽI ALKOHOL ILI POVEĆAVA RIZIK OD UZIMANJA PAS. NEOPHODAN JE DEFINITIVAN RASKID SA STARIM NAČINOM ŽIVOTA I IZGRADNJA NOVOG NAČINA ŽIVOTA.

U toku lečenja, a i posle lečenja moguće su pojave „kriza“ – želje, žudnje da se uzme neka supstanca. Važno je još jednom napomenuti da se krize ne javljaju slučajno i ne dolaze iz „vazduha“. Krizu uvek nešto isprovocira.

161

SPECIFIČNA TERAPIJA KOJA SE KORISTI U LEČENJU U lečenju alkoholizma i zavisnosti od opijata koristi se i specifična terapija lekovima. Opioidi Metadon, buprenorfin, i za neke pojedince, naltrekson efikasni su lekovi u lečenju zavisnosti od opijata. Deluju na iste receptore u mozgu kao i opijati. Metadon i buprenorfin smanjuju simptome apstinencijalne krize i smanjuju žudnju. Naltrekson blokira efekte heroina ili drugih opijata i mogu se se koristiti samo kod pacijenata koji su već detoksikovani i uspostavili apstinenciju. Ovi lekovi pomažu pacijentima da se oslobode od „potrage za PAS“ i delinkventnog ponašanja i da se uspešnije uključe u kognitivno-bihejvioralni tretman bolesti zavisnosti. Alkohol Tri leka se koriste za lečenje alkoholizma: naltrekson, akamprosat i disulfiram. Četvrti, topiramat, pokazuje ohrabrujuće rezultate u kliničkim ispitivanjima. Naltrekson blokira opioidne receptore koji su uključeni u „nagrađujuće efekte“ pijenja i žudnje za alkoholom. Blokiranjem ovih receptora smanjuje se rizik od relapsa (do teškog opijanja) i vrlo je uspešan u primeni lečenja kod nekih pacijenata, ali ne kod svih (ovo se verovatno odnosi na genetske razlike). Akamprosat smanjuje produžene simptome apstinencijalne krize, kao što su nesanica, anksioznost, nemir i disforija. Disulfiram ometa razgradnju alkohola što dovodi do akumulacije acetaldehida koji proizvodi vrlo neugodne reakcije koje uključuju crvenilo, mučninu i palpitacije ako lečeni alkoholičar pije alkohol. Kod pacijenata koji su visoko motivisani za lečenjem, disulfiram može biti vrlo efikasan u održavanju apstinencije.

TETIDIS (DISULFIRAM) Koristiti se u lečenju alkoholizma kao averzivna terapija (u dodiru sa alkoholom izaziva neprijatnu reakciju). To je supstanca koja utiče na metabolizam alkohola. Kad se alkohol pije nakon uzimanja tetidisa u krvi se povećava koncentracija acetaldehida, a posledice toga su sistemska vazodilatacija, respiratorne teškoće, mučnina, povraćanje i druge tegobe (sindrom acetaldehida). Njegovo dejstvo se zasniva na inhibiciji enzima aldehid dehidrogenaza. FARMAKOLOGIJA Tetidis izaziva osjetljivost na alkohol što rezultira vrlo neugodnom reakcijom kad pacijent popije čak i male količine alkohola. Disulfiram ireverzibilno inhibira aktivnost

162

aldehid dehidrogeneze, enzima odgovornog za metabolizam acet-aldehida (metabolit alkohola) u acetat. Na taj način nivo acetaldehida pri konzumiranju alkohola raste i izaziva raznovrsne neprijatne efekte. Koncentracija acetaldehid u krvi može biti od 5 do 10 puta veća nego što se nađe pri metabolizmu iste količine alkohola bez prisustva tetidisa. Akumulacija acetaldehida u krvi stvara vrlo neugodne tegobe, poznate kao disulfiram-alkohol reakcija. APSORPCIJA: Disulfiram se polako apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta (80 do 90% oralne doze). MANIFESTACIJA DISULFIRAM-ALKOHOL REAKCIJE -

mučnina, povraćanje crvenilo kože lica i tela poremećen rad srca naglo povećanje pritiska, a zatim nagli pad pritiska strah, panika.

Komplikacije mogu biti opasne po život! UZIMANJE TETIDISA Zbog mogućnosti da alkoholičar manipuliše uzimanjem tetidisa, tetidis se uglavno uzima razmućen u čaši vode u prisustvu saradnika (člana porodice koji je uzeo aktivno učešće u lečenju). Pozitivne strane primene tetidisa 1. Upotreba tetidisa daje podršku i snagu alkoholičaru da neko vreme ne pije, s tim što se u međuvremenu mogu realizovati druge metode lečenja alkoholizma, koje obezbeđuju trajniji rezultat. 2. Tetidis ima izvanredno pomoćno psihoterapijsko delovanje kod alkoholičara koji je motivisan za lečenje i koji je uključen u kompleksne socijalnopsihijatrijske postupke. 3. Tetidis ima minimalno toksično delovanje (gotovo nemerljivo), te ga bolesnik može uzimati duže vremena (nekoliko godina), bez potrebe specijalnih laboratorijskih kontrola. Kada se priča o tetidisu treba znati i sledeće: Davanje tetidisa bolesniku bez njegovog pristanka je zabranjeno, zbog opasnosti nastanka teških posledica usled paralelnog uzimanja tetidisa i alkoholnog pića, zbog čega u nekim slučajevima mogu nastupiti i smrtni ishodi.

163

NAPOMENA SAMO

D A VANJ E

TE TI D I SA

N E

LEČI

A LKO H O LI Z AM

■

NALTREKSON Naltrekson spada u grupu opijatskih antagonista. Koristi se u lečenju zavisnika od opijata, a u poslednje vreme i alkohola. Euforični efekat kod korišćenja opijata koji su jaka pokretačka snaga u ponašanju zavisnika za uzimanjem PAS blokira se u tretmanu naltreksonom. Naltrekson je relativno bezopasan (ukoliko se preko njega ne uzimaju opijati), sa malo nuspojava (uglavnom od strane gastrointestinalnog trakta: muka, povraćanje, opstipacija, proliv...), i uzima se razmućen u čaši vode svakodnevno ili svaki drugi dan. Ne pojačava zavisnost, ne dolazi do porasta tolerancije i nema potencijal za zloupotrebu. Naltrekson nije opojno sredstvo. U terapiji se koristi kod visoko motivisanih pacijenata, nakon faze detoksikacije (kod opijata posle 7-10 dana od uspostavljanja apstinencije). Naltrekson ne uzimaju sami pacijetni, nego ga daju članovi porodice koji su saradnici u lečenju. Preporučuje se da tretman naltrexonom traje godinu i više dana. U terapiji održavanja naltrexonom daje se po 50 mg dnevno odnosno 350 mg nedeljno. Istraživanja su pokazala da 50 mg naltreksona blokira farmakološke efekte za 25 mg heroina (intravensko uzimanje) u trajanju od 24 sata, a doza od 100 mg blokira efekte u trajanju od 48 sati. Ukoliko se koriste opijati dok traje tretman naltreksonom javljaju se simptomi slični apstinencijalnim, može da se razvije i prestanak disanja. NAPOMENA SVAK O BUD E

U ZI MAN J E FAT ALN O.

OPI JA TA

„PR EKO

N ALTR EXO NA“

MO ŽE

■

AKAMPROSAT Akamprosat se koristi u lečenju alkoholizma, ali primenjuje se kod ljudi koji su prestali da piju alkohol – kao pomoć u održavanju apstinencije. Deluje na GABA i glutamat neurotransmiterski sistem i redukuje simptome produženog apstinencijalnog sindroma kao što su nesanica, nervoza, nemir i disforija, i smanjuje žudnju za alkoholom.

164

NAPOMENA AKAM PRO SAT USPO STA VI LE

S E

N E

OR DI NI RA

AP S TI NENCI J U !

OSO B AMA

KO J E

NI SU

■

Lekovi koji se koriste u terapiji alkoholizma DISULFIRAM

NALTREXON

AKAMPROSAT Modulator NMDA i GABA receptora Redukcija neprijatnih efekata apstinencije, redukcija žudnje

Klasa

Averzivni agens

Opioidni antagonist

Dejstvo

Izaziva averzivne efekte alkohola povećanjem nivoa acetaldehida

Redukcija prijatnih, stimulativnih efekata alkohola, redukcija žudnje

Kontraindikacije

Nije uspostavio apstinenciju, koronarna oboljenja, oboljenja miokarda, alergijska reakcija

Aktuelno koristi opioide ili je u akutnoj apstinencijalnoj krizi, upotreba opioidnih analgetika, akutni hepatitis ili ciroza jetre

Teško oštećenje bubrega (CrCl ≤ 30 ml/min)

Mere opreza

Ciroza jetre ili insuficijencija, cerebrovaskularna oboljenja, psihoza, dijabetes, epilepsija, hipotiroidizam, oboljenja bubrega, trudnoća

Druga oboljenja jetre, oštećenje bubrega, trudnoća, podaci o pokušaju suicida ili depresije

Bubrežna obolenja, depresija ili pokušaji samoubistva, trudnoća

Zajedničke nuspojave

Osećaj ukusa metala u ustima, dermatitis, prolazna blaga pospanost

Muka, povraćanje, gubitak apetita, glavobolje, vrtogalvica, zamor, pospanost, anksioznost

Proliv, pospanost

Doze

250 mg dnevno

50 mg dnevno

666 mg tri puta dnevno

165

PRODUŽNA (REHABILITACIONA) FAZA LEČENJA ZAVISNOSTI OD PAS Ova faza se nastavlja na intenzivnu fazu i traje u proseku oko dve godine. Cilj ove faze je postizanje SUŠTINSKE PROMENE - izgradnja zdravog stila života bez alkohola i „droga“. Odvija se u svakodnevnom životnom miljeu u dva osnovna terapijska oblika: 1. Produžna rehabilitaciona grupa 2. Socioterapijski klub. U intenzivnoj fazi došlo se do prvih saznanja o bolesti zavisnosti, stekao se uvid i nastala su početna poboljšanja i promene. Ali neophodno je doći do konačnog cilja – PROMENE PONAŠANJA I UVOĐENJA ZDRAVOG STILA ŽIVOTA. 1. Produžne rehabilitacione grupe Male grupe pacijenata koji su prošli neki od intenzivnih programa i jednom sedmično ili jednom u dve sedmice okupljaju se zajedno sa svojim terapeutom. U okviru grupe radi se na svakodnevnom planiranju dana, analizi dana, nastavku edukacije o bolesti zavisnosti, sprovođenju i praćenju poštovanja pravila uspešne apstinencije, analiziranju i razrešavanju kriza, analiziranju recidiva u ponašanju, poboljšanju komunikacije u porodici, pružanju podrške, druženje članova van oficijelnih grupnih sastanaka (vangrupna druženja – zajednički odlasci u pozorište, druge kulturnoumetničke manifestacije, redovne sportske aktivnosti (fudbal, košarka, plivanje, stoni tenis...)), na čemu se posebno insistira, i koji doprinose stvaranju nove životne orijentacije članova i životu bez alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. U intenzivnoj fazi došlo se do prvih saznanja o bolesti zavisnosti, stekao se uvid i nastala su početna poboljšanja i promene, a konačni cilj – promena ponašanja i uvođenje zdravog stila života i stabilizacija postignutih promena sprovodi se na produžnoj rehabilitacionoj grupi. 2. Socioterapijski klub 

 

166

Socioterapijski klub je mesto na kojem lečeni zavisnici i članovi njihovih porodica kroz samopomoć i produženu podršku svih postignutih rezultata lečenja, menjaju ponašanje, odnose, sistem vrednosti i stil života. Kroz klub dolazi do rehabilitacije i resocijalizacije ne samo pacijenata nego i njihovih porodica. Klub je mesto gde lečeni zavisnici i članovi njihovih porodica, aktivnim učešćem u radu, uz druženje, odbacuju zavisnički i usvajaju zdrav obrazac življenja.

 

Neophodno je poštovanje pravila ponašanja u apstinenciji i pravila ponašanja Kluba. Sve aktivnosti njegovi članovi obavljaju samostalno.

MOTIVACIJA Poslednjih godina obraća se pažnja na bolju motivaciju zavisnika, da shvate posledice, započnu lečenje i opstanu u apstineciji.  

Zadatak porodice je da pronađe početnu motivaciju. Zadatak lekara je da unapredi motivaciju.

OPŠTI POJMOVI O MOTIVACIJI Motivacija je proces pokretanja aktivnosti čoveka, usmeravanje njegove aktivnosti na određene objekte i regulisanja te aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva. Motivi – pokretačke snage koje izazivaju aktivnost, koje je usmeravaju i upravljaju njome. Od motiva zavisi celokupna aktivnost pojedinca, a pre svega sadržaj njegovog ponašanja. 1. UROĐENI MOTIVI 2. STEČENI MOTIVI. Motivi koji počivaju na telesnim potrebama su urođeni motivi. Motivi koji počivaju na određenim potrebama u vezi sa ostalim članovima društva nazivaju se socijalni motivi. Većina socijalnih motiva je stečena.

BIOLOŠKI MOTIVI -

motivi gladi i žeđi materinski motivi seksualni motivi.

Kada zadovoljenje motiva bude otežano ili sprečeno nastala neravnoteža u organizmu izaziva napetost koja goni na aktivnost. Nezadovoljenje motiva izaziva frustraciju. Glavne negativne posledice frustracije su:

167

Anksioznost i agresivnost. -

anksioznost – osećanje neodređenog straha

agresivnost – sastoji se u tendenciji da se napadne uzrok frustracije, da se izrazi nezadovoljstvo i neprijateljstvo.

anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i međusobno se pojačavaju.

SOCIJALNI MOTIVI Baziraju se na psihološkim potrebama, na potrebama koje se mogu zadovoljiti samo uz direktno ili indirektno učešće drugih ljudi. 1. Lični 2. Potreba za društvom 3. Potreba za priznanjem u društvu. Sa zrelošću preovlađuju socijalni nad biološkim motivima. Mnoge potrebe formiraju se na osnovu ličnog iskustva pojedinca i ne zahtevaju direktno učešće drugih ljudi. To su LIČNI motivi. Ličnih motiva ima veoma veliki broj (mogu postati samostalne snage ponašanja, teži njihovom zadovoljavanju radi njih samih, a ne radi zadovoljenja nekih urođenih motiva imaju veoma veliki intenzitet, toliko jake da se radi njihovog zadovoljenja odriče i zadovoljenje i vitalnih bioloških motiva). MOTIVACIJA I ZAVISNOST I.

Zavisnici teže da zadovolje neku potrebu čim se ona javi bez obzira što njeno zadovoljenje može imati naknadno negativne posledice.

Ponašanje prema principu zadovljstva - teže da potrebu koja se javlja zadovolje odmah i neposredno ne vodeći računa o eventualnim neprijatnostima koji mogu biti posledica zadovoljenja potrebe. Kako ličnost sazreva tako ona postaje sve sposobnija da za kasniji period odlaže zadovoljenje svojih potreba, da u većem stepenu uzima u obzir ne samo aktuelno nego i buduća zadovoljstva i neprijatnosti. Odrasla, zrela ličnost može da se odrekne ciljeva koji su trenutno veoma privlačni, da bi postigla ciljeve koji momentalno ne pružaju veliko zadovoljstvo, ali koji će u budućnosti pružiti intenzivnije i trajnije zadovoljstvo nego što bi pružio neki cilj koji bi se mogao ostvariti odmah.

168

II. Druga karakteristika je povećanje frustracione tolerancije. U veoma maloj meri, ili uopšte nisu sposobni da se odreknu trenutnog zadovoljenja potreba koje su se javile. Ako se pojave prepreke, reaguje vikom, ljutnjom. Nije u stanju da podnese frustraciju. Sa sazrevanjem raste i frustraciona tolerancija. III. Treća karakteristika: kompleksnost motivacije Ciljevi se ostvaruju ne samo radi zadovoljenja jednog jedinog motiva, nego radi zadovoljenja više motiva.

CILJ

ZAŠTO

UPOZORENJE

APSTINENCIJA I PROMENA STILA ŽIVOTA

Apstinencija i promena stila života će dovesti do poboljšanja psihičkog i telesnog zdravlja, kao i do popravljanja drugih posledica (porodične, socijalne, profesionalne)

Ukoliko se ne pridržavaju pravila lečenja recidivi su česti!

NAČIN

Potrebno je zavisniku oduzeti mogućnost manipulisanja ljudima u svom okruženju (svoje okoline)

KAKO

Disciplinom i istrajnošću. Popuštanja ne sme da bude, jer svaki put kada popustite, lečenje se udaljava nekoliko koraka od zavisnika.

ZAPAMTITE

Zavisnost razvija karakterne promene (zavisničko ponašanje) koje otežava motivaciju

169

Bolesti zavisnosti su bolesti koje se uspešno leče. Kao i kod drugih bolesti što se tretman započne ranije, lečenje je efikasnije. Lečenje zavisnika nije moguće ukoliko oni sami ne pokažu motivaciju za za lečenjem! Treba imati u vidu da psihoaktivne supstance kod osobe kod koje postoji zavisnost, remete biohemijske procese u mozgu, a samim tim i osnovne psihičke funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, pažnja, inteligencija, VOLJA, i nagoni. Zbog tih poremećaja zavisnik nema čvrstu motivaciju da se izleči. Početna motivacija za ulazak u lečenje sastoji se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca:

1. Porodica uslovljava zavisnika za lečenjem

Nemoguće je ne činiti ništa, a očekivati da će se dogoditi nešto. Zavisnik neće potražiti pomoć sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil.

2. Radna organizacija uslovljava zavisnika za lečenjem ili otkazom. 3. Izrečena mera obaveznog lečenja od strane suda, uslov centra za socijalni rad... 4. Zdravstveni razlozi – strah od ozbiljnih zdravstvenih tegoba koje mu direktno ugrožavaju život (npr. oštećenje jetre, epi napadi, halucinacije (strah od ludila).

U istraživanju rađenom na Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u kojem je ispitano 900 pacijenata i njihovih povoda dolaska na lečenje dobijeni su sledeći rezultati:

170

500 450 400 350 300 250 446 200 150 215

100

127

50 47 0 SUD,CZSR

PORODICA

POSAO

ZDRAVLJE

NAPOMENA PODACI I Z OV OG I STRA ŽI VANJ A U KAZU JU DA P O RO DI CA U SRBI JI NI JE S NAŽ A N MOTI V ACI ONI F AKTO R Z A DOL AZ AK N A L EČ ENJ E. UPRK O S NAP O RI MA DR UŠTV A D A SEN ZI BI LI ŠE PORODI C U NA L E ČENJ E, ODLU KA O DOLAS KU SE ČEST O PREP U ŠTA SAMOM ZAVI SNI KU. MOG UĆE, DA JE JE D AN O D RAZL OGA SLABE MOTI VI SANO STI PORO DI CE Z A LE Č EN J E PRED RAS UD E I SNAŽN A S TI GMATIZ ACI JA KO JA SE O DNOS I NA LE ČE NJE U P S I HI JATR I J SKI M KLI NI KAMA. ■

Motivacija sa kojom zavisnici pristupaju lečenju praćena je stalnim otporima u lečenju, zbog čega je potrebna AKTIVNA podrška saradnika (porodice), da se zajedno sa njima, razvije suštinska motivacija za lečenje, a za to je potrebno da prođe vreme za koje se biohemijske promene u mozgu vraćaju na zdrav nivo funkcionisanja. NAPOMENA SUŠTI N S KA MOTI VACI J A SE JA VL JA TE K KAD A ZA VI SNI K SAV LAD A SVO JE OTPOR E I REAL N O SHV AT I I DOŽI VI SVU TEŽI N U S VOJE ZAV I SNOSTI , I ZRAŽE NE KROZ PO SLE D I CE. NA

MOTI V AC I JI

BEZ D I S CI PLI NE I DR UGIH P ROMEN A !

NEOPH OD NO

STA L NO

SAMOD I SCI PLI N E ■

R ADI T I! U

LEČ ENJU

N E MA

SNAGA PROMENE JE U VAMA. ODMAH I OVDE

171

PREDOZIRANJE Predoziranje se odnosi na upotrebu bilo koje supstance u količini koja može izazvati akutne fizičke ili psihičke efekte opasne po život. PREDOZIRANJE MOŽE IMATI SMRTNI ISHOD. Predoziranje je čest uzrok smrti korisnika droga, naročito korisnika opioida. NAPOMENA KOMBIN OVAN J E R AZLI Č I T IH P MEĐU S OB N O ILI SA AL KOH OLO PRED OZI RAN J A. NA PRI ME R ČAK POMEŠ AN A SA A LK O HOLOM LAKO DI SAN J A I SMR TI . ■

SI H O AKTI V N I H SU PS TAN C I M POVE ĆAV AJU RI ZI K OD I MALA KO LI ČI N A H ERO I NA ĆE DOVE STI D O PRE S TANK A

U SLUČAJU PREDOZIRANJA KAKO PRUŽITI PRVU POMOĆ? 1.

POZOVITE HITNU POMOĆ.

PROVERITE STANJE SVESTI. Stanje svesti proveravate tako što osobu zovete po imenu. Ako se ne odaziva protresite je i pokušajte da je razbudite..

PROVERITE DA LI DIŠE.

AKO DIŠE A U BESVESNOM JE STANJU POTRUDITE SE DA OBEZBEDITE ŠTO VIŠE SVEŽEG VAZDUHA, OKRENITE GA NA STRANU I NEMOJTE GA OSTAVITI SAMOG (U SLUČAJU DA POVRAĆA DA NE BI INHALIRAO POVRAĆENI SADRŽAJ).

AKO NE DIŠE, NEOPHODNO JE IZVESTI KARDIOPULMONALNU REANIMACIJU.

UKOLIKO PRONAĐETE BILO KAKAV PRAH, TABLETE ILI BILO ŠTA DRUGO ŠTO MOŽE DA SUGERIŠE NA UZIMANJE PAS – PREDAJTE TO OSOBLJU HITNE POMOĆI.

172

NAPOMENA KORI SNI C I „D ROGA ” U SLU Č AJU PR ED OZIR AN JA ČESTO S E BOJE D A POTR AŽE H ITNU P OMO Ć OD STR AH A DA NE DO ĐE POLI CI J A .

■

Osobu koja se predozirala NIKADA nemojte ostaviti samu bez pomoći i nadzora. SMRT nastupa nekoliko minuta po prestanku disanja.

KAKO PREPOZNATI PREDOZIRANJE O znacima predoziranja pogledati u poglavljima za svaku PAS pojedinačno.

MITOVI I ZABLUDE O PAS Postoji mnogo mitova i zabluda u vezi sa psihoaktivnim supstancama. Ovde su nabrojani najčešći koji su prisutni u praksi. 1. DROGIRANJE JE DOBROVOLJNO PONAŠANJE Osoba počinje sa povremenim uzimanjem PAS i to jeste dobrovoljno ponašanje, ali vremenom osoba prestaje sa dobrovoljnim ponašanjem i počinje kompulzivno da uzima drogu. ZAŠTO? Vremenom PAS utiče na promene u mozgu, kod nekoga dramatično, kod drugoga postepeno, ali oba puta vode kompulzivnom i nekontrolisanom uzimanju droga. 2. DROGIRANJE JE NEDOSTATAK KARAKTERA Zavisnost je kompleksna bolest mozga. Sve PAS imaju svoje mehanizme uticanja na mozak. Ali većina efekata su slični: promene se dešavaju na molekularnom i biohemijskom nivou i to utiče na dalje psihičke poremećaje i dalje ponašanje osobe. PAS postaju najmoćniji motiv u ljudskom životu. Korisnici će da urade skoro sve kako bi došli do PAS i uzeli PAS.

173

3. NEOPHODNO JE DA ŽELIŠ LEČENJE KAKO BI TRETMAN BIO EFEKTAN U principu niko ne želi tretman. Primarni razlozi zašto neko dođe na lečenje je uslov suda, uslov porodice, ili bračnog partnera, ili neki ozbiljni zdravstveni problemi. 4. LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI - SAMO JEDAN KRATKOTRAJAN TRETMAN Zavisnost je hronična bolest. Neophodan je dug tretman i u nekim slučajevima ponovljen. 5. POSTOJI MAGIČNA PILULA U LEČENJU SVIH BOLESTI ZAVISNOSTI Tretman se prilagođava vrsti PAS i karakteristikama samog zavisnika. NE POSTOJI MAGIČNA PILULA U LEČENJU NI JEDNE ZAVISNOSTI. Neophodno je puno strpljenja, truda i rada. 6. POČETNIK U KORIŠĆENJU LAKŠE ĆE DA SE PREDOZIRA NEGO NEKO SA ISKUSTVOM NIJE TAČNO. Po statističkim podacima predoziranja se najčešće dešavaju dve godine posle početka uzimanja heroina. 7. PREDOZIRANJE SE NAJČEŠĆE DEŠAVA NA ULICI ILI JAVNIM MESTIMA Nije tačno. Dva od tri predoziranja dešavaju se u kući. 8. JEDINO SE PREDOZIRA AKO SE PAS UBRIZGAVA INJEKCIJOM Najčešće, ali i drugim putevima unošenja PAS postoji rizik od predoziranja. 9. HEROIN JE JEDINA DROGA SA KOJM SE MOŽE PREDOZIRATI Do predoziranja najčešće dolazi kod uživaoca opioida (heroin, morfin, metadon) ali i druge droge dovode do predoziranja (alkohol, sedativi, kokain, amfetamin, ekstazi...) 10. NE POSTAJEM ZAVISAN AKO UŠMRKAVAM HEROIN NIJE TAČNO! Heroin je heroin. U sva tri puta unošenja heroin je izuzetno adiktivan! 11. ALKOHOL JE LEK Životni vek alkoholičara je za trećinu kraći nego kod treznih ljudi. 12. ALKOHOL STVARA SAMOPOUZDANJE U manjoj količini alkohol opušta, dovodi do ‘lažnog’ samopouzdanja, brzopletih i pogrešnih odluka.

174

13. ALKOHOL JE HRANLJIV Alkohol ima kalorijsku vrednost i sadrži ugljene hidrate, ali nema minerala, vitamina i belančevina. Dužom upotrebom ometa razgradnju korisnih materija iz hrane i vitamina. 14. ALKOHOL POMAŽE KOD NESANICE Alkohol opije i uspava, ali postoji velika razlika između alkoholičarskog i zdravog sna. 15. ALKOHOL STVARA SEKSI RASPOLOŽENJE Pod dejstvom alkohola popuštaju kočnice u ponašanju, raspiruje se seksualna mašta, što povećava seksualnu želju, ali ujedno, alkohol vremenom umanjuje potenciju i stvara impotentne seksualne partnere. 16. NARKOMANI I ALKOHOLIČARI SU BESKUĆNICI Veliki broj zavisnika itekako imaju kuću, posao, idu u školu, itd. 17. ZAVISNICI OD „NADROGIRANI”

DROGE

ILI

ALKOHOLA

STALNO

PIJANI

ILI

I ovo je opasna zabluda. Tačno je da u poslednjim fazama razvoja bolesti čovek uzima drogu ili alkohol svaki dan, ali ni ovo ne mora nužno biti slučaj. 18. NARKOMANI SU SAMO ONI KOJI UZIMAJU „TEŠKE” DROGE Ne postoje leka i teške droge. Sve psihoaktinve supstane su opasne po život i zdravlje. 19. EKSTAZI JE AFRODIZIJAK Ekstazi nije afrodizijak i ne poboljšava seksualne performanse!

175

DETEKCIJA NA PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE U MOKRAĆI Testiranje na psihoaktivne supstance je mera ranog otkrivanja korišćenja PAS i ima za cilj pravovremenu adekvatnu reakciju (upućivanje na odgovarajući stručni tretman), ali i sastavni je deo lečenja (u okviru kojeg se svako namerno odbijanje testiranja smatra recidivom). NAPOMENA TESTI R AN JE ZLOU POTR EBE !

N A

PAS

N E

RE Š AVA

PR OBLE M

NJI HOV E

■

NE posežite odmah za testiranjem. Prvi korak je uvek RAZGOVOR! Testove za brzo otkrivanje psihoaktivnih supstanci u urinu možete da nabavite u skoro svakoj apoteci. Jednostavno se primenjuju i dobijaju gotovo trenutni rezultat (već posle nekoliko minuta). POSTUPAK TESTIRANJA Uz svaki kupljeni test postoji upustvo za upotrebu. Uzima se uzorak mokraće i u test pločicu ukapaju se tri kapi, ili se stavi vrh testne tračice u uzorak urina (zavisno od testova). Nakon nekoliko minuta (obično oko 5 minuta) pročita se rezultat. Jedna linija na test pločici pokazuje pozitivan test, a negativan rezultat pokazuju dve linije na test pločici. URIN SE UVEK DAJE PRED NEKIM da bi se izbeglo manipulisanje (podmetanje tuđeg urina, sok od jabuke, razređivanje urina dodavanjem vode, stavljanje šećera u urin itd...)

176

VRSTE TESTOVA Postoje dve vrste testa. Testovi na jednu PAS i panel testovi na više PAS (5 ili 10 PAS).

Testovi na jednu PAS MET (metamfetamin) AMP (amfetamin) MDMA (ekstazi) COC (kokain) THC (kanabis) BAR (barbiturati) BZO (benzodiazepini) MOP (heroin – opijati) MTD (metadon) TCA (triciklični antidepresivi) PCP (Fenciklidin) TESTOVI NA 5 PAS MET, THC, COC, MOP, MDMA

REZULTATI TESTIRANJA 

NEGATIVNI REZULTAT – dve linije na test pločici se smatraju negativnim rezultatom.



POZITIVAN REZULTAT – jedna linija na pločici je pozitivan rezultat (ukoliko se radi o prvom testiranju zahtevaju potvrdu, odnosno dodatno testiranje).

Testiranje će pokazati samo da li je osoba uzela PAS za koje je test predviđen i samo u određenom vremenskom razdoblju pre testiranja. TEST NA OTKRIVANJE PAS ne pokazuje da je osoba ikad u životu uzimala PAS, već da je koristila kroz tačno određeno vreme pre testiranja!

177

PRIMERI ORIJENTACIONOG VREMENA U KOJEM JE MOGUĆE OTKRITI POJEDINU VRSTU PSIHOAKTIVNIH SUPSTNCI U MOKRAĆI NAKON UZIMANJA

PAS

TEST

VREME OTKRIVANJA povremeno uzimanje

VREME OTKRIVANJA često uzimanje

KANABIS - marihuana, hašiš

THC

2-5 dana

4-20 dana

OPIJATI - heroin, morfin, trodon

MOP

½ – 1 dan

2-5 dana

KOKAIN

COC

½ – 1 dan

1-4 dana

METAMFETAMIN

MET

1-2 dana

2-6 dana

EKSTAZI

MDMA

1-3 dana

2-6 dana

BENZODIAZEPINI - bensedin, lorazepam...

BZO

2-5 dana

4-10 dana

178

REČNIK ADIKCIJA - zavisnost AGRESIVNOST - svaki napad, fizički ili verbalni jedne osobe na drugu osobu ili na neki objekat. U osnovi agresivnog ponašanja mogu se nalaziti različiti uzroci, pa samim tim i različite emocionalne komponente. AIDS - AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome) ili SIDA (sindrom stečenog gubitka imuniteta). SIDA predstavlja krajni stadijum infekcije virusom HIV-a. Godinama infekcija može da protiče bez simptoma ali od trenutka zaražavanja osoba je nosilac ovog virusa i može ga preneti drugima. Inkubacioni period je od 1 do 15 godina. Kod određenog broja inficiranih osoba dolazi do pojave akutnog oboljenja koje podseća na gripozno stanje i traje od 1 do 2 nedelje. Posle ovog perioda znaci ili simptomi se ne moraju pojaviti mesecima ili godinama. Težina kasnijih oboljenja koja nastaju zbog infekcije HIV-om uglavnom je proporcionalna stepenu poremećaja imunog sistema organizma. AKNE - zapaljensko oboljenje kože, uzrokovano promenama u strukturi koja se nalazi u koži i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridružene lojne žlezde. Uobičajeno je da se akne nazivaju bubuljice. To je jedno od rasprostranjenijih oboljenja kože u adolescenciji i pogađaju više dečake nego devojčice. U isto vreme dečaci imaju sklonost ka težoj zahvaćenosti. Najčešće se javljaju na licu, ramenima i gornjoj polovini leđa. Počinju se javljati u pubertetu, a mogu trajati i mnogo godina nakon toga. AMOTIVACIONI SINDROM nezainteresovanost.

–

gubitak

volje

inicijative,

apatija

opšta

ANABOLICI - sintetičke supstance slične muškom polnom hormonu testosteronu. ANKSIOZNOST - nejasan strah, nejasna napetost bez očiglednog spoljašnjeg povoda. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke neodređene nesreće. ANKSIOLITICI – grupa lekova koji redukuju unutrašnju napetost, anksioznost, a da pri tome ne remete kognitivne i perceptivne funkcije. ANTIDEPRESIVI – grupa lekova koji primarno poboljšavaju depresivno raspoloženje, ali stimulišu i vitalne dinamizme, a deluju i anksioltički. ARITMIJA - nenormalni srčani ritam; obično uključuje nepravilnosti u frekvenciji i redosledu što se može jasno videti na EKG-u. Nepravilnim radom srca ono ne obavlja svoju funkciju zadovoljavajuće, što šteti organizmu, a osim toga, srce se opterećuje i može doći do razvoja ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića. Hronična aritmija može

179

oštetiti i oslabiti srčani mišić. ATEROSKLEROZA - složen proces oštećenja krvnih sudova, prvenstveno arterija. Ateroskleroza je proces u kojem se masne supstance, holesterol, produkti raspadanja ćelija i krvi, kalcijum i sl. talože u unutrašnjem delu zida krvnog suda praveći manje ili više kompaktna ispupčenja (plakove). ATROFIJA – smanjenje veličine organa ili tkiva. AUTONOMNI NERVNI SISTEM - deo nervnog sistema koji funkcioniše bez uticaja naše volje. Reguliše funkcije unutrašnjih organa. Sastoji se od simpatičkog i parasimpatičkog dela. BENZODIAZEPINI - lekovi iz grupe anskiolitika. BRONHITIS - bolest koju karakteriše kašalj i iskašljavanje. Prema kliničkoj slici, odnosno simptomima, bronhitis se deli na akutni i hronični. Hronični bronhitis se deli na hronični neopstruktivni bronhitis, hronični opstruktivni bronhitis, hronični bronhitis sa sekundarno razvijenim emfizemom pluća. Hronični bronhitis se najčešće javlja kod pušača, pa gotovo ne postoji pušač s "dužim stažom" koji nema ovu bolest. CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) - deo nervnog sistema koji se sastoji od mozga i kičmene moždine. DELIRIJUM - je stanje konfuzije, često praćeno halucinacijama, iluzijama, sumanutim idejama, emotivnom labilnošću, anksioznošću i znacima prenadraženosti vegetativnog nervnog sistema. Obično je rezultat promena u metabolizmu mozga usled intoksikacije alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama. DEMENCIJA – stečeno organsko oštećenje inteligencije bez pomućenja svesti. Za demenciju je karakterističan pad opštih intelektualnih sposobnosti, oštećeno upamćivanje i sećanje, kao i smanjenje kritičke moći rasuđivanja. DEPRESIJA – stanje bezrazložne tuge koje dugo traje. DETOKSIKACIJA - proces odstranjivanja otrova iz organizma. DISMORFIJA - Poremećen ili promenjen oblik. DOPAMIN - Hemijska supstanca koju proizvodi organizam. neurotransmiter. Iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenlin.

Deluje

kao

DOWN (DAUN) REGULACIJA - Broj i afinitet receptora na neuronima se smanjuje EMFIZEM - stanje trajnog proširenja vazdušnih prostora distalno od terminalnih

180

bronhiola, udruženo s razaranjem alveolarnih septi. ENDOKARDITIS (infekcijiski) - bolest uzrokovana naseljavanjem mikroorganizama na endokard (unutrašnji sloj srčanog zida), najčešće na srčane zalistke. ENDOKRINI SISTEM – sistem sastavljen od žlezda i hormona koje one izlučuju. EPIDEMIJA je znatno učestalija pojava bolesti na nekom području nego što bi se to uobičajeno očekivalo. HALUCINACIJE – opažanje bez prisustva informacije. Moguće su u oblasti svih čula npr. vidi se nešto što realno ne postoji. HEPATITIS - oboljenje jetre sa znacima zapaljenja i nekroze tkiva, organa koji obavlja brojne vitalne funkcije. Može biti uzrokovano mnogim faktorima, ali najčešće virusima. Javlja se kao akutna i hronična infekcija. Postoji nekoliko tipova virusnog hepatitisa: A, B, C, D, E, F, G. Samo tipovi B, C i D uzrokuju hronično oboljenje jetre. Klinička slika varira od blage, bez simptoma do vrlo teške (fulminantni hepatitis). Veliki broj inficiranih nema nikakve simptome ili su prisutni osećaj stalnog umora i simptomi gripa. Javljaju se česte teške komplikacije kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom. HIPOTALAMUS - je mala moždana struktura koja zauzima jedva 1% ukupnog volumena mozga. Taj mali deo nadzire niz životno važnih funkcija: telesnu temperaturu, rad srca, krvni pritisak, apetit, a uz to upravlja i aktivnošću autonomnog nervnog sistema i (preko hipofize) endokrinog sistema. Također ima važnu ulogu u emocijama i motivaciji. HIV - virus humane imunodeficijencije. HORMONI - supstance koje se stvaraju u specijalizovanim tkivima i izlučuju se u krv putem koje se dopremaju do ciljnog organa. IMIDŽING TEHNOLOGIJE - NEUROIMAGING (neuroimidžing) – nove tehnologije koje istraživači koriste u dijagnostikovanju bolesti kao i u proučavanju mozga i njegovih aktivnosti. Pozitrona emisiona tomografija (PET) naročito se koristi u istraživanju uticaja psihoaktivnih supstanci na mozak. Druge tehnike koje se koriste su monofotonska emisiona komjuterska tomografija (SPECT), magnetna rezonanca (MRI). INFARKT MOKARDA - prestanak dotoka krvi u jednom delu miokarda (srčanog mišića), sa posledičnim promenama na miokardu, kao rezultat nedostatka kiseonika u zoni vaskularizacuje okludiranog (zapušenog) krvnog suda. Zona srčanog mišića sa obustavljenom cirkulacijom, ukoliko dugo traje, je region propadanja mišićne mase, a ukoliko se u skorije vreme terapiski ne interveniše doći će do trajnog ostećenja mišićnog tkiva i stvaranja ožiljka. Veličina infarkta i tegobe koje nastaju određeni su

181

veličinom krvnog suda koji je zahvaćen (veći i proksimalnije okludiran krvni sud daje veću zonu vaskularizacije pa je time infarkt prostraniji tj. teža je klinička slika). INTOKSIKACIJA – trovanje. IREVERZIBILNE PROMENE – promene na tikivima i organima koje su nepovratne, trajne. KARAKTER – skup osobina ličnosti, stavova i ponašanja, u uskoj vezi sa moralnim i etičkim normama koje važe za određeno društvo. KARCINOM - nekontrolisano umnožavanje malignih ćelija u tkivu ili organu. KARDIOVASKULARNI SISTEM – srce i krvni sudovi. KOMPULZIVNOST – prisilno ponavljanje određenih radnji. KONVULZIJE - nenamerno, naglo skupljanje mišića, koje se u dužim ili kraćim razmacima vremena i u dužem ili kraćem trajanju obnavlja. Konvulzijama mogu biti zahvaćeni svi ili većina mišića tela (generalizovane konvulzije), ili samo izvesni mišići (delimična konvulzija). Generalizovane konvulzije obično su praćene gubitkom ili znatnim suženjem svesti. Konvulzije same za sebe nisu bolest. One su samo propratna pojava nekog obolenja. MOŽDANI UDAR - prestanak funkcionisanja određenih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. PANIČNI NAPADI – spada u anksiozne poremećaje. Radi se o intenzivnom strahu praćenom brojnim telesnim simptomima i idejom vitalne ugroženosti. PARANOJA - je psihoza kod koje su dominantne sledeće ideje: ideja veličine, ideja posmatranja i ideja proganjanja. PELIOSIS HEPATIS - na jetri se formiraju ciste ispunjene krvlju, koje mogu pući, što uzrokuje unutrašnje krvarenje. PREVALENCA - ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku u odnosu na celu populaciju, bez obzira na to kada se konkretna bolest pojavila. Dobijeni podatak predstavlja relativni broj i izražava se u procentima ili promilima. PRIMARNA PORODICA – bračni par i njihova deca. PSIHOZA - Psihička bolest koju karakteriše gubitak osećanja realnosti, nedostatak uvida u sebe samog, depersonalizacija, halucinacije, sumanute ideje, kao i drugi teži poremećaji opažanja, mišljenja, pamćenja, nagona, emocija, interpersonalnih odnosa i

182

nesposobnost obavljanja profesionalnih aktivnosti. REVERZIBILNE PROMENE – promene na tikivima i organima koje mogu da se vrate na zdrav nivo funkcionisanja STERILITET – neplodnost. TESTOSTERON je muški polni hormon, koga luče muški polni organi, testisi. Pojačano se luči od puberteta do 18. godine. Glavni je muški polni hormon, te kod muškaraca i žena igra važniju ulogu u zdravlju. Pored toga, štiti od razvoja osteoporoze. U proseku, muško telo proizvede dvadeset do trideset puta više testosterona nego žensko. UP (AP) REGULACIJA - Broj i afinitet receptora na neuronima se povećava.

183

LITERATURA 1. Ackerman RJ. Children of Alcoholics. 2nd Ed. New York: Simon & Schuster; 1987. 2. American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4th ed., Text Revision, DSM-IV-TR). Washington, DC: American Psychiatric Association; 2000. 3. Dimitrijević I. U veku droge: priručnik za porodicu i školu. Beograd: I. Dimitrijević; 2007. 4. Ebert HM, Loosen TP, Nurcombe B. Current Diagnosis & Treatment in Psychiatry. New York: Lange Medical Books/McGraw-Hill; 2007 . 5. Filipović S, Lažetić G. Alkoholizam i porodica – uloga poodice u motivaciji alkoholičara za lečenje. U: Milić A, Tomanović S, urednici. Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu; 2009. 6. Frances JR, Miller JSh, Mack HA. Clinical Textbook of Addictive Disorders. 3th edition. New York: The Guilford Press; 2005. 7. Gačić B. Alkoholizam - bolest pojedinca i društva. Beograd: „Filip Višnjić”; 1985. 8. Gitlow S. Substance Use Disorders: A Practical Guide. 2nd edition. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins; 2007. 9. Kovačević M. Ličnost alkoholičara i narkomana - komparativna analiza. Beograd: Srpska školska knjiga; 2003. 10. Lowinson JH, Ruiz P, Millman RB, Langrod JG. Substance Abuse: A Comprehensive Textbook. 4th edition. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins; 2005. 11. Marchiotti I. Protiv droge zajedno, priručnik za roditelje. Zagreb: Gradski ured za zdravstvo, rad i socijalnu skrb grada Zagreba; 2004. 12. Nastasić P. Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre. Beograd: Privredni pregled; 2004. 13. National Institute on drug abuse. Preventing drug abuse among children and adolescents. 2nd edition. Bethesda: NIDA, NIH, DHHS; 2003. 14. National Institute on Drug Abuse. Drugs, Brains, and Behavior - The Science of Addiction. Bethesda: NIDA, NIH, DHHS; 2010. 15. NIAAA. An Important Women’s Health Issue. Alcohol alert. 2004; 62 16. NIAAA. Helping patients who drink too much – a clinicians guide.Update 2005 Edition. Rockville, MD: NIAAA, NIH, DHHS; 2005. 17. NIDA. Principles of Drug Addiction Treatment: A Research Based Guide. 2nd edition. Bethesda: NIDA, NIH, DHHS; 2008. 18. Page M, editor. BMA Illustrated Medical Dictionary. London: Dorling Kindersley Book; 2002. 19. Ramah A. Psihoaktivne supstance: dejstva, posledice i lečenje. Beograd:

184

20. 21.

22.

23. 24. 25. 26. 27. 28.

29.

30.

Interprint; 2001. Rot N. Psihologija ličnosti. XII izdanje. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1981. Sadock BJ, Sadock VA (editors). Kaplan & Sadock's Synopsis of Psychiatry: Behavioral Sciences/Clinical Psychiatry. 10th Edition. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins; 2007. Sadock BJ, Sadock V. (editors): Kaplan and Sadock’s Comprehensive textbook of psychiatry. 8ht edition. Volume one. Philadelphia: Lippincott Williams and Wilkins; 2005. Schuckit AM. Drug and alcohol abuse – A Clinical Guide To Diagnosis And Treatment. 6th edition. New York: Springer; 2006. Semple D, Smyth R, Burns J, Darjee R, McIntosh A. Oxford handbook of psychiatry. New York: Oxford university press; 2007. Stanković Z., Begović D. Alkoholizam od prve do poslednje čaše: terapijski priručnik. Beograd: Kreativni centar; 1995. Stanković Z, Tribić V, Nastasić P, Mladenović I. Dijagnostičko-terapijske smernice za alkoholizam. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; 2009. Stojković Lj, Sedmak T. Alkoholizam, terapijski koncepti i praksa. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 2003. Svetska zdravstvena organizacija (SZO). ICD 10. Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja: klinički opis i dijagnostička upustva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1992. Volkow ND, Chang L, Wang GJ, Fowler JS, Franceschi D, Sedler M, Gatley SJ, Miller E, Hitzemann R, Ding YS, Logan J. Loss of dopamine transporters in methamphetamine abusers recovers with protracted abstinence. J Neurosci 2001; 21(23):9414-9418. WHO. Neuroscience of psychoactive substance use and dependence. Geneva: WHO; 2004.

185

SADRŽAJ RECENZIJA ............................................................................................................ 5

1. Osnovni pojmovi ................................................................................... 7 ŠTA SU PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS)? .................................................... 8 ŠTA JE AKUTNA INTOKSIKACIJA?....................................................................... 8 ŠTA JE ZLOUPOTREBA? ...................................................................................... 8 ŠTA JE ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI?.................................... 9 ŠTA JE PSIHIČKA ZAVISNOST? ......................................................................... 10 ŠTA JE FIZIČKA ZAVISNOST? ............................................................................ 11 ŠTA JE TOLERANCIJA? ...................................................................................... 11 ŠTA JE UKRŠTENA TOLERANCIJA I UKRŠTENA ZAVISNOST? ...................... 11 ŠTA JE APSTINENCIJALNI SINDROM (KRIZA)? ................................................ 11 ŠTA JE APSTINENCIJA? ..................................................................................... 11 KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI? ............ 12 KOLIKO BRZO OSOBA MOŽE DA POSTANE ZAVISNA OD PAS? .................... 14 KOJI SU PUTEVI UNOŠENJA PAS? .................................................................... 15 GDE PAS ODLAZE U TELO KADA SE KORISTE? .............................................. 16 KAKO PAS DELUJU U TELU? ............................................................................. 16 KAKO PAS NAPUŠTAJU TELO?.......................................................................... 16 BOLEST POJEDINCA, VELIKI PROBLEM PORODICE I DRUŠTVA................... 16 PAS I ZAKON ...................................................................................................... 17 ZAŠTO SE NEKO ODLUČUJE DA UZIMA PAS? ................................................. 18 AKO UZIMANJE PAS ČINI LJUDE „SREĆNIJIM I ZADOVOLJNIJIM“ U ČEMU JE ONDA PROBLEM? ............................................................................................... 18 DA LI JE UPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI DOBROVOLJNO PONAŠANJE? ...................................................................................................... 19 KOJI FAKTORI ODLUČUJU DA LI ĆE OSOBA RAZVITI BOLEST ZAVISNOSTI 19 ZAŠTO JE IZUZETNO OPASNO KAD DECA I ADOLESCENTI KORISTE PAS .. 22 POSLEDICE UZIMANJA PAS............................................................................... 23 ŠTA JE „ZAVISNIČKA LIČNOST“? ....................................................................... 33 PROCESI PRILAGOĐAVANJA PORODICE NA ALKOHOLIZAM I/ILI NARKOMANIJU I ODRŽAVANJE BOLESTI ......................................................... 40 RAZVOJ BOLESTI ZAVISNOSTI OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI ................. 41

2. Mozak i psihoaktivne supstance .................................................... 47 NERVNI SISTEM.................................................................................................. 48 MOZAK ................................................................................................................. 49 KAKO MOZAK KOMUNICIRA............................................................................... 50 NEUROTRANSMITERI I SINAPSE ...................................................................... 52 SISTEM ZA NAGRADU I ZAVISNOST ................................................................. 53 DOPAMIN ............................................................................................................. 55 KAKO PAS UTIČU NA MOZAK............................................................................. 56 MEHANIZAM DEJSTVA KOKAINA....................................................................... 59

186

MEHANIZAM DEJSTVA HEROINA (OPIJATA) ...................................................... 60 MEHANIZAM DEJSTVA MARIHUANE ................................................................. 62 MEHANIZAM DEJSTVA EKSTAZIJA ................................................................... 63 MEHANIZAM DEJSTVA ALKOHOLA ................................................................... 64 MEHANIZAM DEJSTVA HALUCINOGENA – LSD, PCP ..................................... 65 MEHANIZAM DEJSTVA AMFETAMINA ............................................................... 66 MEHANIZAM DEJSTVA NIKOTINA...................................................................... 67 MEHANIZAM DEJSTVA INHALATA ..................................................................... 67 MEHANIZAM DEJSTVA GHB............................................................................... 67 MEHANIZAM DEJSTVA BENZODIAZEPINA ....................................................... 68

3. Osobine PAS i posledice njihovog dejstva ............................... 69 PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI ............................................................. 71 ALKOHOL ............................................................................................................. 73 MARIHUANA I HAŠIŠ ......................................................................................... 86 HALUCINOGENI................................................................................................... 90 LSD ....................................................................................................................... 91 PCP ....................................................................................................................... 95 KOKAIN................................................................................................................. 98 MDMA - EKSTAZI ............................................................................................... 102 AMFETAMIN – METAMFETAMIN ...................................................................... 107 HEROIN .............................................................................................................. 111 ANKSIOLITICI..................................................................................................... 117 NIKOTIN.............................................................................................................. 121 INHALATI ............................................................................................................ 124 POSEBNA VRSTA INHALATA – ALKIL NITRATI (POPERS)...................................... 128 GHB (GAMAHIDROKSIBUTIRAT) .............................................................................. 130 ANABOLIČKI STEROIDI..................................................................................... 134

4. Lečenje .................................................................................................... 140 VODIČ ZA RODITELJE....................................................................................... 141 PREVENCIJA JE NAJBOLJA STRATEGIJA ...................................................... 145 LEČENJE BOLESTI ZAVISNOSTI...................................................................... 147 PRAVILA USPEŠNE APSTINENCIJE .......................................................................160 SPECIFIČNA TERAPIJA KOJA SE KORISTI U LEČENJU................................. 162 TETIDIS (DISULFIRAM) ..................................................................................... 162 NALTREKSON.................................................................................................... 164 AKAMPROSAT ................................................................................................... 164 PRODUŽNA (REHABILITACIONA) FAZA LEČENJA ZAVISNOSTI OD PAS .... 166 MOTIVACIJA....................................................................................................... 167 PREDOZIRANJE ................................................................................................ 172 MITOVI I ZABLUDE O PAS................................................................................. 173 DETEKCIJA NA PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE U MOKRAĆI ......................... 176 REČNIK............................................................................................................... 179 LITERATURA...................................................................................................... 184

187

Institut za mentalno zdravlje se zahvaljuje kompaniji MERCK DOO SRBIJA zbog pomoći u štampanju ove knjige.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 616-056.8:613.81/.83 ЛАЖЕТИЋ, Горан, 1973Alkoholizam i narkomanija : razumeti i pobediti zavisnost / Goran Lažetić. - Beograd : Institut za mentalno zdravlje, 2010 (Beograd : Dosije). - 187 str. : ilustr. ; 24 cm Tiraž 500. - Str. 5-6: Recenzija / Dušica Lečić-Toševski. - Rečnik: str. 179-183. Bibliografija: str. 184-185. ISBN 978-86-82277-59-0 a) Болести зависности - Лечење COBISS.SR-ID 179819020