MICA PEPELJUGICA

Marija Reljan

M I C A P E P E LJ U G I C A

Instagram ljubavusiframa

.......

Situacija nam se od priče do priče mijenja kao da smo u vremeplovu.

Ne možemo mnogo da utičemo na cjelokupnu situaciju, ali možemo na sebe.

Kakav će nam biti život zavisi dosta od naših odluka. Neko je srećan sa malim stvarima, nekom ni nebo nije granica... Nažalost, trenutni događaji nas opominju da smo odavno prešli sve normalne, pristojne i zdrave granice.

Bez obzira na sve što se dešava oko nas, mi ćemo se i dalje baviti najplemenitijom temom od koje život zavisi. Nepovoljni faktori uvijek postoje, samo se mjenjaju, jedino je ljubav stalna, nepromjenjiva i vječna kroz sve situacije, sva vremena i civilizacije.

Pročitajte priču, nasmijte se i opustite. I već ste nešto uradili za sebe. Žao mi je što nemam više vremena da vas češće nasmijem. Što je situacija "zafrkanija" bolje mi radi smisao za humor... Balkanska genetika...

2

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 1.

- Dobar dan šefe!

- Nadam se da je tebi Biso bolji nego meni - uzdahnuo je bacivši torbu na fotelju. Šta imamo za danas? Molim te samo najhitnije!

- Morate opet bratu naći pomoćnicu. To nam je urgentno.

- Opet!!! I ova je pobjegla? Nevjerovatno! Pa kad se to dogodilo?

- Prije dva časa. Otišla je... kao i ostale.

- Šta ćemo sad? Pošaljite nekoga. Samo da ima strpljenja. Postoji li na planeti osoba koja može s njim raditi? - nervirao se.

- Imamo tu kćer od naše šnajderke - nagnula se povjerljivo prema njemu.

Gdje li je nestala? - pogledavala je iza njegovih leđa istežući vrat. Cunja okolo i razgleda - nezadovoljno je mrmljala dok se on osvrtao čekajući da vidi djevojku.

- Izgleda da je pobjegla...

- Ne bježi ova od nikoga - razuvjeri ga sekretarica. A eno je! Djevojko, ovamo! - pozove je ljutito rukom. Treba da odradi praksu, primili ste je tiho mu je govorila Biserka nezadovoljno prateći kako ih djevojka skoro ignoriše. Biće mjesec dana pa nek se snalazi s njim. Dok mu nešto ne nađemo.

- To je ona?

Ugledao je djevojku kestenasto smeđe poluduge blago kovrđave kose, srcolikih odlučno stisnutih usana i krupnih zelenih očiju spremnih za boj. Vitka, jako lijepe nježne puti.

3

Procjeni da je visine oko 170 santimetara. Po odjeći i stavu vidjelo se da poznaje modnu industriju. Prilazila im je uzdignute glave, gledajući ih ko da su dva nadosadnija stvora koja je imala sreće sresti danas. Nije imala namjeru potrčati na direktorov poziv. Vidjevši joj lice skoro se nasmijao. I sjetio brata. "Ova će mu protresti bubrege" zadovoljno pomisli bez imalo grižnje savjesti.

On i sekretarica uđoše u kancelariju ostavivši vrata otvorena. Čekali su da se pojavi.

- Drčna je i bezobrazna, bar mu neće ostati dužna - Biserka je gubila živce zbog Miličine nezainteresovanosti.

- Bezobrazna?

- Komentarisala je da tako žive kraljevi dok daju crkavicu sirotinji raji.

- A! Neću ni da je primim. Pošalji je dolje u Pogon neka odradi praksu kao i ostali.

- A šta ćemo s njim? Nemojte ga ostavljati meni molim Vas! Poludjeću od njega! Neka bude ova s njim barem dok je ne izbaci, ili dok joj ne nađemo zamjenu. Nemam snage više! Sedam dana ko sedam godina je s njim. Majka joj je šefica u pogonu, fina žena. Za nju... zove se Milica, kažu da ima talenta i da dobro šije. To nam je sada najvažnije. Izdržaće s njim barem sedam dana... iako je izgleda i ona neukrotiva.

- Neukrotiva kažeš? Daj je onda! Nek' se njih dvoje krote međusobno.

- Dobar dan - on je mirno sa laganim osmjehom pozdravi i pozove rukom da uđe k njima, kad se napokon pojavila pred vratima. Ja sam Želimir, pretpostavljam da to znate...

- Dobar dan i Vama - prihvatila je njegovu pruženu ruku. Naravno da znam ko ste. Čuvena ste porodica. Ko Karingtonovi iz sapunice koju spominje moj djed - malo se namrštila jer nije skidao oči s nje.

4

Imao je čudan smješak na licu.

- Jesmo li spremni? - sekretarica ih prekine u upoznavanju.

- Biserka kaže da ste došli na praksu. Ako se slažete, mogli bi mjesec dana provesti u odjelu Kreiranja. Da radite s mojim bratom.

- S njim? Znači pobjegla mu je i posljednja pomoćnica - shvati iz prve šta se dogodilo.

- Ne želite tamo? Onda možete u Pogonu da odradite praksu.

- Mogu i kod njega. Volim kreiranje, a mjesec dana mogu izdržati s njim.

Taman dok mi ne nađete zamjenu.

On i Biserka se pogledaju. Bila je inteligentna.

- Dođite, idemo do njega. Džentlmenski pusti sekretaricu i nju ispred sebe. Imala je usku suknju iznad koljena i neobičnu kožnu jaknu boje starog zlata na sebi. Svidjela mu se ta, vrlo zanimljiva, kombinacija.

Na vratima sekretarica zastade i pogleda nju s negodovanjem.

- Izvoli - promrsi kroz zube.

- A Vi neće... u jazbinu? Plašite se - bezobrazno je Milica spusti na zemlju.

Njemu su se obrazi naduli od suzdržanog smijeha a Biserki od ljutine.

Ode ne rekavši više ni riječ ni njoj, ni šefu.

- Pretpostavljam da ni Vi ne želite unutra? Imate vjerovatno "neodložna posla"? - zafrkavala je i njega.

- Hmm... znaš šta se ja sad pitam? Hoće li moj brat izdržati s tobom mjesec dana? ili ću ga ja morati spašavati od tebe... - gledao je očima koje su iskrile veselo.

- Svašta! - ljutito je negodovala.

5

Veselo joj se osmjehne, nakloni, i džentlmenski joj pokaže vrata. Pa ode dok je ona gledala za njim.

Znala je dosta o braći i porodici. Želimir je bio zadužen za finansije i vođenje firme, a drugi brat za kreiranje i asortiman. Radili su s njima još roditelji i sestra. Zanimljivo je da obojica još nisu bila oženjena. A o njihovim vezama su se ispredale priče. Mada je njena majka tvrdila da u tome nema deset posto istine.

Po firmi i gradu se pričalo da je Želimir drag, ljubazan i jednostavan.

Svjetlo smeđe kratke kose, duguljastog lica i toplih plavih očiju, bio je niži za pola glave od visokog brata. Boško je bio visok, vitak i ljepši na majku. Želimir je bio jače, čvrste građe (saznala je kasnije da se bavio rvanjem pa ga je zafrkavala) i nije bio ljubitelj odijela. Ipak, zbog firme i posla je morao da ih nosi. Boško je bio primadona, a Želimir je imao strpljenja i umio da svakog sasluša.

********* - Zdravo - provirila je.

- Mhmh... - čula je neko nerazgovjetno mumlanje. Vrtio se oko lutke sa divnom lameliranom haljinom u zeleno zlatnim tonovima koji su se prelivali...

- Ja sam Milica, Vaša pomoćnica.

- Mhmh..... - pokaže joj rukom da priđe.

Stala je ispred njega. On joj prisloni komad platna namještajući ga, zanesen u svoj svijet.

- Ovaj Vaš brat je strašno naduvan i bezobrazan.

- Ahaa... - odsutno je promrmljao.

6

- Mislila sam da Vam je majka gora, jer je zovu Olimpija, kao da je sišla sa Grčkog Olimpa, ali on je gori od nje - reče bezobrazno kako bi provjerila da li je sluša.

- Haa? - napokon je začuđeno pogleda. Majku mi zovete Olimpija?

Haahaha - počeo je da se smije zabacivši glavu. Kako reče da se zoveš?

- Milica.

- Hmm... Mica Pepeljugica! Napravićeš rusvaj ovdje! To mi treba!

- Rusvaj? - čudila se.

- I nemoj da mi persiraš to me nervira! Vidiš onu gomilu? - pokazao je na uzorke materijala. Izaberi šta misliš da ovoj haljini odgovara.

- Pa samo joj rukavi ne valjaju. Zašto si stavio ovakve? - priđe lutki i u dvije sekunde strgne rukav s haljine.

On zinu.

- A šta bi ti?

- Od ovog istog materijala, samo kontra uzorak da bude okrenut. Ovako podignu donji dio i stavi ga lutki na ruku.

- To je prejednostavno!

- Nije, kad sašiješ biće super. Možeš dodatno da ukrasiš dekolte... samo malo, ne previše ili uradi dupli šav ili slično.

- Hmmm... Oparala si rukav, sad zašij drugi! Upropastila si haljinu.

- Ma nemoj? Da si znao rješio bi sam pametnjakoviću! - i krene da ode.

- Stani! - naredi joj. Vrati se, možemo zajedno da ga iskrojimo i zašijemo. Odakle ti talenat?

- Od majke, radi dolje kod vas u Pogonu.

7

- Aaa... tako. A šta ti tražiš ovdje?

- Na praksi sam. Ova vaša sekretarica je bila očajna pa me ubacila k tebi, jer ni sa kim ne možeš da radiš!

- Nesposobni su.

- Samo se plaše da ne pogreše - mirno mu objasni dok su zajedno radili oko rukava.

- A ti se ne plašiš?

- Boli me uvo. Odoh ja napolje.

- Hmmm... Zanimljiva ti je garderoba.

- Jakna iz komisiona.

- Radiš u modnoj industriji a kupuješ u preprodaji?

- Radi i onaj u Bangladešu za 2 dolara dnevno pa ne nosi ono što šije.

A znam da ni radnice u Pogonu ne nose vaše modele iako ih izrađuju.

Osim ljubavnica tebe i tvog brata. Čula sam da njih "bogato darivate".

- Nije istina! Došla si tražiti posao, a tako si bezobrazna. Dobro, kad si tako samouvjerena da vidim šta bi ti s ovim - odvede je do druge lutke.

Na njoj je stajala dugačka haljina. Nije imao ideju kako da završi model, shvatila je odmah.

Priđe modelu i napući usne razmišljaju. Uzme blok sa stola i napravi dvije skice.

- Ja bi to ovako, ili ovako, ako želite da zadržite gornji dio.

- Preobično - odbaci njenu ideju grubo.

Nju to nimalo ne uzruja. Priđe uzorcima i pročeprka po gomili. Izabere jedan neobičan i prisloni ga na haljinu.

- A sad?

8

- Hmm... gledao je zamišljeno.

- Tako sam i mislila - sad ona njega spusti na zemlju.

- Šta ti je rekao Bambi?

- Bambi?

- Moj brat.

- Tvoj brat više liči na pandu nego na lane.

- Joj kad te čuje! - kidao se od smjeha. Znaš šta Mico? Ti si prva asistentkinja koja mi pomaže. Sve druge su mi samo odnemagale!

- Ne bi rekla. Koliko sam ja čula Vi ste ludak koji dođe u ponoć ovdje i hoće da radi tri dana bez prestanka. Za to vam je malo jedna pomoćnica.

- Šta si još čula?

- Ne volite vez i vunu, i tu se nas dvoje ne slažemo.

- A ti voliš? Ako budeš dobra, dozvoliću ti da ubaciš koji svoj model.

Naravno za nekoliko godina kad budeš iskusna.

- Ne nadajte se tome! Samo Vi lijepo radite i uživajte sami. Ja odoh, samo da mi praksa završi.

- Misliš da je napolju bolje?

- To ćemo vidjeti. Dok ne probam ne znam. Možda ću prati sudove u restoranu, mada sumnjam, traže dobre šnajderke. Ali će me neko barem platiti.

9

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 2.

Nakon tri dana...

- Ona mala je još ovdje! Nije je izbacio?

- Izbacio? Ne da je od sebe! Bolje se uvjerite sami...

- Oće da je zadrži? Nju? Ne mogu da vjerujem! Nisu mu odgovarale ljubazne, strpljive, stručne, a ona mu valja!

- Eto vidite, čuda se događaju.

- Dobar dan vas dvoje - pokucao je na vrata i provirio unutra. Ona je stajala kraj velikog stola sa materijalima, a on je razgledavao krojeve razbacane po podu.

- Mogu li? - zastao je neodlučno ugledavši nju obučenu u dugačku cvjetastu šarenu suknju, rezanu skoro do bokova i lila košuljicu sa pufnastim rukavima. Na nogama je imala sandale sa visokim potpeticama.

Vidjela je da se zbunio gledajući je. Pitala se zašto.

- Nisi bosa - nekako je zbunjeno promucao.

- Bosa? - Boško je na ovo digao obrve. Šta buncaš?

Od bratovog začuđenog pogleda, malo je pocrvenio. Zbunjeno se počeša iznad uva. Milica okrene leđa k njemu da ne primjeti kako se nasmješila.

Juče je sreo u punom jurišu. Dok je trčala niz stepenice, on nije uspio ni da je pozdravi. Stao je i samo gledao za njom.

Poslije je primjetila da je neobuvena, i povezala da ga je to zbunilo.

10

Možda je mislio da bježi od njegovog ćaknutog brata.

Ko zna čega se sve nagledao. Ta scena je nasmijala i razveselila.

Izgledao je "slatko" tako iznenađen.

- Kako napredujete?

- Sasvim solidno. Ovo je Milica, upoznao si je, za sada sam zadovoljan s njom.

- A jesam li ja zadovoljna s vama dvojicom to je drugo pitanje - javi se ona.

- Hahaha...

- Nasmijao si se? - u čudu je gledao brata. Odoh raditi - reče s uzdahom i htjede da zatvori vrata.

- Samo malo direktore! - zaustavi ga ona.

- Šta je sad?

- Dugujete mi 1500 dinara.

- Zašto?

- Tri dana ranim Vašeg brata a blagajnica neće da mi daa pare.

- Pa što ti on nije dao?

- Neću njegovu karticu. Da je neko kopira, pa da ja budem kriva. Hoću keš! Izvolite račun - pružila mu je nekoliko zgužvanih papirića.

- Imam samo novčanicu od dvije hiljade.

- Biće sasvim u redu - izvuče mu spretno novčanicu iz ruke.

Nakon dva časa, dok je nosila kafu za sebe i Boška, sretne opet njega na stepeništu.

- Milice, na tri računa piše 1260 dinara.

11

- Ostalo su kamate, i da imam za sutra. A ne da uvijek ja kreditiram vas!

- Obavezno donesi račun - činilo joj se da je zafrkava jer se slatko smješkao gledajući je.

- Znate šta, nek' Vam brat crkne od gladi i žeđi, neću ja da brinem o tome - prkosno mu odbrusi i produži.

Vrtio je glavom i gledao za njom sa smješkom.

Ušla je sa kafom a Boško je bacao stvari oko sebe. "Opet nešto traži" uzdahnula je. Kad nešto ne bi mogao pronaći razbacao bi sve oko sebe.

- Tražiš nešto?

- Gdje su mi one moje papuče?

- Sve što nije na svom mjestu je u kanti za đubre.

- Šta?! U kanti? Zašto? - otrčao je i okrenuo kantu naopačke. Sve je poispadalo iz nje. Tri puta dnevno su zvali spremačicu zbog njega. Bio je rasijan i neuredan. Moje srećne papuče! - obraduje im se kad ih napokon pronađe.

- Ovaj put su stvarno srećne, jer nisu završile na đubretu. Ne budete li pazili gdje šta ostavljate, svaki dan ćete kopati po kanti. A možda i po velikom kontejneru u dvorištu.

Pogledao ju je ljutito, skoro režeći, ali ništa nije rekao. Otišao je za svoj sto i tamo proveo slijedeća tri časa. Mogla je na miru i ona da radi.

Nakon dva dana situacija se ponovila.

- Milice gdje su mi one druge naočale?

Pustila ga je da ih traži iako su mu bile na glavi. Oba para. Samo ih je u jednom trenutku spustio s glave, zaboravivši da ih je prije deset minuta tražio.

12

Sutra je krenuo u grad ali je pometnuo jaknu...

- Milice gdje mi je jakna?

- Šta to mene briga, možete da odate i u pidžami! Da neću ja da se staram o tome.

Malo po malo, sve rjeđe su se dešavale takve situacije. Izdresirala ga je da većinu stvari ostavlja na unaprijed određeno mjesto. Ili bi mu namjerno zaturila, pa je provodio vrijeme tražeći i pričajući sam sa sobom.

13

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 3.

Jedino što nije mogla da dovede u red su bile njihove finansije. "Milice idi kupiti ovo", "Milice idi kupiti ono... ", u deset uveče "Milice ja bih sad jeo...". Takve situacije su se dešavale barem pet puta dnevno. Poslije je ona morala da juri Bambija za pare. A on je volio da se raspravlja s njom oko iznosa računa...

Vidjela ga je kad je oko dva popodne došao u kancelariju. Odlučila je da ovako više ne može. Ovo pitanje danas mora rješiti. Ako ovako nastavi ispašće da ona plaća njima što radi deset - dvanaest časova dnevno.

- Pa zdravo Milice... - uzdahnuo je umorno. Je li ti dosadno? Pa si došla da se malo ispričamo.

- Ne sjećam se da sam ikoga čula da se žali kako je sa Vašim nemogućim bratom dosadno. Čula sam svakakve pritužbe i žalbe u vezi njega, ali da se neko žalio na dosadu to nisam.

- Joj, Milice... - slatko se smješio podbočivši rukom glavu. Ako nije to, šta li je? Da nisu možda ljubomorna na Boškove manekenke...

- Molim? Ovo ne razumijem? Znate šta, dok Vi malo bolje ne uglancate tu Vašu "kuglastu" glavu, ili dok ne kupite kristalnu kuglu, da ne bi dalje nagađali, ja ću Vam reći u čemu je problem.

- Evo, evo, sad sam se sjetio šta je u pitanju...

- Dosta više stipso jedna! Radije mi bi uvalio brata, samo da ne moraš da me platiš. Meni Boško, manekenke, posao, vaša majka, djeca, rodbina, a ti ćeš da uživaš u ladovini!

14

- Mi...li...ce... hahaha... - smijao se kao lud.

Izvadio je iz fioke neko blokče, otvorio ga i potpisao se na nekoliko listova. Svako malo je bezobrazno, izazivački pogledavajući.

- Znaš li šta je ovo?

- Nalozi za isplatu koliko vidim.

- Aha... cijelo blokče samo tvoje. Pa ispisuj iznose koje hoćeš. Kad potrošiš donesi da ti potpišem još. Jesmo li sad sredili finansije?

Zbunjeno ga je gledala.

- Ne znam šta ste sad smislili... ali me se nećete tako lako riješiti!

- Milice! Pa ti sumnjaš u moje dobre namjere! - teatralno je prislonio ruku na prsa smijući se.

- To ne poričem. Sumnjičavost je majka opreza - mudrovala je da ne pokaže koliko je prijatno iznenadio dajući joj cijelo blokče da piše iznose kolike želi. ********* Imala je još deset dana prakse i onda je bila slobodna. Međutim, od djevojaka iz Pogona je čula govorkanja da joj namjeravaju ponuditi stalno zaposlenje. Da radi s Boškom i vanredno završi studije. Upisala je fakultet, iako nije bio neki vrhunski, završavala ga je zbog mogućnosti boljeg zaposlenja a ne što tamo može mnogo naučiti. I što joj je bio blizu, nije daleko putovala.

Na svoje iznenađenje shvatila je da želi ostati s njima. Nekoliko dana joj je trebalo da se pomiri s tom mišlju. Ako već žele da je zadrže, biće to onda pod njenim uslovima.

15

********* Svaki dan su sve bolje funkcionisali...

- Ovo je šefe taman za normalnu ženu, nije za mršave, a nije ni za one od 100 kila. Ali desetak kila viška na svakoj ženi će lijepo da pokrije. Koja gospođa će vam nositi ovu ljubičastu? - pokazala je na drugi model. Ali bi mlade mogle da polude za njom. Mogli bi u raznim bojama da sašijemo, možda u još dvije.

- Izbaci broj 24, ubaci ovu - složio se s njom.

- Ultra ljubičastu ćemo prepraviti u mladalačku, još crni dio kao pojas oko struka.

- Pepita uzorak sa ljubičastim dijelovima i crnim oko struka? Mora se priznati Mico...

Nisu vidjeli dva para očiju kako ih posmatraju kroz staklene zidove.

- Povlačim sve što sam rekla o njoj - Biserka nije mogla da vjeruje kako su se stvari izdešavale.

- I ja sam impresioniran. Nema veze što ću joj morati davati cijeli Blok za isplatu blanko potpisan - smijao se.

- Vrijedi ona deset isplatnih blokova... Još kad bi mogao...

- Šta imate na umu?

- Kad bi mogli... kako se ono kaže... da se smuvaju?

- Njih dvoje?! Pa šta je s Vama...

- Oprostite, to očaj progovara iz mene. I strah. Ako ona ode... nadrljali smo.

16

- Hahaha... Biserka, koliko godina radimo zajedno a niste me nikad ovako nasmijali.

- Ja sam za to da se zadrži na svaki način. Ako neće Boško mogao bi ti...

- Vi ste se baš istraumirali s bratom! - kidao se od smijeha vrteći glavom na sekretaričine predloge. Ne brinite, sutra ću je zvati i predložiti joj da ostane.

Biserka je bila porodična sekretarica. Radila je s njegovom majkom, ocem i sad pred penziju s njim.

********* Došao je oko podne k njima na kafu. Njih dvojica su razgovarala, gledajući nju zabavljenu jednom haljinom.

- Milice... - pozove je Bambi gledajući u brata. Bi li mogla doći u moju kancelariju?

- Sada?

- Pa najbolje što prije.

- Ne mogu. Imam posla. A i ti si došao k nama, pa što da ja idem tebi?

Reci šta ti treba i ne duži, moram se koncentrisati. Vez na haljini je komplikovan.

- Najbolje onda da ti meni javiš kad ti je zgodno pa da se ja "nacrtam" u svojoj kancelariji - nije primjetila da je zafrkava.

- Biće najbolje tako. Sad si slobodan.

Nije primjetila kako su se njih dvojica pogledala i osmjehnula čuvši je.

- Milice... jesi li jela? Nemoj da zaboraviš da jedeš, pašćeš u nesvijest.

- Sutra ću. Ne zamajavaj me, ostavi me da radim...

17

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 4.

Razgovarala je sa dvjema radnicama iz Krojačnice kad je on ujutro naišao.

- Mico... kakvo je stanje danas? - nekako je oklijevajući i mekanim glasom pitao. Možeš li doći u moju kancelariju da popričamo?

- Dolazim za pet minuta. Tu su ti računi, uzmi ih - izvuče jednom rukom iz džepa gomilu papirića.

- Požuri, moram na sastanak! - dobacio je za njom.

- Evo me - pojavi se na vratima nakon 35 minuta. Da nije bilo onoga "požuri", došla bi za deset. Ovako...

- Ni jedan nije naš, pokupila si tuđe račune - smješkao se kad je ušla u kancelariju. Ništa nije rekao na njeno zakašnjenje. Bio je nekako zamišljen.

- Pa da se imaš s čim zabavljati. Uzela sam ih iz korpe za otpatke, stipso jedna.

- Hahaha...

- Što si me zvao? Moram ići, on je danas miran, sve je skoro idealno. Pa dok to traje da uradimo što više...

- Milice... - počeo je, gledajući je dok je stajala ispred njegovog stola.

Uzdahnula je prekorno i pružila mu papir.

- Šta je to?

- Odgovor na ono što hoćeš da me pitaš, a nikako da izgovoriš.

18

Uzeo je papir čudeći se.

- Znači, znaš da ću ti ponuditi zaposlenje.

- Načula sam. To su moji uslovi.

- Nisi ti fudbalski trener da ti produžavam ugovor svako 6 mjeseci s novim uslovima - zabavljao se čitajući.

- Tako ili nikako.

- Blok isplatnih naloga? Pa jesi li već "ispucala" onaj što sam ti dao? pitao je, iako ga je već spremio.

- Tri plate ako Boško bude kriv što ti daš otkaz? Milice ti si previše gledale američke advokate.

- Jesu li sve do sada bile krive ili je on?

- Hmm... čitao je dalje i češkao se iza uva sve dižući obrve. Hmm...

Milici je njegovo odsutno češkanje izmamilo osmjeh. Izgledao je tako slatko češkajući se napućenih usana da je iznenada dobila skoro nesavladivu želju da ga poljubi u slatke usne. "Šta je mene spopalo!" čudila se.

- Dobro Milice, pristajem na sve. Samo nisi navela koliku platu želiš pogledao je očima laneta, veselo se smješeći.

Poslije je sumnjala da su taj trenutak, i taj pogled bili prvi u nizu događaja koji su doveli do toga da se zaljubi u njega.

- Plata će biti onolika koliko uspijem da iskamčim od vas dvojice. Neću da je pišem. Budem li nezadovoljna...

- A da još malo pregovaramo - zadirkivao je nestašno.

- Možemo dodati da će te mi plaćati putne troškove, hotele.

19

- A kuda ćeš ti to putovati?

- Pa ko će ti dadiljati brata?

- Ne brini, ima on svoje manekenke.

- Pa što ne zaposli jednu od njih umjesto mene, ako je to tako?

- Nažalost, voli da ih gleda. Ne da radi s njima... Nemaš više uslova?

Ovo je sve?

- Jeste.

- Pa Pepeljugo, dobro smo prošli. Biserka me natjerala da ti jedan od nas dvojice ponudi brak u slučaju da bude trebalo.

- Brak? - zinula je.

- Aha. Kaže Bisa "zadržite je kako znate, ako treba i oženite se s njom!".

Prvi put se osmjehnula veselo, prpošno, sva cvjetajući što im je toliko "neophodna".

- Imaću tu ponudu u vidu budem li obnavljala ugovor. Mogu tražiti da mi navatate mladoženju kojeg ja hoću.

Kad je krenula iz kancelarije, on je pozove, čudno je gledajući.

Otvori fioku i izvuče blokče.

- Zaboravila si svoje blokče. Sve sam ispotpisivao lično...

Odskakutala je sa osmjehom ne primjećujući da je cijelo vrijeme bosa. I on se smješio zadovoljan što je pristala.

Nakon toga, postala je ravnopravni član kolektiva. Vozila se u skupim kolima, nekoliko puta bila na prijemima, išla s Boškom u nabavke, na modne revije...

20

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 5.

Njih dvojica su to jutro otputovala na dva dana poslom. Ona je završavala posliće koje nisu stigli ranije. Biserka je otišla s njima, pa je prvi put bila sama na spratu. Napravila je pauzu, izula se, šetajući i istražujući.

Stigle su im nove gomile materijala, vrlo glamuroznih, uživala je prevrćući po njima. Onda se uputila bosa do Biserkine kancelarije, bila je zatvorena ali ne i zaključana. Vrata Želimirove sobe bila su širom otvorena. Kao da je pozivaju. Na zidovima su bile fotografije od osnutka njihove firme. Na jednoj je bio s Boškom, u tinejdžerskim godinama.

Ušla je unutra oprezno, razgledala po kancelariji, po ormaru sa nagradama... Oklijevala je da sjedne u njegovu fotelju. Nije ni sama razumjela zašto je privlači. Ipak je popustila i sjela u nju. Nakon dva minuta digla je noge na sto.

- Šta ti je uživanje - mrmljala je uzdišući.

I to je kasnije postala praksa. Kad bi bio odsutan, a ona imala vremena ili bi se skrivala od nervoznog Boška, otišla bi u njegovu kancelariju.

Znala je zvati majku, prijateljice, rođake sa službenog telefona, zabavljajući se tako. I umišljajući da je direktorica koja vodi poslovne razgovore.

Sutra joj je taj mir dosadio. Izula se, uključila muziku i malo radeći, malo plešući i pjevušeći sređivala nove materijale i pravila skice.

Usred posla muzika prestade.

21

- Milice, vratio sam se - stajao je na vratima nekako bezvoljno i neraspoloženo.

- Dobar dan direktore. Boško nije došao?

- Nije, sutra će. Šta ima novo?

- Mislite, kako je u raju? To hoćete da pitate? Nema njega, nema Vas, nema Bise... divota neopisiva ova dva dana.

- Hahaha... E Milice, Milice šta bi ja bez tebe! Meni nije bila tolika divota.

- Pa šta ću vam ja? Hoćete malo muzike?

- Ima li kafe uz muziku?

- Biće... - nalila mu je kafu i sjela preko puta njega.

Na radiju su pustili stari evergrin, on zapjeva i iznenadi je.

- Pjevaš bolje od mene - iznenadila se.

- Sve radim bolje od tebe - slatko je podbode, gledajući kako će reagovati.

Ona se na to namršti. Uvrijedio je.

- Ali ja sam ljepša - bezobrazno mu vrati.

Veselo sa osmjehnuo i klimnuo glavom kad je ovo čuo.

- Jesi, ti si najljepša - reče s nekim specifičnim izrazom u očima.

To je zbuni. Nije znala šta bi rekla.

- Ma ti mene zafrkavaš! - posumnja.

- Normalno da te zafrkavam - složi se. Ja sam ljepši od tebe.

- Hihi - smijala se umiljato. Što si danas tako raspoložen?

22

- Došao sam neraspoložen, ali si me ti oraspoložila.

- Jesam? - čudila se. Onda mi daj para da nam kupim nešto za ručak.

- Hahaha... odmah koristiš priliku! Al' sam dobre volje pa te vodim u restoran.

- Stvarnoo? - zinula je.

- Stvarno. Sad ću ih nazvati i naručiti da nam spreme ručak. Šta bi ti jela?

- Napraviću ti spisak!

- Spisak?

- Aha ...

- Valjda neće morati loviti divlju svinju za tvoj ručak.

- A baš sam htjela veprovinu...

On je vozio do restorana. Malo se ustručavala, nije često izlazila na ručkove i večere. Vjerovatno mu je bilo jasno šta je muči pa je hrabrio dok se nije opustila i počela pričati kao navijena. To mu izgleda nije smetalo jer se veselo smijao na njene priče.

Poslije su još nekoliko puta izašli na ručak ili večeru, većinom s nekim u društvu. A znala bi i njemu donijeti jelo u kancelariju kao Bošku.

Ponekad bi svi troje zajedno ručali u Salonu i bili Boškov "stručni žiri" dok bi im predstavljao nove ideje.

23

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 6.

Taj dan im je krenulo fino. Trčkarala je na relaciji Boško - Krojačnica, skoro idealno su funkcionisali. Idući odozdo, bila je skoro ispred vrata Salona kad primjeti njega na dnu hodnika.

I on je, ugledavši je, promjenio smjer i uputio se prema njoj. Iza njegovih leđa čula je razgovor. Tri muškarca su stajala ispred sale za sastanke.

- Mhmhmh... - nakašljao se nešto zavrćući očima. "Šta mu je?" čudila se. Pratila je njegov pogled... opet je bosa!

- Jao, izvinite! Puna je soba materijala, pa se ja izula da ne isprljam.

Izvinite šefe... gospodo - nije se mnogo uzrujala.

Oni su radoznalo gledali u nju.

- Je li Boško tu?

- Sišao je u Krojačnicu. Sad ću ja da ga pozovem, samo da se…obujem.

Sve je prošlo u redu, usput je primjetila da je treći, najmlađi gleda "specijalno", smješkajući joj se. "Nabacuje mi se" zaključi ona.

Boško ih je ispratio, pa se vratio k njima.

- Milice ovaj momak maloprije... pitao je za tebe. Čini mi se da je šarmantan - saopšti joj Boško.

- Šarmantan? Znači umije lijepo da priča... dok ne dobije šta je htio.

- Kakvo mišljenje imaš o momku a ne poznaješ ga... - vrtio je Bambi glavom.

24

- Ko vas šiša! Svi ste vi isti. Kad dobijete što ste htjeli, onda kažete "ko ti je kriv, šta si pristala".

- E pa Milice, muškarci smo - izazivao je, dok je Boško samo slušao njihovu raspravu.

- Stoka ste! Al' ima finih, koliko ima finih muškaraca toliko ima loših žena.

- Dobro da priznaš da ste i vi loše.

- Mi? Ko to mi? Šta ja imam sa lošima? Po čemu sam ja to tebi loša? Da čujem! - prokuvala je. Kako ju je uvrijedio bezobraznik.

- Nisi meni Milice... loša si momcima prema kojima si negostoljubiva.

- A je li? Meni se čini da su za vas loše one koje vas otkantaju.

- Sa takvim stavom niko se neće zaljubiti u tebe.

- E bogme oće! I već su zaljubljeni! - važno se isprsila.

- Kako ćeš znati da si zaljubljena? I da je on taj pravi?

- Ne sikiraj se ti za to. Imam ja dobre "radare"!

- Ma Milice ti ne znaš dobro ni nos da obrišeš - kontrirao joj je. Nije sve onako kako se čini na prvi pogled. Moraš da provjeriš je li te osjećaj prevario. Koliko ima nesrećnih i pogrešnih ljubavi, a?

- Nema veće bitange od muškarca koji sazna da ga neka žena voli i ne želi nikoga drugoga. Svi se pretvore u psihopate! I daj mi te pare, dosta mi je tebe više! Samo me zagovaraš da zaboravim šta sam htjela!

- Pa jesam li ti dao blokče? Zašto ne tražiš od blagajnice?

- Ona stalno negdje nestaje, meni se čini da bježi od mene. Nikad nije na svom radnom mjestu. Kao da su pare njene!

On je polako, stalno gledajući u nju, sa smješkom zavukao ruku džep.

25

Pa je prebirao po novčaniku, dok nije izgubila strpljenje, nagnula se i izvukla dvije novčanice.

- Daj te pare škrtice! Svaki bogovetni put moram da se raspravljam s tobom zbog bednih 1000 dinara!

- Milice... obično kupiš dva bureka i jogurt. To još ne košta 1000 dinara a kusur ne vraćaš.

- Nije istina! Idem nekoliko puta u kupovinu, nekad potrošim i više od onog što si mi dao. Zato ne vraćam kusur, jer poslije moram dodavati svoje pare. I bolje bi ti bilo da kupiš pekaru bratu. Nisam vidjela da neko pojede pola pekare kao on. Kuvate li vi uopšte?

Ispratio je sa smješkom kad je otperjala u Radionicu.

- Što voliš da je podbadaš? Ona je moja pomoćnica, nije tu da bi vodila razgovore s tobom svaki dan. Kao da dolaziš na posao sa već spremnom temom oko koje će se ona zapaliti. Ostavi je na miru! Onda praska i šizi na mene.

- Ove rasprave s njom, popravi mi dan. I onda mogu da se uhvatim u koštac s najvećom aždajom.

- Pa je nakon toga ljuta i nervira mene! Jesi li je pitao da ostane? Još nisi, a nerviraš je! Ako ne bude htjela produžiti Ugovor?

- A to što si ti iznervirao i izbezumio sto pomoćnica pa su dale otkaz, nikom ništa.

- I? Sad ćeš to da mi nabijaš na nos? Nervirajući ovu jednu jedinu s kojom mogu da radim! Ako ona daa otkaz, ti ćeš za to biti kriv.

- Ma ne brini, neće. Ostaće, siguran sam. Probaću da je nagovorim da potpiše na duže od šest mjeseci.

26

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 7.

Završavali su kolekciju pa je gospođa mama dovela manekenke na probe.

Milicu do tada nije srela. Iako je Milica nju poznavala. Viđala ju je nekoliko puta u firmi, gradu, hotelu i na prijemima.

- Želimire, juri me neka... Marica za pare. Molim te rješi to.

- Koja sad Marica?

- Neka djevojka! Kaže da smo svi isti, ne znamo šta ćemo s parama, a gledamo da se ogrebemo o sirotinju!

- Da nije Milica? To samo ona može!

- Nemoj opet da me ganja, molim te.

- Ma to je Mica, Boškova pomoćnica.

- Kako se ona to ponaša?

- Šta si joj rekla?

- Ja njoj?! Valjda ona meni! Rekla mi je kad sam je poslala po kafu "gospođo, dajte pare, neću ja Vama od svoje plate kupovati"!

- To se mi igramo...

- Vidim, vidim da se igrate. Sva se snuždila kad me vidjela u tvojoj kancelariji. Pitala sam se hoće li me izbaciti. Poslije zatvrdoglavila i neće ništa da mi kaže. Do kraja radnog vremena je ćutala ko zalivena.

Donese, spusti, pogleda me i ode!

- Milica da ćuti? E to ti ne vjerujem! Nemoj da je naljutiš, Boško jedino hoće s njom da radi. Bisa nam je rekla da se jedan od nas dvojice oženi s njom samo da je zadržimo.

27

- Da vam nije palo na pamet... - zgranula se gospođa. Ni ne poznajete je.

- O tom potom... ti sigurno nećeš odlučivati o tome majko... ********* - Mico, prepala si mi majku. Žalila mi se da joj tražiš pare - zafrkavao je kad je ujutro stigla na posao. Bio je nešto posebno raspoložen, kao da je saznao neku jako dobru vijest.

- Kako sam je prepala? - čudila se. Tako što joj nisam htjela kupiti kafu od svojih para. Biserke nije bilo, na mene je prvu natrčala u hodniku pa mi se obratila ko da sam ja kafemat.

- Moraš biti ljubazna prema "gospođi mami" - opet joj se činilo da je zafrkava.

- Ako se ti bojiš "gospođe mame"... nisam ti ja kriva. To kod mene nije slučaj. Al' dobro... da izgladimo nesporazum, kad je vidim kupiću joj kafu od svoje plate. Jesi li sad zadovoljan?

- Čim je po mome vrlo sam zadovoljan... Još kad mi se ti povinuješ izazivao je.

"Sjedio" je na radijatoru držeći svoju kafu. Nije mogla nikako da dokuči što je toliko srećan i zašto je toliko zadirkuje. Kad je izlazio iz Salona, zastao je na nekoliko santimetara od nje.

- Onda smo se dogovorili? - još se malo nagnuo i iznenadio je.

Pocrvenila je od tolike njegove blizine.

- Jesmo, znači prvo ona meni kupi kafu, pa onda ja nju častim. Jesam li dobro zapamtila direktore?

- Hahaha... skoro su mu suze krenule koliko se smijao. Neukrotiva si... - gledao ju je vrlo vrlo čudno.

Nikad nije bio ovakav, zaključila je razmišljajući šta se s njim dešava.

28

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 8.

Jutro je bilo kišovito i tmurno. Već nekoliko dana su se smjenjivali kiša i oblaci. Pretpostavljala je da Boško neće doći danas ili će doći kasnije.

Imala je vremena da pospremi nered koji su prošla dva dana napravili i da sredi kataloge.

Ušla je u Salon paleći svjetlo. Iako su zidovi bili stakleni bilo je previše tmurno da bi mogla raditi bez rasvjete.

Ako ne dođe, otići će već oko podne. Imala je pravo na to. Danas joj je bio rođendan. Neće nikoga ni pitati.

Ostavila je torbu u ormar i prilazeći velikom stolu čudila se buketu cvijeća i dvjema divno ukrašenim kutijama. "Šta je ovo?" Stajali su tačno ispred njene stolice.

Buket, ne veliki, u lijepoj košarici ali bez ručkica, fino upakovan prozirno - zlatnim celofanom očito je bio brižljivo biran. "Sigurno je za neku posebnu Boškovu djevojku ili za nekog od porodice" pomislila je. Često je viđala da naručuje skupe aranžmane, parfeme, i mnogo drugih stvari, kao znak pažnje djevojkama, rodbini, poslovnim partnerima. Za sve drugo je bio izgubljen ali ovo je radio savršeno, pokazujući i tu umjetničku nadarenost.

Rastužila se. Eto njoj je danas rođendan, da mu je rekla sigurno bi i njoj poklonio barem neku sitnicu. A ona je ćutala. Sad joj ostaje samo da se sa društvom večeras proveseli. Možda je i tako bolje. Ipak su oni poslovni saradnici, bolje da se toliko ne intimiziraju. Mada joj je postao skoro bliži nego rođeni brat.

29

Vrijeme je prolazilo, Boško nije dolazio a njena radoznalost je rasla.

Polako je prišla većoj kutiji gledajući može li skinuti poklopac a da ne ošteti mašnu.

Uspjela je, poklopac je lagano kliznuo. Unutra je bilo nešto pokriveno finim papirom. Nagne se i zaviri ispod papira samo ga prstom malo podigavši. Neke cipele. Uzdahne. Da pogleda još? Pomjeri papir i ugleda Gučijeve predivne čupave papučice. "Jao što su slatke!" oduševi se. "I ova ima nogu kao ja, nije baš elegantna. Možda je visoka" razmišljala je.

Između papuča ugleda pisamce. Naravno nije imala namjeru čitati dok nije "odozgo" na poleđini shvatila da piše Želimirovim rukopisom

"Pepeljugi".

Pepeljugi?! Pa ja sam Pepeljuga!!! Pa to su moje papučice! Poklon je za mene... znaju da mi je rođendan. Ko li se od njih ovoga sjetio?

Pretpostavljala je da su možda Biserka i Želimir. Vjerovatno su vidjeli u njenim podacima kad je rođena. Ma to je sigurno uradio da je zadrži zbog Boška! Da ponovo produži Ugovor za šest mjeseci.

Pokušala je da se urazumi i smiri od uzbuđenja koje je zahvatilo. Bila je dirnuta ovim gestom. Ipak je briznula u plač, nije se mogla obuzdati.

Sama na petom spratu, plakala je i šmrckala gledajući lijepe papučice.

Ruke su joj se tresle i srce divlje udaralo dok je izvlačila cedulju.

"Draga Milice želimo ti sre ć an ro đ endan! Nadam se da je ovo odgovaraju ć i poklon za Pepeljugu!

Boško i Želimir Odmah je uočila da je napisao "nadam se" a ne nadamo se. Ustvari, odjednom je snažno poželjela da je on kupio poklon, a da Boško nema ništa s tim. Bilo joj je taj sekund od životnog značaja da je poklon od

30

njega. Da se on sjetio njenog rođendana. "Šta mi je?" čudila se.

Odmakla se od poklona i stola i otišla da skuva kafu potpuno klonula.

Možda ovo vrijeme...

Poslije desetak minuta oprezno je prišla papučicama koje su mirno stajale na stolu. "Opet ću zaplakati" uzdahnula je iživcirano. "Ajde probaj ih već jednom, pa nisu zlatne!" naljutila se na sebe.

Udobne, meke, pufnaste... nimalo klizave ni neudobne savršeno su joj pasale... Majko moja... uzdisala je. Hodala je po velikom Salonu, ogledavala se... a onda shvati da je pored i manja kutija.

Opet su joj se rukle tresle. Čokoladne kuglice sa lješnjacima koje je on volio i nosio često u džepu. To je nasmijalo. Tražila je poruku. I našla.

Pisalo je "valjda ćeš me sada počastiti slatkišima za rođendan". Nije se potpisao. Nije ni trebao.

Suze opet samo što nisu krenule. "Pa šta mi je danas, ko da sam siroče pa mi se niko ne sjeća rođendana!" A večeras će na zabavi biti bar četrdesetoro što njenih drugova i drugarica, što bratovih i sestrinih, što rodbine...

Da ne izgubi hrabrost brzo mu pošalje šaljivu poruku.

"Kupio si dva broja ve ć e... ali ć u ih zadržati..."

Odmah je odgovorio "Ako su velike tebi, ja ć u ih nositi. Jeste da meni

li č i kao da je neko na natika č u zalijepio "Praška" za skidanje pau čine, ali kad moda kaže da su papu č ice "in" onda se ni ja tome ne mogu protiviti."

"Ma nisu za tebe, ispale bi ti kad ulaziš u kola. Nabavi ću ja tebi kao znak zahvalnosti gumene kad odem do babe..." odvrati mu.

31

"Pazi samo na boju, to mi je izuzetno važno" "Svjetli ć e u mraku, ništa ne brini. Svi će znati da se približavaš? Gdje si sad?"

Za par trenutaka stiže joj njegov selfi. Bio je u kolima. Blage oči su se smješile. Izraz lica mu je bio čudan. "Možda je umoran"...

"Tr č im kod babe sutra po tvoje cipelice."

"Imaš tri dana. U nedjelju se vra ć am. Uslikaj da vidim kako ti stoje..."

Uslikala je i poslala mu uz poruku.

"Hvala direktore,vidimo se u ponedjeljak."

"Dobi ć eš i isplatni bloki ć , "slu č ajno" sam ga zaboravio spakovati."

Na ovo se slatko nasmijala. I probudila. Veselje joj se vratilo, a kopkalo ju je i da nešto provjeri...

Pozvala je Boška na telefon. Dugo se nije javljao.

- Mico... - napokon se nerado odazove.

- Pa gdje si ti šefe?

- U krevetu... jel' negdje gori?

- Ma nee... ja u firmi... danas mi rođendan, pa sam mislila da te častim nečim iz pekare...

- Danas ti je rođendan? Izvini, nisam znao. Što mi ranije nisi rekla...

- Ma nema veze šefe, sutra ćete dobiti gomilu kolača od moje majke, kad dođete na posao proslavićemo.

- Pa nemoj sutra dolaziti kad večeras slaviš. Dogovorićemo se za poklon.

32

- Ma ne brini, ništa ne treba...

- Treba, treba, samo me sad pusti da spavam...

"Oj Milice čobanice tvoju sliku uvijek nosim! vrisnu iz grla i skoči ko ošinuta. Jeeee... Boško nema pojma o cipelicama!!!

Kući je sakrila papučice i samo kad nikog nije bilo u stanu obula bi ih da vidi kako joj stoje. Gdje li ih je kupio? I kada?

Do ponedjeljka je bila u transu, super se provela sa društvom na rođendanskoj zabavi. Skoro stalno misleći o Pepeljuginim papučicama.

I o njemu...

33

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 9.

U ponedjeljak je jedva čekala da ga vidi. Imala je stotinu pitanja koja su tražila odgovor. Ali ujutro se nije pojavio s bratom u firmi.

- Bambi nije došao s puta? - pitala je Boška dok su radili.

- Ma jeste, boli ga zub pa nije spavao. Doći će malo kasnije.

Raspoloženje joj je splasnulo. Izgubila je koncentraciju i volju za rad.

Nije bila sigurna da Boško uopšte zna za njen rođendanski poklon pa mu ništa nije htjela spominjati.

- Eno ga, stigao je - obavijesti je Boško primjetivši ga kako ide uz stepenice. Idi ga oraspoloži, posvađaj se s njim, cijeli ga vikend bole zub i uvo a neće ljekaru.

Hmm... imala je plan. Poznavala je jako dobro starog zubara, bili su čak preko njegove žene u nekom rodu. Za pola časa je bila pred Želimirovim vratima.

- Kuc, kuc - javi mu se kad je već provirila na vrata. Sjedio je na fotelji zatvorenih očiju.

- Milice! Samo ti prvo uđeš pa onda kucaš! - nasmješio se vidjevši je.

A ko je to? - gledao je upitno u čovjeka koji je stajao iza nje.

- Veterinar - šalila se.

- Veterinar?

- Aha, dobro vadi zube pa sam ga dovela.

- Ne brinite nisam veterinar, već zubar. Presrela me ispred ambulante

34

kad sam krenuo sa pauze i dovukla ovamo - nezadovoljno je objasnio stariji čovjek.

- Milice... - zavrnuo je očima.

- Ne komplikuj, dovukla sam ga da pogleda to. I da ti ga izvadi ovdje ako ti treba.

- Ovdje?!

Njih dvoje su ga gledali, nije imao kud. Podigao je ruke u znak predaje, a zubar požuri da se ovaj ne predomisli.

- Hmm... ovdje je potrebno liječenje zuba... komplikovano je, trebate doći u ordinaciju.

- Šta tu ima da bude komplikovano? Izvadite da se ne muči!

- Može da se spasi...

- Šta da spašavate? Ima danas plastičnih pa nek stavi novi a ne da se pati s ovim - nije odustajala.

- Šta Vi kažete?

- Šta ima da kaže? Izvadite i gotovo!

- Čuli ste - uzdahnuo je zavrnuvši očima.

Dao mu je injekciju, pa im je objasnio šta bi trebalo da pripaze dok rana ne zaraste.

- Sad kad ,je utrnuo, divno mi je... možda i ne morate vaditi.

- Mora! Nema nazad, od toga vas bole i sinusi i imate migrenu - stručno, doktorski je ona to razložila.

- Djevojko draga, možda ga glava boli i od tebe... - zafrkavao je zubar smijući se.

35

Milica se naroguši na ovu zezanciju.

A on se na ovo razveselio kao da će mu zubar dati zlatni zub a ne izvaditi propali.

- Milice, ja mislim da je doktor sad pogodio dijagnozu.

- Boli te glava od stalnog telefoniranja i previše posla.

Kad je zubar krenuo prema njemu sa kliještima nepovjerljivo je gledao u njega.

- Milice... izađi iz kancelarije.

- Kukavice... ja sam htjela da te držim za ruku kad se toliko plašiš... smijala se izlazeći.

Sve je prošlo vrlo brzo. Nakon tri minuta su tražili da donese čaše za viski. Pozvali su službena kola da odveze zubara do ambulante.

- Je li Vas častio? - pitala je Milica tiho.

- Nego! Da nije, izvadio bi mu i zdravi zub! - smijao se veselo. Pazi malo na njega, ovo teže zarasta pa to može da dovede do upale uva, prehlade i slično.

- Skuvaćemo mu čaj...

- Bolje da popije ujutro domaću rakiju!

Ušla je oprezno u kancelariju.

- Uđi, uđi - smješio se spustivši maramicu sa usana.

- Je li sad u redu?

- Milice niko se nije sjetio da me ovako "zaskoči sa zubarom" kao ti.

Odsada imaš odobrenje čim me zaboli zub da otmeš nekog zubara i dovedeš ga meni.

36

- Hihihi - smijala se slatko. Rekao mi je da ti damo domaću rakijicu ujutro za dezinfekciju. Znam ko pravi dobru pa ću ti donijeti.

Oklijevala je neodlučno. On je čekao nastavak.

- I... hvala ti za papučice - nagne se brzo i poljubi ga ovlaš u obraz pokušavši brzo da se odmakne od njega i pobjegne iz kancelarije.

Ipak on je bio brži. Uhvatio je za ruku, držeći je blago.

- Drago mi je da su ti se svidjele. Sad znaš da i ja očekujem nešto od tebe za moj rođendan...

- Šta? - čudila se. Pa ti slaviš s bakom, isti ste dan rođeni pa i nisi u firmi.

- Ako ću dobiti poklon od tebe... potrudiću se da dođem...

- Znaš šta?! Ti to mene opet zafrkavaš - posumnja ona.

- Naravno da te zafrkavam... koga bi drugoga.

- Sram te bilo - ipak joj je ovo izmamilo osmjeh.

I on se njoj osmjehnuo i tek tad joj pustio ruku.

- Neću imati ništa protiv porcije čvaraka za rođendan Milice! - doviknuo je za njom dok je sva ustreptala od njegovog dodira išla prema Salonu.

Nakon toga joj se vratilo njeno vedro raspoloženje. Boškovo zvocanje nije ni slušala. On se taj dan sit ispričao sam sa sobom, dok je ona gledala i dodirivala ruku koju je on držao nježno u svojoj. Činilo joj se kao da je ostala toplina i otisak njegove ruke na njoj...

37

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 10.

To veče se uredila i dotjerala da od silne ljepote nije mogla gledati sebe u ogledalu. Dva časa je provela gledajući se malo sprijeda, malo otpozadi kako joj haljina čarobno stoji. A tek sa štiklama...

Međutim, veče je bilo pomalo dosadno. Bilo je dosta saradnika, starijih muškaraca i gospođa, a malo mlađih. Boško je zavrtao očima bojeći se da će im neko sjesti za sto i "pilati" ga sa svojim monolozima.

Milica je imala drugu brigu. Nije mogla od gostiju da gleda Bambija.

Sjedila je za stolom odakle se on nije vidio, jedino kad bi ustao i kretao se, imala bi "uvid u situaciju".

Ona i Boško su ispod stola gledali neke zanimljivi video materijal o modi za tu godinu. Stavila je slušalice ispod kose da drugi ne primjete čime se bave.

Zadubljena u video osjeti kako joj neko rukom nježno vadi slušalice iz ušiju. Podigla je začuđen pogled i srela Bambijeve nasmješene oči kako je zadirkujuće gledaju.

- Pa zabavljaš li se Pepeljugo? Boško pomjeri svoju stolicu da on može staviti svoju. Progura se između njih i sjede uz nju. Bilo je tjesno pa se stisla da mu napravi mjesta.

- Aha, lijepo je - kurtoazno je rekla. Jesu li vaši zadovoljni?

- Pa poprilično. Koštalo je živaca ali vrijedilo je ipak. Mico htio bi da popričamo... kad se vratim s puta, ne sada.

- Ideš opet?

38

- Vratiću se prekosutra.

- Prekosutra? - zvučala je razočarano.

- Aha, da ne trebaš nešto?

- Ma ništa, ništa... Isprobavaćemo nove modele, prošli put si imao dobre predloge - nevin gest, glava uz glavu... a njoj predivno. Pričala je bezveze samo da tako ostanu.

- Milice, ja nisam modni stručnjak.

- O čemu ti se sad priča? - pitala je tiho da bi se on još više približio k njoj.

Boško ju je gurkao, želeći da joj privuče pažnju. Ali jok, ona se samo otrese ko da je dosadna muva. Nije obraćala pažnju kako ga je taj gest nasmijao. Shvatio je šta radi, da pokušava biti bliža Bambiju.

- Zašto oklijevaš da upišeš vanredno specijalizaciju? Hoću da završiš, ko zna za šta može trebati - on je ozbiljno pričao na pet santimetara od njenog lica.

Sva se uspuvala, temepratura joj je poskočila, valjda je neće morati polijevati vodom da dođe sebi.

- Ne ostajem ovdje, odoh ja u inostranstvo.

- Opet ti o tome - nezadovoljno uzdahne. I šta ćeš tamo? Jedva te čekaju!

Ustaće Koko Šanel da šije s tobom!

- Znaš da ne volim takav stil.

- Nego? S koji slavnim kreatorom ćeš da radiš?

- Ne treba meni kreator, samo mi treba butik. Ja imam svoj stil, za čas ću se ja probiti.

- Sama? Nije ti bolje s nama?

39

- Nije mi loše, ne mogu da kažem. Pazite me dobro...

- Pazimo? - čudio se.

- Pa da, fino mi je u firmi, ne mogu da se požalim. Samo ja hoću da sam samostalna i da više zarađujem.

- Opet hoćeš više para - uzdahnuo je. Postalo mi je teško pravdati sve tvoje isplate. Već računovodstvo misli da si mi ljubavnica.

- Ko to misli? Ma ko? - skočila je. Da ga odmah zadavim!

- Ne pali se, polako! - osmjehnuo se mangupski. Sjedili su tako jedno uz drugo, ona se pola toga o čemu su pričali nije sjećala. Pamtila je njegove usne skoro na njenom uvetu, pogled, osmjeh... nikad toliko dugo nisu bili blizu jedno drugome.

U krevetu je sa osmjehom evocirala te trenutke, rame uz rame, lice uz lice. Šaputanje uvce uz uvce... Slatke usne blizu njenih... on je govorio a ona se pitala kako bi bilo da ga poljubi...

To veče je i Boško postao svjesan da mu je pomoćnica izgleda zagrijana za brata... ********* Prvi put je posumnjala u svoje osjećaje dok su ga čekali da dođe. Prošla su dva mjeseca od kad su je primili u stalni radni odnos. Stajala je ispred sa klijentima i razgovarala, kad joj je iz čista mira prostrujila misao kroz glavu "Bambi, kako je smiješan i duhovit" pomislila je nježno.

Drugi put je postala toliko nervozna i osjetljiva jer niko nije znao da rješi problem a on je otišao na put. "Eh, da je on ovdje znao bi to rješiti" uzdisala je.

Sve više joj je počeo nedostajati kad bi bio odsutan, a izlasci sa društvom je nisu veselili kao ranije.

40

Nakon šest mjeseci provedenih u firmi, shvatila je se da treba biti oprezna zbog smjera svojih razmišljanja, samo se tiho uvukao u njene misli i srce. Što je najgore, nije mogla da odoli pa je "uvela" redovnu aktivnost pregledavanje Knjige sastanaka. Biserka je bila staromodna sekretarica, koristila je naravno kompjuter ali mu nije vjerovala, pa je sastanke i njegove obaveze upisivala ručno u knjigu.

Milica je redovno "pregledavala" s kim se sastaje, ako nije znala ko je to, ispitivala je Bisu. Tako da je i ova postala sumnjičava na toliko interesovanje. "Slušaj mala, mogla bi ti postati Bambijeva sekretarica kad ja odem u penziju, pratiš mu svaki korak".

Na to je i drčna Milica pocrvenila i nemušto se vadila "da je samo onako interesuje".

Jednom ga je vidjela sa nekom plavušom. Išli su rame uz rame, i razgovarali smijući se veselo. Nekako su intimno djelovali, oblio je hladan znoj, jedva je hvatala vazduh. "Šta ima Mico?" - on se veselo javio kad ju je primjetio. "Šta bi bilo direktore, mi crnčimo a Vi se izgleda provodite" namršteno mu je odvratila.

Podigao je upitno obrve na to. Ispostavilo se da im je to neka rođaka.

Zaključila je tada da se poremetila pameću i da to mora strogo kriti da se ne bi izlanula pred nekom prijateljicom slučajno.

Nadala se da je to prolazna simpatija i da će je proći kad naiđe neko zanimljiviji.

Jedino što je ometalo taj "plan i program zaborava" je bilo što ga je često viđala. A kad nije onda joj je nedostajao. Nije imala s kim da popriča, samo je navijala da naiđe neki slatki momak i da se rješi ove

41

opsesije.

To je bilo lakše reći nego učiniti. I on je volio da zadirkuje nju i da je viđa. Odahnula bi malo tek kad bi bio na puta. A opet bi joj već drugi dan nedostajao i izgubila bi volju za radom.

Ljubav se nije mogla kriti, bila je u gradu s prijateljicom kad je on naišao kolima. Stala je mahinalno ukopavši se na mjestu. On nju nije primjetio dok je izlazio iz kola noseći torbu i neke fascikle u ruci.

"Slatko moje..." uzdisala je u sebi, ne primjetivši da je prijateljica posmatra.

"Milice! Pa jesi li se ti to zaljubila u direktora?" začuđeno je gledala.

"Ko? Ja? Šta ti je, naravno da nisam!" poricala je.

Uskoro joj je od druga saznala da se jedan slatki momak interesuje za nju. Pa je zaključila da je najbolje upoznati ga. Barem da pokuša zaboraviti Bambija.

Momak je bio sladak, dvadesetdvogodišnjak, volio je provod i žurke.

Noću izlasci, danju spavanje, povremeno je radio, finansirali su ga većinom roditelji. Bio je premlad za ozbiljniju vezu. A najgore što joj se nije svidio kao muškarac.

Ipak, izlasci sa ovim momkom su je vratili u stvarnost. Pa je odlučila da prihvati ponudu i drugog momka. Poznavala su se dugo, srela ga je u klubu nekoliko puta dok joj nije prišao.

Tim izlascima uspjela je malo smiriti svoju ljubav koja je svaki dan sve jače gorjela.

42

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 11.

Boško je opet bio nemoguć. Istjerao ih je sve, tražeći da ga ostave na miru. Nisu mu pasali materijali, krojačice, ona... Dok je čekala da se oladi, opet se sakrila u Bambijevu kancelariju. Pripreme za novu kolekciju su bile u punom jeku. Svi su bili maksimalno uposleni.

- Ajde da probamo nešto sportsko... onako da odgovara onoj Bambijevoj sportašici... - reče kad je došla provjeriti je li se smirio.

Zastala je i tupo pogledala u njega. Srećom nije bio svjesan toga.

- Kakvoj Bambijevoj sportašici? Ko je to? - glas joj je zvučao piskavo i zapanjeno. Srce je tuklo ko da će je iskočiti.

- On ti Mico voli sportašice Ma ona... kako se ono zove... (bolna tačka mu je bila da zapamti nečije ime) Dolores... ne Ines... nekako tako!

- Je li bila ovdje?

- Što bi bila ovdje? - pogledao je s čuđenjem. Što si se tako zacrvenila? Šta ti je?

Otišla je kući potpuno odsutna. Ovo joj je pokvarilo dan totalno. "Moraš da paziš Milice da ne letiš u visine. Dobri su obojica, ali ne mješaj to s ljubavlju" vodila je unutrašnju borbu sama sa sobom.

Ali su se stvari izgleda otele kontroli. Nije mogla više izbjegavati istinu. Koliko god da se borila svaki dan je bilo sve gore. Nije htjelo da je popusti.

43

********* Iako nije obraćao puno pažnje na dešavanja oko sebe, Boško je nakon tri dana, gdje je on bio "prisebniji" dio tandema, zaključio da je problem nastao kad joj je spomenuo bratovu djevojku. I da se zato počela čudno ponašati. Zaključio je da ono u restoranu na večeri nije bilo slučajno.

Odlučio je da ne spominje Želimiru ovo s Milicom. Ako nastane problem ona će otići i ostaće bez koliko toliko solidne pomoćnice.

A Milica se nije mogla smiriti zbog spominjanja "sportašice". Tražila je, guglala ali nije mogla da je nađe.

"Kakva je to sportašica, nigdje je nema! ljutila se." Kasnije se ispostavilo da joj je rasijani Boško rekao pogrešno prezime. Da je vidjela koliko je visoka i zgodna vjerovatno bi se totalno demoralisala, ovako je srećom Gugl nije pronašao...

Iz očaja popila je kafu sa babom i njenom prijateljicom. Ta prijateljica je bila baba Vaja, provodadžika i travarka (Bambi je zub liječio njenom rakijom), iskusna žena koja je pogodila šta muči Milicu čim je vidjela kako je sa zanimanjem počela slušati njene priče o momku koga je "vidjela u šoljici". "Nakitila" je priču i podstakla je zaobilazno, na akciju. Sad je trebalo otkriti ko je mladoženja iz šoljice.

I Milica je počela da se osvrće oko sebe. Ko bi to mogao biti? Nije mogla da se smiri od kad je to čula.

A on? Znači da će prestati voljeti njega. Plakala je zbog toga. Pa kako će odjednom prestati da ga voli, to nije mogla da razumije. Ali baba Vaja je tako rekla. U roku od dva mjeseca imaće momka. I ne samo to, prorekla joj je i udaju uskoro!

44

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 12.

Stajala je mirno, dok je muškarac sa čiodama u ruci, kružio oko nje prepravljajući rukav na haljini. Nakon nekoliko minuta tišine uzdahne i poče da se meškolji.

Cijelo jutro je dizajn isprobavao na lutki pa je onda ona obukla da proba na njoj.

- Šta je, zašto toliko "stenješ"? Dojadilo ti? Bila bi ti meni model samo da ne nosiš cipele 42. Ti bi bila moja Pepeljuga.

- Nosim broj 40! Onome ko me bude cijenio njemu ću biti dobra, iako nisam manekenka! Čim se udam gotovo je, tražite novu pomoćnicu durila se prkosno napućivši usne.

- Zašto?

- Zato što je on pametan i ne pada mu napamet da nas pusti 12 sati dnevno da provodimo zajedno.

- Pa šta? Radimo, ne ljubavišemo.

- Neće on da mu šuškaju iza leđa kako mu žena nikad nije kući.

- Zatucan je. Stani mirno! - ljutito potegnu neposlušni nabor.

- Ali će mi biti muž i ima veće ovlasti i nadležnosti od Vas - mudrovala je.

- Ti ćeš to dopustiti - poluodsutno je pitao vrteći se oko nje.

- Svedno mi je. Sjaši kurta da uzjaši murta..

- Šta?!

45

- Pa vi me gnjavite 12 sati, sad će on umjesto vas. Sve je to isto.

- Pa voliš li ga?

- Ako bude dobar i zasluži, zavoljeću ga. Nisam luda da se zaljubim ko moja sestra pa da pogrešim..

- Da mi je vidjeti te tvoje metode...

- Pažljivo ću ja njega testirati i provjeriti.

- Pepeljugo, radiš u modnoj industriji a ne vjeruješ u princa.

- Radi i vaših 300 radnica dolje u Pogonu al' ne oblače što sašiju.

.

I teško da vjeruju u princa sa platom od 300 evra!

- Da mogu otpustio bi te!

- E jedno je šta bi htjeli, a drugo šta možete. Otpustiću se ja sama i otići za Dojčland.

- Ko će meni pomagati?

- Puče mi prsluk!

- Brat će mi izludjeti ako odeš.

- Lud je i ovako, šta smeta još malo da se pomjeri od centra.

- On kaže da smo ludi nas dvoje.

- Ko njega šta pita...

- A mogla bi da izludiš i tog nesretnika.

- Šta to tebe briga?! - postala je nemirna.

- Miruj malo! Danas si posebno nadrndana.

- Oni dani u nedjelji, ustvari u godini, ustvari od kad sam se rodila uvijek sam u ovakvim danima.

46

- Da ne budeš nadrndana spremio sam ti nešto. Haljinu...

To je pokon za tebe.

- Dugačka haljina. Gdje ću s njom?

- Da dugačka, pošto si rekla da ne briješ noge pa da ti olakšam. Inače bi ti poklonio do koljena, imaš dosta lijepe noge.

- Eto, već si naslutio da je našoj saradnji kraj, da ću se udati.

- Ne, to je poklon, mito, da nastaviš dalje raditi.

- Ne trebaš me mititi. Plati me! Škrtice jedne. Uostalom, rekla sam ti da mi neće dati muž.

- Koji muž? Virtuelni?! Nemaš momka, nemaš ni simpatiju, a ti trtljaš ko da ćeš se sutra udati.

- Sutra neću, al' za dva mjeseca ko zna... Tako mi je rekla baba Vaja, vidjela u šoljici.

- To je onda sto posto sigurno. Šta je tebi danas... - uzdahnuo je.

Izluđuješ me.

- E pa fino, ti i tvoj brat mene izluđujete ostalih 365 dana, pa da ja tebe izludim 366-i. Zbog vas dvojice ja nemam vremena da nađem momka, ni da se naspavam a koliko mi para dajete dobro nisam gladna.

- Pa šta radiš s tim parama! Više ti dajemo nego šefici nabave i još je bratov novčanik više u tebe nego u njega i opet ti nije dosta!

- Aaaa! Uboli ste me čiodom!

- Kako neću! Miruj! Stalno se vrtiš i laprdaš.

- Umorna sam! Znate li vi koliki su troškovi udaje? Moram da skupljam sama, moji nemaju da mi daju.

47

- Uh što si naporna! Pa šta si zapela za to? Šta će ti neka zatucana budala da mu kuvaš i spremaš. Zar nije ljepše da putuješ s nama, da kupiš svoj stan, da si lijepo obučena, nezavisna...

- U čemu je razlika između zatucanaog muža i vas? I oko vas dvojice moram trčkarati. A tebe još moram paziti ko bebu, stalno me zivkaš i nerviraš.

- Dobro je! Dosta za danas! Ne mogu više da te slušam ni da radim, uništila si mi koncentraciju!

- Znači mogu da idem kući napokon? - otrča bržebolje u garderobu, da se on ne predomisli. Usput zgrabi haljinu koju je dobila na poklon.

********* - Slušaj brate... Milica je čudna. Možeš li ti da izvidiš šta joj je? Kao da hoće da ode.

- Ma gdje da ode? - posprdno se nacerio. Da ti nije palo na pamet da ode. Zadrži je kako znaš. Balavica nezahvalna!

- Kako da je zadržim? Kaže da će se udati.

- Hoće da se uda? Pa eto ti rješenja. Oženi je, neizdrživi ste oboje.

Promjenio si stotinu pomoćnica, nijedna osim nje nije uspjela tri mjeseca ostati s tobom, a s njom si dvije godine. Mnogo ste duže zajedno nego 50 % današnjih brakova.

- Nemoj da se izruguješ, rješi to ako hoćeš da mi omogućiš rad.

- Uh, da mi nisi brat...

- Šta bi onda?

- Zaposlio bi normalne kreatore, dao im platu i imao svoj mir!

48

- Ma od.....! Kako misliš rješiti ovo s Pepeljugom?

- Rekao sam ti nikako. Rješi sam. Šta ja znam šta joj je...

- Ima da rješiš ti! Hoćeš da se iznerviram? Onda ne mogu sedam dana da radim! Ti je pitaj, ionako su svi u računovodstvu sumnjičavi. Njoj potpisuješ isplatne naloge kao da si filmska zvijezda pa djeliš autograme.

- Znaš zašto je tako! Ne lupetaj! Kapriciozna je od onoga na početku, i sad čim kupuje burek ona ispuni nalog i traži pare. Deset naloga, ne vrijede svi zajedno deset evra! Samo voli da me maltretira.

- A da nešto ne mutiš s njom? Ima li tu istine? Sumnjičavo je gledao brata.

- Znaš li s koliko djevojaka mene i tebe povezuju? Kad bi pola od toga bila istina...

- Dobro za druge, ali šta je s Milicom?

- Ideš mi na živce! I ti si nemoguć kao i ona! Nemam vremena za vaša glupa pitanja!

- Ja mislim da ona hoće da se odseli od svojih. Stalno priča kako će se odseliti.

- Pa primi je kod sebe, ionako nikad nisi u stanu. Daj joj sprat i biće ti stalno pri ruci.

- Misliće ili da mi je ljubavnica ili da je iskorišćavamo. Pomogao bih joj, ali to će se sigurno krivo protumačiti. A ne bi ni ona pristala na milostinju, znaš kakva je. Vjerovatno bi se još naljutila na nas.

- Rješavaj to bez mene kako znaš!

49

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 13.

- Šta je sad Mico? Kakve te brige more - javio se Boško na telefon.

- Šta radiš? - oklijevala je s odgovorom.

- Ležim i gledam fudbal. A ti?

- Ja sam... izašla s onim momkom... znaš što smo pričali o njemu.

- I kakvo je stanje? Jel' ičemu?

- Jesi li sam? S kim gledaš fudbal? - prečula je pitanje.

- Bambi je sa mnom. Gdje si ti?

- U hotelu na Vidikovcu. Pošto si slobodan možeš doći po mene napokon izgovori brzo.

- Moram li? Jesi li u nevolji?

- Bićete svi vi u nevolji naljutim li se...

- Dobro Mico, sad ćemo da izvlačimo šibicu koji dolazi po tebe... i prekine vezu.

- Milici je "dejt" izgleda propao. Ideš po nju - kratko saopšti bratu prinoseći tanjir i namještajući se u naslonjaču.

- Ja? Nema šanse! Kakve veze ja imam s tim? Da vozim dvadeset kilometara do tamo!

- Ne seri! To što se javila, odmah ti je popravilo veče. Sinuo si. Jedva si čekao da zove. Vidio sam ti facu. Čim se posvađaš s njom srećan si.

50

- Lupaš gluposti! Ne ide ti se, pa bi mene zaposlio. Ti ideš po nju, ja ne mrdam - tvrdoglavio se.

- Kako da ne... - nije ni Boško bio od juče...

********* Sjedila je na terasi hotela čekajući da dođe.

Na Boškov predlog izašla je s ovim tipom na piće. Bio je šarmantan, sladak, ali se nije gasio. Cijelo veče je pričao samozaljubljeno o sebi.

Sve druge je kritikovao, nalazio mane, samo je on bio bezgrešan. Kao da to nije bilo dosta, nastojao je usput da šarmira sve, od konobarice, djevojke za susjednim stolom... Zaključila je da on tako vježba sa svima pričajući im hvalospjeve o sebi.

Otišao je do šanka i nikako da se vrati. Pogledala je nakon desetak minuta da nije otperjao. A on se zapričao sa jednom gospođom i vjerovatno zaboravio na nju.

Prepoznala je kola i odmah izašla ispred bašte hotela. Nije vozio Boško nego Želimir.

- Jesi li dobro? Gdje ti je pratilac?

- Naravno da jesam! Šta si se prepao! Ovaj priča više od mene, nisam mogla da dođem do riječi!

- Znači i ovog precrtavamo?

- Definitivno.

Već su trojicu "zajedničkim snagama" proglasili promašenim prilikama.

Jedan je htio da preotme Milicu jer mu je trebala radnica za firmu, a drugi je bio sin lokalnog budže, miran i bez želje da se potrudi oko djevojke.

51

Najviše bi volio da i ovaj dio s udvaranjem otac odradi umjesto njega.

Za trećeg s kojim je izašla saznao je sutradan, i bez pardona joj naredio da se prestane viđati s njim.

Tražila je objašnjenje, zašto da ne izlazi s njim, a on je goropadno izjavio "zato što ja tako kažem i tačka".

- Milice... je li dosta tvojih eksperimenata?

- Kojih sad eksperimenata? Pa šta sam to "frapantno" uradila izlaskom na piće?

- Umislila si da ti treba momak na silu. Umjesto da čekaš da to dođe prirodno.

"Došlo je ono prirodno, eee, kad bi htjelo prirodno i da ode! Nego neće prirodno, pa moram na silu da te izbacim iz glave i neposlušnog srca" mislila je iznervirano u sebi.

- A šta si ti umislio?

- Umislio sam da te spasim od vlastite prazne glave. Ima da radiš, pa kad malo sazriješ onda traži ozbiljnog momka.

- Kojeg momka? Ostaće mi neki djed ili razvedeni koga je žena šutnula.

Baš mi je izbor. Oću svog... muškarca.

- Oćeš ti da radiš kako ti oćeš! - podsmjehnuo se čitajući je. Da ga ti vrtiš oko malog prsta. Milice, znaš kakvi su muškarci. Ako ih odvedeš u krevet i kažeš im da su super ljubavnici i da boljeg nema, 70% njih je spremno da se oženi. Ni njima se ne traži dalje ako mogu dobiti seks svaki dan, i još ako ga djevojka voli... ili barem zamajava da ga voli.

- Šta mene briga za njih.

- Tako nastaju problemi. Zajašiš mu za vrat, natovariš troje djece i jadnik treba to sve da izdrži.

52

- Nego? Šta fali toj ideji?

- Fali što bi on mogao izgubiti živce, nalupati te i otkazati poslušnost.

Koliko žena radi s nama sa takvim pričama?

Gdje su vrli momci koji su obećavali brda i doline, a poslije pobjegli glavom bez obzira kad je trebalo hraniti ženu i djecu. Hoćeš da se i tebi to dogodi?

- Aaa... neće meni! Meni neće! - vrtila je glavom. Ko neće da sarađuje, ne može biti moj. Naći ću nekog turistu, pa bar ovdje ima izbora.

- Kupi kuče, ono će da te sluša. Ne daš se pokoriti! - uzdahnuo je iznervirano.

- Ne dam i tačka!

- Tačka će biti tamo gdje je ja stavim. Uostalom gdje ćeš da nađeš muža sa cipelom 42?

- Ne nosim 42! Bezobraznici jedni što me ismijavate! Nosim 40, mogu i 39 - pokunjeno je dodala. Bockao je tamo gdje je najtanja.

- Kineski nosiš 42.

- Pa ti nosiš onda 55!

- Nosim 47, normalna noga za muškarca.

- Aha. - Šta da ja učinim da te urazumim? Da ne upropastiš reputaciju?

- Koju reputaciju? Vašeg bezobraznog roba?!

- Milice! Ovdje sam jedini rob ja! Moram obezbjediti plate, da ti, moj blesavi brat i svi ostali budu zadovoljni! Pa ko je tu rob! Oćeš moju fotelju? Evo ti je! Otkad sam završio fakultet nisam se odmorio!

- Sam si kriv.

53

- Šta hoćeš Milice?

- Ne znam ni ja. Ne znam...nisam sigurna. Niko me ne sluša, ne shvaća ozbiljno, sve što sam uspjela je da tebi otmem blok isplatnih naloga.

- Imaš 21 godinu tek! - dunuo je da ne eksplodira.

- A ti si starac Fočo od stotinu ljeta! Sve ti znaš! Ja vjerujem babi Vaji!

Rekla mi je "Mala, evo njega, evo ga sigurno. U roku od dva mjeseca se udaješ."

- Baba Vaja ti je rekla? - uzdahnuo je i pogledao kao da je vrijeme za posjet psihijatru. Hoćeš li odmor? Da putuješ negdje? Da malo razbistriš misli.

- Pa mogla bi. Gdje me vodiš?

- Ja? Gdje ja da te vodim?

- Predložio si da putujem. Ti putuješ stalno. Pa me povedeš.

- Milice... ja većinu vremena provodim u kolima. Nemam vremena za odmaranje.

- Ideš sad na sajam. Snašla bi se ja sama na sajmu.

- Šta bi tamo? Da tražiš novog poslodavca? Ustvari, može! - predomisli se odjednom. Ide nas troje, ti si četvrta! Da skinemo i to sa dnevnog reda.

- Mmm...predomislila sam se. Ipak neću. Nije imala hrabrosti provjeravati kako bi to bilo kad bi bila sama s njim duže vrijeme.

- Šta je sad? Šta nećeš?

- Da idem na sajam.

- Zašto?

- Tako, neću - tvrdoglavo je odbijala ne dajući obrazloženje.

54

- Krećemo u četvrtak u 20 časova, do tada možeš da se predomisliš opet je uzdahnuo.

- Ne uzdiši toliko! Šta god da ja kažem ti uzdišeš, pa se mrštiš, kolutaš očima, čudiš se...

- Šta god ti izjaviš... meni izgleda nevjerovatno. Srećom, mnogo bolje kreiraš nego što razmišljaš. Doduše, Boško je u pravu Pepeljugo. Kad ne čujem jednu tvoju nebuloznu izjavu dnevno, ne mogu da funkcionišem.

- Dođe mi ponekad da te raspalim!

- Pretpostavljam elegantnom cipelicom broj 42...

- Direktore!

- Koliko zaposlenica "raspaljuje" direktora? Možda ima neka statistika...

- zafrkavao je dvosmisleno.

55

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 14.

Došao je kod nje u srijedu da je pita ide li s njima na Sajam. Ta tri dana je ona izbjegavala susret s njim. Bojala se da će je "pritisnuti", inzistirajući da mu kaže razlog zbog kojeg neće da ide na putovanje.

- I šta si odlučila? - gledao je pažljivo.

- Ne da mi se sada... možda ću ići drugi put s Boškom... - vrdala je.

Nije inzistirao, samo je gledao zagonetno.

- Milice... skoro ti zaboravih reći važnu vijest.

- Koju? - radoznalo je raširila lijepe oči.

- Juče mi se javio jedan princ, zainteresovan je za saradnju s našom firmom. Možda je to taj tvoj koga čekaš...

- Sram te bilo! - prokuvala je shvativši da je zafrkava. Suđen je on meni kao i tebi dizačica tegova!

- Koja dizačica tegova? - čudio se.

- Ona tvoja sportašica...

- Ona je odbojkašica i ... manekenka - (bezobrazno se kreveljeći) saopšti joj. Nisam ja kriv što one skaču na mene i traže... pažnju. Jedva se branim - izazivački je gledao dok je govorio. Već je primjetio da se zapjenila.

- Reci da imaš herpes. Da ti nijedna ne prilazi - nije se uspjela obuzdati.

- A to bi ti htjela? Kako si mudra! Reci ti da imaš!

56

- Što bi ja govorila? Mene niko ne spopada. Dobro, nude se, ali ne gnjave me.

- Znači nemaš takve probleme? - ispitivao je.

- Ma šta ti mene ispituješ? Šta te briga! Staraj se ti da tebe ne napadaju!

- Da imam vremena ne bi se bunio, ovako obećam provod, a onda moram iznenada na put, pa mi poslije prigovaraju što dobijaju malo pažnje.

- Ako budeš još više radio ostaviće te potpuno na miru.

- Je li? Pa kako ću onda da nađem djevojku? Imaš neki predlog?

- Osvrni se oko sebe?

- Šta ima oko mene? - pleo je vješto mrežu oko iznervirane Milice.

Samo si ti u mojoj blizini.

Shvatila je da će opet završiti na tankom ledu pa je ućutala.

- Imam pametnija posla nego da s tobom razglabam o glupostima. Idem raditi.

- Milice! - vikao je za njom. Nisi mi rekla gdje da nađem djevojku, počeli smo temu a ti pobježe - čula ga je.

Kad je stigla do vrata Salona okrenula se. Stajao je naslonjen na dovratak i smješkao se gledajući za njom.

"Uh Milice! Ti i tvoj dugački jezik" ljutila se na sebe.

57

********* - Nema Milice? - Želimir je u četvrtak oko dva (na dan putovanja), došao do brata.

Boško ga je gledao ništa ne govoreći.

- Milica je htjela da ide na Sajam pa se predomislila. Sad neće da ide pravdao se. Osjećao se neugodno pod bratovim pogledom.

- Otišla je.

- Otišla?! Dala ti je otkaz?! - zinuo je frapirano.

- Nije dala otkaz, ima posla - odgovori sporo ispitivački posmatrajući brata.

- Nije ništa rekla... - nije mu bila jasna tolika tajanstvenost. Izvini, jel' ti to mene nešto čudno gledaš ili mi se čini?

- Spremaš li se za put ili vodiš brigu kud Milica oda? Nešto si se gadno uzvrtio...

- Uzvrtio?

- Izgleda da te dekoncentriše što je nema, a nećeš da priznaš.

- Šta sad bulazniš? Nisam rekao... samo mi je neobično što je nema.

Uvijek se mota... okolo.

- Aha... pa onda da te obavjestim da do kraja nedjelje neće doći.

- Zašto? Nešto se desilo?

- Otišla je s majkom nekoliko dana...

- Majkom?

- Aha s majkom... ima majku, imamo je i mi. Ja sam je pustio...

58

- A ti si za to ovlašćen?! - napokon mu živci popuste.Ti si danas totalno lud!

Boljelo ga što mu nije rekla. Je li joj bio dosadan sa svojim začikavanjima? Pustio bi je i on, ali bi do toga imali desetak rasprava...

- Odao si se. Zafrkavam te. Zvala je da će doći popodne ako ću biti na poslu. Ide negdje s majkom.

- Pa što ti mene onda ovoliko "izvoza"? Nema Milice pa sam ti i ja dobar?

- Bolje bilo da i ti odeš do babe Vaje, ko zna šta tebi ima da kaže. Meni se čini da ličiš na tog mladoženju iz soca.

- Ne seri! Ženi sebe a ne mene!

- Svaki dan sam sve raspoloženiji da me neka upeca. Evo čekam da zabaci udicu pa se možda i navatam.

- Šta? Ma danas si lud ko u svojim najboljim danima!

- Bolje ti je kad se vratiš s puta, da raspraviš s njom, oko te njene udaje i tog soca. I te babe Vaje...

Bez pozdrava, ljutito pogledavši brata, Želimir se okrene i ode.

- Možda sam ja lud, ali si ti definitivno zaljubljen u Pepeljugu.... mrmljao je Boško sebi u bradu gledajući brata kako iznervirano odlazi.

Da ne ode neraspoložen na put, Milica mu je poslala poruku izvinjenja.

Nije imala hrabrosti da se suoči s njim pa je tražila slobodno prijepodne.

Direktore, kad ispadne neki kraći put, da nemaš puno posla onda bi mogla ići i ja. Sad mi se ne ide s onom nadrndanom šeficom Nabave i onim suvoparnim pravnikom. Srećan put i nemojte zaboraviti neki poklončić.

59

Nije joj stigao nikakav odgovor slijedeća tri dana. Možda je u avionu, možda je ljut, možda nema signala... - razmišljala je tako u krug.

Naravno, čim je otišao nedostajao joj je, ali je Biserka bila na radnom mjestu, čuvajući njegovu kancelariju ko buldog, pa nije mogla da se tješi provodeći vrijeme u njegovoj fotelji.

Ona je u svoju i sestrinu sobu nakrcala svu silu poklona. Neke su joj oni poklanjali a neke je sama "popaljivala" od Bambija. Naprimjer, hemiske, privjeske, neobične blokčiće, rokovnike i ono što su dobijali od klijenata u vidu promotivnog materijala.

Tako je jednom dobio preslatku lutku neobično obučenu kad je putovao u inostranstvo. Vidjevši da joj se dopala odmah joj je poklonio. A imala je već preko sto parfema i uzoraka onih najljepših u sobi.

Majka joj se ljutila zašto to uzima i skuplja, nije joj mogla priznati da to radi zbog njega... jer su posebnu vrijednost imali darovi dobiveni od njega.

60

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 15.

Nije ni znala da se vratio. Samo se odjednom pojavio ispred nje. Čula je da se u firmi šuška kako imaju problema sa jednim velikim prodajnim lancem. Pitala je Boška, ali on je prečuo pitanje zanesen u svoj svijet.

Milica je kroz staklo "ćirila" ko dolazi na peti sprat i kakvi izlaze od njega. Osjetila je da opet zna šta radi, i da će sve dovesti u red. Kad god su imali problema, on je bio najprisebniji i najhrabriji. Bio je rođeni vođa.

Ujutro, kad je došla na posao vladala je tišina. Nije bilo nikoga izgleda.

Tu se prevarila. Čim je uključila svjetlo u Salonu, primjeti kako on dolazi iz svoje kancelarije.

- Dobro jutro direktore - pozdravila ga je gledajući kako su se ova četiri dana odrazila na njega.

- Dobro jutro i tebi Milice. Izvini, nisam juče stigao od gužve da ti se javim.

- Ma nema problema... vidjela sam da si zauzet. Hoće li sve biti u redu?

- Hoće, ne brini.

- Drago mi je - bila je srećna što je opet uspio.

- Boška još nema? Možeš li da dođeš kod mene za jedno pola časa da porazgovaramo.

- Dobroo - nisigurno se složila.

Tih pola časa nije mogla da se smiri u mjestu. Pa šta će je pitati, pa šta

61

da mu kaže, pa da ne izgubi kontrolu, da se ne izda i obruka... - morile su je dileme.

Nadala se da će Biserka biti ispred kancelarije, pa da on njenog prisustva neće moći da je ispituje kao kad su sami.

- Da čujem - pogleda je suženih očiju napućivši usne. Zavalio se u fotelju raširivši noge. Sjedni - pokaza joj rukom da sjedne nasuprot njemu. Veliki sto mu je bio na L, a fotelja je stajala uz kraći dio, metar od njegove.

- Šta da čuješ? - femkala se oprezno. Oklijevala je razmišljajući šta je čeka.

- Milice... - opominjuće joj izgovori ime. Izvoli sjedni, pa da čujemo u čemu je problem.

- Pa nisam ja Zlatokosa koju ste zatvorili u svoj dvorac! - protestvovala je.

Bilo joj je nelagodno da bude blizu njega, dok on sjedi tako raširenih nogu zavaljen u fotelju. Kad bi bio umoran od sastanaka, znao bi se spustiti u fotelji, podići noge na sto i malo zadrijemati.

- Kakve su ti to gluposti u glavi? Hoćeš da se udaš?

- A to! Pa naravno da ću da se udam - odahnula je čuvši šta ga interesuje.

Mislila je da će je ispitivati u vezi onog kiksa što se desio prije odlaska na put. Uhvatio je kako bosa trči iz njegove kancelarije. Vjerovatno je kroz staklo vidio kako trkeljiše po njegovom stolu. Imala je sumnju... koju je htjela da provjeri.

- Za koga i kada?

- Pa još ne znam.

- Al' si već rezervisala svadbenu salu?!

62

- Pa nisam… ali treba na to misliti.

- Je li u pitanju onaj Konjović?

- Koji Konjović? - čudila se.

- Onaj što ste zajedno išli u srednju? Što stanuje blizu tebe.

- Preziva se Paripović! I odavno sam se oladila od njega.

- Znači, nisi se sama toga sjetila. Hmm... da čujem, koja je od tvojih šupljoglavih prijateljica došla na tu ideju.

- Šupljo… moje prijateljice nisu takve bezobrazniče!

- Nego? Što su svaki dan po kafanama, restoranima i diskotekama.

- Pa gdje da izađemo?

- Na sajam ručnih radova! - iznervirano joj predloži. Imaš 21 godinu!

Gdje si navalila s udajom?

- Pa idi ti tamo! Da one tvoje ljepotice možda nisi našao na Sajmu starinskih zanata i ručnih radova? Kako izgledaju, vidi se da heklaju i pletu sve u šesnaest!

- Ovako… - nije se obazirao na njene riječi - po mojim informacijama, dvije tvoje drugarice imaju momke. Tipovi nisu nešto naročito, ali mogu proći. Treća se ne može skrasti ni sa jednim, tri su slobodne ali jedna od njih švrlja...

- Koja švrlja? - upade mu u riječ. Šta to znači?! - zapanjila se čuvši ovo.

- A to te interesuje?! Ne otkrivam svoje informacije.

- Interesuje me od kuda ti tako nešto. Kako to znaš i na koju se odnosi.

Odmah da si rekao! - lupila je nogom o pod.

- Opet si bosa - uzdahnu nezadovoljno. Džaba ja govorim... zato su ti noge narasle na 40 što stalno odaš bosa!

63

- Neka su! Šta te briga!

On se naroguši smrknuto je gledajući.

- Oprosti... - promrmlja pokunjeno.

- Brat ti ima ozbiljnu djevojku? - nastavio je da ispituje.

- Da, fina je.

- I sad si ti smislila da i tebi treba momak?

- Ama šta tu ima da se smišlja! Svima treba, pa valjda i meni treba!

Namam tri roga na glavi pa da bježe od mene!

- Ako ti se brat oženi... gdje će stanovati? Jesi li se zato uzvrpoljila?

Boško mi kaže da bi se htjela odseliti... Koliko imaš para?

- Para? Kojih para? Da ne misliš na siću koju mi dajete vas dva škrtca! raspravljala se s njim kao i milion puta do sada, iako je potpuno promašio temu. Izgleda da su obojica pogrešno shvatili (srećom da je tako) šta nju muči.

- Dosta! Pitao sam koliko imaš para. Daću ti učešće za stan. Pet hiljada eura. Možeš za 30000 da nađeš fin stan na periferiji.

- Ppp… - nije mogla da progovori od iznenađenja.

- Potpisaćeš sporazum na deset godina, pa će ti se oduzimati od plate.

- Ma nemoj?! Jesi li ti normalan? Ne dam svoje pare! Da si neki šef, poklonio bi mi stan! Kako bi on mene vezao robovlasničkim ugovorom!

Ti i Biserka samo smišljate kako da me okujete. Da bi tvoj brat imao pomoćnicu! Ako njemu bude trebala nova pomoćnica, tebi će trebati nova sekretarica. Jer će Biserka prolupati bude li se opet morala bakćati s njim! Uh! - pogleda ga ubitačnim pogledom prokuvavši načisto.

64

I onako bosonoga jurne kroz staklena vrata dok joj je sve crvenilo ispred očiju. Tepih ispod nogu se pomjerao koliko je energično hodala po njemu.

- Milice! viknuo je za njom. Nije ga čula kako trči da je stigne. Kuda zgrabi je za ruku. Otimala se, on pošizi, uhvati je oko struka i kao vreću ponese prema radnom salonu. Spusti je na vrpu materijala.

- Sad da nisi mrdnula! Zavrtjela si glavom nekim lokalnim idiotima pa si umislila da si Brižit Bardo!

Zazvonio mu je telefon usred priče.

- Još ovo nismo raščistili - reče joj uzimajući telefon i ode prema svojoj kancelariji.

Brižit Bardo... Mislio je valjda na onu večer kad su se nedavno sreli u kafani. On u društvu nekog tipa i dviju ljepotica, a ona sa svojim i bratovim društvom proslavljala je rođendan jednog od njih.

Kad ih je vidio, namrštio se. Kao da su oni niža klasa i nemaju pravo da svraćaju u elitni hotel. Nije smatrao za potrebno da ustane i dođe da joj se javi. E pa nije htjela ni ona njemu. Ignorisala ga je dok joj je ljutnja rasla do plafona.

Odlučila je da se dobro provede. Mladalački. Da vide kapitalisti kako se provodi sirotinja.

Glupirala se izazivajući njegovu reakciju. Uživala je primjetivši kako gubi koncentraciju i zastaje u razgovoru. Skrenuo bi pogled, pa ga opet vratio na nju. Kad su počeli da plešu i divljaju po sali, vidjela je i s one udaljenosti kako su mu se krajevi usana spustili i kako trepće zbunjeno.

"Neka sam te sredila umišljenko! Kad sam nevidljiva za tebe, sad ćeš da me vidiš" inatila se to veče. Sutra ga je uhvatila nekoliko puta kako zamišljeno gleda u nju, ali ništa nije komentarisao.

65

********* Vratila se u Salon ljutito šutirajući sve ispred sebe. Boško je zastao s poslom prateći šta radi.

- Jesi li gladan? Idem u pekaru, sad sam ja gladna. Da ti nešto donesem?

Kad je otišla, on pređe u kancelariju kod brata. Pričao je s nekim i polako gubio živce. Neko ga je preko telefona uporno nagovarao na nešto.

- Šta ti hoćeš? - završio je razgovor i upitno pogledao brata.

- Zabrljao si majstore - Boško je prokljuvio zašto je Bambi nervozan.

- Nestaj mi na muku.

- Ne brini, odljutiće se ona. Da vidimo šta ćemo.

- Mi? S tobom ću se konsultovati! Pa ovo je za nevjerovati...

- Tupsone, hoću da vam pomognem oboma! Vidiš da nisi u stanju sam to rješiti...

- Kad ja nešto nisam rješio? Ti ćeš da mi rješavaš tako izgubljen u oblacima. Sjedi tu i igraj se sa svojim krpicama!

Boško je podigao obrve na ovoliki stepen bratove nervoze.

- Pazi da prije "rješenja" ne pukneš ko tikva...

66

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 16.

Sjedili su u baru i čekali da ih pozovu za sto. Imali su goste, odsjeli su tu u hotelu, pa su ih vodili na poslovni ručak. Želimir, Biserka, Boško, šefica Nabave, pravnik i ona su došli iz firme.

On je gledao kao da oklijeva nešto reći.

- Milice... sjećaš se razgovora koji nismo dovršili u firmi?

- Nećemo valjda sad o tome! Neko će nas čuti... Ti baš hoćeš da iskoristiš svaki trenutak!

- Samo sam htio da ti kažem da pustiš da se ljubav desi sama od sebe, da ne forsiraš.

- Ma nemoj?! Što si pametan! Pa da mi se desi kao sestri!

- Šta je bilo tvojoj sestri? - nije znao da tu postoji problem.

- Previše se zaljubila, a kad muškarac zna da ne možeš bez njega postane tvoj najveći neprijatelj. Čas ga gušiš, čas mu ne posvećuješ dovoljno pažnje...

- Hmm... a šta ako se ti zaljubiš? Iako to nisi planirala.

- Ma neću, rekla sam ti.

- A šta ako...

- Dosta više s tim ako! Rekla sam da neću i tačka! Ustvari, hoću malo... ali samo malo. Samo da mi bude drag.

- A šta ako ja saznam da si se zaljubila, a rekla si da nećeš? - smiješio se gledajući je.

67

- Samo se ti nadaj... kako bi ti to otkrio?

- Vidim na tebi - mirno joj je saopštio.

- Š...šta vidiš - progutala je knedlu.

- U kakvom si stanju - čudno ju je gledao nasmješenim očima.

- I u kakvom sam sad?

- Osim što si pred nervnim slomom, mislim i da si zaljubljena.

- Lažeš! Lažeš da me iznerviraš! - skočila je ko oparena. Znam ja tebe, i dosta mi je ovog ispitivanja! Nastaviš li, dajem otkaz.

- Deset puta dnevno daješ otkaz. A ne možeš ga dati.

- Zašto ne bi mogla? Izgubiću svoje preplaćeno radno mjesto?!

- Pa onda nećeš biti u njegovo blizini.

- U čijoj? - nije joj bilo jasno.

- U tog što si se zacopala. Saznaću ja koji je, iako ga kriješ. Shvatio sam da je blizu. Kad si došla rekla si da ideš u inostranstvo, a sad već dugo to ne spominješ. A nećeš ni da pređeš u grad. Izgleda da ti je naša palanka dovoljna. Možda zato što je on tu? - pričao je i gledao netremice.

Premrla je od straha čuvši ovo. Nije mogla riječ da izusti.

- Znaš šta? - nagnula se prema njemu dok je sjedio na svojoj barskoj stolici, uvukla mu ruke u kosu napravivši mu haos od frizure. Onda uze njegovu praznu čašu i uspije mu baciti u lice dvije kapi koje su ostale u čaši. Jedna kap mu završi na čelu, druga na nosu...

- Ala sam te pogodio u žicu... Danas mi baš ide od ruke. Večeras idem na pregovore, možda i njih sredim ko tebe. Saznaću ja ko je gospodin X. - Ma nemaš ti pojma!

68

- Bolje da mi ti kažeš ime.... nego da ja sam čačkam - mrtvo ladno ustane, maramicom obriše lice i krenu prema kolegama koji su mu dolazili u susret.

Uveče, ležeći u svojoj sobi zabrinuto je razmišljala o njihovom razgovoru. Je li stvarno nešto naslutio? Je li naslutio da misli o njemu?

Možda je primjetio neki znak? Možda je vidio crteže ili slike u telefonu... Uhvatio je kako ga slika dok je drijemao u kancelariji. A bilo je još dosta fotografija krišom snimljenih. Moraće bolje da se kontroliše i drži ga na rastojanju. Ali kako to izvesti? S Boškom niko nije htio da radi, pa joj nisu dali da mrdne od njih.

A pogodio je suštinu. To je bila istina da zbog njega nije željela ni u inostranstvo ni u glavnu filijalu.

********* Morala je da se posavjetuje sa Boškom. Jest da nije bio baš osoba za savjete, ali je bio pametan i bez dlake na jeziku.

Nadala se da će uskoro stići. Spavao bi dugo, posebno ako bi uveče izlazio ili imao goste u kući. Znao bi ponekad tek popodne da dođe u firmu. A bilo je dana kad bi počeli u petak a izašli tek u ponedjeljak.

I ona je nekoliko puta prespavala u firmi. Na Bambijevom kauču.

Osmjehnula se nježno pri pomisli na to. Pokrila bi se njegovom dekicom i zaspala slatko sanjajući njega. Dva puta je ujutro našao kako spava u kancelariji.

"Alo Mile diži se s mog kauča!" zafrkavao je prvi put zatekavši je tamo.

Boško je, vidjevši da je iscrpljena i umorna poslao da odspava. On je bio u kreativnoj fazi i nije osjećao ni umor ni glad.

69

Drugi put kad je zatekao u kancelariji, donio joj je kafu, stavio je na stočić pored kauča i pustio je da spava. On je radio, pričao, čak i pjevušio dok se ona pravila da spava. Nije htjela da ustane samo da bude tako s njim... Čula je kad je Biserka ušla i htjela nešto da mu kaže a on joj je rekao "ššššš Biso... Milica spava".

"Naravno šefe, nemoj da slučajno probudimo uspavanu ljepoticu. Sad ću ja na prstima da se išuljam" zajedljivo je dobacila i skoro nasmijala Milicu. Tako bi se odala da je budna.

70

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 17. Želja joj se ispunila. Boško je poranio. Vrlo raspoložen za rad. Nije ga u takvom stanju mogla gnjaviti sa svojim dilemama i željom da je zaštiti od bratove radoznalosti. Nadala se da ih ni on neće ometati u radu. Sutra možda iskrsnu neke nove obaveze, pa će tako opet izbjeći suočavanje s njim.

Već je bilo skoro podne, radili su punom parom, Boško se vratio iz Krojačnice.

- Milice, ovo ti je poslao Bambi - pružio joj je deblju kovertu gledajući je tajanstveno.

- Šta je to?

- Ne znam, pogledaj. I mene zanima.

- Nemoj da zaviruješ u moj poklon - nije mu dozvolila da "viri" preko njenog ramena.

Namrštila se škiljeći u kovertu. Avionska karta na njeno ime. Destinacija Prag. Za dvije nedjelje se kreće.

- Pa ovo je za neki put avionom. U Prag... - nije znala šta bi mislila. Kad ti je ovo dao?

- Sreo sam ga prije desetak minuta. Ide opet na neki put, vratiće se večeras.

- Šta ću ja u Pragu?

- Ideš! - naredi joj Boško čim je čuo kakvu je ponudu dobila.

71

- Neću da idem. Biće gore nego kad idem s tobom.

- Ne boj se, nisi više seljanka, sad si već pet puta vidjela Evropu sprdao se.

- Bojim se da je Bambi nešto namjerio... Čim se složio da idem sigurno će mi natrljati nos.

- Ti se uvijek možeš spasiti ako mu otmeš novčanik i telefon. Sakriješ ih i zoveš mene. Pa ću ja oboje da spašavam - zafrkavao se.

Ustvari, odgovaralo mu je da bude nekoliko dana sam. Imao je na umu jednu zgodnu i finu djevojku. Ali to nije namjeravao saopštiti ni Milici ni bratu. Prije nekoliko mjeseci su se sreli, iznenadila ga je svojim razmišljanjima pa je želio da je opet vidi.

A po bratovom ponašanju zaključio je da je napokon popustio i ima namjeru Milici priznati šta osjeća.

- Snimi sve, zapisuj svoje utiske i ideje. Pa ćemo svako veče planirati šta bi mogli da nabavimo. Ja ću ti dati spisak koje firme treba da posjetiš i šta da tražiš.

- Kako ću, loše govorim engleski.

- Ići će neko s tobom kad budeš htjela.

- Ma ne znam... ko zna šta je Bambi smislio - nećkala se.

- Milice ideš! Daću ti i ja džeparac i možeš svojima nešto da kupiš.

- Finansiraćete mi put?

- Naravno Milice, to je radni put. Pametna si djevojka, siguran sam da će nam tvoja zapažanja koristiti.

- Dobro onda... pa mogla bi. Ako... bude problema ti me moraš spasiti.

- Ne brini, imam tamo prijatelje i poznanike, poslaću nekoga ako ti

72

zatreba.

- Mislim da hoćete da me kompromitujete da se ne udam, i tako ostanem s vama, pa za dvije godine svrcim s pameti.

- Ma nije to Pepeljugo pomogao bi ti, ali ne znam kako. Evo da se ja mislim ženiti, kao što ne mislim jer za to nemam vremena, ja bi te oženio. Ali mi je još jedno 15 godina prerano.

- Samo bi mi još to falilo!

- Šta?

- Da te cijeli život imam na grbaču! Hvala, ali sam si rekao da ti ne dolaziš u obzir. Idemo dalje...

- A Bambi?

- Šta Bambi? - skoro je poskočila kao da je ubo iglom.

- Pa dopada li ti se on? Mogao bi i on da te oženi...

- Jesi li ti normalan danas? Ala lupaš gluposti! Na sve si spreman samo da bude po tvome.

Kad je rastrešeni Boško ovo izgovorio postalo joj je jasno da je na vrlo opasnom terenu. Možda je i on nešto primjetio. Šta da radi?

Ali glasić u glavi je govorio "ajde Milice, ovo je prilika da konačno rješiš dilemu. Ako ne bude reagovao, znači ne interesuješ ga, a možda bude i drugačije..."

Možda joj je ljepše u njenom snu sa Želimirom kao princom nego u stvarnosti. Šta ako pogreši? Osjećala je da je i on oprezan i svjesan cijele situacije. I da se može osloniti na njega. Neće sigurno da iskoristi priliku i dovede nju i sebe u probleme.

73

********* Dani su prolazili, između njih dvoje osjećala se neka napetost. Zagledali su se, bilo je i Milici jasno da će se vjerovatno nešto uskoro dogoditi.

- Milice u moju kancelariju! - kratko je rekao ne zaustavljajući se, dok je prolazio pored nje i jedne šnajderke.

- Molim direktore, zvao si me... - pojavila se na vratima.

Ozbiljno je pogledao, izgledao je nekako neraspoloženo (a u stvari ga je tresla trema).

- Jesi li sad raspoložena za put? Ideš li u Prag sa mnom?

- Pa ne znam je li zgodno... ko još ide?

- Idemo samo nas dvoje, tamo će nas čekati šofer, kola i dvoje ljudi s kojima radimo.

- Ne znam...

- Dobićeš još jednu ponudu da ideš sa mnom, ako odbiješ i treću onda ti moraš mene negdje voditi.

- Kako da te vodim?

- Lijepo! Platiš mi kartu za put, smještaj, hranu i vodiš me.

- Svašta! Pa nemam ja para za to!

- Nisam rekao da me moraš voditi u inostranstvo. Plati kartu do Skijališta i nađi smještaj i hranu i to se računa.

- Hahaha... pa šta ću s tobom na Skijalištu? - ovaj predlog joj je bio čudan.

74

- Zavisi zašto si me povela... - ozbiljno je gledajući odmah odgovori ne dvoumeći se.

Nije bila sigurna da joj nudi ono što "ona misli da joj nudi". Pa nije znala šta bi mu rekla. Ali joj je postalo jasno da on, nudeći joj put, izgleda nudi i nešto više od toga. Bar je ona tako shvatila ili umislila.

Cijelu noć nije spavala od razmišljanja. Prevagnulo je Boškovo nagovaranje. Nije htio čuti da ne ide.

Vidjevši Biserku da silazi niz stepenice, pretrčala je put do njegove kancelarije i pokucala na dovratak. Vrata su bila širom otvorena. Unutra je vladala tišina, dok je on gledao nešto na kompjuteru.

- Ma jel' to naša Mica? Jesi li napokon donijela odluku? - nekako je napeto upita.

- Jesam... pa mogla bi - polutiho je izustila izbjegavajući njegov pogled.

- Ideš? Nećeš se opet predomisliti?

- Neću, dogovorila sam se s Boškom šta treba da radim, pa bi eto mogla malo u svijet...

Osmjehnuo se vedro. Samo zbog njegovog srećnog lica vrijedilo je prihvatiti ponudu. I nakon toga se smirila. Sve je išlo mnogo lakše, i poslovne pripreme i pripreme za boravak u Pragu su je veselile. Osjećala se spremnom za taj put. I za varijantu jedan - da postanu nešto više od saradnika, ili varijantu dva - da ga napokon mora zaboraviti.

75

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 18.

U četvrtak je sa parolom "biće što biti mora", Boško ispratio konfetama bacajući ih po njoj za srećan put. Nije razumjela kad joj je kroz smijeh na rastanku rekao "sredi ga Mico". Službeni firmin šofer ih je vozio do aerodroma. Malo je odahnula zbog toga. Da ne budu sami cijelo vrijeme.

Svratili su usput do njihove kuće u gradu. Već je bila dva puta u gradskoj vili. Prvi put kad su došli ona i Boško, Bambi ih je dočekao.

"I šta kažeš Milice, šta bi rekla sirotinja raja na naše dvore?" pitao je zabezeknutu Milicu koja se okretala od tolike raskoši i sjaja.

"Bezobrazno, eto šta bi rekla!" ljutila se.

"Hahaha" on se davio od smijeha.

Predlagao je tada da prespavaju u kući kad obave posao, ali se Bošku žurilo u svoj svijet kreiranja pa nisu ostali.

Drugi put je bila na proslavi Boškovog rođendana, sa skoro dvjesta ljudi.

On je bio na putu, zbog posla je morao produžiti boravak pa nije stigao na zabavu.

U kući ih je dočekala "gospođa mama" koju je Milica rado izbjegavala, plašeći je se. Uvijek je bila dotjerana ali ozbiljna i poslovna. Za razliku od braće koji su od prvog dana Milicu prihvatili kao dio porodice.

U autu je saznala da i "gospođa mama" (tako ju je zvao Želimir) ide s njima. To joj je pokvarilo raspoloženje.

Kad je pokunjeno promrmljala pozdrav, gospođa je digla obrve. Sjetila se kapriciozne djevojke. Sin joj je bio specifičan, pa se nije čudila što

76

mu je i pomoćnica na svoju ruku.

- Šta je Mico? - nagnuo se prema njoj smješkajući se. Jesi li se prepala "gospođe mame"? Vidiš kako te je zapamtila. Ne prepozna nekad ni mene, ali tebe nije zaboravila - zafrkavao je tihim glasom dok mu je majka pričala na telefon.

- Biće s nama? - nije krila razočaranje.

- Hahaha - smijao se slatko. Milice, tebi kad nešto nije pravo baš to znaš jasno pokazati. Ne brini, samo će nas odvesti do aerodroma, ima drugog posla, neće s nama u Prag. Jesi li sad srećna?

Odahnula je glasno, na šta se on presavio od smijeha.

********* - Jao Bambi... - zastala je gledajući u avion. Pa ja ne mogu da letim...

- Otkud sad to?

- Pa vidi koliki je, kako izgleda, drugačije sam to zamišljala. Ne mogu ja u to da uđem. Sva njena putovanja do sada bila su službenim kolima.

Jedva ju je nagovorio da zauzmu svoja mjesta u avionu.

- Ne plaši se, proći će to - tješio je kad se sva ukočila na zvuk paljenja motora.

Prilikom polijetanja zažmurila je i čvrsto stegla rukohvate. Osjetila je kako nježno uzima njenu lijevu ruku i čvrsto je steže u svojoj.

- Jooj... kukala je i uzdisala.

Kad se avion odvojio od piste, skoro se popela na njega.

- Milice... nemoj da se vereš po meni, šta ti je, šta će ljudi reći - bunio se sa smješkom koji od muke nije stigla da primjeti.

77

- Jooj... pa ja tek sad znam da se bojim aviona... Nisam to ranije znala.

- Proći će to, letiš prvi put pa si se malo uplašila. Trebali smo ponijeti onu rakiju kojom si ti mene nalivala kad sam izvadio zub.

Napokon su se nekako iskrcali. Dočekao ih je vozač i odvezao u hotel.

- Je li ti bolje? - upita je dok su se u restoranu oporavljali od puta. Bili su smješteni u centru grada. Sa prozora njihovih soba vidjela se rijeka Vltava, mostovi i dobar dio grada.

- Bolje, bolje... možda mi je bilo muka što nisam dovoljno jela.

- Samo se ti lijepo najedi, čudio sam se i ja da se Mica Pepeljugica nečega plaši. Eto, ustanovili smo da je glad uzrok tvoga straha od aviona. Ta masna rebarca ne bi mogao pojesti ni pivopija od sto kila, a ti si ih smazala ko da su pileća krilca.

- Ne kori me, bila sam gladna - ljutila se i dalje uživajući u ukusnim sušenim rebarcima i čuvenim češkim kobasicama.

- Samo ti uživaj, popodne se odmaramo, možemo prošetati da ti hrana bolje legne. Vidjećeš tek šta je uživanje kad se budeš kupala u pivu.

- Što da se kupam u pivu? - pitala je zabrinuto. Jel' se to mora? Imaju valjda vodu za kupanje...

- Hahaha... Milice, Milice! To je u ponudi hotela i spa centara, ljekovito je i opušta...

- Jesi li se ti kupao u pivu? - prekine ga.

- A šta ako jesam?

- Nisi sigurno sam! S kim si se kupao? - ljubomorno je ispitivala.

- Nisam stigao Milice - osmjehnuo se vedro gledajući je očima laneta.

78

Imam 30 godina, puno posla, ali mi je svakako u planu kupanje u pivu.

I ne moraš se kupati s nekim, imaju i kade za jednu osobu.

- Hmm... možda ću probati, al' prvo da vidim kako je tebi.

- Vrlo si plemenita... Ako meni izbije alergija, važno da tebi nije ništa zafrkavao je.

- Ako se budemo kupali... bolje nam je da ćutimo o tome. One pijandure kod kuće bi nas linčovale kad bi čule da smo se brčkali u pivu.

- Hahaha... neću nikom reći, ako se uspijem ovdje barem malo odmoriti.

Budem li prezaposlen ili umoran, može mi tako odsutnom "izletiti" da smo se "zajedno brčkali u džakuziju punom pivice".

- Kad bi samo zucnuo o tome udavila bi te u pola litre Lav piva!

- A ja bi okačio tvoju fotku kako se brčkaš u buretu piva - izazivao je.

Gledaj da nam izabereš za svaki dan ponešto, da se lijepo provedemo i odmorimo. Nemoj da pješačimo deset kilometara dnevno.

- Pogledaćemo poslije zajedno šta bi mogli.

Nije htjela da ona odluči bez njega, možda on nešto predloži... Zavisi šta mu je namjera, po onome kud je bude vodao mogla bi zaključiti kakve su mu namjere. ********* Obukla je dugačku bijelo-šarenu lepršavu suknju sa raznobojnim geometrijskim oblicima, majicu i kratku jaknicu da bude lijepa na fotografijama, ali i da joj bude udobno u šetnji.

Prvi put se to veče počela osjećati kao obična djevojka koja šeta sa momkom koji joj se dopada. Za mnoge normalna stvar, a za njih dvoje vrlo komplikovana.

79

Pokucao je na vrata njene sobe u 17 časova kako su se dogovorili. I on je bio elegantan.

Obukao je tanju majicu, crne sportske pantalone koje su imale džepove sa strane i moderni sportski prsluk.

- Prvo da te pitam imaš li kakvih želja? Jesi li odlučila kuda ćemo? Već si čula po čemu je grad poznat, pa ako te nešto zanima...

- Ako mi se nešto zapazim usput, svratićemo drugi dan da pogledamo detaljnije ili mogu ja sama, dok ti radiš.

Grad joj se mnogo svidio, "legao" joj je na dušu. Star ali opet živahan, vedar, jednostavan. Ili je možda imala takav osjećaj zbog Želimirova društva.

- Šta ti se čini? - upita je nakon dvadesetak minuta šetnje.

- Sviđa mi se mnogo više nego Rim i Milano. Izgleda da meni više odgovaraju sjeverni krajevi od juga. Kad si prvi put bio ovdje?

- Davno, davno... kao desetogodišnjak sa roditeljima.

- Možemo li na onaj brod što vozi ispod mostova?

- Šta ćeš ti na brodu? Ako padneš s broda moraću skakati za tobom podbadao je.

- Ako skoči prvo neki Čeh da me spasi?

- E onda ću ga zveknuti u zube i ostaviti da se davi - šalio se. Naravno, provozaćemo se. I šta si još smislila?

- Imaju li oni kamen kao mi?

- Kamen? Kakav kamen? - čudio se.

- Pa onaj veliki što ga dodirneš i zaželiš želju (zaželiš udaju!) - to je bila vrlo popularna stijena na planini blizu grada.

80

- Mi imamo takav kamen? Gdje to? Hoću da zaposlim tog što vam je prodao tu ideju. Da kamen... šta vama neće pasti na pamet! - čudio se.

- Ili most sa katancima? Ili fontanu?

- Milice... imaju most... Karlov most, za njega je vezana jedna, vjerovatno marketinška priča, ali mi prvo moraš reći koga bi ti "zakatančila" da bi te ja odveo tamo.

- Pa ti napiši na svoj koju djevojku želiš, a ja ću... koga ja hoću.

- Tamo se ne pišu imena... Radi se nešto drugo. Onda drugi put idemo na most, ovaj put ništa, jer nećeš da mi kažeš.

- A gdje si ti htio da idemo?

- Ja sam bio ovdje mnogo puta, reći ću ti šta je interesantno a ti odaberi.

- Možemo li do neke zlatare da kupim majci i sestri privjesak ili minđuše? Da nije preskupa.

- Može, uz put ćemo i to obaviti. Prošetaćemo večeras onako neobavezno, idemo na kolače i piće.

Sva ustreptala srećno se osmjehivala kad bi im se pogledi sreli. Nije puno pričala, upijala je sve oko sebe, on joj je pričao i odgovarao na pitanja, sa smješkom je gledajući. Šetati pored njega joj je bilo bajno.

Kao iz snova.

- Milice, razgledanje grada s tobom dobija drugu dimenziju - priznao je nekako sjetno.

- Pa jesi li rekao da je sa mnom sve drugačije!

- Jeste... stvarno je tako - složi se s njom zamišljeno je gledajući.

U Zanatskoj četvrti su proveli skoro dva časa. U izlogu jedne zlatare vidjela je divne zlatne školjka minđuše za majku.

81

Sestri je kupila privjesak sa slonićem.

- Milice... pogledaj ovo. Meni se čini da je ovo cipelica broj 40! Šta ti misliš? - pokazivao je na privjesak u obliku predivne cipelice sa štiklom optočenu sitnim kamenčićima u žutoj, nježno ljubičastoj i zelenoj boji.

- Slatka je - složila se.

- Znaš šta Mico, meni se čini da si ti stvarno Pepeljuga. Boško je od prvog dana to shvatio.

- Možda i jesam. Imam i ja svog princa - izlanu se i pokaja.

- Znači u pravu sam... on postoji. Pa onda želim da ti poklonim cipelicu.

Ti si Pepeljuga, negdje skrivaš princa, ova cipelica će značiti da ga čekaš. Čekaš li ga?

- Čekam ga - prizna.

- I dalje nećeš da kažeš ko je? Da te napijem? Možda ti se jezik razveže.

- A da ja tebe napijem? Šta bi onda saznala? Hmm... po tvom pogledu rekla bi da i ti imaš tajnu kao i ja.

- Zašto ne kažeš njemu?

- Nije izvedivo - kratko je rekla.

- Hmm... zna li Boško?

- Boško ne zna na kojoj se planeti trenutno nalazi.

- To se tebi samo čini... - smijao se.

Odvezli su se taksijem do dijela grada sa lijepom slastičarnicom. Uz kolače, Milicu je kopkalo da sazna šta može očekivati od ovog putovanja.

- Jesi li umorna? Da se vratimo u hotel?

82

- Kakav hotel?! Pa nisam kući da idem u krevet u 23 časa! A jooj... sjeti se - možda ti imaš sutra puno posla, a sigurno si umoran...

- Nisam, ne brini. Ako si raspoložena, ja volim jedno mjesto... to ti je kao mala Ajfelova kula. Sagrađena je na obližnjem brdu Petrin. Lijep je pogled na grad, samo se treba penjati stepenicama, nema lifta.

- Jesi li vodio neku na tu kulu?

- Misliš djevojku?

- Aha. - Nisam stigao, ali sam ovdje u Pragu bio sa dvije kad te to već interesuje. Samo što smo išli na prijeme i u neka VIP društva. Tebe to ne interesuje, možda kasnije kad se navikneš... - stao je u pola rečenice.

Milici se smrko kad joj je to rekao. Odmah je proradio inat. Sigurno se nisu mogle u štiklama popeti na tu bezveznu kulu. E pa ona će ako treba da je osvoji kao Mont Everest! Ma ako treba, popeće se na nju pomoću štrika za sušenje veša! Odvezli su se taksijem, u kome je jedva pričala od ljutnje. Izašavši iz taksija, iskalila je svoj bijes na simpatičnoj Kuli.

- To je to? Ovo je "Kulica" a ne Kula! Izgleda ko da je neko na kuću nasadio antenu za mobilnu telefoniju.

- Čekaj da vidiš pogled odozgo!

- Čekaj ti da ja tebe pogledam odozgo - mrmljala je sebi u bradu penjući se za njim stepeništem.

Ustvari, mala simpatična Kula, kao i ovo što je malo vidjela, su joj je se svidjeli zbog svoje jednostavnosti i neke srdačnosti. Nije bilo sve komercijalizovano kao u Parizu, Rimu, Milanu. Kula je stajala kao da nema namjeru da se takmiči sa Ajfelovom.

83

- Kako to da nisi doveo "vajnu sportašicu"? Pa ona bi se uzverala sigurno! Ta visoka je samo 64 metra! - nije mogla da izdrži.

Zastao je osvrćući se. Osmjehnuo joj se mangupski suzdržavajući se od komentara. To je još više razljutilo.

- Možeš li? Ti nisi sportašica - podbode je.

- Ma nemoj! Mogu ja da budem olimpijka! Istrčaću prije tebe na vrh!

- Bolje bi bilo da mi daš ruku da ti pomognem - počeška se po nosu.

U nekim situacijama, kad bi bio stidljiv ili zbunjen kao dječak, mahinalno bi se počeškao po nosu ili iza uveta. Milica se sto puta istopila od ljubavi koliko bi bio sladak u takvim situacijama.

- Pa mogla bi, šta znam... da se ne prepadneš ili naljutiš ako te "slučajno" uvatim za ruku - ironično mu je uzvratila.

- Neću, ne brini. Samo zbog tebe i našeg položaja moram biti vrlo pažljiv sa predlozima.

- Ma samo ti predlaži! Ko šiša firmu i položaj!

- Hahaha...

Penjući se stigli su do prvog proširenja, koje je služilo kao vidikovac.

Bilo je desetak ljudi na toj platformi.

- Milice naša situacija je specifična... - oklijevao je. Kako to da ti se Boško ne sviđa?

- Ko kaže da mi se ne sviđa? Svašta!

- Zaljubljena si u njega?! Pa nisam to mogao da primjetim...

- Ma ko je to rekao? Nisam rekla da sam zaljubljena u njega, nego da se dobro slažemo i da ga volim ali kao prijatelja i saradnika... Ako ćemo tako gledati, tebe više jurim pa po tome ispada da mi se ti više dopadaš.

84

- Juriš me zbog novčanika!

- Šta to drugi znaju, vide da te više jurim...

- A znači li to da ti se ja više sviđam?

- Jok, ne sviđate mi se ni jedan ni drugi - tvrdoglavila je.

- Baš nimalo?

- Baš nimalo.

- Razočaran sam Milice...

- Puče mi prsluk! Neka te utješe sportašice! Samo njih juriš!

"I ja sam, i ljubomorna i razočarana i ljuta" pomisli u sebi iznervirano.

- To je slučajno, bio sam u vezi sa dvije djevojke koje su se bavile sportom zato što sam se i ja tada bavio rvanjem. I to kad sam imao 17 i 21 godinu. Davno je to bilo.

Polako su nastavili dalje prema vrhu. Napokon su se dočepali cilja.

Predivana noćna panorama grada pružala se pred njima. Opet je Prag oduševio. Jednostavan, a opet krije mnogo ljepota.

Gledali su obasjani grad pred sobom. Imala je utisak kao da se nalazi na svemirskom brodu, kao da su izolirani od cijelog svijeta.

- I šta sad ide? Bajka za laku noć? Možda ti se pojavi Pepeljuga u ponoć?

Nastala je kratka tišina. Učinilo joj se da oklijeva.

- Pa zar ti nisi moja Pepeljuga u ponoć. Sa mnom si. Je li tako?

- Hmm...

- Milice... moram ti nešto reći. Da ne bude nesporazuma... Mislio sam da ne bude odmah večeras, nego postepeno...

85

- Šta?

- Ne znam kako da ti kažem - oklijevao je zbunjeno - ti se meni sviđaš.

- Juuu! - razgoračila je oči. Pričaj dalje! Pričaj dalje! - zelene oči su sijale kao dva klikera.

- Hahaha... stvarno si posebna! Znači, nemaš ništa protiv? Uhh... ja sam se sav preznojio kako da ti to kažem, a ispalo je u tvom stilu jednostavno i iskreno. Hvala ti.

- Pa kako ti se sviđam? Od kad to? Od prekjuče?

- Neće baš biti....izgleda, od kad si došla u firmu.

- Od... pričaš svašta! Pa šta si čekao do sada! - došlo joj je da mu zalijepi šamar. Ona se muči toliko dugo bez veze!

- Nisam ni ja to odmah shvatio. Trebalo mi je skoro godina dana.

"Ja sam bila brža. Meni je trebalo šest mjeseci" pomisli u sebi.

- Ozbiljan sam Milice. U redu je ako se ja tebi ne sviđam ko muškarac, nego kao hodajuća kasica prasica... ne ljutim se. Ali sam ti napokon rekao.

- A šta bi bilo dalje ako se sviđaš i ti meni?

- Pa onda bi te pitao želiš li biti moja djevojka.

Od te pomisli je prestala da diše. Kad svi čuju za to... biće glavna tema idućih godinu dana!

- Hoću da čujem šta si sve spremio da mi kažeš. Nemoj sad da vrdaš... olakšala sam ti, ali se nećeš izvući.

- Važi, reći ću ti - nježno je rukom pomiluje po obrazu. Umjesto da priča, ćutao je milujući joj obraz. Polako se nagne i spusti poljubac na njene usne.

86

Već je podigla glavu prema njemu spremna za taj slatki trenutak.

Koliko je samo to čekala... Istopila se kao sladoled na suncu, sve je prestalo da postoji osim njegovih usana, ruku, mirisa. Zatvorila je oči i prepustila se tom savršenstvu.

- Je li u redu?

Klimnula je glavom osmjehujući se zaljubljeno. "Sve je napokon u savršenom redu" pomisli u sebi.

Gledala ga je ozbiljno i ranjivo. Nije imala želje ni snage da govori.

Upijala je ove čarobne trenutke provedene s njim... I njegove oči su pričale istu priču, da je iskren i da ozbiljno misli na nju.

Svaki čovjek ima nekoliko neponovljivih trenutaka u životu. Ovo je bio njen prvi takav. S njim, u blještavom gradu, gdje je priča tekla onako kako je ona izmaštala da će to biti. On nježan, pažljiv... i zaljubljen u nju. Bila je vesela i srećna do beskraja...

- Milice... - zabrinuto je gledao u njene sjajne oči.

-Šššš... nema Milice. Pepeljuga je s tobom Prinče... - zagrli ga oko struka i nasloni mu glavu na grudi.

Osjetila je ljubav i nježnost iz njega kad joj je uzvratio zagrljaj, čvrsto je pripivši uz sebe. Usne su mu bile na njenoj kosi.

Spustili su se u grad žičarom koja je vozila do Kule Petrin. Ruku isprepletenih, bila je neobično ozbiljna i tiha. Ništa joj više nije trebalo kad je imala njega pored sebe. Čvrsto je zagrlio dok su u tišini hodali prema hotelu.

- Laku noć Milice. Lijepo spavaj... - nekako ju je oklijevajući pozdravio.

Nije želio da se to veče rastaju.

- Laku noć... Prinče - pozdravi ga lebdeći na oblacima.

87

Skoro da nije spavala. Osmjeh sreće joj nije silazio s lica.

Da zove Boška? Da mu kaže? Ma ne smije nikome još ništa govoriti, zaključi. Ova četiri dana nema mjesta za nikoga osim njih dvoje. Dvoje zaljubljenih...

Zaspala je tek pred zoru. Dva-tri puta se pitala hoće li možda pokucati na njena vrata... Bilo je malo vjerovatno, ma koliko to želio. Imao je svoj plan "osvajanja" s kojim se ona slagala.

Bolje da ova četiri dana idu polako i naprave temelje za pravu vezu, nego da zbog žurbe naprave greške.

88

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 19.

Probudio je i za nekoliko minuta pokucao na njena vrata. Otvorila je i pala mu u zagrljaj.

- Pa gdje si ti više?

- Mislio sam da spavaš - smijao se grleći je.

- Ma kakvo te spavanje spopalo! Jesi li ti... mogao da spavaš?

- Nešto malo - priznao je slatko.

- Ni ja nisam dugo zaspala... U koliko časova imaš dogovor?

- U jedanaest.

- Jesi li sve pripremio?

- Jesam, ako želiš ova dva časa provešćemo zajedno. Idemo na doručak?

- Možemo li u sobi doručkovati?

- Možemo... - oklijevajući je rekao. Onda da nam naručim?

- Ne treba, ja sam već naručila.

- Šta si? Hahaha... jao Milice, ti si čudo!

- Šta se smiješ! Toliko znam engleskog da tražim Meni, pa sam onda prepisala na papir šta hoću.

- Donijeće ovdje?

- Ne, u tvoju sobu.

- U moju? - čudio se. Zašto u moju?

89

- Pa dok doručkujemo gledaću te kako se spremaš... i da ti pretrkeljišem kofer.

- Hahaha... zagrli je žestoko i zavrti oko sebe.

Smijala se i ona s njim gledajući ga zaljubljeno. Kad se zaustavio slatke usne su se u žestokom poljupcu našle na njenima. Odgovarala mu je iz srca, iz duše, iz petnih žila.

Sklopi ruke oko njegovog struka, milujući mu široka leđa dok je ljubio po vratu, bradi, usnama. Osjetila je drhtaj koji ga je protresao kad ga je obgrlila oko vrata i prošaputala "Želimire"...

- Želiš li da budeš moja djevojka Milice? - upita isprekidano zastavši na trenutak s poljupcima.

- ŽŽ - odgovori mu.

- ŽŽ?

- Želim Želimire!

Sve što bi se dalje slijedilo, podrazumjevalo se. Da ih nije prestravio telefon sa Recepcije. Javljali su da im doručak stiže.

- Izgleda da sam samo omašila u engleskom kad su me pitali u koliko časova da nam donesu doručak...

- Nema veze - utješio je dok su se gledali zaljubljeno.

Doručkovali su, ponekad se dodirujući. Nije se ustručavala da i ona njega dotakle ili mu otme parče zemičke. Namazao bi joj maslac na zalogaj i dodao da pojede.

- Naručila bi ja one njihove kalorične kobasice ali ti imaš osjetljiv želudac. Pa sam zato ovo izabrala.

- Hvala ti, Pepeljugo moja - uzme je nježno za ruku i poljubi.

90

- Sve za tebe Prinče moj - osmjehivala se srećno.

Njegov telefon se oglasi "Boškovim zvonom". Za bliske ljude je imao posebne melodije zvona. I ona je imala svoju. Pogađate... "Oj Milice čobanice..."

- Da mu kažemo - on podignu obrve držeći telefon.

- Ja ne bih. Sinoć sam razmišljala da ga zovem. Nekako mi se ne da. Ovo su četiri naša dana.

Ovo ga iznenadi. Oda joj priznanje na razmišljanju nagnuvši se preko stola da je poljubi.

- Dobro jutro brate... - javi se i spusti telefon na sto upalivši zvučnik.

- Ej klempavi, šta se radi? Gdje mi je pomoćnica?

- Spremam se za sastanak, a ti? Šta ima tamo?

- Dosadno mi je, gdje mi je pomoćnica? - opet priupita.

Milica je prekrila usta rukom da se ne nasmije glasno. Sklopi ruke i stavi pod desni obraz pokazujući njemu kao da spava.

- Milica još spava - shvati on. Sinoć smo išli u šetnju.

- Gdje? Želimir zakoluta očima na ovo.

- Pa malo po gradu.

- Želimire... nemoj se igrati. Da si sredio situaciju s Milicom. Ja sam kupio šoljice babi Vaji i sad ću ih poslati.

- Kakve šoljice, šta bulazniš?

- Napisaću, "Gospođo, ja sam taj mladoženja iz soca". I potpisaću tvoje ime. Dok ti dođeš ovamo cijelo mjesto će znati za vas.

91

- Da se nisi usudio!

- Kad se ja to nisam usudio uraditi što sam naumio? - mrtvo ladno je odgovorio bratu.

Milica je pomodrila od smijeha. Da ne prasne, i tako se oda, otrčala je u kupatilo.

A tamo... imala je šta da vidi. Gelom za brijanje na vrhu ogledala je pisalo Milica. Ostala je bez vazduha od iznenađenja. Naslonila se na vrata i suze su joj krenule od tolikog uzbuđenja. Čula je da još pričaju, drhtavom rukom je uzela gel za brijanje i dopisala tekst. Na ogledalu je sad pisalo "Milica voli Želimira".

Vratila se u sobu i sjela malo dalje u fotelju da ga može na miru posmatrati. Šetao je po sobi pričajući telefonom. Dok se pozdravljao s bratom prišla mu je s leđa, zagrlila ga i poljubila nježno u obraz.

Obgrlio je oko struka, sjeo na krevet i nježno povukao na svoja koljena.

Od silne ljubavi u srcu nije mogla ništa da kaže, samo se malo pomjerila da ga može poljubiti i dalje ga grleći. Sjedili su zagrljeni, ljubeći se nježnošću najromantičnijeg para na planeti. Nježnošću koja grije cijeli život i drži plamen ljubavi da gori do vječnosti.

On se spremao, a ona je na njegovom krevetu mirno sjedila naslonjena na jastuke uživajući u prizoru. Objašnjavao joj je usput šta ga danas čeka. Ušao je u kupatilo, gel se već bio skoro istopio, ali je shvatio šta bi moglo da piše jer se još vidjelo nekoliko slova.

- Puna si iznenađenja - podigao je obrve prilazeći joj. Naslonio se rukama na krevet i nježno je poljubio. Od prvog dana... si specifična.

Znam šta ćeš uraditi, ali ti to opet izvedeš na neki svoj način da me uvijek nasmiješ ili oduševiš.

92

Dio puta su se vozili zajedno, nju je iskrcao na početku čuvene "šoping" ulice a on je otišao na sastanak. Kad je izašla, otvorio je prozor i proturio glavu kroz njega. Ispratila ga je poljupcem i osmjehom punim ljubavi.

Oko tri se vratila u hotel. Šetala je i razgledavala izloge, bila u šoping centrima čisto da vidi šta se kod njih nosi. Slikala je neke modele od kojih je dobila ideje, našla dvije vrste divnog platna koje oni nisu imali, poslala fotografije Bošku, ali je sve to bilo u drugom planu.

Cijelo vrijeme je bila okupirana sanjarenjima o njemu, prošloj večeri i današnjem jutru. Kako su savršeni jedno za drugo...

Gledala je svoj nasmješeni odraz u izlogu i pitala se može li se biti toliko srećan, kao što je bila ona danas. Čekala je u sobi da on dođe. Ubrzo je dobila poruku od njega.

"Ovdje jedan zaljubljeni Princ. Je li moja Pepeljuga raspoložena za ples ve č eras? Ili za vožnju brodom?"

"Dragi Prin č e, prvo moram da ustanovim jesi li ti pravi princ. Ako si stvarno moj, onda nosiš cipele broj 47. U slu čaju da nosiš drugi broj žao mi je, otpadaš iz kombinacije."

To jutro je obuo cipele koje su bile manjeg kalupa pa je kupio broj 48. " Draga Pepeljugo ništa se ne sikiraj, uz pomo ć satare sredi ću ja "višak".

Dolazim za dvadesetak minuta. Cijenio bi do ček sa poljupcima i zagrljajima, ako ste raspoloženi.

"Ve ć vježbam ljube ć i ogledalo" odgovorila je smijući se.

93

Pokucao je na vrata njene sobe. Otvorila je s osmjehom.

- Vi ste? - zafrkavala ga je.

- Pa ja sam Princ s odgovarajućom cipelom... rekli ste 47, mogao sam ja da skratim još ako treba... Treba li da se izujem, da bi se uvjerili? - i kao fol krene da skida cipelu.

- Izgleda da ste pogrešili, sad sam već izljubila jednog sa brojem 47.

- Kad prije?

- Pa donio mi kafu i sok, a cipela mi se učinila odgovarajuća.

- Pa to je bio konobar! - on se "kao" sablažnjavao.

- Izvini, nisam znala... Prvi je stigao - smijala se.

- Nedostajala si mi. Uvijek mi nedostaješ kad nisi blizu. Iskreno, najviše volim kad smo na našem petom spratu. Vidjevši tebe kako bosa odaš, shvatio sam da mi je taj peti sprat druga kuća. Možda i prva. Više sam tamo nego u stanu. Čim si stigla ti si mu dala neku intimnost, toplinu. I ja sam se naučio opustiti u kancelariji, izuti cipele, podići noge na sto, opružiti se na kauču...

- I ti si meni nedostajao. I nedostaješ mi kad god odeš iz firme...

- Imam jedno iznenađenje za tebe... - izvadio je iz džepa lijepo ukrašenu kovertu. Pisalo je nešto na češkom, ali je prepoznala riječi "spa" i "pivo".

- Nije valjda... kupaćemo se u pivu stvarno?!

- Ja sam za to. Sad imamo sve razloge da to uradimo... zajedno.

- Hihihi... kupaćemo se zajedno u jednom buretu? Koliko bi vrijedila ta fotka kad bi je se dočepali naši tamo? Zamisli naslov "Direktor i asistencica se opuštaju plivajući u pivu. Boli ih briga što mi plivamo u

94

znoju..."

- I taj direktor Milice se svaki dan preznojava, znaju oni to dobro. Oni rade svojih osam časova i odu kući a meni radni dan traje 24 časa...

- Znam, ja sam svjedok da ti od svih najviše radiš. I da si zaslužio brčkanje u pivu. Sa mnom. Možda bi naslov mogao da glasi "Pepeljuga i Princ se brčkaju u pivu".

- Da još malo ljubiš vrijednog direktora? A onda pređeš na Princa? umiljavao se dodirujući je po obrazu i uvojcima.

- Dođi ovamo, mali poljubac direktoru, a veći Princu - osmjehnula se grleći ga oko vrata. On je čekao, gledali su se u oči, pa se ona nagnula prema njemu i poljubila ga.

- Milice... - uzdahnuo je kad su krenuli ozbiljni poljupci. ********* Pustila ga je da se odmori pa su sa rukom u ruci krenuli na večeru.

Laganom šetnjom sišli su na pristaniše gdje je brod ukrcavao putnike blizu njihovog hotela.

- Sjećaš li se da si pričala o onome kamenu kod nas? Ima jedna priča vezana za ovaj most. Ja bi da je isprobamo - gledao je u nju.

- Pa ajde... šta treba da radimo?

- Priča kaže da onaj ko se poljubi ispod kule... ostaje zauvijek zajedno.

- Zauvijek?

- Tako kažu. Ipak ja mislim da to treba uraditi sad dok se budemo vozili brodom ispod mosta. Ja imam takav osjećaj.

- Prinče moj romantični... - uzdisala je.

95

- Ali za svaki slučaj, uradićemo to i ispod slavoluka kad se popnemo na most. I popećemo se na Starogradsku kulu, divan je pogled na dvorac i grad.

- Idemo na gornju platformu broda - uzeo je za ruku, da je povede gore, ali se ona nije pomjerila. Okrenuo se da vidi šta je.

- Nisi ovo već isprobavao ranije?

- Jao Milice... nisam! Pa koliko bi ja to žena imao onda, ko da sam sultan!

- Samo pitam... samo pitam, šta se ljutiš... E dobro onda, kad je tako, spremna sam - srećno je poskakivala prateći ga.

- Kad smo već kod toga - pogledao je ozbiljno kad su se popeli - ko je onaj momak što se uvijao oko tebe kad ste plesali u hotelu?

- Koji momak? Nemam pojma! Gledala sam onu plavušu s tobom i šta ti radiš!

- Ta plavuša je finansijska kobra! Ti me koštaš dnevno deset evra a ona bi mi za nekoliko mjeseci uništila firmu - osmjehnuo se privlačeći je k sebi.

- Jesi li spremna? - upita kao da su kod matičara i nema nazad.

- Jesam, potpuno, skroz, zauvijek sam spremna...

Brod se približavao mostu. Držali su se za ruke i gledali. Čim je brod došao do mosta on spusti poljubac na njene usne. Za dva dana već su bili bliski kao da su dvije godine u vezi. Brod je dobro odmakao od Karlovog mosta kad su se razdvojili.

- Ja bih rekao da smo to obavili propisno...

Provozali su se brodom zagrljeni, ni brod ni ugođaj nije bio kao u Parizu i Amsterdamu, ali je bila uz osobu zbog koje je Milica zaključila da je

96

ovo najljepša vožnja brodom ispod mostova.

- Idemo sad malo ovuda uz Karlov most... - rekao joj je kad su se iskrcali. S rukom u ruci krenuli su do kule.

Obavili su proceduru i ispod slavoluka, bila su još dva para koja su isprobavala istu "tehniku" kao oni.

- Žeki... ja sam gladna - saopštila mu je dok ju je fotografisao na kuli.

Mogla bih opet pola kila onih masnih rebaraca da"sredim"...

- Jao Pepeljugo moja... sva sreća da dobro zarađujem, ne može tebe svako hraniti. Sad mi je jasnije zašto uvijek kukaš da ti je malo para.

Ajde vodim te na reprizu večere. Sutra idemo u dvorac na večeru, ali prije toga... čuveno na kupanje u pivu!

- Ako ne budemo previše pijani za večeru... Obući ću komotnu haljinu da mogu da se najedem - obradova ga.

- Radiš s manekenkama koje dnevno pojedu list salate, a ti slistiš kilo masnih rebaraca... - smijao se.

97

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 20.

Ustala je rano i probudila njega. Čudio se gdje je poranila."Neću da prespavam ove dane. Hoću da smo što više zajedno" objasnila mu je.

- - Milice, bi li išla sa mnom da upoznaš nove saradnike? - držao je za ruku smješeći će dok su doručkovali.

- Hoću, vodi me gdje god želiš - ništa nije moglo da joj pokvari sreću.

Iako je bila uzbuđena od onoga što je čeka to veče, htjela je da iskoristi svaki trenutak za neku uspomenu, nešto novo, nešto što će njihovom boravku dati pečat vječnosti.

Spremila se obukavši lijepi kompletić u pastelnim plavo-krem bojama.

Uska suknja do koljena, top i jaknica ukrašeni samo sa tri poluzaobljene pruge preko njih.

- Joj Milice misliće da si mi ti šefica - vidjela mu je nestašluk u pogledu.

Sigurno se pitao kako bi se mogao "zabaviti" sa ovom verzijom Milice.

Možda da se "igraju" šefa i sekretarice.

- Nego? Pa i jesam. Sad će i oni shvatiti da sam ti šefica. A biću i njima.

- Hahaha... ajd' nek ti bude. Najviše mi se sviđa taj šlic otpozadi... zagledao je dok je ona koračala.

Susret je protekao jako lijepo, nije bila Mica Pepeljugica nego ravnopravna saradnica koja se razumjela u njihov posao. Obišli su novi lokal koji se trebao uskoro otvoriti. U njemu su planirali da predstave svoj asortiman prvi put. Kasnije bi, ako bude interesovanja, širili ponudu i na druge prodavnice.

98

Otišli su svi zajedno na ručak. Time je poslovni dio putovanja završen.

- Milice... obavili smo posao, idemo li sad da uživamo?

- Može... baš sam vesela i raspoložena nakon ovoga danas da se provedem. A ti?

- Čim si sa mnom odmah sam spreman na provod... Znači, u hotel pa na brčkanje u Pivnicu.

Na brzinu su se spremili. Danas je bila tiša, kao da su poslovnim sastankom postigli još veću povezanost. Neće imati samo djevojku, nego i ženu koja ga razumije i poslovno prati.

U podrumu stare Pivnice napravljene su kade sa pivom.

- Radni je dan i još je rano, neće biti gužve. Ako ti se svidi... drugi put te vodim u Karlove Vari, čuvenu banju da se pravo izbrčkamo u pivu.

Ljubazna djevojka ih je povela niz stepenicama u podrum. Sve je bilo spremno,ogrtači, ručnici, papuče... U njihovoj prostoriji bile su tri kade.

- Nema nikoga, sami smo. Valjda nas neće zaključati ovdje - šaputala je ona bojažljivo, držeći ga čvrsto za ruku.

- Neće ljubavi... nisam te mogao odvesti na pravo ljubavno putovanje, pa sam se potrudio da barem malo budemo sami. Rezervisao sam sve tri kade, da ti ne bude neugodno sa nepoznatima u istoj prostoriji. Možeš da se brčkaš u kojoj hoćeš.

- U koju bi ti?

- U ovu okruglu, da ti mogu prići...

- Haha... ne mogu se prestati smijati, oprosti. Ovo mi djeluje skroz nenormalno. Kupanje u pivu, koja je to pijandura smislila... Čekala je trenutak kad će on skinuti ogrtač. Uhvatila je mala nervoza.

99

Otkrio je snažne glatke grudi bez ustručavanja. Postajalo joj je sve vruće.

- Hoćemo li? - upitno je pogledao u nju smješeći se. Čekao je da skine ogrtač.

- Ajde ti prvi... ako ti izbaci alergija...

- Da se moja Mica ne plaši piva? - prišao joj je.

- Ma ne... malo mi je čudno.

Odjednom se on sagne i podignu je u naručje.

- Šta radiš... - nije stigla ni da reaguje već je bio s njom u naručju nad kadom.

- Nemoj me spustiti! Nemoj me spustiti! - grlila ga je, čvrsto se držeći za njega.

- Dobro neću... - s lakoćom ju je držao u naručju. Počeo je uzdisati, a ona se umirila gledajući ga u oči.

- Ajde sad dok te držim umoči mali prstić od lijeve noge.

- Samo njega?

- Aha. Polako spusti nogu dok ne osjeti da je prst u pivu.

- Evo jesam.

- Ajde sad spusti ruku i umoči prste od lijeve ruke.

- Dobro, ali me i dalje drži.

- Držim te - osmjehnuo se razumjevši da je prihvatila njegovu igru.

- Toplo je - izvadi ruku koja je mirisala na pivo. Vlažnom rukom pređe njemu preko obraza, usana i nosa. Hihihi - smijala se trackajući ga.

100

- Znači, tako bi se ti igrala...

- Pa bi... jesi li se igrao ovako s nekom drugom?

- Milice! Baciću te u kadu!

- Samo pitam... jesam li ti teška?

- Mogu da te držim ovako satima - približio je lice njenom.

- Ajd' nemoj... skinuću ogrtač pa da probamo...

Lagano je spusti tik uz sebe, rukama uhvati pojas njenog ogrtača i razveže ga.

- Uđi ti prvi - bilo joj je strašno vruće tako blizu njega.

On je podigao nasmješeno obrve ali je poslušao. Ona je to vrijeme koristila da ga "snima". Imao je mladež na desnom ramenu. Nije to znala.

Mislila je da i ona uđe dok se on smješta, da je ne gleda, ali je bio brz.

Prebacila je jednu nogu i dok je nervozno pokušavala da ubaci drugu oklizne se i uz tresak potonu u kadu punu piva. Osjetila je njegove ruke kako je dočekuju dok je padala. Nije bila nekoliko sekundi pod pivom on je podignu snažnim rukama iznad pjene da udahne vazduh.

- Izem ti pivu! - pošizila je. Nije planirala umočiti kosu. Plus što se izblamirala ispred njega.

On je pokušao da se suzdrži od smijeha ali bi pukao da se nije počeo naglas smijati.

- Vidiš ljubavi da je bilo bolje da sam te ja spustio u kadu.

- Da nisi riječi rekao...

- Mislim da si ipak najljepša i najslađa plivačica u pivu koju je Prag imao prilike da vidi. I još si uz to Pepeljuga...

101

- Ma to ti mene zafrkavaš...

- Ajde doplivaj bliže meni da ti dokažem...

- Ma neću, izbaciće nas! Pući će bruka... - odbijala je.

- Ma neće, samo ti dođi. Ako neko naiđe ti ćeš opet zaroniti...

- Pa da se opijem!

-Ako ne priđeš bliže Milice... vijaću te po kadi da ćeš podvriskivati sve dok te ne dođu spasiti!

- Ne bi se usudio! Dobro, nasloniću se na tebe... - popusti s uzdahom.

- Gdje si samo našla takav kostim, pa to ne može da se razveže za jedno veče - upita zagledajući silne trake kojima je donji dio bio povezan sa gornjim.

Milica je imala lijepe jabučaste grudi, ne prevelike ali vrlo ženstvene.

Kostim, iako je bio jednodjelni isticao je njene najbolje adute.

Rukom nježno uzme njenu i stavi je uz svoj obraz. Htio je da ga miluje.

- Možda ima neka kamera, budi miran...

- Šta njih briga šta im gosti rade...

- Briga je mene, ko zna koliko se njih toga sjetilo u ovoj kadi prije tebe...

On je dok je ona tiho govorila već spustio glavu do njenih usana. Kakav je to poljubac bio, Milica se istopila, miris piva, po usnama i licu nevjerovatno joj je odgovarao. Udisala je taj miris nesvjesno podigavši ruke i zagrlivši ga.

Snažnim rukama je povuče prema sebi, tako da je bila na njemu.

- Je li ti lijepo? - upita je šapatom.

102

- Predivno... neopisivo - milovala ga je po vlažnoj kosi iskreno odgovorivši.

Gledao je pričajući joj očima lijepe priče. Naslonila se rukama i glavom na njegovo rame. Zagrlio je rukom oko struka da mu bude bliže. Osjetila je nježne dodire na nozi. Nije se bojala da će izgubiti kontrolu, za ove dvije godine s njim naučila je da niko dobro kao on ne pazi šta, gdje i kako radi. Uvijek se ponašao kako je priličilo situaciji. Imao je prirodni dar za to.

- Volim te Milice, volim te od prvog dana.

Suza su joj kliznule niz obraze.

- A ja sam se toliko mučila da te izbacim iz glave i srca... Nekako mi se činilo da si mi nedostižan. Iako ste me i ti i Boško od prvog trenutka prihvatili kao da smo od rođenja zajedno. I ja tebe volim, to znaš. Ja sam to sebi priznala šest mjeseci nakon dolaska u firmu - pričala je naslonjena na njegovo rame. Nije mogla da mu to kaže gledajući ga u oči.

- Milice... - uzdahnuo je kad je podigla glavu.

Polako je privukao sebi. Usne su im se spojile u dugom poljupcu. Začulo se zvonce.

- Šta je sad? - čudila se.

- Trebalo bi da izađemo iz kade, tretman traje dvadeset minuta... Da se ne "naboramo i zbrčkamo" u pivu.

- A to je! Bolje bi bilo da služe kobasice kad već toče pivo pored kade!

Kako da pijem kad nema jela!

- Hahaha - smijao se i dalje je držeći uz sebe. Je li ti se svidjelo?

- Uh što je dobro! Majke mi, ne bi se kupala ni u mlijeku ni u čokoladi

103

al u pivu svaki put!

- Hoćeš li da sad idemo na masažu?

- Neću, ovo mi je dosta. Idemo u hotel da se odmorimo pa na večeru.

Usput mi kupi barem picu već sam gladna.

- Joj, bombice moja... - smijao se zabacivši glavu.

********* To je to! Postala je svjesna da bi kući došla razočarana ovim putovanjem da nije uspjela biti s njim. Sjetila se filma "Praznik u Rimu".

Ruka joj poleti prema divnoj haljini. Nju je čuvala za njega. Sama ju je kreirala i sašila. Boško nije ni znao za nju, iako je koristila materijal iz firme.

- Divna moja haljino, došlo je vrijeme da te obučem. Za koji minut postaću prava pravcata Pepeljuga. Do jutra on je moj! Budi noćas čarobna - namještala je haljinu gledajući se u ogledalo i pričajući naglas.

"Neka bude šta biti mora" duboko je udahnula i izašla iz sobe.

- Milice! Prelijepa si - zinuo je vidjevši je. Znači, spremila si se ti za izlaske. Čudio sam se šta si onako malo garderobe kupila.

- Stvarno? Da to nije zato što mi je mizerna plata?

- Ma joj izvini, kako se nisam sjetio tvoje "uvjerljive argumentacije! smijao se.

- Kakav je plan? - bila je radoznala.

Gledao je nasmješeno bez riječi nekoliko sekundi.

- Pošto si ti Pepeljuga a ja Princ... vrijeme je da odigramo ponoćni ples u dvorcu.

104

Odvezli su se taksijem do dvorca. Ogledavala se oko sebe zinutih usta od raskoši i elegancije.

- Ovo je stvarno dvorac?

- Da bio je, sad je dio preuređen u hotel.

- Da znaš... ne volim nešto dvorce. Podsjećaju me na one stare batlere što jedva vuku noge, i dalje služeći gospodare.

- Hahaha... siguran sam da ćeš naći i ovdje nešto po svom ukusu.

- Bambi... oko tog plesa... ovi sigurno ne plešu kolo i ne divljaju kao mi mlađi... Vidiš kako su svi uređeni i "ufitiljeni". Ne znam hoću li biti na visini zadatka.

- Ne brini, hoćeš. Koliko se sjećan plesala si tango s plastičnom lutkom po Salonu.

- Vidio si?!

- Naišao sam... htio sam da ti se ponudim za ples umjesto lutke ali su me zvali na telefon. Svaki tvoj gest me oraspoloži i oduševi.

Sala u kojoj su večerali, ovalnog oblika, nije bila velika možda je stalo petnaestak stolova. Svaki je imao intimnost, bili su prilično udaljeni jedan od drugoga.

Začudo, osjećala se sasvim ugodno. I ostali gosti su bili dosta opušteni, smijalo se za stolovima, konobari su bili vrlo srdačni, pa je to sve učinilo da zaboravi gdje je. Ali nije zaboravila s kim je. On bi, videći ponekad da ga čudno gleda, uzeo njenu ruku i poljubio je. Znao je o čemu razmišlja.

Najela se dobro, i predjela i glavnog jela i deserta.

Kad su popili kafu, on stavi na sto nešto umotano u fini papir.

- Šta je to?

105

- To je poklon za moju Milicu, poklon od Princa za Pepeljugu. Nisam ti kupio haljinu, vidim sašila si sama, nisam ti kupio ni cipelice, ali moraš imati nešto od mene. Izvoli, otvori...

- Lagano je otvorila... na crvenoj podlozi presijavala se lijepa ogrlica.

Okrugla, izvezena kao da je od čipke. Na mjestima gdje bi inače bile rupice nalazili su se raznobojni kamenčići.

- Pa ovo je ona ogrlica sa revije! - zinula je sjetivši se! Odakle ti ovo!

Ubiće te majka!

- Hahaha... neće ljubavi, ogrlica je pripadala mojoj baki, tatinoj majci.

Ona nam je, iako još živa podijelila svoj nakit i ostalo. Većinu je dobila sestra, dio Boško, a ja sam želio samo ovu ogrlicu...

- Zato što sam ja onda rekla...

- Rekla si "čim vidim ovu ogrlicu, odmah pomislim na sreću i zaljubljeni par."

- Ponio si je sa sobom od kuće?

- Jesam, zato smo ustvari svratili u gradsku kuću. Išao sam po ogrlicu.

Kad bi imali revije sve vrijedne eksponate držala je Biserka u sefu.

Milica bi ladno tražila da joj ga otvori pa bi svaki komad isprobavala ne osvrćući se na sekretaricu koja je vrtila glavom i smješkala se mrmljajući "e mala, mala... šta ćemo s tobom".

Prvi put kad je stavila neobičnu ogrlicu na sebe osjećala se nekako čudno. U tom trenutku je naišao on. Zastao je videći da se ogledava. "Šta kaže čarobno ogledalce Milice?" zafrkavao je.

"Kaže da si ti žabac kojeg treba poljubiti da bi postao Princ."

"Da nisi pomješala priče? Kako si se samo dočepala babine ogrlice?" nije mogao da poveže.

106

"Koja baba i koja ogrlica?" nije ni njoj bilo jasno.

"Ta na tebi, to je bakina ogrlica."

"Hmm... zato mi je čudna..."

Poslije je još dva puta vidjela tu ogrlicu. I tada mu je rekla da je podsjeća na sreću.

Nije znala šta bi. Osmjehnula mu se plačno.

- Mogu li da ti je stavim? Bliži se ponoć... vrijeme za Pepeljugu i Princa.

Ustao je i lagano zakopčao ogrlicu oko njenog vrata. Naklonio se i pružio joj ruku. Stavila je svoju na njegovu, i dozvolila da joj pomogne ustati.

- Jesi li spremna ljubavi?

- Jesam - mirno se složila čekajući da vidi kud idu.

Prošli su kroz prostrano predvorje i uputili se prema osvjetljenoj plesnoj dvorani. Nekoliko parova je bilo na podijumu.

- Da te samo obavijestim... nikad nisam plesala pred orekestrom koji nije bio pijaniji od gostiju. Ovaj orkestar izgleda ne pije dok radi.

- Milice... kakav god da je, meni je jedino važno da sam ja sa svojom Pepeljugom. Mogu da plešem s tobom u naručju i bez njih... Volim te poljubi je gledajući je ozbiljnim očima.

- Volim i ja tebe... ti si Princ koga čekam cijelo vrijeme...

- Krećemo li?

- Vodi me...

Proveli su skoro dva časa plešući. Orkestar je jako dobro znao svoj posao iako nisu pili na radnom mjestu...

107

Nije željela da to veče kad se on potpuno otvorio prestane. Ovo je bio njihov najsavršeniji trenutak, živjeli su svoju priču kao u bajci. Pitala se kakav će biti nastavak kad se vrate u hotel...

- Milice... nažalost ne možemo dalje sada. Pošto smo u specifičnoj situaciji, ja sam dugo razmišljao o tome, da moramo sve obaviti po propisu.

- Znači... nećemo večeras...

- Znaš kakva bi priča ispala ako bi neko shvatio da smo... Bilo bi divno da možemo zaboraviti na sve, ali bi nam to moglo pokvariti sreću.

- Dobro... kako znaš da ja tebi odgovaram? Mislim... potpuno odgovaram...

- Odgovaraš ljubavi, odgovaraš... ne brini zbog toga. Puno sam te puta sanjao i ljubio, a i ova četiri dana potvrđuju da smo jedno za drugo.

Milica se malo zbunjena složila s njim. Rastali su se ispred vrata njene sobe.

Gledala se u ogledalo skidajući haljinu.

- Prekrasna haljino moraš opet čekati priliku da te obučem. Ovaj prvi put je ispalo savršeno - prošaputala je Milica čarobnoj haljini prislonivši je uz obraz.

Stigla joj je poruka "Laku no ć ljubavi, sanjaj samo mene. Č eka ć u da se

probudiš, da mi kažeš jesi li bila sre ć na u tom snu."

"Gdje god si ti ljubavi moja, u snu i na javi, ja sam sre ćna..." odgovorila mu je.

108

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 21. Četvrti dan joj je izgledalo kao da su zajedno u Pragu cijeli život.

Zaboravila je firmu, porodicu, Boška... sve kao da je pripadalo nekom prošlom životu.

Da bi ga iznenadila, pokucala mu je oko osam na vrata. Pričao je s nekim telefonom. Bio je u boksericama.

- Milice... osmjehnuo se nježno.

S vrata mu se bacila u zagrljaj.

Otišli su da pogledaju šta joj se svidjelo prethodnih dana i usput je tražio da kupi lijepe šoljice za kafu babi Vaji.

Proveli su cijelo prijepodne u šopingu. Nije dao ništa da plati. Kupila je nešto garderobe svojima, čuveni češki porcelan, sitne poklone za svoje društvo.

Iza ručka su se oboje zamislili. Morali su da se pakuju.

- Milice... kako ćemo dalje... Kako bi ti da uradimo?

- Pa šta ja znam... šta ti misliš?

- Ja mislim da trebamo reći i drugima. Ali možda prvih nekoliko dana da ništa ne govorimo? Da se navikneš na tu ideju, pa ćemo onda vidjeti kad iskrsne odgovarajuća prilika.

- I šta će sad da bude?

- Da pitam džentlmenski ako bi ti voljela da objavimo odmah, šta da kažemo?

109

- Ne znam, ti valjda bolje znaš. Slikaju te, viđaš poznate, pa predloži.

- Čim kažemo da se viđamo, počeće pitanja. Prvo bi trebalo reći najbližima.

- Ti objašnjavaj, ko mene pita poslaću ga u ... Šta njih briga šta mi radimo!

- Milice, bolje da fino objasnimo. Možda ono što si napisala na ogledalu više ne važi...

- Važi, važi itekako!

- Rekla si da se udaješ za dva mjeseca, a sad si se spanđala sa mnom podbadao je ljubeći joj ruku.

- Jel' ti to mene namjerno sluđuješ?

- Nije tako Milice, ali sam u nezgodnijem položaju nego ti. Ako kažemo, moram oboje biti sigurni da to želimo. Jesi li sigurna u to. Možda da razmisliš. Ako prećutimo znači ponio nas trenutak.

- Što ispituješ mene samo! Reci šta bi ti htio! Kakav si ti to udvarač!

Vidim ja da je tebi svedno ja ili neka druga. Naljutite li me ostaviću vas obojicu!

- Moja želje nisu problem, ja znam šta želim...

- Pa znam i ja!

- Znaš! Pa što ne kažeš?

- Pa što ti ne kažeš prvi! Pa ovo je nevjerovatno. Tretiraš me kao da sam dijete.

- Tretiram te kao da si mi izuzetno važna.

- Mogu misliti nakon ovakve priče. Ko da u rebusima pričamo.

- Neću da te stiskam niti zbunjujem.

110

- E pa ajde da zaboravimo!

- Milice, ne puštam te, mislio sam samo da ti dam malo vremena da se navikneš na ideju da smo sad nešto više od šefa i zaposlenice.

- Ne znam što je tvoj problem sa mnom.

- Milice... hoću da te zaštitim. Kad se pročuje, telefon će ti non stop zvoniti.

- Isključim ga i doviđenja. Nemam ja problema s tim. Šta ćeš ti kad tebe počnu zvati?

Uzdahnuo je ne želeći da kvari ova četiri posebna dana. Objasniće joj kad se smiri, već je navikao na njen temperament.

Nakon deset minuta zagrlio je oko ramena i privukao k sebi.

- Eee... tako je mnogo bolje - srećno mu se osmjehnula.

- Volim te Milice... i samo želim da sve ispadne na najbolji način.

- Ispašće, ispašće...

********* Vraćali su se kolima. Dva časa prije cilja lagano je probudio. Još pospana naslanjala se na njega okrećući mu lice dok je ljubio.

- Milice, ne želim da se rastajemo - privijao je čvrsto lijevom rukom uz sebe.

- Moramo se razdvojiti - kolebljivo je rekla. Nije se više ljutila. Nježno svojom rukom pomilije njegov obraz.

- Šta ćemo za vikend? - upita on.

- Ništa, odmori se. Vidimo se u firmi u ponedjeljak.

111

- Volim te.

- I ja tebe.

- Sigurna si?

- Sad kad me tako gnjaviš možda se i predomislim ako još jednom priupitaš. Da, potpuno sam sigurna - ipak mu potvrdi.

- Sjetio sam se da imamo jedan prijem. Hoćeš li sa mnom? Ide i Boško, bar bi trebalo. Pa će nas "pokriti".

- Idi ti sam ovaj put.

- Milice... tamo će biti jedna dama koja opasno voli da se vješa o moju ruku... pa da se ne naljutiš.

- Objesiću ja i tebe i nju za šljivu da visite naglavačke bude li te ganjala.

- Kad joj to kažem... - smijao se slatko.

Kući je stigla sa svojom velikom tajnom i poklonima. Odsutno je slušala familiju kako komentarišu poklone, misleći gdje je on.

112

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 22.

Oko 23 časa neki su već počeli stavljati slike sa prijema na društvene mreže. Milica je pošizila kad je vidjela sliku njega sa djevojkom koja mu je svojim grudima prekrila pola lijeve strane s koje je stajala.

Navikla se već na takve senzacionalističke objave, na priče o braći i porodici, ali je ovo iznerviralo. Kad bi vidjela neku vijest o njima, Boško bi joj ispričao šta se stvarno dogodilo, pa bi uvidjela da slika i tekst nemaju veze s istinom. Prestala je da se nervira zbog toga.

Kao da je on "malo pripomogao" da fotka ispadne ovakva. Da nju napravi ljubomornom. Više od svega volio je da je zadirkuje. Znala je to, ali se ipak uzrujala i počela plakati.

Oko jedan poponoći stigla joj je poruka. Jedna, druga, treća, četvrta...

U svakoj je pisalo "Milice..."

U petoj je pisalo "Milice, javi se, znam da si budna."

"Šta ho ć eš? Vjerovatno da mi se pravdaš!"

"Zašto bi ti se pravdao? Ho ć u da ti kažem da te volim i da mi do ludila nedostaješ. Sad bi došao po tebe."

"Pa do đ i."

Da do đ em? Evo me za nekoliko minuta. Ho ćeš li me čekati ispred zgrade?

113

"Što bi te č ekala? Ako si ti pravi Princ, spavaj pod prozorom. Kad se ustanem vidje ć u te u žbunju."

"Ako je tako možda bolje da prespavam na kau ču kod one crnokose.

Nudila mi..."

"Ve ć je ona našla drugoga. Pametna je ona, kad te nije upecala prešla je na varijantu B." "Mogu li da do đ em?"

"MORAŠ da do đ eš. Da te pregledam."

Poslao joj je smješka i gif sa srcima. Uzdahnula je zadovoljno. Neka dođe, nije se sikirala ako ih neko primjeti.

Ulica je bila šumovita malo dalje od njene zgrade izlazilo se na glavni put, na kojem sada nije bilo prometa. Išuljala se i uputila prema cesti.

Nije prošlo desetak sekundi, svjetla Škode Superb su se pojavila iza krivine.

Zaustavio je kola, tik uz nju. Otvorio je prozor i rukom je zagrlio oko struka.

- Milice... dođi bliže...

- Ama šta ti je! - smijala se. Vidjeće nas neka nadžak baba... Pitaće se kakva mi to neodložna posla imamo usred noći.

Ipak se sagnula za poljubac...

- Mmmm... nedostajala si mi. Čudno mi je od kad smo se vratili, ne mogu se navići na staro stanje. Kako ću danas izdržati?

- Naspavaj se i odmori. Je li bio Boško s tobom?

114

- E daa... nešto mi je čudan, potpuno je odsutan, više nego inače hoću reći. Ti ćeš to provjeriti u ponedjeljak. Na proslavu je pošao u kućnim šlapama.

- Ahahaha... on? Koji svaku vlas kose namješta do perfekcije.

- Pusti njega... dođi k meni - zagrli je prstima joj dodirujući lice. Lakše mi je bilo čekati u Pragu nego ovdje. Slažeš li se da uskoro objavimo da smo zajedno? Barem najbližima. Ionako će se vijest brzo proširiti.

********* Polako je otvorila vrata stana da je ne čuju.

- Uhvatio sam te - iskoči joj brat iz mraka s telefonom i prestravi je.

Ljubavišeš ispod prozora! Da te starci vide... Ako nećeš da te prijavim... to košta.

- Koštaće tebe razbijene glave ne umukneš li. Oćeš da te prijavim njemu pa da se on s tobom obračuna?

- Dobro, dobro... - popusti. A koji je? S kim se viđaš?

- Šta te briga! - i ode u svoju sobu.

115

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 23.

Pažljivo ga je posmatrala. Daa... definitivno je bio čudniji nego inače.

Udario je glavom o staklena vrata jer nije vidio da su zatvorena, prevrnuo je kafu raširivši platno da vidi kako izgleda, popio je ni neprimjetivši kafu iz njene šoljice, iako ne voli zašećerenu.

- I kako je prošlo? Jesi li se kupala u pivu? - pitao je odsutno više radi reda.

- U pivu? Što da se kupam u pivu pa ovdje bi me linčovale pivopije kad bi čule za to - nije htjela da prizna.

- Pa kako si se provela? Šta ste radili?

- Dobro!

- Dobro? I to je sve? Je li Bambi nešto krivo uradio?

- Nije... šta bi krivo uradio?

- Pa mislio sam... znači, ništa ti nije rekao?

- Šta je trebalo da mi kaže? - pravila se nevješta.

Nešto je nerazgovjetno promrmljao. Učinilo joj se da je rekao "glupan".

- Mico... ako si navalila da se udaš, ja te mogu oženiti.

- Šta?! - Milica zine. Otkuda sad to, šta se s tobom dešava? - ovo je već zabrinulo.

- Da budem iskren, svidjela mi se jedna djevojka prije nekoliko mjeseci.

Međutim nema ništa iz toga. Ne razumjemo se. Razočarala me. Zaključio sam da samo s tobom mogu da funkcionišem.

116

- Samo sa mnom? - čudila se šta priča. Nije mogao ni sa kim!

- Aha. Shvatio sam to. Pa kad si navalila već da se udaš, možda bi bilo najbolje da to bude za mene.

- Pahahaha... Milici su se suze slivale niz obraze. Bambi će ga razbiti kad ovo čuje. Pa kako to odjednom?

- Ne znam, vidio sam da si se svidjela Bambiju, iako on to nije htio da prizna. Možda se plaši da ti to kaže. A i tebi se on više svidio.

- Tebe sam uvatila u krevetu sa ženskom, on je bar bio pristojan.

Podsjeti ga na scenu u Milanu. To joj je bilo prvo putovanje s njim, a naletjela je u njegovoj sobi na uspavanu golu djevojku i počela vrištati.

- To je bilo davno...

- Vas dvojica niste normalni. Vidim ja da će Spasoje dobiti novu pomoćnicu! A ima sina u inostranstvu... Taman mi odgovara. Sredim Spasoja - moj salon! I dobijem sina gratis. Dosta mi je vas dvojice!

********* - Znači, stvarno nisi ništa uradio u Pragu!

- Ona ti je to rekla?

- Nije znala šta bi ti njoj to trebalo da kažeš. Kad nećeš ti, ja sam joj predložio brak.

- Štaaa si?! - vrisnu na brata.

- Ne vrišti, čuo si!

- Luđače, mi smo zajedno! Dogovorili smo se da to polako kažemo, da nas ne gnjave. Prvo porodici i bližnjima...

- Zajedno ste? Pa što mi onda ona nije rekla?

117

- Htjeli smo za koji dan zajedno da ti saopštimo... Šta si joj rekao?

Odmah da čujem! Jesi li joj stvarno spominjao brak?

- Jesam, predložio sam. Rekla je da će nas ostaviti obojicu i otići nekom Spasoju što ima krojački salon.

- Jao... tvoja ekscentričnost nema granice! Moram je zvati...

- Milice... ljubavi - ljutito je gledao brata koji je zinuto pratio razgovor.

Gdje si? Mogu li da dođem? Kako si? Pitam zato što mi je Boško rekao da te danas... prosio. Aaaa... dobro, shvatila si. Izvini ljubavi... nije ti lako sa nama dvojicom. Čujemo se kasnije.

- I? - Sve je u redu, ne shvata ozbiljno tvoje priče.

- Zašto? - čudio se Boško.

- Zato što pričaš nebuloze! Srećom, nije se naljutila ni na tebe ni na mene.

- Hmm... mogu li ja da kažem majci?

- Da se nisi usudio! Samo još treba da mi i nju natovariš na vrat. Ja ću joj reći. I tati. I sestri kad dođe k nama. Ti da nikome ništa nisi zucnuo!

- Sve mi kaže odmah u lice a ovo mi nije htjela reći... - Boško je odsutno pričao sam sa sobom.

- Kakvu to djevojku muvaš pa nećeš da mi kažeš? Milica mi sad reče da si je prosio zbog "razočaranja u dotičnu".

- Pa jeste malo i to. Svidjela mi se... nije ispalo dobro. Zaključio sam da se samo s Milicom razumjem koliko toliko.

- Fino! Milica će ti biti snaja, pa je "poželjno" da tebe bar neko razumije!

118

- Snaja? Sigurno? Već to znaš? Pitao si je? Je li pristala? Pa dobro onda... ja odustajem. Al' da i dalje radi sa mnom...

-Od čega odustaješ? Od veze s mozgom! Marš među svoje krpice, opet si me iznervirao!

********* - Dobar dan gospođo...

- Dobar dan direktore - zastala je Vida kad se tamni auto zaustavio pored nje. Završila je smjenu i krenula kući.

- Da Vas povezem?

- Ne treba hvala, polako ću ja, da Vas ne gnjavim.

- Da Vas ipak povezem...

- Ajde dobro... - pristala je. Je li sve u redu? Da Milica nije nešto uradila? Ili ćete mi dati otkaz?

- Ma kakvi! Bože sačuvaj, šta vam pada na pamet. Prije bi brata otpustio nego Vas! Milica i Boško rade, ne brinite, sve je u redu.

- Pa hvala Vam na prevozu. Hoćete na kafu možda? - upita kurtoazno kad su stigli pred zgradu. "Nije ni pitao gdje stanujem..." čudila se.

- Paa... ako Vas ne ometam, mogao bi... Žena zinu kad je prihvatio. Pomogao joj je oko stvari i ponio dvije veće lijepe ukrasne kese sa sobom.

"Kao da se spremio za posjetu..." čudila se u sebi.

Ušli su u kuhinju, pristavila je kafu i izvadila kolače iz frižidera.

Razgovarali su kako je na poslu, pitao je kako su suprug i djeca...

119

Utom se začulo otvaranje ulaznih vrata.

- Majko! Kola Miličinog momka su pred zgradom! - začulo se iz hodnika.

- Kog momka... odakle Milici momak?! - pogledala je zapanjeno u Želimira koji je pocrvenio.

- Crna Škoda! Sigurno je neki budža... da nije opet onaj kilavi komentarisao je Miličin brat iz hodnika.

- Pa to je Vaš auto...

- Izvinite Vido, nikome ništa ne stignem reći, situacija nas predupredi.

Jeste, ja i Milica smo zajedno, htio sam Vam to reći, pa da možemo da se viđamo. Ali juče nas je ispreskakao moj blesavi brat a sad nas "sredi" i Miličin brat... - nemoćno je raširio ruke.

- Uuu... majko pa ti imaš gosta... - zastao je zbunjeno gledajući Bambija.

Vida je shvatila komičnost situacije gledajući zacrvenjenog sina kome je bilo jako neugodno.

- Ajte onda da na miru u dvoje popijemo kafu kad je tako - ljubazno mu je klimnula sa razumjevanjem.

- Kako u dvoje? Pa i ja sam tu?

- Ti ćeš da se izgubiš! Mrš napolje!

Slatko su se smijali kad je momak izašao.

- Pa kako se to desilo?

- Mislim da je... "krenulo" onog dana kad je došla kod nas. Ispreskakala je i mene i Biserku za deset minuta. A onda je za pola časa stavila i Boška na svoje mjesto - priznao je iskreno. Trebalo mi je vremena da shvatim da je ne volim samo kao saradnicu i prijateljicu.

120

Poslije nisam znao kako da joj kažem. U specifičnoj smo situaciji.

- Kako li se nije odala... inače ne umije ništa da krije...

- Pa tek smo u Pragu pričali... o tome, niste je pošteno ni vidjeli ovih nekoliko dana.

- U redu je Bambi... - šaljivo ga pogleda - sigurna sam da si dobro razmislio. Nisam nikad pričala o tome, ali vrlo sam zadovoljna kako ste Milicu primili u firmi. Obojica je držite kao člana porodice. Nekad mi se čini da je bliža s vama dvojicom nego s bratom i sestrom.

- Hvala Vam na razumjevanju...

- Ti što prisluškuješ iza vrata možeš sada ući - namignu mu zovući sina koji je pokušao da dokuči o čemu se tu radi.

Predao je zbunjeo poklone i pozdravio se sa Vidom, pa se vratio u firmu.

Ona ništa nije slutila...

- Milice... - nazvao je.

- Kaži mali... šta radiš?

- Imam jednu novost da ti kažem. Ali moraš doći bosa u moju kancelariju i baciti se na mene...

- Hahaha... pa ta vijest mnogo vrijedi... Ako si sam i nema buldoga Bise eto me. Sjedi čvrsto da te ne srušim kad se bacim na tebe...

Iskrala se, ne javljajući se Bošku (ionako je bio u svojim oblacima) i bosa pretrčala hodnik.

- Tu sam... rekla je ne provirujući iza vrata. Jesi li spreman?

- Aha... raširio sam rukice...

- Pa onda... - potrči i uleti mu u naručje.

121

Poljubio je čvrsto je zagrlivši oko struka. Prislonjena uz njega osjećala je svu snagu i toplinu širokih grudi.

Srce koje je kucalo u njima, kucalo je za nju...

- A-ha! Cmačete se na poslu! - Boško je bez imalo blama gledao u njih.

- Majko moja! - otpunu Bambi iznervirano ne puštajući Milicu. Pa nigdje nemamo pet minuta mira! Šta ti sad hoćeš?

- Ništa. Da vidim šta radite. Primjetio sam kad se iskrala, pa da vidim kuda će...

- Znao sam da nam nećete dati mira. Milice ti ih razjuri molim te...

- Pričaš dušo sam sa sobom...

- Kako sam sa sobom? Pa tu je Boško...

- Gdje? Ja ga ne vidim. Ajde nastavi gdje si stao...

- Znači ignorisaćete me? E pa dobro, ja ću sjesti a vi samo nastavite.

- Samo ti nastavi dušo, nema nikoga u kancelariji osim nas dvoje.

- Hahaha... - nasmijao se dižući obrve. Pa ljubavi da nastavimo, učinilo mi se samo da ja čujem neko šuškanje.

Dok su oni vježbali francuski poljubac Boško je mirno posmatrao.

- Odvratni ste! - napokon mu dojadi, ustane i ode.

- Šta sam ti rekla... samo ti se učinilo - prošaputala je sa smješkom dok je nježno dodirivao po licu.

- Volim te... - sjetno ju je gledao uzdišući.

- I ja tebe slatko moje... - iskreno mu je uzvratila.

- Odvezao sam ti majku kući... i rekao za nas - iznenadi je.

- Kada? Danas?

122

- Prije dva časa. Kad sam mislio da joj uz kafu kažem, naišao je tvoj brat i obavjestio je da je "auto Miličinog momka pred zgradom".

Izgleda da ima sličnosti sa mojim bratom...

- Hahaha... - smijala se. Pa kako je mama reagovala?

- Dobro, inače je fina i pozitivna žena. Lijepo me je prihvatila. Eto sad oni najvažniji znaju. Sad ću reći mojima. A ostalima ni ne moramo brzo će se pročuti. Možemo se pojavljivati zajedno.

- Važi... - srećno ga je gledala. Koja je to ljepota... Zajedno s njim, s rukom u ruci... - naslonila je glavu na njegove grudi, ne želeći iz zagrljala.

- Sad je na redu posjeta babi Vaji. Kad idemo? Spremi one šoljice što si kupila i bombonjeru.

- Sad ću je pitati hoćeš li mi biti vjeran i konsultovati se s njom da vidim odakle opasnost prijeti... možda nisi ti taj iz šoljice.

- Samo ja mogu stati u tvoju šoljicu, nema mjesta za druge.

Prekinuo ih je telefon.

- Ko je sad... - uzdahnuo je. Moja majka... - zakolutao je očima. Neću joj sad govoriti, nego kad budem slobodan. Zvaću je kasnije, da na miru razgovaramo.

- Idem ja, imam još posla.

- Odvešću te kući...

Klimnula je glavom da se slaže. Sagnuo se da poljubi pa se javio na telefon.

123

********* - Molim majko... - odsutno se javio gledajući za Milicom.

- Dakle, stvarno, Želimire! - gospođa je bila nešto iznervirana.

- Šta je bilo majko?

- Kako šta je bilo! Boško mi je maloprije saopštio kako ste se dogovorili da se ti oženiš sa onom njegovom kapricioznom pomoćnicom! Ako nećeš ti, onda bi on! Pa jeste li vas dvojica normalni!

- Štaa? Zadaviću ga!

- Ostavi brata na miru, i reci meni je li to istina? Ona ti je djevojka?

- Jeste mama, Milica je moja djevojka.

- Od kada to traje?

- Mama, pa tek smo ima nekoliko dana o tome razgovarali!

- Niste od početka u tajnoj vezi?

- Naravno da nismo! Nemam vremena ni za javne a kamoli za tajne veze!

A Boško je, dok su se oni ljubili u kancelariji, odlučio da se mora i on zabaviti novonastalom situacijom. Da malo "potpali vatru". I računao je da im može malo pomoći kod roditelja. Priča je otprilike ovako tekla...

"Majko, uskoro ćeš dobiti snajku."

"Snajku? Pa ni jedan od vas dvojice nema ni djevojku!"

"Bambi ima. Moju pomoćnicu Micu."

"Jaooo nije valjda! Mislila sam da lupeta bezveze... da je mora oženiti jedan od vas dvojice. To ne dolazi u obzir! Dosta mi je vaših glupiranja!"

124

"A mogu li ja? Oženio bi je ja, ali ona voli njega.

"Zašto bi je sad ti oženio? Šta će tebi? Jesi li totalno poludio? Imaš nešto s njom?

"Pa i ja je volim, ali je ona odabrala njega." "Šta? I ti si zaljubljen u nju?! Šta je ona vama to uradila! Da ti nije palo na pamet. Ako već mora neka se Bambi oženi s njom. Za tebe imam druge planove."

"Ako baš moram... Znači Bambi može... da mu kažem?"

"Da se nisi usudio reći mu! Nisam tako mislila. Pa ovo je za nevjerovati! Šta se to tamo dešava? Moraću doći hitno da vidim!"

Ipak je pametni umjetnik postigao što je htio, pomogao je Milici i bratu na svoj način.

********* Dvije babe, s naočalima ko pepeljare sjedile su preko puta njih dvoje i radoznalo ih posmatrale.

Zajedno su došli u posjetu kod Miličine bake. Naravno na kafu su pozvali i babu Vaju. Čim ih je vidjela usta su joj se razvukla u "lisičiji" osmijeh.

- Milice one ne vide šoljicu, kamoli figure u socu ... - prošaputao je nepovjerljivo gledajući u babe.

- Vidimo mi dobro momak - sa zanimanjem su ga osmotrile od glave do pete.

- Al' čuju ko šišmiši - promrmljao je sebi u bradu.

- Bako donijeli smo tebi i babi Vaji poklon iz Češke...

125

- Šta? Nekog zgodnog Čeha? - pitala je Miličina baba bez pardona.

- Šta će Vama gospođo zgodni Česi? Da smo znali da vas to interesuje...

- Pa šta ako smo stare! Ne smijemo da gledamo? Želimir je pogledao molećivo Milicu da ga spasi. Sjedio je uz nju, pa ga je nježno uzela za ruku. Znala je da ga babe zafrkavaju. On se već pitao jesu li pri sebi.

- Milice neka popije kafu, da vidimo šta njemu šoljica kaže.

- Ne treba hvala, ne pijem kafu. A šoljica kaže da je to porcelan iz Češke.

- Onda ćemo mu gledati iz pasulja!

- Šta ima u pasulju? - čudio se.

Milica se slatko ismijala, znala je da ga zafrkavaju, a kad su ih pratile do vrata, poljubile su obe Milicu namignuvši joj. To je značilo da su odobrile njen izbor. Želimir im se svidio.

- Dobio si pozitivnu ocjenu - rekla mu je u kolima ljubeći ga.

Osmjehnuo se veselo na to uzvraćajući joj poljupce.

- Ko bi rekao da će mi dvije "čuknute" babe biti presudne za ženidbu.

********* Ubrzo su shvatili da im situacija nije nimalo laka. Zvali su ih, ispitivali, jednostavno nisu mogli normalno raditi a još je bilo teže kad bi planirali da negdje izađu kao par.

- Milice, znao sam da će ovo biti komplikovano, ali baš ovoliko... Od kad su saznali da te zovemo Pepeljuga, puče mi glava od Princa i Pepeljuge...

126

- Naporno jeste, ali sa Boškom i njegovom će biti još složenije.

- On je primadona pa nek se snalazi, a nas dvoje to ne želimo.

Razmišljao sam i zaključio da je baba Vaja u pravu.

- U pravu? U vezi čega?

- Najbolje da se mi vjenčamo pa da nas ostave na miru.

- Pa... - iznenadila se.

Ništa ranije nije spominjao. I još joj to ovako usput govori. U kancelariji, dok jednim okom prati stanje na ekranu. Došlo joj je da se nasmije.

- Postoji neki problem? - podigao je obrve.

- Ma ne... iznenadio si me... još sam mlada i smatram da bi trebala izmjenjati jedno desetak momaka pa ću onda razmišljati o udaji.

- Šta?

- Malo te zafrkavam - pomilovala ga je po obrazu.

- Bolje nemoj, dosta mi je ostalih što me zafrkavaju. I privatno i poslovno. Gdje smo stali? Aaa... da, kad bi mi to obavili?

- Koje?

- Milice! Slušaš li ti mene! Pa vjenčanje! Pitam kad bi se vjenčali?

- Ne znam.

- Pa šta misliš?

- Najbolje da ne razmišljam o udaji dok me neko ne zaprosi.

- Ne odgovara ti što sam te ja zaprosio?

- Kad si me zaprosio? Ne sjećam se...

- Pa rekao sam ti da bi se trebali vjenčati.

127

- Nešto si ti pobrkao, meni to ne liči na prosidbu.

- Vozaš me? - napokon shvati ženske igre riječi. Nisam ispoštovao proceduru, zato su ti odgovori čudni? To je problem?

Uzme je za ruku, klekne ispred nje gledajući je u oči i sa osmjehom upita "Milice hoćeš li se udati za mene?".

- Prosiš me pored kante za papir i sjeckalice?

- Šta smeta? Pa ovdje smo se zaljubili, proveli najljepše dane, imali najljepše okršaje...

- Hahaha... - nije mogla da mu zamjeri.

- Milice nešto sam te pitao, utrnu mi noga... Hoćeš li se udati za mene?

Ako me voliš. Ja tebe volim.

- Hoću! Kad me ti to pitaš odgovor je samo jedan - da, udaću se za tebe.

Volim i ja tebe mili...

- Sad mi pomozi da ustanem, ukočilo me u leđima - pruži je ruku da ga povuče.

Umjesto da ga povuče ona ga gurne pa se prevali na pod. Slatko se smijala.

Naišla je Bisa razgoračivši oči što joj se direktor valja po podu.

- Uvijek neko naiđe... - uzdahnuo je skočivši na noge.

- Biso, Milica je pristala da se uda za mene, pa ćemo to brzo obaviti.

Možete li Vi to da sredite?

I Bisa i Milica su ga gledale kao da je pao s Marsa.

- Da nisi šefe nešto zaboravio... svoju majku. Ona će dozvoliti da to prođe bez nje? Čisto sumnjam...

- Pa šta ona ima s tim? Šta nju briga?

128

- Džaba se bunite... i Milica je drčna, ali sumnjam da joj pada napamet suprostaviti se svekrvi.

- Ma kakvi, ćutaću ko zalivena.

- Milice izdajice! Šta se bojiš "gospođe mame"!

- Dušo moram joj ipak priznati da je ona prva violina ove porodice. Ne bi valjalo da se ja pokušam progurati na prvo mjesto. Kad dođe vrijeme... čekaću svoj red.

- Bogme si pametna! - iznenadi se Bisa.

Morao je odustati. Zadnju riječ oko svadbe će morati prepustiti mami.

- Ali ću joj lupiti rok i ne odustajem! Tri mjeseca i tačka! Mora sve biti gotovo do tad inače ću skratiti proceduru i odvesti te direktno matičaru.

- Dogovorite se šefe s majkom, Milici je važno da je na duži ili kraći način oženite - pecnu je sekretarica bezobrazno.

- Bravo Biso! To mi je jedino važno. Čim se udam prepuštam ti Boška...

- ne osta joj dužna Milica.

- Ajme... - žena se skoro sruši.

- Zato bi bilo najbolje da gledamo i njega oženiti... Ili da Vi Biserka odete u penziju?

- Ne! Nemoj Biso u penziju! - sad se šokira Bambi.

- Eto vidite da tu može biti milion komplikacija ako ne budemo svi zajedno radili kako treba - Milica im začepi usta očas posla.

Ona se vratila Bošku, a Bisa je gledajući za njom vrtila glavom.

- Kako nas uvijek uspije srediti... neukrotiva je, baš neukrotiva uzdisala je.

- A meni se baš takva dopada Biso... - cmoknu sekretaricu u obraz.

129

Marija Reljan

Mica Pepeljugica

POGLAVLJE 24.

- Alo mladoženjo! Šta si se toliko priljepio za mladu, pusti je da diše.

- Šta sad hoćeš? - i dalje je plesao sa novopečenom suprugom obraz uz obraz.

- Ignoriši ga - predloži mu ona.

- Hoću, evo ignorišem ga.

- Sram vas bilo oboje, ja sam ti brat a tebi Mico djever, valjda je red da otplešeš jedan ples sa mnom.

- Ne da mi se... plesaćemo drugi put sad nas ostavi na miru.

- Drugi put? Ovo je svadba, oćete se ponovo ženiti, koji drugi put!

Plešite vi idućih pedeset godina, a pusti sad i nas ostale da otplešemo s mladom. Hoću da me slikaju sa vjenčanicom koju sam ja kreirao.

- Dobro ljubavi... pusti ga kad je navalio. Učepiću ja njega nakon minute da ga se rješim.

Bambi mu nerado ustupi Milicu.

- I Mico stigošmo mi do cilja! Popustio je prije mene!

- Cilj će biti ispunjen kad sredimo tebe... A opšte je poznato da pametniji popušta, Bambiji je pametniji od tebe.

- Neće biti!

Biće tebi gore, on je sam birao a tebi će majka da izabere mladu.

To samo ona misli...

130

********* Otvorila je balkonska vrata i gledala plavo more koje se pružalo sve dok je vidik dosezao. Ispod balkona je bilo zasađeno mnogo cvijeća koje mirisalo i mješalo se sa mirisom soli.

- Dobro jutro ljubavi... što si ustala?

- Dobro jutro i tebi najdraži, jesi li se odmorio?

- Od čega? Ne sjećam se da sam se nešto naradio... a mogao bi danas ako ti budeš raspoložena... - osmjehnuo se veselo.

- Naradićeš se ne brini. Bila sam pažljiva jer si vozio od kuće a nismo se još odmorili ni od svadbe.

- Dođi bliže...

Sjela je pored njega na krevet. Osmjehnuo se stavljajući njenu ruku sa vjenčanim prstenom na grudi.

- Gospođo... imamo sedam dana da se "vrlo intimno" upoznamo. Sami smo... zamisli to, nema firme, ludog brata, rodbine...

- Ona tri dana kod kuće prije bračnog putovanja nije ti bilo dosta da me "upoznaš"?

- Ma kakvi! Jedva sam išta "okusio"... - spustio je ruku na njenu nogu lagano je milujući ispod ogrtača. Sad sam se odmorio, da nešto doručkujemo pa da se zaključamo u kuću... Moram ja da se "namilujem" moje nogice broj 40...

- Mogao bi tu "nogicu" da dobiješ u oko nastaviš li spominjati što ne treba...

131

- Bisa tvrdi da si neukrotiva, moraću ja to da sredim i da te pripitomim...

- Kad si ti u pitanju vrlo sam pitoma. Evo, traži od mene šta god želiš...

- Ajde onda pokaži mužu koliko ga voliš... vrati se u krevet, pa ćemo kasnije na doručak...

- Dobro... - nagne se preko kreveta i otvori fioku. Moram pojesti barem čokoladicu, gladna sam... hoćeš ti griz?

- Hahaha... daj griz...ili ću ja da gricnem tebe...

Stavila mu je parče čokoladice u usta.

- Mmm... slatka čokoladica, slatka moja ženica... ajde sad priđi bliže da vidim koliko me voliš...

- Hihihi... baš si blesav... ajd' nek ti bude - polako spusti ogrtač i legne uz njega.

-Mmmm... vidim ja da ćemo se mi nauživati ovih dana - uzdisao je prelazeći rukom po njoj.

- Hoćemo... cijeli život ćemo da uživamo Prinče moj... - obeća mu ljubeći ga.

132