NBAS Magazin Broj 2

nba serbia broj 2 maj 2011

magazin

ZVEZDA U USPONU

RUSSEL WESTBROOK INTERVJU

IGOR RAKOCEVIC

1 NA 1

PAUL VS RONDO

NBA AWARDS 2011 2010/2011

SEASON REVIEW

PROFIL

ROBERT HORRY NBA QUOTES

KOLUMNA: ŠTA ĆETE RADITI OVOG LETA?

Reč urednika

4 8 16 24 26 30 32 36 38 40 42 46 47 48 50

Konačno, na veliko zadovoljstvo uredništva i nadamo se, na veliku radost čitalaca koji se danima (nedeljama) interesuju, izašao je i drugi broj magazina 'NBA-Serbia'.

Znamo da ste pomislili u jednom trenutku da će ovo biti samo jedan u nizu online projekata, koji već nakon prvog broja i odredjenih poteškoća prestaje da postoji. Ako ste to mislili, prevarili ste se!

Zbog velikih problema oko nedostaka vremena, koje je za nas iz uredništva (studente i djake) u ovom perodu evidentno, sa zakašnjenjem od tri nedelje izlazi i majski broj.

Kao izvinjenje zbog toga što ste čekali, ovog puta ćemo vas obradovati većim brojem strana u odnosu na prošli put, kao i novim rubrikama i intervjuom koji nam je omogućio naš proslavljeni košarkaš Igor Rakočević.

Kao i prošlog puta i u ovom broju sledi niz rubrika, koji će i u buduće činiti temelj našeg i Vašeg magazina. Obzirom da je regularni deo sezone završen, uradili smo kompletnu analizu tog dela sezone. Pomenuli smo i osvajače individualnih nagrada za sezonu 2010/11, ali smo i pripremili, malo pre pomenuti, intervju sa Igorom Rakočevićem. U kolumni u ovom broju bacamo pogled na eventualni rasplet dogadjaja koji nas očekuju ovog leta.

Nakon prvog broja, dobili smo (za početak) sasvim zadovoljavajući broj pohvala i sugestija. Bilo je i konkretnih kritika, koje smo usvojili i samim tim eliminisali neke rubrike koji su ocenjene kao nepotrebne. Vaša podrška i naša ljubav prema NBA ligi je osnovni razlog zbog kojeg ćemo i dalje opstajati. I dalje smo otvoreni za saradnju sa svima koji se zainteresovani da nam pomognu i poboljšaju kvalitet magazina (kako sugestijama, tako i prijemom u našu redakciju). Za sledeći broj smo pripremili nova iznenadjenja u vidu novih rubrika. Iščekujemo i rasplet jednog od najzanimljivijih doigravanja u prethodnoj dekadi i analizu istog. To je dovoljan razlog da ne prepustite ni junski broj magazina!

Piše: Dražen Knežević

news SLAM-ovih 500 najboljih Jedan od najpoznatijih košarkaških magazina 'Slam' je izdao posebno izdanje magazina, posvećeno svim košarkaškim zaljubljenicima, u kojem je sastavljena lista od 500 najboljih NBA košarkaša svih vremena. Ovaj broj je pun kontraverzi i izložen je brojnim negativnim i pozitivnim kritikama NBA analitičara. Ovo specijalno izdanje časopisa, koje broji čak 130 strana, uredjeno prema kriterijumima 11 novinara ovog lista. Oko jedne stvari su složili skoro svi stručnjaci, a to je da se Michael Jordan u svakoj kombinaciji nalazi na prvom mestu. U top 10 su uz njega ušli sledeći igrači, upravo ovim redosledom: Wilt Chamberlain, Bill Russell, Shaquille O’neal, Oscar Robertson, Magic Johnson, Kareem Abdul-Jabbar, Tim Duncan, Larry Bird I Kobe Bryant. Najveća prašina se digla oko odluka da se: Shaquille O'neal (4) nadje na listi ispred Kareema Abdula Jabbara (7), Tim Duncan (8) ispred Kobea Bryanta (10), da Dwight Howard nadje na 85. mestu ispred Gasola (96), Carmela Anthonya (105) i Chrisa Paula (107). Na ovoj listi su mesto našli i Evropski igrači: Dirk Nowitzki (55), Tony Parker (139),Predrag Stojaković (225), Zydrunas Ilgauskas (244), Detlef Schrempf (248), Toni Kukoč (250), Rik Smits (276), Vlade Divac (277), Arvydas Sabonis (331) i drugi. Najviše kritika na račun rada ekipe magazina ‘Slam’ je stiglo zbog toga što se na listi nisu našli igrači koji nisu nastupali u NBA ligi, kao i zbog veoma čudnih kriterijuma prilikom odredjivanja redosleda igrača. U svakom slučaju, redakcija magazina je postigla upravo ono što im je bio glavni cilj- veliki tiraž.

Lebron James postao akcionar Liverpoola

Rodman i Mullin ušli u Hall of Fame

Dennis Rodman i Chris Mullin predvode generaciju 2011. U Kući Slavnih. Uz njih su ove godine izglasani: Tex Winter- tvorac čuvenog ‘Triangle Offense-a’, koji je sa velikim uspehom upotrebljava Phil Jackson , legenda NBA lige i TrailBlazersa Artis Gilmore, Litvanac Arvydas Sabonis, Teresa Edwards – četvorostruka osvajačica Olimpijskog zlata, član Harlem Globetrottersa Goose Tatum, kao i trener Tom ‘Satch’ Sanders.

Dennis Rodman nije krio zadovoljstvo nakon što je izabran, uprskos izuzetnoj konkurenciji. Petostruki osvajač NBA prstena (dva sa Pistonsima, tri sa Bullsima) je jedan od najboljih skakača u istoriji lige, a poznat je i kao sjajan odbrambeni igrač, koji je bio u stanju da čuva igrače na potpuno različitimm pozicijama tokom karijere. Dennis, koji je i ovogputa od ostalih odoudarao svojim stajlingom, je izjavio: ‘’Drago mi je da nakon što se osvrnemo na prošlost, možemo reći da sam bar malo promenio ovu igru. Nisam bio sjajan strelac, niti najbolji sportista, ali sam bio deo mašinerije.’’.

Chris Mullin, član čuvenog trojca Warriorsa s početka devedesetih - Run TMC, petostruki All-Star i član prvog Dream Teama iz Barcelone ’92. je takodje našao svoje mesto u Kući Slavnih.

Burno leto za Netse

Nakon potpisivanja sporazima sa čelnicima kluba, LeBron James je postao jedan od manjinskih akcionara fubalskog kluba Liverpool. ‘’Ovo je sjajna prilika za mene. Onog trenutka kada sam prvu put kročio na NBA parket, jedna stvar mi je postala jasna. Tog trenutka sam postao biznismen.’’, izajvio je Lebron. Tom Werner, predsednik Liverpoola je izjavio da je James jedan od najboljih sportista današnjice i da će ovaj sporazum obostrano donesti korist i profit. James je dodao: ’’Osamnaest osvojenih titula Liverpoola dovoljno govori o njima. To je nešto čemu i ja težim.’’. Postala je praksa da mnogi sportisti nakon karijere i velike količine zaradjenog novca, isti ulože u neki klub i postanu vlasnici. Lebron nije čekao da se penzioniše, već je to učinio veoma rano – u dvadestešestoj godini.

4

Uprava Netsa će ovog leta imati pune ruke posla. Sem stvari oko preseljenja kluba iz New Jerseya u Brooklyn, imaće i važnih bitki oko sastavljanja ekipe za narednu sezonu. Najboljem igraču ekipe, Deronu Williamsu ističe ugovor, u kojem nema obavezu da produži ugovor sa Netsima. ‘’Veoma mi se svidja atmosfera u klubu i rado bih karijeru nastavio ovde.

Posebno mi se svidja pristup trenera (Avery) Johnsona i način na koji brine o nama.’’, izjavio je Williams. Medjutim, problem oko eventualnog štrajka u NBA ligi, kao i mogućnost primamljive ponude neke druge ekipe, značajno bi mogla da utiče na Deronovu odluku o ostanku u Netsima.

Da su u Netsima izuzetno ozbiljni kada je u pitanju rebuilding ekipe, govori podatak da je vlasnik Netsa, ruski biznismen Mikhail Prokhorov, veoma zainteresovan za dovodjenje njegovog sunarodnika Andreja Kirilenka u redove svog tima.

Kirilenku ističe ugovor sa Jazzerima 1.jula ove godine i njegov odlazak bi značio završetak desetogodišnje saradnje sa Utahom. Medjutim, rus je nagovestio da bi se usled štrajka u NBA veoma rado vratio u domovinu i potpisao za neki ruski klub. Prema poslednjim informacijama i D-Will takodje razmatra opcije koje bi mu se otvorile usled eventualnog Lockouta. Najzainteresovaniji je za evropsko tržište, ali kaže da se ne bi ustručavao ni da igra u bilo kojoj ligi sveta ukoliko neki klub bude želeo da izdvoji dovoljnu svotu novca za njega. Za sada su ovo sve samo nagadjanja, a leto koje je pred nama će nam doneti ogovore na dalji razvoj situacije.

5

Kingsi ostaju u Sacramentu

Nakon više mesečnog nagadjanja koje se tiče budućnosti Kingsa, sapunica je završena. Konačna odluka je da će I naredne sezone ekipa Kingsa igrati u glavnom gradu Californie. Braća Maloof su odlučili da Arco Arena (nekada najbučnija publika u ligi) i dalje bude njihov dom. Iz kancelarije braće Maloof stiglo je i saopštenje: -Iz velikog poštovanja prema navijačima, koji su uz nas već dugi niz godina, odličili smo da ostanemo u Sacramentu. Navijački duh i energija koju poseduju naši navijači, posebno veliki broj vlasnika sezonskih ulaznica, je zaista neverovatan i ovim gestom želimo da im iskažemo zahvalnost za njihovu lojalnost. Želimo takodje da se zahvalimo gradskim vlastima (gradonačelniku Kevinu Johnsonu) na poverenju i podršci, kao I velikom broju sponzora kojima je takodje stalo da tim ostane u Sacramentu.

Medjutim, još uvek ostaje dilema da li je ovaj ostanak u Sacramentu trajan. Za sada je Anaheim ostao kratkih rukava. Ukoliko se finansijska situacija promeni narednih godina, vrlo lako se može desiti da dodje do selidbe Kingsa. Do tada, fanovi Kingsa će još uvek moći da uživaju u vrhunskoj košarci u svom gradu.

Robert Traylor pronadjen mrtav

Bivši NBA igrač, Robert ‘Traktor’ Traylor je 11. maja pronadjen mrtav u svojoj kući u Puertoricu. Prema policijiskom izveštaju, smatra se da je umro usled srčanog napada. Naime, u toku telefonskog razgovora, koji je vodio sa svojom ženom, Robert je prestao da govori u sred rečenice i veza se prekinula. Nakon toga, njegova žena je pozvala policiju da provere šta se zaista desilo. Dotični su, nažalost, mogli samo da konstatuju smrtni ishod.

203cm visoki i oko 130kg teški Traylor je važio za jednog od najjačih četvorki NBA lige krajem devedesetih.

Ostaće upamćen kao veliki borac neustrašivog izgleda, zahvaljujći svojoj korpulentnoj gradji. Mnogi ljubiteljima će ostati u sećanju po tome što je na draftu 1998. izabran od strane Dallasa i istog dana je prosledjen u Milwaukee Buckse za Pata Garritya i još nedovoljno afirmisanog Dirka Nowitzkog. Nastupao je za: Buckse (1998-2000), Cavse (2000-2001, 04-05) i Hornetse (2001-2004). Nakon NBA karijere, igrao je i u Turskoj, Italiji, Meksiku i Portoriku. Poslednju utakmicu je odigrao 26.aprila u Portoriku. Povodom smrti su se oglasili i NBA klubovi za koji je nastupao, konstatujući da je ovo veliki gubitak za sve ljude koji su poznavali ‘gromadu ogromnog srca’ i uvek široko razvučenog osmeha.

Kraj ‘‘carolije’’ Jasona Williamsa Predsednik Phoenix Sunsa izjavio da je gej

Sada već bivši plejmejker Memphisa, Jason Williams (35) objavio je da prestaje aktivnim bavljenjem košarkom. Nakon 12-godišnje NBA karijere, tokom koje je pobrao simpatije svih ljubitelja košarke, došlo je vreme da jedan od najatraktivnijih plejmajkera u istoriji ove igre stavi tačku na istu.

Williams je draftovan kao 7.pik na draftu ’98.godine. Tada je postao član Sacramento Kingsa i davao je poseban šmek ekipi, koja je gradila ekipu za velike rezultate. 2001. godine je prešao u Memphis Grizzliese, gde je postao jedan od najomiljenijih igrača ove franšize u njenoj istoriji.

Značajno je pomenuti da je kasnijim prelaskom u Miami Heat osvojio šampioski prsten 2006. godine. Nakon toga je nastupao i za Orlando Magic, da bi se na kraju vratio u Memphis gde je i proveo najveći deo svoje karijere.

Tokom svoje 12-godišnje karijere u proseku je beležio 10.5 poena, 5.9 asistencija i 2.3 skoka po meču. Medjutim, sigurno je da neće ostati upamćen po ovim statističkim dostignućima, već po unikatnom stilu igre, koji do tad nije bio vidjen u istoriji košarkaške igre. Neverovatna lakoća pokreta, lucidnost, retko vidjena kreativnost koja je bila konstantno na ivici ludila je nešto što će biti uvek zapamćeno kada je Jason Williams u pitanju. Njegovim povlačenjem, košarka je izgubila jednog ‘čarobnjaka’ i moraće sigurno još dugo da čeka da se pojavi igrač sličan J-Willu.

6

Rick Welts (58), dugogodišnji predsednik Phoenix Sunsa se se izjasnio da je homoseksualne orijentacije. Prošlog meseca, Welts je pozvao komisinara Davida Sterna da porazgovaraju uz kafu u New Yorku. Stern je očekivao je Welts želi neki poslovni savet, kojim bi unapredio svoju franšizu, medjutim, tada mu je Welts saopštio nešto što Stren nije očekivao u tom trenutku.

58-godišnji Welts je proveo 40 godina kao sportski košarkaški radnik i uglavnom je bio okružen osobama muškog pola i nikako se do ovog trenutka nije osetio slobodno da može da sa svetom podeli svoju seksualnu orijentaciju, jer nije znao kako bi to moglo da utiče na dalji tok njegove karijere. Nakon razgovora sa komisionarom, otputovao je u Seattle, gde se sastao sa jednim od najboljih košarkaša svih vremena i velikim prijateljom, Billom Russellom. Potom je razgovarao i sa legendom Sunsa, Steve Nashom, jer je smatrao da prvo treba da obavesti sve ljude koji su mu veliki prijatelji mnogo mu znače. Kada je vest procurila u javnost, oglasio se i (gle čuda!) Charles Barkley, koji je izajvio da on nema nikakvih problema sa tim i da mu je drago što je nastupao za ekipu, koju je predvodio čovek takvih ljudskih kvaliteta. Ovo je jedan od retkih slučajeva da se neko iz NBA zajednice izjasni da je homuseksualne orijentacije. Pre nekoliko godina, poznat je slučaj da je bivši NBA igrač John Ameachi takodje izašao u javnost sa identičnom izjavom.

7

Pišu: Strahinja Živanov Igor Petrović Miodrag Ćirović

season review

eastern CONFERENCE

15. Cleveland Cavaliers (19-63)

13. Washington Wizards (23-59)

11. Detroit Pistons (30-52)

9. Milwaukee Bucks (35-47)

Leto 2010. bilo je ubedljivo najburnije za navijače Cleveland Cavaliersa. Svima dobro poznati odlazak LeBrona Jamesa u Miami Heat, te preko noći nastala mržnja u očima svakog simpatizera tima iz Ohaja. U novu sezonu su morali da uđu pomireni sa činjenicom da im glavne zvezde NBA lige više nema... da li je to bila prilika da u svakom igraču proradi inat i želja za dokazivanjem, ili da se jednostavno kompletna ekipa preda već na samom početku i sačeka ovogodišnji draft i nekog „novog LeBrona“. Posle sasvim solidnog starta, usledilo je gostovanje Jamesa u Clevelandu. Koliko god da su stizale uvrede na njegov račun, uz redovne zvižduke, aktuelni MVP lige je sa 38 postignutih poena utišao celu dvoranu! Od tada, stvari za Cavalierse kreću najgorim mogućim putem. Par povreda značajnih igrača u rotaciji trenera Byronna Scotta prouzrokovale su očajnu formu i neslavan rekord od čak 24 vezana poraza! Poslednje mesto na Istoku je još više začinilo ovu neuspešnu sezonu, dok u ovakvoj situaciji jedini spas može da bude uspešna draft lutrija i draft.

Da se leto 2010. za Wizardse završilo uspešnim, govori sama činjenica da su imali prvi izbor na draftu. Biranjem Johna Walla, stvorili su osovinu za buduću ekipu iz Washingtona, dok je posle tog poteza na upravi bilo da stvori što bolji roster i klupu koji će za par godina zajedno sa Wallom predstavljati nimalo naivnu ekipu na Istoku.

Premda su neki već ove godine očekivali Playoff nastup, realnost je bila da Wall i dalje nije dovoljno sazreo igrač da bi sproveo to u delo.

Retko ko je u Wizardsima pružao konstantne role, dok su se u međuvremenu u timu trpele razne promene trejdovima, otpuštanjem i potpisivanjem. Skandalozni playmaker Gilbert Arenas nije uspeo da se pored mnogo mlađeg Walla izbori za minutažu kakvu je želeo, dok je posledicom toga sasvim očekivano promenio sredinu, odlaskom u Orlando u jednom od većih trejdova ove sezone. U dresu Wizardsa je završio odlični šuter Rashard Lewis, dok se od tog događaja koncepcija rostera Washingtona znatno izmenila. Wizardsi su sezonu završili na 13. mestu istoka sa skorom 23-59, čime su dobili još jednom priliku da budu jedni od vodećih na draft lutriji.

Od šampionske ekipe 2004. godine i redovno visokoplasiranog tima, par menadžerskih grešaka usmerila je ekipu Detroita sasvim drugim putem. Rezultati u poslednjih nekoliko godina vidljivo izostaju, dok se ni na kraju mračnog tunela ne nazire svetlo i dan. Roster čine uglavnom stariji, već istrošeni igrači poput Tayshaun Princea, Richarda Hamiltona, Tracy McGradya, Bena Gordona ili Charliea Villanueve za koje ostanak u klubu visi o koncu.

Očigledno je da je timu potrebno nekoliko trejdova, ali ovog puta – pametnih trejdova.

Sezonu su završili kao 11. na Istoku sa skorom 30-52, dovoljno da ostave navijače i publiku razočarane, a isto tako da na draftu ne budu jedni od nosilaca. Ono što za mnoge ekipe predstavlja jedini spas, Pistonsi ni to ne vide kao svoj oslonac, ili makar pokušaj da će u skorije vreme stići bolje vreme za tim.

Prošle sezone Bucksi su napravili iznenađenje, predvođeni Bogutom, Salmonsom i Jenningsom uspeli su da se domognu šestog mesta na istoku i tako se plasiraju u play off prvi put nakon četiri sezone.Ove godine nisu bili te sreće. Povrede su ih sputavale kroz sezonu, Bogut i Jennings su zajedno propustili 36 utakmica, a čak i kad su igrali često se činilo kao da nesto nedostaje. Žar koju su imali prosle godine kao da se ugasio, a Pacersi su to uspeli da iskoriste i tako se domognu osmog mesta sa samo dve utakmice ispred tima iz Milwaukeea. Na Bucksima je sad da se spreme za sledeću sezonu i pokusaju da naprave bolji skor od 35-47 sa kojim su zavrsili ovu godinu, u ovom timu ima dosta talenta, u odbrani i u napadu, glavnoj trojci je potrebna potpora ostalih igrača, a tu su Ersan Ilyasova, Mbah a Moute i Chris Douglas-Roberts. Uz dobar trejd i vise srece sa povredama mozda ponovo vidimo ,,Fear the deer” transparente u playoffu.

12. New Jersey Nets (24-58)

14. Toronto Raptors (22-60) Ovo leto nije prošlo dobro za tim iz Kanade. Izgubili su ubedjlivo najveću zvezdu tima Chrisa Bosha, kao i Hedoa Turkoglua. Odlaskom Chrisa Bosha uloga lidera je pala na Andreu Bargnanija, koji je ipak pokazao da nije takav kalibar igrača. DeMar DeRozan je pored sjajnih zakucavanja pokazao da poseduje i sasvim dobar šut, dok je kao i uvek Leandro Barbosa predvodio klupu svog tima. Znalo se da će biti teško i da će rezultat od prošle godine (9. mesto na istoku) teško biti dostignut, ali se ovo svejedno može smatrati izuzetno lošom sezonom za Toronto i ostaje im nada da ce na leto uspeti da nekim velikim trejdom ili dovodjenjem neke zvezde, promene neke stvari u timu na bolje.

12

Od sezone 06-07 Netsi nisu uspeli da se domognu playoffa. Nekada standardna ekipa među 16 najboljih sada je ekipa koja učestvuje na draft lutriji. Ali ovo je tim koji se ponovo gradi, na ledjima nekih mladih talenata. Uprava Netsa bila je jako zauzeta ovog leta, u tim je došlo čak deset novih igrača. Nije se očeivalo previše od Netsa ove sezone, ali gore od prosle nije moglo.

Videlo se da ce ostati bez mesta u playoffu jos jednu godinu i svi su gledali u naredne sezone, nadajući se da će mladi sastav koji su sklopili preko leta procvetati u tim dostojan playofa, ali onda se desilo nesto sasvim neocekivano, dugogodišnja zvezda Utah Jazza, Deron Williams, prešao je u New Jersey za Devina Harrisa i Dericka Favorsa.Uz Derona stigao je i Vujačić. Ova vest je uzdrmala javnost, a Netsi su dobili igrača oko kojeg mogu da naprave franšizu. Sezonu su završili sa skorom 24-58, a sada je na njima da pokusaju da zadrže Derona i tako dobiju još jedan razlog za radost, pored nove arene koja se gradi u Brooklynu.

10. Charlotte Bobcats (34-48) Posle Play-off učešća prošle godine, ambicije igrača, uprave i navijača Bobcatsa ni ove sezone nisu padale. Međutim, posle par loših trejd odluka i puštanja nekih bitnih igrača u rotaciji, ciljevi su se znatno izmenili. Izgubili su prvog centra Tysona Chandlera u trejdu gde je na njihovoj strani završio veteran Erick Dampier, koji je već posle nekoliko dana bivao otpušten.

Na poziciji petice tada su ostali samo već istrošeni igrači u vidu Kwamea Browna i Nazrija Mohammed. Posle Feltonovog napuštanja Charlottea, otvorio se prostor za znatno mlađeg i talentovanog DJ Augustinea, koji je na pravi način iskoristio poverenje koje mu je ukazano.

Ipak, profit koji su Bobcatsi ove sezone ostvarili ostaje samo na neki pojedincima. Timski uspesi su izostajali, dok su regularni deo sezone završili na neslavnoj desetoj poziciji, iako su nekoliko puta opasno zapretili ekipama ispred sebe i nagovestili da se neće tako lako predati od borbe za Play-off učešće. Na njihovu žalost, njihova neuspešna avantura ove sezone se završava sa skorom 34-48, tako da sada osveženje ekipi leži samo u pametno obavljenom draftu.

13

season review 8. Indiana Hawks (37-45)

6. New York Knicks (42-40)

4. Orlando Magic (52-30)

2. Miami Heat (58-24)

U želji da se popravi prošlosezonski rezultat, Pacersi su preko leta doveli iz Hornetsa mladog plejmejkera Darena Collisona, a odrekli se usluga Troya Murphyja. Medjutim ekipa na početku sezone nije dobro izgledala, najvise “zahvaljujuci” treneru Jim O'Brienu, koji je nekim nerezonskim potezima upropastio atmosferu u svlačionici i oko nje. 30-og januara O'Brien je otpušten i na njegovo mesto je došao do tada njegov asistent- Frank Vogel. Odmah se videlo značajno poboljšanje u igri Pacersa, te su odmah postali i izuzetno neugodan protivnik za svaki tim u ligi. Pokušali su poboljšati tim dovodjenjem sjajnog O.J Mayo-a iz Memphisa, ali sticajem okolnosti su zakasnili sa kompletnim obavljanjem trejda. Medjutim, bez obzira na to, Pacersi su 6. aprila pobedom nad Wizardsima obezbedili mesto u Playoffu, prvi put nakon 5 godina.

Niko nije očekivao da urade nešto više protiv najboljeg tima u ligi u prvoj rundi, ali su ipak uspeli da dobiju jednuutakmicu,uz činjenicu da Bullsi nisu nijednu utakmicu rešili sa lakoćom.

Posle potpisivanja Amare Stoudemirea pre početka sezone kao slobodnog agenta, ambicije ekipe iz New Yorka znatno su se uvećale. Svima je bilo jasno da je ovo tim koji je u fazi gradnje i da uz dosta dobro finansijsko stanje njihovi ciljevi se ne zaustavljaju samo na Play-offu. Za njih ova sezona rezultatski nije bila od značaja koliko od tržnice i igrača koji čekaju na promenu nove sredine. Tako su na pola sezone velikim trejdom tri tima dobili dva superstara u vidu Carmelo Anthonya i Chaunceya Billupsa. Stvorena je osnova u vidu tandema Anthonya i Stoudemirea, dok se preostali deo zadatka svodi na pokušaj dovođenja još jednog velikog imena (spektakulacije o Chrisu Paulu), kao i poboljšanje klupe koja bi u skorije vreme trebala da predstavlja desnu ruku nosiocima ekipe. Regularni deo sezone su završili na šestom mestu Istoka i za protivnike u plejofu dobili Boston Seltikse koji su ih pocistili. Prava avantura za upravu i navijače predstoji ovog leta kada se očekuje nastavak građenja što kvalitetnijeg tima.

Orlando je u ovu sezonu ušao sa glavnim ciljem da se na kraju sezone zadrži Dwight Howard u timu. Da bi to ostvarili, u decembru su dovedeni Richardson, Clark i Turkoglu iz Sunsa, te Gilbert Arenas iz Washingtona. Bez obzira na te trejdove igra Magica se zasnivala na učinku Dwighta Howarda. Opet je bio dominantan cele sezone i retko se našao neko ko bi makar malo mogao da ga zaustavi. Kada njemu ne bi išlo ništa od ruke, pojavljivali su se Richardson i Nelson, koji su sjajnim šutevima dobijali neke utakmice. Ipak, videlo se da neće biti sjajne sezone kao prošle,budući da su se Boston, Miami i Chicago odvojili i Orlandu je ostalo samo da se sprema za duele sa Atlantom u Playoffu koju su prošle godine dobili sa 4-0. Ove godine je bila drugačija priča, budući da je Atlanta sjajnim igrama uspela da dobije Orlando sa 4-2 i ostavila veliki problem navijačima Magica, koji se sada svi plaše i nadaju se da Howard ipak neće izraziti želju da ode iz njihovog grada.

Tim sa Floride je imao više nego burno leto 2010.

U ekipu je stigao Chris Bosh, a nakon Decisiona mu se pridružio i tadašnji MVP Lebron James. Svi su sa nestrpljenjem iščekivali da vide kako će na terenu izgledati trio Wade-James-Bosh. Već na samom startu sezone, u prvoj utakmici, su poraženi od Celticsa i odmah su krenula osporavanja od strane javnosti. Posle prvih mesec dana imali su jedva pozitivan skor 9-8. Izgledalo je kao da su se kockice konačno složile i u naredne 22 utakmice su zabeležili samo jedan poraz i tako su svima stavili do znanja da su upravo oni jedni od glavnih kandidata za titulu ove sezone.

Odbrana Heata u kojoj su dominirali Joel Anthony, Lebron James i Dwyane Wade je ponekad bila veoma frustrirajuća po protivnike. Što se napada tiče, onaj prvi pomenuti trojac je bio veoma konstantan i u proseku beležio skoro 70 poena po utakmici (James i Wade po 24, Bosh 18).

Početkom marta otpuštaju dosadašnjeg pleja Carlosa Arroya i potpisuju slobodnog agenta Mikea Bibbya, koji im je svojim iskustvom doneo potrebnu količinu ozbiljnosti u igri. Relativno lako dolaze do toliko očekivanog finala konferencije gde trenutno vode veliku borbu sa Chicago Bullsima.

7. Philadelphia 76ers (41-41) Ekipa čije boje su branili Julius Erving, Allen Iverson, Wilt Chamberlain, Moses Malone, Charles Barkley i mnogi drugi već duži niz godina nije neki veliki faktor u ligi. Nakon katastrofalne prošle sezone uprava Phile uvela je reforme, na mesto trenera stigao je Doug Collins, koji je kao igrac nosio boje 76ersa. Uz novog trenera tim je dobio i drugog pika na draftu, mladi Evan Turner, po mnogima sledeći Kobe Bryant, stigao je u tim kako bi doneo više opcija u napadu i skinuo teret sa ledja dugogodišnjem lideru tima, Andre Igoudali. U tim su u zamenu za Delemberda stigli Spencer Hawes i Andres Nocioni. Nakon što se bura oko drafta i trejdova pred start sezone stišala, Sixersi su imali sasvim solidnu ekipu, na prvi pogled se činilo da imaju savršen sklop mladosti i iskustva, ali start sezone je mnoge naterao da promene mišljenje. Katastrofalan start sezone, sa skorom 3-13 mnogi su mislili da je još jedna sezona bačena u propast. Turner nije pružao partije kakve su se očekivale, tim je delovao van balansa, bez neke prave igre, pa cak i želje, međutim kada su sve sve promene slegle igra je krenula da se popravlja. Do kraja sezone imali su skor 41-41. To je sve što im je bilo potrebno da kao osma ekipa istoka odu u playoff, gde ih je dočekala ekipa Miamia i očekivano odnela pobedu 4:1. Medjutim, ekipa Philadelphie je krenula pravim putem. Lou Williams, Jrue Holiday, Jody Meeks i uvek raspoloženi Thadeus Young napreduju iz godine u godinu, Evan Turner ulazi u svoju drugu sezonu, a Doug Collins nastavlja da gradi tim koji će možda za par godina vratiti playoff uzbuđenje u Philu.

14

eastern conference 5. Atlanta Hawks (44-38) Do skoro jedna od talentovanijih ekipa u ligi, sada sve više sazreva i pretvara se u jednu od boljih ekipa svoje istočne konferencije. Ipak, činjenica koja može da zabrine ljude u Atlanti jeste da su njihovi dometi već treću godinu isti, bez iole većih pomaka ka boljem, i sada se čini da ostvareni rezultati nisu onakvi kakvima su se simpatizeri Atlante nadali. Takođe, stvoreni su utisci da su roster i finansije suviše statični za veće ciljeve. Na čelu sa Joeom Johnsonom, Joshom Smithom i Alom Horfordom, pre par godina stvoren je temelj ekipe Hawksa, koja je danas potencijalno mogla biti mnogo uspešnija. Bilo kako bilo, očigledno je da neki, u rotaciji, bitni igrači poput Johnsona, Crawforda ili Hinricha nisu više mladi, da mesta za napredak nema toliko, te da čitavi uspesi Atlante ne bi trebali da se vezuju za više od polufinala Istoka u narednih nekoliko godina. Osim, naravno, u slučaju nekih promena i pametnih poteza uprave, što na draftu, što trejdovima. Atlanta Hawksi su ovu sezonu završili na petom mestu konferencije, sa skorom 44-38.

Odgovor na pitanje koliko daleko može tim ove godine da dogura u Play-offu, dobićemo uskoro.

3. Boston Celtics (56-26) Nakon prošlogodišnjeg finala u kojem su u sedmoj utakmici bili poraženi od Lakersa, mnogi su govorili da je ovo poslednja sezona u kojoj je ova ekipa Celticsa imala mogućnost da se bori za trofej. Tokom leta su dovedena dva O’neala (Shaquille i Jermaine). Osporavanja su bila poduprta činjenicom da su najvažniji igrači Celticsa (izuzev Ronda) na zalasku karijere. Medjutim, već u prvih deset utakmica su ostavili fenomenalan utisak sjajnom igrom u kojoj su svi mogli da uživaju. U ovom periodu su savladali direktne konkurente za vrh istoka (Miami dva puta i Chicago jednom), a do Božića su imali fantastičan skor 23-4. Imali su 14 uzastopno dobijenih utakmica i tako stavili do znanja, da Boston ove sezone nikako nije ‘penzionerska’ ekipa.

Ubitačni kvartet Rondo, Allen, Pierce, Garnett je igrao možda i najlepšu košarku od svih ekipa u ligi. Do All-Stara su imali skor 40-14, da bi nakon toga, poslednjih dana prelaznog roka, napravili bombastičan trejd. Startnog centra Kendricka Perkinsa i rezervnog pleja Natea Robinsona su prosledili u Thundere za Nenada Krstića i Jeffa Greena. Do kraja regularnog dela sezone su igrali po principu toplo-hladno, a najvažniji razlog tome je činjenica da su želeli da uspore ritam kako bi što svežiji dočekali playoff duele.

Medjutim, sigurno da je i trejd uticao na to da dodje do obaranja forme. U prvoj rundi plejofa bez velikih poteškoća čiste New York dok ih u drugoj rundi čeka ljuti rival Miami Heat, tim koji su prethodno 3 puta pobedili u regularnom delu.

Vremešni Boston ipak nije mogao da izdrži ritam Miamija i gubi seriju rezultatom 4-1.

1. Chicago Bulls (62-20) Nakon dva Play-off učešća i dva ispadanja u ranoj fazi, ambicije Bullsa su sada prerasle u sistem „ići korak dalje“. Na čelu sa mladim Derrickom Roseom, Chicago Bullsi su sada potpisali još jednog vrhunskog igrača, Carlosa Boozera. Nada da će oformiti jedan od najboljih tandema u ligi u mnogome je utihnula posle povrede bivšeg krilnog centra Utah Jazza i saznanja da će odsustvovati sa terena makar dva meseca. Ipak, fanovi najbolje ekipe 90-ih godina su i dalje verovali da će njihova ekipa moći ravnopravno da se nosi sa elitom istoka.

Kako je sezona odmicala, Bullsi su stvorili temelj nosioca u prvoj rundi Play-offa, da bi se onda na iznenađenje mnogih, njihova forma brzim tempom podizala na sve viši nivo. Pobeđeni su glavni konkurenti u samom vrhu, Boston i Miami, i kako ove dve ekipe na samom kraju regularnog dela nisu mogle da se pohvale učestalim pobedama, predvođeni fantastičnim Derrickom Roseom, Bullsi su se popeli na čelo tabele! Sa odličnim individualnim dostignućima tokom sezone i pre svega timskim uspehom, Derrick nam se čini kao siguran MVP, dok reputacija Chicaga raste neverovatnom brzinom. Od ekipe sa početka sezone čija je realnost bila između trećeg i šestog mesta, Rose i društvo su postali pravi lideri Istoka što su i dokazali plasmanom u finale konferencije.

15

season review

WESTERN CONFERENCE

15. Minnesota Timberwolves (17-65)

13. Los Angeles Clippers (32-50)

11. Utah Jazz (39-43)

9. Houston Rockets (43-39)

Kako su predhodne sezone za Timberwolvese uglavnom bili promašaji, navijači i fanovi Minnesote su u novu sezonu ušli sa više otpimizma nego što se očekivalo. Roster izgrađen uglavnom od mladih igrača koji bi trebali da predstavljaju budućnost ove ekipe odavao je utisak tima koji ne bi trebao da bude imalo naivan za nekoliko godina. Iako su već na startu sezone vezali zabrinjavajući broj poraza, rezultati istih su nas naveli na zaključke da su mnoge od utakmica u kojima Wolvesi nisu slavili lako mogle da završe drugačijim ishodom. Kevin Love je postao novi lider ekipe i ujedno jedan od boljih krilnih centara u ligi. Pod košem je činio odličan tandem sa našim „povratnikom“ Darkom Miličićem, dok ni ostale pozicije sa Wesley Johnsonom i Michael Beasleyem nisu bile zanemarljive. Na prvi pogled od ove ekipe je moglo da se očekuje dosta više, dok su oni sezonu završili sa, ni manje ni više, poslednjim mestom, ne samo na Zapadu, već i u ligi. Da li je još jedna godina u nizu postala promašaj za Kurta Rambisa, videćemo tek posle drafta, gde će na „biranju svoje budućnosti“ Minnesota sigurno imati prednost i šansu da sa nekim novajlijom pokušaju sa operacijom stvaranja nove dinastije.

Ko bi rekao da ce Clippersi biti u centru pažnje najveći deo sezone? Medijska pažnja je celu sezonu bila uprta u mladu zvezdu tima iz Los Angelesa. Blake je ceo svet dizao na noge svojim atraktivni potezima i brzom igrom, showtime je ovoga puta bio na drugoj strain LA-a, a paseve Barona Davisa nije hvatao samo Griffin, pošteno se naskakao i DeAndre Jordan, dok je Gordon bio pouzdan šuter sa distance. Negde na polovini sezone tim je napustio Davis, umesto njega dosao je Mo Williams, mladji, brži, i precizniji plejmejker, ali znatno lošiji u kreiranju igre. Uočio se pad u igri Clippersa, ali čak ni pre trejda nisu bili u poziciji za play-off. Sezonu su zavrili na trinaestom mestu sa skorom 32-50, ali ovo je još jedna mlada i kvalitetna ekipa tima iz Los Angelesa, samo vreme će pokazati da li će zajedno dostići svoj pravi potencijal.

Ova sezona bila je jako teska za Jazzere, prethodnih godina bili su standardna ekipa u playoff-u, predvodjeni Williamsom, Boozerom i dugogodisnjim trenerom Jerryem Sloanom uspeli su da se domognu i finala konferencije 2007. godine. Ali sve je pocelo da ide nizbrdo ove godine. Prvo je Boozer prešao u Chicago kao slobodan igrač, sezone je krenula sporo, mediji su pričali o konfliktima unutar tima, a onda, kao grom iz vedra neba, Sloan koji je 22 godine bio na klupi odlučio je da podnese ostavku. U javnosti je kružila priča da je on u stvari najuren zbog sukoba sa zvezdom kluba Deronom Williamsom. Sloan je to negirao, a na iznenadjenje svih Deron je nekoliko dana kasnije dobio trejd u New Jersey. Strepnje navijaca da su izvukli deblji kraj u trejdu opravdali su i igraci, tim se po prvi put od 2006. Godine nije plasirao u playoff završivši sezonu sa ucinkom 39-43.

Leto za Houston Rocketse je proteklo prilično mirno uz jedan trejd u kojem je učestvovalo 5 timova i nakon kojeg su poslali Trevora Arizu u New Orleans a u Houston je došao Courtney Lee. Rocketsi su očekivali Playoff ovoj sezoni imajući u vidu da se oporavio, još uvek prva zvezda tima,Yao Ming. Medjutim nakon samo pet utakmica u ovoj sezoni Yao se opet povredio i time otpisao samog sebe za celu sezonu. Rocketsi su igrali solidno tokom cele sezone. Gubili od slabijih timova, dobijali jače, predvodjeni Kevinom Martinom, koji se sasvim dobro nosio sa teretom lidera tima, dok mu se kasnije priključio Chase Budinger. 24. februara su u klub preko trejdova stigli i Hasheem Thabeet i Goran Dragić.

Ipak su na samom kraju sezone ostali bez Playoffa nakon čega je dotadašnji trener Rick Adelman podneo ostavku. Ovog leta Rocketsi pre svega moraju naći pravu zamenu za Adelmana a posle toga se može početi i sa eventualnim dovodjenjem novih igrača.

14. Sacramento Kings (24-58) Još od povrede Chrisa Webbera 2003. godine, tim iz Sacramenta traga za pobedom u drugom delu sezone. Od naglog pada u igri Kingsi menjaju sve, od igrača do trenera, u nadi da će u promeni pronaći spas. Iz godine u godinu Kingsi su dovodili mlade talente, gradili svoj tim za buducnost i konacno kada su svi mislili da ce dolaskom mladog Evansa ta budućnost biti svetla vlasnici kluba navijače ove velike fransize iznenadili pricama o selidbi. Navijaci i neki bivši igrači čine sve što je u njihovoj moći da sačuvaju voljeni tim u svom mestu, a rok za odluku o selidbi pomeren je za drugi maj. Kingsi nisu ni ove godine uspeli da se domognu playoffa, završivši regularni deo sa skorom 24-58, na četrnaestom mestu zapadne konferencije, ispred Minnesote.

8

10. Phoenix Suns (40-42) 12. Golden State Warriors (36-46) Ekipa koja je već dugi niz godina predstavlja jednu od najatraktivnijih u ligi nastavlja sa istim statusom, strategijom i taktikom. Kormilo ekipe od legendarnog Dona Nelsona je preuzeo dosta mlađi Keith Smart, pred kojim zadatak nije bio toliko zahtevan. Svima je skoro jasno bilo da je Play-off gotovo nedostižan cilj, a sa igračima sa kakvim je Smart raspolagao gotovo je nemoguće biti poslednji. Ponovo je ekipu vodio sjajni bekovski tandem Monta Ellis – Stephen Curry, dok im se ove godine priključio i bivši krilni centar New York Knicksa, David Lee. Iz senke je neočekivano iskočio Dorrell Wright i zajedno sa saigračima dao do znanja svima da Warriorsi neće biti nimalo naivna ekipa. Neočekivano dobar start izazvao je mnoge simpatije prosečnih NBA fanova prema njima, ali ih je kasniji pad forme ponovo stopio u prosek.

Njihova igra je i dalje bila uživanje za oko, ali su rezultati izostajali. Završili su kao 12. na Zapadu, dok su njihove ambicije i nade sada uglavnom usmerene ka draftu i relativno mladoj ekipi koja bi sa par pojedinaca trebala da ostvaruje sve veće napredke, iz godine u godinu.

Nakon poslednjeg Playoffa i fantastične igre, kojom su postali najveće iznenadjenje sezone, od Phoenix Sunsa se očekivalo ove sezone nesto više. Medjutim na leto se desio šok za navijače Sunsa. Amare Stoudemire je napustio Phoenix i postao novi član New York Knicksa. Jedina stvar koja im je mogla spasiti sezonu jeste dovodjenje prave zamene, koje ipak nije dobro prošlo.

Dovedeni su Turkoglu, Childress i Warrick. Tokom prve polovine sezone tim Sunsa se oslanjao pre svega na trojac-Nash,Hill,Frye. Kanadjanin je i sa 37 godina pokazao da je medju najboljim plejmejkerima u ligi, Hill je ostavljao fanove zaprepaštene zbog činjenice da je sa 38 godina sposoban da pruža fantasticne partije, a Frye je obarao rekorde karijere u svakoj drugoj utakmici.

U decembru se desio veliki trejd koji je možda odlučio sudbinu Sunsa. Richardson, Clark i Turkoglu su poslati u Orlando u zamenu za Cartera, Pietrusa i verovatno najvećeg iznenadjenja celog tog trejda Marcina Gortata, koji je uz Stevea Nasha izuzetno napredovao i postao bitan deo tima. Ipak,sezona je završena neuspešno i jedina stvar koja bi mogla ponovo podići Sunse do Playoffa je totalan rebuilding ekipe.

9

season review 8. Memphis Grizzlies (46-36)

6. Portland Trail Blazers (48-34)

4. Oklahoma City Thunder (55-27)

2. Los Angeles Lakers (57-25)

Prošle godine su završili na desetom mestu, ali popravivši skor za šest uspeli su da se domognu osme pozicije na ove godine dosta izjadnačenijem zapadu. Kroz regularni deo, tim je gurao Rudy Gay, a pratili su ga Randolph, Gasol, Mayo i Conley. Kao jako mlada franšiza, Memphis (nekada Vancouver) Grizzliesi nikada nisu pobedili u prvoj rundi playoffa, nikada čak nisu ni pobedili u play off utakmici.

Kroz istoriju su imali dobre pojedince, Pau Gasol, Mike Miller, Mike Bibby, Jason Williams…ali nikada nisu imali ovako borbene i raznovrsne igrace, šut za tri, igra u reketu, kontranapad, čvrsta odbrana, ništa od toga nije strano ovoj ekipi. Klupa je ojačana veteranima poput Tony Allena, Shane Battiera i Leona Powea, a mladi Darrell Arthur, Greivis Vasquez i Sam Young samo upijaju znanje i postaju bolji iz meča u meč. Na pola puta do playoffa katastrofa je zadesila grizlije, Gay je zadobio povredu koja će ga držati do kraja sezone. Ovo je bila sreća u nesreći za Memphis, ulogu lidera preuzeo je Zach Randolph, a ostatak ekipe se samo hranio njegovom silom i formom. Mnogi su otpisali Grizzliese pre početka serije, s pravom, ako pogledate playoff kroz istoriju videćete da je prvoplasirana ekipa u konferenciji izgubila u prvoj seriji samo tri puta, tri puta pre ove istorijske serije. Igrači Memphisa iznenadili su svet svojom igrom, izbacivši Spurse za koje su mnogi mislili da mogu do kraja.

Ipak dalje od toga nisu mogli i učešće u ovom plejofu završavaju u sedmoj utakmici polufinala zapada.

Mnogi misle da nije došlo do povrede Grega Odena da bi Blazersi bili najveća pretnja Lakersima na zapadu, ali šta bi bilo kad bi bilo nije baš zahvalna tema. Blazersi su tim koji je u stanju da jednu četvrtinu igra na šampionskom nivou, a drugu na nivou tridesetoplasirane ekipa u ligi. Već par godina su standardni članovi playoffa, ali dalje od prve runde nisu prošli. Čini se kao da ih ostale ekipa pobede iskustvom, iskustvom koje u playoffu igrači iz Portlanda nemaju. Na draftu Blazersi su uzeli Armona Johnsona, Elliota Williamsa i Luka Babbita koji je stigao iz Minesote u zamenu za Martella Webstera. U tim su doveli kao slobodnog igrača sjajnog Wesley Matthewsa, koji je u sezoni 09/10 bio senzacija u Jazzerima jer je od igrača koji nije draftovan na startu sezone postao standardan u jednom playoff timu. Kroz regularni deo sezone Blazersi su uspeli da ostanu zdravi, uprkos povredama Elliota Williamsa i Brandona Roya, i ostvare uspeh vredan šestog mesta na zapadu. Zbog povrede Roya McMillan je bio primoran da promeni stil igre, a to je donelo Aldridgeu jedinstvenu priliku da istupi i napreduje kao igrač. Na kraju prelaznog roka tim je pojačao Gerald Wallace, ovo je donelo ekipi Portlanda još jednog strašnog defanzivca, ali i brzu igru. U playoffu Blazersi su otišli kao šestoplasirana ekipa sa skorom 48-34, to je značilo da u prvoj rundi idu na Dallas. Nakon legendarne četvrte utakmice Blazersi kao da nisu imali više šta da prikažu, Kidd, Nowitzki i Chandler pobrinuli su se da iz ove serije ne dobijemo sedmu utakmicu, a Portland nije uspeo da prekine kletvu prve runde.

Senzacija od prošle sezone, Kevin Durant, i dalje puni obruče protivničkih timova. Kevin je drugu uzastupnu godinu najbolji strelac lige, a Oklahoma, sada vec oubičajno, ulazi u playoff. Prošle sezone bili su iznenadjenje, namučili su Lakerse i ispali iz prve runde, ali već tada se videlo da ovaj tim može samo da napreduje. Mladi plejmejker Russell Westbrook je dosta sazreo, popravio šut sa distance i tako skinuo malo tereta sa Kevinovih ledja. Oklahoma je počela sezonu silovito, bez mnogo promena u rosteru ova ekipa je već bila uigrana i spremna za nove izazove. Jedina stvar koja je nedostajala Thunderima bio je teški centar, neko ko će svojim prisustvom ispod koša doneti neku sigurnost u odbrani i više opcija u napadu. 24.

Februara generalni menadzer tima je napravio jedan naizgled riskantan potez, Jeff Green, do tada treći igrač OKC-a, prešao je uz Nenada Krstića u Boston za Natea Robinsona i Kendricka Perkinsa. Perkins je popunio taj deo slagalice koji je nedostajao, a odlaskom Greena više minuta dobio je talentovani Serge Ibaka. U playoffu dobili su Denver Nuggetse. Od naizgleda zanimljive serije Thunderi su na čelu sa Durantom lagano prošli u polufinale konferencije pobedivši Denver 4:1. U sledecoj rundi izbacili su nezgodni Memfis u 7 utakmica a trenutno vode borbe sa Dalasom u finalu zapadne konferencije.

Nakon „back to back“ sezone, ambicije Lakersa nisu utihnule. Sledeći cilj bio je „3-peat“ ili u prevodu treći uzastopni prsten. I pored glasina da će jedan od najvećih trenera u NBA ligi, Phil Jackson po završetku sezone 2009/2010 otići sa klupe Lakersa, iskusni trener je ipak ostao na čelu tima iz Los Angelesa. Tokom leta ekipa Lakersa je u svoje redove dovela tri nova igrača: Steve Blakea, Matta Barnesa i Theo Ratliffa. Aktuelni šampioni su u novu sezonu uplovili značajno oslabljeni neigranjem prvog centra, mladog Andrewa Bynuma. U prvu petorku uskače iskusni Lamar Odom i potiskuje Gasola na poziciju centra. Lakersi sa ovakvom ekipom sezonu startuju veoma dobro sa 8 uzastopnih pobeda, ali nakon toga kola polako kreću nizbrdo. Ubrzo se osetio nedostatak čvrstine u reketu, koju Gasol nije mogao da obezbedi. Sredinom decembra mladi centar se vraća na teren i Lakersi konačno počinju da pokazuju bolje rezultate, no ipak ostaju na trećem mestu zapadne konferencije. Nakon All Star pauze, odmoreni Lakersi punom snagom kreću ka vrhu zapada. U prvih 18 utakmica nakon pauze Lakersi pobeđuju čak 17 puta i time dospevaju na drugo mesto i samo nekoliko pobeda manjka od prvoplasiranih Spursa. No ipak Lakersi doživljavaju pad u igri i gube čak 5 utakmica za redom. Sezonu završavaju na drugom mestu i u prvoj rundi malo teže od očekivanog izbacuju Hornetse. U drugoj rundi se desilo nešto što verovatno niko nije ni sanjao da se može dogoditi. Lejkersi bivaju počišćeni od strane Dalasa i na taj način šalju Fila Džeksona u penziju.

5. Denver Nuggets (50-32)

Glavni dogadjaj leta za najbolji NBA tim iz Texasa je bilo dovodjenje Tysona Chandlera, koji im je popunjavao problematičnu poziciju petice. Već dugi niz godina, ekipa Marca Cubana nije uspela da se domogne titule, a ni ove sezone nisu svrstani medju najozbiljni je candidate za taj trofej. Dirk Nowitzki sigurno neće još jako dugo igrati u najjačoj ligi sveta i svakako da će dati sve od sebe da svoj tim odvede što dalje ove, ali i narednih sezona. U toku novembra-decembra Mavsi su uspeli da vežu 12 uzastopnih trijumfa i nagovstili da će ovo biti još jedna godina u nizu na vrhu zapada i da će biti sigurni učesnici plejofa. Iskustvo igrača Mavsa, čiju srž ekipe čine igrači koji su skoro svi ušli u četvru deceniju života, je bilo od velikog značaja tokom ove sezone. Prvih dana 2011. Caron Butler je morao na operaciju desnog kolena, koja je za njega označila kraj sezone. Butler je bio veoma važan šraf u mašineriji mavsa i do tad je imao 15 poena u proseku po utakmici. Nakon toga je usledilo 6 vezanih poraza. Kada se ekipa Ricka Carlislea malo stabilizovala, ušli su u sjajnu seriju pobeda. Ekipi se pridružio i Pedja Stojaković, kojeg su Mavsi za male pare potpisali kao slobodnog agenta u tom trenutku. Nowitzki, Kidd i ostatak družine sezonu završava skorom 57-25 i za protivnike u razigravanju dobijaju Portland TrailBlazerse koje izbacuju u 6 utakmica a u sledećoj rundi “čiste” prošlogodišnje šampione Lejkerse!

7. New Orleans Hornets (46-36) Sve su češće spektakulacije oko njihove glavne zvezde Chrisa Paula, kao i priče o njegovom ostanku, odnosno odlasku iz kluba. Bez prave pomoći saigrača, Chris polako gubi strpljenje, jer se njegove ambicije svode na mnogo više od prve runde u Play-offu. Ipak, na samom početku sezone, na čelu sa novim trenerom Montyem Williamsom, kompletnom rosteru Hornetsa je u interesu bilo da se maksimalno skoncetrišu na godinu koja je pred njima, i da u njoj ostvare što bolje rezultate. Neočkivano odličan start od 9 vezanih pobeda „lansirao“ je New Orleans na vrh tabele, i postavio pitanje: koliko oni zaista mogu ove sezone? Ipak, njihova dominacija nije dugo potrajala, jer su već posle nekoliko nedelja pali na za njih uobičajena mesta, koja ih u Play-off vode kao autsajdere. Sa skorom 46-36 New Orleans Hornetsi su završili na sedmom mestu Zapada i u prvoj rundi išli na aktuelne šampione Los Angeles Lakerse. Da stvar bude gora, desetak utakmica pre kraja regularnog dela, prvi scorer ekipe David West se povredio i sada su Chris Paul i družina morali da se pomire sa putovanjem u Los Angeles znatno oslabljeni, sa vrlo malim šansama da u seriji izdejstvuju i jednu pobedu i izbegnu „popularnu metlu“.

Zahvaljujući fenomenalnom Chrisu Paulu, Hornetsi dobijaju dve utakmice protiv Lejkersa ali to je bilo dovoljno samo za častan poraz od 4-2.

10

Već nekoliko godina stabilna ekipa Denvera bila je na korak od radikalnih promena još na startu sezone. Superstar Carmelo Anthony nije bio zadovoljan svojim stanjem, još od starta je pokazivao svoje nezadovoljstvo, što na terenu, što van njega.

Neprestano je govorio medijima da želi da promeni sredinu, pominjali su se Netsi, Knicksi pa cak i Blazersi, ali u Melovoj glavi postojala je samo jedna opcija. 22. Februara 2011. Godine Melo je trejdovan zajedno sa prvim plejmejkerom tima Billupsom i još nekoliko igrača u New York. Galama oko trejda je bila gotova, a kada su se strasti smirile uočila se jedna iznenađujuća stvar, u Denveru se ponovo igrala košarka. Knicksi su toliko uložili u Anthonya da su izgubili tri ključna igrača. Felton, Gallinari i Chandler uz nekoliko pickova i talentovanog ruskog centra Mozgova , stigli su u Denver.

Nuggetsi od tada nemaju superstara koji će da se pojavi na naslovnim stranama, ali imaju mlade i talentovane momke spremne da ostave srce na terenu. Na kraju su završili kao petoplasirana ekipa na zapadu sa rezultatom 50-32. U prvoj rundi playoffa susreli su se sa nezgodnom Oklahomom. Smatralo se da će ovo biti zanimljiva serija, neki su čak pominjali i sedmu utakmicu, ali Durant i ekipa su prohujali kroz Denver koji je uspeo da izvuče samo jednu utakmicu iz ove serije.

3. Dallas Mavericks (57-25)

1. San Antonio Spurs (61-21) Nakon prošlogodišnje katastrofe u Playoffu (Poraz od Sunsa 4-0), postavljalo se pitanje: Da li je Spursima neophodno neko novo lice u timu? Sve ljude koji su se to pitali, igrači Spursa su demantovali kada su na Božićno veče imali skor 25-4. Igra Spursa se pre svega zasnivala na sjajnoj kombinaciji Ginobilija i Parkera i dominantnost Duncana pod košem. Važan deo tima su postali Gary Neal i Chris Quinn. Spursi su tokom sezone imali nekoliko fantastičnih mečeva protiv velikih timova kao sto su dva meča protiv Heata u kojima su pobedili i izgubili sa po 30 razlike. Na kraju sezone su porazom od Phoenix Sunsa prepustili prvo mesto u ligi, koje su držali cele sezone, Bullsima. Na osnovu igara iz regularnog dela sezone od Sparsa se očekivalo makar finale konferencije. U Playoffu su u prvoj rundi za protivnike dobili Memphis. Nakon prve dve utakmice rezultat je bio 1-1. Očekivalo se da će Spursi dobiti makar jednu utakmicu u Memphisu i tako imati minimum 2-2 rezultat. To se nije desilo.

Memphis je obe utakmice dobio i kasnije izbacio Spurse sa 4-2 i time priredio veliku senzaciju. Sada se postavlja pitanje: Da li će Spursi moći da se oporave od ove senzacije i ponove iole dobar regularan deo sezone kao sto je bio ovaj ili iznenadni krah u plejofu predstavlja i kraj dobrih igara jedne od najupešnijih ekipa u poslednjoj dekadi?

11

NBA AWARDS 2011

NBA AWARDS 2011

Coach of the year

Most improved player of the year

Tom Thibodeau

Kevin Love

Tom Thibodeau, debitant na mestu glavnog trenera u NBA ligi je osvajač nagrade za najboljeg trenera u ovoj sezoni.

Zahvaljujući talentu, koji poseduje njegov tim i njegovoj strategiji uz pomoć koje su ostvarili najbolji skor u ligi (62-10), Bullsi su jedno od najprijatnijih iznenadjenja u proteklom delu sezone. Od 119 glasova, Thibodeau je osvojio 75 prvih mesta.

Od njegovog dolaska, Bullsi su zabeležili veliki napredak.

Ostvarili su čak 21 pobedu više u odnosu na prošlu sezonu.

-Veoma sam počastvovan ovim priznanjem. Ovu nagradu doživljavam kao priznanje celokupnoj organizaciji Bullsa, koja je zahvaljujući pobedama ostvarila veliki upeh u regularnom delu sezone.

Derrick Rose i Tom Thibodeau su postali dvanaesti dvojac (igrač-trener iz istog kluba) u istoriji lige koji je osvojio ove dve prestižne nagrade u istoj sezoni. Thibodeau je postao prvi debitant na klupi, uz Paula Wastphala (’93.) i Billa Russella (’67.), koji je ostvario više od 60 pobeda u sezoni.

DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE: 1962-63 - Harry Gallatin, St. Louis 1963-64 - Alex Hannum, San Francisco 1964-65 - Red Auerbach, Boston 1965-66 - Dolph Schayes, Philadelphia 1966-67 - Johnny Kerr, Chicago 1967-68 - Richie Guerin, St. Louis 1968-69 - Gene Shue, Baltimore 1969-70 - Red Holzman, New York 1970-71 - Dick Motta, Chicago 1971-72 - Bill Sharman, Los Angeles 1972-73 - Tom Heinsohn, Boston 1973-74 - Ray Scott, Detroit 1974-75 - Phil Johnson, Kansas City-Omaha 1975-76 - Bill Fitch, Cleveland 1976-77 - Tom Nissalke, Houston 1977-78 - Hubie Brown, Atlanta 16

1978-79 - Cotton Fitzsimmons, Kansas City 1979-80 - Bill Fitch, Boston 1980-81 - Jack McKinney, Indiana 1981-82 - Gene Shue, Washington 1982-83 - Don Nelson, Milwaukee 1983-84 - Frank Layden, Utah 1984-85 - Don Nelson, Milwaukee 1985-86 - Mike Fratello, Atlanta 1986-87 - Mike Schuler, Portland 1987-88 - Doug Moe, Denver 1988-89 - Cotton Fitzsimmons, Phoenix 1989-90 - Pat Riley, New York 1990-91 - Don Chaney, Houston 1991-92 - Don Nelson, Golden State 1992-93 - Pat Riley, New York 1993-94 - Lenny Wilkens, Atlanta 1994-95 - Del Harris, Los Angeles

Lakers 1995-96 - Phil Jackson, Chicago 1996-97 - Pat Riley, Miami 1997-98 - Larry Bird, Indiana 1998-99 - Mike Dunleavy, Portland 1999-00 - Doc Rivers, Orlando 2000-01 - Larry Brown, Philadelphia 2001-02 - Rick Carlisle, Detroit 2002-03 - Gregg Popovich, San Antonio 2003-04 - Hubie Brown, Memphis 2004-05 - Mike D'Antoni, Phoenix 2005-06 - Avery Johnson, Dallas 2006-07 - Sam Mitchell, Toronto 2007-08 - Byron Scott, New Orleans 2008-09 - Mike Brown, Cleveland 2009-10 – Scott Brooks, Oklahoma City

Kada jednog dana dođe vreme da se povuče crta na karijeru Kevina Love-a, biće više nego jasno da je sezona 2010./11. bila prekretnica koja mu je odredila dalji tok iste.

Ove sezone je prosečno beležio 20.2 poena i 15.2 skokova (predvodio ligu u ovoj kategoriji) po utakmici. To je značilo da je postizao 6 poena i 4 skoka više u odnosu na predhodnu sezonu. Iako se ne radi o nekom senzacionalnom skoku kada su u pitanju njegove brojke, jedne činjenice moramo biti svesni. Love je od solidnog NBA igrača (14p,11s), probio jedno veoma čvrstu barijeru i ove sezone izrastao u jednog od superstarova (20p,15s) najjače lige na svetu. Samim tim, obezbedio je sebi prvi All-Star nastup i nagovestio da će u budućnosti biti igrač od kojeg će svi protivnici strepeti.

U sezoni koja je za njega u ovom trenutku već završena postigao je neke individualne statističke podvige koji su itekako vredni pažnje. U protekloj sezoni je upisao 53 uzastopna double-double učinka, postao je prvi igrač nakon Mosesa Malone-a koji je u proseku beležio preko 20 poena I 15 skokova po meču. Takođe, na jednoj utakmici je postigao preko 30 poena i 30 skokova.

Iako Kevin nije igrač čiji su highlightsi prepuni gracioznih poteza ili monstruoznih zakucavanja, koji zaustavljaju dah svih ljubitelja košarke, on je igrač kojeg bi svaki košarkaški trener poželeo da ima na rosteru. Svojim sjajnim građenjem i postavljanjem osigurava veliki broj skokova, nakon kojih ničije lopte u napadu pretvara u lagane poene, dok defenzivne skokove pretvara u kontre T-Wolvesa. Odlikuje ga solidan šut spolja, kojim izludjuje sve slabije pokretljive četvorke lige koje ga čuvaju. Medjutim, uprkos svim naporima Kevina Love-a, Minnesota je ove godine bila tim sa najgorim skorom u ligi. Preostalo im je da se nadaju da će na draftu pokupiti nekog supertalentovanog igrača, koji će zajedno sa Kevinom i družinom pokušati da ispiše neku srećniju stranicu u istoriji Timberwolvesa.

DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE: 1985-86 1986-87 1987-88 1988-89 1989-90 1990-91 1991-92 1992-93 1993-94 1994-95 1995-96 1996-97 1997-98

Alvin Robertson, San Antonio Dale Ellis, Seattle Kevin Duckworth, Portland Kevin Johnson, Phoenix Rony Seikaly, Miami Scott Skiles, Orlando Pervis Ellison, Washington Mahmoud Abdul-Rauf, Denver Don MacLean, Washington Dana Barros, Philadelphia Gheorghe Muresan, Washington Isaac Austin, Miami Alan Henderson, Atlanta

1998-99 1999-00 2000-01 2001-02 2002-03 2003-04 2004-05 2005-06 2006-07 2007-08 2008-09 2009-10 2010-11

Darrell Armstrong, Orlando Jalen Rose, Indiana Tracy McGrady, Orlando Jermaine ONeal, Indiana Gilbert Arenas, Golden State Zach Randolph, Portland Bobby Simmons, L.A. Clippers Boris Diaw, Phoenix Monta Ellis, Golden State Hedo Turkoglu, Orlando Danny Granger, Indiana Aaron Brooks, Houston Kevin Love, Minnesota

17

NBA AWARDS 2011 Rookie of the year

NBA AWARDS 2011 6th man of the year

Blake Griffin Još pre početka sezone, prema procenama svih analitičara, Blake Griffin je bio jedan od najozbiljnijih kandidata za ovu prestižnu nagradu. Medjutim, još na samom startu veći deo medija je bio priklonjeniji drugom novajliji, prošlogodišnjem prvom piku sa drafta - Johnu Wallu. Skoro svi su bili na njegovoj strani i možda je baš to razlog zbog kojeg se negov čamac prevrnuo. Zbog tek zalečene povrede Griffina, niko nije mogao sa sigurnošću tvrditi kakva će biti njegova debitantska sezona, koja je morala biti odložena za godinu dana.

Počevši od prve utakmice, prvog poena koji je zabeležio u NBA (fantastični alley-oop), svima je stavio do znanja da je ovo njegova sezona. Tokom sezone beležio je 22.5 poena i 12.1 skokova po meču, uz čak 63 double-double učinka. U svojoj rookie sezoni je izborio status All-Stara. Na istom dogadjaju je i pobedio u takmičenju u zakucavanjima, preskočivši automobil. Kada je u pitanju konkurencija za Rookiea godine (Wall, Cousins, Fields i ostali ), nije im ostavio ni tračak nade da mogu da se okite ovom prestižnom nagradom. Postao je prvi igrač, nakon Davida Robinsona, kojem je jednoglasno dodeljena ova nagrada. Od 118 glasova, Griffin je dobio svih 118 prvih mesta. Iako njegovi Clippersi ove godine nisu uspeli da se plasiraju u Play-Off, dobili su novog vodju i lidera svoje franšize, koji će uz podršku Gordona i ostatka ekipe, biti ozbiljna konkurencija svim jakim timovima u sezonama koje dolaze.

Lamar Odom Najbolji rezervista NBA lige za sezonu 2010./11. je igrač LA Lakersa Lamar Odom. U 82. utakmice regularnog dela sezone ulogu startera imao je samo 35 puta, beležio je u proseku 14.0 poena, 8.7 skokova i 3.0 asistencije po meču. To je bio dovoljan razlog da Odom postane prvi igrač u istoriji Lakersa, koji je osvojio ovu nagradu.

-Ova nagrada mi mnogo znači. Poverenje saigrača uprokos tome što uglavnom nisam starter je veliko priznanje. To mi daje odredjenu mentalnu snagu, koja je poterbna svim igračima koji na teren ulaze sa klupe.

Iako je proglašen za najboljeg šestog igrača lige, svima koji su tim iz LA-a gledali ove sezone, jasno je da je Odom treća violina sastava kojim komanduje Phil Jackson. Njegova svestranost i raznovrsnost u igri već godinama donese veliki uspeh Lakersima. Lamar je igrač koji bez problema može da igra na poziciji 3 i 4, ali isto tako je sa svojih 209cm sposoban da prenese loptu na protivničku polovinu sa velikom lakoćom zahvaljući sjajnom kontrolom lopte.

DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE: 1952-53 - Don Meineke, Fort Wayne 1953-54 - Ray Felix, Baltimore 1954-55 - Bob Pettit, Milwaukee 1955-56 - Maurice Stokes, Rochester 1956-57 - Tom Heinsohn, Boston 1957-58 - Woody Sauldsberry, Philadelphia 1958-59 - Elgin Baylor, Minneapolis 1959-60 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1960-61 - Oscar Robertson, Cincinnati 1961-62 - Walt Bellamy, Chicago 1962-63 - Terry Dischinger, Chicago 1963-64 - Jerry Lucas, Cincinnati 1964-65 - Willis Reed, New York 1965-66 - Rick Barry, San Francisco 1966-67 - Dave Bing, Detroit 1967-68 - Earl Monroe, Baltimore 1968-69 - Wes Unseld, Baltimore 1969-70 - Kareem Abdul-Jabbar, Milwaukee 1970-71 - Dave Cowens, Boston (tie) 1970-71 - Geoff Petrie, Portland (tie)

18

1971-72 - Sidney Wicks, Portland 1972-73 - Bob McAdoo, Buffalo 1973-74 - Ernie DiGregorio, Buffalo 1974-75 - Keith Wilkes, Golden State 1975-76 - Alvan Adams, Phoenix 1976-77 - Adrian Dantley, Buffalo 1977-78 - Walter Davis, Phoenix 1978-79 - Phil Ford, Kansas City 1979-80 - Larry Bird, Boston 1980-81 - Darrell Griffith, Utah 1981-82 - Buck Williams, New Jersey 1982-83 - Terry Cummings, San Diego 1983-84 - Ralph Sampson, Houston 1984-85 - Michael Jordan, Chicago 1985-86 - Patrick Ewing, New York 1986-87 - Chuck Person, Indiana 1987-88 - Mark Jackson, New York 1988-89 - Mitch Richmond, Golden State 1989-90 - David Robinson, San Antonio 1990-91 - Derrick Coleman, NJ 1991-92 - Larry Johnson, Charlotte

1992-93 - Shaquille O'Neal, Orlando 1993-94 - Chris Webber, Golden State 1994-95 - Grant Hill, Detroit (tie) 1994-95 - Jason Kidd, Dallas (tie) 1995-96 - Damon Stoudamire, Toronto 1996-97 - Allen Iverson, Philadelphia 1997-98 - Tim Duncan, San Antonio 1998-99 - Vince Carter, Toronto 1999-00 - Elton Brand, Chicago (tie) 1999-00 - Steve Francis, Houston (tie) 2000-01 - Mike Miller, Orlando 2001-02 - Pau Gasol, Memphis 2002-03 - Amar'e Stoudemire, Phoenix 2003-04 - LeBron James, Cleveland 2004-05 - Emeka Okafor, Charlotte 2005-06 - Chris Paul, New Orleans 2006-07 - Brandon Roy, Portland 2007-08 - Kevin Durant, Seattle 2008-09 - Derrick Rose, Chicago 2009-10 - Tyreke Evans, Sacramento 2010-11 - Blake Griffin, L.A. Clippers

DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE: 1982-83 1983-84 1984-85 1985-86 1986-87 1987-88 1988-89 1989-90 1990-91 1991-92 1992-93 1993-94 1994-95 1995-96 1996-97

Bobby Jones, Philadelphia 76ers Kevin McHale, Boston Celtics Kevin McHale, Boston Celtics Bill Walton, Boston Celtics Ricky Pierce, Milwaukee Bucks Roy Tarpley, Dallas Mavericks Eddie Johnson, Phoenix Suns Ricky Pierce, Milwaukee Bucks Detlef Schrempf, Indiana Pacers Detlef Schrempf, Indiana Pacers Clifford Robinson, Portland Trail Blazers Dell Curry, Charlotte Hornets Anthony Mason, New York Knicks Toni Kukoc, Chicago Bulls John Starks, New York Knicks

1997-98 1998-99 1999-00 2000-01 2001-02 2002-03 2003-04 2004-05 2005-06 2006-07 2007-08 2008-09 2009-10 2010-11

Danny Manning, Phoenix Suns Darrell Armstrong, Orlando Magic Rodney Rogers, Phoenix Suns Aaron McKie, Philadelphia 76ers Corliss Williamson, Detroit Pistons Bobby Jackson, Sacramento Kings Antawn Jamison, Dallas Mavericks Ben Gordon, Chicago Bulls Mike Miller, Memphis Grizzlies Leandro Barbosa, Phoenix Suns Manu Ginobili, San Antonio Spurs Jason Terry, Dallas Mavericks Jamal Crawford, Atlanta Hawks Lamar Odom, Los Angeles Lakers

19

NBA AWARDS 2011

NBA AWARDS 2011

Most valuable player of the year Defensive Player of the Year

Most valuable player of the year

Derrick Rose Dwight Howard

Derrick Rose je osvajač najvažnije individualne nagrade u sezoni 2010/11, a to je MVP trofej. Uprkos raznoraznim špekulacijama dušebrižnika o tome da li je baš D-Rose ove godine Još od samog početka sezone, svimazaslužio je biloda jasno da će odnese ovu nagradu, glasovima kompetentnih ljudi, dotični je Dwight Howard treći put za redom osvojiti ovu nagradu. odneo ubedljivu pobedu.

Dvadesetdvogodišnji Rose je ove Jedino što je moglo da ga zaustavi na tom putu je eventugodine izrastao u pravog lidera na terenu. Mnogi su nakon dodele alna povreda, jer Howard nema dostojnu konkurenciju kada ove nagrade, imali stav da Rose nije imao znatno bolje statističke je ovaj segment igre u pitanju. Dvadesetšestogogišnji centar brojke od ostalih kandidata (LBJ-a, Duranta, Bryanta, Howarda), Orlando Magica ima ulogu za najbitnijeg igrača svoje ekipe koji su takodje bili nominovani ovu nagradu.

Medjutim, da li sui trenutno najboljeg Svojom upojavom statistički podaci uvek centra relevantnina da svetu. donesu prevagu ovakvim (ogromnim odrazom za svoju situacijama?rasponom Očigledno ruku je dai neverovatnim je odgovor negativan.

Dovoljno je visinu) predstavlja strah i trepet u reketu, ne samo za svoje reći da je D-Rose tokom cele sezone igrao konstantno i da je bio match-up već i sve Bullsa, bekove koje karakteriše glavni šraf u rivale, mašineriji Chicago kojilige su ostvarili najbolji skor u ligi (62-10). prodor igra.

Rose je postao najmladji MVP u istoriji i na tajodradjujem način, oborioi -Odbrambeni zadaci su nešto što lige najbolje record koji se je držao Unseld izostane sezonetako.

1968/69, kada je postao potrudiću da i u Was budućnosti U narednim godiMVP sa 23 godine.

Od 120 glasova, Rose je osvojio 113 prvih mesta nama ću takodje pokušavati da dominiram u ovom segment i ubedljivo nadmašio konkurenciju. U sezoni je beležio 25.0 poena, igre i na taj način promenim ovu igru, koliko god to bude u 7.7 asistencija i 4.1 skok po meču. mojoj moći.

-Zaista sam poslaskan ovim priznanjem. Igrali smo dobro tokom Dwight je ove sezone proseku beležio 14.0 skokova cele sezone i uvek smo ugledali utakmicu unapred.

Nadam(drugi se da u ligi) i 2.4 blokade (četvrti u ligi) po utakmici.

Sa 66 doublećemo u ovom Playoffu, potvrditi kvalitet koji smo pokazali tokom double sezone. učinaka je predvodio ligu i ovim parametrima, a šest puta upisao učinak preko 20još poena i skokova na utakNakonješto je postao prviod MVP Bullsa od Mihaela Jordana, mediji su I njemu već počeli da traže novog naslednika. kaže dadodamo mu poredjenja sa MJ-om ne stavljaju nikakav teret na ledja, jer su oni mici.

Kada Rose na sve ovo podatak da je uuopšte poslednjih sasvim različiti igrači, za ali da svakakodefanzivca teži da se na neki 20 godina nagrada najboljeg čak 17način putajednog bila dana približi Michaelu. Današnji Bullsi imaju skoz drugačiji koncept od onih iz 90-ih.

Medjutim, jedna stvar im je slična. To je neosporni talenat i dodeljena igraču na centarskoj poziciji, nikoga ne bi trebalo glad za titulom.

Ovogodišnji Playoff će pokazati koliko je zaista da čudi što je Dwight Howard treći put za redom osvajač oveD-Rose sposoban da predvodi Bullse do titule koju u ‘vetrovitom’ gradu željno iščekuju. prestižne nagrade.

Derrick Rose

Derrick Rose je osvajač najvažnije individualne nagrade u sezoni 2010/11, a to je MVP trofej. Uprkos raznoraznim špekulacijama dušebrižnika o tome da li je baš D-Rose zaslužio da ove godine odnese ovu nagradu, glasovima kompetentnih ljudi, dotični je odneo ubedljivu pobedu. Dvadesetdvogodišnji Rose je ove godine izrastao u pravog lidera na terenu. Mnogi su nakon dodele ove nagrade, imali stav da Rose nije imao znatno bolje statističke brojke od ostalih kandidata (LBJ-a, Duranta, Bryanta, Howarda), koji su takodje bili nominovani za ovu nagradu. Medjutim, da li su statistički podaci uvek relevantni da donesu prevagu u ovakvim situacijama? Očigledno je da je odgovor negativan. Dovoljno je reći da je D-Rose tokom cele sezone igrao konstantno i da je bio glavni šraf u mašineriji Chicago Bullsa, koji su ostvarili najbolji skor u ligi (62-10).

Rose je postao najmladji MVP u istoriji lige i na taj način, oborio record koji je držao Was Unseld iz sezone 1968/69, kada je postao MVP sa 23 godine. Od 120 glasova, Rose je osvojio 113 prvih mesta i ubedljivo nadmašio konkurenciju. U sezoni je beležio 25.0 poena, 7.7 asistencija i 4.1 skok po meču.

-Zaista sam poslaskan ovim priznanjem. Igrali smo dobro tokom cele sezone i uvek smo gledali utakmicu unapred. Nadam se da ćemo u ovom Playoffu, potvrditi kvalitet koji smo pokazali tokom sezone.

Nakon što je postao prvi MVP Bullsa još od Mihaela Jordana, mediji su I njemu već počeli da traže novog naslednika. Rose kaže da mu poredjenja sa MJ-om uopšte ne stavljaju nikakav teret na ledja, jer su oni sasvim različiti igrači, ali da svakako teži da se na neki način jednog dana približi Michaelu. Današnji Bullsi imaju skoz drugačiji koncept od onih iz 90-ih. Medjutim, jedna stvar im je slična. To je neosporni talenat i glad za titulom. Ovogodišnji Playoff će pokazati koliko je zaista D-Rose sposoban da predvodi Bullse do titule koju u ‘vetrovitom’ gradu željno iščekuju.

DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE:

DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE:

kee 1955-56 - Bob Pettit, St. Louis DOSADAŠNJI OSVAJAČI NAGRADE: 1991-92 - Michael Jordan, Chicago 1974-75 - Bob McAdoo, Buffalo 1992-93 - Charles Barkley, Phoenix| 1956-57 - Bob Cousy, Boston 1975-76 - Kareem Abdul-Jabbar, 1993-94 - Hakeem Atlanta Olajuwon, Houston 1957-58 - Bill Russell, Boston 1982-83 Sidney Moncrief, Milwaukee 1996-97Los Dikembe Mutombo, Angeles 1994-95 David Robinson, 1958-59 Bob Pettit, St. Louis 1983-84 Sidney Moncrief, Milwaukee 1997-98 Dikembe Mutombo, AtlantaSan Antonio 1976-77 - Kareem Abdul-Jabbar, Los 1995-96 - Michael Jordan, Chicago 1959-60 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1984-85 Mark Eaton, Utah 1998-99 Alonzo Mourning, Miami Angeles 1996-97 - Karl Malone, Utah 1960-61 - Bill Russell, Boston 1999-00 Alonzo Mourning, Miami 1985-86 AlvinBoston Robertson, San Antonio 1977-78 - Bill Walton, Portland 1997-98 - Michael Jordan, Chicago 1961-62 - Bill Russell, 2000-01 Dikembe Mutombo, Philadelphia 1986-87 Michael Cooper, L.A. Lakers 1978-79 - Moses Malone, Houston 1998-99 - Karl Malone, Utah 1962-63 - Bill Russell, Boston 1999-00 -Detroit Shaquille O'Neal, L.A. Lakers 1963-64 - Oscar Robertson, Cincinnati 1987-88 Michael Jordan, Chicago1979-80 - Kareem Abdul-Jabbar, 2001-02Los Ben Wallace, Angeles 2000-01 -Detroit Allen Iverson, Philadelphia 1964-65 - Bill Russell, 1988-89 MarkBoston Eaton, Utah 2002-03 Ben Wallace, 1980-81 - Julius Erving, Philadelphia 2001-02 - Tim Duncan, San Antonio 1965-66 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1989-90 Dennis Rodman, Detroit 2003-04 Ron Artest, Indiana 1981-82 - Moses Malone, Houston 2002-03 - Tim Duncan, San Antonio 1966-67 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 2004-05 Ben Wallace, 1990-91 Dennis Rodman, Detroit1982-83 - Moses Malone, Philadelphia 2003-04 -Detroit Kevin Garnett, Minnesota 1967-68 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1991-92 DavidBaltimore Robinson, San Antonio 1983-84 - Larry Bird, Boston 2005-06 Ben Wallace, 2004-05 -Detroit Steve Nash, Phoenix 1968-69 - Wes Unseld, 1984-85 - Larry Bird, Boston 2006-07 Marcus 2005-06 - Steve Nash, Phoenix 1969-70 - Willis Reed, New York 1992-93 Hakeem Olajuwon, Houston Camby, Denver 1985-86 Larry Bird, Boston 2006-07 Dirk Nowitzki, 1970-71 Kareem Abdul-Jabbar, Milwau2007-08 Kevin Garnett, Boston Dallas 1993-94 Hakeem Olajuwon, Houston kee 1986-87 - Magic Johnson, L.A. Lakers 2007-08 - Kobe Bryant, L.A. Lakers 1994-95 Dikembe Mutombo, Denver 2008-09 Dwight Howard, Orlando 2008-09 - LeBron James, Cleveland 1971-72 - Kareem Abdul-Jabbar, Milwau1987-88 - Michael Jordan, Chicago Howard, Orlando 2009-10 - LeBron James, Cleveland kee 1995-96 Gary Payton, Seattle 1988-89 - Magic Johnson, L.A.2009-10 Lakers Dwight 2010-11 - Derrick Rose, Chicago 1972-73 - Dave Cowens, Boston 1989-90 - Magic Johnson, L.A. Lakers 1973-74 - Kareem Abdul-Jabbar, Milwau1990-91 - Michael Jordan, Chicago

20

1955-56 - Bob Pettit, St. Louis 1956-57 - Bob Cousy, Boston 1957-58 - Bill Russell, Boston 1958-59 - Bob Pettit, St. Louis 1959-60 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1960-61 - Bill Russell, Boston 1961-62 - Bill Russell, Boston 1962-63 - Bill Russell, Boston 1963-64 - Oscar Robertson, Cincinnati 1964-65 - Bill Russell, Boston 1965-66 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1966-67 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1967-68 - Wilt Chamberlain, Philadelphia 1968-69 - Wes Unseld, Baltimore 1969-70 - Willis Reed, New York 1970-71 - Kareem Abdul-Jabbar, Milwaukee 1971-72 - Kareem Abdul-Jabbar, Milwaukee 1972-73 - Dave Cowens, Boston 1973-74 - Kareem Abdul-Jabbar, Milwau-

21

kee 1974-75 - Bob McAdoo, Buffalo 1975-76 - Kareem Abdul-Jabbar, Los Angeles 1976-77 - Kareem Abdul-Jabbar, Los Angeles 1977-78 - Bill Walton, Portland 1978-79 - Moses Malone, Houston 1979-80 - Kareem Abdul-Jabbar, Los Angeles 1980-81 - Julius Erving, Philadelphia 1981-82 - Moses Malone, Houston 1982-83 - Moses Malone, Philadelphia 1983-84 - Larry Bird, Boston 1984-85 - Larry Bird, Boston 1985-86 - Larry Bird, Boston 1986-87 - Magic Johnson, L.A. Lakers 1987-88 - Michael Jordan, Chicago 1988-89 - Magic Johnson, L.A. Lakers 1989-90 - Magic Johnson, L.A. Lakers 1990-91 - Michael Jordan, Chicago

1991-92 - Michael Jordan, Chicago 1992-93 - Charles Barkley, Phoenix| 1993-94 - Hakeem Olajuwon, Houston 1994-95 - David Robinson, San Antonio 1995-96 - Michael Jordan, Chicago 1996-97 - Karl Malone, Utah 1997-98 - Michael Jordan, Chicago 1998-99 - Karl Malone, Utah 1999-00 - Shaquille O'Neal, L.A. Lakers 2000-01 - Allen Iverson, Philadelphia 2001-02 - Tim Duncan, San Antonio 2002-03 - Tim Duncan, San Antonio 2003-04 - Kevin Garnett, Minnesota 2004-05 - Steve Nash, Phoenix 2005-06 - Steve Nash, Phoenix 2006-07 - Dirk Nowitzki, Dallas 2007-08 - Kobe Bryant, L.A. Lakers 2008-09 - LeBron James, Cleveland 2009-10 - LeBron James, Cleveland 2010-11 - Derrick Rose, Chicago

21

NBA AWARDS 2011

NBA All-Defensive first team

Najbolje NBA petorke All-NBA first team 2010/2011 R. Rondo

K. Bryant

L. James

K. Garnett

D. Howard

NBA All-Defensive second team

D. Rose

K. Bryant

L. James

K. Durant

D. Howard

All-NBA second team 2010/2011 C. Paul

T. Allen

A. Iguodala

Y. Noah

T. Chandler

B. Griffin

D. Cousins

NBA All-Rookie first team

R. Westbrook

D. Wade

D. Nowitzki

P. Gasol

A. Stoudemire

All-NBA third team 2010/2011

J. Wall

G. Neal

L. Fields

NBA All-Rookie second team

C. Paul

E. Ginobili

L. Aldridge

A. Horford

Z. Randolph E. Bledsoe

22

W. Johnson

P. George

D. Favors

G. Monroe 23

Classic NBA stories Piše: Dražen Knežević

JAMES NAISMITH -OTAC KOŠARKELatinska poslovica kaže: "Historia magistra vitae est.", ili na našem jeziku: "Istorija je učiteljica života.". Vodeći se ovom poslovicom, moramo biti svesni da neke stvari i dogadjaji nikada ne bi trebalo da budu zaboravljeni. A što se košarke tiče, postoje stvari koje bi trebalo da zna svako dete pre nego što veže patike i istrči na košarkaško igralište. Bilo bi poželjno da to zna i svaki košarkaški amater, kao i bilo koji košarkarški zaljubljenik. Na žalost, ovo ne zna ni većina NBA košarkaša. Svi malo pre navedeni bi trebalo da znaju da su blisko povezani sa samo jednim čovekom. Čovekom koji je osmislio jedan od najzanimljivijih sportova današnjice koji se smatra i ocem košarke. Njegovo ime je James Naismith.

James Naismith je rodjen 1861. godine u Kanadi. Odrastao je gradiću Almonte u kojem je proveo veći deo svog detinjstva živeći sa tetkom i tečom. Od malih nogu je pokazivao zainteresovanost za sport. Sa svojih 180cm, koliko je imao nakon srednje škole, bio je viši od većine svojih vršnjaka.

Odlučio je da ostane u svetu sporta i da upiše McGill koledž u Montrealu. Na koledžu se bavio fudbalom i gimnastikom. Kada je 1891. godine završio studije, dobio je posao profesora fizičkog na univerzitetu na kojem je diplomirao. Ubrzo nakon toga, napušta Montreal i seli se u Springfield u državu Massachusetts, gde je obavljao isti posao.

Sastavljao je ekipe i trenirao studente koji su studirali na Springfieldskom koledžu. Najviše pažnje se posvećivalo fudbalu, ragbiju i bejzbolu. Medjutim, kako su u Massachusettsu bile veoma hladne zime, Naismith je bio primoran

da svojim studentima i ovom periodu osmisli neku igru, koja bi mogla da se igra u zatvorenom prostoru. Igru pomoću koje bi mogli da održavaju formu tokom zime. Bilo mu je potrebno dve nedelje da osmisli igru, koja je zauvek promenila istoriju sporta.

26

Proučavajući najpopularnije sportove tog vremena: fudbal, bejzbol, hokej i ragbi, Naismith je odlučio da bi fudbalska lopta bila najupotrebljivija za njegovu novu igru. Odmah je izbacio pravilo koje je poticalo iz ragbija, a to je trčanje sa loptom. Najveća razlika izmedju današnje i ondašnje košarke je što se ranije lopta nije smela driblati. Igra pod nazivom ’’duck on the rock’’ Naismithu je koristila kao inspiracija da osmisli novu igru.

Naime, postavio je dve drvene korpe na dva kraja školske sale. Korpe su bile na visini od 10 stopa ili približno 305cm. Odredio je da budu na ovoj visini, jer je na toj visini bila postavljena prečka gola u američkom fudbalu. Ovo pravilo se zadržalo do današnjih dana.

Zatim je odredio granice igrališta i rasperedio ekipe od po devet igrača, jer je odeljenje s kojim je izvršio eksperiment imalo 18 učenika. 21. decembra 1891. godine, kada je zvanično i patentirao novu igru, koja se tada zvala Basket Ball, Naismith je objavio 13 osnovnih pravila na kojim se zasnivala igra.

Classic NBA stories Lopta može biti bačena u bilo kom pravcu sa jednom ili dve ruke.

-trenutno: Ovo pravilo je i dalje na snazi. Jedina promena je vraćanje 1 lopte na svoju polovinu. Od trenutka kada lopta predje na protivničku polovinu, ne sme biti vraćena ukoliko je ne izbaci odbrambeni igrač.

Lopta može biti izbijena sa jednom ili obe ruke.

-trenutno: lopta i dalje može biti izbijena sa jednom ili obe ruke. Može 2 biti izbijena iz ruku protivnika, ili tokom šuta. Ovo pravilo je evoluiralo i osmišljena je blokada, pri kojoj odbrambeni igrač može blokirati loptu i posle šuta sve dok ona nije u silaznoj putanji.

Igrač ne sme trčati sa loptom.

3 -trenutno: Igrač i dalje ne sme da trči sa loptom, već je mora driblati ili dodati drugom igraču.

Lopta mora biti pridržavana rukma. Nije dozvoljeno koristiti druge delove 4 tela radi kontrole lopte.

-trenutno: još uvek važi pravilo Nije dozvoljeno udaranje, guranje, laktanje, štipanje ili slični načini kojim bi se ometao protivnik. Ukoliko igrač prekrši ovo pravilo, bio bi mu sviran faul. Drugi faul bi ga isključio iz igre do sledećeg pogotka, a ako je bilo namere da se povredi protivnik, usledilo bi isključenje do kraja utakmice, bez mogućnosti zamene.

5 -trenutno: Poput Naismithovog pravila, igrač može biti izbačen iz igre zbog 6 faulova. Ukoliko je dosudjen nesportski prekršaj, slede dva slobodna bacanja i ponovni posed lopte. Za ekstemne nesportske faulove, igrač može biti isključen sa utakmice sa pravom zamene, kao i suspendovan u narednim utakmicama.

Nije dozvoljeno udaranje lopte pesnicom.

-trenutno: pravilo je korigovano u slučaju da igrač kreativnošću pokuša da 6 doda loptu saigraču. Današnji igrači često koriste dodavanje iza ledja, dodavanje laktom (poput Jasona Williamsa).

Ukoliko ekipa pravi konstantne i uzastopne faulove, protivniku se pišu poeni.

7 -trenutno: Ovo pravilo više nije na snazi. Posle pet faulova u jednoj četvrtini, ekipa ulazi u bonus i svaki sledeći faul im omogućava dva slobodna bacanja.

Koš je postignut kada lopta bude ubačena u obruč i ostane unutar njega.

Tokom upućivanja šuta, odbrana ne sme dirati obruč, kao ni konstrukciju koša. Ukoliko dodje do kršenja pravila, protivniku se upisuje pogodak.

8 -trenutno: pravilo je izmenjeno s obzirom da obruč sada ima rupu i lopta ne ostaje u njemu. Igrač i dalje ne sme dodirivati obruč u toku šuta. Uvedeno je i pravilo silazne putanje.

Ukoliko lopta napusti granice igrališta, mora biti ubačena od strane igrača koji je nakon toga prvi stigao do nje. U slučaju rasprave i nedoumice, sudija odlučuje. Lopta mora biti ubačena u roku od 5 sekundi od trenutka 9 kada je sudija uruči. Ukoliko dodje do kršenja pravila, lopta se dodeljuje protivniku.

-trenutno: pravilo za pet sekundi i dalje važi, ali lopta se dodeljuje ekipi koja nije imala poslednji kontakt sa loptom.

Zapisničari beleže faulove, koje sudija svira. Sudija svira faulove prema pravilu br.5.

10 -trenutno: postoje tri sudije, koje sviraju faulove i imaju dozvolu da isključe igrače.

Sudija odlučuje kada je lopta van igrališta i kada se zaustavlja vreme.

11 Takodje odlučuje kada je pogodak regularan.

-trenutno: sudije i dalje odlučuju čiji je posed lopte. Postoje i ljudi za Igra se dva poluvremena od po 15 minuta, sa petominutnom pauzom izmedju njih.

12 -trenutno: pravilo je izmenjeno, u NBA-u se igraju četvrtine po 12 minuta.

Ukoliko je nerešen rezultat, sledi produžetak od pet minuta. Pauza posle druge četvrtine traje 15 minuta.

Ekipa koja postogne više poena je pobednik. U slučaju da je rezultat na kraju nerešen, uz saglasnost kapitena, može biti nastavljena do sledećeg pogotka.

13 -trenutno: Tim sa večim brojem poena na kraju utakmice pobedjuje. Ako je rezultat nerešen, igra se produžetak, sve dok na kraju istog jedna ekipa ne bude imala više poena.

27

Classic NBA stories pobeda i 66 poraza. James je bio više zainteresovan za posao profesora fizičkog, nego za trenerski posao. Nakon trenerske karijere nastavio je da radi kao profesor na univerzitetu. 1910.

Godine je dobio diplomu, koja mu je omogućila da radi kao profesor i zauvek je napustio trenerski posao. 1936. godine, Naismith je prisustvovao Olimpijadi u Berlinu, kada je košarka i zvanično postala olimpijski sport. Dve godine kasnije je dobio titulu doktora na univerzitetu McGill, koji je pohadjao.

28. novembra 1939. u 78. godini života je doživeo srčani napad nakon kojeg je preminuo.

Danas je član FIBA-ine košarkaške kuće slavnih, a mnogo nagrade i košarkaška priznanja u svetu danas nose njegovo ime.

NASLEDSTVO

EVOLUCIJA KOŠARKE Kako se vremenom košarka razvijala, dolazilo je do neophodnih korekcija Naismithovih pravila. 1901. uveden je dribling, koji do tada nije bio sastavni deo igre. Igrač bi mogao izvesti samo jedan dribling, ali nakon toga nije smeo da uputi šut kao košu, već je morao da doda loptu. Za trčanje sa loptom bi bio sviran faul sve do 1922. godine, kada je odlučeno da će se u tom slučaju lopta dodeliti protivniku. 1944. je uveden ‘Goaltending’, odnosno u slučaju da odbrambeni igrač dira loptu pri šutu dok je ona u sliznoj putanji, pisali bi se poeni protivnicima. 1958 je uveden i ofanzivni Goaltending.

Pravilo koje je spasilo košarku i koje je ovaj sport učilo daleko zanimljivijim i atraktivnijim je vremensko ograničenje napada. Na ovu ideju je došao Daniel Biasone, vlasnik tadašnjeg NBA kluba Syracuse Nationalsa (danas Philadelphia 76ersa). Košarka je postala dosadan sport u kome bi ekipa koja dodje do malo značajnije prednosti ‘zamrzavala’ loptu do kraja utakmice i terala protivnika da 26 pravi konstantne faulove. Najpoznatiji po čuvenom zadržavanju lopte je bio NBA legenda Bob Cousey, koji je bio i pouzdan izvodjač slobodnih bacanja. Proučavajući igru Biasone je došao do statističkog podatka da se na utakmici uputi oko 120 šuteva ka košu, tj. svaka ekipa po 60.

Obzirom da utakmica traje 48 minuta ili 2880 sekundi, došao je do savršene formule: 2880/120=24. Od tada je svaki napad ograničen na 24 sekunde, te bi u slučaju kršenja ovog pravila lopta bila dodeljivana protivniku. Takodje su menjane i dimenzije reketa, koji je bio proširen. Kao uzrok potpune dominacije Wilta Chamberlaina, vreme koje igrač može da propvede u reketu je ograničeno na samo tri sekunde.

NAISMITH U XX VEKU

Največi umovi čovečanstva uglavnom nikada nisu imali materijalne korsti od svog stvaralaštva. Poput mnogih genijalaca iz sveta nauke ili umestnosti, ni Dr James Naismith se nije obogatio zahvaljujući svom vizionarskom dostignuću. Medjutim, čovečanstvu je u nasledje ostavio nešto što su ljudi znali da cene neguju.

Košarka se ubraja medju najpopularnije sportove današnjice. Za stotine miliona ljudi širom sveta postala je ne samo način, već i smisao života. Kako su prolazile godine i decenije, košarka se menjala. Ne samo što se pravila igre tiče, već i odnosa javnosti prema istoj. Mnogi ljudi se profesionalno bave košarkom, a neki od njih zaradjuju milione dolara. U trenucima kada je Dr James Naismith osmišljavao ovu igru, sigurno da mu ni na pamet nije padalo da bi košarka mogla biti ovako dobro privhaćena u svetu da će se razviti do neslućenih razmera.

Priču o ocu košarke bi trebalo završiti na isti način kao što je započeta. Latinska poslovica tvrdi:’’Vox populi, vox Dei. ‘’ - ‘’Glas naroda je Božji glas.’’.

Narod je presudio. Gotovo da ne postoji mesto na planeti gde se danas ne igra košarka. U ime svih koji su igrali, koji igraju i koji će tek igrati jedan od najatraktivnijih I najelegantnijih sportova - košarku, trebalo bi glasno reći: ’’Hvala doktore Naismith!’’.

Novi sport je polako zaživeo, a Naismith se preselio u Denver gde je završio medicinu na Gross Medical koledžu. 1898. je veoma važna godina u Naismithovom životu. Te godine postaje košarkaški trener na univerzitetu Kansas, na kojem je proveo 9 sezona i ostvario skor od 55

28

JEDINI SRPSKI NBA PORTAL I FORUM

Posetite jedini srpski portal i forum koji okuplja fanove NBA lige. Čitajte najnovije vesti iz NBA, izveštaje sa utakmica, zanimljive tekstove i kolumne naših članova.Takođe možete se uključiti u zanimljive i kvalitetne diskusije na forumu. Tim NBA-Serbia želi Vam srdačnu dobrodošlicu na naš portal i forum!

www.nba-serbia.net

ROBERT HORRY Piše: Strahinja Živanov Po rečima legendarnog košarkaša Boston Celticsa, Larry Birda, clutch šutevi, i šutevi kada se rešavaju utakmice u poslednjim sekundama "odvajaju dečake od muškaraca". Retki su oni koji su imali takvu staloženost i hladnokrvnost u presudnim trenucima, a takvi su i najviše cenjeni. Jordan ne bi bio Jordan da nije pogodio toliko clutch šuteva u Play-offu, i finalima, kojima je doneo Bullsima 6 naslova, Billups ne bi imao nadimak "Mr. Big Shot", Larry Bird ne bi bio takva legenda Bostona da im nije doneo toliko dobijenih utakmica clutch šutevima. Takvih igrača tokom NBA istorije u ligi ima, ali je pitanje da li je ijedan nalik junaku naše današnje priče, Roberta "Big Shot Rob" Horrya - jednostavno, čoveka za velike utakmice!

Robert Horry se rodio 25. Avgusta, u državi Maryland. Pohađao je srednju školu Naismith Alabama, te univerzitet u Alabami.

Na draftu 92. bio je izabran od strane Houston Rocketsa, kao 11. pick. Iako već tada opisan kao odličan šuter, niko nije ni naslućivao kakvog su igrača dobili, sa takvim clutch sposobnostima. U rookie sezoni je bio na proseku od 10.1 poen i 5 skokova, što mu je donelo izbor u drugu najbolju petorku novajlija, ali i prvu petorku u Rocketsima, zajedno sa Kennyem Smithom, Vernon Maxwellom, Otis Thorpeom i naravno, Hakeemom Olajuwonom.

Četiri sezone u Rocketsima, od 92. do 96. uz 2 naslova, gde je u oba imao veliku ulogu. 1994. su pobeđeni Knicksi, 4-3, a potom godinu dana kasnije i Magic, koga su demolirali, sa 4-0. Upravo te sezone je Horry izveo svoju prve značajne odlučujuće šuteve. Prvi je bio u finalu Zapadne konferencije protiv Spursa, kada je skok šutom 5 sekundi pre kraja doneo pobedu

svom timu. A potom, i u NBA finalu protiv Magica, kada je trojkom 2 sekunde do kraja doneo vodstvo Rocketsima od 3-0 u seriji. Ali, od Horrya će najbolje tek slediti.

Iako je imao bitnu ulogu u timu, Rocketsi su ipak rešili da ga trejduju.

1996., zajedno sa Samom Cassellom odlazi u Phoenix Sunse za NBA legendu, Charlesa Barkleya, ali zbog svađe sa trenerom Dannyem Aingeom, Sunsi ga se brzo rešavaju, trejdom na pola sezone 96./97. u Lakerse za Cedrica Ceballosa, čime otpočinje njegova avantura u Los Angelesu.

Ali, njegov "clutch vrhunac" je bilo finale Zapada 2002., protiv Kingsa.

Uz vodstvo 2-1 u seriji za Sacramento, game 4 se igrao u Staples Centru, kada se u zadnji napad ušlo sa prednošću Kingsa 99-97. Posle promašaja Kobe Bryanta, naš as Vlade Divac nehotice izbija loptu, ali grešku uviđa tek kada shvati do koga ona dolazi. Do nikog drugog nego Horrya, koji je sa oduševljenjem prihvata i hladnokrvno daje trojku u zadnjoj sekundi za pobedu Lakersa.

Svakako njegov najbitniji clutch šut u karijeri.

LA LAKERS Prva 2 Play-offa, za Lakerse su značila ispadanja od Jazzera u polufinalu konferencije, i potom od Spursa. Horry se "seli" na klupu, i odatle šalje svoj doprinos. U regularnoj sezoni, statsi i više nego prosečni, uz neka 4 - 5 poena, imao je i oko 4 skoka, ali je Play-off Horryu opet predstavljao vreme i mesto gde će se uozbiljiti. Cetvrta sezona (1999.-00) u Lakersima, obeležila je i dolazak legendarnog Phila Jacksona na klupu, čime se stvari znatno menjaju. Lakersi blistaju u regularnoj sezoni, a potom u PO redom izbacuju, Kingse, Sunse, Blazerse i u finalu, Pacerse. U trećoj utakmici finala ima učinak od 10 poena, 7 skokova, 7 asistencija, a u četvrtoj 17 poena i 6 skokova, uz nekoliko bitnih trojki pred kraj meča. Sledeće sezone, Lakersi su ponovo u finalu, i protiv Sixersa u nekoliko navrata daje koševe u zadnjoj četvrtini, kada su se čak i zvezdama poput Bryanta ili Shaqa "zavezale ruke".

SA SPURS Dolaskom Karla Malonea u LAL, Horryevo vreme u Los Angelesu je prošlo. Odlazi u SA Spurse, sa kojima ima sjajnih, zadnjih 5 sezona.

U sezoni 2004/2005 Spursi osvajaju svoj 2 NBA naslov, a Horry ponovo ima važnu ulogu. U 5. utakmici finala protiv Detroit Pistonsa, nakon što u prvom poluvremenu nije postigao nijedan koš, na kraju utakmice koja je ušla u produžetak ima čak 21 poen, i postaje prvo ime Spursa u tom meču, uključujući i clutch šut 6 sekundi do kraja.

U Sparsima ostaje još 3 sezone, uz još jedan osvojen naslov, drugi njegov sa San Antoniom i ukupno čak sedmi.

Robert Horry će zauvek ostati upamćen kao igrač, koji je bio najbolji, kada je to najpotrebnije.

Njegova igra u plejof utakmicama je nešto potpuno drugačije od one u regularnom delu sezone. Taj njegov kvalitet su uspeli da prepoznaju najveći košarkaški umovi svih vremena poput: Phila Jacksona, Gregga Popovicha i Rudya Tomjanovicha. Oni su znali da maksimalno iskoriste njegov potencijal.

Iako nikada u karijeri nije beležio više od 12 poena u proseku u toku sezone, niti je izabran u All-Star ekipu, Horry stoji rame uz rame sa najboljim košarkašima svih vremena po broju osvojenih šampionskih titula. Više od njega imaju samo velikani Boston Celticsa, koji su od kraja pedesetih, pa sve do sedamdesetih uzimali trofeje, a to su: Bill Russel, Sam Jones, KC Jones, John Havlichek, Frank Ramsey, Tom Heinson, Jim Loscytoff i Satch Sanders. Dok se iza Horrya nalaze veličine poput: K.A. Jabbara, Michaela Jordana, Scottiea Pippena, Bobba Cousya i drugi. Jednostavno, malo pre pomenuti treneri su znali koji tajni sastojak i začin je proverena receptura za osvajanje titule.

BIG SHOT ROB

31

intervju

preko zvezde do zvezda -igor rakocevicIgrač neverovatne eksplozivnosti. Izuzentno brz prvi korak koji zadaje glavobolje skoro svim odbrambenim igračima u Evropi. Sjajne atletske sposobnosti, pomoću kojih u svakoj situaciji može sebi obezbediti skok-šut, koji izvodi sa visokoprocentnom preciznošću. Odlična kontrola lopte i pregled igre koji unaperdjuje iz sezone u sezonu.Kombinacija brze kretnje bez lopte i sposobnosti da pogodi šut sa gotovo svih pozicija na terenu su dodatno opterećenje odbrambenim igračima. Uloga lidera i u trenucima kada se lomi utakmica je samo još jedan od faktora koji ovog igrača čine jednim od najboljih bekova u Evropi. Ovaj raznovrsni napadački arsenal već duže od jedne decenije pokazuje na košarkaškim parketima širom Starog kontinenta. Iako je već mnogima do sad jasno, njegovo ime je Igor Rakočević.

NBAS: Da li si samoinicijativno počeo da treniraš košarku ili je to bilo nečija preporuka?

Igor: Ne, otac koji je bio reprezentativac stare Jugoslavije i član Crvene Zvezde me je odveo na trening kada sam imao 11 godina.

Posle treninga sam bio jako uzbudjen i jedva sam čekao sledeći...

NBAS: Bio si član tima Crvene Zvezde u sezoni 1997/98, kada je osvojena poslednja državna titula. Kakve utiske i uspomene nosiš iz ovog perioda?

Igor: Sjajne uspomene! Izuzetno uspešna sezona, jako dobro smo igrali i imali smo veliku podrsku navijaca. To je bila moja prva velika titula.

NBAS: Bio si takodje stalni član reprezentacije, kako u mladjim kategorijama, tako i u seniorskom timu. Da li si osećao neku razliku u klubskim nastupima u odnosu na reprezentativne?

Igor: Velika je razlika u nastupanju za klub, i za svoju zemlju. Naravno, nema veće časti od te da igraš košarku predstavljajući svoju zemlju.

NBA SERBIA

NBAS: Osvojio si EP (Istanbul 2001.) i SP (Indianapolis 2002.).

Kakav je osećaj kada se popneš na pobedničko postolje i kada te stotine hiljada ljudi dočekaju na balkonu pri povratku u Beograd?

Igor: Osećaj je neverovatan. Osećaj uspeha, sreće i ponosa.

NBAS: Nakon Indianapolisa si se odlučio da predješ u NBA u Minnesota Timberwolvese. Da li je to bio jedan od tvojih dečačkih snova?

Igor: Naravno. Još kao klinac sam sanjao o tome i bio sam ubedjen da ću jednog dana igrati u nekoj NBA ekipi. San mi se ostvario.

NBAS: U Minnesoti si imao priliku da igraš sa Kevinom Garnettom, koji je tad bio jedan od najboljih igrača na svetu, a poznat je i kao jedan od najmotivisanijih igrača sve do danas. Kakav utisak je ostavio na tebe i kakav ste odnos imali?

NBAS: Zbog čega si nosio broj 36 u Minnesoti?

Igor: Zato što je moj broj 8 bio zauzet tada. Onda sam uzeo broj 36 koji mi je slučajno pripao na Pre Draft Camp-u u Chicagu.

Igor: Apsolutno! Ta sezona mi je ostala u posebnom sećanju, jer smo imali fenomenalnu atmosferu u ekipi. Igrali smo odlicno, osvojili trofej i svi smo napredovali. Bilo je uzivanje igrati u takvom ambijentu.

NBAS: Da li si možda ostao u kontaktu sa nekim od igrača iz T-Wolvesa?

Igor: Ponekad se cujem sa Wally Sczserbiakom.

Igor: Lični šuterski trener poznatog snajpera Steve Kerr-a mi je pokazao tu tehniku. Iako je dosta toga u glavi, pomogao mi je da mi procenat slobodnih bacanja skoči sa 70% na oko 90%. I dan danas držim rekord Evrolige u pogodjenim bacanjima za redom. Veoma sam mu zahvalan.

NBAS: Ko ti je bio najbolji saigrač u dosadašnjoj karijeri?

Igor: To je Aleksandar Smiljanić, koji mi je i veliki životni prijatelj.

NBAS: Kog igrača ti je bilo najteže da čuvaš?

NBAS: 2009. godine si potpisao trogodišnji ugovor sa Turskim Efesom za multimilionski ugovor.

Da li te je novac promenio u bilo kom delu karijere i ako jeste u kojoj meri?

Igor: Nikada nisam imao ni sa kim neke specijalne poteškoće u odbrani, ali kada već moram nekog da izdvojim neka to bude Luis Bullock.

Igor: Ljudi koji me znaju i još pre sticanja slave i novca mi baš zameraju što se uopšte nisam promenio. Ha, ha!!

Datum rođenja: 29.3.1978.

Mesto rođenja: Beograd Visina: 194cm Težina: 86kg Pozicija: bek NBA draft: 2000/2nd round/22nd pick (Minnesota Timberwolves)

NBAS: Šta očekuješ od Efesa do kraja ove sezone i kakvi su planovi za predstojeću sezonu?

NBAS: Proveo si pet sezona u Španiji, najjačoj ligi u Evropi, i u tom periodu postao jedno od najzvučnijih košarkaških imena u Evropi. Da li te za ovu zemlju vežu lepe uspomene i da li bi se jednog dana ponovo vratio u neki španski klub?

Igor: Nadam se da ću odigrati još koju sezonu u Španiji. Ta zemlja je fenomenalna, ljudi su dobri, kulturni, obožavaju sport, a košarka je jako popularna. Skoro

NBAS: Ko je najbolji trener sa kojim si saradjivao i koji je trener najviše unapredio tvoju igru?

Igor: Ima mnogo dobrih trenera sa kojima sam radio. Najveći napredak sam ostvario dok me je trenirao Zmago Sagadin. Takodje moram da spomenem Mutu Nikolića, Jovicu Antonića, ali i Duška Ivanovića, Velimira Perasovića i druge.

NBAS: U sezoni 2003/04 si se vratio u Crvenu Zvezdu i osvojio Jadransku ligu i nacionalni kup na senzacionalan način. Da li je ta sezona bila 'odskočna daska', zahvaljujći kojoj si ostvario velike uspehe u daljoj karijeri?

Igor: Kevin je jako veliki profesionalac. Apsolutno svaki trening odradi maximalno. Dosta sam naučio od njega.

NBAS: Nakon jedne provedene sezone u NBA, pri povratku u Evropu, očigledno je bilo da si promenio tehniku izvodjenja slobodnih bacanja. Možeš li nam reći nešto više o tome?

svaka utakmica je rasprodata. Uz sve to, ACB liga je ubedljivo najjača u Evropi.

Igor: Nadamo se borbi za trofej, iako se klub suočava sa jako velikim problemima sa vladom Turske zbog naziva imena kluba koje predstavlja alkoholno piće.

NBAS: Da li se privatno družiš sa nekim od saigrača Efesa i koji su to?

Igor: Uglavnom su to: Nikola Vujčić,Boki Nachbar i Miroslav Raduljica. Oni su veoma fini, vaspitani momci i pravi saigrači.

Lični podaci

Timovi -Crvena Zvezda (1995-2000) -Budućnost (2000-2002) -Minnesota Timberwolves (2002-2003) -Crvena Zvezda (2003-2004) -Pamesa Valencia (2004-2005) -Real Madrid (2005-2006) -Tau Ceramica (2006-2009) -Efes Pilsen (2009- ) NBAS: Da li pratiš NBA ligu i da li imaš možda neke favorite?

Igor: Slabo pratim u poslednje vreme, a navijam za Lejkerse.

intervju NBAS: Koliko je na tebe uticalo pomeranje granice linije za tri poena?

Igor: Pozitivno! Sada ima više prostora koji mogu da iskoriste brzi igrači.

NBAS: Odakle je proistekla tvoja sklonost prema borilačkim sportovima (Jiu-jitsu)?

Igor: Kada u letnjem periodu, dodje do zasićenja košarkom, Jui-jitsu je pravi izbor za mene.

Ovo je jedan od retkih borilačkih sportova, koje mogu da treniram sa minimalnom mogućnošću od povrede, a pomaže mi dosta I u skidanju telesne masti u ovom periodu. Treniram kod Jovana Žerjala, koji je naš najveći ekspert za ovu borilačku veštinu. Nadam se da ću doći do nekog pojasa nakon košarkaške karijere.

NBAS: Proveo si godinu dana u Americi, pet godina u Španiji , a sad si u Turskoj. U kojoj od ovih zemalja ti je najviše prijao boravak i gde ti je proces adaptacije bio najlakši?

NBAS: Da li individualno treniraš za vreme letnje pauze? Ako treniraš, čemu posvećuješ najviše pažnje?

Igor: Radim samo na fizičkoj spremi, procentu masnoće u telu.

Takodje tokom leta praktikujem jiujitsu treninge.

NBAS: Koliko ti je uloga oca promenila život i da li to utiče na tvoju karijeru?

Igor: Utiče, osećam se mnogo kompletnije kao čovek od kad sam dobio sina. Mnogo sam ispunjeniji!

Doduše, malo se slabije spava, ali je sreća neizmerna.

NBAS: Imaš li neke planove za period nakon igračke karijere?

Igor: Imam. Za početak mi je želja da se mnogo odmorim, nauživam zajedno sa porodicom i da idem svuda sa svojim sinom.

MEDIJSKI SPONZOR

BS

Igor: Bez imalo razmišljanja mogu da konstatujem da je to bila Španija.

NBAS: Da li očekuješ poziv za nacionalni tim i da li bi eventualni poziv prihvatio?

Igor: Videćemo...

Lične nagrade -MVP Evropskog prvenstva U20 (1998) -Igrač Jugoslovenske lige koji je najviše napredovao (1998) -Najbolji strelac Jadranske lige (2004) - MVP F4 Jadranske lige (2004) - All-Euroleague – druga petorka (2007) -All-Euroleague – prva petorka (2009) - Alphonso Ford trofej - najbolji strelac EL (2007, 2009, 2011)

Pripremili: Dražen Knežević i Darjan Lukić

Reprezentativni uspesi -Evropsko prvenstvo U20, bronza (1996) -Svetsko prvenstvo U21, bronza (1997) -Evropsko prvenstvo U20, zlato (1998) -Evropsko prvenstvo, zlato (2001) -Svetsko prvenstvo, zlato (2002)

Klubski trofeji -Prvenstvo Jugoslavije (1998, 2001) -Kup Jugoslavije (2001) - Kup Srbije (2004) - Kup Španije (2009) - Prvenstvo Španije (2008) - Superkup Španije (2006,2007,2008)

www.balkansport.info LIVE WORLD WIDE SPORTS STREAMING

chris paul

vs

rajon rondo

Piše: Miodrag Ćirović

SEZONA

Nakon strašne povrede prošle sezone I samo 45 utakmica, Chris Paul se vratio u formu I krenuo da igra kao nekad. Ljudi su sumnjali da Hornetsi mogu da dodju do playoffa, da će najverovatnije igrati na mesto u lutriji. Celo leto brujalo se o trejdu, o tome kako Paul nije srećan u timu koji ne konkuriše za playoff, kako želi šansu za prsten…sve to Paul je negirao I okrenuo se ka košarci. Hornetsi su otvorili sezonu sa osam pobeda I ućutkali javnost. Paul je u regularnom delu imao u proseku 15.8 poena, 9.8 asistencija I bio je vodeći u ligi po broju ukradenih lopti po meču sa 2.35.

Još prošle godine su ga smatrali za najboljeg igrača Bostona, a on je uspeo još više da usavrši svoju igru. Ove sezone Rondo ima za nijansu manje poena po meču nego prošle, ali zato ima skoro dve asistencije više. Završio je regularni deo sa prosečnim dabl-dabl učinkom, a u playoffu je eksplodirao sa trenutno skoro tripldabl prosekom. Drugi u ligi po asistencijama po meču (11.2) i ukradenim loptama (2.25) u regularnom delu, sa 31 dabl-dabl učinka, 3 tripl-dabl nastupa, Rondo je još jednu sezonu među vodećim plejmejkerima lige.

NAPAD

U današnje vreme sve više se cene plejmejkeri koji žrtvuju asistencije I preuzimaju ulogu bekova, davajući po 20+ poena po meču. Ali Paul je jedan od malobrojnih igrača koji mogu redovno da ostvare 20+ poena I 10+ asistencija na meču. U napadu Paul je kompletan, meka ruka sa bilo koje distance, sjajan prodor, vizija I pas čine ga vrhunskim kreatorom igre. Protivnički timovi ne mogu da ga ostave samog, nekad ga čak udvajaju, ali odgovor na njegov napad još nije pronađen.

Kada poredimo napad i odbranu ovog igrača stvarno ne znam za koji aspekt igre bih se opredelio. Odličan na obe strane terena, Rondo pokazuje atraktivnu, brzu i pametnu igru u napadu. Od kako je predvodnik Bostona samo dobre stvari se dešavaju u zelenom gradu. Vrhunski pas, oštar prodor, fantastična kontrola lopte, samo su neke od mnogih opasnosti koje donosi Rondo kada je na terenu. Jedina slaba tačka u njegovom napadu je šut, ali iz sezone u sezonu Rajon poboljšava svoj skok šut i tako kompletira svoj arsenal.

ODBRANA

Ako mislite da je dobar u napadu čekajte samo da vidite ovu sekciju. Paul je jedan od najboljih defanzivaca lige. Njegova igra u odbrani graniči se sa nemogućim. Brze ruke, dobar pregled igre i eksplozivnost koju poseduje unose strah u kosti svakom protivnickom plejmejkeru. Igrač kojeg čuva popularni CP3 ne sme sebi da dozvoli ni sekundu nepažnje. Koncetracija i sigurnost sa kojom Paul ulazi da ukrade loptu stvarno je za divljenje. Zbog toga i jeste lider po broju ukradenih lopti sa 2.35 po meču, ukupno 188 ove sezone.

Kada imate raspon ruku i eksplozivnost, igranje odbrane ne bi trebalo da bude teško, ali tu je i psihički aspekt. Rondo poseduje sve tri vrline, što ga čini sjajnim defanzivcem. Po ukradenim loptama je drugi u ligi, a zbog eksplozivnosti ga je skoro nemoguće uhvatiti u crossover. Zbog ovakve igre u odbrani Rondo je bio član All Defensive prvog tima 2010. Godine i All Defensive drugog tima 2009. godine.

EKIPA

Nakon svega što ste pročitali mislite da sam previše subjektivno prišao opisu ovog igrača, ili se pitate zasto pobogu do sada nije bio MVP, zašto nema prsten? Odgovor se krije u naslovu ove sekcije. Kroz karijeru Paul nije imao dovoljno podršku saigrača. Chandler i West bili su jedini igrači koji su iskakali iz gomile kada je podrška u pitanju. Ali kada vidite koga sve pored sebe imaju Rondo, Wade, Rose…jasno vam je zašto niste videli Paula sa trofejom u ruci.

Šta reći kada za Piercea, Garnetta, Alena ...kada pored sebe imate tri buduća Hall of Famera znate da ste na pravom mestu. Rondo je pored ovih veličina izrastao u vrhunskog plejmejkera i verovatno Hall of Fame igrača u budučnosti. Osvojio je prsten i dva puta bio all star. Pored njih je dosegao svoj pravi potencijal, a sada uz njih čini veliku četvorku kelta.

REZIME

U ovom broju uporedio sam dva vrlo slična igrača, ali ipak dovoljno različita da se vidi presudna razlika. Rondo je od prosečnog plejmejkera izrastao u zver, u all star igrača sa šampionskim prstenom na ruci, na drugoj strani Paul je u ligu ušao kao velika nada, a očekivanja je ostvario, ako ne i prevazišao. Nije osvojio prsten, ali je uspeo da bude četiri puta član All Star tima, ruki godine i član NBA prvog i drugog tima godine. Rondo je više ostvario na timskoj sceni i sigurno bi odneo pobedu u mojim očima da Paul nije, skoro sam, doveo Hornetse do najuspešnije sezone u istoriji, prvog trofeja divizije i polufinala konferencije. Pre nego što Rondovi fanovi počnu da šalju preteće poruke na mail redakcije, preusmeriću vas na forum I temu 1vs1.

zvezda u usponu Piše: Dražen Kojović Na već spomenutom draftu 2008. godine biraju ga Seattle SuperSonicsi. Bio je to poslednji pik SuperSonicsa pre nego što se ekipa preselila u Oklahoma City. Westbrook se pridružuje ekipi u povoju, koja je prethodne godine selektovala Kevina Duranta i Jeffa Greena. Očekivanja od Westbrooka u prvoj NBA sezoni nisu bila prevelika, ali je dobroćudni momak iz Californie demantovao sve neverne Tome. Imenovan je za rukija zapadne konferencije u decembru i februaru. 1. februara 2009. godine Russell postiže rekord karijere: 34 poena u porazu od Sacramento Kingsa. Postao je prvi rooki posle Chrisa Paula (sezona 2005/2006) kome je pošlo za rukom da zabeleži triple double. Završio je sezonu 2008/2009. kao četvrti u izboru za najboljeg rukija, iza Derricka Rosea, O. J. Mayoa i Brooka Lopeza.

Kada su na NBA draftu 2008. godine Seattle SuperSonicsi (koji su se kasnije preselili i postali Oklahoma City Thunder) kao četvrtog pika izabrali Russella Westbrooka, mnogi su bili skeptični. Sam Presti, generalni menadžer tadašnjih Sonicsa, odlučio se za veliki rizik birajući igrača kome je većina analitičara predviđala mnogo niže mesto na draftu, posebno imajući u vidu da su u tom trenutku bili dostupni igrači poput Kevina Lovea, Brooka Lopeza i Erica Gordona. Ipak, kocka se isplatila. Danas, postoje eksperti koji, istina dosta stidljivo, spominju Westbrooka kao legitimnog kandidata za MVP trofej.

Russell Westbrook je rođen 12. novembra 1988. godine u Long Beachu, California. U mladosti je navijao za Los Angeles Lakerse, a omiljeni igrač mu je bio Earvin "Magic" Johnson. Pohađao je Leuzinger High school gde se pamti utakmica protiv Carsona kada je postigao 51 poen. Ipak, njegove dobre igre u srednjoj školi nisu privukle interes koledž skauta, sve dok nije dobio ponudu u vidu stipendije od UCLA Bruinsa. Kao freshman na koledžu nije se proslavio, postižući u proseku skromnih 3,4 poena po utakmici. Njegov potencijal je eksplodirao u drugoj godini, kada u proseku postiže 12,5 poena. Tokom dve godine na koledžu, njegova ekipa se oba puta domogla Final Foura gde su zaustavljeni u polufinalu. Cimer i najbolji drug na koledžu mu je bio sadašnji igrač Minne-

Nakon prve sezone svima je bilo jasno da se nešto valja iza brda u zapadnoj konferenciji, a to nešto je bila mlada i talentovana ekipa Oklahoma City Thundera čiji je oslonac činio trio Durant, Green, Westbrook. Russellova statistika nastavlja da raste eksponencijalnom brzinom. U drugoj sezoni zabeležio je 24 double-double učinka, 4 puta je postigao 30+ poena i vrlo često je flertovao sa triple doubleovima. U prvoj sedmici februara 2010. godine proglašen je igračem sedmice u NBA. U play offu Oklahoma se hrabro suprotstavlja i stavlja na muke šampionski tim Lakersa koji uspeva da ih eliminiše iz takmičenja nakon šest neizvesnih utakmica. U toj seriji, Russell pokazuje svoj raskošni talenat na obe strane terena, mučeći Kobea u odbrani i praveći haos svojim prodorima u napadu.

U leto 2010. godine, dobija poziv da brani boje svoje zemlje na svetskom prvenstvu u košarci. Westbrook je bio jedan od ključnih igrača tima koji se okitio zlatom.

Sezona 2010/2011. donosi nove uspehe, a Russell postaje igrač od koga se očekuju velike stvari. U novembru 2010. godine postiže novi rekord karijere, 43 poena u utakmici protiv Indiana Pacersa. Uskoro stiže i najveća potvrda njegovih kvaliteta, poziv za učešće na All Staru 2011. godine.

Sezonu završava sa impresivnom statistikom: 21,9 poena i 8,2 asistencije u proseku.

Na početku karijere, Westbrook je bio uglavnom poznat po svojim izuzetnim atletskim sposobnostima i fantastičnoj odbrani. Veoma atraktivna zakucavanja obezbeđivala su mu mesto na top ten listama i highlightima. Izuzetna brzina i skočnost omogućavali su mu da se poigrava sa protivničkim odbranama i po volji probija do koša. Iz sezone u sezonu Rassell poboljšava svoju igru. Iako se i dalje uglavnom pouzdaje u svoje atletske sposobnosti i veliki raspon ruku, polako svojoj igri dodaje i skok šut, a od ove sezone njegova igra iza linije za tri poena postaje pretnja za protivničke odbrane.

"Vidim kako poboljšava svoju igru svaki dan, posebno liderske sposobnosti", govori trener Thundera Scott Brooks.

"Skoro je nemoguće biti playmaker kao rookie, vrlo teško i u drugoj ili trećoj sezoni u NBA, ali Russell odrađuje strašan posao, i vodi našu ekipu." I zaista, od ekipe koja obećava, Thunder polako postaje ozbiljan kandidat za sam vrh NBA, a Durant i Westbrook jedan od najdinamičnijih tandema u ligi.

Neki misle da su se kockice konačno posložile dolaskom Kendricka Perkinsa iz Bostona (trejdovan zajedno sa Nateom Robinsonom u zamenu za Greena i Nenada Krstića) koji svojim masivnim telom pravi moćne blokove za dvojicu superstarova i donosi neophodnu čvrstinu pod košem.

Uspon Rassella Westbrooka od prosečnog igrača do superstara je trenutno jedna od najzanimljivijih priča u NBA. Sa sedamnaest godina nije mogao da zakuca, a danas je jedan od najatraktivnijih igrača u NBA. Posle srednje škole skauti su ga ignorisali, ali je briljirao u svojoj drugoj godini na koledžu.

Na NBA draftu 2008. godine, stručnjaci su smatrali da je potez Sama Prestija apsolutni promašaj. Danas, spominjemo Russella kao kandidata za MVP trofej i pričamo o Thunderu kao timu Duranta i Westbrooka.

Već tri sezone za redom zahvaljujući svojim vanzemaljskim fizičkim sposobnostima zadivljava ljubitelje košarke širom sveta. Odraz od 93cm mu omogućava izuzetno atraktivna zakucavanja i mesta na skoro svim top 10 listama najboljih poteza. Postao je igrač koji 206cm dugačkim rasponom ruku uliva stah u kosti svih napadača koje čuva. Njegova esplozivnost mu dozvoljava veliki broj ulaza pod koš, koji u kombinaciji sa sjajnim vertikalnim odrazom rezultiraju laganim polaganjima ili monstruoznim zakucavanjima. Pred njim je još bar deset NBA sezona u kojim mora da popravi svoje razigravačke sposobnosti, koje bi trebalo svaki plejmejker da poseduje. Za sada ga više vidjamo u poziciji Point guarda, a ne igrača koji izvlači maksimum od svojih klupskih kolega. Westbrook je igrač koji je uhvatio zalet ka vrhu na kojem se nalaze najbolji igrači današnjice i nema nameru da stane. Iako je čak i ove sezone bio na širem spisku kandidata za MVP-a, u njegovoj igri ima još mnogo mesta za napredak.

Ukoliko mu se sve kockice u daljem toku karijere slože, nema sumnje da će igrač takvog karaktera i takvih radnih navika biti osvajač mnogih pojedinačnih nagrada, ali i one najvažnije – šampionskog prstena.

39

kolumna Drazen kneževic:

ŠTA cETE RADITI OVOG LETA? Približava se kraj još jedne sezone u NBA ligi. Kada bismo analizirali prethodno leto, lako bismo došli do zaključka da su isto obležili novi ugovori mnogobrojnih superstarova najjače košarkaške lige sveta. Nekim ugovorima je bilo sudjeno da budu ozvaničeni leta 2010. , a neki ugovori pretstavljaju pravu enigmu za nedovoljno upućene ljubitelje NBA lige. Ugovor Richarda Jeffersona koji je potpisao leta prošle godine je, u najmanju ruku, bio dovoljan razlog da me podstakne na malo dublje razmišljanje. Naime, Jefferson, kojeg smatramo za jednog od najiskusnijih igrača u ekipi San Antonio Spursa je odbio mogućnost da u poslednjoj sezoni svog tadašnjeg ugovora inkasira neverovatnih 15 miliona dolara i potpisao je novi, 3+1 ugovor sa Spursima, po kojem bi u naredne četiri godine trebalo da zaradi malo manje od 40 miliona dolara, s tim što bi u sezoni koja dolazi zaradio ‘svega’ 8 miliona. Ovo deluje kao potpuni promašaj, zar ne? Medjutim, iza ovog poteza se krije jedna mnogo dublja tema koja se naziva CBA (Collective Bargaining Agreement).

CBA pretstavlja ugovor izmedju NBA lige i udruženja igrača, koji propisuje sve sitnice oko ugovora izmedju igrača i timova za koje nastupaju. Prethodno potpisani kolektivni ogovor ističe zaključno sa 30. junom 2011. godine. Prema rečima Davida Sterna, NBA liga je u prethodnoj sezoni zabležila gubitke u iznosu od približno 400 miliona dolara. Čelnici lige smatraju da su gubici posledica isključivo lošeg poslovanja klubova i visokih primanja koja ostvaruju igrači. Više od 2/3 timova lige su prošle sezone bili u minusu. U momentu, kada igrači više nego ikad žele da im se povećavaju primanja, čelnici lige se bore za to da se smanji dozvoljeni iznos Salary capa, kako liga ne bi pretrpela još veće gubitke. U ovom trenutku, novi dogovor, koji bi trebalo da bude donešen ovog leta, izgleda kao Mission Impossible. To može da znači samo jedno – sezona 2011/2012 će možda početi novim Lockout-om.

Upravo, malo pre pomenuti Lockout pretstavlja glavni razlog, zbog kojeg Richard Jefferson nije hteo da prošle sezone ‘omasti brke’ s 15 miliona, jer bi na taj način ovog leta bio Free Agent, a pri tome igrač sa veoma neizvesnom budućnošću, zahvaljujući, sada već veoma očekivanom štrajku igrača. Mnogo je sigurnija varijanata bila da potpiše malo skromniji (i dalje astronomski) ugovor, dok još uvek važi stari CBA. Za veoma sličan potez su se opredelili Dirk Nowitzki i Paul Pierce, koji su takodje odbili opciju da iskoriste poslednju godinu ugovora i na taj način ovo leto dočekaju kao slobodni agenti.

Još uvek nije sve definisano šta će čelnici lige tražiti u novom kolektivnom ugovoru. Za sada su najveće pretpostavke da će zahtevati smanjenje salary capa, kao i promene oko ograničenja trajanja ugovora i promene visine maksimalnih i minimalnih ugovora.

Lockut iz sezone 1998/99 je značio skraćenje sezone. Umesto 82 utakmice, timovi su odigrali samo 50 u regularnom delu sezone. Bila je to prva sezona nakon povlačenja Michaela Jordana i vreme kada su NBA liga i njeni igrači bili udaljeni nekoliko svetlosnih godina u odnosu na evropsku košarku. Upravo je ovaj Lockout učinio da neki NBA igrači odluče da predju okean i da se okušaju u Evropi. Najpoznatiji su prelasci Vlade Divca u Crvenu Zvezdu, Arvydasa Sabonisa u Zalgiris, kao i Michaela Olowokandija (prvog pika na draftu te godine) u Kinder. Medjutim, nisu se mnogo zadržali na Starom kontinentu i nakon okončanja štrajka, vratili su se u NBA. U proteklih desetak godina, situacija u Evropi se promenila. Evidentna su mnogo veća ulaganja, koja su uz pomoć konstantnog pada kvaliteta u NBA od tada, rezultirala smanjenjem razlike izmedju NBA i Evrolige. I dalje je ogromna razlika u kvalitetu ove dve lige, ali se NBA igrači više ne smatraju vanzemaljcima.U medjuvremenu su, pre svega zahvaljujući manjim porezima, neki veoma kvalitetni NBA igrači našli angažmane u Evropi. Najpoznatiji medju njima su Allan Iverson (nastupao za Bešiktaš) i Josh Childress, koji je dres Hawksa zamenio Olympiakosovim.

Dakle, ukoliko dodje do novog Lockouta, postoji opcija, da veliki broj NBA igrača, koji nemaju mutimilionske ugovore, predje u Evropu (možda i u Kinu, gde su im takodje zagarantovan novac). Ovog puta postoje šanse da ti prelasci u Evropu ne budu naivni, kako su bili za vreme prošlog štrajka. Ukoliko bi došlo do ovog scenarija, strmoglavi pad kvaliteta NBA lige bi bio neminovnost. Pre nekoliko godina, postojale su glasine da su vlasnici Olympiakosa nudili čak 50 miliona dolara LeBronu Jamesu, ukoliko bi postao član njihove ekipe. Izgleda da postoji interesovanje i za superstarove.

Veoma je teško biti objektivan u ovoj situaciji i presuditi ko je u pravu. Da li su u pravu čelnici lige koji žele da smanje basnoslovne iznose koje igrači inkasiraju iz sezone u sezonu? Ako gledamo iz tog ugla, sigurno je da ćemo doći do zaključka da su igrači, zapravo, pohlepni ljudi kojima je od životnog značaja da li će zaraditi nekoliko miliona više ili manje. Pa, šta će to može postići u životu sa 10 miliona, a da je nemoguće postići sa 5 miliona dolara?! S druge strane, igrači su upravo ti koje veliki broj košarkaških ljubitelja i navijača posmatraju kao svoje idole i uzore. Oni su ti zbog kojih se dolazi na utakmice i voli ovaj sport. U odnosu na čelnike lige (pre svega mislim na Davida Sterna), oni su obična radnička klasa koja svoju (doduše, ogromnu) platu zaradjuju na veoma požrtvovan način, odričući se mnogobrojnih stvari u životu. Oni su ti koji ‘leže’ na milionima, ali ipak najveći deo svog leta provode u salama, trenirajući do iznemoglosti, za razliku od gospode u odelima, koji svoje milione troše po nekim egzotičnim destinacijama širom planete. Medjutim, o njihovim primanjima u ovoj priči nema ni pomena…

Jedno je sigurno: i jedni i drugi su se u ovoj situaciji pokazali kao Licimuri (copyrighted by Sava-Kikinda). Jasno je da ukoliko žele da naprave novi CBA da će obe strane morati malo da popuste, inače je novi Lockout realnost. Medjutim, ovaj štrajk igrača bi mogao da se završi na drugačiji način ukoliko čelnici ne budu imali sluha na njihove zahteve. Nadam se da neće doći do kraha NBA lige (jer košarka više nikada ne bi bila na tom nivou), ali ovog puta mnogi igrači imaju sigurnije alternative nego prošli put (mislim na Evropu i Kinu). Trebalo bi da svi još jednom preispitaju svoje stavove i da postignu dogovor, kojim bi najviše profitirala košarka.

40

Bandwagoning Posećujući mnoge NBA sajtove, forume, blogove i slične stvari, veoma je lako primetiti veliki broj novopečenih fanova odredjenih timova. Ovakvi navijači se u sportskim rečnikom nazivaju ‘Bandwagon Fans’. Takvih navijača je oduvek bilo, a biće ih i u budćnosti. Tokom devedesetih su se kao grom iz vedra neba pojavljivali fanovi Jordanovih Chicago Bullsa, početkom novog milenijuma navijači Lakersa, kojima je tandem Shaq-Kobe koji je osvajao titule bio dovoljan razlog da počnu da simpatišu Jezeraše. Slično se desilo i formiranjem trojke Celticsa (Pierce, Garnett, Allen). I konačno, najnoviji primer kada su nakon pridruživanja Lebrona Jemsas i Chrisa Bosha Wadeovom Heatu navijači ovo tima krenuli da niču kao pečurke posle kiše.

Za one koji nisu dovoljno upućeni u znacenje pojma ‘Bandwagiong’, ovo su neke od najosnovnijih činjenica o ovom pojmu: 1.Treba izabrati tim koji vec duže vreme ima uspeha jer onda neće biti potrebe da ponovo menjate tim za koji "navijate" kada se završi sezona.

2.Bolje navijajte za igrača nego za neki poseban tim. Kada napusti svoj tim onda prosto navijajte za njegovu novu ekipu. Budite sigurni da ste izabrali nekog veoma talentovanog igrača, jer je veća verovatnoća da će taj tim biti uspešan.

3.Tvrdite kako ste se uvek divili svom sadašnjem timu. Biti Bandwagon fan podrazumeva da morate i da lažete u nekim situacijama.

4.Kupujte samo jeftina obeležja vašeg tima. Pošto ste samo Bandwagon fan onda nema potrebe da izdvojite 100 ili više eura na prave replike dresova i sl.

5.Kada vaš tim počne često da gubi prestanite da navijate za njega. Ako vas neko pita zašto, jednostavno kažite toj osobi da vam baš i nije toliko stalo do tog kluba.

6.Menjajte tim svake (druge) godine. Bandwagon fanovi imaju pravo da odjednom postanu navijači tima koji je u tom trenutku najdominantniji.

7.Ne obracajte previše pažnju na svoju ekipu sve do playoff-a. Svi znaju da bandwagon fanovi uglavnom isplivaju na površinu kada je njihov tim blizu osvajanja titule. Kada pocne playoff jednostavno navucite vašu jeftinu majicu i navijajte za „vaš tim“ iz sveg glasa.

P.S. Ako ste odlučili da budete Bandwagon fan, morate imati dobre nerve, jer ćete u društvu često biti predmet sprdnje i zafrkancije.

Piše: Dragan Dobrosavljević

. te znali..

Ako nis ija brata r a t s i r a t nueva im ert po njihovom la il V e li r ob -Cha bili ime R o d u s i i sv ocu. ada e Bol, t e t u n a M j ji togodišn mena, kopljem s e a n t e -P ple danskog pavao. u S n la č s koji je uubio lava londo M o p M o o Mutomb s Wamutomb e b m e -Dik cque ean Ja J a b m jezika. ka m a d e s ak govori č ko 194cm, ia k o is v je ima Barkley odacima p s le r a im h n C ič an svim zv prema 198cm.

-Hakeem Olajuwon prodao svoj p je na aukciji rvi šam prsten, jer mu pionski m u ne dozv oljava no slimanska vera šenje zla su Rock ta etsi i s ledeće go . Kada vojili titu dine oslu, poseban za Hakeema je izradjen prsten o d platine .

-Charles Ba utakmicu rkley je propust io prvu sezone povredio 1994./95. jer je oko na Claptona koncertu nekoliko dana ran Erica ije.

-Bill Walt on je po se koncerat a američ tio preko 650 kog rok Grateful Dead. benda

uu a košark r ig a d o ta bio visok an je pres e j m d r o e j R le is o n n De e šk edu srednj godine je r z e a t r e s m e o d va drug . Do d i tada je napustio m c 0 18 jedva koro 20cm rodroma Dallas s š o j o a t ae naras na čuvara g o n košarku ć o a n r ig o a s a o d p eo rth i poč ledžu. o W h t r o o F ty Junior k n u o C e k o Co nu je bronza a d o a n iz 4. godine hony je pr t 0 n 0 2 A i lo in e t m uA Car limpijade O a s u lj meda zero. bacio u je no rali zajed ig u s s s o M ms i Randy kim i košarkaškim a li il W n o s ls Ja kim fudba ls o k š o n d e r u s ekipama. pohadjao e in d o g i četir abran na je tokom iz s k io r b a t e S ij gn John i nakon to a ž d le o k četiri ftu.

NBA dra

nekad bio n a c n u D im da je T usled -Poznato je tivan plivač. Kada je v spek bazen, njego i ln sjajan i per a k lo n e n na uništ eanu. Dunca k o udara uraga u a ir n e da o da tr a je počeo p , tim je poče la u jk a a d napd ima fobiju o rku. trenira koša vorsku o služio zat k t a r k a n s je adjena -Scott Skile posedu pron m o v o g je n u kaznu, jer je marihuana. en mpioski prst ša j o sv je u allace može da m -Rasheed W a d o k a t roširio, iz 2004. p ednji prst. stane na sr je na bba Wells u B , 7 9 9 1 bra sle 3 i Bullsa po -29. decem sa v a M ju med apustio igru n u t utakmici iz e k r a p edena na ennisu RodD a minuta prov n a v lo u jenih fa zbog 6 način manu.

enigmatika AUTOR: DAMIR PETKOVSKI

ZEMLJA POD VLAŠĆU KNEZA

VRSTA AUTO TRKE

OSOBA KOJA IZDA23. SLOVO JE STAN AZBUKE SAVRŠENSTVO

SEVER VEOMA SNAŽNI LJUDI

KOŠARKAŠ- KOŠARKAŠKI POJAM KI POJAM

web

coachingbetterbball.blogspot.com

21. I 23.

SLOVO AZBUKE

HAPŠENJE (NAR.)

PREZIME KOŠARKAŠA SA SLIKE

IME KOŠARKAŠA SA SLIKE

MALI PAS

POLET (MN.)

KOŠARKAŠ VAN EKSEL KOJI JE MALE VELIČINE

IGRAČ KOJI DAJE ČASOVE IGRANJA PO KUĆAMA

VELIKI MORSKI GREBEN

Sajt je organizovan u više od 30 kategorija, najviše tekstova vezano je za NBA i NCAA ligu. U manjem obimu obuhvaćene su evropska i ženska košarka. Na sajtu se nalazi brdo kvalitetnih tekstova sa osvrtom na analizu akcija, bilo da je to zona, kontranapad ili neka druga napadačka ili odbrambena taktika.

Trening nije ništa manje zastupljen.

PLEMIĆKA TITULA IME KOŠARKAŠA MORISONA

ENERGIJA

TRINITRO TOLUOL (SKR.) MILAN ERAK

AKTINIJUM MEDICINSKI PAMUK

AMERIKANCI (ŽARG.)

METAR SLAVNI MUZIČAR, DŽON GL. GRAD J. KOREJE

SOJ, PASMINA (MN.) DUG VREMENSKI PERIOD

NAŠ KOŠARKAŠ, VLADIMIR AZOT

KONJUGOVANA LINOLEINSKA KISELINA TESLA DEO DOLARA (MN.) ANDRES NOĆIONI

1. I 7.

SLOVO AZBUKE

IME OLIMPIJSKE KOŠARKAŠA IGRE (SKR.) HORFORDA

RIK ADELMAN

PETI VOKAL

DAMA U ŠAHU

TREĆI VOKAL

KISEONIK

MNOŽINA (SKR.)

IVO ANDRIĆ

NARODNA IME REPUBLIKA PISCA DE (SKR.) MOPASANA

Može se naći i dosta korisnih šablona po kojima treneri organizuju treninge svog tima, statistiku ili skauting igrača. Sve u svemu, ogromna i izuzetna baza podataka za sve trenere.

Ako vas zanima oblast snage i kondicije, odbrane 1 na 1, postavljanja igrača u napadu ili odbrani, sve je to detaljno objašnjeno.

NBA KOŠARKAŠ

NBA @ twitter

GRAM

NBA KOŠARKAŠ

1. Za najboljeg šestog igrača ‘91 i ‘92 godine proglašen je? a) Detlef Šrempf b) Kliford Robinson c) Riki Pirs

3. Koje godine je Medžik Džonson prvi put proglašen za MVP? a) 1987 b) 1986 c) 1985

2. Za Rookie igrača u sezoni 1969/70 proglašen je? a) Rik Beri b) Erl Monro c) Karim Abdul Džabar

4. Koje godine je Džejson Kid debitovao u NBA ligi? a) 1994 b) 1996 c) 1997

Rešenja iz 1. broja NBA magazina: Osmosmerka: Fil Džekson Kviz: 1. a), 2. c), 3. c), 4. b), 5. a), 6. b) Anagram: Emeka Okafor

Posebna priča je forum. U pitanju je prava zajednica trenera sa različitih strana sveta, koji nesebično dele svoje košarkaško znanje sa drugima. Forum je organizovan u nekoliko sekcija a donosi nam hrpu informacija vezanih za taktike gde su razni treneri u svojim komentarima analizirali određene situacije u toku igre, bilo da je u pitanju “motion” napad ili pak napad nekog NBA ili NCAA tima, zonska odbrana, presing ili odbrana čovek na čoveka.

Ukoliko volite detaljno da pratite košarkašku igru ili se bavite trenerskim poslom, evo sjajnog sajta za vas.

PARAĆIN

5. Rekord lige u broju izgubljenih lopti iznosi 4524. Ko je vlasnik ovog rekorda? a) Čarls Barkli b) Karl Meloun c) Patrik Juing

Svoje omiljene NBA igrače možete pratiti i na društvenoj mreži Twitter @swish41

@THE_REAL_SHAQ

@chrisbosh

Tačne odgovore na kviz pitanja možete saznati u sledećem broju.

NIKAD (veći) MALER (Američki trener) ___ _______ Pripremio: Damir Petkovski

quotes -Volim New York, jer uvek nosim oružje sa sobom.

-Aludirajući na nekadašnju potpunu dominaciju tamnoputih igrača: Nisu nam potrebne sudije, ali pretpostavljam da i belci moraju nešto da rade.

-Komentar na Lebronov Decision: To je bilo zlostavljanje. Želim da mi vrate nazad tih sat vremena života.

-Zašto ljudi koji počinju da ćelave puštaju bradu?! Ja sam to podneo kao čovek.

-Na All-Star utakmici: Čoveče, u Americi nema više od 15 milionera i trenutno su svi u ovoj dvorani.

-Za Allena Iversona: Svake godine tokom playoffa pokazuju liste najboljih igrača, koji nikada nisu osvojili titulu. Nas dvojica smo uvek na toj listi.

-Mislim da ekipa koja izgubi 5. utakmicu u playoff seriji nema nikakve šanse da prodje dalje. Sve dok moj tim nije u toj situaciji.

-Kada je North Carolina imala 22 promašaja od poslednjih 23 šuta na NCAA turniru: I Stevie Wonder bi ubacio barem jednom iz 23 pokušaja!

-Ljudi vam mogu reći mnogo toga, a da ne izgovore ni reč.

Ja jednostavno nisam takav.

-Nakon pobede nad Angolom u Barceloni 1992: Kada me neki igrač udari, vratiću mu istom merom. Čak iako taj igrač izgleda kao da nije jeo nekoliko nedelja. Mislio sam da će da baci koplje na mene. Charles je aludirao na igrače Angole.

-Posle trejda Barona Davisa iz Clippersa u Cavse: Sklanjajte sve oštre prednete od Barona Davisa!

-Bio sam i siromašan i bogat. Mnogo je bolje biti bogat.

-Za njegovu ulogu u filmu ‘Space Jam’: Očigledno, sjajno sam odigrao u filmu. Nadam se da se svima svidja. Medjutim, sada mi to više nije bitno, jer mi je honorar za to isplaćen.

-Žena me je jednom prilikom pitala zašto glasam za republikance, jer oni pomažu samo bogatim ljudima. Tad sam joj rekao: ‘’Pa, mi smo bogati!’’.

-Svet je otišao otišao do vraga… Najbolji reper je belac (Eminem), a najbolji golfer je crnac (Tiger Woods).

-Svetlo na kraju tunela nekada može da bude i voz.

Y N N U F A B N

Rešenja iz prošlog broja (po kolonama):

Chris Bosh Rajon Rondo Jason Kidd Bruce Bowen Paul Pierce Antawn Jamison Josh Smith Andre Iguodala

Kevin Garnett Vince Carter Dirk Nowitzki Reggie Miller Dwight Howard Derek Fisher Dwyane Wade

www.nba-serbia.net