SJAJ U NOĆI

Marija Reljan

SJAJ U NOĆI

www.ljubavusiframa.com

2

POGLAVLJE 1.

- Izvolite, hvala na posjeti. Srećan put! - osmjehnula mu se prodavačica ljubazno, pozdravljajući ga na njemačkom.

Uzeo je stvari sa pulta i krenuo prema izlazu. Velika dvokrilna vrata se otvoriše prije nego što je stigao do njih. Na njima se mimoiđe s vrlo lijepom djevojkom.

Ispod kaputa je imala večernju haljinu i neobičan šal koji je viorio zbog vjetra. Zastane i osvrne se, nije ga ni pogledala, samo je produžila do kase. Stajao je tako ispred vrata ne mrdajući.

Na prvoj poziciji za točenje goriva, bio je parkiran Ford, možda desetak godina star, pun žena. Krenule su u provod za Novu godinu.

Zidovi od stakla i svjetlo unutra su je osvjetljavali dok je gledao u nju.

Okrenula je glavu u njegovom smjeru. Kao da je gledala u njega. Sumnjao je da ga iznutra može dobro vidjeti.

3 Po inerciji krene natrag.

Polako joj je prilazio osmatrajući je. Imala je lijepu frizuru, kosa joj je bila negdje plava, negdje svjetlo smeđa, prirodne boje. Zaključi da su svilene kovrdžave lokne koje su joj uokvirivale lice, djelo frizerke.

Mirisala je divno, osvježavajuće sa nekom notom mističnosti. Imao je nos kao terijer, ali ovaj miris nikad nije osjetio do sada. Uz haljinu je obula visoke večernje cipele sa tri remena ukoso našivena koja su se zakopčavala oko zgloba.

Sa cipelama, bila je preko 180 cm visoka. Podsjetila ga je na glumice iz starih crnobijelih filmova sa Garijem Kuperom, Keri Grantom...

Stajao je na dva metra od nje upijajući pogledom sve na njoj. Ona kao da toga nije bila svjesna, nije se okretala.

Njega iz te očaranosti prenu nasmijana bucmasta radnica sa kačketom što se približavala kasi.

- Krenule ste? Blago vama! I ja bi išla - obrati se njoj bez pozdrava, tužno iskrivivši lice.

4 - Hoćeš da ideš? Evo ti njih četiri pa se brini o njima, ja ću ostati da radim umjesto tebe - skoro preko volje je odgovorila ljepotica. Imala je smiren, divan glas kao da je voditeljka na Tv-u.

- Ajde oraspoloži se, neka se djevojke malo provedu...

- A kako ću se ja provesti... već nas zbog njih dvije jure dvoja kola. Uspjela sam da pobjegnem, zato sam izašla na autoput. Ali će sigurno saznati gdje su, pa će dotrčati za njima. Dosadni balavci, upropastiće mi Novu godinu.

Slušao ju je smješkajući se sebi u bradu. Oduševila ga je svojom smirenošću.

- A gdje ti je prijateljica?

- Dolazi za desetak - dvadeset minuta, čekaćemo je ovdje... I ona dovodi njih tri. Da poludiš.

- Jao... pa vi večeras imate vrtić! Hahaha...

- Eto vidiš zašto sam ovako "dobro" raspoložena.

- Sjedi ti, da ti nešto donesem? Što ne uvedeš njih?

5 - Pa da mi se rastrče po pumpi, vidiš da je gužva i kod vas. Barem da ih na broju dovezem do hotela.... Rekla sam im da odmah krećemo, zato miruju.

- Izvolite? Jeste li nešto zaboravili? - bucka je provirila mimo nje i obratila mu se na njemačkom. Lošije je pričala njemački od koleginice.

I ona kao da tek tada postade svjesna da on mirno stoji na metar od nje. Pogledi im se sretoše. Ostao je bez vazduha.

Ona se malo namrštila vjerovatno zbog njegovog buljenja u nju. Pomjeri se od kase da pusti njega.

- Mogu li pet kafa da naručim? Stavite nam za sto, doći će momci ovamo, još im se ne ide. Zanima me ima li u blizini neki hotel za prenoćiti? - odluči da joj olakša.

- Pa Vi ste naši! - osmjehnu se srećna što ne mora objašnjavati na njemačkom.

On veselo zaklima glavom na njeno oduševljenje.

- Imate tu blizu, 25 kilometara od nas, na slijedećoj pumpi.

- A neki bliže?

6 - Pa ima ovaj na ulazu u grad, prvi izlaz sa autoputa...

- Tamo je gužva, proslava je Nove godine, ne vjerujem da imaju mjesta – uključi se ona.

Pogleda u nju duuugim pogledom zagonetno se osmjehnuvši. Nju to iznenadi, pa se namršti. Bucka je gledala čas jedno, čas drugo.

Nije imao više razloga da oteže, osmjehnuo se jednoj i drugoj za pozdrav, i uputio prema kombiju. ********* - Krećemo li šefe, gdje si više?

- Promjena plana... ispadajte napolje.

- Šta je sad?

- Vratite se u kafić još ćemo malo biti tu.

- Šta mu je sad?

- Izlazi, ne pitaj!

Izašli su, i opazili pun auto djevojaka. Ona se naginjala sa suvozačke strane, dajući im što je kupila.

7 - O, vidi komada... pun auto! - izbečili su oči. Idu negdje na proslavu Nove godine.

- A možda su plaćene…

- Nisu glupsone! Vidiš da izgledaju čedno, ko da zabave vidjele nisu do sada.

- Izgled često vara, a pomažu im i tone šminke.

I ona se vratila do djevojke za kasom. Napolju je bilo hladno i duvalo je poprilično. Samo ih je okrznula pogledom kad su krenuli prema stolu.

Pomjerila se tako da joj je vidio samo desno rame. Valjda joj je bilo neprijatno da bulje u nju. Nije prošlo pola minute, krenula je opet prema izlazu.

- Diž'te se krećemo!

- Pa sad smo ušli...

Ona je otvorila vrata auta i zastala. Neko ju je zvao telefonom. Nakon toga je sjela u kola i krenula.

Oni svi ustanu, i taman da krenu napolje, on shvati samo da je preparkirala kola i da ne idu još.

8 - Sjedite!

- Šta je tebi večeras?!

- Uuu... komadi izlaze iz kola! U brale, al' su sređene ko lutkice. Pa ovo nema ni u gradu a ne na benzinskoj pumpi....

- Pa ti trčiš za ovom... zato nas vozaš – shvati najstariji i jedini oženjeni.

- A što joj ne priđeš da se i upoznate? - javi se drugi radoznalo.

- Loše je raspoložena. Ide sa mlađim djevojkama kao pratnja, pa je iznervirana. Samo treba da se istrese na meni.

- Otkada si ti to bojažljiv? I šta ćemo sad?

- Idu u hotel, tu blizu... idemo za njima.

- Pratićemo ih?!

- Nećemo, nego idemo u hotel... slučajno gdje su i one.

- Znači kao što sam pretpostavio, trčimo za njima – najmlađi se nije dao ućutkati.

9 - Protrčaću ja tebi jednu iza ušiju – pogledao je namršteno najpričljivijeg člana kolektiva.

- Hoćemo li stići sutra za posao?

- Ako bude trebalo vi idete, ja ostajem.

- Ostaćeš? Pa onda moraš da je zbariš, da te povede kući – opet se javi najmlađi.

Nakon ovoga Maks ga tako pogleda da je odmah ućutao.

- Ne mora me voditi kući, ostaću u hotelu, javiću da me sutra neko pokupi.

- Ako treba toliko da se gnjavim oko "trebe" onda mi ne treba!

- Ma šta će tebi djevojka imaš plastičnu lutku i Pornhab!

- smijali su se zadirkujući ga.

- Ma naći će ona mene, što da jurim ja nju – nije se dao zbuniti.

- Pa ko će da ih startuje? Kakva je taktika?

- Koju ćeš ti Miki?

10 - Onu crnu duge kose. Izgleda mi najnormalnija i najsmirenija - odluči se dvadesetdevetogodišnji momak ošišan na nulu.

- Ja ću onu crnu poluduge kose, najljepša je - najniži je volio ljepotice...

- Otkuda ti to da je najljepša? Jeste ima lijep osmjeh...

- Meni jeste - nije odustajao.

- Doduše, sve su dobre mora se priznati - pomirljivo zaključi oženjeni.

- Meni ostaje visoka ili bucmasta - vagao je najmlađi i najpričljiviji.

- Kao da bi tebe htjela visoka! Ostaje ti bucmasta, a izgleda najmirnija i najljubaznija.

- Peta je maloljetna... to prepuštamo srednjoškolcima.

- Znači visoka šefica ostaje šefu?

- Pa je li rekao da juri nju!

- Ne mora da znači, on prvi bira, možda se predomislio.

Ako izabere bucmastu, onda tebi Momo ide visoka.

11 On im je bio nepresušna tema za zafrkanciju.

- A izgleda brate ko da joj nijedan muškarac u životu ne treba - bojao se da bi ga visoka oduvala kad bi je samo pogledao.

- Ma treba, samo krije… - podučavao ga je oženjeni Rale.

Vidiš da je šefica cijeloj bolumenti treba voditi računa o njima. Sad kad se raspojasaju na zabavi, i ode svaka na svoju stranu, pitanje kako će ih sakupiti ujutro.

- Ali šef voli fine, ljubazne, druželjubive, svjetske žene.

- I emancipovane. Ova izgleda neraspoloženo i nekoperativno - dolijevali su ulje na vatru. Bio je najmlađi u timu, zadirkivali su ga kad god su stigli.

- Pa kako da im priđeš brate... odaju stalno u čoporu...

12

POGLAVLJE 2 Bucka, što radi na kasi, uzela je jaknu i krenula napolje do djevojaka. Nešto su razgovarale.

- Krećemo! - Maks shvati da su se nešto dogovorile i da će djevojke krenuti.

- Bolje da što prije krenemo, da nas ovi ne stignu. Biće problem i za parking ispred hotela. Srećom ide Mijo s društvom pa će pomoći - govorila je ona bucki dok su oni prolazili pored njih.

- Hahaha dobro si se obezbjedila! Vatrogasci na prvoj liniji, brane djevojke od nasrtljivih momaka. A bogami moraće da brane i neke momke od nasrtljivih djevojaka odgovorila joj je ova smijući se.

- Šta bude biće, neću da se nerviram i meni je Nova godina.

Pustili su ih da krenu prve.

13 - Rale, jesi li joj zakačio tragač? - Maks je vozio kombi.

- Ne brini, radi - pokaže mu ekran.

- Pratimo ih tragačem! Čovječe, pa uhapsiće nas!

- Ćut! - Rale se okrene i namrgođeno pogleda "bebicu" kako su od milošta zvali Momu.

Vidio je izlaz. Nekoliko kola je krenulo tim putem, bez problema su našli hotel vidio se s ceste. Bila je gužva, ali su bili vječiti putnici koji su znali da se snađu.

- Rale, ja ću parkirati kombi i skinuti tragač... a ti pogledaj gdje su one. Probaj naći mjesto blizu njih, ako nema, daj konobaru 100 evra neka ti pomogne.

- Dobro mjesto nađe! - pohvale Raleta kad ih je poveo za sto.

One su se smjestile na desetak metara od njih.

- 100 evra stimulans. Nisu još svi došli, pa će konobar vjerovatno ubaciti sto.

- Idem ja da se upoznam dok šef ne dođe.

- Sjedni, da nisi mrdnuo...

14 - Ajde, kladim se da će te odbiti! - podržavali su ga svi osim Raleta. Ajmo, ja dajem 20 evra da će ga oduvati prije nego što im priđe.

- Može, i ja dvadeset...

- Ajde onda i ja deset da bi ga ona plavo smeđa bucka mogla ohrabriti, izgleda lakomislena i vrckasta kao i on pridruži im se Rale.

- Hahahha….

- Pa da idem? - gledao ih je nesigurno, i krene da ustaje.

- Sjedi dolje! - zalijepe ga opet za stolicu.

- Što me zezate... ********* Maksu je srce ubrzano tuklo dok se približavao njenom Fordu. Ovakvo uzbuđenje je osjećao prije desetak godina kad je otvorio firmu. Još je oko kola sve mirisalo. Njih pet svaka je imala svoj parfem...

Uperi aparat i ubrzo začuje škljocanj. Sjeo je na njeno mjesto udišući miris. Otvori kasetu, sve uredno složeno...

15 Očito je bila savjestan vozač, imala je i bateriju i strugalicu za led i dosta toga. Nije bilo dokumenata.

Gurne malu bombonjericu sa svojom vizitkom na vrh. Još jednom udahne njen miris pa polako zatvori kola.

Sad je trebalo saznati ime... Problem je bio što su njegovi živjeli 300 kilometara od nje. Nije imao nikoga poznatog pitati da li je poznaje. Ako večeras ne uspostave kontakt biće je teže pronaći... ali ne i nemoguće.

Ugledao je ekipu u velikoj sali i krenuo prema njima.

Sve je bilo okićeno i spremno za doček Nove godine. U prolazu "snimi" i djevojke nekoliko stolova dalje.

- Jesi li uspio? - upita ga tiho Rale.

Samo klimne glavom potvrdno.

- I šta ćemo sad? - Momo je bio radoznao.

- Imamo dva časa da saznamo šta nas zanima. Onda krećemo.

- Kako ćemo da ih startujemo? Ali neću da prilazim kovrdžavoj bucki dok je ona tvoja uz nju!

16 - Šta ćeš ti da startuješ? Sjedi tu, da nisi mrdnuo!

- Pa šta je vama? Ja hoću 50 evra.

- Kakve evre spominje? - čudio se Maks.

- Obećali smo mu ako zbari bucmastu... ma dobiće 50 evra ako zbari i neku babu...

Nakon toga su se svi nasmijali da se i ona okrenula u njihovom smjeru. Sa svoje pozicije Maks nije mogao dobro da vidi šta se dešava za Jolandinim stolom. Čekao je strpljivo da se raziđu.

Kao po narudžbi ona se diže, držeći telefon na uvu.

Krenula je prema izlazu iz dvorane, vjerovatno jer je unutra bilo jako bučno. Bilo je vrijeme za akciju.

- Umjesto što stalno pričaš radi nešto! - udari Momu nogom ispod stola. Ženama se priča, pričaj njima tako fino i nesuvislo ko što pričaš nama. One to obožavaju.

Diži se i djeluj! - naredi mu Maks.

- Dobro, dobro što si nevozan, idem, idem...

Nesigurno je krenuo okrećući se dok su se momci valjali od smijeha.

17

********* - Ej... izvini da nema koja od vas cigarete?

- Cigarete? To si došao da pitaš? Što ne kupiš? - javi se kovrdžava iza njegovih leđa.

- Ma ne mogu... šef me gleda, ne dozvoljava da pušimo.

Sad on misli da ja neku od vas start... startujem.

- Dobar ti je ulet, skoro da ti vjerujem - odjednom se "maloljetna" duge kose stvori pored njega.

- Ma ne uklizavam na teren... stvarno - bunio se nevješto.

- Nego hoćeš cigaretu? Ajde, naći ću ti cigaretu i onda da vidimo kako se snalaziš s njom. Valjda se nećeš ugušiti.

- Hvala... - izgleda da je zainteresovao "maloljetnu".

Smješkala se nestašno kao da ima nešto na umu. Momi je došlo da pobjegne...

- I da čujem koju ti je šef naredio za startuješ? Ninu? ispitivala je dalje.

- Je li slobodna? - pitao je iako nije znao koja je Nina.

18 - Nije na tvoju žalost. Zaljubljena je. Ali sam ja slobodna.

I mene bi mogao da zbariš?

- Mogao bi?

- Aha, ako uspiješ da popušiš cigaretu...

- Ali ti si maloljetna... ne smijem se petljati s maloljetnicama...

- Maloljetna?! - izbečila je oči! Hahaha... - krenula se slatko smijati. Onda tajanstveno zavuče ruku u malu torbicu i izvuče ličnu kartu. Vidi ovo - poturi mu pod nos.

- Lju... Ljubica, zoveš se Ljubica - uklaviri.

- Čitaj dalje...

- 23...1997 godine! Pa ti nisi maloljetna!

- Bravo!

- Nemoguće...

- Pa jesi li se uvjerio? Eto sad me možeš osvajati. Koliko ti imaš godina?

- 24.

19 - Znači, punoljetni smo, možemo popušiti po cigaretu.

Idemo?

- Vodi me... - predao se bez borbe. Išla je ispred njega vrckavo, ponekad se okrećući da vidi prati li je. Njemu je osmjeh bivao sve veći i veći kako mu je do mozga dolazilo da ga ljepotica zavodi.

Uzela je kaput, koji je on galantno pridržao. Zazvoni mu telefon.

- Javi se, čekam te na terasi...

- Molim?

- Moraš nas obavještavati gdje si. Kako ćeš dobiti 50 evra ako mi ne vidimo da si sa djevojkom?

- Mrš! - naljuti se što ga zafrkavaju. Potrča za njom da mu je neko ne ugrabi. Čekala ga je na ulazu.

- Oprosti... idemo li? - izašli su kroz staklena vrata i krenuli prema parkingu. Gdje ćemo?

- Do kola - stala je kod Forda.

- Imaš ključ? Zar to nisu kola od one plavokose visoke?

20 - To mi je sestra od tetke. Imam najveću torbicu pa je ključ dala meni.

Sjeli su u kola, ona se naglo uspravi i kleknu na sjedalo.

Nagne se, i počne nešto pipati po zadnjem sjedalu.

On je mirovao krajičkom oka prateći njenu liniju otpaozadi u sjajnoj lameliranoj haljini.

- Evo cigarice... - poturi mu po nos svoj pronalazak.

- Pa to je džoint! - šokira se on.

- Stvarno? Nisam znala...

On je gledao shvatajući da nije nimalo naivna.

- Onda?

- Ne smijem, osjeti li mi gazda nadrljao sam. Bavimo se zaštitom, ne smijem ništa koristiti stalno se testiramo.

- A je li? Znači ne ločeš tajno i ne drogiraš se?

- Radimo na montaži sigurnosnih sistema.

- Pošto si ti takav trezvenjaković ja mogu malo da se opustim i povučem dim.

21 - Ne mogu dugo da ostanem nažalost, stali smo samo da večeramo, imamo neki posao moramo se sutra pripremiti.

- I zašto si nam onda prišao?

- Htio sam da se upoznamo..

- A koju si ti zamjerio? Mariju? A na kraju si izvukao mene? Neočekivano! Kakav je dogovor s ostalima?

- Šefu se sviđa ona sa kovrdžavim loknama, tvoja rođaka - shvati da ga je pročitala.

- Joli? E nazdravlje. To mu je nemoguća misija. Odmah nek odustane... ima li još koji zainteresovan?

- Tvrdoglav je on koliko i ona, ne brini. Pa ja sam...

- Za koju? Za mene, Mariju...

- Dopala mi je ona bucmasta... - najmlađi sam, posljednji biram.

- A ja nisam?

- Ma jesi! Samo smo mislili da si maloljetna...

- Hahaha... A ti si dobra kuca?

22 - Pa nisam baš takav.

- Mene podsjećaš na kucu. Kuca plišana - uštinula ga je za obraz.

- Ma nisam... - bunio se dok je ona pripaljivala "cigaretu".

- Nisi? Onda me pratiš da povučem dim?

- Ajde kad hoćeš... A kakav se tebi sviđa?

- Znaš ono kad kažu samo da je zdravo i normalno. To ti je moja deviza.

- Skromna si...super si - osmjehnuo se zaljubljen do ušiju.

- Pa plišana kuco i ti si sladak... - gledala ga je nasmješeno ravno u oči. Činilo mu se da mu nešto poručuje. Nesigurno se nagne i poljubi je. Nije se odmakla. Mirno je čekala, on se opet polako nagne i poljubi je. Napokon uklaviri da ima prolaz i da mu je dozvolila da je ljubi... Raspamećeno je počne strasno ljubiti, a ona ga lagano obgrli oko vrata. Po njoj shvati da se nažalost ponuda ne odnosi i na nešto više...

Ali i poljubac je "ohoho" napredak.

23

POGLAVLJE 3.

Momo i advokatska pomoćnica Ljubica, izašli su napolje taman sekundu prije nego što je nervozna Jolanda došla do šanka tražeći pogledom djevojke.

Samo su dvije bile za stolom. Namrštila se ogledavajući se oko sebe.

Nije mogla dobro da vidi, pa se pope na prečku postavljenu oko šanka, namjenjenu za držanje nogu jer su sjedalice bile visoke, barske.

Maks i Rale su pratili njeno kretanje. On je primjetio njen manevar i posumnjao je da traži drugarice."Da vidimo šta će sad biti"...

- I ona bi mogla biti specijalac kao ti. Znači tražiš takvu... pa što nisi gledao neku u uniformi. Ova nema uniformu, ali ima stav.

- Uh kako bi je sad ganjao preko polja... - izleti Maksu.

24 - Preko polja? Hahaha... E brate, ona se bolje snalazi u kukuruzu od tebe! Kad si ti zadnji put bio u polju?! Ajde da je planina, pa da je ganjaš, a gdje ćeš po ovolikoj ravnici.

Bio je njegov red, nije htio više da čeka.

- Krećeš? Ajde nek ti je sa srećom! Šta ćemo s Momom?

- Prati ga preko telefona... - dobaci nakašljavajući se i krećući prema ženi koja ga je večeras opčinila.

Zaustavio je nesvjesno disanje fiksirajući je. Izgledala je hladno i nezainteresovano, bahato ravnodušna. Sa predivnim šalom oko nježnog vrata.

- Zdravo - već je bio kod nje.

- Dobro veče - odmjerila ga je nezainteresovano i podigla obrve.

"Pa ovo je tip sa pumpe... hmm..." Imao je na gornjoj usni kao slovo M to je prvo primjetila. Ošišan na kratko,crne guste kose, izražene tamne brade, sportske snažne građe.

Nije ličio na fizikalca, više na nekog specijalca. Gledao ju je nasmješeno, toplo.

25 Bacila je diskretno pogled preko kase na njih, dok su bili na pumpi. Putovali su nekim čudnim kombijem austrijskih oznaka.

- Ja sam Maksim... zovu me Maks, ako nije problem da se upoznamo.

- Problem je. Što bi ja tebe upoznavala. Zar ti nisi onaj Austrijanac sa pumpe?

- Radim u Austriji.

- Pa šta tražiš ovdje na seoskoj igranki? - nije bila nimalo raspoložena. Otišla je na deset minuta i već su joj se dvije "štićenice" izgubile.

- Ja imam porodicu 300 kilometara odavde, krenuli smo za Austriju, ali sam ja onda ugledao tebe...

- Phahaha... - prasnula je u smijeh. Ajde briši, izgubila sam u deset minuta "stado"! Ko zna šta će me još sve snaći večeras.

Maks se malo zbunio, iskreno, nije navikao na ovako grube djevojke.

26 - Neću da te gnjavim... ako si nezainteresovana. Samo me ipak interesuje kako se zoveš.

- Štoo... da me nećeš sanjati? - suzila je pogled gledajući ga ravno u oči.

- Nemam takve probleme - blago je odgovorio ne sklanjajući pogled pred njenim ispitivačkim i strogim.

- A je li? Pa kakve problem imaš kad hoćeš moje ime. Ovi drugi barem kažu ili lažu da će me sanjati...

- Nisam u takvom stanju da bih sad lagao i prodavao maglu - pažljivo je privukao stolicu i sio na nju. Lagano je namjestio koljena da su im se skoro dodirivala.

- A u kakvoj si fazi? - nakrivila je glavu. Primjetila je njegov manevar.

- Ja što zamislim to i ostvarim, ne sanjam prazne snove.

Kako se zoveš?

- Al si napeo! Ajde dobro ako će te to usrećiti... Vedrana.

- Mmm mislim da lažeš... znaš da mogu od ljudi koji te poznaju saznati ime. Vedrana nije ime za tebe. Uslikaću te i pitati okolo...

27 - Samo probaj. Nego koje bi mi ti ime dao?

- Snježna kraljica kojoj je dosadno... nema nijednog muškarca ovdje koji ti je do koljena - sjedili su jedno naspram drugoga vodeći muško-žensku bitku.

- A! Sad vidim gdje je greška... ti si mene pomješao sa frižiderom za lađenje piva. Samo pravo produži, natrampaćeš na njega. I šta fali Cviji? - ugleda druga kako joj se približava. Taman da je spasi od ovoga.

- Ko je taj? - pogleda preko njenog ramena nagnuvši se prema njoj.

- Pa s njim sam na zabavi.

- Neki rođak ili komšija, pretpostavljam... - znao je da laže.

- Ma šta tebe uostalom briga s kim ja izlazim.

- Imam malo vremena. Ne živim ovdje, moram uskoro krenuti, a nema šanse da odem dok ne saznam kako se zoveš.

- Znaš šta... nosi se ti u tri lepe! - odreže mu i krene da ustaje.

28 - Bolje razmišljaj kakav smo žestoki par. U hotelu, i sto kilometara uokolo, nema takve vatre kao između nas dvoje.

- Ma šta mi napriča... Za sve vatre eno ti Mijo vatrogasac, pa se s njim dogovori...

I dalje je buljio u nju sa osmjehom Bude.

- Dobro, dobro, zovem se Tatjana - nikako da ga izbaci iz takta i otjera.

- Zamalo... zamalo da bude istina, ali nisi ti Tatjana.

- Nego? Ajde onda idemo do matičara pa mi ti daj ime! Što si zapeo… I ne bulji tako u mene! - nervozno je ustala sa stolice spazivši napokon prijateljicu koja je došla drugim kolima.

- Cure, da se nijedna nije usudila reći onom tipu kako se zovem. Udavi me. Svaka da kaže različito - uputi ih kad su sjele za sto. On je ostao sjediti za šankom.

- Još malo pa moramo da krenemo - Rale mu je prišao za šank.

29 - Ne još, dok joj ne saznam ime i podatke. Jesi li je slikao? Momak, momak, dođi ovamo - pozove barmena.

Vidiš one cure tamo za stolom. Ona u nebeskoplavoj haljini sa šalom oko vrata... Diskretno saznaj kako se zove, ali ne da pitaš nego oslušni. I vidi koja od njih plaća piće. Možda plate karticom.

- Ma jok, svi kešovinom. Al' gledaću da saznam kako se zove.

- Čeka te 50 evra ako saznaš ime u slijedećih pola časa, jer moram ići.

- Dogovoreno.

- Rale, ti nađi "bebicu"...

- Gdje li je samo zaglavio...- uzdahnuo je iznenađeni Rale.

- Ko bi rekao da će on nešto upecati... - Maks se smijao iako mu nije bilo do smijeha.

30

********* - Evo gospodine... - barmen mu diskretno priđe nakon 15-ak minuta. Napisao sam vam ime, odakle su...

Drugarica joj radi u školi koja je 20 kilometara od nas.

To sam čuo slučajno. Oko nje su sve tajanstvene, ali se javila jednom rođaku, dolazi kod nas, poznajem ga iz viđenja. On mi je rekao ko je. Zove se Jolanda. Zovu je Joli.

- Jolanda? Jesi li siguran? "Kakvo je to ime... Jolanda?

"Neobično ime za neobičnu ženu” razmišljao je. Hmmm... nekako joj odgovara. Biće žestoko - procjenio je odmah.

- Hoćete nešto žestoko? - zbunjeno ga pogleda konobar.

- Neću momak. Ovo ti je moj broj i vizitka. Ako slučajno nešto iskrsne ili je vidiš opet. Za večeras si zaslužio 50 evra.

- Hvala, dođite nam opet - saznao je i adresu, ali nije htio reći tipu jer nije znao šta smjera. Mada mu je momak izgledao korektno i normalno.

31

********* - Ljubice... advokatska pomoćnice... - poljubi je dok se ona smijala - moram da idem...

- Pa ajde kuco... kad moraš... - poljubila je ona njega.

- Vau, vau - srećno je zalajao ne prestajući da se smije.

Nekako je izašao iz auta, glava mu je bila u oblacima.

Dok su išli prema kolima ona otvori torbicu i pruži mu vizit kartu.

- Kuco... evo ti moja vizitka, da mi se javiš ako hoćeš...

Na putu ih presretne Rale.

- Dobro veče - osmjehne se Ljubici. Nažalost mi uskoro krećemo - reče joj izvinjavajuće.

- Tvoja kuca mora da ide – rekao je tužno Momo gledajući je napućenih usana ko da čeka da ga poljubi.

- Papa plišana kuco... Srećna ti Nova godina!

- Ovo mi je najsrećnija Nova godina do sada!Vau, vau! zalaja on slatko.

32 Išao je za Raletom, ali se stalno osvratao da vidi Ljubicu kako mu maše.

U autu se smijao ko lud na brašno, džaba su ga opaljivali po glavi da dođe sebi.

- Jesmo li spremni za pokret... - Rale upitno pogleda Maksa koji se nešto dvoumio.

- Jedan trenutak - podigne ruku i otrča prema hotelu.

- Šta je sad? - čudili su se.

Na putu do hotela primjeti momka za koga je ona rekla da je Mijo vatrogasac. Sine mu ideja.

- Vidi... imam još jedan zadatak za tebe... pruži poruku barmenu - i opet 50 evra uz poruku. Odnesi njoj... pokaže glavom u njenom smjeru.

Kad je Joli pročitala poruku, ustane i krene prema izlazu.

Maks polako krene za njom...

Na sredini hodnika ona iznenada stade, i okrene se. Nije ga mogla vidjeti.

- Znam da si tu. Izađi - mirno mu reče.

33 Shvati da ga je provalila. Izađe zbunjeno se smješkajući.

Napravio je večeras gomilu gluposti.

- Ne odustaješ? Šta hoćeš? Koliko vidim kolege su ti krenule... ostaćeš bez prevoza.

- Htio sam da te pozdravim Joli...

- Znači, saznao si...

- Mogu li da ti se javim?

- Pokušaj, niko ti ne brani. Djevojke su mi rekle da je...

Ljubicu spopadao neko iz tvoje ekipe, šta znaš o tome?

- Duga kosa, smeđa?

- Jeste, gdje su?

- Dođi... da vidiš šta mu je uradila...

- Uradila? - gledala ga je zabrinuto.

Išli su jedno pored drugog, cijelo vrijeme je bila svjesna da ne skida oči s nje. Ko da ju je obgrlio nekim plaštom, tako se osjećala od tog pogleda. Okolo je bilo dosta ljudi pa se nije bojala, mirno ga je pratila do kombija.

- Momo... ovdje je Ljubičina sestra, oće da te vidi...

34 - Ljubica! - vrisnu. Sa rezervnog sjedišta iz ležeće poze skoči naglo udarivši u staklo.

Prislonio je usne na staklo i "strasno" ga ljubio.

- Ljubice... advokatska pomoćnice - uzdisao je dok su se svi cijepali od smijeha. Vauu, vau, vau!

- Ju! Šta je ovome? - zapanjila se.

- To je tvoja "divna i mirna" rođaka uradila našem Momi... - smješkao se i on. Kao što vidiš, nije sredio on nju, nego ona njega. Ako sam ja dobro protumačio, pušili su džoint. On je do sada pio isključivo mlijeko. Mislim da bi bio red da preduzmeš neke disciplinske mjere i javiš mi rezultate. Gledao ju je značajno.

- Dobroo... - pocrvenila je koliko joj je bilo neprijatno ispred sviju.

Promrmljala je nešto za pozdrav, krenuvši prema hotelu.

On je krenuo iza nje.

- Joli... - pozvao je kad su odmakli iz vidokruga ekipe.

- Da?

35 - Srećna ti Nova godina... da ti bude divna i da ti ispuni sve želje... - mirno je rekao smješeći se i gledajući netremice u nju.

- Hvala... i tebi sve najbolje...

Stajao je i gledao kako odlazi prema hotelu. Umirivao je sebe da nije sve izgubljeno.

- Ja barem znam šta ću zaželjeti za pola časa... uzdahnuo je i vratio se momcima. ********* Momo se smijao cijelim putem povremeno lajući, vau, vau... nisu mogli nikako da ga ućutkaju dok nije zaspao.

Otkidali su gledajući ga.

Ali, uspio je nešto što niko nije mogao ni da sanja. Dobio je telefon, adresu, fejs od svoje Ljubice... advokatske pomoćnice.

36

POGLAVLJE 4.

- Jolanda, diži se - učinilo joj se da čuje tetkin glas.

- Ma pusti je - sad je čula majčin glas kroz san.

- Ako se Majda probudi ranije, zovi me. Doći ću u podne po nju, bila budna ili ne!

Glasovi su se utišali, pa je ponovo zaspala. Sanjala je kako se Maks pojavljuje iz kukuruza, to ju je i u snu nasmijalo.

Onda je opet razabrala tetkin glas. Nešto je ljutito govorila.

- Joli...

Polako otvori oči, glava joj je bila teška, spavala je potrbuške, nije imala snage ni da se okrene. Neko je hodao po sobi.

- Joli... ajde srce mamino, moraš ustati došla je tetka... i dolje pravi haos.

37 - Šta je bilo? Zašto je došla?

- Svraćala je već jutros u devet, nismo vas uspjele probuditi, traži da joj kažeš šta je bilo. Mirisala je Majdinu torbicu, našla je Ljubičinu ličnu kartu u njoj...

- Jao mama... pa prvi je dan Nove godine a već haos. Ne znam kako sam izdržala noćas... iscjedile su me svojim nestašlucima...

- Ajde molim te brže ustani, ti je smiri, izudaraće Majdu... već ju je izvukla iz kreveta.

"Ne bi bilo loše da je dovati... šta je meni sinoć priredila..." pomisli Jolanda u sebi.

- Dobro mama, sad ću ja da se dovučem...

Sva sreća da se okupala kad je došla. Od živaca nije joj se spavalo, pomogla je Nuši i Majdi da se smjeste u drugu sobu, pa je skinula šminku, okupala se i tek onda legla.

Nekako se uspravi. Pogled joj pade na telefon. Dovati ga sa stola, uključi i osmjehnu se. Brz je. Već joj se javio preko fejsa. Maks Maksim. "Načekaćeš se Makse Maksime da ti se javim..." smijuljila se.

38 Kad je došla kući u glavi je vrtjela susret s njim. Od one gužve i nervoze nije mogla da razmišlja niti da "pregovara" s njim, ali je jutros zaključila da je zanimljiv momak. Nikako da zaboravi njegov miran i topao osmjeh dok ju je netremice gledao.

Začuje se tetkin ljutit glas i to je natjera da ustane sa kreveta, na jedvite jade. Držeći se za sto, ormar, vrata, ogradu, jedva se spusti niz stepenište.

- Dobro jutro tetka... srećna ti Nova godina, čemu tolika buka u podne?

- Dobro jutro ljubavi, i tebi tetka želi sve najbolje u Novoj godini! - poljubila je Jolandu kao da se ništa ne dešava.

Sjela je za sto dok je na stolici do prozora stisnuta sjedila Majda. Po izrazu lica se vidjelo da nerado trpi majčine pridike.

- Joli kako ste se provele? Šta je bilo sinoć?

- Šta će biti? Bilo sve super... - glumila je Jolanda.

39 - Sve super? A zašto se Majdina torba osjeća na marihuanu? Zašto ti se auto osjeća na marihuanu?

- Ma tetka šta je tebi, kakva marihuana... Bilo more naroda ko zna od koga je to.

- Stvarno? Slučajno? A je li slučajno Majda ukrala Ljubičinu ličnu kartu? Mi smo je sinoć ko lude tražile...

- Pa normalno da je slučajno! Šta će joj Ljubičina lična...

Punoljetna je, ima pravo da ide gdje hoće.

- Ne vjerujem ja ništa ovoj mudrijašici - pogledala je namrgođeno kćer. Ako nešto čujem... jao si ga tebi. Za sada ostaješ bez telefona, kompjutera... ma nema ni peglu da ti dam, bezobraznice! - prijetila je ljutito prstom kćeri.

Majda je pobjednički pogledala u Jolandu.

- Ajde pakuj se, idemo kući!

- Hvala... Majda se, prolazeći pored Joli, na brzinu sagnula i poljubila je u obraz.

U hodniku sretnu Jolinu prijateljicu Nušu.

- Dobro jutro... - čudila se Nuša gledajući gužvu u holu.

40 - Jeste li Vi bili s njima sinoć? - tetka je odmah ugrabila priliku.

- Jesam...

- Šta je to bilo?

Nuša baci jedan brz pogled na izbečenu Jolandu, koja je krivila vrat i davala neke čudne signale.

- Ništa... šta bi bilo? Je li se nešto dogodilo? Mi ništa nismo čule... - nisu se predavale pa je žena odustala.

- Hahahaha... - smijale su se njih dvije ko lude kad je tetka sjela u kola i otišla.

- Joj djeco - smijala se i Jolandina majka kad su se vratile u kuću. Šta se stvarno desilo? - pitala ih je.

Onda joj Jolanda ispriča kakvo joj je veče bilo...

- Počelo je već u kolima... Mariju i Ninu su jurili obožavaoci, tražeći da im kažu gdje su. Izašla sam na autoput, samo da ne vide kako skrećemo u smjeru hotela.

Na pumpi smo čekali da Nuša dođe sa svojom ekipom.

Tu smo već "pasovale" neke Austrijance, koji su nas pratili do hotela.

41 - Hahaha... - smijale su se i Nuša i Jolandina majka.

- Tebi je mama smješno, ustvari sad i ja mogu da se smijem, ali sinoć mi nije izgledalo tako. Nuša je došla pola časa iza nas, samo što sam otišla pred nju, ove su već negdje nestale. Nina mi je rekla da je Majda odvela jednog od ovih Austrijanaca predstavljajući mu se kao Ljubica. Onda me zvao drugi Austrijanac da mi kaže kako je moja štićenica "Ljubica" zavela njegovog radnika. I odveo me do njihovog kombija da vidim. Ovaj je bio totalno van sebe, napušen, vikao je "Ljubica, advokatska pomoćnica!" i ljubio staklo ko najljepšu djevojku...

- Hahaha... - sad su se smijale sve tri do suza.

- Jedva sam navatala "Ljubicu" odnosno Majdu, vijale smo se dok je nije popustio džoint. Morala sam da je vučem napolje da je niko ne vidi. Kad je popustilo, onda je bila ko ispuvana vreća. Skoro nam je padala sa stolice, spavajući usred cijelog haosa. Bile smo blizu plesnog podijuma, pa su ljudi prolazili zapinjući za naše stolice, ali njoj ništa nije smetalo.

42 - Najprije je nismo mogli smiriti, poslije je nismo mogli razbuditi. Ti živčana, ona pospana.... - smijala se Nuša.

Umjesto da uživamo nas dvije, momci su nas stalno obilazili ko pčele košnicu, pa je Jolanda morala za sto pozvati dva vatrogasca. Ali ni to nije pomoglo.

- Momci od kojih smo bježale su nas pronašli i odmah k njima za naš sto - uzdahnula je Jolanda. Joj mama... Tu je bilo povuci-potegni jer su htjeli da odvoje Mariju i Ninu.

Na polasku shvatim da su Majda i njen "ulov" pušili u našem autu, pa smo morali deset minuta luftirati kola.

Kako li je samo tetka namirisala marihuanu u kolima? čudila se.

- Ostao ti je otvoren desni prozor pozadi. Ja sam je vidjela kako obilazi kola. Čudila sam se šta gleda. Nije joj trebalo mnogo, socijalni je radnik, svega se nagledala.

- Aaa tako... Uglavnom, kad smo iza četiri krenule kući, bila sam spremna i da nas zaskoče drumski razbojnici, samo mi je to još nedostajalo, sve drugo smo prošle. Mijo mi je odao priznanje, nudeći mi mjesto u rezervnom sastavu vatrogasaca... Eto to je cijela priča.

43 - E dobro, cure moje... - poljubi ih obje gospođa Stanislava - sad mi se odmorite, dok Nuša bude tu, uživajte koliko god možete. Ja ću da vas pazim i mazim...

-Nisi joj rekla da si i ti stekla obožavaoca. Jedino si u priči preskočila Maksa - primjetila je Nuša kad su otišle na sprat.

- Ma šta Maks! Nije me dobro ni vidio!

- Meni se čini da nije vidio ništa osim tebe...

- Mani ga... ali je uporan, već mi je poslao zahtjev na Fejs. Ne znam kako je uspio...

- A Mijo?

- Šta s njim? Drugovi smo, nikad ništa nije rekao, niti me startovao. Možda bi popustio da sam ja nešto pokušala, ali to nije prava ljubav. Da je stvarno zaljubljen u mene ne bi to mogao sakriti. Ne bi mogao odustati od mene.

- Jaoo Joliiii... Pa ti si neizlječivo romantična! Hahaha...

Pa ja bih nakon onoga sinoć... ipak rekla da ti čekaš nekog upornog kao što je Maks. Ništa ti nije predložio? veselo je dizala obrve gurkajući prijateljicu.

44 - Nije... pitao samo može li se javiti, rekla sam da proba.

Ma samo je folirao, momci htjeli na brzinu da nešto zbare. "Ubrali" nas na pumpi, pa se nadali nečemu. Šta može da bude, radi tamo ko crnac, familija mu je 300 kilometara od nas, jedino da svrati prespavati kod mene kao usputne stanice...

- Moram ti nešto reći...

- Šta?

- Bila si s njim... nekako drugačija. Odbijala si ga, ali si opet na neki način htjela da "komuniciraš s njim". Šta ti je napisao na papiriću?

- Kom papiriću? Nije mi ništa dao.

- Papir što ti je dao konobar. On ga je poslao. Šta je pisalo?

- Nije on, Mijo mi je poslao poruku! Piše "Joli izađi napolje, imaš problem".

- Je li se potpisao? Piše Mijo? Jolanda, kad si ti ustala Maks je krenuo za tobom... Ja mislim da je on to napisao.

- Ma čekaj, tu mi je negdje papir - kopala je. Evo ga!

45 Obe su se nagnule nad papirić...

- Papir ima logo neke firme... Austrijske Joli! Bila sam u pravu. Imaš njegov telefon i naziv firme! Hahaha... Maks je zaljubljen, tralalala, tralalala... - zapjevala je smijući se.

- Gad jedan snalažljivi... hahaha... joj mene... izvini, bila sam sinoć totalno sluđena, pola toga nisam povatala. Kad sam izlazila vidjela sam njegov odraz u staklima, onda sam posumnjala da me prati, ali nisam povezala da je on napisao poruku.

- Mogu li da ga potražim na internetu?

- Nemoj! Dosta s njim...

- Dobro, danas te ostavljam na miru, ali sutra...

- Nuki! Nemoj sad o ljubavisanju, nije mi do toga.

- Dušo moraš se trgnuti, prošlo je najgore, majka ti se polako oporavlja, još bi je dodatno razveselilo kad bi ti imala momka i posao... Ti si joj jedinica, zatvorila si se otkada se ona razboljela.

46 - Ne znam Nuki... nikako da se oporavim. Nikako da se trgnem, da živnem. Dok se ona nije razboljela mislila sam da sam hrabra, neuništiva, a onda sam shvatila da sam osjetljiva i krhka, da me malo jači vjetar može oduvati suza joj je kanula niz obraz.

- Problem je što si jedinica, vidiš kako Ljubica i Majda jedna drugoj podmeću, kod njih je stalno turbo. I tebi fali nešto da te povuče naprijed. Hoće li biti išta od posla?

- Možda neka zamjena ako upadne... do tada nije loše u Zoo prodavnici, ipak je to moja struka. Napravila sam im blog sa savjetima, pravim i video snimke, pa stavim.

Otvorila bi svoju radnju, ali u nas postoje već dvije, i to je previše, više smo veliko selo nego grad.

Predveče shvati da je Maks našao i na Instagramu, i da je zapratio. Poslao joj je poruku u DM ali se nije pecala.

Dan je bio mnogo ljepši od haotične Novogodišnje noći, družila se sa prijateljicom, pa su uveče opet izašle u grad.

Ali ovaj put same.

Nuša je radila u školi kao učiteljica, zajedno su studirale u gradu. Živjela je 50 kilometara od Jolande.

47 Viđale su se za praznike ili bi dogovorile susret u gradu.

Malo druženje, malo šoping centri, uveče izlasci...

Bilo je OK momaka, dobrih, zgodnih, Jolanda im se sviđala, ali nikako da joj se jedan svidi barem malo više od ostalih.

Nije se zaljubila od desete godine! Htjela je barem malo da osjeti to ludilo, pa onda da se skrasi. Majka joj se ljutila, "ajde izaberi više, šta čekaš da se svi požene"...

Ali nije mogla da se odluči.

I tako je došla do dvadeset osme godine. Sa dvije godine isprekidanog radnog staža, bez naznaka da će uskoro dobiti posao diplomiranog veterinara.

48

POGLAVLJE 5.

- Idemo prvo do tetke da vidimo šta je s Ljubicom i Majdom - predloži Jolanda kad su se spremile za izlazak.

- Majka joj je uzela mobilni, laptop, i iščupala sve kablove koje je pronašla u Majdinoj sobi. Ona bi nabavila kablove, ali ne zna šta fali. Drug joj obećao donijeti neki svoj stari telefon večeras kad starci legnu. Ubacićemo ga kroz prozor u kuću, da "procijeni štetu" - Ljubica ih je izvjestila o "razvoju situacije", smijući se zajedno s njima sestrinoj kazni. ********* Za to vrijeme u Austriji se odvijala druga priča...

Maks se bavio takvim poslom, da je za nekoliko minuta mogao saznati mnogo toga o nekoj osobi. Ubrzo je imao sve njene naloge, fotografije, prepisku, rodni list...

Prvo je zaobišao njenu blokadu i poslao joj zahtjev na Fejs. Strpljivo je čekao... cijeli dan.

49 Uveče se zapratio njen Instagram profil pošto je bio javno dostupan. Nije odgovarala.

Njega to nije demoralisalo. Stalno mu je pred očima bila slika kako sjedi na visokoj barskoj stolici, okrenuta profilom, prekrstivši noge u dugačkoj haljini. Kosa kao u ljepotica sa starih filmova se na svjetlosti presijavala i skupa sa njenim prozirnim plavo modrim šalom davala joj oreol najposebnije žene koju je ikada sreo.

Jedino nije znao šta da misli o njenoj neljubaznosti.

Odudarala je potpuno od onoga što se očima moglo vidjeti. I što je srcem osjetio ugledavši je.

Momo je u kolima zaspao tako da ga nisu mogli probuditi, prenijeli su ga u kuću i ostavili da spava, a oni su otišli na posao.

Maks je često provjeravao telefon. Ali ništa, vjerovatno su spavale. A još vjerovatnije da mu se nije htjela javiti.

Ako je uz to shvatila da je neovlašćeno upao na njen Fejs...

Predveče, kad su se vratili, našli su Momu u potkošulji i gaćama, neočešljanog, nervoznog i neraspoloženog.

50 - Slagala me je! - žalosno je uzviknuo čim ih je ugledao.

Poslao sam joj zahtjev za prijateljstvo ne javlja mi se...

- Znaš njen Fejs? Znaš kako se preziva?

- Ne znam kako se preziva... možda... i znam, ali se ne sjećam. Ali imam njenu vizitku - pružio je Maksu.

- Dobio si vizitku?! - iznenadi se Maks. Niko nije znao da je Momo dobio vizitku od Ljubice...

- Jesam, rekla mi da se javim. A sad mi se ne javlja.

Maks, ti to znaš, otvori mi njen Fejs - okrenuo je laptop Maksu.

- Daj mi tu vizitku.

Stvarno je bila od neke advokatske kancelarije, pozadi je rukom bilo našvrljan Fejs.

Pretražio je i našao odmah podatke.

- Postoji li ta kancelarija? - svi su bili radoznali.

- Postoji, samo mislim da mu je dala bezveze vizitku da ga zavlači. Sumnjam da ona ima veze s ovim, premlada je. Čekaj da joj upadnem na Fejs...

51 - Znači, slagala me je! Kako ću je sad naći... - uzdisao je.

- Nemoj da plačeš bebice... imaš i dalje plastičnu djevojku. Ona te neće ostaviti - zafrkavali su ga.

- Ne umišljaj da si zavodnik ovo ti je početnička sreća! nisu ga žalili.

- Makse, Moma je jači od tebe. Umjesto da tražiš svoju Jolandu, mi tražimo Mominu Ljubicu - zaključi Rale.

Maks je ćuteći radio na svom laptopu, dok su oni zafrkavali druga i spremali večeru.

- Hmmm... ova kancelarija radi. A postoji i neka Ljubica 23 godine, preziva se isto kao ovaj advokat. Možda te Momo ipak nije slagala. Ali ovdje piše da je Ljubica apotekar a ne advokat.

- Postoji! - dotrčao je do Maksa i gledajući mu preko ramena unio mu se skoro u lice. Pa to nije ona... žalosno uzdahnu kad je vidio Ljubičinu fotografiju.

- Pa kuco plišana naći ćemo mi nju, ne brini, samo se odmakni od mene ako hoćeš da ti pomognem - Maks ga gurne da mu ne diše za vrat.

52 - Možda ti je rekla da je apotekarska pomoćnica - gledali su svi u Momu.

- Apotekarska? Ma nije, rekla mi je advokatska, siguran sam.

- Daj da vidimo Fejs... Šta ovo piše? VVejdaMeBil... ma nije ovo sigurno. Fejs ti nije tačan! Ovo je neka Norvežanka ili Šveđanka.

- Ovo je slovo a Maks, i prvo je duplo W nisu dva V Rale je razgledao vizitku pod velikom lupom zakačenom na radnom stolu.

- Da probamo...

- Wajda Mek Bil... nije ni ovo...

- Čekaj Maks, Ali Mek Bil je advokatica iz serije. Možda ima neke veze...

- Daj da vidim, daj da vidim! - gurao se Momo do Maksa.

- Ljubica! Pa to je Ljubica! - vrisnuo je uzbuđeno.

- Ovo? Jesi li siguran?

- Ma jesam! To je ona!

53 Bila je drugačija nego što su je momci zapamtili u svečanoj haljini i pod šminkom.

- Rale, ti si je vidio...

- Ne znam, vidio sam je minutu na parkingu pod svjetlima...

- Ma ona je, ona je, daj meni, daj meni! - Maks ustane i pusti Momu za kompjuter.

- Majda... piše da se zove Majda. Nije ona, slagala me je... - klonuo je na stolici dok su se drugi razišli, da se ne smiju pred njim.

- Siroče naše, izradila te djevojka... - Miki nije mogao da odoli. Evo ti 50 evra, zaslužio si ih - pruži Momi pare.

- Neću pare, oću Ljubicu! - nervozno je buljio u ekran.

Na slici je, pogledajte! - pokazivao je uzbuđeno rukom.

Djevojka se slikala sa nekim starijim muškarcem pored table advokatske kancelarije.

- Hmmm... - Maks je sad već bio spreman povjerovati da tu nešto ima. Čekaj Momo, da vidim postoji li možda Majda sa istim prezimenom kao advokat.

54 Svi su se skupili oko Maksa.

- Vidi stvarno... postoji. Ali ima 19 godina. Pa ovo je porodica! Otac im je advokat, Ljubica i Majda su sestre! uklaviri Maks. Jedino...hahaha... ti si brate zaljubljen u Majdu a ne u Ljubicu. Izgleda da je drpila sestri ličnu kartu...

Povezali su napokon sve. Ipak im je to bila struka.

- Mala je stvarno opasna - smijao se i Maks pomislivši na Jolandu.

Sad je bolje razumio zašto je bila neraspoložena. Izgleda da je imala razloga... Koliko im je samo momaka prišlo stolu dok je on bio tamo...

- Zove se Majda? - nije baš bio siguran.

- Momo djevojka nije ulogovana, vjerovatno spavaju nakon prošle noći. Sačekaj da ti se javi.

Prošla su dva dana a od Majde-Ljubice nikakvog glasa...

I Maks je pokušao da se javi Jolandi, na sve moguće mreže ali ga je ignorisala.

55 Treći dan se sa Momom nije moglo živjeti od kuknjave.

I Maksu je bilo dosta Jolandinog ignorisanja. Natjeraće je da se sastanu, popričaju.

Ako i tada bude uporna, moraće odustati. Jedino nije znao kako da to "odustajanje" izvede.

Kako ga je samo ovako opčinila, nije mu ni samom bilo jasno. Da nije bila onako odbojna, već bi se dogovorili, i on bi za nekoliko dana otišao do nje. Odluči da ujutro nazovu advokatsku kancelariju. Trebala mu je Momina pomoć. ********* - Dobro jutro bebice, jesi se naspavao? - Maks je već odavno bio na nogama, obavio dosta toga i čekao da Momo ustane u 8.

- Mhmh... - gunđao je neraspoloženo.

- Momo... imam jedan zadatak za tebe. Probićemo se do tvoje Majde ili Ljubice, pa ćemo morati preko nje da dođemo do Jolande. Baš je tvrdoglava - priznao je zabrinuto.

56 - Šta treba da radim?

- Sad ću nazvati advokatsku kancelariju, valjda su prošli praznici. Ti traži Majdu, nemoj Ljubicu, pa ćemo vidjeti ko je ko.

- Zvoni, zvoni... - šaputao je Momo.

- Molim? - javi se muški glas s druge strane.

- Dobar dan... trebao bi Ljubicu... ovaj Majdu!

- Ljubicu ili Majdu?

- A... advokatsku pomoćnicu... - nesigurno reče gledajući u Maksa.

- Advokatska pomoćnica? - kao da se čudio glas s druge strane. A ko to traži... hm... advokatsku pomoćnicu?

- Plišana kuca... aaa! Ne udaraj me po glavi!

Slušajući ovo advokat počne da se smije. Bilo mu je jasno da je na vezi neki zaljubljeni nesrećnik. Koji ne zna sastaviti prostu rečenicu.

- A odakle zoveš plišana kuco?

- Iz Rote... aaaa... - opet ga je Maks opalio po glavi.

57 - Odakle?

- Iz Austrije, a ko ste Vi? - Ja sam... mlađi referent, njen kolega.

- Čiji kolega? - zbuni se Momo dok se Maks držao za glavu i čupao kosu.

- Pa kolega sam vašoj advokatskoj pomoćnici - namjerno nije spominjao Majdino ime jer je shvatio da momak nije siguran ni kako se zove. Hoćete da joj kažem da vam se javi?

- Ja bi da se javim njoj, ali ona ne odgovara - priznao je tužno i opet nasmijao advokata.

- Hm... nešto sam "načuo" da je ostala bez "sredstava komunikacije".

- Izgubila je telefon? Jao, majko moja! Makse, izgubila je telefon! Referente, referente, molim te... kupiću joj novi.

Reci joj to. Idem odmah, neka ona izabere...

- Momak kako se zoveš? Ko je pored tebe?

58 - Momir, zovem se Momir. Kolega je sa mnom, njemu se sviđa Jolanda...

Maks samo što nije iskočio iz kože čuvši ovo.

- Jolanda? - sad je zainteresovao advokata.

- Ništa, ništa, greška... izvinite...

- Dobro momak, ajde da se dogovorimo. Je li ti ovo broj na koji te možemo zvati?

- Jeste, može me zvati kad god hoće, i po noći i po danu...

-Hm... i momak... tvoja "advokatska pomoćnica" se zove Majda, nije Ljubica. Upisala je pravni fakultet prije tri mjeseca. I uz to... moja je kćer. Ali kad si tako fin... "plišana kuco", dozvoliću joj da ti se javi sutra.

- Mnogo vam hvala gospodine... - Momo je ostao zabezeknut čuvši čovjeka.

- Ima li išta što ti ne zafrkneš? - vrtio je Maks glavom gledajući ga.

- Pa šta nije u redu? Sutra će se javiti...

- Zašto si spominjao Jolandu?

59 - Da nisam, ne bi mi čovjek ni pomogao! Čim je čuo za nju, odmah se predomislio. Ona tamo ima neki opasni pedigre!

I to je bilo tačno. Momo je bio u pravu. Tetak je volio i vjerovao Jolandi, već su se počeli brinuti šta je dalje čeka u životu.

60

POGLAVLJE 6.

Gledala je ekran ne znajući šta da radi. Prošla je ponoć.

Tri dana ju je već bombardovao porukama. Do sada ga je ignorisala.

Da ga blokira? Blokiraće ga i gotovo. Šta može biti između njih? Ništa. Već su svi znali za njih, da ga je barem srela nasamo, pa i da su se dopisivali... Ovako sve je bilo previše javno za Jolandin ukus.

Zažmuri i blokira ga na jednom, drugom, trećem nalogu...

Suze same pođu. "Šta to radiš ženo..." pitala se plačući. ********* - Evo ga sad! - Maks refleksno podigne ruke i odgurne se u fotelji revoltirano od stola.

- Šta je bilo?

- Blokirala me! Nikako da se otkravi... samo da popričamo.

61 - Hahaha... zna ona da su muškarci poznati po velikim pričama.

- A i ja sam kriv. Šta sam nalupetao ono veče. Bezveze sam pričao, bez kontrole.

- Kao na primjer? - Rale je iznenađeno digao obrve.

Devet godina su zajedno radili, skoro ne pamti da je Maks izgubio kontrolu.

- Ma ne znam ni ja... nije mi nikako htjela reći ime.

- Pa si umjesto nje pričao ti?

- Joli... ima neobično ime Jolanda. Uhh... sav sam se naježio. I da ima drugo ime startovao bih je, a ovako i ona, i ime, savršeni...

- Ko bi rekao da se pališ na ženska imena! Hahaha...

- Nije mi nikad palo na pamet da bi se mogao ovako naglo zapaliti za žensku... bez ikakvog upozorenja. Nakon svega što smo prošli, dojadi sve pa i provod.

- Ali sada, tu je Joli...

- Moja Joli.

62 - Ahahaha... sad si stvarno odlijepio! Tvoja? Već?

- Malo sam smušen, moram priznati. Moram paziti šta radim, nije nimalo koperativna. Nekako je posebna, ne mogu da objasnim. Pokušao sam da je kontaktiram preko svega čega sam se sjetio i svugdje me blokirala.

- Znači, ne sviđaš joj se.

- Ma ne odbija me, u nečemu je drugom stvar. Kao da ima neki problem koji je muči, zatvorena je, ali iz nje isijava neka toplina i empatija. Ne znam kako da ti objasnim.

- Razumio sam, izgleda fino i ljubazno osim sa tobom...

- Kao da nema energiju da uživa...

- Ličite jedno na drugo, kad zapnete za nešto, ne puštate.

- Moram ovo rješiti na drugačiji način. Možeš li se ti snaći s momcima ako ja odem na put?

-Samo idi i ne brini. Makse... treba ti dobar plan.

- Plan? Treba meni da budem manje fin! Probudićemo mi princezu iz dubokog sna! Sad ćemo igrati tvrđe, mislim da moja Joli ne voli fine...

63

********* Ujutro je bio Jolandin red da bude u Zoo radnji. Povela je Nušu sa sobom. Oko podne, na vrata bane Majda.

- Otkuda ti? Tetka popustila?

- Otac je nagovorio... pa sam sad slobodna! Kad izlazimo?

- Šta? Da ne bi opet izašla s tobom! - iznervira se Jolanda.

- E slušaj, može li bez drame... imam rođendansku proslavu. Moram, ali baš moram biti tamo. Ako mi ne pomognete pobjeći ću od kuće! Dosta mi je terora! Oni neće da me puste bez tebe!

Nuša i Jolanda se pogledaju.

- Dobro... gdje i kad?

- Zabava u restoranu kod Igrališta. U subotu naveče. Ja nemam para... moraćete da platite za sebe. Neće biti problema, mogu da dovedem koga hoću.

64 - Kakav je to rođendan? Ide li joj sestra? - čudila se Nuša.

- Ko zna šta je! Ovo je smutljivica neviđenog kalibra.

Sigurno ima nekakav plan. ********* U subotu je sve izgledalo normalno. Dok su sjedili i ćaskali, nehajno je pogledavala novopristigle koji su prolazili stazom. Majda je već otperjala ko zna kuda.

Dah joj zastade u grlu kad ugleda muškarca na ulazu. Je li to on? Ma nije moguće! Stvarno je on, nije mogla da dođe sebi - zbunjeno je gledala u njega ne mogavši da se koncentriše na konverzaciju.

Primjetio je i on nju, zastao, i sa ironično - izazivačkim poluosmjehom netremice je zurio u nju. Zacrvenila se i takva je vrućina oblila da je jedva hvatala vazduh. "Ma on to mene izaziva." Jedva se suzdržala da ne jurne na njega.

- Idem da prošetam! – niko nije stigao ništa da kaže, već je zamakla za jonski stub i žustro krenula prema njemu.

65 Da bi se mimoišla sa parom na stazi, skoro zveknu u drugi stub. "Šta je ovo, sami jonski stubovi, ovo može završiti ko grčka tragedija" došlo joj je da se nasmije.

On je mirno stajao i gledao je kako ljutito juriša. Iza njega se odjednom stvoriše dva tipa, i ona naglo stade, jer je ukopčala da nije došao sam.

To je opet iznervira i opet je udari talas vrućine na nervnoj bazi. Naglo krene sa staze oštro udesno, i uputi se nije ni znala kuda. Ugleda natpis za terasu. "Taman da se dobro oladim".

Izletjela je kao iz zapaljenog objekta, tresnuvši vratima koja izazvaše manji potres na staklenoj terasi. Dva starija čovjeka je začuđeno pogledaše, pričali su i pušili. Ona se izvinjavajuće osmjehnu i pobježe dalje od njih.

Vrata se opet otvore, a ona je počela da bjesni a da nije ni vidjela da je to on. Jednostavno je osjetila.

Ustremi se na njega čim je zatvorio vrata.

- Dobro, šta hoćeš? Jel ti to mene pratiš i progoniš?

66 - Molim? - Maks se "kao" iznenadi. Nemam pojma o čemu pričaš... Joli.

- Ne zovi me Joli... ne zovi me tako.

- Molim lijepo, kako gospođica kaže...

- Nisam gospođica!

- Dobro, nećemo ni to.

- Odgovori na pitanje, ne zavlači me. Kako si se samo stvorio ovdje? - cijelo vrijeme joj je polako prilazio sve bliže i bliže, dok je govorila.

- Uobičajeno, dovezao sam se autom - stao je na metar od nje.

- Iz Austrije?

- Ne, iz Belgije.

- Belgije? Poznaješ Herkula Poaroa? Prošli put si slagao da si u Austriji. Zaboravio si šta si slagao!

- U Belgiji sam bio poslom. Sad sam došao da provedem vikend ovdje.

67 - Vikend? I gdje to ovdje? Tvoji su 400 kilometara odavde - sumnjičavo se mrštila. Nije mogla da dokuči što je smislio i to je nerviralo.

- Pa neću ovaj put otrčati tatici i mamici - zafrkavao je.

Imam tebe...

- Alo Joli, gdje si? - začula je glas prije nego što mu je uspjela išta reći.

Samo ga ljutito prostreli i brže krenu k vratima da ih ne vide.

- Prekrasna si - čula je iza svojih leđa kako joj govori.

Mogli bi do mog BMW-a... ********* U njoj su se borile dvije žene, jedna realna i trezvena, a druga tašta i romantična, kojoj se svidjelo kako je dojurio stotine kilometara zbog nje.

Realna se plašila da nije neki uporni psihopata.

Sjeti se Turčina, koji se zaljubio u konobaricu iz Irske što je radila preko ljeta u Turskoj. Krenuo je da pronađe veslajući u brodiću malo većem od kade, dvije godine.

68 Napadali su ga gusari, hapsila policija, ali se on nije predao. Kad je stigao nakon dvije godine do nje, odbila ga je i opet pobjegla.

A ovaj nije dolazio biciklom nego ljutom mašinom.

Nikako nije voljela kad ne može kontrolisati situaciju. A ovdje je sve bilo kao pred eksploziju.

Vratila se za sto i čekala šta će biti. Nije se pojavljivao.

Možda je otišao?

Nije imala pojma da on sjedi nekoliko stolova dalje. I nju sasvim fino vidi, nervoznu i dekoncentrisanu, kako se vrpolji. Zaključio je da je dosta za večeras. Ne smije je više ljutiti, jer će je to udaljiti od njega.

Prošlo je skoro sat vremena, nije se pojavljivao. "Ko zna, možda je već naišao na neku drugu zanimljivu djevojku."

Veče je prolazilo, ona je bila van forme, ali je zato divan momak prišao Ljubici. Znale su po priči ko je, ali ga Jolanda do sada nije upoznala.

Do kraja večeri se malo otkravila, ali jedan dio nje je tražio Maksa. Dva, tri puta je ugledala momke koji su imali nešto slično njemu i odmah bi je presjeklo.

69 Večeras joj se nešto desilo. Bila je sigurna. Prvi put kad su se sreli bila je smušena i napeta. Večeras... kao da ga je čekala. ********* Nuša i Ljubica su se složile da krenu kući. Majda je ostala još na zabavi.

- Kako to da joj je tetka dopustila? - čudila se Jolanda.

- Nemam pojma... postali su i oni čudni, kao da ih nečim ucjenjuje.

Dok su se spremale, Jolandi zazvoni telefon.

- Idite vi, sad ću ja... - tražila je telefon u jednoj ruci držeći kaput, u drugoj torbu. Alo - javi se ne gledajući ko zove.

Podigla je pogled, držeći telefon na uvu.

Stajao je iza otvorenih vrata i gledao u nju, držeći telefon u ruci. Nije ga uspjela otjerati... Prestao je biti fin, sad se između njih osjećala gola vatra. Priče su bile suvišne.

70 Imala je utisak da bi mogla tražiti sve što poželi od njega ako popusti i priđe mu. Mogla bi večeras da sjedne u njegova kola i završi u drugoj državi. Čak je imala i pasoš kod sebe u kolima. I bila je sigurna da bi je sutra vratio stotine kilometara natrag kući.

Osjećala je da bi svaki čas mogla zakoračiti prema njemu da ih ponese mrak u nepoznatom smjeru. Oprezni glas, vrlo utišan, je pokušao da spreči nerazumnost i to što je on pogledom žestoko "zvao" na akciju.

Nikad nije bila u ovolikoj napasti, da provjeri da li je ono što nudi, baš ono što ona misli da ima. Taj trenutak su se bespoštedno borile realna i luda žena u njoj. Kažu ljudi "trenutak ludosti"... Nju je baš sad spopao neviđeno.

On je i dalje stajao, ne odajući ništa. Samo ju je gledao u oči. Od toga joj je postalo vruće, izbile su joj graške znoja po čelu, desna noga kao kopito kod konja, spremna je čekala da zakorači prema njemu.

- Šta si se ukipila? Šta se dešava? - dođe spas i prekinu njegovu hipnozu nad njom.

- Ništa... idemo, idemo.

71 Prošla je pored njega ne usuđujući se da podigne pogled.

Ljubica nije znala ko je on. Da je Nuša došla po nju, shvatila bi.

Hodala je do kola sve ispod oka tražeći BMW austrijskih oznaka. I izlazeći s parkinga, pokušala je da ga ugleda.

Vozeći kući pogledavala je stalno u retrovizor.

- Izvinite djevojke... ja moram da stanem - odjednom je zaustavila auto pored ceste. Uz put je bilo drveće pa je otrčala u šumicu.

- Šta ti je? - čudile su se njih dvije.

- Ma ništa, morala sam... pi pi... od nervoze - izlanula se.

Vidjela je kako su se Nuša i Ljubica pogledale u retrovizoru, ništa ne govoreći.

Ni dva časa nakon povratka kući nije mogla zaspati. Pet puta je ustala i pogledala kroz prozor na ulicu.

Još je držala ona hipnotičnost pod koju ju je stavio...

Za Novu godinu, on je bio samo još jedan zgodan i zanimljiv momak. Nije stigla da razmišlja o nečemu više.

72 Večeras, kad se ponovo pojavio, "uvatilo" je ono što je propustila u prvom susretu s njim. Ovaj put se "primilo" i kod nje...

Maks je više osjetio, nego vidio, da je drugačija nego prošli put. Odbijala ga je nervozno, ali se ona hladnoća i ignorisanje kojim ga je počastila u hotelu izgubilo.

Nije ni sam bio siguran šta dalje da preduzme...

73

POGLAVLJE 7.

"Kako je znao da će to veče biti u restoranu?" - pitala se cijeli dan. Danas je trebala Nušu voziti kući. Bila je potpuno dekocentrisana i odsutna.

- Nuki... - počela je, sjedeći na krevetu dok se Nuša pakovala.

- Da? - Sinoć... se nešto dogodilo...

- Šta? Ja sam vidjela vatrogasca.

- Miju? - sad se Jolanda iznenadi. Pa gdje? Kako nam se nije javio... - čudila se.

- Ne znam, bio je u uniformi, javio se meni. Rekao mi je da je bio u blizini...

- Tebi? U blizini čega? Je li negdje bio požar? Pa Nuki, jel' ti to kažeš... - zinula je.

74 "Zbog Maksa sam totalna prolupala, ne vidim šta se događa oko mene" pomisli iznervirano.

- Ma ne... samo se momak javio - Nuša je bila oprezna.

- A je li ti drago što se javio?

- Pa onako... hahaha...

- Jao Nuki, pa mi bi mogle da budemo i komšinice! shvati Jolanda sve prednosti ove veze.

- A ako ti odeš za Austriju?

- Ne spominji mi je! - iznervira se.

Nuša je ućutala posmatrajući Joli.

- Ali ti moram nešto reći u vezi toga ludaka. Sinoć je bio u... restoranu.

- Ma nemoj da pričaš!

- Malo smo se svađali, ustvari više sam se ja svađala... i poslije sam mislila da je otišao. Ali... u holu na odlasku, sam ga opet srela. Vidjela ga je i Ljubica kad je došla po mene, ali ga ona ne poznaje.

- I šta je bilo?

75 - Ništa... nismo razgovarali.

- Niste? Pa što niste?

- Joj Nuki... ne znam, totalno sam izgubljena i konfuzna!

Rekao mi je da je došao kolima, neki BMW... Ali mi nije jasno...

- Vidjela sam kola! - prekinu je prijateljica.

- Jesi? Kad? - Kad smo krenule kući. Ja i Ljubica smo primjetile Majdu kako priča s nekim pored tih kola... Bili su desetak metara od nas...

- Majdu? - pogubila je konce potpuno.

Zajedno su potražile Maksovu firmu na internetu.

I odmah pronašle. Fotografije su bile većinom tehničke, neka oprema, nije bilo nigdje njegove fotografije. Samo su na jednoj ugledale "plišanu kucu". Kliknule su na njega, pisalo je Momo. Ukucale su Momo i naziv Maksove firme i došle do Fejsa.

- Hahaha... stvarno je kuca plišana! Smijale su se gledajući mu fotografije.

76

********* Odvezla je prijateljicu kući. Rastužilo je njihovo razdvajanje, nedostajalo joj je da ima nekog bliskog pored sebe.

Roditelji su joj bili OK, otac je radio u Šumariji, majka joj je bila domaćica i divna žena, ali joj je falio neko mlađi.

Umjesto kući, uputila se do tetke. I banula im na večeru.

Ljubica je još radila, Majde nije bilo. Sami tetka i tetak.

Učini joj se da je čudno gledaju. Jao... sad će da je rešetaju. Pokaja se što nije prvo nazvala da vidi kakvo je stanje.

- Vidi ovo... - tetak joj pruži lijepo upokovanu kutijicu.

- Neko je dobio na poklon novi telefon? - oprezno je razgledala kutiju.

- Dobila Majda... sinoć. Od Austrijanca... - pažljivo su je posmatrali.

- A.. Austrijanca? - izgubi skoro vazduh.

77 - Aha... poslala neka... neka "plišana kuca" - poviri tetka u kutiju, bez blama čitajući poruku sa papira.

Jolandi se grlo toliko osušilo da je počela kašljati. Njih dvoje se pogledaju. "Proći ću gore nego Majda" zaključi gledajući ih.

- Ajde šta si se toliko prepala! Nisi ti kriva... - tetak je više milovao po leđima nego što ju je lupkao. Uzmi malo soka - pokazivao je na čašu.

- Maks joj je kupio telefon? - izleti joj.

- Maks? Nije on, nego... Momo, Momir. Maks joj ga je samo isporučio - tetak je gledao kako Jolandine oči postaju sve krupnije. Oćeš da ti ispričam šta je bilo... kad ti nisi htjela nama?

Klimala je glavom da hoće.

- Prije neki dan... javim se ja ne telefon u kancelariji.

Kad ono Ljubicu... ili Majdu, traži neka "plišana kuca".

Ne zna ni on koju traži, ali je po glasu očajan. Inzistira da je "advokatska pomoćnica". Ja mu saopštim da vjerovatno traži Majdu, ali da je ona ostala bez telefona.

78 "Kuca" se na to uspaniči, misleći da ga je izgubila.

Saopšti mi da će joj on kupiti novi...

- Pošto nas je zanimalo šta ste tu noć mutile sve zajedno tetka je i dalje bila ljuta - uključili smo Majdin telefon i javili se "plišanoj kuci". Da mu kažemo kako ne treba da joj šalje novi, međutim već je bilo kasno. On je kupio telefon i nikako nije htio da ga vrati.

Na ovo je Jolanda zinula crveneći ko paprika.

- Srećom, momak je naivan i iskren, očito zaljubljen do ušiju u ovu našu bezobraznicu... pa smo je pustili da se dopisuje s njim.

- Dopustili ste? - "sve luđe od luđeg" pomisli Jolanda.

- I tako je taj... Maks bio sinoć na "proputovanju", pa joj je donio poklone od "kuce". Eno je gore u sobi nariktava telefon.

- U sobi je? - Jolanda skoči sa stolice i jurne uz stepenice. Sad ću da te zadavim! - ustemi se na Majdu otvorivši vrata bez kucanja.

79 - Alo mala! Oladi malo! Šta si se zapalila? Krivo ti što tebi Maks ništa nije kupio... da si bila ljubazna, mogla si dobiti deset puta više od mene.

Jolanda brzo zatvori vrata, jer su ovi dolje sigurno slušali, i približi se Majdi u lice.

- Sad ćeš mi lijepo sve potanko ispričati šta si to zamutila. Kako je Maks znao gdje smo? Ti si mu rekla?

- Ja rekla - ladno je oduva. Kako da mi donese poklon ako mu ne kažem gdje. Šta misliš da se svijet vrti oko tebe.

Vrti se samo jadni Maks.

- Jadan?

Začuje se kucanje na vratima. Ljubica proviri.

- Znaš li ti šta se događa? - upita Joli Ljubicu.

- Nemam pojma... - začuđeno ih je gledala.

- Ćurka nema pojma! I ne vrišti na mene, starci su mi dozvolili da se dopisujem s Momom.. i da primim poklon.

- Ma... znaš šta Ljubice, drugi put kad se budete tukle, zovi mene da ti pomognem!

80 Tu su se još pola časa prepirale, objašnjavale i pokušale da povežu stvar. Joli je otišla iz kuće bez pozdrava. ********* Maks se vratio u Austriju mrtav umoran. Odvezao je dvojicu radnika kući, samo da bi mogao vidjeti nju.

- Šta je rekla? - bilo je prvo pitanje od Mome kad ga je vidio.

- Pa jeste li razgovarali? Znaš žene... vriska i cika. Nije mi jasno kako su joj roditelji dozvolili da primi telefon od 500 evra - ovo Maks nije mogao da razumije.

- Tebe je danas tražila Jolanda...

- Tražila me?! - skoro se šlogira.

- Jeste, na moj Viber. Evo pročitaj poruku.

"Kad stigneš kući javi se na ovaj broj. Jolanda" Ispod je bio broj vezan za Viber.

- Hmm... možda ti Momo nisi toliki baksuz koliki ja mislim da jesi...

81 Nije imao ovaj broj... Ni Majda ga izgleda nije znala, iako je skinuo s njenog telefona sve vezano za Joli.

"Drago mi je da si se javila. Maksim" pošalje joj poruku ne usuđujući se da je nazove. Ništa... nije odgovarala. Čekao je dva časa vrteći se po kući i pregledavajući plan za sutrašnji posao.

Kad je odustao i otišao da se raspremi i istušira, Rale mu pokuca na vrata. Bio je ogrnut samo peškirom.

- Telefon ti zvoni kao vatrogasna sirena...

- Jao! - jurne kroz vrata niz stepenice.

- Zdravo... jesam li te prekinula, možda si spavao...

- Nisi ništa prekinula, raspremao sam se... - odjednom se kamera upali i on je ugleda ispred sebe. Nije pričala sa telefona jer je bila udaljena bar metar od kamere. Izgleda da joj je ovaj Viber bio na kompjuteru.

- Upali kameru da te vidim - naredila mu je.

- Hmm... - pogledao je u svoj peškir, ali ipak upali kameru i okrenu je prema licu.

82 Nekoliko trenutaka su oboje ćutali gledajući se.

- Pa zdravo Joli... veterinarko - osmjehnuo se i sio na krevet.

- Ne namještaj se na krevetu, nego pristojno sjedi za sto dok pričaš.

- Pristojno? - spusti bezobrazno kameru na svoj peškir.

- Nešto pokazuješ ili si se tuširao?

- Upravo iz kupatila...

- Izvini...

- Čekao sam dva časa da se javiš... pa sam mislio da si odustala. Ovo ti je tajni broj?

- Vozila sam prijateljicu kući, a morala sam i nešto da... raspetljam, pa sam se zadržala. Što se tiče broja... broj je malo "intimniji", hahaha... Šalim se, ovo je stari Viber na mom kompjuteru, tata koristi samo broj, ali nema pametni telefon, ne voli ih. Rijetko koristim ovaj laptop, već je star. Ali veći je ekran nego na telefonu, pa... "da te bolje vidim".

83 - Znači, specijalno za mene...

- Aha... Sad hoću s tobom da raščistim neke stvari.

Ovo nije slutilo na dobro.

- Zašto me nisi zvala na moj broj? Ili me odblokirala?

- Koji broj? - čudila se. Nemam nikakav tvoj broj. A pošto te nisam samo blokirala... nego i izbrisala, a ne znam kako da vratim ono što sam izbrisala, javila sam se preko Mome.

- Ostavio sam ti vizitku... sa malom bombonjericom osmjehnuo se.

- Nemam pojma o čemu pričaš... - vidio je da zbunjeno trepće. Kada smo mi to razmjenjivali poklone?!

- Jesi li ikako otvarala kasetu u autu?

- Misliš na Forda? Pa ta kola mi vozi otac, nekada i stric, nisu moja! - uspaničila se.

- Hmm... mislio sam da su tvoja, ženski su uredna, mirisna... - češkao se zbunjeno po glavi.

84 - Jao Maksime okrenuo si mi život naglavače! - razljutila se. Idem da pogledam, nazvaću te kad se vratim.

- Nemoj da se isključuješ... pričekaću.

Ustala je, čuo je da se vrata otvaraju i da ima neke "bučne" natikače koje su se čule dok je silazila stepenicama.

Otrčala je i skoro otkinula vrata s Forda, nervozno izbacivši sve iz kasete na sjedalo i patos. Ništa. Pogledala je u kaseti ispod rukonaslona, ispod radija... opet ništa.

Znači neko je to pronašao...

On je iskoristio pauzu da se malo sabere i obuče, gledajući zid njene sobe sa umjetničkim slikama, vrlo lijepo raspoređenim. Opet je začuo njene natikače kroz hodnik.

- Joli, pa je li to gotovo više? Šta radiš? Ima sat vremena da si otišla i još nije gotovo - čuo je muški glas u pozadini.

- Jao tata, fotokopirala sam ti, zaboravila sam na to. Sad ću ti donijeti, stani tu, glas joj je bio sve bliže sobi.

85 - Ma neka, evo mene, da ne silaziš opet.

Kompjuter se zadrmao, izgleda da je leđima bila okrenuta ekranu. Očito nije htjela da joj otac vidi s kim razgovara.

- Alo Joli jesi li se vratila? Jesi li našla - Maks se oglasi namjerno, a ona poskoči od njegovog glasa.

- Pričekaj trenutak - trudila se da zvuči ljubazno, iako bi ga najradije zadavila što ne ćuti.

- Ko je to? - njen otac je virkao pokušavajući da vidi ekran.

- Dobro veče gospodine, izvinite, izgleda da smetam...

- Ma ne smetaš... - radoznalo se nagnuo ispred ekrana i gledao crnokosog momka. Ne poznajemo se?

- Ne gospodine, ja sam Maksim.

- Aaa... drago mi je - nesigurno pogleda kćer shvativši da je upao u nezgodnom trenutku.

- Tata, jesi li možda našao malu bombonjeru u kaseti Forda?

86 - Bombonjeru? Nisam... ali stric je našao nešto... neke bombone, šta li... kad smo išli u lov - pravdao se kao dijete. Kaže, tebi neki momčić poklonio a ti bacila u kola...

- Bila je vizit karta zakačena... - Jolandi je došlo da pukne od sve trojice!

- Nisam siguran... pitaj strica, mislim da je bacio...

- Jesi li čuo Maks? Kako si samo došao na takvu ideju... nervirala se ona.

- Ti si taj Maks?

- Čekaj tata, odakle sad znaš za Maksa? Čitao si i ti poruku na vizitki?

- Samo sam pogledao... da nije nešto važno. Izvini Maks, molim te... Nisi pojela njegovu bombonjeru, pa sam mislio da te ne interesuje - okrenuo se prema Jolandi.

- Znači, samo ja ne znam šta tamo piše.

- Piše "Javi se da se oboje ne kajemo. Maks" - njen otac naivno otkrije sadržaj poruke.

87 Nakon ovoga oboje su načisto pucali suzdržavajući se od smijeha. Vidjela mu je samo crnu kosu i kako mu se ramena tresu.

- Nema problema gospodine, ispravićemo to ne brinite utješi ga Maks kad je uspio da se uozbilji. Jeste li Vi lovac? - primjetio je odmah na čovjeku prsluk.

- Jesam... - oprezno pogleda u kćer - ali ti sigurno nisi značajno naglasi. Joli ne voli lovce.

- Ne voli?

- U ratu je s nama...

- Tata, dosta je priče za sada, nađi sebi nekog svog druga, pa pričaj.

- Pozdravljam momak, moram ići. Ako dođeš ovamo nadoknadiću ti te bombone. Ustvari, reći ću bratu da ti je dužan.

- Samo još razglasi i stricu! - ljutila se ona.

- Važi, hvala vam. Vidjećemo se, pozdrav i Vama.

88 Joli je sjela pred kompjuter držeći ruku na usnama i čekajući da otac odmakne. Pogledala je u njega i prasnula u smijeh.

- Majda ti je otvorila kola? Kad si to ostavio?

- Hm... ne baš... imam spravu za otvaranje kola pokajnički je priznao.

- Obio si mi kola? - izbečila je oči. Nije mogla da vjeruje.

Pa ja nisam bila svjesna 80% svega šta je mene snašlo te večeri...

- Izvini Joli, svaki put sve bolje razumijem koliko ti je život komplikovan. Ti si dosta zatvorena, a oni svi vole da znaju šta se događa. Ali ipak to rade iz ljubavi. Vole te svi.

- Znam... - uzdahnula je.

- Tek kad je Momo spomenuo tvome tetku da ti interesuješ mene, došlo je do promjene. Mislim da sad razumijem zašto je dozvolio Majdi da prihvati telefon kao poklon. Htio je vidjeti šta ćemo nas dvoje uraditi.

89 - Štaa? I tetak zna? Zato su me ispitivali i čudno gledali!

- uklaviri Jolanda. Mislim da nema više nikoga od rodbine ko moju situaciju ne poznaje bolje od mene. Ja sam najneinformisanija i zato mi se sve ovako dešava.

- Hm... meni ne smeta toliko, a vidim da ti ne voliš to.

- Sad vjerovatno pola opštine zna i ono što mi ne znamo.

Znaš kako je s pričama.

- I na to ne možemo utjecati. Da si se javila odmah...

- Ćuti! Oćeš da se "sjetim" kako si ti glavni krivac za sve.

- Ja? - čudio se sa smješkom. Aj nek ti bude - toplo se osmjehivao gledajući je.

Osmjehnula se i ona, mnogo opuštenija što pričaju "jedan na jedan" bez prisustva "navijača".

- Mogu li doći… da te vidim? - upita je oklijevajući.

- Gdje da dođeš? K nama? Može, ko ti brani... slijedeće godine kad budeš u prolazu, stajaćemo ja i Majda pored autoputa, i mahati vam zastavicama. Hahaha…

- Znači, mogu... je li tako? - osmjehivao se i dalje.

90 - Ma mooožeš ko ti brani, moj otac ti ionako duguje bombonjeru, hahaha...

- Pa došao bi za jedno... najdalje 14 dana.

- Da se nisi usudio! - skoči, uozbiljivši se.

- Pa jesi li rekla da mogu...

- Pa jesam, za slijedeću Novu godinu...

- A da još malo prodiskutujemo o tome?

- Vidjećemo...

Ustao je i krenuo nekud s telefonom.

- Zovu te? Aj zdravo! - htjela je da brzo završi razgovor i pobjegne.

- Stani, stani... niko me ne juri, hoću samo da ti nešto pokažem...

- Ako nećeš da se skidaš... pokaži.

Izvadio je nešto iz fioke pored kreveta.

- Zašto si sad legao na krevet? - sumnjičavo je pratila šta radi.

91 - Zgodnije mi je ovako - stavio je dva jastuka, naslonio se uz drveni okvir i privukao neku skalameriju k sebi. Ovo je držač za mobilni telefon ili tablet, da su mi ruke slobodne. E sad da ti nešto pokažem... Jesi li spremna?

- Ajde da vidimo...

Podigao je papir i okrenuo ga prema kameri. Dok je namještao shvatila je da se radi o fotografiji.

- Prepoznaješ li... par sa fotografije?

- Ko nas je slikao? Ima da ga tužim!

- Eh, pa nećeš valjda. Zar nije fenomenalna fotografija?

Naš prvi razgovor za barom. Uslikao je moj kolega, naravno ja sam mu to naredio. Da te fotografiše, dok ne krenemo, najbolje što može. On je u firmi zadužen za sličan sektor. Evo i drugih...

- I šta, ti sad te fotke držiš pored kreveta? A koliko se sjećam rekao si da "nećeš imati problema sanjajući me"...

- Malo sam se prevario... - osmjehnuo se slatko. Vidi ove, ona mi je najdraža, dok si stajala ispod lustera okrećući se da pronađeš djevojke.

92 Fotografija je stvarno bila lijepa.

- Pogledaj kako se svjetlost razlila oko tebe...

Ali ono što je više od fotografije privuklo Jolandinu pažnju bio je njegov miran i zadovoljan ton. Trudio se da je osvoji ali ne hvalisanjem i mišićima nego je pokušao da svojom iskrenošću natjera i nju da se opusti, da na isti način razgovara s njim.

"Pa ajde dobro, nek mu bude" pomisli.

- Kad si otišao u Austriju? - iznenadi ga pitanjem.

- Čim sam završio srednju školu - prihvatio je odmah njenu promjenu teme. Znao sam šta želim da radim od šesnaeste godine, zavolio sam to gledajući filmove.

Zaposlio sam se kod nekih naših prvo kao građevinac, pa električar, i onda sam prešao u malu firmu koja se bavi sigurnosnim sistemima. Nakon dvije godine sam otvorio svoju firmu, dvije godine sam bio jedini zaposleni. Sad imam osam ljudi, svi su s naših područja, većinom neoženjeni...

- Znači, momački život...

93 - Joli, ovdje se radi, kad su slobodni većina ide kući, odnesu para, pomognu familiji... ne mogu reći da ne izlazimo, ali je to ovdje vrlo skupo. Za izlaske vikendom, sa društvom, potroši se jedna plata.

- Stanujete svi zajedno?

- Da kuća je moja, ustvari na firmu. Ovdje je sjedište, magacin i prostorije za rad. Na prvom i drugom spratu su kancelarije i dio kuće za boravak. Na drugom spratu svako ima svoju sobu.

- Pa to je ogromno!

- Blizu 1000 kvadrata. Da ti pokažem moju sobu... Na drugom spratu sam - okrenuo je kameru da vidi kroz staklene stijene lijepo uređeno zelenilo i drveće oko kuće.

- Praktičan si - priznala mu je.

- Ovako mi je jednostavnije, svi smo na jednom mjestu.

Sad radimo nas šestorica, dvojicu sam odvezao kući kad smo se vidjeli. Pa će kad se oni vrate druga dvojica, ako je moguće zbog posla, dobiti koji dan slobodan.

94 Ja bi možda... za moj rođendan došao tamo nekoliko dana... zavisi kakve ćeš biti volje... - ispitivao je teren.

- A kad ti je rođendan?

- 29. januara a tebi 8. juna...

- Vidim i to si saznao? Šta si još iščeprkao?

- Pa provalio sam ti na Fejs, Instagram ti je otvoren... provalio sam ti u "Klaud" na kojem čuvaš fotografije... mada mi je to zadalo velike probleme jer kad sam otvorio fajl ispalo je 1720 slika hrčaka, pasa, mačaka, sav životinjski svijet... mislio sam da čuvaš neke "intimne" fotografije...

- Intimne? Kao na primjer? Bivše ljubavnike?

- Više kao slikanje u bikiniju i tako to... - smijao se. A gdje držiš bivše?

- Sve što želim sakriti držim u terarijumu. To ti je prednost kad si veterinar, ne treba ti sef u banci, niti šifra za "Oblak".

- Terarijumu?

95 - Aha... Ko želi moje tajne, lijepo zavuče ruku ispod pitončića od dva metra i dobije "uvid".

- Hahaha... znaš... u skoro 34 godine, još mi se ni jedna žena nije onako nasmijala u lice i rekla "ajde briši". Da nemam druge tvoje fotografije i snimke, gdje si sasvim drugačija, vjerovatno nikad ne bih iz glave izbrisao onaj tvoj sarkastični smijeh i "ajde briši".

- Izvini... - koliko god znam biti nepristupačna nisi to zaslužio, bio si fin i strpljiv. Ja sam tek sutradan postala svjesna susreta. Pola sam od nervoze krivo shvatila.

Nuša, prijateljica mi je rekla da si ti napisao poruku. Ja sam mislila da je Mijo ili neko od naših. To mi se dešavalo i prije... Tek smo kući pogledali papirić i vidjeli da je u zaglavlju austrijska firma. Ne moramo se družiti, ali nisam se lijepo ponijela, trenutno sam... opterećena nekim dešavanjima pa nisam ponekad za veselja.

Djevojke su htjele ići u hotel, ja i Nuša smo htjele u grad, sa našim društvom, ali je tetka "intervenisala" i tražila da ja idem s njima.

- Šta te opterećuje Joli?

96 - Ma valjda je prošlo, nećemo sad o tome... - uzdahnula je.

- Spominjala si fajl sa bivšim ljubavima...

- A da, a ti si priznao da si mi "provalio" u kompjuter...

Znači mogla bi te tužiti i tražiti odštetu.

- Mogla bi, ali ne moraš me tužiti, možeš i ovako da tražiš šta želiš. Ionako bi mi na sudu oprostili kad bi im objasnio da sam to uradio jer mi se sviđaš.

- Nisam još sigurna jesi li psihopata ili si...

- Ili sam šta? Možda zaljubljen?

- Nisi baš tinejdžer da na takav način prolaziš kroz ljubavne jade...

- Nisam, ali nisam očekivao ni da me neka djevojka može nokautirati, i to još na benzinskoj pumpi...

- Hmm... šta kažu kolege za to tvoje stanje?

- Pa... iznenadio sam ih, pomažu mi da te odobrovoljim, svi zajedno pomažemo Majdinom Momi... Da, nešto da ti kažem. Momo se bolje snašao od mene u ovome.

97 - Mlađi je, nije toliko oprezan, nema predrasuda... ti si stariji, imaš više iskustva, oprezniji si. A nekad je istina jednostavna, bez skrivenog značenja - Jolanda je razumjela zašto su se Majda i Momo lako uklopili.

- Večeras ću napokon zaspati srećan - osmjehnuo joj se toplo.

- Mogu misliti - smijala se. Vjerovatno gledajući moje fotke. A nije mi te žao, kako si mi samo bahato rekao "ja nemam takve probleme, ne sanjam prazne snove". E pa moraćeš me ipak sanjati Maksime...

- Znači upamtila si... pojma nemam odakle mi. Koliko sam gluposti napravio to veče, u cijelom životu kad sve pogledam nije bilo toliko kikseva. I nikad mi se nije dogodilo da me uhvati takva panika.

- A koliko je bilo djevojaka?

- Nadao sam se da ćemo doći do ovoga.To znači da smo uspostavili komunikaciju ako smo došli do ovakvih pitanja.

- Aha... jesmo. I kakav je rezultat? Mislim s djevojkama.

98 - Razmišljao sam, ako me budeš i dalje ignorisala da ti svaki dan pošaljem jedan list sa informacijama i slikama iz mog života. Od djetinjstva, preko porodice, ljubavi, posla. Da me upoznaš.

- Stvarno? Ajde pošalji, baš me zanima kako si to zamislio. Evo poslaću i ja tebi tako, ako ne posumnjam da si kopirao komšijin život i da me lažeš i mažeš.

- Bilo bi mi jako drago Joli...

- Mislim da smo se dosta napričali za večeras...

- Ako legneš na krevet neće ti biti naporno kao na stolici, ja mogu do jutra ovako... - sugerisao joj je.

- Za sad ćemo ovako - nije se predavala. Želim ti laku noć Maks.

- Hvala, biće divna siguran sam... A ja tebi želim da spavaš na najljepšem oblaku i da sanjaš najljepše snove.

- A ti ćeš spavati na oblaku do mene? Pa će nam se oblaci sudariti... - mudrovala je.

99 - Ne, snježna kraljice, ja ću te u snu čuvati i ljubiti pošalje joj rukom poljubac, smješeći se i gledajući je u oči.

Osmjehnula se na ovo i prekinula vezu.

Normalno, nakon ovoga nije zaspala do tri ujutro. Sutra je bila slobodna prijepodne, pa se nije nervirala zbog toga.

Ustala je tek u deset, u kući je bila tišina. Nikoga nije bilo. Od njega je stigla poruka na imejl. Prve fotografije kad je bio dijete, s bakom, roditeljima, bratom. U tri reda je napisao ukratko o njima. Na jednoj slici je bio sav uplakan, napisao je ispod nje da nije bio ljubitelj kupanja.

Najviše je interesovao kako će joj predstaviti ljubavni dio biografije, ali se morala strpiti, da taj dio dođe na red.

"Kad je tako, da mi vidimo šta ćemo mi poslati našem Maksu" uzela je stare albume i pregledavala fotografije iz djetinjstva...

100

POGLAVLJE 8.

Cijeli dan je bila zamišljena i nervozna. Majka joj se osjećala lošije, što je deprimiralo Joli. Sinoć je veselo čavrljala sa Maksom, naučio je koje su teme "zabranjene" ali mu barem nije uskraćivala informacije, bio je jako radoznao. Sve ga interesovalo. Od broja njenih cipela, pa dalje. "Čudi me da ne pitaš za veš" podbadala ga je.

"Misliš da ne bi pitao da smijem" slatko se smijao.

"Brine me ta tvoja vojnička disciplina, sposoban si svašta da istrpiš da bi bilo po tvome. Još ne znam kakav je Maksim kao stvarna osoba" otvoreno je rekla.

"I ja bi volio da me upoznaš" mudrovao je.

Zaključi da se igra s njom i da je prešao granicu. Možda je bilo vrijeme da ga otkači? Mada su joj pasali njihovi večernji razgovori. Doduše, skoro sve djevojke su vodile takve razgovore u današnje vrijeme.

101 Majda je znala i po nekoliko časova provesti u priči sa svojim kandidatima.

Bila je u svojoj sobi kad je pozvao.

- Zdravo Joli... kako si? Evo mene raspoloženog da nastavimo naše priče. Jesi li ti slobodna?

- Ne mogu dugo - nije htjela da mu otkriva šta se dešava.

- Može kasnije? Sad bi da ti barem kažem jednu novost.

- Da? - Idem do mojih na dva dana... Čekala je da čuje šta je smislio.

- Mogao bi da svratim po tebe, da ideš sa mnom možda...

- Makse, nije još vrijeme za to.

- Opet korpa? - uzdahnuo je. A da ja svratim kod tebe? To bi bio RED da mi dozvoliš.

- Hahaha... bio bi red? - kako sifisticirano od tebe...

Neki zvuk iz kuće im je oboma privukao pažnju.

- Mama! - ona skoči i jurnu niz stepenice.

102 Ostavila je vrata svoje sobe otvorena, da čuje šta se u prizemlju dešava. Maks je zbunjeno ostao na vezi.

- Izvini, sve je u redu, ali moram da idem - pojavila se nakon dva minuta.

- Je li bio neki problem?

- Ne, ne, hvala Bogu. Samo su vrata od garaže zbog promaje zalupila...

- Onda se javim večeras?

- Ako budem slobodna. Ako ne, poslaću ti poruku.

Nije znao šta da misli o ovome. Primjetio je kroz razgovor da je rastrešena, a kako se samo preplašila za majku. Kad se vratila bila je prilično blijeda. Jasno mu je bilo da ima neki problem.

103

********** - Čuo sam od sestre, idu na neku fensi proslavu rođendana u jedan kafić. Biće ženskih na vrpi ko u priči.

Ti imaš ta kola, možda se neka pristane provozati sa mnom - Maks je s pola uva slušao rođaka. Ovakvih se priča naslušao do sada ko zna koliko...

- Uzećeš moja kola da bi osvojio djevojku? OK, nema problema, ali ja sutra moram na put.

- A čime da je osvojim? Da joj kažem da spavam u sobi tik uz kevinu i ćaletovu? I da on noću testeriše ko da spavaš pored medveda! Ili da je "oduševim" mojom platom od 450 evra? Naročito će da padne na mene kad čuje da nemam svoj auto...

- Znači opet pričanje bajki?

- Nisu to baš bajke... Kažem joj da si mi rođo, da mi daješ kola, da ćeš me odvući sa sobom u inostranstvo... i eto meni djevojke.

- Nudio sam ti posao! Ko te tjera da ostaješ ovdje!

104 - I šta ću tamo? Po cijeli dan raditi, dok platim stan, dok skuvam, operem, ma nema da mi ostane ni onih 450 evra!

- Koji si ti mudrac... – vrtio je Maks glavom.

- Meni samo još fali da navatam stalnu žensku i svi moji problemi su rješeni.

- Stvarno ti je čudna matematika.

- Moja je skromna i normalna, nisam ja Blek Stena ko ti.

Ti sve hoćeš sam. Ako ti neka dođe na gotovo, stan, kuća firma, pare, kola, neće morati prstom da mrdne.

- Ja takvu ne tražim.

- A kakvu tražiš?

- Kad je sretnem reći ću ti - nije odavao da mu jedna djevojka ne izlazi iz glave. Jedna oprezna i plašljiva...

- Oćeš! Baš ćeš meni reći! A koliko si ih do sada sreo, otimaju se za tebe. Nije mi jasno kako si se samo uspio obraniti...

- Kažeš djevojci šta tražiš i šta očekuješ.

- Šta si ti to njima napričao kad su odustale?

105 - Očekivanja su mi velika.

- Ma nemoj? Moja su mala, barem se neću razočarati.

- Ne bi rekao da su ti očekivanja skromna! Htio bi da ti kuva, sprema, brine o djeci, nije to baš malo.

- Pa to znači da je normalna.

- Ne znači, samo tražiš starinski tip djevojke.

- Pa ne valjaju ni te tvoje moderne kad nijednu nisi izabrao.

- U pravu su, ja bi neku između... i da je moderna i da imamo ista razmišljanja na temu bračnog života.

- E ta „između“ ne postoji bracika! U tome je caka! A ti nikako da to shvatiš. Ostade ti stari bogati momak. A kad navršiš pedeset, onda ćeš da poludiš, i da na bogatstvo vataš ove od 25, koje vole udoban život.

- Možda... Imam još 15 godina do toga. Onda? Dajem ti auto da se pokažeš.

- Ne, ne! Ideš sa mnom, mi smo u paketu. Mora cura znati da si mi ti zaleđe.

106 - Umoran sam...

- Ja ću joj biti odmah ljepši kad joj objasnim da ćemo se šlepati uz tebe cijeli život.

- Dobro... ajde! Nemoj samo da ona dobije ideju da umjesto tebe spopada mene! Ko vozi?

- Ti voziš. Nisam siguran ni da bi ja dovezao do tamo. Još ću biti nervozan pred njom. Ti si mi šofer. Biće ih večeras više od sto komada. Ako večeras nešto ne navatam, onda mi nema spasa! A mogao bi i ti! Nešto mi se javlja da ćemo večeras zaglaviti obojica...

- Pusti mene na miru. Vodimo li mog brata?

- Oženjenog da vodimo? Pa čovječe jesi li ti normalan!

Ti oženjeni nam pokradoše sve djevojke! Obučeni, znaju kako treba s njima... ni slučajno! Idemo večeras nas četiri, možda i ovog malog povedemo, rječit je sa ženama opasno. Njega ćemo koristiti kao kurira...

- Kurir ima 17 i dobro izgleda. I ne bira i ne traži curu za ženidbu. On će prvi pasti. Samo ćemo imati glavobolju.

- Onda da ga ne vodimo?

107 - Nemoj, Seka će biti tamo, ako bude trebalo posredovati.

- Ona da pomogne?! Pobogu mili brate...

- Ona će biti bolji kurir ako neku budeš htio navatati.

- Ko, ona?! Luda je ko struja, nije džaba razvedena!

- Razvedena je jer se udala za ženskaroša.

- Razvedena je što je nepodnošljiva. Mogla je da popije više od njega! Nemoj da mi je braniš, neka je moja sestra.

- Predlažem da onda odeš sa mnom, ima dosta naših djevojaka u Austriji. Ne stižu od posla da nađu nekoga.

- Neka, neka hvala! Tu ću varijantu u krajnjoj nuždi razmotriti. I... nemoj baš da se urediš previše, koja će gledati u mene, kad vidi tebe takvoga.

- Dobro...ne uređujem se, večeras sam samo vozač, sakriću se u ćoše i čekati vaše komande...

108

********* Jolanda nije mogla da spava. Pokušala je da gleda neku komediju ne bi li se opustila. Gdje li je on sada? Da ga nazove? Ispašće da ga kontroliše. Jutros se javio da kreće kući. Oko 11 časova je ponovo nazvao.

"Imaš još jednu priliku da se predomisliš" - veselo je rekao.

Taman je htjela da mu kaže kako ona može doći do autoputa, da se vide na pola sata, kad začuje neke glasove oko njega.

"U gužvi si?"

Objasnio joj je da s njima jedan čovjek iz njihovog kraja.

Neko mu javio da on dolazi, pa ga pitao da idu zajedno.

Ovim je plan da se vide odmah otpao. Kako li je mislio da se vidi s njom?

109

********* U nedjelju je ustala skoro u deset. Sanjala je, čini joj se, i njega. Podigne roletne i nerado proviri da vidi kakvo je vrijeme. Oblačno i tmurno.

Na ulici preko puta njene kuće se nalazio park osnovne škole. Između parkiranih kola ona ugleda bijeli džip austrijskih oznaka. Srce joj se uzlupa.

"Jesam luda... čim vidim austrijske table, odmah mislim da je on..."

Pusti brzo zavjesu i usput gurnu vaznu s prozora.Voda se razlije po radnom stolu i papirima. Brzo zgrabi prvo što joj je došlo pod ruku.

- Luda ženo... od svakog misliš da je on! Pa ko je on da se ja ovako štrecam čim pomislim na njega!

Iznervirano je kupila vodu i mrmljala sebi u bradu.

Zazvoni joj telefon. Nagne se da pogleda ko je... Maks!

- Pa ovo nije normalno! Čim pomislim na njega, on zove!

110 - Dobro jutro Joli... jesi li se naspavala?

- Ustala jesam, naspavala nisam... radila sam sinoć do kasno.

- Hahaha... isti slučaj! Budan jesam, naspavao se nisam smijao se on.

Ovo je oraspoloži pa se i ona nasmije.

- Kakav ti je plan za danas? Ideš negdje?

- Ne vjerujem, sinoć sam radila, mislim da će popodne rodbina doći kod nas. Otac opet sprema neku divljač. Još si kod roditelja?

- Kod roditelja jesam. Ali kod svojih nisam... tajanstveno je glasio odgovor.

- Nisi kod svojih? Da nisi zaglavio kod neke djevojke, pa te sad njeni roditelji drže na nišanu - smijala se.

- Prvi dio rečenice potpuno tačan...

- Tačan?! - iznenadi se i oduze. Šta ovo znači?

- Joli... pogledaj kroz prozor. Vidiš li bijeli BMW? - Pa to si stvarno ti! - zinula je. Odakle si se stvorio!

111 - Stvarno ja? Znači, vidjela si austrijska kola i pomislila na mene? Oduševljen sam...

Ućutala je shvativši da je čita ko knjigu.

- Pa kad me progoniš! - vrdala je nesigurno.

- Hoćeš da se spremiš pa da negdje odemo?

- Nismo se tako dogovorili! - jurnula je niz stepenice nepromišljeno.

U papučama i ogrtaču, raščupana, izleti iz kuće i skoro se smrznu. A on je u jednom džemperu mirno stajao naslonjen na kola.

- Vidjeće te neko! - ljutila se obazirući se iza sebe.

Djelovala mu je ranjivo i nezaštićeno. Nimalo hladno i nepristupačno kao ono veče. Mirno se odvoji od kola i pređe ulicu došavši do kapije.

- Bogme si se uspavala… Dobro jutro Joli... još jednom nije obraćao pažnju na njenu neljubaznost. - Sad nisi Snježna kraljica, sad si Hajdi u toj lila haljini.

- Ko ti je dozvolio da dođeš ovdje?

112 - Moraćeš mi uhapsiti srce... ono je krivo.

- Vidjeće te moji, praviš mi probleme!

- Fordom su prije skoro sat vremena otišli tvoj otac i majka. Znači sama si u kući. Da su oni unutra, sačekao bi te u autu.

Nije imala pojma da su joj roditelji otišli. Dok je ona rukom stiskala kragnu ogrtača on je već ukrstio oči na njenim usnama polako se saginjući prema njima.

- Šta ćeš sad? - gledala ga je ne vjerujući da će se usuditi.

Počasti je jednim umjetnim disanjem da se skoro stropoštala na ogradu. Od zime i poljupca nije više znala ni kako se zove.

- Hladno ti je, da se spremiš pa da odemo negdje?

- Hladno? Ma izgorjeću šta ti meni radiš! - konfuzno je izustila.

Nije joj kontrirao. Samo je otvorio kapiju i obgrlio je oko ramena, gurajući je prema kući.

- Uđi ti i zagrij se, samo da ja donesem nešto iz auta.

113 - Neću ti otvoriti!

- Uuu Joli opasnice! - rugao se. Hoću li opet morati provaljivati? Za ovu vašu bravu trebaće mi deset sekundi.

- J... se! - bezobrazno ga počasti.

Na ovo se on široko osmjehe onim svojim Buda osmjehom. Zalupi mu revoltirano vrata pred nosom. ********* - Mogu li... ili ćeš me gađati s nečim? - provirio je.

- Neću, nisam znala da sam sama u kući. Ne bi da te moji vide. Još je rano za to - objasnila je svoju nervozu.

- Ne bi te nikad doveo u neprijatnu situaciju.

- Izvoli sjedni... s čime da te počastim? Cijelu noć si budan...

- Nije mi problem, navikao sam. Skuvaj kafu kad već imamo vremena. Nećeš valjda da je zabiberiš?

- Neću - osmjehnula mu se pomirljivo, sad već mnogo mirnija i pribranija.

- Zašto je toliki problem da me tvoji vide?

114 - Znaš sam kako je sve teklo. Ja nisam znala na Novu godinu šta me snašlo. Svi živi znaju za tebe, samo te još nisu upoznali. Šta misliš šta bi bilo kad bi čuli od mojih da si mi došao kući? Ne bi mi dali mira sekunde. A Majda nam se ne bi vadila iz kuće dok je ne bi poveo u Austriju.

- U tome je problem?

- Znaš da ne volim toliku javnost, pogotovo što svi o meni znaju više nego ja sama! To me nervira.

Hodala je stalno na potezu kuhinja - trpezarija. Od nervoze je zaboravljala šta joj treba, pa se vraćala po čašu, kašičice...

- Stani malo - on pruži ruku i zaustavi je u pokušaju da opet ode do kuhinje.

- Zaboravila sam...

- Nervozna si. Ajde udahni malo. Sve će biti dobro nježno je i blago pogledao dok je stajala tako pored njega.

- Sješću samo da donesem sve...

115 - Joli... Bježiš od ozbiljnih tema to je problem. Ipak će i to morati doći na red. Joli... ozbiljan sam, shvati. Ne želim da igramo igre, hoću da mi vjeruješ.

- Žao mi je, povjerenje ne dajem blanko. Skupo sam plaćala te lekcije. I vrlo ih poštujem jer će me spasiti od većih gluposti u životu. Uzeću te s rezervom, ali ću ti dati priliku. Dva smo svijeta različita. Ko si, kakav si, ništa još ne znam.

- Ali sam te privukao kao i ti mene - mazno je gledao.

- Dobro, to priznajem. Ali koliko se grešaka privuklo, pa se poslije ispostavilo da su jedno drugom kazna.

- Ali to nije slučaj s nama...

- Dobio si prvu bitku, daleko je kraj...

- Početak Joli... Ovo je početak, faza upoznavanja, pa ti puno toga dozvoljavam - opomenuo je svilenim glasom.

- Dozvoljavaš?! - prasnula je. Samo ti umišljaj! Ko si ti da mi dozvoljavaš? Zamjenim ja tebe jorganom od 15 kila pa se ti slikaj!

- Jorganom?

116 - Da! Kome fali grljenje psiholozi preporučuju težak jorgan. Kažu isto ko da te neko grli. A ne pravi probleme!

- Phahaha... - gledao je u nju ne vjerujući da je čuo što je čuo. Tresao se od smijeha.

I ona se skoro nasmijala na ovu besmislenu raspravu. I njoj je djelovala suludo.

- Svaki put se potvrdi da si posebna... u pozitivnom smislu.

- Blago tebi onda...

- Sad da dođemo do toga da nam bude blago oboma.

Možeš li provjeriti kad ti se roditelji vraćaju?

- Zašto? - pitala je sumnjičavo.

- Ako ne želiš da nas zateknu, spremi se pa idemo negdje.

To je bio pametan predlog. Pristala je, otrčala na sprat i na brzinu se spremila.

- Hmm... odjeća za odvraćanje neprijatelja - rekao je komentarišući njene pantalone, planinarske čizme i zimsku jaknu.

117 I tu je bio u pravu. Gledala je da se obuče što neuglednije da je ne bi spopadao. Ali nije mogla poreći da se raduje izlasku. Tako će moći ocjeniti šta osjeća prema njemu.

- Odredila si kuda idemo? - gledao je u ogledalu dok se spremala u predsoblju.

- Koliko imaš vremena? Kad ideš? - razmišljala je gdje bi bilo najbezbednije da ga odvede. Da ih niko ne vidi, ako je ikako moguće.

- Imam koliko želim, ne brini o tome. Mogu ići sutra, prekosutra... zavisi od tebe.

- Onda idemo do vikendice na jezeru - mirno mu saopšti.

- Ooo... pa hvala Joli - osmjehnuo se šaljivo.

- Zašto hvala?

- Čim me vodiš u neku zabit, znači da me se ne plašiš.

Zafrkavali su se tako putem dok ga je navodila uskim puteljkom.

- Da gurnem BMW u jezero? Da ga neko ne bi vidio? pitao je bezobrazno.

118 Stao je pored nje, pa su na trenutak bez riječi gledali lijepu malu drvenu vikendicu na pitomoj zaravni.

- Evo, to je...

- Divno je. Iznenadila si me. Imaš istančana čula. I kod oblačenja i kod drugih stvari. Pobjedila si svoju žensku prirodu koja kaže da muškarcima trebate zagorčati život gdje god možete... - prišao joj je vrlo blizu smješkajući se.

- Stignem ja još da ti zapržim čorbu, iako sam ovaj put razmišljala "neženski". Želim da na miru, iskreno razgovaramo. Zaslužio si, em si uporan, em si bio cijelo vrijeme jako fin - iskreno je govorila gledajući ga u oči.

Rukom ju je pomilovao po obrazu spuštajući usne na njene. Nije se bunila. Stajala je opušteno, rasterećena svega i uživala u poljupcima.

Oči su mu bile pune radosti kad je prestao ljubiti.

- Znao sam, od prvog sekunda sam znao da si posebna...

- I drugi su posumnjali da ima nešto u meni, ali niko nije bio uporan da to otkrije kao ti - osmjehnula se.

119 - Možda je razlika u tome što ja ne mogu odustati i da hoću...

Gurnula je ruku u njegovu, što ga je opet usrećilo, pa su tako prešli dvadesetak metara do vikendice.

U 24 kvadrata je stalo sve što je bilo potrebno. Malo kupatilo, kuhinjica, dva kreveta na rasklapanje...

- Dolazite često?

- Većinom tata, zajedno smo dolazili kad sam bila manja.

Sada tata, stric i njihova lovačka družina ovdje pecaju.

Otac mi radi u obližnjoj Šumariji. Moram da naložim vatru - krenula je prema šporetu.

- Dozvoli... to ću ja - galantno se ponudio.

- Ajde... da vidimo znaš li...

Ona je sjela na dugačku klupu od drveta i grickala iz zdjelice orase i suvo voće. Obožavala je odatle gledati jezero i zelenilo oko njega. Bilo je jako smirujuće.

- Uživaš? Je li ti hladno? - sjeo je pored nje. Otišao je do kola i donio slatkiša i grickalica koje je nosio ako ogladni u putu.

120 - Nije, divno je. Sad će se ugrijati, biće nam i vruće.

Hoćeš čaj ili nešto iz tatine "apoteke" (rakiju)?

- Kasnije ćemo... privukao je lagano k sebi.

- Kako ti je bilo kod kuće?

- Zanimljivo... i ovaj put me jedan mlađi rođak vodio kao "obezbeđenje" na jedan tulum.

- Čuvaš ih?

- Kad hoće da osvoje djevojku vuku mene, ja imam dobra kola, posao... kažu da sam im ja rođak, da ću ih zaposliti, da živim u Austriji... pa nekad uspiju nešto navatati.

- Hahaha... zato si išao dole?

- Ne, išao sam jer je rođak s kojim sam ja jako blizak dobio bebu prije dva mjeseca. I moji su htjeli da odemo svi zajedno na babine. Ovi omladinci su mi upali neplanirano.

- I je li šta bilo?

- Preko sto komada, svaka suknja kraća od prethodne, a štikle luđe od luđih.

121 - I kako ste prošli? - gledala ga je uživajući u zagrljaju.

- Rođo je uspio, navatao je tri komada, ali je poslije izbio problem jer nikako nije mogao da odluči s kojom idemo na večeru.

- Phahaha... I ti si pored svega toga došao k meni?

- Čim sam sjeo u ćošak, zarekao sam se da ću ujutro krenuti nazad k tebi. Da nisam imao neplaniranog saputnika, niko me ne bi sprečio da se vidimo kad sam dolazio iz Austrije. Odspavao sam noćas malo u kolima, razvezao njih kući, okrenuo auto... i evo me.

- Pa ni ti, ni rođak, niste normalni! On ne može da odabere od tri, a ti pored sto djevojaka dođeš k meni...

- Kao sve žene, puno pričaš i analiziraš - uzdahnuo je.

Povuče je u naručje držeći je ko bebu. Morala je podići noge na klupu. Glava joj je bila na njegovom ramenu dok je čvrsto držao u zagrljaju licem okrenutim prema sebi.

- Da tražim nešto što može kratko trajati, onda bi uzeo u obzir ponude. Ali mene to ne interesuje. Da je tamo bilo do sada nešto interesantno, otkrio bih svih ovih godina.

122 - Svake godine stižu nove i mlađahne. Ali dobro, kad si ti tako odlučio... neću da se žalim.

- Imaš ti meni što da ispovjediš? Možda se ni ti ne možeš odlučiti između ponuda?

- Maks... - malo se podigla nudeći mu usne. Skoro ga je zbunila. Ko sad priča previše...

- Spremna si?

- Vidjećemo... - samo je promrmljala jer su mu usne već bile na njenima.

Koliba je bila već ugrijana, kad su s klupe završili na sred sobe, skidajući jedno drugo.

- Jesi li sigurna? - pitao je ozbiljno je gledajući.

- Danas jesam... ko zna šta će biti sutra. Trebaš mi... podigla je ruke oko Maksovog vrata.

- Tvoj sam Svjetlokosa... - sagnuo se ljubeći je po licu i vratu.

Trebalo joj je da zaboravi na komplikovani život, na sve.

Da je neko voli, štiti, obožava...

123 Neko sa velikom snagom, koji je mogao da se uhvati u koštac i s onim što ne razumije.

Pomogao joj je da polako skine džemper, onda je skinuo i svoj.

- Od prvog trenutka si kao sjaj u noći... blistava, čarobna.

- Makse... - uzdahnula je na ovo.

Možda je zbog zaljubljenosti vidio ono što drugi ne vide.

Nije ni mogla da se zaljubi u nekoga ko ne vjeruje u nju.

Njegova upornost i ljubav su joj dali snagu da krene prema budućnosti.

Dok je skidao svoju potkošulju, ona povuče polugu i trosjed se rasklopi u ležaj.

- Treba nam posteljina... - objasni, nerado puštajući njegovu ruku. Otišla je do ormara, pa su zajedno razvukli čaršave i pokrivač. Čim su završili, prišla mu je i gledajući ga stavila njegovo ruke na svoj struk.

- Nastavi...

124 Sklonio joj je kosu s lica gledajući je i milujući po vratu.

Poljubio je njen desni dlan i stavio ga sebi na prsa. Ruka joj je sama kao po naredbi klizila po toplom tijelu.

Privukao je bliže k sebi, naslanjala se polugolim tijelom na njegovo. Rukama ga obgrli oko vrata i nasloni glavu pod njegovu bradu kao da traži sklonište od svih nevolja.

Podigao je ruku sa njenog struka milujući je po kosi i lagano ljubeći po čelu. Drugom je rukom osjećala kako je miluje po leđima, ko dijete koje majka tješi milujući ga.

Svaki dodir je govorio "štitim te, sigurna si, pružiću ti sve što ti treba i što želiš"...

Nije pokazivala želju da idu u krevet, stajali su nasred tople sobe kao u centru nekog začaranog pozitivnog kruga. Lagana svjetlost kolibe je padala po njemu i stvarala čudne šare. Nekoliko puta se pitala je li stvarno ono što se upravo desilo, dodir, poljubac...

Isprepleo je lagano prste sa njenima pritiskajući ih na svoje lice. Njena ruka je ostala da istražuje... gusta kosa, guste obrve, duge trepavice i usne sa M krivinom... Bilo je divno kad su je te usne ljubile.

125 - Da skinemo... upitao je tiho prije nego je spustio usne na njene, jer je shvatio šta traži.

Klimnula je glavom da skine potkošulju i grudnjak sa nje.

Skoro mu nije dozvolila da se odvoji od njenih usana dok je to radio.

Toplina njegovog prislonjenog tijela uz njeno, u toplom neobičnom energetskom krugu nasred sobe zapalila je vatru koju je Jolanda poluotvorenih očiju vidjela svuda oko njih. Vatreni žuto-crveni plamičci su joj igrali pred očima dok je slušala svoje i njegove uzdahe.

Milujući je i dalje po leđima spuštao je poljupce prema grudima. Zavukla mu je ruke u kratku kosu ne želeći da ga zaustavi već samo da ga prati kud je krenuo.

Sama je otkopčala pantalone i pustila ga da se dalje sam snalazi. Polako je skinuo pantalone, pa vunene hulahopke. Već je bio toliko uzrujan da je ostatak skinula sama.

Nije imao vremena ni da se iznenadi, ona je već otkopčala dugme na njegovim pantalonama.

126 - Sve... skini odmah... - jedva je prošaputala skoro mu ostavivši masnicu na ruci koliko je stisnula svojom malom rukom.

Nikad mu nije palo na pamet da će u njihovoj ljubavi biti on taj koji "kasni"...

Dok se skidao nagnula se i poljubila ga nekoliko puta po ramenu, čvrsto se držeći za njega. Po njegovom pogledu vidjela je da će je odnijeti na krevet.

- Ne... još ne... ovdje je dobro - nije se dala iz svog kruga.

Skoro se iznenađeno nasmijao. Ona je bila mrtva ozbiljna.

Dozvolio joj je da ga gleda i lagano vršcima prstiju nekako zamišljeno i odsutno dodiruje.

Ovo uopšte nije razumio.

- Ti si neko vanzemaljsko čudo... - osmjehnuo se pokušavajući da povrati koncentraciju koliko toliko.

- Moraš da me voliš do daske... - tajanstveno mu reče.

127 Uzdahnuo je, uzeo malu ruku i poljubio joj vrškove prstiju.

- I još... - tražila je.

Morao je na "popravni"... svaku tačku, svaki djelić je obožavao poljupcima i dodirima. Na izmaku snaga, ona ne reče ništa samo se spusti, skoro skljoka, na okruglu prostirku u hipnotizirajućem krugu.

Bez riječi mu pruži ruku gledajući ga nekako ranjivo.

Shvatio je da trebaju ići dalje... i da se to neće desiti u krevetu... ********* - Osmjehni mi se, molim te...

- Zašto? - čudila se još slaba od onoga što su preživjeli.

- Jesi li dobro?

- Mislim da nisam bila nikad bolje...

- Joli...

- Ćuti, zagrli me i lezi još malo. Pričaćemo kasnije... namjestila se u njegovom zagrljaju.

128 Povukao je pokrivač s kreveta i prebacio preko njih. Čekao je da nešto kaže, ali je izmorena zadrijemala.

Ustao je da naloži vatru. Češkao se po glavi zamišljeno gledajući čudno klupko nasred sobe. Nježno je uvije u pokrivač i digne sa prostirke.

- Kuda ćeš sa mnom? - protestvovala je otvorivši sanjivo oči.

- Na krevet, da ti ne bude hladno...

- Neću u krevet! Spusti me na klupu.

Udovoljio joj je. Dok je nosio, zagrlila ga je oko vrata i spustila mali poljubac na njegovu bradu. Nije znao šta da misli ni o ovome.

- Može malo soka? Ima na polici... pokazala mu je rukom.

A ti? Možda jednu rakiju?

- Pa... možda bi i mogao - uspe sebi rakiju.

- To je zvučalo kao da si je zaslužio -zadirkivala ga je.

- A jesam li?

129 - Naravno Makse Maksimilijane... - smijala se ko da ništa nije bilo. A ja? Kako je tebi bilo?

- I u ovome si ispala posebna kao i uvijek do sada...

- Pa nisi valjda očekivao da budem "obična"? Cijelo vrijeme pričaš da me juriš zato što sam "posebna".

Gledao ju je ozbiljno ne prihvatajući šalu.

- Dobro Makse... razumjela sam. Skuvaj nam kafu, neke stvari treba da čuješ.

Okrenula se na klupi uperivši pogled prema jezeru. ostala je tako u svojim mislila, sve dok on nije donio kafu i sio na trupak preko puta nje.

- Kao prvo... hvala ti na svemu - osmjehnula se sjetno.

Ovo ću ti ispričati sada i nikada to više nećemo spominjati. Bez obzira šta bude s nama.

Namrštio se na ovo uzdahnuvši.

- Kad sam bila četvrta godina fakulteta... imala sam jednu... nezgodu. Znaš kako je na fakultetu, ili na poslu.

Kolege se druže pa ponekad pomiješaju prijateljstvo i... neke druge stvari.

130 Imala sam dosta drugova i drugarica, išla s njima u kafiće, često i na kućne zabave. Jednom prilikom me bliski drug povezao... i... ja nisam shvatila kad je on iz drugarske naklonosti prešao u... u ljubavnu.

- Napao te?

- Povezao me, svratili smo i u kafić... poslije toga... bio je uvjeren da ja prema njemu osjećam što i on prema meni.

- Bitanga...

- Uspjela sam ga uvjeriti nekako da ne želim da se s njim zbližim. Na sreću izvukla sam se samo sa modricama.

Nekoliko puta sam u panici udarila rukom o staklo i vrata, pokušavajući da ih otvorim.

Na fakultet nisam od šoka išla mjesec dana. Kasnije sam išla od kuće, nisam htjela stanovati u gradu. Nećemo više o tome. Četiri godine mi je trebalo da dođem sebi.

- Zašto mi nisi nagovjestila barem da nisi bila s muškarcem? Za to sam se trebao pripremiti... mogao sam te povrijediti.

131 - Ko ti? Misliš da nisam "osjetila" da ti to nikad ne bi mogao. Ti si skoro vojnik. Da sam ti zadnji sekund rekla da staneš, da ne želim dalje, ti bi stao. To može malo muškaraca. Da mi se nije dogodilo što mi se dogodilo, ne bi mi ta tvoja disciplina bila važna. Ali u mojoj situaciji... bilo mi je važno da te mogu zaustaviti ako ne budem mogla dalje.

Sjeo je pored nje čvrsto je grleći...

- Dobro sam... zaista. Nemoj da sad moram ja tebe tješiti - pomilovala ga je prstom po usnama.

- Joli jesi li to nekom rekla? Je li te dalje gnjavio?

- Nije... nakon nekoliko dana sav potrešen se izvinio, shvatio je do čega je moglo doći.

- Jesi li pričala s nekim o tome?

- Nisam... čekala sam s kim ću uopšte moći govoriti o tome. Da sam imala ozbiljnije probleme konsultovala bih psihologa. Ovako sam sama s tim izlazila na kraj.

- Nisam mislio da će se ovo danas dogoditi...

132 - Nisam ni ja... Digao si mi živce jutros zbog svoje upornosti. Međutim kad si rekao da su mi roditelji van kuće, kao da me prošla panika. Sve ostalo je došlo nekako prirodno. Kockice su se same složile.

- Hoćeš li... imati problema zbog ovoga što smo uradili?

- Ti si me vratio u normalu... resetovao si me. Ako se osjećaš iskorišćeno...

- Samo si me iznenadila i zabrinula - bio je na nekoliko santimetara od njenog lica. Gledali su se u oči.

- Proći će te. Nisam mogla prvo da pričam. Morala sam sama da skinem taj teret sa sebe. Možda bi se još više zakomplikovalo da si znao unaprijed.

Ustala je pridržavajući jorgan.

- Znaš šta bi mogli Makse Maksimilijane?

- Da čujem...

- Sjedi ovamo uz prozor da napravimo zajednički selfi.

Da ne misliš da sam bila fatamorgana. To ti je nagrada... za strpljenje i upornost.

133 - Daješ mi nogu?

- Kad sam ja to rekla?

- Ne daješ? Ostajemo... zajedno?

- Pa ne ovisi samo o meni. Još si šokiran, pa kad dođeš sebi reći ćeš mi šta si odlučio.

Napravili su nekoliko fotografija, on se malo po malo oporavio. Nerado su popodne napustili malu vikendicu.

Morali su se vrati u grad zbog njenih.

Jolanda je bila više nego sigurna da je ovaj put, možda čak i prvi put u životu iskoristila pravu priliku. Sve je bilo savršeno, on, situacija, mjesto, trenutak... Zaliječio joj je ranu, oslobodio je tereta i vratio je u život.

Pitala se kakav će biti sutra kad dođe sebi. Možda je njemu ovo sve previše komplikovano. A tek kad sazna za njenu majku... suze su joj krenule na oči.

Shvatiće tada da ona ne može k njemu u Austriju. I priči će doći kraj...

134

POGLAVLJE 9.

Iskrcao je s druge strane školskog parka, da bi izbjegli moguću publiku.

Htio je u hotel, pa da se sutra opet vide. Ponudila mu je da se vrati u vikendicu ako želi ostati.

Nije inzistirao da se proba izvući i noć provesti s njim.

Zaključio je iz njenog ponašanja da je vrlo vezana za roditelje i da bi njima bilo čudno kuda ide.

- Ako ne bude gužva u kući, nazovi me pa ćemo razgovarati.

Zatekla je majku i oca kako se spremaju za dolazak gostiju. Tako zabavljeni, nisu se sjetili da ispituju gdje je bila. Maks se javio porukom. Stigao je u vikendicu.

U svojoj sobi, pored kreveta našla je dvije lijepe ukrasne kese i jednu šarenu kutiju sa mašnom u obliku krila. U njoj je bila prekrasna marama kao od paučine satkana, slična onoj što je imala na proslavi Nove godine.

135 Ova je bila pastelnih boja, šarena, sa zlatnim nitima protkana.

Poslije se, zbog gužve u kući, nisu stigli čuti. Poslala mu je nekoliko fotografija i totalno ludi video gdje se u pozadini čuje njen stric kako "ojka". Da je bio koji kilometar bliže kući mogao bi ga i on čuti...

Smijao se gledajući šta mu je slala i pokušao sam u tišini da donese neki zaključak o njoj.

Sad je bolje razumio zašto mu je s jedne strane djelovala smireno a sa druge ranjivo. Pametna i razumna, ali krhka i osjetljiva...

Nije mogao ništa da radi, pa je otišao rano na spavanje.

Oko dva ga je probudila uporna zvonjava.

- Alo Rale... šta se dogodilo?

- Ejj Makse... izvini što te zovem...

- Nema problema. Nešto ne valja?

- Ne znam koliko je ovo hitno, ali ima izgleda da preraste u haos.

136 - Toliko je loše? Dolazim za nekoliko časova! - krenuo je da se oblači.

- Nije u pitanju posao... - Rale je oprezno saopštavao Maksu.

- Nego?

- Više se može ticati tvog ljubavnog života...

- Čeega? - otegao je iznenađeno.

Pali su mu na pamet i pljačka i obijanje i eksplozija i razbijanje. Samo mu nije palo na pamet da ovo može imati veze sa ženama.

- Nemoj da se uzrujavaš, biće sve OK. Nastojaćemo tiho popraviti problem.

- A u čemu je problem, hoćeš li mi reći?

- Momci su se malo zafrkavali... pa su uključili "pratnju".

Gledali su gdje je tvoj auto... pa je Momo otkrio da ti od jutros boraviš na teritoriji opštine... koja je njemu jako draga.

- Gledaju kud se krećem?

137 - Nije samo to... nego je Momo večeras brzopleto pitao svoju "advokatsku pomoćnicu" je li te vidjela? Može li to tebi napraviti problem?

- Hmm... dobro Rale, hvala ti. Srediću to nekako.

Poslao je Jolandi poruku da mu se javi čim se probudi. I Majdi je napisao da je on i Jolanda žele vidjeti.

Nije stigao ni do auta, ona ga je zvala.

- Šta se desilo? - zabrinula se.

- Još si budna? - čudio se.

- Gosti su bili skoro do ponoći...

Naravno, nije bila budna samo zbog gostiju, nego zbog svega što se taj dan dogodilo između njih.

- Ja sam upravo krenuo. Stižem u grad.

- Pa šta ćeš u gradu u tri ujutro?

- Majda zna da sam u gradu, pa hoću da popričam s njom.

Ne želim da to razglasi okolo.

- Vidjela te?

138 - Nije... ispričaću ti kasnije. Ti odspavaj pa ću doći do tebe.

- Kako sad da spavam?! Uff... kako se uvijek meni to dešava... - nervirala se.

- Svaki put sve bolje razumijem tvoju odbojnost prema javnosti. Ko da su svi živi zainteresovani šta ti radiš. I meni si prvi put djelovala nekako mistično, zagonetno...

- Dobro staviću na čelo natpis "ja sam Džems Bond, ko ima šta da pita, samo izvolite"!

- Hahaha...

- Što nisi spavao do jutra pa onda došao? Radi samo pumpa na autoputu i hotel.

- A da dođem k tebi?

- Gdje da dođeš? U tri ujutro u goste?

- Popeću se preko balkona...

- Da se nisi usudio! Znači, kad si dokon vježbaš provaljivanje? Ima li iko normalan oko mene... - u nevjerici je uzdisala.

139

********* Preskočio je lagano kapiju. Pogleda oko sebe i zatrča se, pokušavajući da dovati metalnu ogradu. Uspije iz trećeg pokušaja. Njena soba je srećom bila s prednje strane, diskretno zaklonjena drvetom tise.

- Joli... ja sam... - kucnuo je na staklo.

- Nije Betmen? - ustade, upali lampu na stolu i otvori mu balkonska vrata.

- Nisi zaspala? Znaš šta, zaposliću te kod sebe, pratiš sve kao da sam te ja obučavao.

Ona brzo dovati ogrtač, navuče ga i zaključa vrata sobe.

Njeni su spavali u prizemlju.

Pokazala mu je da sjedne na široku klupu uz krevet. Ona se smjestila na svoju fotelju preko puta njega.

- Bila sam radoznala da vidim šta te spopalo. Samo sam se dvoumila da li da te raspalim svjetiljkom. Da naučiš lekciju.

140 Vidjela mu je oduševljenje u očima. Ispružio je ruku smješeći se. Tražio je da mu ona daa svoju.

- Ja ipak mislim da sam ja tebi nedostajao i da si me čekala - stiskao je nježno njenu ruku.

- Rodbina je otišla oko ponoći, malo sam sklanjala iza njih... - priznala mu je. Nisam još ni stigla da razmišljam... o svemu. Šta je to s Majdom?

- Momci su se zafrkavali prateći preko opreme moj auto.

Momo je pitao Majdu da li me vidjela.

- Znaju da si ovdje? E pa onda to zna cijela opština!

- Ne mora biti. Oni su pričali oko ponoći. Možda smo sigurni ako ujutro intervenišemo.

- Kako?

- Možda da ja "javno" svratim do tebe? Recimo da me vide tvoji ili neko u gradu?

- Ne bi to valjalo... nije bila sigurna da je to pametno.

"To nije dolazilo u obzir!" pomisli u sebi. Ali nije željela da ga povrijedi.

141 - Ja ću Majdi ujutro poslati poruku da si mi se javio, i da bi htio izaći s nama na piće. To će biti dosta.

- Hmm... ne znaš ti Momu... Sve što mu padne na pamet kaže naglas. Ko zna šta joj je sve rekao... Dobro, idem sada... malo ću se provozati i popiti kafu pa ću doći opet.

- Stvarno? Koji si ti džentlmen! Vauu! - smijala se zafrkavajući ga. Meni se učinilo da si samo tražio razlog kako bi došao k meni...

- Kad si me tako pročitala može poljubac?

- Hahaha... stajala je na metar od njega.

Zaključi da se neće ljutiti pa je privuče bliže k sebi.

Stavila mu je ruke na prsa. Osmjehivala mu se, i on njoj dok su se gledali. Nakrivi malo glavu i spusti nježni poljubac na njen obraz. Pa je opet pogleda nasmješeno.

Podigla je ruke milujući ga po vratu i kratkoj kosi.

Nakon jučerašnjeg neobičnog dana, i Jolandu i Maksa je mučilo pitanje šta će dalje biti. Ovaj jutarnji susret im je pomogao. On se plašio kako da joj opet priđe, ona se pitala ima li snage za nastavak.

142 - Joli... - uzdahnuo je milujući je po obrazima.

- Hoćeš da ostaneš?

Začuđeno je digao obrve.

- Možeš samo da gledaš TV, nemoj da umišljaš. Sad je skoro pet sati. Ja moram ustati u šest. Moji idu oko sedam iz kuće, pa ću ih ispratiti. Doručkovaćemo i zvati Majdu.

Namjestili su jastuke na Jolinom krevetu, on je skoro "potopio" 120 santimetara širok mekani krevet, kad je sio na njega.

Sjetila se da mu pokaže kako joj marama stoji. Pohvalila ga je zbog izbora. A on je smijući se priznao da je imao grdnih problema da je pronađe. Momci su mu savjetovali da ode u jedan poznati butik i pokaže njenu sliku.

Uvatio je jedan kraj šala i nježno je povukao prema sebi.

Sjela je pored njega i sagnula se da ga poljubi. Zagrlio je i privukao k sebi kad je legla do njega.

Upalili su TV, pa je izabrao neki program o svemiru.

Povremeno bi se pogledali, zadirkivao je. Uživala je slušajući njegov glas kako joj šapuće.

143 Sklanjao joj pramenove s lica, ljubio je u kosu, čelo, nos.

Bilo je divno ležati uz njegovo srce. Prebacila je ruku preko njega i tako su dočekali šest časova. ********* Srećom, bio je jako fin, taktičan, nije pitao kuda njeni idu. Pustio je da mu govori onoliko koliko želi.

Spremili su doručak, razgledao je kuću, pa je ona zvala Majdu. Trebalo je da od 8 bude na poslu.

- Mmm... - čulo se neko nerazgovjetno mrmljanje kad je odgovorila na poziv.

- Jesi li na poslu? - ispitivala je Joli.

- Uzela sam slobodan dan... - poluspavajući je rekla.

Njih dvoje su se pogledali i skoro glasno nasmijali.

- Jesi li se čula sa "plišanom kucom"? Šta ti je rekao?

- Momom? Jesam sinoć, zašto?

- Šta ti je rekao?

- Ti to mene saslušavaš? Pa ja sam advokatska pomoćnica a ne ti!

144 - Meni se čini da ću ja iskreno popričati sa tetkom. Imam neke "tajne"... biće mi lakše kad se povjerim tvojoj majci... - ucjenjivala je šaljivo.

- Da se nisi usudila!

- Neću... ako ti ne budeš okolo razglasila da je Maks bio ovdje.

- Za to je već kasno... rekla sam majci. Mislila sam da će mi donijeti poklon - pravdala se.

- Kakav poklon i od koga? - Jolanda je gubila živce.

- Pa valjda će nam nešto donijeti kad dolazi u posjetu!

Jolanda je za vrijeme razgovora sjedila za stolom, upalivši zvučnik.

On je stajao iznad nje prekrštenih ruku. Čvrsti mišići su mu se ocrtavali ispod tanke majice. Slušajući ovo smijao se pazeći da to ne bude glasno i češkao po bradi.

- Majko moja... - prasnuli su u smijeh oboje kad je završila razgovor.

- Šta ćemo sada? - sio je na stolicu pored nje i zagrlio je.

145 - Zamoliću tetku za diskreciju...

- Upaliće?

- Hoće... - znala je da tetka neće ništa reći Jolandinoj majci. Zbog njenog zdravstvenog stanja.

Tako je i bilo.

- Od devet radim, a i moji će se vratiti tada. Možeš me odvesti na posao, pozvati Majdu na kafu a ja ću gledati da mi kolega dođe ranije...

Imaće nekoliko časova za sebe, jer je on morao krenuti.

********* - Kako je prošlo s Majdom? - pitala ga je dok su se vozili prema vikendici.

- Vrlo zanimljivo... rekao sam da nemam puno vremena i da ću je samo odvesti do posla. Nije joj se išlo. Nadala se provodu... Želio sam da upoznam tvoga tetka...

- Jao! Vidio si tetka?

- Proveli smo nas troje skoro pola časa zajedno...

146 Ovo ju je natjeralo da se zamisli. Je li uspio saznati od njih da joj majka nije dobrog zdravlja? Moraće ispitati tetka.

- Ne brini, oni neće odati tvojima ništa. Shvataju da je još rano za to. Rekao sam da smo bili juče na ručku i da ja danas moram nazad u Austriju. Čim je zatvorila vrata od automobila, on je podiže u naručje.

- Nemamo mnogo vremena... - objasnio je s osmjehom kad ga je začuđeno pogledala.

Skoro je zaplakala na tu konstataciju. Taman se počela navikavati da je tu... ********* - Opet na prostirku? - on je ovo više šaljivo pitao, stojeći s njom u naručju na vratima kolibe.

Samo je zaklimala glavom potvrdno... nije to shvatila ko šalu.

- Izgleda da u peći ima još žara... - u kućici je bilo toplo.

147 Stao je neodlučno. Dok se dvoumio kuda da krene šporetu ili prostirci, ona ga uzme rukom za bradu i okrenu mu lice prema sebi. Malo se protegla prema njegovim usnama. Bilo mu je jasno... sad se neće baviti vatrom.

Osim onom između njih.

Narandžasto-žuta okrugla prostirka od slame ju je očito jako privlačila. Na njoj je stajao okrugli stol sa velikom svjetiljkom. Fotelje različitog dizajna (viškovi namještaja završavaju u vikendicama) su je "štitile" svojim naslonjačima.

Ona je juče pomjerila stolić sa svjetiljkom i fotelje da bi mogli razvući sofu i tako oslobodila prostirku.

- Pa dobro... idemo u naš čarobni krug - krenuo je prema sredini kolibe.

Na ovo se zadovoljno osmjehnula.

Polako je kleknuo i spustio je na prostirku. Tek tada je pomjerila ruke s njegovog vrata. Sio je pored nje i naslonio se leđima na rasklopljeni krevet.

148 Ona stavi glavu na njegovo rame. Držrći je prstima za bradu, podigne joj glavu. Ljubio ju je sitnim poljupcima po licu, istovremeno je milujući rukom po vratu.

- Sjajnokosa... - promrmljao je dok su se u tišini čulo samo spajanje i razdvajanje usana.

Zavuče ruke ispod njegovog džempera. Njene ruke su tražile toplu kožu da je dodiruju. Trgnuo se kad ga je mala ruka dotakla po stomaku i prsima.

Savijenih nogu stisnula se uz njega. Gurkala ga je, pa je shvatio da se želi iz sjedećeg položaja spustiti na prostirku. Prvo je polegao nju na leđa, a potom legao na bok pored nje. Podigao se na desni lakat uzevši njenu ruku i ljubeći je sitnim poljupcima.

- Divna si...

- I ti si specijalan Žan Klode Van Dame... - smiješila se.

- Ličim na Van Dama?

- Nimalo. Sposobniji si u stvarnosti nego on... on je "razbacan" samo na filmu - smješkala se.

Nagnuo se nad nju, izgleda zadovoljan pohvalom.

149 - Onda... da pokažem kako bi ja tebe usrećio?

- Mogao bi ... - složila se.

Lagano je lijevom rukom zadizao njen džemper i potkošulju vršcima prstiju prelazeći po toplom stomaku.

Ispruži šaku milujući je sa strane sve do vrata. Palac mu zapne ispod grudnjaka. Smetao mu je, pa rukom polako dođe do kopče na leđima. Malo se pridigla da mu olakša.

Kad je uspio, nastavi da je nježno dodiruje po leđima, približivši se užarenom rukom preko rebara do grudi.

Ovlaš cijelom rukom pređe preko njih. Taj lagani dodir kod nje izazva drhtaj.

Ona pruži ruke da mu privuče glavu. Usnama je dodirivao kud bi rukom milovao.

Smetao im je džemper. Polako joj ga skinu preko glave, pridigavši se da to uradi objema rukama. Kosa joj se rasula po prostirci.

Skine odmah i svoju majicu. Spusti se pored nje i blago je vukući okrene na bok prema sebi. Podvukao je desnu ruku ispod njenih leđa približavajući svoje tijelo njenom.

150 Provukla je ruku ispod njegove. Ležali su na boku tijesno priljubljeni jedno uz drugo. Njene tople grudi prislanjale su se uz njegove. Desnom rukom ga je milovala po ramenu i obrazu.

Raširio je malo noge obuhvativši njene između svojih.

Nije ispuštao njene usne cijelo vrijeme.

Ona se polako okrene opet na leđa. On pođe za njom pokrivajući je svojim tijelom...

Ovaj put bili su kao dvoje ljubavnika svjesnih da ih čeka rastanak. Nježno i tiho su se voljeli, shvatajući da će nedostajati onom drugom... ********* Dok su ležali jedno pored drugoga, on bi je poljubio u kosu, stalno je milijući i dodirujući.

- Volio bi da ostanem još koji dan...

- Znam da bi volio... Ali ćemo sad malo da se smirimo i racionalno razmislimo o svemu.

- Sad kad me momci dovate... Mogu li planirati za moj rođendan da se vidimo ako uspijem?

151 - Vidjećemo, opusti se, vidiš kako se sve desilo, mi to nismo mogli predvidjeti. Ne treba puno planirati.

- Javićeš mi se? Nećeš me opet blokirati? - pitao je.

- Neću, ako ne počneš praviti kikseve kao Momo - smijala se.

- Ipak su nam njih dvoje pomogli.

- Nemoj slučajno da to saznaju, bankrotiraćeš. Vidiš da je Majda mislila da opet dolaziš da joj donosiš poklone.

- Hmm... malo je kasno za to, obećao sam joj kad bude neka rasprodaja da ću vas voditi tamo...

- Makse!

Sagnuo se i poljubio je smješeći se. Nije htio da se sada raspravljaju.

- Pusti sad to... moram te vratiti kući...

Kućicu su ostavili da ona sredi drugi dan. Skoro u tišini su se dovezli do grada. "Šta sada?" Jolanda se bojala svoje reakcije.

Stao je prije skretanja u naselje. Tako je htjela.

152 - Joli... meni je takav posao, stalno sam na putu. Nećemo ovo shvatati tragično... Već treba da se radujemo slijedećem susretu. Čvrsto ju je zagrlio ljubeći je.

Nije htio da krene dok ona ne skrene u svoju ulicu. Čula je zvuk motora, približavao se umjesto udaljavao. Zastala je zbunjeno. Bijeli džip prođe pored nje, zakoči i ludačim manevrom se skoro okrenuo u mjestu. Bio je jedva pola metar od nje. Kroz otvoren prozor proturio je glavu. Nije mogla ništa nego da se približi i prihvati njenoge usne.

- Vidimo se Sjajnokosa... ludo ćeš mi nedostajati...

Sa sjetnim osmjehom je gledala kako džip odmiče cestom.

Dva dana kasnije, otišla je tajno do vikendice. Sa toplinom je gledala malu kućicu. Kako li se samo sjetila da ga dovede ovdje? Nije mogla da dokuči koji trenutak je presudio da se ohrabri i napravi možda najbolju odluku u životu...

153

********* - Joli? Već si stigla? - čula je majčin glas iz dnevne sobe.

- Jesam mama... - sagnula se i poljubila je nježno. Gdje je tata?

- Ma tu je... opet on i onaj njegov otkačeni brat prave gluposti.

- Šta sad spremaju?

- Šta bi bilo nego lov...

- Stric me izluđuje! - Jolandi je pala roletna na oči, čim bi spomenuli lov.

- Ma pusti ih... što ti strina kaže, barem smo mirne kad ih ne gledamo... Ko je bio jutros kod nas?

- Kada? - Joli nije odmah shvatila da je na opasnom terenu.

- Pa u mašini za sudove sam našla dvije šalice, čaše, tanjiri...

154 "Jaoo!" O tome uopšte nije razmišljala! Samo je, kad su ona i Maks doručkovali, stavila sve na pranje. Znala je da su bezbedni u njenoj sobi, ali se nije sjetila sudova...

Vidjevši da joj kćer mijenja boje kao semafor, iznenađeno podigne obrve.

- Pa jesi li ti to imala... gosta? - nagnula se prema njoj tiho je ispitujući. Radoznalo i nasmješeno je posmatrala kćer.

- Ma nije mama to što misliš! - nervozno se branila.

Jedan... poznanik, naišao... pa me povezao...

- A ja bi baš voljela da je bio neki dasa... - gurkala je kćer, prvi put nakon dugo vremena osmjehnuvši se svojim divnim toplim osmjehom.

Jolanda je skoro zaplakala vidjevši koliko se obradovala mogućnosti da joj kćer ima momka.

Kad bi znala koliko je daleko od njih...

Zašto nije mogla naći nekoga u njihovoj blizini?

Ovako se sve još više zakomplikovalo...

155

********* Maks je po povratku bio zamišljen. Nedostajala mu je, razmišljao je o svemu što se dogodilo između njih.

Od prvog trena kad je vidio na pumpi, osjetio je da posebna. Dio tajne je otkrio, ali je postojalo još nešto.

Toga se plašio. Slutio je da će ovaj drugi dio biti mnogo komplikovaniji.

Momci su bili diskretni, niko ga nije ispitivao. U razgovoru sa Majdom i njenim ocem, zapazio je rečenicu koja mu je čudno zvučala. Spomenula je da Jolandina majka ide na terapiju. Nije mogao ništa da pita, imao je utisak da to nije običan liječnički tretman.

Dopisivali su se često i čuli često. Povukao bi se u svoju sobu pa bi uveče pričali dugo. Probao je zaobilazno da ispita i Momu kad mu je jednom rekao "da bi ona rado došla, ali da Jolanda ne može zbog mame". Nažalost on nije znao ništa više od toga.

156 Joli je malo odahnula od kada ima "momka". Ako se to moglo tako nazvati. Radovala bi se, sve dok se ne bi sjetila svojih problema. Nije se smjela previše zbližiti s njim.

Ljubici je priznala da su se "ušemili". Ona je bila pametna i diskretna djevojka, svjesna u kakvoj se Joli situaciji nalazi.

- Pa šta ćeš dalje? - pitala je.

- Ne znam... znaš da ne mogu nigdje od kuće. Nek sad ide kako ide, pa ćemo vidjeti. Pitam se kako će mi biti kad se razdvojimo... Bolje mi je da se spremim na to.

- Možda nađete rješenje...

- Nema rješenja Ljubice. Ako se mami... nešto desi ne mogu ostaviti tatu samog. Maks radi tamo i nema šanse da može doći ovdje. Ali sam bar našla nekog ko mi srcu odgovara i nije mi žao kako god se završi.

- Uhh...

157

********* - Šta radi moja Sjajnokosa?

- Mislila sam, ako si slobodan, da dođeš i grliš me dok plačem, jer mi se sve skupilo i ne mogu više.

- Joli... - uozbiljio se.

- Ma šalim se, malo ružno vrijeme pa ja "kenjkam"...

Nije joj bilo ni na kraj pameti priznati da joj je dan bio katastrofa.

- Strpi se još dva dana... dolazim. Htio sam te iznenaditi.

- Ideš kući za rođendan?

- Ne idem kući, doći ću kod tebe. Mojima neću ni govoriti da ću dolaziti.

- Pa kako nećeš! Šta pričaš!

- Joli, slavim 35-i rođendan a ne peti. I to samo zato što je prilika da te vidim. Jedino, ako hoćeš zajedno sa mnom do mojih...

158 - Nisi im ni rekao za mene, još je rano.

Ipak je popustila. Dogovorili su se da ona i Nuša iznajme njima dvoma stan u gradu. Roditeljima je rekla da će biti sa prijateljicom...

Dogovorila se sa šefom, inače dobrim drugom, da je zamjeni na poslu dva dana. Jedan je imala slobodan.

Još je samo obavjestila Ljubicu šta spremaju. Majdi i ostalima ništa nisu htjele spominjati.

159

POGLAVLJE 10.

Maks je sjedio u autu gledajući direktno u vrata trgovine u koju je Jolanda ušla. Nije bilo ni sedam časova kad je stigao u grad. Vozio je noćas, pokupio nju kod kuće i krenuli su prema gradu.

Roditeljima je rekla da ide autobusom, i da će je prijateljica tamo sačekati.

Stali su samo da im uzme kafu i doručak u radnji.

Nije primjetio da se čovjek približava kolima, dok nije zakucao na njegovo staklo i prepao ga.

- Izvolite - otvorio je prozor. Čovjek je bio brkat, neki "šumski" namršteni tip.

-Šta ima momak? - upita ga.

- Dobro jutro... izvinite, smetam li ja možda kolima... nije mu bilo jasno šta hoće.

- Ja te pitam koji si ti!

160 - Ja sam... Maksim, ako Vam to nešto znači. A Vi ste?

- Pa ja sam čovječe Jolandin stric! - skoro se izdere na njega.

Maks je napokon shvatio. Stric koji ojka. Vidio je kad je Joli izašla iz kola. Nije ga prepoznao, jer se na snimku koji mu je ona poslala prošli put više čuo, nego vidio.

Jolanda će poludjeti vidi li ga. Mora ga se brzo riješiti...

- Aaa tako! Vi ste Jolin stric... baš mi je drago - otvorio je vrata i pružio mu ruku.

- Vidio sam nju da ulazi u radnju, tebe ne poznajem, pa da vidim koji si. Nisi naš...

Sirota Joli... skoro mu je došlo da se nasmije. Svi su stvarno bili nenormalno radoznali.

- A oklen si? Čiji ti je ovo auto? Ćaća ti radi napolju?

- Čuo sam za Vas... baš mi je drago da sam vas upoznao izbjegavao je da odgovori na silna pitanja. Rado bi da se vidimo drugi put... vaš brat kaže da ste lovac. I ja sam brzo je govorio.

- E? Lovac? Dobar?

161 - Gađam mete u pokretu prilično daleko...

- Uuu... dobar si! Ajde onda idemo na rakiju...

- Na žalost, ne mogu danas. Radim u Austriji, moji su 300 kilometara odavde. Moram da idem, samo sam svratio da se javim Jolandi.

- Aaa dobro... onda kad dođeš opet, obavezno se javi!

Srećom, uspije da ga se otarasi. Ni riječi nije zucnuo Jolandi kad je došla. Zadovoljno se smjestila u kola i krenuli su prema gradu.

Teško je bilo očekivati od ovakvog strica diskreciju, ali i da joj kaže samo bi se nervirala a ništa ne bi postigli. Šta bude, bude. Imali su dva puna dana da provedu zajedno.

Nije želio da im išta kvari sreću. Jutros je bila baš vesela, radovala se njihovom druženju. Čekala ga je spremna. Roditelji su joj opet negdje otišli.

Bila je sama kod kuće. Ona je ponijela garderobu za izlazak i... poprilično toga kao svako žensko. Uglavnom tri torbe i kofer.

Pronašle su im lijep stan, sa parkingom u suterenu.

162 - Pa? Joli? Da se napokon zagrlimo? - raširio je ruke.

Podigao je od poda i zavrtio čvrsto je držeći. Smijala se srećno s njim, grleći ga oko vrata.

Usne su im se srele, i svijet je prestao da postoji...

********* Bilo se već šest poslijepodne. Ona je bila u kuhinji i nešto izgleda spremala.

- Šta to moja ljubav radi? - pitao je sa smješkom pojavivši se go u dnevnoj sobi. Okrenuta leđima, nešto je mjesila i lupala šerpama.

Podigla je iznenađeno pogled, i prije nego što ga je uspjela upozoriti začuo se vrisak.

- Aaaa! - odjednom se neka ženska osoba uspravi pored Jolande zapanjeno gledajući u njega gologa! Pustila je šerpu i pokrila oči rukama. Šerpa treskom padne na pod.

- Makse! - jurnula je Jolanda s rukama od čokolade i stala ispred njega kao da ga brani.

163 - Jao izvinite... - gledao je zbunjeno u Nušu i Jolandu.

Njih dvije su se počele smijati.

Joli je tako, skoro naslonjena na njega, okrenula glavu uputivši mu poljubac.

- Izvini dušo... preplašile smo te. Nuša je došla, spremamo ti... iznenađenje. Idi u sobu, neću da se ona obučava na tebi. Neka skine Miju vatrogasca!

- Hahaha... izvini Nuša, nisam znao da si tu!

- Nisam puno vidjela... al sam vidjela!

- Hahaha... - smijale su se obe, zafrkavajući ga dok se povlačio unatrag, držeći Jolandu kao štit ispred sebe.

- Sad si mi dužna, da i ti svoga pokažeš meni kad ga skineš - upozorila je Jolanda Nušu.

- Ma gledaj ga koliko hoćeš... al samo da ga nekako navatam!

- Pa ako hoćeš Miju, ja ću ga dovući. Samo se više odluči. Ajde vadi tortu iz frižidera da završimo dok on ne dođe - rekla je tiho prijateljici, pazeći da Maks ne naiđe.

164 - Mogu li? - izvirivao je ovaj put oprezno.

- Šta, da se ne plašiš da smo ovaj put mi gole? - Joli je bilo simpatično koliko mu je neugodno.

- Vidio sam da nešto spremaš... Ja htio biti goli kuvar, kad ono...

- Ajde dobro, oprostićemo ti. Nuša ionako nije imala baš puno prilika da išta vidi - zafrkavala ga je. Ja sam imala svoje probleme, a ona je po prirodi malo smotana.

- A gdje je sad?

- Vratila se do tetke, sutra nas sve vodiš na večeru. Idemo se sad spremiti, pa idemo malo u izlazak.

U klubu je već bila gužva, večerali su, pa krenuli na ples.

Ljubica je zvala da provjeri gdje su.

- Gužva je Joli, požuri ne mogu da se branim... - zvao ju je Maks nasmješeno.

- Eto me, sad ću ja da te obranim dušo... - prišla mu je.

Uzevši ga za ruku krenula je naprijed, prema sredini plesnog podijuma.

165 On je stiže i preko ramena približi svoje lice uz njeno, zagrlivši je čvrsto oko struka i prislonivši je uz sebe.

Spustio je poljubac na njenu kosu pored uva i udisao njen miris.

- Sjajnokosa... predivna si... - lagano su se njihali u blagom ritmu pjesme.

Lijevu ruku je stavila na njegovu, kojom je grlio oko struka. Drugom ga je dotakla po obrazu i vratu, privlačeći mu lice bliže svome. Usne im se dodirnu.

Kad je krenula druga pjesma okrene je licem prema sebi.

U polumraku su se gledali i smješili jedno drugom.

Desnom je držao oko struka a lijevom je milovao po haljini što se spuštala niz bok.

U ponoć ga je pogledala i pomilovala po obrazu.

"Srećan ti rođendan Makse..." rekla je tiho ljubeći ga.

-Hvala Svjetlokosa... Ono veče... na Novu godinu, ima sam skoro nesavladivu želju da te ovako držim i dodirujem. Još si imala onu kao "oblak" nebesko plavu haljinu, koja me potpuno izbacila iz ravnoteže.

166 - Hmm... - osmjehivala se ne govoreći mu da je bila jako svjesna toga. Vidjela mu je pogled kako je "studira" od glave do pete, i ne odvaja oči od nje.

- Eto, ipak mi se na rođendan ispunila želja... Ti si tu...

Naslonila je glavu na njegovo rame uživajući da ga sluša.

Jedva su se pomjerali, on je, pričajući joj, usnama dodirivao kosu.

Muzičari su napravili pauzu. S rukom u ruci, krenuli su i oni. Za večeras im je bilo dosta gužve... ********* Dopratio je do stana džentmenski, ne koristeći priliku u liftu. Otključao je vrata i podigao je u naručje. Čim su ušli, nogom ih zalupi, i vrelo je poljubi.

- Danas mi je rođendan... a moja Novogodišnja želja mi se ispunila!

- Aha... klimnula je glavom. Čeka te još brdo poklona šapnula mu je tajanstveno na uvo.

- Brdo?

167 - Aha...

- To ćemo kasnije... - ipak je odustao, želeći prvo nju.

- Dobro, kad hoćeš prvo mene... moram da se sredim...

Sad ću ja... Idi ti u spavaću sobu.

Bez riječi je pristao, sve gledajući šta će dalje biti.

Brzo se presvukla u čuvenu plavu haljinu sa Novogodišnje zabave. Na tacnu je stavila tortu, šampanjac i čaše. Uključi muzičku liniju i uputi se k njemu...

Kucnula je na vrata, lagano ih gurnuvši. Stajao je preko puta nje, na drugom kraju sobe pored prozora. Još uvijek obučen, samo je skinuo sako. Ruke je stavio na bokove, kao da se misli šta dalje da radi.

Sve mu je stajalo kao saliveno, Joli je bilo neprijatno da ga cijelo veče mjeri ko slastan zalogaj...

Po pogledu je znala da je prepoznao haljinu. Usne su mu se razvukle u, malo je reći, srećan osmjeh.

- Haljina o kojoj stalno pričaš, torta koju sam napravila dok si spavao, i šampanjac da proslavimo...

168 - Slavićemo ljubavi cijelu noć... - prišao joj je i šapnuo uz obraz. Očima joj govoreći sve što se možda i ne može riječima.

Izabrao je da se prvo "pozabavi" haljinom... Slavljeniku se nije moglo ništa odbiti...

Nakon toga došla je na red torta i šampanjac...

********* Ustala je gledajući ga sa osmjehom. Skoro je deset časova... Bilo joj je drago što ga je usrećila, željela je da mu vrati barem dio pažnje koju je on poklonio njoj.

Uvijek je on bio taj koji je vodio brigu o svemu. Za sve probleme odmah su zvali njega. Dolaskom u njen život, popravio je i ono što ona nije znala kako da rješi. Zato se potrudila da mu zahvali na svemu i pruži ono što je poželio.

Imala je vremena da se istušira i sredi, spavao je dubokim snom.

169 Dvadesetak minuta kasnije, ugleda njega kroz staklo kabine.

- Maks! Ja se tuširam! Kuda ćeš...

- Možemo zajedno... - polako je otvorio vrata.

Dok se ona dvoumila, on je već stao ispred nje. Izgleda da mu je falilo osvježenje, smješila se gledajući kako se umiva.

- Dobro jutro - toplo je pozdravi kao da je tek sad vidio.

- Dobro jutro i tebi...

Spustio je polako svoje usne na njene mokre. Zagrlila ga je oko vrata.

- Hvala ti za najljepši rođendan u mom životu...

- Nije to sve... ima još - iznenadi ga smeškajući se.

- Ima još?

- Aha... još dva poklona...

Dok je on razmišljao šta bi to moglo biti, ona naglo pusti vodu i iznenadi ga.

170 - Zašto ovo? - pitao je dok mu se voda slivala niz lice i tijelo.

- Neću da si ozbiljan - nježno se osmjehnula.

Njena veselost ga strašno obraduje. Da je mogao nekako skinuti sve brige koje je muče...

Stao je pod mlaz da ne bi nju voda prskala po licu. Njemu je taman padalo po leđima i vratu.

Uzeo je male ruke, stegnuo ih u svoje i prislonio na grudi.

- Volim te Joli.

Progutala je knedlu na ovo. Ne, ovu granicu ne može da pređe bilo joj je jasno. Suza su krenule niz lice. Spustila je čelo na njegovu bradu.

- Oh Makse... promrmljala je. Nije sad bilo vrijeme da mu kaže istinu.

- Sve što boli tebe, boli i mene... Ti si moja radost, i ne želim da ni minut provedeš tužna, ako ja nešto mogu da promjenim.

171 Podigla se na prste ljubeći ga, da zaustavi priču koja na žalost, nije mogla da ima "hepi end".

Oglasi se zvono na interfonu.

- Jao Nuša! Sad će nas oboje zateći gole... - brzo je izletila iz kabine, zahvaljujući prijateljici do neba.

Pitanje dokle će moći ćutati i odugovlačiti.

Obukao se i sredio, da ne bi opet prepao Jolinu prijateljicu. Otvorio je vrata od spavaće sobe i ugledao veliku kutiju.

- Joli... - zvao ju je - šta radi ova kutija ispred sobe?

Malo ti garderobe, pa ti Nuša još doteglila? - šalio se.

Njih dvije, ko dva nasmješena blizanca, dotrčaše i stadoše pred njega.

- Srećan rođendan! - dreknu u glas. I zarežaše.

- Jeste li vi to upravo režale ili mi se učinilo?

- Hahaha - kidale su se otpakujući kutiju koja je još stajala na istom mjestu.

172 - Nismo mi, on je! - Jolanda iz kutije podignu malo buljooko štene spljoštene face.

- Pa to je pas! - čudio se.

- Aha... poklon od mene i Nuše objasni mu ona, dobro ga zafrkavajući.

Stavio je ruke na lice i smijao se s njima. Šta će on s kerom? Ali nije vrijedilo da se buni...

Počastili su Nušu tortom i kafom, a Joli mu prolazeći pored njega, zavitla sa nekom kovertom ispred nosa.

- Evo još ovaj poklon i nema više... To je Džoker koverta.

Uzeo ju je, gledajući u Jolandu i htio otvoriti.

- Ta se ne otvara sada! - upozorila ga je. Zato se zove Džoker. Spremi je, pa ćeš je pogledati u Austriji - sagnula se i poljubila ga u obraz.

Izašli su po dogovoru sa Ljubicom i Nušom u provod.

Potrudio se da im bude lijepo. Što se kraj slavlja više bližio, on je bio sve zabrinutiji. Šta da radi? Da još ostane? Imali su jako mnogo posla, zbog nje je odbio jednu ponudu. Nikada ranije to nije uradio.

173 Od njih tri nije mogao ništa da sazna. Pažljivo je pratio šta se dešava, ali nije mogao ništa da zaključi.

Jedini koji je mogao da pokrene stvar bio je Jolandin stric. Hoće li on razglasiti da ga je vidio?

Mučilo ga je i kakav "Džoker" je u koverti. Slutio je da će mu ta koverta trebati...

Ako ne uspije sad nešto konkretnije saznati, odlučio je da pošalje Momu kod Majde.

Nešto će izletjeti kad se njih dvoje otkače.

Došli su oko tri u apartman. Kao i pred prošli rastanak, nisu puno pričali. Nije bilo potrebe. Zagrljaji su bili dovoljni...

Nuša je došla sutra po njene stvari, dogovorili su se da je ona odveze kući. Maks je odnio dio stvari u kola.

- Jolanda... stric te zove! - doviknula joj je prijateljica.

- Ni slučajno se ne javljaj! - Jolanda je pakovala kozmetiku u kupatilu.

- Sad te otac zove!

174 Na ovo se skoro presječe.

- Mama! - vrisnu. Jurnu i zgrabi zelefon.

- Alo tata... - srce joj je skoro stalo.

- Zdravo dušo... jeste li ustale? - mirno je pitao. Ona shvati da je sve u redu. Osjetila je mučninu i želju da povrati.

- Jesmo tata, sad će Nuša da me doveze kući.

- Nuša? A taj... - čula je neko komešanje.

- Alo mala! Nećeš stricu da se javiš! - zagrmio je.

Samo što se nije skljokala kad ga je čula.

- Kaka to prijateljica te vozi kući, a onaj mali Austrijanac? Kud je on nestao? Obećao je meni da će svratiti na povratku! Tvoja mati mi je rekla da se vraćaš danas, ja došo k vama da ga vidim!

Njih dvije su se gledale ne shvatajući ništa.

Maks je ušao i uputio se k njima, ne primjećujući kakva se drama odvija.

175 - Alo! Pa šta je ovoj tvojoj maloj! Gukni golubice!

- Jao, tvoj stric - izleti Maksu.

Pogled koji je dobio od njih dvije pamtiće do kraja života.

- Je li to on? Pa ti si tu! Ma vidiš da nije otperjo! Sa Jolandom je! Pa što se ne javljaš čovječe! Jesi li mi obećao posjetu!

- Izvinite... striče - ja sam sad sa Nušom i Jolandom.

Nudim... Joli da je ja povezem... usput, da ne mora Nuša da je dovozi. Malo sam se duže... zadržao kod svojih.

- Pa si iskoristio da jopet obiđeš Jolandu! Hehehe...

Maksime, Maksime, veliki si ti lisac.

Nuša je zabrinuto gledala u sleđenu Jolandu. Znala je za njen plan. Ako Maks sazna za njenu situaciju, mora mu reći da je gotovo s njima.

- Ajd' sad dovezi je onom tvojom autinom, nemoj da vas čekam cijeli dan! Da vidiš brate šta smo juče ulovili!

Pašćeš na gujicu!

176

********* - Stric ti je stvarno neobičan - trudio se iz petnih žila da situaciju zadrži pod kontrolom.

- Vidio te? - pitala je Nuša umjesto Jolande.

- Ma neki tip mi prišao kad smo kretali za grad, dok je Joli bila u radnji. Nisam imao pojma ko je... Interesovalo ga kako se zovem, odakle dolazim - pažljivo je birao riječi. Nisam shvatao ko je i zašto me ispituje. Na kraju mi je rekao da je vidio Joli i da je njen stric.

- Maksime... on je rekao da si mu obećao posjetu Jolandin glas je bio miran, skoro leden.

- Ma Joli to je rekao kurtoazno, da ga se rješi! - Nuša je shvatila sve i pokušala da im oboma pomogne. Ne treba paničiti, dobro otkrio, otkrio, pa šta sad. Neka te Maks odveze, javi se pristojno njima i ode. Nije on Momo, da ne zna šta može reći.

- Molim te Nuki... znaš dobro dokle ide radoznalost kad sam ja u pitanju.

177 - Maks će to sve rješiti! Ti ćuti i ne opterećuj se. Evo fino se snašao, rekao da je bio kod svojih i da će te usput povesti.

Maks je zahvalno osmjehnuo Nuši. Pogledom su se razumjeli. Morao joj je biti doživotno zahvalan jer je bio siguran da ga je spasila od već sigurne propasti.

- Nuša... možeš li s nama? Trebaće joj pomoć... - zamolio je tiho kad je Joli otišla u predsoblje.

Klimnula je glavom da se slaže.

- Joli! - mogu li ja da idem s vama... moram da vidim tog tvog strica.

- I ti si skrenula... - uzdisala je Jolanda, potpuno izbačena iz kolosjeka. Ali se nije bunila da i ona krene s njima.

Putem su ona i Maks čavrljali, samo da bi joj odvukli pažnju. Jolanda je odsutno mazila štene strahujući od onoga što je čeka. Ali nije bilo nazad.

178

POGLAVLJE 11.

- Dobar dan! - majka im je otvorila vrata i odmah pogled uperila u Maksa...

- Evo nas da smetamo - Nuša je veselo zagrlila gospođu.

- Ma kako ti da smetaš srećo moja! - zagrlila je Jolinu drugaricu.

Red je došao na njega...

- Dobar dan gospođo, oprosite na smetnji...

- Nema problema Maksime... imaš jako lijepo ime.

- Hvala! Drago mi je da vam se dopada. Starinsko je...

Nekako mu se sjetno osmjehnula. Odmah je shvatio da nešto nije u redu s gospođom. Izgledala je krhko i blijedo.

- Izvolite naprijed... - ljubazno mu je pokazala rukom.

Joli je posljedna ušla, bilo joj je neugodno pred majkom.

179 - Zdravo mama... - poljubila ju je u obraz.

- Jolanda... - pozdravi kao preko volje kćer, i uputi joj jedan ljutiti pogled.

- Vidi se da je stric u kući! - Joli nije mogla da obuzda ljutnju. Čuo se do željezničke stanice.

Svi troje su stali na vrata dnevne sobe. Dočekala su ih ispitivačka dva para očiju. Jolin tata je izgledao malo zbunjeno, ali zato stric odmah ustade.

- Ma dje si ti Makse Maksimilijane! Kako si htio da pobjegneš! A ne more to tako! - lupio ga je po leđima skoro mu odvalivši rebra.

- Striče...

- Ćut mala! - ućutka Jolandu namrgođeno je pogledavši.

Idi tamo u kuhinju pomozi materi. Je li dečko išta ijo?

Obilazi te ko maca oko vruće kaše a ti se ne sjetiš ni jesti mu dati! Kamoli piti! Dođi ti vamo da se mi ispričamo.

- Izvoli Makse. Vidjeli smo se onda na telefon, drago mi je da sam te i lično upoznao. Moj brat je grlat, ali ga se ne trebaš plašiti.

180 Jolin otac mu je pružio ruku izvinjavajući se smješkom zbog brata.

- Ja ću da poludim od ovoga strica! - Jolanda je bjesnila.

Odmah umuknu kad shvati da stric nije jedini problem.

Majka ju je tako pogledala da nije više rekla ni rječi, nego su se sve tri latile posla u kuhinji.

Pošto su Maks i njen otac bili tiši, nije mogla da razabere šta govore, ali je po stričevim pitanjima koja su čuli i oni iz komšijske kuće, shvatila kako rešeta Maksa.

Napokon je njena majka dala znak da ih pozovu u trpezariju.

- Tako ti svom stricu! Kriješ da imaš momčića! Brate ova tvoja ćer je uvijek meni bila sumnjiva! - uštinuo je tako Jolandu za obraz da je falila sekunda da mu ne raspali šamar.

Maks i njen otac su ćutali i gledali u njih.

- Nemojte molim vas da je dovodite u neugodnu situaciju - intervenisao je Maks. Uvijek je bolje pametno i oprezno raditi sve.

181 - Ma nemoj! Ko je šta ispipo ponašajući se "pametno i oprezno"! Ja sam mislio neš ništa od nje! Al dobro te navatala, što jes, jes!

Jolanda je pogledala u Maksa tako da se nije uspio suzdržati. Nasmijao se što je mogao tiše.

- Makse! - ljutito ga je opomenula.

- Izvini ljubavi... - znao je da mu je ovo jedinstvena prilika koju mora iskoristiti.

- E tako se priča! Tako Maksimilijane! Lijepo brate reci da si joj momak, šta nju ima da pitaš! Nemoj da ti žensko kapricira!

- Jesam. Hvala Vam na pomoći. Nisam htio da nju dovodim u neprijatnu situaciju.

- Ma znao sam ja odma tamo čim sam te vidio u autu! To ti je tako kad dozvoliš žensku da se nećka!

Sjeli su svi za sto, Maks, njena majka i Nuša su se trudili da "smire" strica. Bili su svjesni da bi Jolanda svaki čas mogla skočiti i početi ga daviti. Stric kao da je još više uživao, nervirajući Jolandu.

182 - Jutros ja zovem brata, pitam gdje mu je kćer, je li šta rekla kad ćeš je ti posjetiti? On ništa ne zna! Kako ne znaš brate rođeni, dobro polurođeni, ja vidio čovjeka, saznao čak da je lovac, i to odličan lovac!

Na ovo je Jolanda pukla...

- Lovac? Kakav lovac? - zabezeknuto pogleda u Maksa.

- Tvoj stric me je pozvao kao gosta njihove lovačke družine...

- Kakvi lovci! - vrisnula je. Da im nisi prišao! Ne dolazi u obzir da se družiš s lovcima! Neka mi je sto puta stric.

Sad će na lovačkim druženjima moja bombonjera postati hit, a šta će tek biti kad saznaju da si mi je ostavio provalivši u Forda!

- Uuu... opa! Maksime majstore... - stric je dobio "ekskluzivni" materijal.

Njena majka se odjednom zagrcne. Joli preplašeno pogleda u nju.

Gospođa stavi brzo ruku na usta, ali se ne uspije suzdržati. Nasmije se, ne usuđujući se gledati u kćer.

183 - Jesam li vam ja rekao da je trebate "pritisnuti" i bolje ispitati - stric je dolijevao ulje na vatru. Vidiš šta sve krije!

Jolandaje bilo dosta. Ustane od stola i jurne stepenicama u svoju sobu. Maks skoči i krenu za njom.

- Ma ne trči za ženskom jadan ne bio! - stric je vikao za njim.

Ušao je za njom u sobu i čvrsto je zagrlio.

- Biće sve u redu, znam da te izluđuju, ali te vole. Šta ćeš, što si ti zatvorenija, oni su radoznaliji. Predlažem da ga na mjesec dana strpamo u podrum pa neće nikome ništa reći - pokušao je da se našali.

Tužno ga je pogledala.

- Joli... u čemu je pravi problem? Ćutala je gledajući ga. Nije bilo nazad. Nadala se da će još moći biti s njim...

- Mama mi je bolesna. Ne mogu ih ostaviti. Ne mogu od kuće.

184 - To te brine? Joli... moramo ići korak po korak. Budi uz mamu, ja te neću pritiskati. Vidjećemo možemo li išta dodatno uraditi da joj pomognemo.

Stajali su zagrljeni i zamišljeni. Saznao je s čime se bori.

Sad je trebalo pronaći rješenje...

Vratili su se k ostalima.

- Jesi li je smirio? Mila majko, al' bi meni dobila po dupetu!

- Htio sam da porazgovaram s Jolandom, jer koliko god bi želio da ostanem, ipak moram krenuti. Čim budem dolazio, eto me k vama u posjetu.

Pozdravio se srdačno sa svima, Jolanda i Nuša su ga ispratile do kola.

- Jao! Štene se upiškilo! Mi smo potpuno zaboravili na njega! - od gužve su zaboravili na Maksov poklon.

Dogovorili su se da "Sliniša", kako ga je Maks nazvao, ostane s Jolandom ovaj put. Prebrisale su papirnim ubrusima sjedalo koliko su mogle.

185 Nuša je otišla s kerom u kuću, ostavljajući njih da se pozdrave.

Nije mogla da zaustavi suze.

- Nemoj da plačeš... jesam li ja Žan Klod Van Dam? Sve ćemo rješiti što je do nas... neću te požurivati da dođeš k meni u Austriju. Čekaću...

Zagrlila ga je, jecajući slobodno prvi put nakon ko zna koliko godina...

- Jel' mala, gdje je stricu hvala? A zagrljaj? Jesam li ti navatao momka! Phi... kakva je ovo omladina danas! odmah je napao Joli, čim je ušla u kuću.

"Dan je toliko lud da bi mogla i njega zagrliti" pomisli u sebi i poljubi miroljubivo otkačenog strica u obraz.

- Eee tako... - pohvali je, istjeravši po svome.

Sad je mogao do svoje lovačke pećine. Da uz rakiju ispriča ostalima koje dobro djelo je danas uradio...

Spasilo je što je Nuša bila s njom. Nije mogla dovoljno da se zahvali drugarici na podršci i razumjevanju. Ostala je i sutra kod njih, pa ju je Jolanda odvezla kući.

186

POGLAVLJE 12.

Javio se Jolandi iz garaže čim je parkirao kola. Brinulo ga kako će ona izdržati ispitivanje.

- Ne sikiraj se. Stric je obavio što je imao. Muči mene samo kako da se rješim njega. Sad kad te poznaje, postaće još nepodnošljiviji. Zvaće me svaki dan da pita javljaš li se, i kad dolaziš. A uz jutarnju kafu ću štucati, jer znam da će nas oboje spominjati gdje god bude navatao publiku.

- Hahaha... hvala ti dušo. Razumijem da me hoćeš oraspoložiti.

- Pa moram, šta ću. Ovaj tvoj "Sliniša" je izgleda trebao više meni nego tebi. Mama ga je usvojila, popne ga na stolicu pa ga hrani iz tanjira. Dala sam mu ime Snuki.

- Snuki? Blago njemu... meni se više sviđa Sliniša.

- Pa ti smisli neko drugo...

187 Maksa su svi dočekali sa neizgovorenim pitanjem "šta je bilo". Iako na polasku nije nikome rekao da ide do Jolande. Ali, nije im trebao prevodilac. Samo su ga značajno pogledavali. Nije htio nikome ništa da objašnjava. Jedino se Momo nije dao smesti...

- Pa šta je bilo? - došao je za Maksom u sobu, dok se ovaj raspremao. Momci kažu da si išao do Jolande...

- Izvini, koji si ti? - nasmješio se u sebi sjetivši se istog pitanja koje mu je postavio Jolandin stric.

- Kako koji sam?! Imam pravo da znam!

- Stvarno? Od kad smo mi to u braku da ti imaš takva prava - zafrkavao ga je.

- Makse... zašto mi nisi rekao da ideš tamo? Mogao sam i ja ići! Majda je saznala tek juče da si bio!

- Momo, oladi! Nisam ja tvoja dadilja da te svuda vučem!

- Dobro, dobro... trebaću ja tebi opet.

Veselo ga je pogledao. Vrlo moguće da je u pravu...

188 - Dobro, bio sam. Nisam znao kako ću proći, pa nisam htio ništa govoriti.

- I šta sada?

- Momo, pusti me da se odmorim i razmislim. Ne znam ni ja... vrlo je komplikovano.

- Komplikovano? Šta to?

- Nije važno... ********* Jolanda je ujutro brže-bolje skoro pobjegla na posao da je majka ne ispituje. Međutim, vraćajući se kući, ugleda tetkin auto.

- Zdravo draga... tetka je s osmjehom dočekala u hodniku.

- Joli, spremam pitu! - doviknula je njena majka iz kuhinje. Zvučala je raspoloženo.

- Dobro je? - tiho je upitala tetku.

- Dobro, dobro... - klimnula joj je glavom umirujuće.

Nešto su namjerile, Jolandi je bilo jasno. Ne bi tetka ovako došla.

189 - Pa Joli, šta imaš da nam kažeš...

- Maks je ostavio poklone za Majdu.

- Nije to ono što nas interesuje - smješkala se tetka ljubopitljivo.

Kad ne bi bila u svom generalskom raspoloženju, bila je jako slatka i vesela. Nije čudo da se tetak zaljubio u nju.

- Dobro šta vas interesuje?

- Je li morao tvoj ludi stric da kaže tati "tvoja opasna ćer ulovila jednog odličnog lovca Maksima, čekam ga na rakiji" - pomalo ljutito se umješala njena majka.

- Mama ne mogu da stignem do kupatila, a da svi ne saznaju šta ja radim - uzdahnula je revoltirano.

Iz ovoga Joli zaključi da njen otac nije spominjao svoj razgovor s Maksom, u njenoj sobi. Možda je i on htio da zaštiti ženu od mogućeg stresa.

- Dobro Joli... razumjemo te - presudila je tetka ko pravi socijalni radnik.

190 - Blago meni...

- Ali... - pogledala ju je upozoravajuće - ali... moramo da znamo šta dalje namjeravate.

- Ja vidim da ste vas dvije nešto smislile. Izgleda da će te mi dati uputstvo šta treba dalje da radim.

- Bravo! - oduševi se tetka bez imalo blama. Shvatila si!

Reći ćemo ti kako mi to vidimo.

- Tek smo na početku...

- Niste Jolanda, počeli ste vi već. Vidimo mi to. Sad se čeka nastavak... - ispravi je tetka a njena majka klimne glavom. Svi smo se obradovali Joli. Maks se svima dopao.

- Maks je daleko - rekla je tiho.

- Jolanda... majka je pogleda odlučno - mi ti nećemo biti smetnja. Pošto ti nećeš da ostaviš mene i tatu same, mi smo spremni da idemo gdje ti hoćeš.

- Gdje da idete? - šokirala se.

191 - Kad te Maks bude zvao k sebi, prihvati. Prodaćemo kuću i idemo s tobom. Mada bi mi voljeli da ti ideš k njemu, a da mi ostanemo u svojoj kući. Ali, ti nećeš bez nas. Onda idemo i mi. Tako smo se ja i tata dogovorili.

- Mama! Vi ste po... ovaj, zbunili ste se.

- Jesmo li? Ako smo zbunjeni oprosti, ali ovo isto ćemo reći i njemu kad drugi put dođe!

- Da se niste usudili!

Njena majka se odjednom sagnu ispod stola.

- Snuki! Dolazi ovamo - izvadi štene koje Jolanda nije ni primjetila. Evo, ja, tata i Snuki se slažemo da idemo kod Maksa. Štenetu nije bilo jasno kakva se to drama odvija.

- Polako Stanislava... - intervenisala je tetka. Da si ti Majda, ja se ne bi zanosila "opstankom" vaše veze. Ali ti si mnogo ozbiljnija, a on pogotovu. Nije neki nezreli klipan. Zato mislimo da je ovo vrlo ozbiljno. A ti si na prekretnici. Rješavaš i pitanje ljubavi i posla i porodice.

Zato želimo da ti pomognemo da ne pogrešiš.

192 - Kad bi se prestali baviti sa mnom... - uzdahnula je Joli.

- Svi vidimo da je ovo praktično savršeno za tebe, čak je i tvoj otkačeni stric oduševljen - tetka se nije obazirala.

Već je razglasio po cijeloj opštini. Majda mi juče zamalo nije skočila za vrat misleći da sam i ja znala za Maksov dolazak, i da joj nisam htjela reći. Još ne zna da ga je Ljubica vidjela.

- Radi čovjek u Austriji, upoznali... ma nismo se ni upoznali, vidjeli smo se na Novu godinu. Znači, poznajem ga mjesec dana! Kud ste navalile. Mama neću da pogrešno shvati!

- Šta da shvati? Ako se tebi ne sviđa uzeću ga ja!

- Mama! Molim te da ga ne ohrabruješ!

- Sad je stvarno dosta Jolanda! - tetki je prekipjelo.

Pošteno smo ti rekle šta mislimo o svemu. Uostalom, budeš li se inatila, možda je najbolje da te prepustimo stricu. Da te on prevaspita.

Sestre su se pogledale i prasnule u grohotan smijeh.

193 Sama pomisao kako bi "brkadžija" rješio stvar, bila je dovoljna da vjeruju u Jolandinu poslušnost.

Otišla je s uzdahom u sobu, noseći Snukija sa sobom.

Morala je da se raspremi i razmisli na miru.

Sa Nušom je razmatrala cijelu situaciju i donijele su neke zaključke.

Sutra uveče je, umjesto tetke, dočeka ljutita Majda.

Morala se i s njom objašnjavati. Njemu nije mnogo govorila. Imao je posla, nije htjela da ga opterećuje sitnicama. Biće šta bude. ********* Kovertu koju mu je dala, stavio je pored kreveta, ono veče kad se vratio. Po Jolinoj reakciji, zaključio je da nije "otkaz" ili nešto slično u koverti. Ali je bio siguran da nije ništa šaljivo i vedro. Toliko ju je ipak upoznao.

Legao je na krevet i otvorio je. Uz malo oklijevanje...

Na lijepo ukrašenom papiru bilo je odštampano veliko srce. Crvenom bojom sa lijepim ukrasima po nepravilnim rubovima. Iznad srca je stajalo " Za MAKSIMA"

194 Unutar srca je pisalo "Dragi dobitniče, imate pravo na jednu želju po izboru".

Negdje je ovo naručila da joj izrade. Instinkt mu je govorio čim je dobio kovertu da je u njoj nešto važno.

Ovo je ličilo na nju, tajanstveno i sa dubljim značenjem.

Kojim? To je je trebalo tek otkriti. Odlučio je da Džoker čestitku čuva u sefu, i da je aktivira ako bude kritično.

********* Razmišljao je desetak dana o svemu. Donio je prvu odluku. Vozeći se na posao Maks se povjerio Raletu.

Devet godina su zajedno radili i živjeli. Bio je sposoban da samostalno vodi veći dio posla.

- Rale... imam problem s Jolandom.

- Već?

- Nije ona jadna kriva. Majka joj je bolesna. Ona je jedinica, nema brata ni sestru. Nismo pričali o tome, još je rano, ali sam shvatio da neće ostaviti roditelje.

195 - Uhh... šta ćeš sad?

- Po onome što sam vidio majka joj neće moći sama, trebaće joj pomoć. Još ne znam ni od čega boluje, ni kako će se sve razvijati.

- Znači, moraćeš čekati...

- Ne znam šta će biti. Možda će mi zatrebati pomoć. Ti i ja smo dugo zajedno. Ako bude nekih problema, možeš voditi momke bez mene. Ja ću uskakati oko ugovaranja, papira... Sad kad dobijemo neki manji posao ići ćeš sam s njima. Da probamo kako će ići.

- Važi. Bolje da si pregovarao s mojom gospođom, ona bi rado da ti mene zaposliš 24 časa samo da dobije što više para.

- Hahaha... Bi li htio da ti oni dođu ovdje?

- Djeca nisu voljna, imaju dolje društvo i rodbinu. A i ona voli puno pričati. Ne bi se skidala s telefona dovedem li je. Odem često, sad to nije problem. Možda bi me samo ometali da su tu... Navikao sam na momački život.

Oženjen sam kao momak živim... - šaljivo zapjeva...

196 Postigli su dogovor i Maks je bio mirniji.

- Kako se slažete ti i ona?

- Savršeno se razumijemo. Nisam ni slutio koliko muka ima, sad vidim da je više nego hrabra. Kako je to čudno... kao da nikad prije nje nisam poznavao ni jednu ženu. Sva prošlost je odjednom prestala da postoji.

- Eee čestitam bracika! - smijao se Rale. To ti znači da si odrastao. I... i... i....

- Šta i?

- Da si spreman za ženidbu brate! - lupio ga je po leđima smijući se. Ova će nas mlađarija pregaziti, izgleda da starimo... ********* Razmišljajući, postajalo mu je sve jasnije, pod kojim je teretom. Imala je problem sa opuštanjem, bliskošću, nije mogla da nađe stalan posao i nije mogla da napusti bolesnu majku.

Trebao joj je momak iz njenog grada, a naišao je on...

197 Pokazao joj je da je voli i prvi problem su rješili. Otkrio je da je još ljepša u srcu nego što je osjetio. Kako se opuštala, sve više je to izbijalo iz nje.

Od Ljubice je slučajno saznao da njen drug ima namjeru zatvoriti radnju u kojoj je ona radila. Slabo mu je išlo.

Joli mu ništa nije rekla. Jeste jednom da radi privremeno, ali nije spomenula do kada. Znači, ostaće i bez posla.

Zatvorena u kući sa roditeljima.

Mislio je da je mamina i tatina mezimica pa da malo više "drami". A ispalo je suprotno, ne da nije razmažena, već da sve podnosi više nego hrabro.

Nakon ovoga, razumio je i potez njenog tetka. Pristao je da Majda uzme telefon od Mome, a čarobna riječ je bila Jolanda. Htjeli su joj svi pomoći. Bili su zabrinuti s razlogom. Sada je i on bio zabrinut.

Nije mogao tražiti da ona, možda za nekoliko mjeseci, godinu ili dvije dana dođe k njemu. Ako bi je to pitao, njen odgovor bi bio ne. Sigurno bi htjela da prekinu, da je on ne bi više čekao i gubio vrijeme. Zato nije željela da saznaju za njega.

198 Kad joj je rekao da je voli, očekivao je da će se radovati.

Umjesto toga, ona je tih nekoliko sekundi izgledala kao da je očajna. ********* Nije ga zivkala kao što većina djevojaka zivka svoga momka. Možda bi se čuli dva, tri puta dnevno porukama ili bi kratko razgovarali. Uveče, kad bi se povukao u sobu, dugo bi pričali, "ljubavisali", smijali se Snukiju, spominjali strica. Razgovori i "gledanje" bi trajalo i po dva časa. Sporne teme su izbjegavali.

Pitao je nju, bi li došle k njima. Ona i njeno žensko društvo. Na čuvene ženske rasprodaje. Ona je odbila. I Ljubica mu je rekla da njeni neće dozvoliti Majdi da ide.

"Sad ste ti i Joli u vezi, ne treba vam Majdina pomoć" objasnila mu je.

Nije znao više šta da ponudi. Jedino mu je još na pamet pao njen stric. On je ispao njegov anđeo čuvar i prošli put. Samo je on imao moć da svima "naredi" pa i Jolandi, da urade što je naumio. Mozgajući danima, došao je na ludu ideju...

199

POGLAVLJE 13.

- Joli, vozim prekosutra ekipu kući, svratiću do tebe sutradan - brzo joj je saopštio, ne dajući joj vremena da išta kaže.

Ona je odmah sjetila svojih.

- Mama... Maks će navratiti za koji dan, samo u prolazu da se javi. Nemoj slučajno da ti i tata nešto kažete. Još je rano za to. Pustite da se stvari razvijaju svojim tokom.

Mislio je da je ne zove, ali nije izdržao nego je tražio da dođe do čuvene pumpe, samo na drugoj strani autoputa.

Da bi imao opravdanje poveo je i Momu. Ostaviće ga u povratku kod Majde i Ljubice, dok bude s njom.

Bilo joj je neugodno, pa je na sastanak povela i Majdu.

Dok su "plišana kuca" i "advokatska pomoćnica", pili kafu i zabavljali ostale, dogovarajući se za sutrašnji susret, oni su otišli da prošetaju.

200 - Ujutro bi došao... možda oko 9? Nažalost, imam puno posla pa do uveče moramo nazad...

- Momo se vraća s tobom?

- Vodam ga umjesto Snukija... ********* Joli je zaključila da nemaju vremena da se druže nasamo. Žurio je, Momo je bio s njim, dogovorila se s majkom da spreme doručak i ručak za sve.

- Dobro jutro gospođo... - Momo je stidljivo pozdravio Jolandinu majku.

Ušao je u trpezeriju, sve gledajući da nije Majda negdje.

Joli i Maks su se pogledali krišom znajući šta on traži.

- Momo... Majdi je još rano, prvo da doručkujemo, pa ćemo ići do nje.

To ga je već oraspoložilo. Svi zajedno su sjeli za sto.

- Možemo li nekako izvesti da se ja odem barem javiti Vašem bratu... - Maks je tiho, kad je Jolanda izašla, pitao za njenog strica.

201 - Pozvaćemo ga na telefon da vidimo gdje je...

On je bio sa nekim društvom u lovačkoj kolibi. Tu im je bio "bar" otvoren 24 časa.

- Moramo to pažljivo saopštiti Jolandi - Maks je zabrinuto gledao njenog oca.

- Izvoli - smijao se on - ti ćeš bolje s njom izaći na kraj.

Neću da se ljuti na mene, hahaha...

Pozvao ju je u predsoblje.

- Idete?

- Ne... nazovi Majdu, odvešću Momu do nje. I skočiću samo da se javim tvom stricu.

Odmah je zinula da se buni.

- Neću se zadržavati... čovjek me zvao, neugodno mi je da ne odem - brzo je dodao, ne dajući joj vremena da išta kaže.

Maks je taman držao stvar pod kontrolom, kad dođe njen otac.

202 - Joli, samo ćemo se javiti stricu, dužan ti je bombonjeru... nećemo ići u lov.

- Ma nemoj! Idete u lovačku kolibu gdje vise jadne prepelice i zečevi! On će zagrliti balon pun rakije i staviti ruku na uvo, derući se da ga čuju u drugoj opštini!

- Vraćam se za sat vremena? U redu? Neću sjediti s njima do jutra, ne brini - nježno je pokušao da postigne dogovor milujući je po obrazu. Skoro se nasmijao na njenu ljutnju.

Bila je slatka kad bi praskala.

- Dobro - nerado se složila - tebi vjerujem, a njima dvojici niti jedne riječi!

I Momo je dotrčao u hodnik, jedva je čekao da vidi "advokatsku pomoćnicu."

- Vidi ih što su slatki! - smijali su se njih dvojica u kolima, gledajući Majdu i Momu.

- Ne znam šta ćeš s njim kad se ona "odljubi". Vrlo je zaljubljive prirode.

- Zalijepiću mu dva šamara da dođe sebi - šalio se Maks.

203

********* Lovačka družina, doduše samo njih šestorica, dočekala ga je sa velikom radoznalošću.

- To ti je moja Joli navatala! - šepurio se stric lupajući Maksa po leđima. Vrlo zadovoljan flašama koje su zveckale u kesi. Dobio je "tekuće" poklone..

- Pa Maksimilijane ti mene častiš, a trebao bi ja tebe.

Dugujem ti bombonjeru... Čudili su se kako se zove Maksimilijan.

- Maksim, to mi je ime, zovu me Maks.

- A izvini Makse - zafrkavao ga je stric. Zvao sam Joli... dva, tri puta. Da pitam kad ćeš doći. Izvikala se na mene, bila je ljuta. Možda te zato nazvala Maksimilijanom i spominjala nekog cara... Dobro, da vidimo šta mi možemo da uradimo za tebe, osim što sam ti ja dužan bombonjeru... Čime da te počastimo?

- Hmm... imam jednu ideju, pa mi treba pomoć... Moram Vas upozoriti, ona bi se još više mogla naljutiti na Vas.

204 - Ko da se naljuti? Joli? Šta ima da se ljuti! Samo ti reci, ja ću to srediti. Neće meni žensko kapricirati (to mu je bila omiljena riječ čim bi se ženski rod spominjao - po njemu sve su tjerale "kapric"!).

- Vi ste predsjednik udruženja lovaca. Poznajete sve...

- Poznajem i dužni su mi. Reci šta ti treba.

- Pa ja bi da sredim Jolandi posao. Spreman sam da učinim šta treba. Da mi nađete čovjeka koji bi je zaposlio. Šta god bude tražio, ja sam spreman da mu izađem u susret.

- Tako znači... - gledao ga je zamišljeno. Slušaj, ja bi je zaposlio u našoj opštini ili u gradu, ali ima tih veterinara za male životinje koliko hoćeš...

- Za male životinje - čudio se Maks. Mislio sam da je veterinar - veterinar? Kakve sad male životinje?

- Hahaha... nije ti to tako! Ona ti je specijalista za kuce i mace. Da je barem za domaće životinje, možda ne bi bilo toliko problema. A bilo bi, kad bolje razmislim. Ima 55 kila valjda, čim bi je krava malo gurnula, pala bi.

205 Maks je ovo zabrinuto slušao.

- Hmm htio sam da... malo radi, pa bi poslije mogla da otvori svoju praksu.

- Gdje da otvori?

- Pa možda u A.. možda negdje gdje se to traži...

- Aaaa! Pa ti bi nju vodio u Austriju! Hahahaa! Pa što ne kažeš. Ajde se ti lijepo potrudi i odvedi je, šta ćeš sad tu da trošiš pare i živce i da gubite vrijeme zapošljavajući je ovdje. Gore će imati super zaradu češljajući kučiće.

Ovdje može samo da liječi divlje svinje.

- E to! Bi li moglo... da ona možda bude veterinar vašeg lovačkog društva... Ajte ovako... ako ja nju nagovorim da bude vaš veterinar? Da je ja plaćam, naravno da ona to ne zna, hoćete li mi Vi to moći srediti?

- Izvini momak... - zavrnuo je očima. Vidi ovako...

Jolanda i svi lovci u opštini su na ratnoj nozi! Meni se javlja jer sam joj stric, pa mora. Otac joj je otac, a mislim da ni sa jednim lovcem više ne razgovara!

- Možda može nekako da se sredi... - Maks je bio uporan.

206 - Kako da sredim? Mi imamo našeg kolegu lovca, on je veterinar. Ako nam šta treba, uradi on. Stariji čovjek, pred penziju.

- To mi zvuči odlično! Može da mu bude pomoćnica!

- Pomoćnica?! Jolanda?! Ahahahahaha... - kidao se od smijeha lupivši šakom od sto. Znaš šta momak? Toliko si me nasmijao da te vodim kući na kulen i kobasice ali od divlje svinje... sazna li ti ona, onda si gotov!

- Važi... mogu li ja da pričam s tim veterinarom?

- Nemoj, ja ću.

- Ako uspijete daću vam 10000 evra donacije.

- Šta ćeš?! Auuuu.... kakav si ti to lovac?

- Bio sam... poništio sam dozvolu...

- Poništio?! Majko moja čega ću se ja danas naslušati! uzdahnuo je ne mogavši više da prati "razvoj situacije" u glavi ove mlađarije.

- Znači dogovorili smo se - Maks je bio uporan. Vi sredite to diskretno, a ja ću onda svoje obaviti...

207 - Ako uspijem, moraš biti u mojoj ekipi u lovu - gledao ga je lukavo. Oću da ih sve pobjedimo.

- To ne mogu, Joli će saznati i onda sam gotov. Ali ću vam pokloniti svoju opremu. Evo Vam moj broj, kad god hoćete zovite me. ********* Maks i Jolin otac su se vratili na ručak. Ona nije ništa ispitivala, uzela je Snukija i krenuli su u šetnju.

- Bi li htjela da izađemo negdje?

- Pa krećeš ubrzo...

- A da odemo negdje sami... a onda izvedemo društvo na večeru?

Po blagom osmjehu mu se učinilo da je taj predlog usrećio. Iako je bila fina, opet je djelovala zatvoreno kao one večeri na dočeku Nove godine. Nisu stigli ni da popričaju, ko zna šta je sve muči. Jedina nada mu je bio njen stric.

- U vikendici je hladno Makse - osmjehnula se. Pročitala sam te. Nemamo vremena da ložimo vatru.

208 - Taj "sporni" dio... o kome pričaš... - možemo obaviti u kombiju ispred vikendice... Biće toplo - svilenim glasom ju je nagovarao. A možemo kupiti grijalicu...

- Hmm... Ne treba, uzeću veliki kalorifer iz kuće... nisam se ni sjetila da ga imamo...

- Dušo moja Sjajnokosa... - bio je presrećan.

- Mama... idemo ja i Maks do Majde - saopštila je nakon ručka svojima.

Zapamtio je put do vikendice iako je sada došao kombijem. Srećom, nije bilo snijega po uskom putu.

Jolanda je zadužila Ljubicu da sve dovede u restoran na večeru. Oni će im se pridružiti.

- Evo našeg gnijezda... - zagrlio je uzdahnuvši.

Jedva se osmjehnula.

- Jadna moja ljubavi... - grlio je i ljubio pokušavajući da joj vrati snagu.

Razumjela je da je hrabri. Možda joj je sad bilo još gore nego ranije. Dok ga nije poznavala nije znala za bolje.

209 A sad ode, dođe... pa opet tako. Nije bila sigurna koliko će te obrte moći podnositi.

Upalili su kalorifer da duva. Skuvala je kafu, otvorila čokoladu. Sjeli su jedno do drugoga na njenu omiljenu klupu. Tako zagrljeni su pričali i uživali.

- Joli...

- Hmm... pogledala ga je s osmjehom.

Meni se čini da se koliba zagrijala...

- Stvarno? Vidim ja, meni nešto postalo vruće...

- Da rasklopim krevet? - pitao je uslužno.

- Ne treba... dovuci sofu uz ovu klupu, da ne padneš na pod - nije bio siguran misli li stvarno, ili ga zafrkava.

Neodlučno je ustao.

- Ljubavi... nemoj se ljutiti, ali imaš čudan ukus za "ljubavna mjesta".

- Pa jesam li veterinar? Volim prirodno. Peć duva u nas, ovdje je divno, toplo... i ako misliš da te ljubim prestani da se buniš! - pružila je ruke i povukla ga naglo k sebi.

210 Htio je da je spusti na klupu, međutim ona je gurnula njega da legne pa se pružila po njemu.

- Ooo Joli... ovo uopšte nije loše!

- Moraš samo da paziš kad ti budeš "gore" da ne tresneš... zato ti služi sofa.

- A... da ti ostaneš gore... nekako se bolje snalaziš. Voliš ovu klupu, poznaješ je... - nagovarao je.

Smijala se slatko na njegove predloge...

Ljubica je već naručila večeru kad su oni stigli. Oko ponoći, on je sa Momom krenuo prema Austriji, a njih tri su se tetkovim kolima vratile kući...

211

POGLAVLJE 14.

Jolandin stric je, povjereni mu zadatak, rješio na svoj način. Dogovor s Maksom se morao ispoštovati.

"Slušaj Stanoje... imamo priliku sad ili nikad da je se rješimo! Napisala je dvjesta pisama protiv nas, i poslala ih predsjedniku... tj. meni! Ne trebam kupovati WC papir!"

"Ona pristala? čudio se veterinar." " Ko je šta pita?! Jesam li ja stariji ili ona!"

"Ne znam..."

"Vidiš da se ovi moderni bune na sve i svašta. Još će dići bunu, pomozi brate da je se rješimo. A momak je... momak je da bi ga ja oženio! Lovac, doduše sad lovac u mirovanju. Zbog nje! Gađa precizno, ima pravu opremu... savršen. Kako ga je samo navatala onako bezvoljna?!"

Na kraju Stanoje popusti. Joli je imala posao.

212

********* - Zdravo striče... - pozdravila ga je ušavši u kuću.

On je izdigao glavu pokazujući prstom svoj obraz.

- Dobro, stiže i poljubac - nasmijala se.

- Eee tako. Treba da ljubiš svoga striku jer sam danas uspio napraviti veliku stvar za tebe.

Pogledala je zbunjeno majku i oca. Mislila je da će je opet ispitivati o Maksu.

- Ideš Stanoju, zaposliće te kao pomoćnicu.

- Stanoju? - čudila se. Pa šta on zna o psima i mačkama?

- A šta ti znaš o kravama i svinjama?! Ja sam ti stric, i ima da me slušaš!

- Dobro striko… - nije imala volje da se raspravlja. Još joj je on dobrodošao, naredio bi joj, pa se nije morala misliti o odgovornosti. Uskoro će ionako ostati bez posla.

- Treba mu pomoć, ostario je! Ko će da pelcuje cijelu farmu svinja?

213

******** Jolin otac je ispratio brata do kapije...

- Kako si uspio da je zaposliš kod Stanoja?

- Maks sredio stvar...

- Maks? Pa šta ste obećali Stanoju?

- Šta da mu obećam? Naredio sam! Šalim se... Maks će je plaćati - šapnuo je bratu. A mene će nagraditi sa svojom lovačkom opremom... 6000 evra je platio bato! Da vide ovi balavanderi šta je lovac! "Kad sam bio mlađan lovac jaaa..." - zapjeva bratu na uvce.

- Hahaha... jesi lud... Žena ga je ispitivala kako se to dogodilo da odjednom Joli dobije posao. Samo je tiho rekao "Maks". Sve je dalje bilo jasno.

214

******** - Biće ovdje vatanja bika za rogove… - mrmljao je Stanoje sebi u bradu.

Stari veterinar je ispod oka gledao Joli. Došla je to jutro sa stricem u ambulantu.

- Ja je znam, i vjeruj mi da je sposobna za to - stric se nije obazirao na Stanojeve dileme.

- Moraćeš Jolanda da ukrotiš bika... - šalio se veterinar.

- Bika? - čudila se. Što da ga krotim? Nije shvatila na šta aludiraju. Zalijepiću ja njemu jednu dobru dozu pa će on da pajki i pusti mene da radim.

- Jesam li ti rekao! Mala je opasna!

- Eee, neće moći s ovim bikom tako Jolanda - značajno se smješkao.

- Sav je muški rod isti, čika Stanoje! Bili životinjske ili ljudske vrste, rješenje je malj u glavu ili neka stvar! I sve bude u redu...

215 Na ovo su obojica zavrnula očima. Nije im se svidjela njena metoda liječenja.

Stric je radosne vijesti saopštio Maksu.

"Maksimilijane ja odradio svoje! Čekam tebe i tu lovačku opremu."

"Uspjeli ste? Svaka čast!" "Šta si ti mislio?! Da će meni žensko kapricirati!"

"Ne znam kako da Vam zahvalim... Što se tiče opreme kao poklona za Vas, javiću svojima da Vam je pošalju po nekome. A onaj drugi dio... ćemo srediti uskoro. Doći ću ja do Vas." "Imaš godinu dana! Poslije toga, ili ćeš je ti "namamiti" k sebi, ili ću je ja "spakovati" i poslati k tebi! Jel jasno?!

Nemoj da i tebe moram klepati po ušima. A donaciju... ne trebaš davati donaciju. Malo mi je neugodno i krivo što se ja ranije nisam potrudio. Vidim da je vrlo srećna što radi.

A Stanoje kaže da je odlična pomoćnica. Tako, donaciju zadrži. Pare ću tražiti u slučaju da ti ja budem morao pomoći oko nje. Ako to odradiš sam, onda smo kvit."

216

********* Prvi Jolandin "slučaj" je baš bio bik! Vlasnik - jedan zatucani stočar. "Prvo, pa muško" mislila je u sebi. Tražio je Stanoja. Hitno.

"Ja sam isto veterinar... ali za sitne životinje."

"Koje sitne životinje?! Moj bik ima 400 kila!"

Ipak, morao je popustiti. Nakon telefonskog razgovora s veterinarom, poveo je nju. A bik je bio dobrica sa gadnom infekcijom. Udario je u ograde pokušavajući da dođe do "djevojaka" i povrijedio se. Kleknula je na slamu, milovala ga i pričala mu.

"Budaletino muška, mogao si da izgubiš glavu, a još gore da "odcvikariš" rasplodni aparat!" - kritikovala ga je nježno. On je samo tužno muknuo. Znala je šta treba.

Drugi hitan slučaj su bili prasići. Ušla je u punu štalu od dvadesetak prasića koji su nešto klonuli. Brzo je otkrila da je problem u hrani. Pokvarila se zbog loših uslova čuvanja.

217 Sve svoje dogodovštine je pričala Maksu, smijali su se ko blesavi. Jolandine brane su sve jače popuštale. Od kada se pojavio, samo joj je jednu po jednu muku skidao sa srca.

Osvajajući polako taj prostor za sebe.

Nije nikada pomislila da bi joj se svidjelo gacanje po blatu i štalama. Oni su imali vježbe i na farmama, ali se nije osjećala kao sada. Čak je bila toliko dobro raspoložena nakon "operacije bik", da mu je rekla neka skine majicu sa sebe da ga gleda...

On je naravno, da bi udovoljio svojoj dragoj, skinuo sve.

Ipak se nije usudio da istu uslugu traži od nje. Ima vremena, neka se navikne pa će tražiti... Dirnulo ga je koliko je srećna u radu sa životinjama. Nikad je nije vidio veseliju.

Priznala mu je da je možda pogrešila izabravši kućne ljubimce. Sviđao joj se rad na terenu.

"Zaljubila sam se u Macana!"

"Zaljubila? Ko je "Macan?"" - čudio se Maks.

218 "Pa bik! - smijala se. Koja je to maza... Kad je vidjela mene kako ga mazim, sad ga i vlasnikova kćer tetoši".

Posao "pomoćnice" je Jolandu potpuno transformisao.

Kao da se opet rodila.

Jedan jarac je isto zaključio da je "very zgodna" pa ju je jurio. Nije se htio odvojiti od nje, stalno ju je pratio i gurkao. Ona bi ga pomilovala smijući se, i pokušala da se izvuče, ali joj nije dao da mrdne. Vlasnik je to snimao i poslao kasnije Jolandi na telefon. Ona naravno svom Maksu...

*********

Brzo se pročulo za Jolandin uspjeh.

- Zdravo striče! - veselo ga je pozdravila. Svratio je da ih obiđe na jednoj maloj farmi. Ona i veterinar su pregledavali stado.

Nije primjetila poglede koje su njih dvojica izmjenjali na ovaj veseli pozdrav.

219 - Čuo sam da se "proslavila". Ne mogu da vjerujem, pa sam došao da se vidim lično. Je li moguće da je uspjela?

Sad mi je jako žao što se ranije nisam potrudio...

- Ko je mogao znati! Mi smo stara škola... ali mi stvarno pomaže. Što jest, jest, ne mogu da osporim. Sad počeli i ovi mlađi što imaju po dvije kokoške da dolaze kod nje.

Pa koka kaki, da prostiš, zeleno govance, pa jel' smije da jede ovo... Ja im naplatim lijek i savjete, i svima dobro.

Po njenim razgovorima, vidim da sam ostario. Pola ne razumijem.

- Ne navikavaj se na nju previše. Iduća destinacija joj je Austrija. Samo čekam priliku... E onda ću da Maksimilijanu uzmem onih 10000 evrića!

-Phihihi... jesi lud! Al' ćemo za te pare da od kolibe napravimo Hilton!

Nije prošlo nedjelju dana, Maks mu je javio da stiže oprema.

Neki grmalj od momka je, u tri puta sve prenio iz kombija. Složio je uredno sanduke, kutije, kese u stričevu radnu sobu.

220 Poslije je Jolina strina pričala njenoj majci Stanislavi, da su se iz sobe, da prostiš, čuli zvuci kao da se seksa s nekim. Sve samo oh, ah, uu...

Pitanje kako bi to leglo Jolandi da je znala.

221

POGLAVLJE 15.

- Pa ti si Jolandi namjestio posao! - Momo mu priđe dok je sjedio pred televizorom.

- Odakle ti to? - Maks se namrštio. Ništa nije moglo ostati tajna. Počelo ga je nervirati kao i Jolandu.

- Rekla mi je Majda. Kaže da si to uradio preko njenog strica.

- Pomogao si joj? - i Rale ga je upitno pogledao.

- Zamolio sam ga... Uspio je da je zaposli kao pomoćnicu kod lokalnog veterinara. Vrlo je srećna i zadovoljna.

- Može ti se to obiti o glavu. Možda bi prije došla, da sad nije dobila posao... - Rale ga upozori.

- Ne mogu tražiti da ostavi majku. Ovako je barem srećnija, jer ima posao. Sad smo na testu oboje. Važna mi je, i moram da čekam.

222 - Pronaći će se neko rješenje, ako te zaista voli - tješio ga je taktično.

- Pa ako ti voliš nju, preseli se kod nje. Jednostavno je Momo je po običaju imao briljantna rješenja.

Rale i on su se pogledali rezignirano.

- Od kada se "plišane kuce" razumiju u ljubavnu tematiku? - Maks ga je strogo pogledao. Nemaš pojma o životu!

- Ma vi samo komplikujete! Prodaš sve i kupiš onu pumpu na kojoj ste se sreli. To bi bilo tako romantično!

- Bolje ti misli šta ćeš ako te Majda šutne... - vrtio je Rale glavom slušajući Momine savjete. Šta ćeš ti ako Maks proda firmu? Ko bi te zaposlio? Možeš biti samo "plišana kuca" nekoj od 50+!

- Neće me ostaviti!

- Ma već te šutnula! Daleko od očiju, daleko od srca palio ga je Rale.

- Sigurno će me neka voljeti! Druga, ako neće ona... gledao ih je ko tužno kuče.

223 - Oće, ne brini. Oće u dvadeset i četvrtoj. Ali u trideset i petoj se teško odlučiti za drugu. Još ako si sve karte stavio na jednu... - nježno mu je objasnio Maks.

Momo je ovo slabo razumio. Gledao je zbunjeno jednog, pa drugog.

Bio je u velikoj dilemi. Nedostajala mu je, i to ga je poprilično dekoncentrisalo. Barem se tješio da joj je olakšao situaciju. Shvatili su svi da je dobra veterinarka.

Mogla bi naslijediti ambulantu od starog Stanoja. Na tu pomisao bi mu skoro loše došlo.

Odlučio je čekati do njenog rođendana. Onda je mora, kako zna i umije, nagovoriti da mu dođe u posjetu. ********* Jolanda je bila svjesna njegovih muka. Bio je strpljiv.

Za sada su uživali u svojim večernjim razgovorima i ljubavi. Ali je po nekim Maksovim "taktičnim" izjavama, razumjela da jedva čeka njen dolazak. Živio je u kući sa muškarcima, i nije joj bilo jasno kako to da izvede. Da je bio sam, vjerovatno bi otišla. Ovako...

224 Razgovarala je s Nušom o tome.

- Ne mogu dugo da ga zavlačim Nuki. Ne bi bilo fer. Znaš šta sve može da se dogodi. Šta ako mu dosadi čekati, pa poklekne? Vidjele smo mnogo veza i brakova, koji su se desili iz razočaranja i nepažnje. Muško ode, napije se, startuje drugu ili ona njega. Često ostane i trudna. I kraj.

A žensko iz razočaranja prihvati prvu budalu koja joj priđe.

- Da... na tebi je da odlučiš. Šta misliš da odeš za praznike kod njega? Radi li mu firma ili su svi slobodni?

Možete biti negdje u hotelu ili na planini. Ne morate biti u kući - predlagala joj je prijateljica.

- Probaću provjeriti... to nije loša ideja. Negdje na neutralnom terenu. Ne uspijem li sada, onda ću probati oko mog rođendana smisliti nešto. Ako se nešto ne desi uzdahnula je misleći na majku.

- Biće sve u redu, trebaš mu odmah reći da može planirati. To će ga usrećiti.

225

********* - Šta je Stanoje? Zamirisala piletina? Šta tebi bi da zaposliš ovo luče? Pazi da ti žena ne razbije tavu o glavu.

Ili još gore, da ti sačmarom ne uljepša dupe! - Joli je iz kuhinjice čula neobičan razgovor.

Upoznala je do sada dio Stanojeve klijentele. Većina nije bila oduševljena ženskim veterinarom, ali bi to Stanoje rješio, hvaleći nju. A imali su 7-8 totalno "neprilagođenih" mušterija, koje ponekad nije bilo lako slušati. Izgleda da je došao još jedan takav.

- Ne bulazni, došla je na preporuku mog prijatelja lovca!

- Lovci se zauzeli za nju?!

- Ima ona boljeg od njih... Radi u Austriji. Rekao nam je da tražimo šta god želimo, samo da je zaposlimo. Dobro se snašla. Doći ćemo k tebi za koji dan kad mi stigne materijal.

Stajala je u kuhinjici ne pomjerajući se.

226 Znači tako... Maks je molio strica. Očito je bio vrlo uporan. Stric je donedavno mislio da ona nije sposobna prići kravi, na bliže od pet metara.

Nije znala da li da se raduje, ljuti, razočara... A nije imala ni vremena da o tome sada misli.

Idući kući pješice, zvala je prijateljicu.

- Nuki... saznala sam nešto novo danas. Maks je urgirao kod strica da mi nađe posao.

- Stvarno? Divan je!

- Ja sam pomalo zbunjena. Na putu sam kući, neću da moji čuju za ovo. Ne znam trebam li se ljutiti, ili mu zahvaliti, ili šta?

- Pa meni se čini da se žrtvovao za tebe Joli. Našao ti je posao, a sigurno bi želio da dođeš k njemu. Čim si počela raditi, teško da ćeš brzo k njemu.

- Misliš da je tako?

- Vidiš li koliko si srećna? Nisi ni ti znala da voliš rad na terenu. Svi su iznenađeni. Maks te voli toliko da te je razumio bolje od svih.

227 - Znači da mu zahvalim? Dobro... reći ću mu.

"Pomogao je meni, a odmogao sebi" razmišljala je. Niko nije mogao osporiti da je to čista ljubav. ********* Bilo je pitanje kad će ona čuti da je i on umiješan.

- Maks... nešto se priča... - vidjela je odmah da je zatreptao i uznemirio se.

- Joli, razgovarao sam sa tvojim stricem... samo sam ga zamolio... - zaledio se od staha.

- Nemoj dalje... - osmjehnula se. Slutila sam da ti stojiš iza toga. I ne muljaj mi! Pročulo se da je stric dobio takvu "artiljeriju" koju još ne zna ni upotrebiti. Strina kaže da mu svaki dan dolaze neki "specijalci" i pokazuju kako se rukuje s tim.

- Stvarno?! Jao, jadnik... - smijao se. Joli... ljutiš li se?

- Sve mi je bilo čudno od početka... Prvo jutro na poslu, a meni Stanoje priča da trebam hitno uvatiti bika za rogove.

- Uh!

228 - Ja nikako da shvatim kojeg bika to trebam ukrotiti. Kad ono ispade da trebam srediti tebe - šalila se nježno.

- A tog "bika"! Hahaha... Znači, u redu je?

- Pošto smo u takvom odnosu, neću da ti zahvaljujem.

Treba nekako da ti uzvratim pažnju. Razmišljala sam šta da uradim. Najbolje da budem iskrena i kažem ti svoje dileme.

- Da? - prestao je da diše.

- Makse... kad budeš imao vremena doći ću k tebi ili ćemo negdje otići na 3-4 dana. Da znaš, neprijatno mi je s tolikim momcima u kući.

- Uhh... Joli - odahnuo je vidno.

- Možda ako momci idu za praznike kući... ili ti dolaziš ovamo. Možemo i ovdje provesti nekoliko dana zajedno.

- Volio bih ipak da dođeš k meni. Da stekneš neki utisak, navikneš se... da vidimo hoće li ti se svidjeti.

- Dobro, ako si tako odlučio... imaš oko mjesec dana da to organizuješ.

229 - Joli... usrećila si me nemjerljivo - priznao je gledajući je s ljubavlju.

- Znači, ispunila sam ti sve želje?

- Kad sam ja to rekao? - ovo ga je zbunilo.

- Imaš još želja?

- Naravnooo... nisam ni počeo. Evo ako si raspoložena, mogli bi sa mnom pričati malo... manje obučena...

- Samo si čekao priliku... - uzdahnula je, svjesna da ima sigurno stotinjak zahtjeva koji čekaju red i njenu spremnost da ih ispuni. Ajd' dobro... - skine ogrtač i ostane u pidžami.

- Je li bolje?

- Pa gornji dio ti je kao tunika... šta će ti donji dio stigla su nova "uputstva".

Joli skine i donji dio pidžame.

- Sad bi mogla malo prošetati u toj mini haljini...

Prošetala je, ne baš graciozno.

230 - Nemoj tako nervozno, još ćeš pasti! E, tu, tu! Stani tu pred ogledalo! Ooo baš je dobro! - zadovoljno uzdahne gledajući nasmijanu Joli u ogledalu.

- Je li bilo dosta za danas?

- Nemoj sad prekidati... - zavuče ruku pod svoju majicu gladeći se po prsima.

Joli privuče stolicu ispred ogledala, i uzme četku.

Provuče je kroz kosu, zatresavši glavom kad se raščešljala.

- Aaa... vruće mi je - uzdisao je.

Ona ustane i priđe tabletu.

- Toliko za večeras Makse Maksimilijane... - osmjehnula mu se nestašno.

- Nemoj prekidati! Ne sada!

- Laku noć. Volim te - nemilosrdno je prekinula vezu.

Ostao je bez teksta, ne uspjevši je ni pozdraviti. Rekla mu je da ga voliiii!

231 Zvono se opet oglasi. Joli se osmjehnu. Nije htio da je pusti, sad kad je izgovorila čarobne riječi.

- Molim Makse? Nešto si zaboravio?

- Šta si ono maloprije rekla? Nisam siguran da sam dobro čuo...

- Pretpostavljam da misliš na ono "volim te" - mirno se smješila. Nije htjela da vrda.

Glavu je približio ekranu. Crne oči su sijale kao stotine zvijezda. Smješio se gledajući u nju bez riječi.

- I ja tebe volim. Volim te, ne mogu da funkcionišem bez tebe. Eto toliko te volim...

Dugo nije zaspala. Nije se kajala ni zbog jedne riječi.

Laknulo joj je.

Nije imala pravo da oteže i zadržava ga, ako nešto ne misli konkretno da mu pruži. Dala je sebi rok. U slijedećnih nekoliko mjeseci mora donijeti odluku. Bilo joj je divno s njim, osjećala se kao kompletno biće.

Udahnuo joj je život, svojom ljubavlju i povjerenjem otvorio je njeno srce. Pripadalo je njemu.

232

********* Pripreme za njen dolazak su se vršile sa obe strane.

Mjesec dana mu je bilo dugo čekati, pa je u jednoj turi odvezao momke kući i saopštio svojima da ima ozbiljnu djevojku.

Na povratku, svratio je do nje. Došao je direktno u ambulantu. Ona i Stanoje su se pripremali za posao što ih je čekao u ponedjeljak.

- Znači ti si taj Maks - veterinar mu je srdačno protresao ruku. Evo vidiš Jolanda, kojeg sam ja tebi bika predlagao da ukrotiš...

Pustio je da izađe ranije s posla. Zbog Maksa. Ionako je bila subota. Kući su ga njeni dočekali oduševljeno. Ali sa nevjerovatnom vješću...

- Tetka hoće da ide s tobom... Ona bi u kupovinu...

Jolanda je zabezeknuto gledala u majku.

- Tetka? Valjda Majda?

233 - Ne, ne. Ne može Majda. Hoće tetka u šoping... - gledali su u nju čekajući reakciju.

- Pa nije problem... - Maks se nekako sabrao, dok su se on i Jolanda pogledavali.

- Vidjećemo još... ko zna hoće li Maks biti slobodan.

Možda i ja budem zauzeta, pa ne odem - razočarano i zbunjeno promrsi ona.

E, druga vijest je bila mnogo povoljnija...

- Makse... pošto si ti sada... - kako da kažemo - naš, pozivamo te u našu kuću. Mislim da... da spavaš kod nas.

Njen otac je zbunjeno pogledao u ženu.

Stanislava se osmjehnula mladom paru klimajući glavom.

- Barem išta - prošaputala je Joli, zaklonivši usta rukom.

Maks joj namignu, drugim uvom slušajući njenog oca.

234

********* - I šta ćemo sad?

- Polako Joli, da vidimo šta namjeravaju. Moraš priznati da su do sada sve radili kako bi tebi pomogli. Možda imaju neki plan... Nemoj da se buniš, snaći ćemo se. Ja ću biti na praznicima, izvešćemo je. Možda i Momo poželi dadiljati moguću taštu...

- Hahaha... - na ovu ideju su se oboje morali smijati.

Barem su bili zajedno tu noć. U njenoj sobi.

- Nedostaje mi tvrda klupa iz vikendice - zadirkivao je, upavši skoro do patosa kad je legla na njega, smijući se.

- Bolje ti je pazi da ne škripi kad se mrdaš - savjetovala mu je između poljubaca.

Joli je napokon dočekala da ima "običan" ljubavni život kao većina zaljubljenih djevojaka. I da spava u zagrljaju čovjeka koga voli...

235

********* Maksu je bilo najvažnije da ona dolazi. Da je trebao primiti i deset migranata s njom, i na to bi pristao. Samo da dođe. Tetka ga nije brinula, računao je čak na njenu pomoć.

Ali je zato Momo dobio slom živaca. Momci su ga spremno čekali sa nevjerovatnom informacijom.

- Momo jesi čuo da dolazi Jolanda?

- Dolazi? - oči su mu zasjale.

- Ne dolazi sama... - palili su ga dalje.

- Majda? - skoro je prošaputao. Nadao se jadnik...

- Blizu si... nije Majda nego ti stiže buduća tašta!

Momo je ukipljeno stajao. Kuća se tresla koliko se ekipa smijala.

- Dolazi tašta da te vidi i provjeri jesi li dobar za njenu kćer!

- Makse?! - skoro se jadnik srušio.

236 - Žao mi je Momo... Jolanda dolazi s tetkom. Vjeruj mi ni ja to nisam očekivao, ali neka dovede koga god hoće samo da ona dođe. Izvini, sad mi je najvažnije da se pobrinem za sebe. Ti još imaš vremena i prilika.

On više nije slušao šta mu Maks govori, petljao je po mobilnom telefonu.

- Sigurno jadnik zove Majdu...

Bez riječi se uputio stepeništem prema svojoj sobi. Majda je naravno šizila, zaboravivši reći da to veče već ima ugovoren izlazak. Drugarica joj je javila da se super momak interesuje za nju. Naći će se u diskoteci... ********* Vijest da tetka ide s Jolandom je, nakon nekoliko dana, stigla i do strica. Došao je sav namršten k njima.

- Dobro snajka, šta će tvoja sestra u Austriji? Možda joj se advokat "oficao" pa bi i ona da se uda? - gledao je namršteno u Stanislavu.

Objasnili su da ide u kupovinu, i da se nađe Joli ako treba.

237 - A za šta će joj trebati, molim te? Šta to ona zna, što Jolanda ne zna?! Ona je već odavno zaboravila šta treba raditi! Da neće spavati između njih dvoje? Dosta budalaština! Maksa i Joli ostavite na miru! Nemoj da ja moram intervenisati. Neka uzme muža i provede se s njim kako zna i umije. Turi mu u supu vijagru, i eto ti veselja!

Hahaha... ********* - Aloo! Maksimilijane!

- Pozdrav i Vama striče! - Maks je znao da ima nekih novosti...

- Slušaj, rješio sam ti problem.

- Koji konkretno?

- Stiže tebi tvoja golubica bez one vještice na metli!

- Joli dolazi bez tetke? Pa ko vam je to rekao?

- Ja! Ja sam rekao! Ti se sad ravnaj po tome. Naravno, čim sam ti rješio problem, imam ideju kako to "naplatiti".

- Šta god tražite malo je, koliko mi pomažete...

238 - Hehehe... jesmo li sad skoro rodbina - Maks je čuo ogroman ponos u stričevom glasu.

Očekivao je da mu kaže šta ima na umu.

- Ali Makse, to nećemo preko telefona. Krupna je stvar.

Ti lijepo dođi po nju, ali uveče, tajno... Prije toga, nikome ne govori kad dolaziš. Zovi me na telefon kad stigneš u grad - napomenuo mu je zavjerenički. ********* Kako su se dogovorili, tako je i napravio. Joli je rekao da stiže ujutro po nju. A stigao je uveče oko devet. Stric je imao fantastičan predlog. Ako uspiju da ga provedu...

U 23 časa parkirao je ispred Joline kuće. Vanjsko svjetlo se upalilo čim se približio kapiji.

- Pa ti si stigao - čudila se ulijećući mu u zagrljaj.

- Jesi li spremna? Prespavamo, i ujutro rano krećemo osmjehnuo se tajanstveno.

Klimnula je glavom da pristaje.

239

********* Kuća joj je bila praktično poznata. On je nekoliko puta šetao s telefonom, pokazujući joj kako izgleda.

Maks je u dogovoru s njom, organizovao dvodnevni izlet na jedno lijepo skijalište.

U kući trenutno nije bilo nikoga. Odveo je u svoju sobu da se raspremi i istušira. On im je servirao ručak.

Spakovali su njeni, da im se nađe. Šetali su poslije ručka po kući, pili kafu i razgovarali.

- Makse, jesmo li sami u kući?

- Jesmo do ujutro, dva momka su na terenu (iznajmio im je prenoćište da se to veče ne vraćaju, nije htio da joj bude neugodno). Znači li to da imaš neke ideje?

- Imate li kamere po kući? - nepovjerljivo je gledala po zidovima.

- Hahaha... nemamo ovdje, imamo vanjske. I prizemlje je pokriveno jer pripada firmi.

240 - Ne mogu valjda da nas gledaju... kao onda kad su tebe pratili?

- Ne brini, u mene je glavna šifra. Ja im prekidam "tv prenos" kad hoću - zafrkavao se.

- Pa dobro onda... - odahnula je i opustila se. ********* - Šta misliš da se odmorimo? - predložio je.

- Pa ajde ti, vozio si, umoran si...

- A ne, ne... mislio sam zajedno - gledao je "gladno".

- Hmm... dobro - složila se.

"Tri dana je bio u kolima, malo će se "zabavljati", pa neka odmori za sutra" razmišljala je.

S rukom u ruci, krenuli su prema spratu. Džentlmenski je pustio u sobu, pritiskajući jedno dugme na zidu.

- Malo muzike? - upita galantno.

- Ovo mi je nešto poznato... - malo se namrštila.

Osmjehnuo se nekako čudno na ovo.

241 Izvadi telefon iz džepa i "pročeprka" po njemu.

- Dođi da vidiš... - priđe joj.

Stajala je pored prozora, gledajući kako izgleda mali parkić pod svjetilima. Zagrlio je i pustio snimak.

- Pa ovo je snimljeno na Novu godinu!

Ugleda sebe kako unezvereno korača preko sale kao neko nestvarno stvorenje. Pod čudnim svjetlima i odsjajom haljine, stvarno je izgledala fantastično.

- Jaoo... snimao si! A vidi mi lica! Izbezumljena, izgubljena totalno! Sva sreća da ovo nisam vidjela to veče!

- Pogledaj pažljivije taj izraz lica, pogledaj kako izgledaš koračajući... mistično, sijaš kao svjetlost... - uzdisao je prislonivši glavu uz njenu.

- Ja samo vidim da izgledam tri puta izbezumljenije nego što sam ja to mislila! - smijala se. Ko zna koliko si puta pogledao ovaj snimak i još te pali - bockala ga je nestašno.

242 - Svaki put mi je kao prvi... možeš li sada da bar pretpostaviš kako sam se osjećao to veče... Kad smo krenuli ovamo, Rale je vozio. Ja sam cijelim putem pregledao sve telefone da vidim je li te još neko od momaka snimio.

- Makse... smijem se, jer mi je drago da sam te očarala, ali meni ovo sve govori u kakvoj situaciji sam bila. Da se nismo sreli... ne, ne, da nisi bio uporan ja bi i danas bila u svom paklu - prozborila je boreći se sa suzama.

- Ljubavi... ti bi pobjedila, siguran sam da bi se izvukla.

Mislio sam da si princeza, dok nisam saznao kakve sve muke imaš. Ti si kraljica izdržljivosti i smirenosti.

- Pa tebi nisu trebali "filmovi za odrasle" od Nove godine! Koliko imaš još toga? - vidjela je na listi da ima još snimaka pod nazivom "SJAJ U NOĆI".

- U telefonu su mi deset najdražih. Pogledaj ovaj... kad smo zajedno sjedili za šankom. Snimao Rale.

- Jaoo... - pocrvenila je gledajući snimak gdje sjede okrenuti jedno drugom, glava približenih, oboje nekako napeti... Izgledalo je da će svaki čas završiti u zagrljaju.

243 - Aaa... primjetila si! - pobjedonosno je podbode. Na snimku se golim okom vidi vatra između nas!

- Jao Makse - smijala se - neprijatno mi je, neću više da gledam to! Kako to da mi nisi ranije pokazao? - sjeti se odjednom - namrštivši se.

- Pa da mi pobjegneš... sad si na sigurnom, u mom zagrljaju - namigne joj i spusti usne na njene.

- Hvala ti... hvala ti za sve... za razumjevanje, što si me spasio od mene same... za sve.

- Isto tako i ja zahvaljujem onoj noći, životu, Bogu, svim silama, što sam te našao... Tek kad sam te upoznao, moj život s kojim sam do juče bio prezadovoljan, izgubio je smisao.

Grleći je oko ramena, povede je do kreveta. Podigao je pokrivač i pogledao u nju.

- Ovaj tvoj je izgleda 2,5 x 2,5 metra! Nije kao moj!

- Dođi... "ne boj se neću ti ništa, treba mi rame za plakanje..." - nježno, prenježno je gledao i pjevušio stihove poznate pjesme.

244 Poljubila ga je u bradu, prvi put osjetivši da su njih dvoje ustvari jedno. U stranoj zemlji, bez ikoga svoga, na početku novog života... Niko im više nije trebao. Zajedno su mogli protiv cijelog svijeta.

- Da se presvučem...

Ponijela je lijepu spavaćicu, poklon od Nuše, mada je sumnjala da će joj mnogo trebati. Obukla je i pridružila mu se u krevetu. Pratio je s osmjehom dok je prilazila.

- Skoro ne vjerujem da nisi san... - uzdahnuo je zadovoljno.

Namjestio joj je jastuke, i privukao je bliže k sebi.

- Kako si? - pitao je šaljivo, nježno je privijajući uz sebe.

- Dobro za sada. Kako si ti? Da nisi nervozan? Hoćeš li... išta moći... - prihvatila je zafrkavanje.

- Kako mirišem... kako si topla - uzdisao je milujući je po obrazu. Nije mogao da je se nagleda.

Ona u njegovom zagrljaju... Sve je napokon bilo onako kako treba. I njeno srce je to osjetilo. Ćutali su ispreplićući prste i uživajući u neponovljivom trenutku.

245 - Otežeš?

- Uživam u trenutku... ne želim da ovi trenutci nikad prođu.

- Nek ti bude... - osmjehnula mu se.

- Sjajnokosa... - prošaputao je spuštajući usne na njene.

Izgleda da mu je to bila "šifra". Čim bi to izgovorio, slijedio bi vatreni dio...

Polako je spusti na jastuk. Rukama prebačenim oko njegovog vrata, Joli ga privuče bliže k sebi...

- Srećna sam što smo zajedno... - prizna mu.

Vrijeme za priču je isteklo...

********* Probudila se ujutro rano. Sasvim prirodno je otišla do kuhinje i sipala sebi sok. Imala je utisak da u kući živi godinama.

Vratila se u sobu i stala pored kreveta. Nije odavno vidjela nešto što bi je toliko usrećilo.

246 Ležao je potrbuške, do struka pokriven, i mirno spavao.

Skoro nisu do sada ni imali prilike da na miru, sami, uživaju jedno u drugom. Nije ovo bio samo njen prvi boravak u kući, nego i njihovo prvo pravo druženje.

Nastojala je polako da se smjesti pored njega. Čim je spustila glavu na jastuk, osjeti njegovu ruku preko sebe.

- Kuda je moja ljubav krenula? - promrmljao je otvorivši oči.

- Neću nigdje, ne brini... spavaj dalje - pomilovala ga je po obrazu.

Privukao je uz sebe, namjestio se i nastavio da spava.

Njoj se nije dalo. Navikla se buditi ujutro kad bi otac išao na posao. Ispratila bi ga i provjerila kako je majka.

Zažmurila je i mirovala tako. Već se, tako sjedeći u njegovom krevetu, u njegovom zagrljaju, osjećala kao da tu pripada. Da joj je tu mjesto.

Odjednom osjeti kao da je prstima dodiruje. "Refleks" zaključi.

247 - Kako da ja spavam ako si ti odmorna i budna? - pitao je ne otvarajući oči.

- Spavaj, uživam u trenutku kao ti sinoć.

- Uživaćemo zajedno... - povuče prekrivač i gurnu ga na pod. Ujutro je izgledao više volio raditi nego pričati. Za čas se našla u njegovom zagrljaju...

- Dobro jutro... - gledao ju je zapuvanu.

- Sad mi kažeš dobro jutro? Da nisi okasnio? Ima više od pola sata da si budan!

- Ali mi je sad sve dobro...

Bilo je rano za ustajanje. Izvadio je iz fioke nešto...

- Ima još iznenađenja? - čudila se.

- Tvoja Džoker želja! - podigao je, pa je shvatila šta je.

- Jesi li mi je dala za nešto konkretno?

- Dala sam ti je... ako se nešto desi... da imaš oružje kojim ćeš možda spasiti, ne samo sebe, nego i mene.

Mada nakon svega što se desilo... ti znaš više o meni, nego ja sama o sebi.

248 - Nisam nikoga razumio prije tebe, jer nikoga nisam tako volio. Sve to razumijem i prihvatam. Ali mi izgleda nikad neće biti jasno kako si me onako mogla za jedva tri sekunda potpuno onesposobiti na pumpi. Od tada, ja više nisam isti. I bio sam svjesan odmah to veče, da ja više nisam ja...

********* Kolege su mu stigle taman kad su se njih dvoje spremali krenuti. Upoznali su se, i malo sjeli s njima. Ovu dvojicu Joli do sada nije vidjela. Nisu bili ono veče u hotelu.

Malo toga je zapamtila. Još uvijek je bila u grču, bilo joj je važno da su zajedno i da ih niko ne ometa.

Sve je bilo lijepo i snijeg i pansion, i alpski predjeli. Ali joj je njegova kuća već u srcu postala dom.

On je desetak puta pričao poslovno telefonom. Načula je da ima problema oko organizacije posla, i predložila mu da nakon ručka krenu nazad.

U kući opet nije bilo nikoga. Momci su bili na terenu.

249 - Idi do njih. Vidi šta se dešava - predložila mu je. Ja ću zvati sve redom, da im pokažem kuću. Dok se ja ispričam... trebaće mi pet časova. ********* Sutra su šopingovali. Bili su oboje sve tiši. Nije im se svidio dio koji dolazi.

On se probudio prije nje. Snimio je telefonom. Da je ima uvijek uz sebe.

- Opet me snimaš - zavrnula je očima smješeći se.

- Pravim album naše ljubavi... - spustio se pored nje na krevet i okrenuo kameru da mu se osmjehne za zajednički snimak. Šetajući po trgovinama, pričali su o porodicama.

- Jesu li ti rekli da su stric i tata polubraća?

- Jeste, tvoj stric mi je rekao da ti je otac "pekmez" a da je on "sposoban" na svoju majku...

- Majka Bosanka otac Crnogorac. Sad znaš zašto onako "lijepo pjeva". I majka mu je bila grlata.

250 Ispričala mu je i cijelu priču o majci, kako se razboljela kad se ona vratila s fakulteta.

- Nekako mi je u dvadeset i trećoj sve krenulo nizbrdo. I svaki dan sam bila na klackalici... Nisam znala šta donosi sutra i nisam mogla da se posvetim ničemu...

Od njega je saznala da je sa prvom ozbiljnom djevojkom bio od sedamnaeste. Mislio je da je dovede kad malo zaradi i sredi se. Međutim, njoj je dosadilo čekati, upoznala je momka i udala se. Imao je tada dvadeset godina. Onda su mu namjestili šemu, ali je imala neke neraščišćene račune sa bivšim... voljela ga, pa mu se vratila. Treću je sam našao, Austrijanku, imao je tada već 27 godina. Ona je imala svoj stan, on svoj, i nije željela da zajedno žive.

Malo po malo, vrijeme je prolazilo.

- Dobra stvar je čim ne bi imao djevojku, posao bi mi krenuo ludo. Kuća mi je uletila kad sam raskinuo sa Austrijankom. Na trideseti rođendan sam se uselio u kuću.

251

********* Zatekli su momke ispred TV-a kad su se vratili uveče iz šopinga. Da bi ih ipak malo počastila i upoznala, umjesila im je kolače.

Postala je dio njihove ekipe. Maks je zaslužio da se ona potrudi oko njemu važnih ljudi. I on je to uradio za nju.

Tu noć su slabo spavali. Skoro je panika uhvatila zbog razdvajanja. Ona je inzistirala da ide busom. Da bi on mogao brže doći k njoj. Maks nije htio ni čuti.

Od momaka je čula da im prijatelj ide kući. Pitala ga je bi li mogla s njim. Ako on ima povjerenja u njega.

I tako je ujutro, nakrcana, slabo naspavana, izljubljena i izgrljena, krenula s čovjekom. Bio je jako fin i prijatan.

"Volim te" rekao joj je Maks usnama, bez glasa, kad je sjela u kola u vezala se. Nagnuo se kroz prozor još jednom i poljubio je.

Javljala mu je putem gdje se nalaze.

252

********* Joli se morala vratiti u "Stanojev" svijet. Nije joj to bilo lako. Bila je polu-prisutna.

Dobili su svi poklone, sa svima se ispričala, ali joj je sve djelovalo daleko i nerealno.

"Mogu da idem s tobom do tvojih, ako želiš. Kad ti bude zgodno, ne mora baš odmah." Ponudila mu je to dok su vodili svoje "krevetske" razgovore.

Maks je brzo radio. Nije prošlo desetak dana, već je imao ideju.

- Ljubavi, bi li mogla za prvomajske praznike sa mnom?

- Mislim da bi... Makse, imam jedan predlog. Bi li mogla povesti Nušu s nama?

- Odlična ideja! Ionako dolje nećemo imati mira, pa će ti ona još dobro doći.

- Možda onda da povedem i strica? - šalila se.

- Njega ću ja lično odvesti do mojih. To je moj zadatak.

253 - Meni se čini da se ti s njim više čuješ nego sa mnom...

- Šta ćeš, muški razgovori...

********* Tako su njih troje završili kod njegovih. Majka ju je spakovala ko da se udaje i nema namjeru da se vraća.

- Makse, a gdje ćemo sa mojim i Nušinim stvarima? pitala je zbunjeno jer nije bilo više mjesta osim za njih.

- Dušo, ostavite to, uzećete od ženskih članova familije po suknju i to vam dosta - zafrkavao ih je.

Ipak im je montirao nosač, da "fensi" koferi vide njegovu rodbinu...

Rodbine je bilo more... Nikad nije vidjela takvu gužvu.

Kuće su im bile ogromne, sve jedna uz drugu. Samo su šetali tamo-vamo, od jednog do drugog. Trudila se barem da zapamti njegove članove porodice.

Zafrkavali su ih dobro... Maks se nije bunio. Bio je jako srećan i zadovoljan.

254 "Ooo bracika! Pa ti pade ko zrela kruška. Bez pregovora!

Jesam li ti rekao da ćeš kad navršiš 50 poludjeti. A ti već s 35 odlijepio! Slušaj snajka, on jeste tvoj ali jeste i naš... moramo se grebati o njega i dalje. Nemoj da nam krvariš odnose. Većinu smo djevojaka i žena navatali zahvaljujući njemu."

"I ovdje svi radoznali kao kod tebe" smijao se.

"Moji barem imaju dvorišta. Ovi tvoji tri metra jedni od drugih. Ako su imali za kuće od 200.000 evra, pa što nisu kupili veće placeve!"

"Ostaci plemenskog života. Volimo svi čoporativno da živimo."

"I onda se čudiš meni!"

"Tebi smeta. U tome je razlika. Ja sam se navikao. Nikad nisam živio sam."

Lijepo su se proveli, upoznali, on je iskrcao njih dvije i vratio se u Austriju. Nuša je ostala s njom, imala je još dva slobodna dana.

To su iskoristile da sve "pretresu".

255 Dio utisaka su podjelile sa Stanislavom. Naravno, svi su se interesovali kako je bilo.

Krajem maja otac joj je saopštio da bi mogao posljednje dvije godine do penzije provesti na Burzi. Sredio bi to zbog supruge. Čudila se takvoj ideji.

Vijest je prenijela i Maksu. Ćutao je, shvatajući da ona ne razumije u čemu je štos.

Zamolio je strica da mu pomogne. Ako procjeni da Joli nije saglasna s tim, nije želio da je pritiska. ********* - Je li mala, oćeš ti da ja tvom Maksimilijanu nađem novu drugaricu! Ako nećeš k njemu, ima udavača koliko voliš!

A još za onakvog momka... da ja imam ćer, ih...

- U čemu je problem? - pitala je otvoreno.

- Vidi... sunce strikino... ja sam nešto smislio i rekao to tvom Maksu. On se slaže ako ti na to pristaneš.

- Da? - ovo ju je već plašilo.

256 - Tvoj tata bi mogao na Burzu do penzije, a Maks bi mu doplatio staž i davao platu. Tako da bi bio kući s mamom, da se ti ne brineš.

Nije znala šta bi rekla. Morala je pričati s ocem.

- Tata... ti znaš za stričevu ideju?

- Znam Joli - priznao je. Ne bi da vam budemo teret, može mama i sama do moje penzije. Maks mi je rekao još nešto... da tamo ima neka klinika, on je nosio njene nalaze da pogledaju. Trebala bi primati terapiju nekoliko puta godišnje i to bi joj dosta pomoglo.

Na kraju su se saglasili da će je odvesti ljekarima. A Stanislava nije željela da joj je dokon muž mota po kući.

- Nemoj Joli molim te, više će mi smetati nego pomoći.

Stric će ga odvući tako dokonog u lov, neće biti sa mnom ni dva časa! Snuki me bolje čuva nego on. Ostaće sa mnom, ne dam vam ga. Vi sebi nabavite drugog.

Maks je stigao na njen rođendan i dobio odgovor...

Složila se da pomogne majci zbog zdravlja, ali nisu željeli da ocu plaća staž.

257 Preselila se kod njega u avgustu.

Većina je bila na godišnjem. To su iskoristili da sa arhitektom dogovore koji bi dio kuće mogli prepraviti i napraviti sebi stan.

Valjda je sudbina kuće bila takva, stalno im je neko dolazio u goste. Više je bila kao hotel.

"Neka je i gužva, ali se u njoj samo dešavaju lijepe stvari" razmišljala je Joli ne želeći da otežava Maksu.

Mnogo mu je zgodnije da su firma i kuća na istoj lokaciji.

U jednoj turi, sa njenim roditeljima su stigli i stric i strina. Kuća se orila od njegovih priča i smijeha. Mladi momci su upijali "lovačke" priče ko bajke za laku noć.

Da bi proslavili početak zajedničkog života, odlučili su zimske praznike provesti na moru u toplijim krajevima.

A na godišnjicu poznanstva, 31. decembra, Ford pun ženskog svijeta je stao na pumpi...

Iza njih je stigao džip, pun mladih momaka...

- Dobro veče... poznajemo li se možda? - mladi uređeni, crnokosi muškarac se obratio ženi ispred sebe.

258 - Hmm... nisam sigurna, mislim da si ti onaj što me je prošle godine u ovo vrijeme ganjao ovdje na pumpi...

- To si bila ti? Nisam te mogao zaboraviti. Evo spreman sam za izlazak, jesi li možda raspoložena da odeš sa mnom na zabavu u hotel?

- Pa ne znam... možda bi i mogla. Mnogo sam bolje volje nego prošle godine...

- Ja sam Maks... Drago mi je.

- Ja sam... Jolanda. Zovu me Joli.

Kad je Joli prihvatila Maksovu ponudu začuli su pljesak.

Svi su stajali na sigurnoj udaljenosti i čekali šta će biti.

Zajedno su u dvoje kola krenuli do hotela. U ženskom sastavu su bile Ljubica, Majda, Nuša, Marija i Joli.

Maks je vozio Momu, Ljubičinog momka, i dva svoja rođaka. Jednog što se "spajtosao" sa Jolinim stricem ( momak je bio lovac za stričevu ekipu), i drugog koji bi mogao, po Maksovoj procjeni, odgovarati Nuši.

"Ako Nuša padne na njega, mogle bi vas dvije živjeti zajedno" objasnio je plan Jolandi.

259 "Ako ne padne na ovog tražićemo dalje" složila se.

Ovaj put, imali su zajednički sto. Majda se već tri puta oladila i ponovo zaljubila u godini dana. Sad joj je srce opet bilo slobodno.

Zaključili su da će ona i Momo ove godine napraviti probleme. Iako su ih sjeli podalje jedno do drugoga. Ali su se oni dopisivali porukama ispod stola. Maks je poveo njega, ne znajući da je Majda slobodna.

- Ti prepipaj svog pitomca, ja ću pretresti nju. Neću da mi Ford opet bude mjesto njihovog divljanja - naredila je Joli Maksu. Tetka nema pojma da je ona s nama. Ali se neizbježno nije moglo sprečiti...

Provodili su se divno, u ponoć je Joli isprošena. Uz istu muziku, sličnu haljinu... i istog konobara.

- Mislim da ovaj konobar želi da ga usvojiš. Stalno se vrti oko nas - šapnula mu je Joli dok su plesali.

- Pa pomogao mi je prošle godine, morao sam ga častiti i ove. On nam je kao amajlija...

260

********* Još jedan mladi par je uživao u svojoj ljubavi. Majda se ove godine bolje pripremila. Pobjegli su svima, i ostvarili što su naumili...

- Divna si... Volim te!

- Juu! Hihihi... I ti si sladak, "plišana kuco"... a nisi ni loš... možda ja ipak tebe zadržim!

- Vau, vau! Šta će biti sutra? O tome će misliti kasnije... Sada su bili srećni zajedno.