Život stavljen u reči - Književnokritička razmatranja dr Jovana Lj. Janjića

Др Марина Ј. Јањић

УВОДНА РЕЧ

Недавна појава књиге Речи лете, записано остаје – разговори са професором др Јованом Љ. Јањићем, ауторки Славице Цветковић и др Марине Ј. Јањић подстакла нас је да приредимо о стручном и научном стваралаштву професора Јањића и књигу каква је пред вама. То стваралаштво није мало – чине га више од тридесет посебних књига и на стотине прилога саопштаваних на научним скуповима или објављиваних у научним и стручним публикацијама (листовима, часописима, зборницима и другим гласилима) широм бивше наше домовине – Југославије, како се, иначе, говорило „од Вардара до Триглава“. Навешћемо само неке од градова у којима су они излазили: Битољ, Скопље, Радовиш, Лесковац, Ниш, Београд, Нови Сад, Тузла, Бања Лука, Загреб, Љубљана и др.

Закључили смо, стога, да постоји очигледна потреба да се овако разноврсно и „растурено“ књижевно и научно дело, посебно оно које је остало ван његових објављених књига, приреди и објави као целина – у више књига, или бар у избору. Како су за то потребна финансијска средства, која је тешко обезбедити, то смо се одлучили да у једној књизи, у најужем избору, представимо бар најчешће и најуспешније обрађиване теме, водећи при томе рачуна да буду заступљени и разни облици у којима је обрађивана тематика у одабраним прилозима (саопштења, студије, прикази, рецензије, полемички текстови, писма и сл.).

Како објављена библиографија показује научно-истраживачки рад професора Јањића обухвата више области, више поља интересовања – од оног базичног, каква је проблематика српског језика и књижевности, што му је основна струка и животни позив (из којих области су му магистарска и докторска теза) до методике наставе ових предмета на свим ступњевима школовања, чему се у животу посебно посветио, и историје школства, што му такође временом постаје преокупација. Уз то, нарочито од како је у пензији, окреће се и завичајној проблематици, завичајној историји (посебно школства), етнологији, фолклористици, дијалектологији.

У потврду тога навешћемо овде конкретније тематику појединих области (тематске кругове) његовог истраживачког интересовања и резултате које је преточио у књиге. Те књиге, свакако, према оцени стручне јавности, значе допринос науци о књижевности и језику и другим са њима граничним областима. Tе области (кругови тема) су: Писана књижевност, дневничка проза и народна поезија из периода ослободилачких ратова, Стара, класична народна поезија и проза, Језик – дијалекат, Књиге знаменитих Врањанаца о Првом светском рату, Монографије о школама, установама културе, насељима, Интервјуи и разговори о разноврсној завичајној проблематици, Библиографије литературе о Народноослободилачкој борби, о издањима Народног универзитета у Врању и о другим тематским областима.

Ради илустрације наводимо овде само примере таквих књига: Устанак и револуција у усменаој народној књижевности, Врање, 1985, Усмена народна књижевност – методичко-наставни аспекти, Београд, 1998, Усмене народне пословице, питалице и загонетке у наставној пракси, Београд, 2001; монографије Ратаје у матици времена, Врање, 2003, Основна школа у Ратају (1894–1999), Врање, 1999, 160 година Основне школе у Доњем Стајевцу, Врање, 2000, затим петокњижје Над књигама и рукописима из завичаја (I – V), Врање, 2004 – 2018, Диференцијална граматика...., Врање, 2010, Албанска голгота српске војске 1915. године – Дневнички записи двојице Врањанаца, Врање, 2014. и друге.

Објављена библиографија показује да је стваралаштво професора Јањића наилазило на одјек у стручној јавности, о чему је објављен повећи број текстова, такође од аутора са простора читаве, претходне Југославије. (Настојали смо да и то покажемо у једном поглављу књиге.)

У овој књизи др Јањић је представљен као аутор који разматра стваралаштво других аутора, али и као стваралац о чијим радовима пишу, суде и други аутори. Дакле, у двострукој позицији.То нам је помогло да књигу компонујемо тако да се то јасно види.

Ради тога изабране текстове смо груписали у следеће скупине (поглавља): Други аутори о стваралаштву др Јована Љ. Јањића, Др Јован Љ. Јањић о стваралаштву других аутора, Истраживања др Јована Љ. Јањића о завичајним темама и Додатак. У књигу је унето, одабраних, педесетак текстова. Већина њих за предмет имају углавном завичајну тематику. Реч је о текстовима истраживачке природе. Они пружају сазнања о историјским догађајима везаним махом за врањски крај, о личностима које су у прошлости, у разним научним областима, својим открићима, посебно и задужили ову средину. О таквим личностима се доскора није баш пуно говорило. Ту су и текстови о историји школства, о значајним просветним радницима, затим о ствараоцима, најчешће почетницима, у области књижевности, о језичким специфичностима врањског краја, о проблемима тзв. диференцијалне граматике и сличним темама.

У овом избору текстова није довољно заступљен важан сегмет стваралаштва професора Јањића, као што су, на пример, текстови методичко-наставно усмерени (због разлога поменутих на почетку овог обраћања читаоцима). То су на, првом месту, текстови који обрађују проблематику која у нашој методичкој литератури, па и у наставној пракси, није била довољно обрађивана. У првом реду то се односи на тзв. краће облике народне књижевности, на дијалекатску књижевност и на примену тзв. диференцијалне граматике у настави српског језика у срединама у којима локални говор у већој мери одступа од нормираног, књижевног језика. О томе је он, иначе, објавио у нашим методичким часописима серију чланака и две посебне књиге. На детаљну обраду ових области био је подстакнут искуствима наших најпознатијих методичара која је упознао студирајући на факултетима у Скопљу (основне студије), у Београду (специјалистичке) и у Загребу (магистарске и докторске).

Он, то треба рећи, први код нас систематски обрађује примену диференцијалне граматике у настави српског језика на дијалекатским подручјима. Његова књига о томе бива високо вреднована у стручним круговима. Да бисмо то подцртали, истаћи ћемо неколико мишљења (из текстова који су у овој књизи):

„Др Јован Јањић је, располажући свим потребним знањима, и као дијалектолог и као лингвист уопште, остварио дело од несумњивог значаја и применљивости, од велике стручне и – нарочито – методичке вредности, које ће заживети у наставној пракси и бити подстрек за писање нових диференцијалних граматика, тако потребних, драгоцених, неопходних...“ (Др Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар).

„Зато је ова књига др Јована Љ. Јањића пример како у овај посао треба улазити и како се њиме бавити. Ова књига је, по нашем мишљењу, путоказ како у томе ваља радити да би се српски језик и српски народ објединили што је више могуће у језичком и културно-цивилизацијском погледу. Ово је корисно дело и може да послужи као уџбеник и за ђаке и за наставнике. Као незаобилазан приручник без сумње.“ (Драгољуб Збиљић, Нови Сад),

“Књига др Јањића Диференцијална граматика у настави српског језика на дијалекатским подручјима (Народни универзитет Врање, 2010), допринос је науци о језику и одличан уџбеник за студенте и ученике којима је матерњи језик наречје ван стандардног српског језика, а наставницима може бити веома користан приручник.“ (Мр Љубица Ненезић, Крушевац).

Диференцијална граматика је, због свега тога, од надлежних органа одобрена као уџбеник за примену на учитељским факултетима.

У овај избор унели смо и двадесетак текстова других аутора, често истакнутих научника у областима којима се и проф. Јањић бави, и за које сматрамо да их треба представити нашој средини.

У закључку ових уводних напомена, навешћемо мишљење о стваралаштву професора Јањића, које је исказао један од најбољих познавалаца његовог дела (у предговору књизи Речи лете, записано остаје...,Врање, 2017) које, мислимо, може најбоље да уведе заинтересованог читаоца у ову књигу:

„И свој списатељски део посла Јањић је – као што ће читалац ове књиге видети – обављао с љубављу, с великом љубављу, а ја бих рекао – и зналачки, веома зналачки: тај посао му је такође доносио обиље радости и душевне насладе. Даровит као стваралац, јак на перу, др Јован Љ. Јањић је остварио веома обимно, разноврсно, занимљиво, значајно и у сваком погледу вредно књижевно и научно дело, које ће са протоком времена све више добијати на вредности. Читаоцу ове изврсне књиге омогућено је не само да завири него и да уђе у пишчеву радионицу и да се ближе упозна са тим како су настајала његова главна дела, и она књижевна и она ужестручна, научна. Јањић о свему што је у вези са његовим животом и радом прича полетно, спонтано и живо, а истинито, у свему веродостојно, сликовито и језгровито, сажето, усредоточено на оно што је најбитније, те ће читање ове књиге – верујем у то – за скоро сваког читаоца представљати ужитак, а понајвише, свакако, за читаоце сладокусце. Наслађиваће се њоме не само људи Јањићевог кова него и многи други, јер ће из ње много тога и сазнати, проширити своје сазнајне видике...“

Захваљујући рецензентима на препоруци да оваква књига буде објављена, изражавам своје уверење да ће она бити значајан прилог очувању наше културне баштине и нашега идентитета и да ће, као таква, добро послужити како широј читалачкој публици, тако, и нарочито, школском образовању и васпитању младе генерације.

На читаоцима је, свакако, да то потврде или се с тим не сложе!

Врање, март 2019.

Прим. мр сци. мед. др Марина Ј. ЈАЊИЋ

РЕЦЕНЗИЈЕ

Драгоцени извор за нова истраживања и другачија читања.

Књига Живот стављен у речи – књижевнокритичка разматрања др Јована Љ. Јањића, која треба да дође до руку читалаца, проучавалаца и познавалаца језика, књижевности, културе, дијалекта, историје и других грана друштвене стварности, насатала је као плод преданог рада др Марине Ј. Јањић. Са много смисла за значајне текстове о којима се читало по зборницима, часописима, различитим листовима и билтенима, ауторка систематизује по циклусима водећи рачуна о тематици, актуелности и естетским вредностима. Из одабраних текстова ствара слику о аутору који је писао о изабраним ствараоцима и поштоваоцима хуманих односа у свеукупном културно-просветном, књижевном и научном пољу. На тај начин др Јован Јањић показује се као стваралац и истраживач. О тим квалитетима научног, културног и друштвеног рада говоре три тематске целине које чине структуру књиге.

1) Други аутори о стваралаштву др ЈованаЈањића

Више од двадесетак текстова заузима прво место ове књиге, а говоре о стваралаштву, интересовањима, активно - активностима у културно-просветном ангажовању, истраживању и свеукупном раду професора Јањића. С обзиром на то да је његов труд обухватао широки спектар интересовања, радови наведених аутора стављени су под његов окулар. Ослушкивао је професор своје ученике и наставнике, колеге, а тако су и они проницали у љегове судове о појединим догађајима, естетским вредностима дела, животу који је много пружао али и тражио. Међу ауторима ове прве текстовне целине налазе се значајне личности које су умеле да пронађу у професоровом раду све оно што остаје као универзална вредност, као димензија која дотиче прошлост и садашњост, сведочанство о крају и великанима чији се трагови не потиру. Из ових одабраних текстова исијава драгоцена мисао о професору који је, могло би се рећи, тихо, без помпезних наступа, проговорио, записао и објавио све што је мислио да треба оставити будућима.

2) Др Јован Љ. Јањић о стваралаштву других аутора

Низ од двадесет текстова о различитим проблемима из области просвете, књижевности, језика, дијалекта, о делима завичајних аутора, о завичају као расаднику лепе дијалекатске речи, монографијама, сакупљачима народног блага и других историјских и документарних садржаја, тумачења ауторске и народне лирике, текстова о славним прецима и страдањима у Великом рату, показује дух и смисао професора да језички и смело осветли делове стваралаштва других аутора који су привукли његову пажњу и обузели мисао. Наслови радова и имена аутора наведени су у садржају саме књиге, као и додатни подаци о појединим сегментима из области школства, организације рада просветно-килтурних установа у протеклом периоду, стварања нових односа у образовним системима у циљу осавремењивања наставе и тд. Запажа се симболика у насловима текстова што говори о стваралачком нерву човека који је себе посветио опстанку српског идентитета и смислу да се написана и изговорена реч не заборави.

3) Истраживања др Јована Љ. Јањића о завичајним темама

Вечне теме ратова, ратовања, робовања, настанка народног блага као резултата идентитетског отпора завојевачима, поред других вредних интересовања, привукли су, и чини се, и даље привлаче пажњу професора Јањића у наведеним текстовима и књигама насталим као резултат систематског истраживања прошлости. Текстови који су поређани и сређени у овом делу књиге говоре о друштвеноисторијским приликама на овом подручју, савременици би рекли рубном, стању српских школа, о учитељима који су долазили и одлазили доносећи нешто ново и другачије у организацији васпитно-образовног рада, развоја средине и стања духа дуго поробљених становника јужне Србије. Посебно место заузимају аутори рођени на овој тромеђи – Риста Т. Николић и дело (не само једно) Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве; Јован Хаџивасиљевић и увек актуелно дело Јужна Стара Србија. Своје родно Ратаје не заборавља ни када је у питању топонимија, ономастика и веза са народним изворима. Тим својим истраживачким поступком аутор открива, на први поглед (услед убрзане техничкотехнолошке револуције) заборављене вредности доказујући да традицијска култура води цивилизацију у прогрес. О томе говори сам аутор, али и текстови који не напуштају ни пажњу читалаца.

Закључак

Прегледом одабраних текстова, структуре појединих радова, наведене литературе, извора, докумената, може се рећи да књига представља драгоцени извор за нова истраживања и другачија читања. Приређивач др Марина Јањић умешно је, и систематично пратила рад и резултате рада професора Јањића и искористила смисао и искуство да на овакав начин приреди књигу која ће бити једна од бројних која говори о преданости, истрајности и стрпљењу професора Јањића да све оно што је научио у животу и живот од њега остави потомству. У томе се огледа вредност ове књиге и уз захвалност аутору доктор Марини Јањић што је смогла снаге и знање да све ове текстове систематизује, тематски уреди, предлажем њено штампање као дар оним читаоцима који цене напор и енергију ради незаборава.

Врање, 15. новембар 2018.

Проф. др Стана Смиљковић

Читанка врањског краја

Обимно и значајно стваралаштво др Јована Љ. Јањићa инспирише нас да му се стално враћамо и магију која је нас обузела ширимо даље, пре свега млађим генерацијама. Доброта и благост готово небеска, таленат и прегалаштво вансеријски прожимајући се, афирмисали су др Јањића у једног од најбољих и најпризнатијих познавалаца духовног и културног блага народа врањског краја. Пишући књигу Живот стављен у речи – књижевнокритичка разматрања др Јована Љ. Јањића, ауторка Марина J. Јањић себи је поставила тежак задатак – да сачини избор из обимне грађе коју је др Јањић годинама писао. Он је аутор више значајних методичких приручника за примену народних умотворина у настави, али и за афирмацију говора нашег краја и његово приближавање језичком стандарду. Дела др Јањића оживела су многе значајне ауторе и њихова дела из прошлости нашег краја. Његове монографије школа и села нашег краја представљају данас, а представљаће и у будућности, споменике врањског духа и културе.

Др Марина Ј. Јањић је пратила настајање дела др Јањића, била је врло често сарадник и технички уредник, и уз своју мајку, супругу др Јањића, стални консултант. Она је пратила рад, али и, што је значајније, атмосферу, осећања и еуфорију која је обузимала аутора док је писао своја дела. Примарна област којoм се бави др Марина је медицина, међутим, она одлично познаје и области о којима пише др Јањић и врло компетентно прави избор који је пред нама.

Ауторка књиге Живот стављен у речи својим делом слави, сажима, класификује, обликује врло обимно стваралаштво др Јована Јањића, иаглашава одјек који је оно изазвало у културној, научној и широј заједници. Намера ауторке да овим делом да свеобухватну читанку о врањском крају је остварена. Читајући књигу, путујемо кроз историју нашег краја, пред нашим очима оживљавају народне умотворине и значајнa дела историчара који потичу из нашег краја. Садржај књиге разврстан је у четири дела. Први део књиге Други аутори о стваралаштву др Јована Љ. Јањића садржи избор рецензија и приказа дела др Јањића. Он је својим радом и стваралаштвом одувек привлачио пажњу стручне јавности. Остварени и доказани доктори наука, професори српског језика и књижевности, методичари, истанчаним језиком и стилом детаљно се баве изабраним делима др Јањића.

Један од најбољих познавалаца научног и истраживачког пута др Јањића, др Љубиша Рајковић Кожељац у рецензијама за књиге: Над књигама и рукописима из завичаја, V, и Диференцијална граматика у настави српског језика на дијалекатским подручјима, и у предговору за књигу Речи лете записано остаје – Разговори са др Јованом Љ. Јањићем истиче да је др Јањић, одужујући се свом завичају, успео и да нама прошири видике својом мудром речју која је увек „нова, прикладна, видовита и моћна, допадљива, меродавна и памтљива“. Лепота језика којом др Кожељац пише вине се у лирске висине.

Међу онима који су писали о делу др Јањића издваја се и проф. др Стана Смиљковић. Врло надахнуто и у научном погледу довршено она је писала рецензије, приказе и представљала књиге др Јањића у значајним просветним, књижевним и методичким часописима.

Међу одабраним рецензијама нашле су се и оне које су писали др Миливој Родић, Дикица Станисављевић, мр Слободан Симоновић, др Милка Андрић и други. Аутор је толико инспирисао својим делом рецензенте и књижевне критичаре да се у неколико наврата њихове стручне анализе претварају у хвалоспеве којима др Јањића сврставају у ред следбеника Вука Караџића. Истакла бих и речи које су ме посебно дирнуле и које ми одзвањају у ушима од тренутка када сам их прочитала „трудољубиви свезнадар“. Има ли лепших кованица у нашем језику којима се може описати онај који је цео свој живот посветио општем добру, истраживању, писању, чувању од заборава културног и духовног блага народа нашег краја.

Други део књиге Др Јован Љ. Јањић о стваралаштву других аутора најбоље илуструје свестраност, стручност и сигурност др Јањића у критичкој процени научних и књижевних дела других аутора. Као човек благ, као научник строг, проћи његово зналачко сито није било лако. Требало је испоштовати методологију у изради научних радова, доказати чињенице, паушалне оцене су неприхватљиве у научном раду и то је он и те како знао да примети и осуди. Научник и истраживач чијем се делу и животу др Јањић у више наврата враћао је знаменити Врањанац, доктор историјских наука Јован Хаџивасиљевић. Поред писања историјских књига др Хаџивасиљевић се бавио и бележењем народних умотворина, проучавањем ширих друштвених прилика, и сигурно је утицао и на др Јањића да се и он опроба и оствари на различитим пољима. У другом делу књиге пажњу привлаче и предговори збиркама песама којима је др Јањић желео да подржи младе песнике, али и да им стручном анализом укаже на пут њиховог даљег песничког развоја.

Трећи део књиге носи назив Истраживања др Јована Љ. Јањића о завичајним темама. Завичајне теме су с највише истраживачког духа и страсти привлачиле др Јањића. Овим темама он се бави у зборнику Над њрукописима из завичаја, издатом у пет томова. По многима ово је животно дело др Јањића. Ауторка у зборницима проналази највредније текстве др Јањића посвећене завичајним темама и смешта их у трећи део књиге. У овим текстовима др Јањић се бави значајним личностима из историје нашег краја и вредним делима које су писали аутори потекли са врањског тла. Велика је вредност дела др Јањића јер он својим критичким разматрањима надограђује дела која анализира и представља. Он је желео да у име свих нас одужи велики дуг који имамо према великанима прошлости: оснивачима школа, првим учитељима, првим истраживачима језика нашег краја и најспособнијим записивачима и проучаваоцима народних умотворина. Дела др Јањића са завичајном тема-тиком представљају драгоцене изворе и за даља истраживања културног, историографског, језичког и народног блага нашег краја. Последњи текст о завичајној тематици посвећен је Ратају, нимало случајно је – Ратаје на почетку, Ратаје на крају. Родно село је др Јањићу било велика инспирација и љубав.

У књизи је више аутора истакло да без познавања наше прошлости, традиције, народних умотворина нашег краја не можемо спознати себе, свој дух, ни шта, ни колико можемо. Највећа вредност књиге је у томе што ће сви они који до данас нису имали прилике да се дубље упознају са стваралаштвом овог неуморног истраживача, компетентног научника и надасве доброг човека , то сада моћи да учине.

Врање, 20. март 2019.

Жаклина Јовановић, професор српског језика и књижевности