Prilozi za istoriju medicine vranjskog kraja

Др Марина Ј. Јањић

Издавач Српско лекарско друштво – Подружница Врање

За издавача Др Гордана Ђорђевић, председник Подружнице Српског лекарског друштва у Врању

Уредник и лектор Др Јован Љ. Јањић

Рeцензенти Др Зоран Вацић Доц. др Предраг Вукомановић

Техничко уређење и графичко обликовање књиге Мирољуб Миша Стојчић

Предговор

Наслов књиге која је пред читаоцем Прилози за историју медицине врањског краја, указује на циљ који сам желела да постигнем њеним објављивањем – да она буде грађа о гинеколошко-акушерској проблематици која ме заокупља већ двадесет година и која заокупља и пажњу стручне медицинске јавности, не само у овим нашим, локалним оквирима. Прилози показују који су све медицински феномени обухваћени мојим истраживањем, а могу бити корисни за историју медицине.

У ту сврху у књигу сам унела радове о проблемима који су у виду саопштења већ презентовани на научним скуповима Гинеколошко акушерске секције и Секције за историју медицине Српског лекарског друштва (СЛД). То су радови који су објављивани у одговарајућим зборницима са научних скупова. Унела сам и текстове који су објављивани у медицинским часописима, углавном као оригинални научни и стручни радови и прикази случаја као и један број радова презентованих у електронској форми на сајту за историју медицине Растко. Разуме се, сви су радови (прилози) претходно били позитивно рецензирани што ме је охрабрило да приступим припреми овакве књиге.

Истичем да се моје интересовање за гинеколошко-акушерску проблематику јавило по завршетку специјализације из гинекологије и акушерства, а за историју медицине нешто касније након учлањења и у Секцију за историју медицине СЛД. Свему томе, што такође напомињем, претходило је и моје искуство које сам стекла спроводећи истраживање о одређеном медицинском проблему и пишући магистарски рад о томе у оквиру магистарских студија.

Временом моја интересовања, а самим тим и истраживања, су се ширила – од почетног уобличавања искуства из непосредне праксе и упознавања области етномедицине – до ширих истраживања гинеколошкоакушерских феномена који су уочавани анализом пре свега архивске грађе Здравственог центра у Врању.

Непосредни пак повод да приступим припреми ове књиге била је појава моје претходне књиге ПУНЕ РУКЕ ЖИВОТА – Гинекологија и акушерство Врања у матици времена, која је добила ласкава признања од угледних историчара медицине СЛД и рецензената и која су крунисана додељивањем награде СЛД „Златно перо” за 2019. годину.

Она је већ, по препоруци академика Радоја Чоловића, председника СЛД, у књижном фонду Народне библиотеке Србије, САНУ, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” , Библиотеке Академије медицинских наука, Матице српске, свих наших медицинских факултета, а за њу су се заинтересовали и многи читаоци, као и локална и републичка средства јавног информисања.

Приказана је у мају 2019. године на промоцији, која је била посебан културни догађај у Врању. Књига је, како је том приликом оценио др Зоран Вацић, председник Секције СЛД за историју медицине, веома значајна, прва те врсте и такве тематике. Истакао је још да је „веома значајна књига”, да „спада у област историје завичајне медицине, с једне стране, а с друге у групу књига које се могу назвати књигама које дају изванредно значајан допринос проучавању историје наше гинекологије и акушерства”, да „ на жалост ми немамо много књига које су овако лепо тематизоване, добро написане, са једним доста широким уводом од средњег века па до данашњих дана”, да она даје „комплетан увид у оно што би могло да буде историја гинекологије овога краја од средњег века до данас, а с друге стране, да пружа веома озбиљне фактографске чињенице, резултате истраживања архивске грађе, сећања људи, онога што су све извори првога и другога реда.”

„Читајући ову књигу – нагласио је даље – могао сам да видим прави модел писања оваквих монографија. Нама је ту др Јањић дала изванредно добар путоказ.

Објављивањем ове књиге придодат је један значајан наслов читавој серији великих наслова који су објављени у издању СЛД уназад малтене сто педесет година и то је оно што ће остати и што ће се памтити.” Закључио је да ће „Читаоци имати задовољство да читају, да имају поуздан податак, имаће прилике да сусретну једну изванредну писменост, што је данас реткост, једно лексичко богатство јер и у тумачењу онога што се догађало и што се догађа данас у нашој непосредној прошлости др Јањић је налазила управо праве речи.”

И рецензенти су указали на њену изузетност. Тако Врањанац, историчар медицине, др Вукашин Антић, хирург, о њој пише: „Oва књига је значајан прилог историји не само развоја гинекологије и акушерства у врањском крају у матици времена, него и историји Врањске болнице. Књига је написана са много љубави и према позиву о коме је реч, али и према људима који су радили у гинеколошко-акушерској служби, без обзира на то да ли су они лекари, бабице, медицинске сестре или помоћни

радници. Такође, наглашавамо овом приликом, а врло је значајно, Марина Јањић је све те догађаје које је описивала с посвећеношћу и љубављу, доживела и проживела на себи својствен начин, у шта се може уверити сваки љубитељ историје медицине, читајући ову занимљиву монографију.”

И рецензент проф. др Радмила Гудовић, закључујћи своју рецензију, оцењује „да је књига примаријуса Марине Јањић веома драгоцен документ који се бави развојем гинекологије и акушерства на територији Врања.”

У конципирању ове књиге, која је сада пред вама, распореду унесене грађе која је иначе тематски, у ужем смислу, разноврсна, појавио се проблем редоследа и груписања прилога. Разрешила сам то тако што сам све прилоге разврстала у два поглавља:

I Етномедицина и појава првих лекара и бабица у врањском крају и II Гинеколошко-акушерска проблематика.

Тако су у првом поглављу текстови у којима су дати резултати истраживања народних схватања о болестима и лечењу израженим у неким облицима народног поетског стваралаштва. Ту су такође и прилози о бризи за здравље ђака Врањске гимназије, првим лекарима – гинеколозима и акушерима и другима, као и о школованим бабицама.

У другом поглављу су радови из области гинекологије и акушерства. Ту сам приказала резултате истраживања актуелних тема из ове области.

Последњих година сам, нарочито, преокупирана истраживањем утицаја бомбардовања осиромашеним уранијумом на подручју Врања, где иначе живим, на повећану учесталост малигних обољења гениталних органа и појаву поремећаја трудноћа и урођених аномалија новорођенчади. Таквих радова је повећи број.

Напомињем да је, уз остале тешкоће, настанак књиге пратила и чињеница да су унети прилози претходно објављивани на различитим писмима, (на ћирилици и латиници) , и уз примену посебних техничких захтева и праксе сваке публикације. Све је то доводило и до извесних неуједначености, нарочито у ознакама у табелама и графиконима.

Са надом да ће овако конципирана књига остварити jпостављени циљ, предајемо је суду стручне и шире друштвене јавности.

Прим. мр сци. мед. др Марина Ј. ЈАЊИЋ

Рецензије

ОСЕЋАЈ ЗА ВЕЛИЧИНУ МАЛЕНИХ

Предмет Историје медицине, као науке, је изучавање уметности или вештине лечења људи од најстаријих времена до данас. Историја српске медицине обухвата период од праискони када су за лечење коришћени магијски обреди, којима је циљ био да се умилостиве или одагнају демони болести (магијска медицина), и народно искуство употребе биљака за лечење болести и рана (етнофармација), али и за заштиту од демона болести и злих сила уопште. Најпознатије лековите биљке имале су и заштитну моћ, нпр. бели лук (AlliumsativumL.) је најјачи апотропајон у биљном свету, а у народној медицини је панакеја. Српска средњевековна медицина, по пријему хришћанства, развија се у два правца: у првом који је канонска (верска) медицина полази од постулата да је свака болест последица греха па се лечење обавља молитвама, постом, покајањем, исповешћу и причешћем; а у другом развија се научна медицина под утицајем византијске и медицине латинског Запада. Болест је последица поремећене равнотеже хумора у организму. Лечи се симплицијама биљног, анималног и минералног порекла и сложеним лековима (мелеми, масти, маџуни...). Падом српске државе прекида се и успон научне српске средњевековне медицине, долази до регредирања и повратка на магијску медицину. По поновном успостављању и обнови српске државе, у првим деценијама 19. века, у Кнежевину Србију долазе школовани лекари са Запада, већ шездесетих година претпрошлог века и отачаствени синови који су постали доктори медицине на аустријским, француским или немачким универзитетима. Српска медицина, данас, може са великом хвалом да представи своју прошлост. Имена и дела бројних наших лекара (каткад и анонимних данашњим нараштајима) говоре, пре свега, о великој посвећености професији, о личној жртви, о проналажењу нимало лаких решења за збрињавање пацијената и њихово лечење у држави, која је била све само не развијена у материјалном (значи економском и технолошком) смислу.

Историја мeдицинe сe у Србији истражујe вишe од стопeдeсeт година. Истраживања су током 19. и почетком 20. века била спорадична.

Деценију пред Други светски рат група историчара медицине окупљена, око др Риста Јеремића, у Централном хигијенском заводу и у Српском архиву за целокупно лекарство (пре свих Војислав Михаиловић) објављује значајне синтезе о развоју српске медицине. Оснивањем Секције за историју мeдицинe Српског лекарског друштва (1950. године) започињe нови пeриод институционализованог изучавања историјe српскe мeдицинe.

У Секцији се, од оснивања, посебна пажња посвећивала истраживањима историје медицине локалних заједница. Пред завичајним историчарима медицине налазили су се најтежи и каткад незахвални послови (истраживања несређене архивске грађе, трагања за вредним документима скривеним у породичним збиркама) који су заузврат обећавали новости, изненађења, и доносили важна открића.

Врање је у протеклих шест деценија подарило српској медицинској историографији четири значајна истраживача. Први међу њима је фтизиолог др Драгољуб Михајловић (1895–1980) који се у рад Секције укључио 1963. године, саопштењем Др Атанас Кујас, лекар старог Врања. О значају његовог рада у области историје медицине говори податак да је на састанку Секције одржаном 15. маја 1968. др Милан Марковић поднео реферат Лик и дело др Драгољуба Михајловића. Др Михајловић је на годишњој скупштини одржаној 1972. године изабран у Управни одбор Секције. Други по реду врањски историчар медицине је рано преминули др Вукашин Антић (1958–2020), специјалиста опште хирургије, учесник обновитељског састанка Секције одржаног у марту 2009. године, члан Председништва и Програмског савета Секције. Др Антић је написао две књиге које се могу сматрати значајним за сва потоња изучавања историје српске медицине и више десетина радова из ове области. Добитник је награде за животно дело у области историје медицине „Др Владан Ђорђевић”. Трећи и четврти члан „Врањанског квартета” медико-историчара су они који још увек стварају: пуковник проф. др Драган Микић инфектолог, рођен 1957. године, и прим. др Марина Ј. Јањић, специјалиста гинекологије и акушерства. Професор Драган Микић предаје историју српског санитета на Медицинском факултету ВМА. Предмет његовог истраживања су епидемијске заразне болести (19. и 20. век) и рад војног санитета у њиховом сузбијању. О др Марини Ј. Јањић биће више речи у наставку, јер је повод за писање овог текста, рукопис њене књиге Прилози за историју медицине врањског краја.

Књига Прилози за историју медицине врањског краја има два дела. У првом су сабрани текстови из области завичајне историје медицине. У другом делу књиге су радови из области гинекологије, резултат научног и стручног интересовања др Марине Ј. Јањић.

Историографски део садржи осам радова, које можемо поделити у три целине. У првој су радови који имају карактер етномедицинских истраживања [Басма и бајање – вид народне медицине (на примерима из врањског и лесковачког краја) и Погледи људи врањског краја на здравље и болести (према народним пословицама и изрекама)]. У другој су радови Здравствена заштита ученика Врањске гимназије (1881–1941) (Поводом 130 година постојања школе), Развој бабичке службе у врањском крају и Први гинеколози врањске болнице. Трећу целину чине биографије знаменитих лекара Врања др Сретена З. Николића, Браниславе Поповић Пецарски и прим. др Миодрага Димитријевића – Миралаја.

У раду о басмама др Јањић се позива на истраживања Видосаве Николић-Стојанчевић, Драгутина Ђорђевића и Момчила Златановића, обављеним средином 20. века на просторима јужне Србије. Навешће и примере басми или бајалица и других празноверица са којима се сусретала у својој лекарској пракси. „И сама сам, као лекар, у својој дводеценијској гинеколошко-акушерској пракси, имала прилике, не једном, да се уверим да овај вид лечења у врањском крају није сасвим исчезао.” Др Марина Ј. Јањић у овом и раду Погледи људи врањског краја на здравље и болести, у коме анализира пословице и изреке „у којима су људи врањскогкраја формулисали своје искуство из области, рекли бисмо данас, здравствене културе”, показује завидно познавање фолклористике и антропологије, тако да су њене анализе нашег народног стваралашта прецизне. Данас, када мали број лекара-историчара медицине, проучава нашу народну медицину (пре свега мислим на магијску) и истражује знања наших предака о здрављу, похрањена у усмено народно стваралаштво, радови др Јањић су алем камен.

Развој здравствене службе у Врању и околини др Јањић третира у радовима о здравственој заштити ученика Гимназије и оснивању бабичке службе.

Истражујући здравствену заштиту ученика Врањске гимназије (основана 1891) др Марина Ј. Јањић користи историјске изворе првог реда: Годишње извештаје о раду Гимназије и извештаје школских лекара. Предмет њеног интересовања је утицај материјалних прилика ученика и „услови за боравак и учење у Врањској гимназији” на њихово здравље, потом и мере које је школа предузимала за побољшање тих услова и каква је била улога школских лекара у томе. Користиће извештаје др Ђуре Кустудића, др Ђоке Јовановића, др Панте Е. Костића и знаменитог др Томе Јовановића. У раду се детаљно наводе подаци о оснивању Школског фонда сиромашних ученика, Фонда за здравствену заштиту ученика, Кола трезвене младежи „Слога”, Стега скаута, Подружнице феријалног савеза – организација које су основане да би се пружила помоћ сиромашним ученицима и васпитавала омладина да унапређује и чува своје физичко и душевно здравље. Овај рад је значајан допринос проучавању развоја школске хигијене и здравственог просвећивања у Србији.

Радови о оснивању и развоју бабичке службе у Врању и биографије значајних врањских гинеколога су омаж сарадницима и претходницима др Марине Ј. Јањић. Велико поштовање које им исказује овим радовима говоре о разумевању тешкоћа да се успоставе модерни принципи лечења и адекватна брига за породиље. Др Марина Ј. Јањић је историју развоја гинекологије и породиљства у врањском крају од средњег века до данас темељно истражила и у књизи Пуне руке живота – Гинекологија и акушерство Врања у матици времена (Врање, 2019).

Рад посвећен животу и раду др Сретена З. Николића „траженог, цењеног и вољеног лекара врањског краја” је пример како треба писати лекарске биографије. Користећи обимну архивску грађу, сведочења савременика и потомака, штампу из времена у коме је живео и радио др Николић, Марина Ј. Јањић је исписала узбудљиво, на моменте и потресно, штиво о лекару који је са правом носио епитет народни. Захваљујући изузетном таленту др Марине Ј. Јањић да сувопарне чињенице преточи у занимљиву причу и способност да ослика време кроз које се креће њен јунак, ми читајући овај рад живимо заједно са др Сретеном З. Николићем. Поједини делови, поготово они који се односе на личну и породичну историју др Николића, представљају врхунац наше медицинске књижевности посвећене животописима лекара који нису задужили човечанство научним открићима, али јесу многе људе вештином лечења.

Др Марина Ј. Јањић овом књигом показује озбиљност истраживача, способност прецизне анализе прикупљених података, завидну вештину приповедања. Све оно што треба да одликује историчара медицине. Др Јањић има развијен слух за величину малених – не само лекара већ и њихових незваних гостију болесника. Тај осећај је управо и први услов за озбиљнија истраживања у области историје медицине.

Својим књигама др Марина Ј. Јањић потврђује речи једног од најзначајнијих историчара медицине, др Хенрија Е. Зигеристада: „Историчар кога је на пут истраживања повело живо интересовање ствара духовну слику прошлости за своје савременике”.

Др Зоран Вацић

У Београду

Председник Секције за историју медицине СЛД

7. март 2021.

Почасни члан Академије медицинских наука СЛД

ПЛОД ВИШЕДЕЦЕНИЈСКОГ САМОПРЕГОРНОГ РАДА

Добивши на рецензију текст рукописа Марине Ј. Јањић, Прилози за историју медицине врањског краја, потражио сам у Великом речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке аутентично значење речи „рецензија”. Нашао сам да ова реч потиче „од латинске речи recensio, од recensere“, да јој је значење „прегледати, и да је критичка оцена о неком научном, технолошком, уметничком делу и слично, којом се квалификује вредност тог дела.” Наравно да сам знао значење те латинске речи јер сам до сада у много наврата био рецензент стручних и научних радова из области гинекологије и акушерства, који су објављени у еминентним часописима које издаје Медицински факултет у Нишу. Међутим, по први пут у својој професионалној каријери се сусрећем са задатком да напишем рецензију за рукопис у којем ауторка на један, до сада јединствен начин, доноси прилоге из акушерства и гинекологије значајне за историју медицине, посебно врањског краја.

Пошто сам одабран да будем рецензент овог текста, ја ћу себе лишити тог звања и назваћу се почаствованим читатељем. Право је задовољство и интелектуални ужитак бити међу привилегованима који су први или међу првима имали прилику да прочитају овај моћан, питак, садржајан а једноставан и чињеницама пребогат спис. Ауторка у првом поглављу испољава савршену храброст и смелост, али и бескрајну способност да се упусти у нешто што се иначе не очекује од неког ко је по својој примарној вокацији лекар, гинеколог и акушер. А то је да нам кроз осам текстова да етнолошко виђење гинеколошко акушерских проблема а уз то и сажете портрете неколико лекара који су оставили дубоки траг у лечењу људи врањског краја и развоја медицине, а нарочито породиљства у Врању.

Посебну вредност имају поглавља Басма и бајање – вид народне медицине и Погледи људи врањског краја на здравље и болести према народним пословицама и изрекама. На овај начин приказати историју медицине врањског краја велико је богатство и за етнологију овог географског поднебља. Марина Ј. Јањић наставља своју истраживачку пустоловину узлазном линијом. Начин писања је чист, бритак, јасан и недвосмислен. Реченице су кратке, садржајне, књижевно зреле. Избор речи је прецизан, казивање епско, стил романсијерско-историјски.

У другом делу рукописа, ауторка презентује својих петнаест радова објављених у релевантним научно-стручним часописима и презентованих на многобројним конгресима и симпозијумима гинеколога и акушера у Србији. Поливалентност стручног опуса Марине Ј. Јањић је фасцинантна и заслужује свако поштовање и уважавање. Претпостављам да неко ко је одабран да буде рецензент има и обавезу да да свој стручни суд о приказаним радовима. Међутим, ја свесно одустајем од тог задатка, јер сматрам себе недовољно великим да након што су сви ти радови већ једном прошли рецензију много познатијих и много стручнијих колега, треба да буду рецензирани и од моје маленкости. Они имају сву препоруку да буду објављени још једном у књизи Марине Ј. Јањић, коју са радошћу очекујем да угледа светло дана.

Рукопис, који је преточен у књигу, ауторке Марине Ј. Јањић, је веома вредно и садржајно штиво које је обухватило два сегмента медицине: етнолошкомедицински и гинеколошко-акушерски врањског краја. Обилује фасцинантним историјским чињеницама, оригиналним фотографијама и документима али и вредним научно-стручним радовима који су плод вишедеценијског самопрегорног рада ауторке у Врањској болници и породилишту.

Читатељи ће имати јединствену прилику да доживе висок ниво интелектуалног ужитка али и висок степен репетиције гинеколошкоакушерске науке и знања.

Са посебним задовољством препоручујем рукопис Прилози за историју медицине врањског краја аутора Марине Ј. Јањић за штампање и објављивање, уз најискренију наду и очекивање да ће ауторка већ колико сутра започети рад на новој књизи, чиме себе полако али сигурно сврстава у ред не само квалитетних гинеколога него и у ред квалитетних гинеколога истраживача.

Доц. др сци. мед.

У Нишу

Предраг Вукомановић

2. април 2021.

гинеколог-акушер

Белешка о аутору

Рођена је 13. фебруара 1964. године у Владичином Хану, од мајке Стојанке, учитељице, и оца Јована, професора, доктора филолошких наука. Основну школу и гимназију завршила је у Врању као носилац диплома „Вук Караџић” и „Михајло Петровић Алас”.

Студије медицине уписала је на Медицинском факултету Универзитета у Нишу школске 1982/83. године и дипломирала у року, 1987. са високим просеком. Специјалистичке студије завршила је на Медицинском факултету у Нишу 2000. а магистарске на Медицинском факултету у Београду 1996. године са највишим оценама.Током службе, посећивала је и завршила и више других видова стручног усавршавања.

Од завршетка специјалистичких студија до данас у сталном је радном односу на Одељењу за гинекологију и акушерство Болнице Здравственог центра у Врању. Има звање примаријуса од 2013. г. Поред лекарске праксе бави се и научно-истраживачким радом у области гинекологије и акушерства и историје медицине. О томе је реферисала на научним скуповима и објавила више прилога у Зборнику радова са Гинеко-лошко-акушерске недеље и у часописима Гинекологија и перина-тологија, Тимочки медицински гласник и др. као и на сајту „Растко” Секције Српског лекарског друштва за историју медицине.

Објавила је књиге: монографија Пуне руке живота – Гинекологија и акушерство Врања у матици времена, Врање, 2019. За ову књигу као најбољу у области историје српске медицине за 2019. годину добила је награду Српског лекарског друштва „Златно перо”.

Коаутор је књиге Речи лете записано остаје – Разговори са др Јованом Љ. Јањићем, Врање,2017. г. Приредила је четири књиге о његовом стваралаштву од којих су три објављене (2008, 2019. и 2020.) и једна у рукопису.

Уредила је, технички припремила и учествовала на промоцијама више књига.

Данас живи у Врању и ради на пословима гинеколога и акушера у Врањској болници.

Summary

The book includes papers on problems that have already been presented in the form of announcements at scientific meetings of the Gynecology and Obstetrics Section and the Section for the History of Medicine SLD. These are papers that have been published in medical journals were also included, mainly as original scientific and professional papers and case reports, as well as a number of papers presented in electronic form on the site for the history of medicine Rastko. All attachments are divided into two chapters: I Ethno-medicine and the appearance of the first doctors and midwives in the Vranje region and II Gynecological and obstetric issues. The first chapter contains texts in which the results of research on folk conceptions of diseases and treatment expressed in some forms of folk poetry are given. There are also articles about the care for the health of the students of the Vranje high school, the first doctors – gynecologists and obstetricians and others, as well as about trained midwives.

The second chapter contains papers in the field of gynecology and obstetrics, which present the results of research on current topics in this field.

The book emphasizes the belief that it, conceived and realized in this way, will serve as a source for learning about the history of medicine in the Vranje region.