BRIFING BR. 1

Page 1


Dejan Pavkov, ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO

Hoćemo zdravu sredinu

Hoćemo maksimalno zdravu sredinu, sredinu koju možemo da obezbedimo i MINIMALNO zagađivanje koje mora da se dešava. Šta je ljudsko biće po pitanju zagađivanja ove naše predivne planete ne treba ni govoriti. Staropazovčani nisu odgovorni za probijanje ozonskog omotača, ali da doprinosimo, doprinosimo. Redakcija časopisa se zalaže za naučno istraživanje staropazovačkog udela u zagađivanju dela planete koji je bogom dat nama na korišćenje. Cela ova priča, sa našim angažovanjem na ekološkim problemima, na način koji planiramo, čini se nategnuta. Kao da je angažman na problemima ekologije izvan sredstava informisanja sem kao bilo koja vest.. Sve je unutar kulture, podgrupe su sport i društvene grupe kao omladina. Kultura je nedefinisan pojam, širok. Kulturu je moguće samo operativno definisati, za konkretnu situaciju. Uobičajena komunikacija sredstava informisanja i službi koje imaju u svom opisu rada zaštitu životne sredine ne znači dovoljno da bi se stanje izmenilo. A stanje je alarmantno. Prebacivanje odgovornosti s jednih na druge je praksa koja ne vodi rešenjima. Kao i informisati da bi se informisalo, tumačilo a ne nešto promenilo. Naš pristup je promenimo inteligenciju zla u manifestaciji ugrožava zdrave čovekove sredine.

Permanentno ćemo pratiti stvarno zagađivanje na terenu i sam rad službi zaduženih za ekologiju u Staroj Pazovi. Posebnu pažnju posvećujemo: Testiranju vode za piće na lokacijama gde postoje pritužbe građana (npr. ulica Branka Radičević u Staroj Pazovi); Stanje kanalizacione mreže po svim pravcima (posebno oko bazena); Praćenje rada velikih zagađivača na usmeravanju otpadnih voda koji sami proizvode (klanice i dr.); Otpadne vode fabrike sladoleda; Uticaj blizine benzinskih pumpi i trafo stanica na čovekov život; Stanje kanala koji su gotovo neprotočni. Umesto da služe za navodnjavanje oni prouzrokuju poplave zbog visokih podzemnih voda.Insistiranje na potpunom priključenju domaćinstava na kanalizacionu mrežu. Naravno, tamo gde je mreža prošla. Sugrađane koji ne mogu da plate bezkamatno zadužiti i izfinansir-

ati njihovo priključenje. Očekujemo bespoštednu saradnju našim sugrađanima sa nama po pitanju zdrave sredine. Opštinski službenici sada imaju dovoljno dobre i ažurirane sajtove da jednostavno moraju govoriti bez obzira na svoju preplašenost od nestranačkih kolega na poslu na kome su se našli. . Previše naših građana umire od raka. Previše je preranih smrti. Sigurano nismo nevini povodom njihovog teškog kraja. Mučna je ušteda koja se kancerom plaća.


Dejan Pavkov, VOLIMO SRBIJU. VOLIMO SVOJ NAROD

Ono za šta se zalažemo je da svoj narod oslobodimo od straha i siromaštva. To su dva sveta prava čoveka: Biti slobodan od straha i Biti slobodan od siromaštva. Ne smemo dozvoliti da se više bilo ko plaši. Ne smemo dozvoliti da više bilo ko bilo kome uliva strah.

bodi veroispovedanja. Pravo na slobodu verovanja u, po svojoj volji, izabranog Boga je pravo u vlastitu nadu koja nadilazi život ovde i sada. Nadamo se da ćemo biti bestseler. Bestseler ne zastareva kao zasedanje u Jajcu. Tako kaže Splićanka Arijana Čulina. Što su Splićanke lepe žene, a pametneeeeee... Roman se teže čita od novina. Zašto? Zato što se novine, sa mnoštvom slika, više gledaju, a manje čitaju. Mi ćemo više knjiga biti. Beležimo ne kako ko izgleda, niti ko šta i kako radi već ko smo jedan drugom. Sećam vas se, bili ste đaci, imali ste krila. Šta da vam kažem, kada vas sretnem i vidim da mi niste verovali da se misliti uči pomoću reči. Misliti se ne uči pomoću slika, predstava. Slike usporavaju mozak. Stuporišu ga. Živog ga mrtve, mrve, blesave. Mišljenje je zanat, veština, veština rečima, sinonima, suprotnosti, poređenja.. irealno, iracionalno, imaginarno, virtuelno, simulakrum. Reči se uče pomoću knjiga Knjige su da pisci stave u njih reči, razne reči, da nijansiraju misao, da nas nauče suptilnosti.

Sloboda od siromaštva ne sme da zavisi od sposobnosti pojedinca za život. To je pravo čoveka koje proizilazi iz „biti među ljudima“. Da bismo ta dva osnovna prava čoveka pretvorili u sadašnjost moramo da insistiramo na slobodi govora i na slo-

Uvek je bilo lažnih pisaca. Kako ih poznati? Tako što ih razumeš a da reč vidiš do pola. Nije istinit pisac ni onaj koji zalud komplikuje. Umetnost reči kao i svaka umetnost je energija vetra kroz zidove. Ako se ne razumemo na pravom smo putu. Cilj je da se misli ne da se zna. Sve samo koristiš da misliš. Oprezno sa zlobom koja viri ispod reči onih koji znaju. Šta bi život, i ovaj časopis, bili bez ljubavi? Neza-


misiva glupost bi bili.

Dejan Pavkov, DIGITALIZACIJA DECE

Šta bi život bio da žene nisu varljive? Prvo, to je nezamislivo. Život bez bola i patnje, to bi život tada bio. Kako se uopšte može živeti bez nje, jedine, večne? E, to ne može. A sve se kod žena može postići finoćom.

Majke, sklonite decu od ekrana i vratite ih knjizi i pozorištu!

Miroslav Mahač, SEĆANJE NA ANU Između ljubavi na prvi I poslednji pogled, Ceo jedan život je procvetao,

Univerzitet u Beogradu ove godine je ušao u elitno društvo od pet stotina najbolje rangiranih univerziteta na svetu. 457 mesto. Kao i obično, najbolji u regionu. Najbolji u regionu je i dalje mali, malecki. Pravi gradovi nauke su američki i engleski univerziteti. Da bi se umešali u vrh od sto najboljih nije potrebno više od 25 godina. To znači da su deca koja će se nadmetati u tim gradovima vrha civilizacije negde po obdaništima. Ta deca su u nadležnosti majki i vaspitača. Beba je sva upijajući um. Osmeh mu nije znak radosti već grimasa. Kao ni plač znak tuge. To nam se samo takvima čini, a ono tek treba da nauči te simbole. Čim krene u školu, čim „upijajući um“ deteta od rođenja do pete-šeste godine izgubi svoju moć učenja, pojavljuju se nove moći.

Rađao i uvenuo... Bila si moja mladost, Radost i sreća, Ljubav prva, Najslađa i najveća! Nema te više, odavno, Ali ljubav živi i ostaje Da podseća i traje... Snagu da mi daje. Uspomene šaouću i sjaje... Kao kapi rose, Sa izvora žive vode. Jasnoću vida mi donose. Vreme leti, odnosi sve; A kada bude volja Gospodnja, Srešćemo se ponovo, Sjedinjeni u večnosti...

Prethodni period deteta je označavao strah od ostavljanja, a sada nastaje predpubertetski period. Period identifikacije. Pubertet je dominantni period individuacije. Devojka / mladić žele da se oslobode istosti sa onima sa kojima su se prethodno identifikovali, u prvom redu roditeljima, Traže nove heroje. Gubeći veliki broj mogućih individualnosti, stvaraju svoju moguću individualnost. Erotika deteta i dečaštva pubertet zamenjuje teškim i užasnim seksualnim nagonom. Težak i užasan jer ne može da se zadovolji kako priroda kaže. Iskusno društvo, svojim moralom i tradicijom govori i blokira. Razlikovanje od životinje je definisano. Sukob u ličnosti narasta. Organizam prati tragove nagona, svoje životno, a um vlastite tragove duše.


Sukob nadrasta realnu količinu impulsa koji jure ka centralnom ili perifernom nervnom sistemu. Povratno idu komande o postupanju ličnosti, udaraju blokade. Individua traži drugog i desio se čovek.

svoju stvarnost. Biblioteke poseduju kompjutere. Bilo je krajnje vreme da ih poseduju. Prihvatili su medije brzog informisanja i stvorili deci prilike novog stila bežanja od škole i kuće.

Čoveku se desio kompjuter i Internet i igrice. I nezamisivo velika količina informacija. Treba praviti odabir.

Kako detetu ugasiti ekran?

Da bi pravio odabir um je sposoban za put ka vlastitoj blistavosti zavisno-nezavisno od kompleksa rase, nacije, jezika.

Bibliotekari, kojima je to lakše uraditi, su digli ruke od tog posla. Kao da deci uskraćuju kompenzaciju života koji i sami nemaju.

Mlad organizam je dominantan u odnosu na pomirljivi um koji ga sledi i racionalizuje njegove neracionalnosti.

Majke nemaju pravo da dignu ruke. Ali one imaju sada problem. Ugasiti detetu ekran prvo je nasilništvo, a zatim će doći do hlađenja odnosa. Uskraćujete mu ulazak u budućnost. I kompjuter i engleski jezik postali su uslov bez koga se ne može daleko. Samo do pola puta do koga savremeni čovek može doći. Šta tada? Nema druge nego da mame same sednu uz ekran i nauče njegova pravila. Zašto? Da pomognete potomku da se ne pogubi u tonama đubreta koje kompjuter nosi.

Detetu treba pomoći razumevajući kako se to može učiniti u njegovim različitim periodima. Prvo što roditelj mora da razume je da njegovo dete može ličiti organizmom na njega ili babu, ali ono je svoje, neponovljivo biće kosmosa. Nemojte dete mučiti da bude Vi. Da ne bi dete bežalo u ekran, treba znati da beži u njega, njegove široke prostore bezbednog uzbuđivanja, da bi se sklonilo od nečega. Sklonilo se u štetniji po um prostor od prostora u kome jeste. Igrajući igrice, gledajući filmove snimane po nagonima, dete je zaustavilo prirodno spajanje sinapsi u svom mozgu, preusmerilo ih. Kompjutersku stvarnost, virtuelnu, simulakrum , prihvatio je kao

Brzo nakon takvog pristupa roditelja desiće se čudo. Potomak će postati učitelj roditelju. On brže pamti, brže shvata. Sada je stvoren odnos koji roditelj nije ni sanjao da može da uspostavi. Postao je dete svom detetu. Dete se uživljava u svoj novi osećaj sebe kao nadređenog. Znanjem je postao auteritet neprikosnovenom autoritetu, Sada ne može a da ne promeni odnos prema sebi. Odjednm mu se otvorio horizont svega šta može od sebe da stvori u realnosti, izvan virtuelnog. Sposoban je da prevrće i prevrće ukorenjenje pojmove o svojoj pripadnosti prošlosti gledajući svoju prošlost u roditelju koji sedi pored njega i ekrana za koji je spor. Dva pulsirajuća organizma, u koja se uselila duša koja je energija bez oblika, forme, kao vazduh, kao vatra, kao voda, su samo dve ljušture koje sebe ne žele da gledaju u toj istini. Zato bi nas i danas Homer nadlukavio ali bismo svakog Dušana Silnog učinili posilnim i svakog Aleksandra Velikog učinila smešno malim.


Roditelj, koji je dobio nadimak ’Mejli,' počeće da koristi e-mail i prihvatiće činjenicu da je kompjuter ušao u osnove pismenosti, ali i u osnove nove vlastite deformisanosti. Ovo poslednje ako ne shvati na mah desiće se tragičnost.

Digitalizacija umetosti ništa neće više reći o tome šta umetnost hoće niti šta znači to što kaže. Ona nema istine da bi je rekla. Ona jeste istina, istina koja stvara osećajnost za zvuk energije univerzuma.

Prerano je da plajvaz i ’artija idu u etnološki muzej, ali im je mesto tamo obebeđeno. Kao i kamenoj sekiri.

Selo ima svoj jedinstveni umetnički koloritet, kao i grad. I neka ih da tako bivaju.

Dobra knjiga, dobar film i pozorište oplemenjuju informaciju. Sa knjigom ste sami u svetlosti dana ili lampe, sa filmom ste sami u svetolosti nekog ekrana Sa pozorištem niste sami. Tu je enrgija glumaca koja koja nosi svoju katarzu, pročišćenje. Gotovo mistično. Tu je energija i gledalaca sa istom, vašom, namerom da uspostave kontakt sa samim sobom. Čovek još uvek ne može da se nosi sa surovošću gole informacije. Nikola Tesla je sam zaustavio svoja istraživanja. Uplašio se nemoći čoveka da kontroliše svoju vlastitu moć. Pripadao je kolevci srpskom narodu i bio je sin energije svoga Boga. Ne očevog Boga, već svog.

Palanka je intriga ubijanja uma napuštanja kolevke, čip da misliš po redosledu završenog uma. Treba pisati gorko i bez obzirada bi se raskrinkali globalna palanka interneta i njegov palanački mentalitet, Dejan Pavkov, LEGALIZUJMO KORUPCIJU Papa Jovan Pavle I kao svoj prvi zadatak postavio je raščišćavanje poslovanja Vatikanske banke koja je prala novac mafije kao i korupcionaške afere u koje su bili uključeni mnogi biskupi. Tridesettrećeg dana posle izbora za papu nađen je mrtav, a uzrok smrti nepoznat. Da je konstatovano samoubistvo to bi već bio oz-

Narod je isto što i roditelj detetu.. Ogradica u kojoj bacakaš svoje igračke, uspravljaš se hvatajući se za njenu mrežu. Odrastaš u njihovom jeziku, vrednostima. Ali te svi oni i sužavaju, zaustavljaju od trka, lome da ne budeš izvan svoje rase, naroda, nacija koje države prave. Kompjuter je globalizacija, opasna ako si u fazama preblizu upijajućem umu, ali i jedini izlazak u kosmos kada si kolevku prekoračio.

biljan sarkazam.

Judaizam, hrišćanstvo, muhamedanstvo, bramanizam, budizam su kolevke. Pa nećeš do veka trajanja svoje ljšture biti u kolevci. Ili još idiotskije prelaziti iz kolevke u kolevku.

Gotovo je nemoguće da se desi društvena promena, imalo značajnija, samo po prirodi društvenog razvoja. Korupcija ubrzava odnose među ljudima, a baraba uvek ima za korumpirati.

Kada odrstao, zreo umetnik stavi cuclu u usta pa na ulici se razmahne svojim kinder –performansom treba mu digitalizacija postupka unutar najveće nacije da bi nešto menjao.

Prati tragove novca – ako imaš smelosti. Posle Prvog svetskog rata, od Krljevine Srbije ma-


soni stvaraju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Takva im je tvorevina bila potrebna, a ne zato što su nam prijatelji ili cene naše mudrosti u Balkanskim ratovima. Tu, uz interes velikih, uvek ima nekog mita. Puč 27. Marta 1941. godine organizuju Englezi. Tejlor, Masterson i Benet dolaze u Beograd sa pola miliona funti, kupuju par generala i knez Pavle je uhapšen, a Ivo Andrć smešan u društvu Hitlera. Ruše sporazum kneza Pavla sa Hitlerom o nenapadanju i o nekorišćenju teritorije Jugoslavije za prelazak trupa i vojne opreme. Mnogo su nam jeftini generali – tepsija ribe, što bi moj prijatelj rekao. Toliko o korupciji koja je Beograd sravnila sa zemljom, šidskog slikara Šumanovića dovela pred streljački stroj sa još 99 Srba i obeščastila Kneza srpskog koji je imao, u zla vremena, više časti nego bilo ko. Korumpirani sve imaju, samo nemaju to – čast. Poslednje ostatke Jugoslavije 1991-1995. godine urušavaju članovi tajnih organizacija koji kao posrednici vršljaju prostorima Jugoslavije. Savet za spoljne poslove, Bilderberg grupa, Trilateralna komisija i katolička Opus Dei uvlače Srbe u fatalistički obračun sa najsilnijom silom na planeti. Rusima su nečim uvezli činodejstvovanje. Još nisu vremena da se sazna. Pojedinačno ginu sa nama kao nekad muž Ane Karenjine - Vronski. Pratiti

trag novca je isto kao i pratiti trag neverne žene.

Taj trag direktno vodi do potkupljenog. Politička životinja u čoveku je sklona da bude kupljena. Zašto ne legalizovati tu životinjsku sklonost, ograditi je i preusmeriti? Da li je, u našoj vlastitoj avliji, banditski korupcionaški novac nepostojeći? Grehota je o tome i misliti. Legalizovati korupciju čini se nemogućom misijom. Sve je moguće pa i to što je nemoguće. Putinova legalizacija korupcije nije obračun s njom. Obračun bi izazvao komplikacije...On je oligarsima pokazao dokumenta kako su se obogatili, da je preko noći to moguće na njihov način, da je sada dosta i ucenio ih zahtevajući njihovu usmerenost ka socijalnim davanjima i razvojnim nacionalnim projektima. Porezi se naplaćuju redovno, nema prekida poreskog priliva hapšenjima i sudskim procesima. Utajeni porezi mogu se naknadno, retroaktivno uplatiti. Poslednji uslov Putinove ucene je najzanimljiviji.Da se tajkuni, sa svojim problematičnim karakterom, sklone od političkih uplitanja. Putinovo legalizovanje korupcije Rusiju zaustavlja od daljnjeg tonjenja u crnu rupu. Sada je to država sa koliko-toliko normalnim životom. Moskva ima status Njujorka, ali ostala prostranstva još nisu Kalifornija. Sada je to cilj na kome se, između ostalih, anagažuju sposobnosti oligarha. Putin je shvatio Lenjinov pojam ‘Komandni visovi’ koji je Lenjin pred smrt upotrebio. Sve treba prepusti privatnoj inicijativi sem ‘komandnih visova’, reče Lenjin… Onda se desio Staljin. Srpska demokratija i privatizacija, srpski socijalizam u prelazu ka kapitalizmu, srpsko tržište, nisu ništa posebno od onog što se dešava u drugim državama. Taman se jedni situiraju, pa dođe smena situacije. Poverenje u poštenje institucija demokratskog političkog sistema zavisi od efikasnosti zakonskog sistema i transparentnosti pravila po kojima privreda funkcioniše. Ideja, suštinska ideja demokratije je identifikacija privatnog i javnog interesa. Povezati znanje i kapital je posao nad poslovima. Taj posao, posao povezivanja znanja i novca, je ukorenjen na pravdi i poštenju. Dok se prelazi sa državne kontrole na tržišnu, posebno u privredama država koje iznajmljuju imovinu, neprekidno se stvaraju nove prilike za korupciju. Korupcija nagriza temelj na kojima počiva tržište. U Srbiji je počelo odozgo. Tako nešto postoji samo


u autokratijama, ne u demokratijama. Prvo je privatizovana država Srbija. Vlasnik je nenadano umro, a naslednici krenuli sa taktikom oduglovačenja sa odlučivanjem šta je čije od države. Oduglovači se, a sve što treba da činimo je da sagledamo odnose koje grade ogromna Kina i malešni grad-pokrajina Kine - Hong Kong. Ko će koga preobratiti? To je bila dilema prve godine. Sada je više nema. Kina će biti Hong Kong dvadesetprvog veka. Zaboravite srpski romantizam i učite kineski. Znači, sva ova mutljavina oduglovačenja da se kao ne zna šta ćemo, rezultuje tako da plan ili tržište bude opsednuto prošlošću pisaca stranačkih političkih programa. Programi se oslanjaju na pretpostavljeni glasački narod koji je, prema poslednjem popisu, iz očaja gluplji nego što jeste. Tržišne cene su moćniji stimulansi za privatnu inicijativu nego govorancije ministara. Međunarodna trgovina će pospešiti razvoj iste te inicijative, daleko snažnije nego što se pretpostavlja. Korupcija diže carinske barijere, a ne interes nacije. Sudske manipulacije su pokazatelj korupcije. Na sve strane divljački tragovi, a lovaca nema. Da li su kriminalci umešani u korupciju? Po količini love sigurno jesu. To im dođe kao skupljanje novčanica prosutih iz nekih vozila za prenos novca. Krajnje je vreme da se upecaju na utaju poreza, kao Al Kapone. “Ljude sa ožiljkom”, lepo je rekao Putin, “skloniti od politike”. Multinacionalne kompanije više nisu opasnost za nacionalni identitet. Novac i tržište finansijskog kapitala su pod crvenim štop svetlom. Isisaće nas načisto. Ruski oligarsi su pokrali strane banke. A naši nas. Kako se to radi na ruski način? Došla devalvacija, haos pred menjačnicama, nestale devize iz banaka za plaćanje rata kredita stranim bankama, država zaustavila na tri meseca isplate inostranstvu, kada se moratorijum od tri meseca završio bogataši nastavili sa neplaćanjem. Tri meseca su bila dovoljna da se sve prebaci u of šor kompanije po svetu. Strane banke pukle za toliko, ali to je ništa u odnosu na ono što su već uzele. Narod bleji, a tako im i treba kad su o novcu učili od marksista, a ne od Marksa. Nikada Marksu ni na kraj pameti nije bilo da je ko-

munizam moguć u bilo kojoj državi. “Bauk kruži Evropom, bauk komunizma” više je naddržavno okultno nego ukorenjeno u neku državu, ponajmanje da su se stekli uslovi za pojavu tako visoke svesti u carskoj Rusiji ili kastinskom Istoku. Kao naučnika Marksa komunizam nije zanimao više od termina i pojma. Zanimalo ga je tržište, njegove oscilacije i ljudske prirode koje bi da se takmiče. I kod Boga bi čovek takmičenjem, pa bogme i korupcijom, da se ugura na svim laktovima. Tržište će idealno funkcionisati, koliko bilo šta može biti u formi idealnog kada je vlasništvo jasno određeno. Ratovi brišu jedne vlasnike i upisuju druge. To traži poštenog sudiju najvišeg ranga funkcije. Predsednik Srbije ima taj ugled. Jasno vlasništvo je prva njegova briga i mogao bi da se umeša u taj posao. Za dejstvovati po toj istini Predsednik je najbliži svakoj moći države. Dobri zakoni su nužni. Nezavisni mediji su neophodni… Nije to mnogo za trajnu stabilnost Srbije. Tek malo lucidnosti treba. I volje Predsednika. Dejan Pavkov, SELJAK Seljak je slobodan čovek. On nema radno vreme. Ima samo godišnja doba. Direktno je odgovoran samo Bogu. Biti slobodan uvek ispadne na biti loš. Ali to našeg seljaka nije briga. Tako je kod nas, u Krnješevcima, Vojki, Golubincima, Belegišu, Surduku, Stаrim Banovcima. Nema ih mnogo. 1600 aktivnih domaćinstava plus 600 koji nisu u Registraturi (Šenoa). Seljak je uvek na svoj način. Posebno kada ide za vođom. On ide za njim kao što se ide za magaratem. Kada seljak zaluta u brdima, a išao je sa magaretom u brda po drva, on pusti magare i ide za njim. Pravac kuća. Magarac i čovek znaju više. Ako ga uzjašeš, magarac čeka komandu. Da mu se kaže kuda. Sam zna šta će. Sa čovekom


neće da zamara mozak i još popije koji udarac. Za seljaka vođa mu dođe tako – magarac. I Jan Hus je imao iskustvo sa seljacima. Dizao ih da se bune i oni za njim. Kao za magarcem u brdima. Desilo se da su Jana uhvatili, priveli ga na lomaču i potpalili. Neka cepanica nije bila dobro nameštena i seljak, iz Seljačke bune Jana Husa, podigne cepanicu da je bolje plamen uhvati. Jan ga sa visine lomače gleda i govori molitvu: »O, blažena ljudska gluposti...« Nije Jan baš najbolje pretpostavljao odnos seljaka i vođe. Hteo je da mu za njegovu ideju posluže. Tako danas i doveka, vođa bi seljakom, za svoje ideje, da se posluži. Koliko god ideje vođe bile revolucija, seljak je svoj. Vođe spaljuju, zar ne? Svašta biva i na našem brdovitom Balkanu u zemlji seljaka u jednom danu. Tako bio i vođa seljaka Matija Gubec. Bio i nema ga više. Seljaka ostalo. Njih nekoliko. Do 3%. Najviše. Ustvari ni ne broje ih više. Broje domaćnstva. Tako prebrojani, još ih je manje. Nestaju, odumiru, umiru. Znaju oni to. Nemaš im šta kasti. Proletelo ih vreme. Od tih što su ostali napraviće voštane figure. Figure već jesu. Seljak, ribar, voćar, pčelar i vinogradar postaše poljoprivrednici. Da im se zametne trag.

Seljak čim za’ladi menja ćud. On ima čudi koliko ima i godišnjih doba. To ne može da se pobrka. Jedno je kad seješ, a drugo kad žanješ. Kada fest zaladi, onda on juri sojke. Šta god mu to značilo, on ih juri. Da li ih stigne, to su već njihove stvari. Seljakove i sojkine.

Upasti zimi u birtiju gde seljak najrađe mitinguje (brifing na seoski način) znači ući u zamku. Zamka za goloruke. Goloruk - to je kada nemaš žuljeve na šakama.. Ti onako goloruk, mislim nemaš njihove žuljave ruke, sada si na meti dobacivanja onih koji ti se rugaju. Shvatiti fazon uglavnom nećeš. „Ovaj bi mogao kupiti plac do mojega“, pa se ti sad smej. Gde mu je to „do mojega“? Pored njegovog placa ili onog visuljka u čakširama? Kad počneš s njima da se „nadpijavaš“ ondak si je.. ježa u leđa. A to je velika nezgodacija. Mislim, je.. ježa u leđa. Ako spomenu „šarulju“, bolje ti je bež’ trkom. Humor im je satkan od muke seljačke. Od muke u kojoj uživaju. Uživaju u svojoj snazi i umoru snage, kako kaže pesnik seljaka: „Umorni ratar žurno se noćištu sprema i samo pokatkad zaječi šarena dolja od škripe točkova kolskih“. Pazovački ratar i nije neki seljak. Previše je blizu Beograda da bi se salašarski opustio. To je za Bačku. A i Sremice više nisu kao što su nekad bile. Male i debele. To sada izraslo, otac ih ne prokarto. Sa tih visina ne može da „cura kopa vinograd“. Počeo je švingleraj sa povraćajem zemlje i načisto se ispovraćalo. Neko ko je nije nikad im'o, a setio se pradede koji je imao baš tu gde je škola, taj je dobio uz asfalt. Ostali, što su je oduvek imali, šta će im? Da se uz ovo što imaju još više muče? Iz


čistog humanizma je nisu dobili nazad. Švingleraj sa zadružnom zemljom i nije neki fazon. Ljudina sa petsto hektara još pripisaše 2000 hektara. To ti je kao kada na muku dodaš još četiri bede. Najmanje... Nemaju kad ni u pozorište svratiti. Džaba Tanja Bošković skakuće „tancuj tancuj vukrucaj“. Sve se neki školarci skupili ispod nje, pa gledaju. „Iš kući učiti i samo učiti“, rekao je jedan drug, a ni drugarstvo više nije u modi. I sve ovo nije ironija, a shvati se tek kada dođe onaj neshvatljivi čas. Pazovački seljak je pitom. Skoro da je gospodin. Ne voli da ljuti vlast. Vlast je vlast. Tako, onomad, stavili kravate i krenuli traktorima „na Beograd“. Da ne smetaju autoprolaznicima, oni „nejdu“ putem, već pored puta. Policija išla „putom“. I kada su stigli od Stare do Nove Pazove, policija im kaže: „Vi mora da ste ogladneli. Vratite se, ručajte, pa opet“. Oni gladni i vratili se. Tri privatne zadruge funkcionišu. Golubinci, Vojka, Stara Pazova. I Mišković dejstvuje, naravno, ne on lično. Mada sam beđen da razlikuje mašine za šta su u poljoprivredi. Ima on najviše. Sitni bi se udruživali i ne bi. Onako, drugarski. Zemlja im se ne udružuje u kolektivno. Iskustvo ih je učilo u dve generacije. Sve u svemu raj za ljubitelje tabela i statistike okolo vlade. Ovi naši posrednici zemlja–vazduh i da su čist talenat ne vredi im mnogo. Gde god da krenu sa idejom, odmah im je razvodne. Piši i šalji: 0,27 prve klase neobrađene zemlje u Knješevcima. Ili je Surduk. Jadni agronomi. Nadam se da imaju baštu. Svoj posao mogu samo tamo da rade. Kaže jedan nesuđeni načelnik poljoprivrede da ima posla i mimo statistike. Tu je pitanje poljara. Krade se kombajnima. Lovci kao čuvari polja nisu baš pravilno shvatili lov. Rat je po seljaka najsvirepiji. Posebno je poguban ako se vodi na njegovoj teritoriji ili ako se samo prelazi preko teritorije. Kada su u Prvom svetskom

ratu naši probili Solunski front i hitali prema Beogradu, Francuzi su kaskali za njima sve nemoćni da ih stignu. Seljačke žene ih usporavale. Nije milostiv rat ni ako se mora ići izvan svoje teritorije. Mobilizacija seljaka ne mimoilazi. Oni su prvi za pogibije. Rat po pravilu bira one najpotrebnije da se kući ne vrate. Seljačko domaćinstvo vene, nestaje, samo je u statistici kada u ratu izgubi sina, pa ostane bez svog muškarca. Žena kopni. Čvrsto stišće dečje ručice i kune se suzom, nikad seljakom deca joj neće biti. „I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, to poslednji ratnik pade sa bojišta.“ Tako je govorio, ne Zaratustra, već Vojislav Ilić. Birokratija ubija. Politička je kao virus u bakteriji. Uništava svoga domaćina obavezno. Sve pametne rasporediti na neodgovarajuća mesta i od ptice Albatrosa učinio si pticu slomljenog krila na palubi broda. Mornari joj se rugaju, ptici neba se rugaju, kao istorija seljacima. Ima li spasa ili „tako to biva kada se previše sniva“? „Fijaker stari ulicama luta“ kao i usamljeni seljak svojim njivama. Njegov plan setve, i za ragovore sa vlastitom ženom, je neozbiljan, 0,1 % ozbiljnosti. Tačno toliki mu je udeo u proizvodnji velikih i skoro toliki procenat je neobrađenog zemljišta prve klase u Krnješevcima. Bio bi neprimetan ukoliko bi se odlučio da lenjuje Kao što je, i navedeni procenat neobrađenog zemljišta prve klase u Krnješevcima, zanemarljiv. Ako prve klase uopšte tamo ima. Seljak je bio radnik-gazda. Sada ga vreme goni da nestaje kao gazda. Na veliko je spreman za industrijalizaciju A naročito ako je njegovo zemljište u budućoj industrijskoj zoni. A još više naročito ako industrijalizovano kupuje država. Sve ovce su na broju a nebitan je, u tim slučajevima, broj vukova.


Bezimeni postaju imeni. Prvi do informacije je kalauz. Seljak naš je čudo neviđeno od pameti kad prestane da bude seljak. I Sokrata bi postideo. U bilo kom prostoru gazduje i dovikuje se,,kao do otoič, kad je dreš bukom bukovao.. Aleksandar Pavkov, ACTA

Odeljenje: Srpska potraga za “hakerima” ACTA je skraćenica od Anti-Counterfeiting Trade Agreement ili u prevodu sa engleskog: Trgovinski sporazum o sprečavanju falsifikovanja, tj. piraterije.

radim neki zatupljujuć posao i skupim novca da pored hrane priuštim sebi jedan originalni CD Mocarta ili Betovena? ACTA dakle primorava Internet Provajdere da im dozvole kontrolu svih servera preko kojih ide sav Internet saobraćaj. To konkretno znači da kada im zasmetate, mogu da vam pošalju policiju sa sudskim nalogom za pretres i provere šta imate na računaru… Internet je vrhunac demokratije jer pruža mogućnost baš svakoj budali ili svakom intelektualcu da može da kaže javno šta misli, a da njegov tok misli prate samo istomišljenici. Niko vas ne tera da posećujete pornografske, ultranacionalističke, navijačke i druge sajtove. Ako vas zanima, recimo, mišljenje nekog Australijskog filantropa, “izguglate” i dobićete sve o traženom filantropu. Ukoliko vam zatreba neko mišljenje o tajnim službama, svetskoj vladi, skrivenim događajima, onda ste sigurno pod prismotrom, neka služba ili službe će početi da snimaju sve vaše aktivnosti na Internetu, dok bi im ACTA dala pravni prostor da vas odmah privedu i ispitaju pod izgovorom piraterije i zaštite umetničkih prava.

Zvanično objašnjenje dobro zvuči, a to je zaštita autorskih prava, zaštita države od pirata koji ne plaćaju porez… Producentske kuće gube milijarde dolara (čitaj: dobijaju milijarde dolara manje nego što bi mogli) i one su glavni inicijatori ovakog međunarodnog sporazuma. Kako ACTA ugrožava našu privatnost? Producentske kuće traže da svaka država potpisnica ACTA sporazuma obaveže sve Internet provajdere (firme preko kojih se građani “kače” na Internet) da zvanično špijuniraju svaku vašu aktivnost na Internetu i obaveste nadležne institucije ukoliko njihovi programi detektuju nelegalne aktivnosti, npr. pri preuzimanju filmova, muzike ili programa sa Interneta. Zvuči logično!? Da li treba da budem lišen dobre muzike i dobrog raspoloženja jer nemam dovoljno novca? Da li hoće da me nateraju da zbog krize

Ko su najveći protivnici ACTA-e? Pirati! Pirateri takođe zarađuju dobro, ali ne od korisnika već od reklama na svojim sajtovima. Nedavno je u Americi uhapšen vlasnik sajta MegaUpload.com koji je korišćen za prebacivanje velikih fajlova onlajn. Vlasnik je dozvolio svim građanima sveta da se kod njega na sajtu registruju i ostavljaju tamo fajlove koje posle mogu da preuzmu njihovi prijatelji, saradnici itd. Firma koja je vlasnik sajta je imala profit od 160 miliona dolara, najveći deo profita je od reklama, dok je deo od Premijum korisnika koji su za simboličnu sumu novca od oko 100 dolara, mogli godinu dana


da preuzimaju i šalju fajlove bez ikakvog ograničenje u smislu veličine fajlova i brzine preuzimanja. Svaki put kad bi bilo otkriveno da je neko stavio muziku, filmove itd. advokati producentskih kuća bi im slali naloge da obrišu te fajlove sa svojih servera, tako da se ne mogu više preuzimati. Takođe su slali naloge za pokretanje pravnih akcija protiv korisnika koji su te fajlove tu i postavili… Naravno, niko se ne bi registrovao na sajtu sa pravim imenom i prezimenom i postavljao nešto što je ilegalno, tako da su tu bili nemoćni. Procedura za dobijanje sudskog naloga traje dugo, dok “Pirat” pod drugim imenom može u roku od sat vremena da vrati sve što su mu obrisali. Pored ljudi koji zarađuju na reklamama, 80% korisnika Interneta bi bilo pogođeno ovim zakonom. Osećaj da vas “Veliki brat” posmatra štagod da kliknete je ponižavajuć, da postoji mogućnost da neko, dok ste u vašoj toploj zaključanoj kući, prati šta radite i šta vas zanima i da ima pravo da vam pokuca na vrata i kaže: “No, no! Radili ste nešto što ne smete, oštetili državu i narod za novac od poreza i sad ćete odgovarati za to.” Piratske partije: Sloboda onlajn? Zemlja Švedska. Ne treba napominjati da su Šveđani tvorci Piratskih partija koje se zalažu za totalno ukidanje autorskih prava, ne samo u oblasti zabave, već pre svega farmaceutske i druge industrije pod dobrim izgovorom - autorskim pravima se koči napredak civilizacije. Švedska piratska partija je u Parlamentu Evrope, od kako su zastupljeni u Švedskom parlamentu sa 12 odsto osvojenih glasova. U Švedskoj je pojedinac na prvom mestu, što znači da možete da skidate muziku ilegalno i da vam neće suditi kao da ste ubili čoveka ili da ste izvršili oružanu pljačku, dok se u Americi neplaćanje poreza tretira mnogo gore nego kad neki vojnik u Aganistanu pobije 10 porodica. Šta su hakeri? Ko su “Anonimusi” i zašto su neuništivi? Haker je širok pojam, a danas se podrazumeva da je to osoba sa posebnim kompjuterskim i socijalnim veštinama koja ne bira sredstva da dođe do svog cilja. Dakle haker ne mora biti samo programer, već osoba koja može da, na ovaj ili onaj

način, ubedi zaposlene u nekoj kompaniji da mu daju poverljive podatke – to je takozvani Socijalni inženjering. Hakeri su borci za slobodu, to su ljudi koji anonimno upadaju u sisteme najvećih tajnih organizacija i dele njihove podatke na Internetu. “Anonimusi” su najpoznatija grupa hakera, a prepoznatiljivi su po “Vendeta” masci. Njihov pokret je jedinstven jer primaju svakog ko je voljan da se bori protiv postojećeg sistema i naravno bez autorskih prava može da koristi njihov simbol – “Vendeta” masku. Njihov vid borbe nije samo dolaženje do tajnih podataka već i rušenje sajtova vlada i organizacija odgovornih za bilo kakav vid represije nad ljudskim rodom. Ceo svet je ustao protiv ACTA sporazuma, protiv legalizacije špijunaže. Špijunirajte sumnjive, nemojte sve nas! Na protestima širom sveta ljudi su se pojavljivali sa “Vendeta” maskama tvrdeći da su svi “Anonimusi” i da im mali procenat ljudi koji upravljaju svetom ne može ništa ako se ujedine. Kako nas Google posmatra? Ne postoji korisnik Interneta koji nije bio na sajtu google.com ili google.rs. Ono što malo ljudi zna je da Google pretraživač pravi profil svakog korisnika i u stanju je da vas prepozna po bilo kom kriterijumu. Npr. dok proveravate E-mail, Google će videti ko ste, napraviti vam tajni profil i svaku sledeću akciju, kad uspe da prepozna da ste to vi, upisaće u vaš dosije. Kompanija Google ovo radi iz marketinških razloga. Ukoliko ste neko ko se bavi poljoprivredom, kad god odete na neki sajt, pojavljivaće vam se reklame vezane za đubrivo, genetski modifikovano seme itd. Ako se bavite slikarstvom, izlaziće vam reklame vezane za boje, platna, izložbe itd. Ova opcija kojom Google pravi vaš profil ima neograničenu mogućnost zloupotrebe. Ako se jednog dana pobunite protiv sistema, ne moraju da istražuju nego imaju sve podatke o vama: s kim komunicirate, u kom periodu su vas zanimale te i te stvari, bukvalno znaju sve o vama na osnovu podataka sa Google-a. Šta naše vlasti misle o ACTI? Po mom mišljenju, oni nemaju pojma, niti ih zan-


ima šta ACTA predstavlja. Znaju da se najokoreliji kriminalci i teroristi sigurno neće legitimisati preko mobilnih telefona ili Interneta, već će nekim totalno sigurnim putevima komunicirati. Oni, dakle, nemaju mnogo vajde od ovih podataka koje bi zbog ACTA sporazuma dobili legalno. Odmah su prihvatili ACTA sporazum na usvajanje, ali kad se ceo svet, uključujući i Evropski parlament pobunio da su ugrožena osnovna ljudska prava, odustala je i Srbija od ovog sporazuma. Mnogo alkohola i prepečenih mesnih prerađevina našim političarima najvišeg ranga onemogućava da se kompjuterski opismene, ne daj Bože, nauče nešto novo, samim tim, neće slušati savete pametnijih kako da se postave u odnosu na zapadne sile kad se pojave sa svojim idejama koje su terorizam same po sebi. Odelenje za visokotehnološki kriminal Ministartva pravde Dokaz koliko zaostajemo za svetom je moje lično iskustvo. Jednog dana sam dobio anonimni poziv na putu do posla da se vratim u svoj iznajmljeni stan i razgovaram sa policijom. Na pitanje odakle im moja adresa, koju niko nije znao, rekli su mi: “Ih, znamo mi, samo se Vi pojavite odmah.”. Odgovorio sam da sam daleko i da pošalju nekog po mene ako sam im potreban. U međuvremenu sam pozvao vlasnika stana koji mi je rekao da je sve u redu i da je on u stanu i da dođem da razgovaram sa predstavnicima Ministarstva pravde o Internetu. Kod šoping centra su me pokupila dva čoveka u odelima u neupadljivom automobilu sa registarkim tablicama manjeg mesta. Nisu hteli da mi kažu za šta sam im sumnjiv, ali sam znao da su dva dana ranije “Anonimusi” srušili sajt Ministarstva pravde, zvanično, a nezvanično može biti da su došli do mnogo bitnih informacija. Dobar i loš policajac je bila igra, ali pošto sam znao da nisam kriv, bilo mi je zanimljivo. Jedan me je ljubazno usput zapitkivao, dok me je drugi mrko gledao i nije mi dozvolio da pošaljem prijatelju SMS poruku da sam možda priveden. Mislim da čak nisu primetili da sam u rukama imao dve knjige: Jungova “Mapa duše” i “Osnove programiranja”. Po dolasku u stan, video sam dvojicu komšija, od kojih je jedan smešni Kinez, kuvar u kineskom restoranu, a drugi blagi probisvet, tabletoman koji je naravno delovao uznemireno što mu pretresaju stan. Pretres stana uz moje prisustvo značio je da nemaju nikakve naloge i da rade po slobodnom nahođenju. Posle malo buke, us-

tanovivši da je sa bežičnog Interneta koji je bio kod komšije Kineza neko hakovao sajt Ministarstva pravde, a nismo im delovali tako, pokupili su podatke, zahvalili se i otišli. Ideja da bi neki sposoban haker bio dovoljno glup da upada u sisteme ministarstava sile i to uradi od svoje kuće, makar i preko komšijinog Interneta, je apsurdna. Svejedno, imam utisak da su oni tako šetali od kuće do kuće i očekivali da će pronaći odgovornog za napad na sajt. Bili su neobučeni, neupućeni, a na moje pominjanje stručnijih izraza i čime se bavim, koje konkretne programe koristim i za šta, primetio sam da nisu ljudi iz struke, već obični policajci! Šta mislite koliko hakera kompjuterske analfabete mogu da nađu u Srbiji? Nijednog. Šta možemo da uradimo mi i zašto ništa ne činimo? Protesti u drugim zemljama, ne samo razvijenijem delu sveta, nego i kod nas u okruženju, su mnogo bolje organizovani. Pre svega zato što su kompjuterski pismeniji od nas (informacije brže cirkulišu), a da ne pominjemo to da ako neko iz Vrbasa, Pazove ili Subotice čuje za protest koji mora biti održan u Beogradu da bi imao smisla, često nema novca za taj put. ACTA na svu sreću nije prošla pa je ušteda pomenutih protestanata bila opravdana, ali budite sigurni, svetska vlada (strahovlada) će na sve moguće načine pokušati da vas drži u šaci tako da nešto slično ACTA-i možemo očekivati baš kao što ćemo morati da sadimo mutantsko seme otporno na sušu, ako želimo u Svetsku trgovinsku organizaciju, a podmićeni će naravno za to lobirati svim silama…


Nevena Damjanović BLOGERI O ONIM STVARIMA

ejakulacija muškarcima izvlači životnu silu sve dok, na kraju, ne bi i preminuo. Kako su muškarci i žene podeljeni na yin i yang, žene su te koje imaju neograničeno snabdevanje yinom, dok muškarci oskudevaju sa yangom i zato je bilo preporučljivo da imaju orgazme tek nakon što ih njihova partnerka doživi, kako bi sačuvali svoje živote.

1. Svi smo potekli iz Božijeg semena

4. Masturbacija je zabranjena za muškarce

Prema staroj egipatskoj legendi, koja datira još iz 3150 pne, Bog je masturbirao i rezultat je bio nastanak drugih Bogova iz njegovog semena. A kako je sve nastalo odatle, po toj legendi, ispada da smo svi potekli (prigodna reč) iz Božijeg semena.

U istom tom periodu u Kini, vladalo je još jedno verovanje po kojem je muška masturbacija bila nezdrava i zabranjena. Čak su i vlažni snovi smatrani za nezdrav i nedoličan čin, što je muškarce dodatno frustriralo. Ženama je bilo dozvoljeno da se upuštaju u ovaj čin koliko god su htele, ali bez korišćenja stranih predmeta kako ne bi oštetile matericu.

Budite pametni i obavešteni, a najvažnije - ne budite lenji! Dok god ima ljudi na zemaljskoj kugli, biće onih koji će želeti da ih kontrolišu.

2. Seks sa strancima podstiče plodnost

5.Parada Penisa

Negde u 10 veku pne, u staroj Mesopotamiji, od žena se očekivalo da posećuju Hram Ištar najmanje jednom tokom svog života, a najčešće neposrednonakon udaje. Razlog? Radi seksa sa strancem. Naime, žene su boravile u tom Hramu sve dok se ne bi pojavio neki neznanac koji bi im u krilo bacio srebrnjak uz izjavu “Pozivam te u ime Mylitte” (drugo ime za Ištar), a što bi bio poziv na sveti čin seksa radi podsticanja plodnosti. U pojedinim slučajevima, neke žene su godinama čekale na svoj srebrnjak. 3. Prerana ejakulacija izvlači životnu silu Tokom trajanja Čou dinastije (770-220 pne) u Kini se verovalo – a prema učenju Taoista, kako prerana

Period stare Grčke bilo je vreme koje nije bilo naročito naklonjeno prema ženama. Prema istoriji, žene su bile podređene muškarcima u svakom smislu i pogledu; njima je bilo dozvoljeno da ih kažnjavaju i biju za i najmanju sitnicu, a postojalo je i čvrsto uverenje da su žene ljubomorne na muške penise. Priča se da su Grci toliko voleli svoje polne organe da su imali redovne godišnje parade posvećene svom ljubljenom spolovilu. Tom prilikom, ulicom su marširali noseći velike skulpture penisa a u ime Dionisa, Boga vina i ekstaze. Ovaj period je, takođe, zanimljiv po slobodnom seksualnom činu izmedju vojnika. Parada penisa ili početak Prade ponosa? 6. Bog Penisa lečio sramotu U periodu antičkog Rima (758-100 pne) postojao je jedinstven hram posvećen, u najmanju ruku, neobičnom bogu – Mutunus Tutunusu iliti Bogu Penisa. Ovaj bog nije imao lice i telo, već ga je predstavljala slika muškog polnog organa sa izrazito velikim testisima. Bio je namenjen ženama, naročito mladama koje su na dan njihovog venčanja dolazile u Hram , kako bi sele na sliku Boga sa sve uvećanim testisima, a zarad


oslobađanja sramote i krivice zbog seksualnih odnosa koji će uslediti. 7. Preljuba pomaže u shvatanju univerzuma Tantrička škola Hindu filozofije, koja je formirana između I i VI veka, nastala je gotovo isto kad i nadaleko poznata Kama Sutra. Deo ovog čitavog koncepta bila je i ideja kako je seks sredstvo za postizanje duhovnog prosvetljenja. S tim u vezi, verovalo se kako seksualni tabui poput preljube, u stvari, predstavljaju odličan način za ovladavanjem ljudske prirode i većim razumevanjem sopstvene duše, kao i samog univerzuma. Takođe, preljuba između supružnika je bila dozvoljena, kako bi se još više približili i međusobno spoznali na dubljem nivou. 8. Zabrana seksa u određeno vreme, situacijama, mestima U srednjovekovnoj Evropi i po Hrišćanskom verovanju, seks je bio zabranjen pod sledećim uslovima: kad žena ima menstruaciju, kad je trudna i dok doji; tokom Velikog i Malog posta, Duhovne nedelje i Uskrsa; na praznike, sredom, petkom i vikendom; tokom dana; ako ste goli; ako ste u crkvi; osim potrebe začeća deteta.

Nevena Damjanović, Keri, HEDONIZAM JAČA ORGANIZAM Malo ko, u ovim teškim vremenima, ima tu privilegiju da živi baš onako kao je maštao, čemu se nadao, da radi u svojoj struci, živi pristojno od plate koja često nije svakog prvog u mesecu, ima partnera kakvog je sanjao, životni prostor dovoljan za potrebe svakog člana porodice, kolege na poslu na koje se može osloniti i smatrati ih pravim i iskrenim prijateljima. Ali, tu smo gde smo i pitanje koje se nameće je vrlo jednostavno – Šta mogu da uradim za sebe da mi život, iz dana u dan, bude lepši i smisleniji? Na površini su uvek problemi, možda ne bi bilo loše da zagrebemo taj prvi sloj učmalosti, udahnemo punim pućima i krenemo od radosti Dozvolite sebi da se radujete kao malo dete kada slučajni prolaznik baš Vama uputi osmeh, kada osetite zagrljaj i stistak ruke nekog koga dugo niste videli. Ako ste poput većine, češće primećujete loše aspekte svakodnevnice. Čini se da je u biti čoveka da primećuje kako stvarnost ne ispunujava njegove ideje o tome kako svet treba da funkcioniše. Žašto tonuti u frustraciju , razočarenje ili apatiju jer drugi

9. Dabrovi testisi za kontracepciju Tokom 16 veka u Kanadi, postojalo je verovanje da dabrovi testisi predstavljaju odlično žensko kontraceptivno sredstvo! Naime, žene su samlevene dabrove testise mešale su se sa alkoholom i ispijale pred odnos, kako bi sprečile začeće. Ipak, ne postoje zabeleženi dokazi o tome da li je i koliko ova metoda i zaista bila uspešna. 10. Sav taj džez Poslednjih godina 20-og veka, u SAD-a naučnici su utvrdili da džez muzika smanjuje libido. Koju muziku Vi slušate?

nisu ispunili vaša ocekivanja? Treba biti zahvalan na svakom minutu života jer zahvalnost privlači


blagostanje. Ponekad je potrebno tako malo da bismo bili ono što je tako veliko, ispunjeni. Ako ograničimo pažnju na to kako je život težak, loše vesti, trenutne nesuglasice ili nemogućnosti, ostaćemo uskraćeni za bezbrojne darove koje dobijamo svakog dana. Dakle, prva stvar koje treba da se podsetite je šta čini vaš svet? Koliko god bio nesavršen, to je vaš svet. Čuvajte ga i oplemenjujte jer za vas uvek treba više i bolje. Nikako ne treba preskočiti jedan bitan životni pojam , svesnost. Kada istinski pogledamo u svoju dušu, osvrnemo se na prošlost i odreknemo se navike da živimo “ u prošlim vremenima kada nam je bilo mnogo bolje” , ostaće nam sadašnost koju ne stižemo da proživimo. Budimo realni, uvek je nekada bilo bolje, kada ste bili mlađi lepši, bežbrižniji, ali lepo je i sada. Zrelost je neprocenjivo blago. Kada prestanemo da žudimo za drugim životom, jer su tuđi problemi uvek manji od sopstvenog tereta, da kukamo nad tužnom sudbinom, videćemo SNAGU. Sve što se dešava, ima svoj razlog. Svakog dana smo na pragu neke nove životne lekcije i uvek smo na pravom mestu u pravo vreme da saznamo nešto novo, kako o sebi tako i o drugima. oproštaj zaslužuju sve naše pogrešne i nepromišljene odluke. optimizam je često podcenjen jer smo češće u prilici da slušamo pesimističke prognoze. Svako ima pravo da se nada i bori za svoje. snove. KO DIŠE TAJ I SANJA. Koliko ljudi poznajete koji su dovoljno hrabri da ispune svoje snove? O ljubavi maštamo celog života, pa i kada je doživimo skonimo smo da je zanemarimo jer živimo onako kako treba a ne kako zaista želimo. Moralni kalupi stvaraju konfuzije i frustracije jer su po nekom nepisanom pravilu najveći moralisti ujedno i najveći lažovi, i pritom od njihove buke i ega , teško da možete čuti svoje srce, koje vam nedvosmisleno ukaže na ono što je najbolje. Iscrpljujete se formom a ne suštinom i tako prođe život, a vi sami, bez ruke koja vam može pomoći da nastavite da koračate kada naiđete na prepreku.zagrljaj je najefikasnije sredstvo protiv depresije i besparice, najlepši način komunikacije između dva srca. Nažalost, sve ređe u upotrebi a mnogo jeftiniji od lekova za smirenje.Nisu majmuni ludi kada zagrljajem pokažu svoju naklonost,

moguće je da smo to mi jer u trci za vremenom i novcem ne stižemo da osetimo bliskost a to je, priznaćete, mnogo vrednije od novih cipela ili auta. Iz bliskosti se rađa ljubav koja u svakoj svojoj formi nosi sreću. Život je lep , kao i film Roberta Beninija. Nekoliko saveta za potencijalne hedoniste Uvek možemo da se nasmejemo, da budemo lepi i doterani, obavezno lepo vaspitani, da primimo kopliment, slušamo omiljenu muziku i dopustimo sebi da zaplešemo ( čak i dok kuvamo ručak), da se zaljubimo – uvek su te godine, uživamo u prirodi, pomognemo ako smo u prilici da to učinimo, da radimo ono što volimo i volimo ono što radimo, da pozovemo prijatelje na druženje, da uživamo u svakom trenutku … Neka vaša sreća dodirne nebo! Nevena Damjanović MALA ENCIKLOPEDIJA LEPOTE I ENERGIJE Koji sinonimi vam prvi padnu na pamet kada izgovorite njeno veličanstvo ŽENA? Greškom okarakterisane kao slabiji pol, žene su simbol snage, lepote, senzualnosti, materinstva, upornosti, izdržljivosti.

Ono što spaja žene kroz sve civilizacije, zemlje i kulture je potreba da svoju lepotu istaknu nakitom. Istorijski gledano, nakit se pravio od materijala iz prirode, a naročito od gline, drveta, metala i kristala. Posebnu pažnju, oduvek, su zavređivali kristali, zbog svojih lepota i moći. Pored dekora-


tivne namene, svoje mesto su našli i u alhemiji, gde se, određenom kombinacijom kamenčića, stvarala isceliteljska moć. Kako žene, tako i muškarci, rado su ih nosili na odeći, krunama i odorama, kako bi njihovom lepotom, istakli svoj status. Takođe, su se smatrali amajlijama i zaštitom od zla.

Kristali- drago i poludrago kamenje su nastali kada i planeta, kroz njene promene i sami su se preobražavali. Njihova moć se ogleda u vibraciji na određenoj frekvenciji, zbog čega emituju, upijaju ili usmeravaju energiju. Sve je više umetnika i poznavalaca ove oblasti, koji raskošnu lepotu kristala uklapaju u vrlo nosive komade nakita, poput narukvica, minđuša i ogrlica. Ako poželite neki komad nakita za sebe, dopustite kristalu da vas izabere. Naime, svako ljudsko biće poseduje i emituju određenu energiju, koja će naći svog srodnika među kristalima. Njima možete prizvati ljubav, zaštiti se od negativne energije i zračenja, ojačati samopouzdanje i intuiciju, relaksirati se, obezbediti miran san i unutrašnji mir. RUBIN- sveti kristal ljubavi kod starih Rimljana Zbog svoje intezivno crvene boje, još od davnina, je bio omiljen među kristalima. Ova dragi kamen, deluje raskošno i pobudjuje strast i ljubav. Jača srce i cirkulaciju, ublažava menstrualne tegobe, preporučuje se kod leukemije i niskog krvnog pritiska. Modni savet : rubin na prstenu, crveni karmin i zanosni osmeh. Probajte ... Vaša lepota probudiće neku novu strast! OPAL- pronađite srodnu dušu. Javlja se u tri varijateta kao mlečni, vatreni i crni. Ovaj poludragi kamen se vezuje za snagu bogova. Dobio je crvenu vatru rubina, ljubičastu svetlost ametista, raskošnu zelenu boju smaragda i plavu boju safira. Deluje umirujuće, pomaže kod sresa, depresije, steriliteta, jača samopouzdanje. Preporučuje se kod bolesti želuca i anemije. Modni savet:u kombinaciji sa belim zlatom, savršen izbor za venčanje i svečanosti. SMARAGD- omiljeni dragi kamen egipatske kraljice Kleopatre.Spada u grupu skupljih kristala. Specifičan je po visokom sjaju. Delotvorno deluje na glavobolje i prehlade, dijabetes, povišeni krvni

pritisak, psihoze, popravlja vid. Kamen strpljenja i inspiracije. Obezbeđuje duševni i fizički balans. Modni savet: ako ste izabrali smaragd, vi ste definitivno dama od stila. Najbolje se uklapa uz večernju toaletu ili malu crnu haljinu. Delujte otmeno i ženstveno. TIRKIZ- očaraćete ga. I ako nosi ime Turskog porekla, javlja se u mnogim drevnim civilizacijama. Poludragi kamen snažnog karaktera koji u blizini otrova i opasnosti menja svoju boju. Čuva decu i kućne ljubimce od napasnika i sprečava gubljenje u prostoru. Simbol je liderstva i privlači uspeh i prosperitet. Preporučljiv kod prekomernog znojenja, bronhitisa, upala grla, infekcija, oboljenja bubrega, detoksikacije, alkoholizma, psihosomatskih poremećaja... Podstiče kreativnost i snagu uma, regeneraciju tkiva, razmenu energija ( davanja i primanja), sreću i inicijativu. Štiti od negativnih misli i osećanja, zračenja, crne magije, uroka i padova. Modni savet: lepo ga je nositi u letnjim mesecima, uz belu haljinu i osunčan ten. GORSKI KRISTAL- kamen svih kamena. Svojom energijom gorski kristal simbolizuje svetlo na Zemlji. Deluje kao katalizator i transformator energije. Negativnu energiju pretvara u pozitivnu. On je ogledalo naše duše.Odbija sve negativne sile, misli i energije. Štiti i čuva našu auru, otklanja blokade i disharmoniju duše i puni nas novom životnom energijom. Vidovnjaci su za svoje čarobne kugle koristili okrugli gorski kristal. Ukoliko ga položimo na telo, on će, kao magnet, povlačiti ruku do obolelog mesta.Univerzalni lek za sve bolesti i psihosomatske poremećaje zbog apsorbcije sunčeve svetlosti i životne energije. Modni savet: zbog svoje prozirnosti, moguće ga je uklopiti uz razne odevene kombinacije. Budite lepi i nasmejani. MESEČEV KAMEN- snaga meseca. Astrološki gledano, ovaj kristal je zaštitnik rođenih u znaku raka. Boja je plavo beličasta. Ističe ženstvenost i senzualnost, stvarajući duhovni mir. Umanjuje agresivnost, anksioznost i stres, kod oba pola. Ima pozitivno dejstvo na tiroidnu žlezdu, jetru, digestivni trakt, plodnost i začeće. Stimuliše ljubav i razvija emocionalnu inteligenciju. Modni savet: ukoliko izaberete ovaj kristal, nosite ga u blizini srca. Bez obzira na modnu kombinaciju, zračiće vaša unutrašnja lepota.


Svet kristala je prepun lepota, tajni i različitosti. Njegova individualnost i komplesnost će otvoriti neka nova pitanja o životu, ljubavi i osećajnosti. Iskoristite svaki dan da budete vedrog i pozitivnog duha, baveći se nečim novim. Neka magija kristala, postane vaša svakodnevna antistres terapija. Zbog ljubavi izgubio sam sve. Zbog ljubavi imao sam sve“. Miroslav Mahač ZAGONETNA LJUBAV Iako je baba Jelica pred spavanje popila punu šaku lekova, između ostalih i za smirenje, nije navila sat, kao što to obično čini, kada treba rano da ustane. Znala je da te noći neće skoro ni oka sklopiti od sreće i uzbuđenja što joj, konačno, posle više obećanja i odlaganja dolazi njena ćerka jedinica, njena radost, njena sreća koja je malopre telefonom obradovala vešću o svom sutrašnjem dolasku. Zora još nije ni svanula a baba Jelica je već bila na nogama Popila je lekove a zatim se dala na posao da dočeka svoju ljubimicu kako dolikuje. Sve je do tančina isplanirala. Spremiće dve vrste kolača, koje je Ljubica kao mala volela, zatim pačiju supu, pečenu patku sa mladim krompirima, pa raznovrsnu salatu kao i kompot od kajsija i krušaka. Ipak, prvo je izašla na ulicu, iako se jedva kretala sa otečenim nogama, da očisti ispred kuće a zatim je počistila i dvorište a tek onda se posvetila spremanju nedeljnog ručka. Radila je neumorno i bez prekida. Kako je vreme prolazilo često je bacala pogled na veliki zidni sat plašeći se da neće uspeti da sve završi pre nego što njena Ljubica dođe. Pošto je dala sve od sebe i pošto joj je sve

išlo od ruke, nekoliko minuta pre dvanaest sati nedeljni ručak bio je na stolu. Sve je bilo lepo servirano uključujući i salvete koje joj je donela Ljubica kada je bila zadnji put u poseti. Baba Jelica je, konačno, mogla malo i da predahne, presrećna što joj je uspelo da sve što je naplanirala uradi na vreme. Iako umorna, zadovoljno se nasmešila jer će pred Ljubicom imati sa čime da se pohvali. Sa nestrpljenjem je očekivala nadajući se da će se svakog momenta pojaviti. Minuti su prolazili a Ljubica nikako da dođe, a nije se ni javljala. Baba Jelica je postajala sve nestrpljivija jer se čekanje odužilo. Kada je sat otkucao jedan, izašla je napolje, sela na malu hoklicu ispod velike trešnje kod samog ulaza da bolje čuje kada Ljubica zaustavi kola i da joj odmah krene u susret. Vreme je prolazilo a Ljubice nije bilo. Baba Jelica je postajala sve zabrinutija. Neće je, valjda, i ove nedelje njena ljubimica da je izneveri i to baš tada kada je napravila tako veliki buket od crvenih, sveže procvetalih ruža da ga odnesu na grob njenog muža, Ljubičinog oca, jer je, baš tog dana, prošlo tačno šest meseci kako je baba Jelica ostala sama. Nekoliko puta je htela da je pozove i pita kada stiže, ali je svaki put odustajala jer je Ljubičin sadašnji, inače već treći muž, koga još nije dobro ni upoznala, previše je ljubomoran pa su mu svi koji je pozivaju sumnjivi. -Bože kako to moje dete nema sreće sa muškarcima - sva uznemirena zaključi baba Jelica. Ipak nije gubila nadu, ona zapravo nije mogla ni da zamisli da njena ljubimica, koju tako željno očekuje, neće doći. Kada se iznutra začula zvonjava telefona, u prvi mah kao da se malo zbunula a onda žurno, na svojim bolnim i otečenim nogama, odgega se do telefona. Javljala se Ljubica. Od silnog uzbuđenja jedva je otpozdravila svojoj ljubimici. - Mama izvini, ali ja ni pored najbolje volje ne mogu danas da dođem. Ćerkica, tvoja najmlađa unuka, mi se razbolela. - Dete moje, ali obećala si mi da ćemo danas ići na tatin grob. Ja sam spremila buket crvenih ruža odgovori joj drhtavim, skoro plačnim glasom.


- Mama, nemoj da se ljutiš, ali moraš i ti mene da razumeš da ja ne mogu, istovremeno, svima da

što se sve desilo tako iznenada. Sledeće, nedelje kako običaj nalaže i kako je red, Ljubica je sa svojim suprugom i decom došla da obiđe grobove svojih roditelja. Iznenadila se kada je na majčinom grobu ugledala prekrasan buket svežeg cveća. To je mnogo iznenadilo, uznemirilo i podstaklo na razmišljanje. Vrativši se kući, setila se da joj je majka, jednom prilikom, rekla: „Valjda će se naći neko na ovome svetu ko će i mene da voli.“

udovoljim. Ovaj moj je izgleda danas ponovo ustao na levu nogu pa stalno nešto zanoveta. Najbolje bi bilo da to odložimo za iduću nedelju. - Ali kćeri moja, već više od mesec dana odlažemo da obiđemo tatin grob a sad je prava prilika. Zar je tata to nije zaslužio?! Ja bih išla sama kada bih mogla.

Branko Rakočević, ОБРАЗОВАЊЕ ЗА НОВ ПРОГРАМ РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ .Настава мора бити квалитетана , или је нема. .Настава која није квалитетна, није уопште настава. .Данашњи ђаци више ни оловке не зарезују, а

- Mama a što ne bi išla sa Lukićkom, sa tvojom drugaricom. Njen zet bi vas odbacio do groblja. - Ona je bolesna, čula sam da je već treći dan kako leži. Sutra ću ići da je obiđem. - Onda idi sa Markovićkom. Njen sin može da vas prebaci. - Kćeri ne vredi, oni imaju goste i ko zna kada će da odu. - Onda ostani kod kuće i strpi se do iduće nedelje. Baba Jelica je htela još nešto da kažeda kaže, ali jedino je uspela da spusti slušalicu pored telefona... Ljubici je teško pala majčina smrt a posebno zato

камо ли неталентовне и безвољне наставнике За подизање квалитета образовања у Србији је неопходан нови развојни рограм, који мора уз остало садржаавти дошколавање наставног


кадра и дистаницону наобрзабу.

Нека се осврну око себе.

Промашен час неталентованог наставника је принудан рад за њега и његове ђаке

Данашњи ђаци више ни оловке не зарезују, а камо ли неталентоване и безвољне наставнике!

Настава мора бити квалитетна , или је нема. Настава која није квлитетана није уопште настава. Промашен час је узалудно губљење времена ,а наставници могу само да добију накнаду за претрпљен страх због обављања послова и радних задатака за који немају ни воље , ни амбиције , а понајмање талента.

Само даровити наставници могу да препознају талентоване ђаке

То је принудан рад и за њихове ђаке. Ђаке треба заштити од неталентоавних наставника Зато нека покушају с неким другим послом, а ђаке треба заштити од неталентованих наставника,ослободити их обавеза принудног рада. Увођење образоавања на дистанци доступног свима Стога ресорно министарство треба хитно да предузме мере за увођење образовања на дистанци које мора бити доступно ученицима у сваком крају Србије , постављањем образвног портала на који може да „кликне“ сваки ученик , а за чији би програм били ангажовани најуспешнији наставници одабрани конкурсом. Тако би сви ученици у Србији били равноправни у погледу стицања знања, јер би их пратили и водили најбољи од најбоњих настваника ,само треба да „кликну“ и да „уђу“ на час. Креативних наставника је више него неталентованих А образованих , креативних, даровитих наставника је знатно више од оних самомобилисаних на принудном раду у учионицама.Који се до пензије неће ослободити заблуде да их ученици поштују.

Јер само даровити наставцнци, за које треба увести годишње државне награде, могу да препознају талентоване ђаке којима већ од петог разреда основне школе држава треба да обезбеди стипендије. Равнање према најбољима: Обамин „елитни корпус „ висококвалификованих предавача Недавно је амдинистрација Барака Обаме обнародовала план за стварање „елитног корпуса „ високо квалификованих предавача егзактних и природних наука.Циљ пројекта вредног више милијарди долара је подизање квалитета наставе и и образовања у областима које су према оцени Владе кључне за будући развој САД-математике, природних наука, технологије и техничко- инжењеријских дисциплина.Очекује да ће се тиме подићи средњи ниво образовања у САД. Суштина пројекта : избор најуспешнијих предавача у елитни корпус Суштина Обаминог пројекта се састоји у томе да се најуспешнији предавачи изаберу у „елитни корпус „( Master Teacher Corps ) са платом од 20.000 долара годишње.У почетку ће корпус имати око 2.500 наставника , а за четири године њихов број ће достићи 10.000.Одабрани за пројекат су обавезни да у њему учествују неколико година и за све то време ће размењивати искуство и знање с другим наставницима и обучаваће почетнике.Предвиђено је да се захваљујући овом пројекту за десет година у образовни ситем САД укључи 100.000 нових квалификованих предавача математике и природних наука. Очекује се да ће се на тај начин ефекти повише-


ног нивоа образовања осетити у целој држави. А распроsтирањем образоваnjа на дистанцу постићи ће се још уочљивији и благотворнији ефекти. PISMO SA POZORIŠNE AKADEMIJE Хоћу да ти пишем о Академији.

Сигурна сам да ће те неке ствари посебно заинтересовати. Oduševio би se професоркom дикције са осоновама српског језика. Али мислим да би ти она убрзо досадила, побожна је, некако превише iако на томе не инсистира што је код мене изазвало велико поштовање према њој. Она је јако образована и на томе radi. Начин на који се изражава се ретко чује данас међу људима. И тако ме мотивише. Најинтересантнији су часови режије које имамо jednog dana u nedelji od 9 ујутро до 9 увече са паузом за ручак. Радимо разне ствари. Све је почело са дечјим играма које се базирају на по-

верењу у групи, размену енергије и само у тим условима могуће је постићи успех у свакој од игара. Имали смо и посету универзитета у Атини, професорка Амалија је држала један час са нама. Било је интересантно а и они раде сличне ствари. Након две недеље смо прешли на дечје песме. Овај задатак, ма колико лако изгледа, нама није био. Наилазили смо на хрпу проблема, не схватајући да од нас траже за почетак само да се забавимо, дали су нам сву слободу. Задатак је био следећи: одабрати дечју песму (свако своју) коју ћемо да постаљамо на сцену. Свако је за своју песму био редитељ, самим тим и вођа групе. У почетку је било јако тешко успoставити добар однос са колегама, свима подједнако тешко. Не познајемо се, различитog смо сензибилитета, различитих интересовања и схватања. Али успели смо и тај проблем да решимо и изгурали 14 песмица како тако. Све песме су скраћене, користиће се само један део из сваке. Мада и то подлеже променама, можда и хоће. Следећи задатак су бајке. Опет, свако бира бајку коју ће да прича, док он прича остали импровизују на сцени све што овај изговори. Практично представљамо све (безпредмета): и ветар, и сто, и коње и бурад вина и ливаде и оружје и мостове.. Ово је у почетку било интересантно и успешно али како смо почели да обнављамо бајке понестало нам је енергије и инспирације за поједине ствари. Куће су увек исте, један подигне руке изнад главе и направи облик крова и сл. Сад су нам дали нови задатак, да кратимо бајке и да смо на сцени и наратор и редитељ и глумац и публика. Ово нам за сад иде добро, понекад се мало погубимо али вежбамо. Онда смо ми редитељи добили први редитељски задатак. Ево како је до њега дошло: Сели смо у круг и играли се оне игре меморије, kолико можемо да запамтимо речи, а да их сами надовезујемо. Па то иде овако: један каже једну реч, други до њега понови ту реч и дода још једну и тако у круг. И добили смо две реченице: 1. Зима је изненада дошла и прекрила село, а ја сам гледала серију “Сулејман Величанствени”, затим “Sлагалицу” па “Жику”. Онда сам скувала ćушпајз, опрала судове, затим ноге, смрдљиве као пас. Дакле,


“Сулејман Величанствени” је ћелав.Следећи пут гледаћу “Рамбо”. Ја волим да гледам Сулејмана али не ћелавог. 2. Он је красан пас и воли мачке, опаке, уличарке, голе, наге, оно као скроз баш прљаве и наметљиве, јер воли, овај, da лиže лизалицу укуса банане са преливом карамеле и пиво велико уз рибу и зелену салату, са коском, а можда и… Ова друга није довршена, неко је погрешио и игра се заврешила. Давид и ја смо добили да поставимо на сцену прву, а Ивана и Никола (колеге са режије) другу. Испало је добро. Све што радимо од почетка године сад ћемо да кренемо да брусимо и правимо представу од свега тога. Наш испит састојаће се из свега овога и биће јавно, можеш и ти да дођеш да гледаш. Али дуго ће да траје, рачуна се око 6 сати. То је за месец дана. Радимо и ритам: седнемо сви у крuг, један даje основни ритам и сви се редом лепе на њега убацујући било какав звук и на крају добијемо песму. Ово је увек успешно, сви су ваљда слухисти. Када се сви укључе, онај који је први дао ритам постаје диригент и појачава или смаnjује темпо, или јачину звука. Исто тако имамо и вежбу која се зове машина: jедан направи некакав покрет који представља машину уз звук па му се један по један приближавамо подржавајући првобитну радњу, практично се надовезујемо. (Мислим да ће и то бити на испиту). Komentar urednika Časopis “Brifing” ima stalnu rubriku u kojoj objavljujemo utiske studenata sa vežbi na svojim fakultetima. Te utiske beležimo u formi pisma Pismo sa časa anatomije, na primer, razlikuju se od ovog pisma. Drugačija vežba uma proizvešće drugačija shvatanja sveta. Sve to u svrhu da bolje shvatimo različitost i razvijemo što veću toleranciju. Ini ljudi išli su stepenicama obrazovanja i iskustava vežbi jedne vrste i uvežbani su za razumevanje stvarnosti svojim uglom gledanja. Pozivamo sve studente da nam na mejl pošalju svoja pisma kako bismo predstavili različite načine gledanja na našu jedinu stvarnost.

Gordana Smuđa, KOTOR Na trideset kilometara raspona morske linije, između poluostrva Luštica i rta Oštro nalaze se tri velika zaliva: herceg-novski, tivatski i kumborski, ali i tri manja zaliva: Morinja, Risan i Kotor. Posebnu pažnju oduvek je privlačio poslednji. Uklješten u prirodnom kontrastu ogromne stene odvaljene od planine Lovćen i šarenog rukava Jadranskog mora, Kotor je oduvek bio zanimljiv za gledanje, ali i za osvajanje. Povezan je sa strašnim silama sivog kamena i bogatog mora. Ali, iza toga postoji još jedna tajna, nevidljiva i nepoznata baš kakve prave tajne jesu. Ona koja se oseća u vazduhu, a nikada ne vidi. Kotor je omeđen sa dva vrela lovćenskih ponornica koje svojom snagom koncentrišu ljude između sebe, nekom silom ih dovlače tu, a još jačom ih nekom silom teraju odatle. Obično na more. Ponornica Škudra ima svoje korito koje je sušnim letom obično suvo. Druga ponornica, Gurdić, nema svoje korito nego izbija iz pomorske pećine, tj. njenog grotla koje je pokriveno vrtlozima. Grad Kotor leži, dakle, na vrelima, po kojima je i dobio ime, grčko, deskriptivno: Katareo odnosno vrela. Naročito se za vreme kišnih dana primeti to prisustvo ogromne vodene energije stihijskog karaktera koja se fokusira oko grada. Po kiši, more se boji u sivo, a grad šklopoće na vrelima. Tajni su vodeni putevi kojim se voda okreće oko ovog malenog grada. Dugački podzemni hodnici vezani su za more sa jedne i pomornice sa druge strane. Energetski vakuum od vode trudi se da sačuva Kotor samo za sebe. I stara gradska vrata Kotora stoje na jednom od vrela: nad Gurdićem. Poznata su i kao «Vrata od mora» jer se sa mora uvek dolazilo i na more uvek iz Kotora odlazilo. Ima gradova koji su u talasima ljude primali i slali. I Kotor je jedan od njih. Od kako postoji, njegova funkcija u Boki vezana je za pomorstvo i druge srodne grane, pre svega pomorsku trgovinu. Ali, malo je gradova koji su uprkos neprestanom prilivu i odlivu ljudi sačuvali svoj originalni oblik. Najjužniji od zaliva Jadrana, u (ne)skladu mora i kamena čuva Kotor među svojim zidinama ne samo ljude i palate, crkve i katedrale, već i viševekovni civilizacijski i kulturni kontinuitet.


Koliko je grad Kotor star više niko ne može sa sigurnošću tvrditi. Godina nastanka stalno se vraća za nekoliko unazad sa otkrićem novih arheoloških iskopina. Jedan od prvih zapisa i potvrda o životu datira iz godine 256. p.n.e. U svom putopisu po Mediteranu grčki pisac (Pseudo-) Skilaks iz Karijande (Mala Azija) naročit prostor ostavlja za podatke o Risanskom zalivu i plemenima sa kojima se tamo sreo. Govori se da je Kotorom prošlo četrnaest stranih ili domaćih vladavina od prvog spominjanja Kotora. Neke uspomene na te periode su na ovaj ili onaj način sačuvane, ali neizbrisiv trag na grad i ljude ostavio je period ilirsko-keltske vladavine. Tragovi koji datiru odavde delom su potekli od mita, delom od istorije. Ali, samo gradovi sa mitom i mogu imati istoriju. I sa Kotorom postoji ta vrsta zabune: šta je mit i gde se on završava, a gde počinje istorija grada. LEGENDE O NASTANKU GRADA

O nastanku grada Kotora postoje tri legende. Sudeći po tom bogatstvu mitova, moglo bi se reći da gradom pulsira i veliko istorijsko bogatstvo. Tri su legende potekle od tri velike sile koje su u istorijskom ciklusu bile vladari Kotora grada. Po feničanskoj legendi grad su osnovali Kolhiđani, feničansko pleme, na svom putu progona Argonauta, na čelu sa Jasonom, koji su im oteli zlatno runo. Pomorci su runo tumačili kao simbol pomorskog bratstva i nije iznenađenje što se ono spominje, iako u antičkom mitu, baš na nebu iznad

Boko-Kotorskog zaliva. Po mitu, Argonauti su se kretali putem Dunavа, kroz zemlju Sinda (Singidunum), preko stene Kaulijaka (Kalemegdan) u blizini planine Angurona (Avala), preko drugog rukava Dunava (Sava) do Jadranskog mora. Kolhiđani su po ovoj verziji mita ti koji su osnovali Kotor progoneći Argonaute. Kadmo, sin feničanskog kralja, a brat Evrope, zavladao je nakon toga Ilirijom i tu dugo tragao za svojom čuvenom sestrom. Kasnije je već pomenuti Skilaks na svojim proputovanjima Mediteranom tražio po Risanskom zalivu Kadmov grob i grob njegove žene Harmonije. Manje je bitno to što ih nikada nije našao. Bitnije je da su Evropa i Kadmo zauvek ostali tu, preneseni čak u Boku, da zauvek ostanu simbol tranzicije stare kulture azijskih naroda na drugi kontinent. Drugi mit počinje od grčke vile Alkime (u prevodu na naš jezik „Snažna“) i njenog suprotstavljanja ljudima koji su došli sa mora da na mestu Pestingrada naprave grad. Živeći na tom prostoru, u svojoj pećini, dobro je znala da na zemlji gde sama boravi nema ni vode ni soli, pa je od svoje pećine Vilinice uputila ljude na obalu, da tamo grade sebi kuće, sa idejom da im bez mora neće biti života. Vilu od tada nije videlo mnogo ljudi. Priča se da je ona i kasnije izlazila ispred svoje pećine da češlja dugu zlatnu kosu, u rana jutra, ali po legendi mogli su je videti samo pesnici i ljubavnici. Ona je ostala da čeka svoju zlatnu lađu kojom će zaploviti morima. I dočekala ju je. Dobro je znano da, kao i runo, tako i zlatna lađa predstavlja period pomorske prevlasti. Neposredno nakon Feničana potpunu prevlast na moru stiču Grci. Neki pak tvrde da se vili ovde svidelo, da zapravo nikada nije otišla iz Kotora svojim brodom, da se saživela sa ljudima osnivačima grada i ostala tu uz njih. Treća legenda o nastanku Kotora vezuje se za noviji period Kotorske istorije. Nakon Feničana i Grka, srpski car Dušan bio je vladar ovog prostora. Legenda iz ovog doba vidljiva je varijacija prethodne, grčkog originala. Govori se da je car Stefan veliki kopao po pećini, ali da ga je vila od toga odvratila jer mu u tom nepristupačnom prostoru nema mesta za pristanište brodu, niti konju mesta za igru. Opet je savet bio: gradi dole kod zaliva.


A, bilo je razloga za silazak do mora. Iako je sam grad odvojen od mora putem i nekako sazidan da bude sam sebi dovoljan, oseća se dodir talasa i kamenih ulica. JEDAN DEBELI ZID ZA SVE RATOVE I SVE ZEMLJOTRESE Kotor je jedan od najbolje utvrđenih gradova bivše naše zemlje. Sa mora grad štiti zid dugačak 4,5 km, dvadeset metara visine i petnaest metara debljine. Ovaj zid je sačuvan za vreme zemljotresa i ratova. Danas on predstavlja jedno od svetskih istorijskih vrednosti na UNESCO spisku “Svetskih prirodnih i kulturnih bogatstava”. I ovaj zid priča svoju priču, čini da se Kotorani osećaju ne samo zaštićenim već pomalo i isključenim iz dešavanja van svog grada. Žive kao da ne postoji ništa osim njihovog života pojedinačnog i zajedničkog, ali u svakom slučaju života koji se odvija striktno između debelih kamenih zidina. Samo ponekad misli nekog Kotorana odlutaju na more, delom zbog primorskog mentaliteta samih meštana, delom zbog ponekog sina koji se pre ko zna koliko godina otisnuo sa mornarskom flotom, koji nije zaboravljen, o kom se i dalje priča, sluša i brine kao da je u Kotoru i dalje. Kotor je tokom svoje istorije često napadan i bio u situaciji da se brani od spoljašnjih nasrtaja. Nekada su ti nasrtaji bili prirodne nepogode, a ponekad je ljudski faktor bio presudan za napad i odbranu. SREDNJEVEKOVNA MATRICA: USKE ULICE, TRGOVI I PALATE Kada prođete kroz glavna gradska vrata prvo na šta ćete naići je «Trg od oružja» koji podcrtava osnovni cilj meštana. Vekovima to je bila odbrana grada. Formiran u obliku latinskog slova L, ovaj trg pomalo odskače od preostalih arhitektonskih oblika grada. Svojom osmišljenom formom razlikuje se od ostatka grada koji odlikuje nepravilan, prilično zamršen splet ulica koji je rezultat kroz vekove postepeno stvaranog regulacijskog plana. Smeštena je tu i Kneževa palata, a uz nju «Napoleonov teatar». Sagrađen je početkom 19. veka kao drugo po redu stalno pozorište na tlu tadašnje Jugoslavije. U vreme nastanka pozorišta veliki su se prevrati dešavali u Boki.

Kao jedna od saveznica iz Napoleonovih ratova, Rusija je, nakon venecijanske, pa turske i austrougarske dominacije, dobila Boku, ali je njome vladala kratko, od 1806. do 1807. godine. Nakon toga Francuzi je uzimaju od Rusa i vladaju njom do 1813. kada će se za prevlast izboriti Austrija. Upravo iz ovog perioda kotorsko pozorište dobija svoje ime. KOTOR ZA VLADAVINE NEMANJIĆA Kotorani su ranije rado govorili o ovom periodu istorije grada. Krajem 12.veka Nemanjići su uzeli Kotor u svoju nadležnost, ali tako da se nisu konfrontirali do tada dobro izgrađenoj gradskoj upravi. Uz brojne druge privilegije, Kotor zadržava i pravo da kuje sopstveni novac. Tada postaje glavna izvozna luka Nemanjićke države, širi svoj uticaj na Tivat i Herceg-Novi, razvija pomorsku trgovinu sa gradovima u Dalmaciji, Albaniji, Južnoj Italiji, ali koriste ga srpski vladari i kao kopču sa srednjevekovnom Srbijom. Nakon toga javljaju se aspiracije ugarsko-hrvatskog kralja Ljeudevita, ali i težnje Bosne da izađe na more. Uprkos raznim neostvarenim vojnim planovima, od 1391. do 1420. traje period samostalnosti i slobode grada Kotora koja joj je od svih vladara najbolje stajala. Toliko tipičan srednjevekovni stari grad i danas prkosi svim težnjama da ga na bilo koji način učaure. On kao da se hrani sopstvenom slobodom. Način života u Kotoru, ali i čitavoj regiji poznatoj kao Boko-Kotorski zaliv, vekovima je određivala borba za opstanak u miru. Geografski položaj je determinisan dvema zvučnim rečima: Balkan i Mediteran, a ono što je Kotorane oduvek odlikovalo jeste umeće života na moru. Još od prvih zapisa meštana o gradu, koji su stari više vekova, Kotorani rado govore o događajima sa mora, koje su po pravilu odlikovale hrabrost i surovost. Osim kotorskih i peraštanskih kapetana, njihovi potomci pisali su takođe o vojnim akcijama. Detinjstva muške dece su trajala kratko. Vrlo rano, očevi su sinove slali na brodove kapetanima da ih spreme za život u Boki. KAMENA GOSPA


Iz zahvalnosti za sačuvane živote, Bokelji će čudesnim putem sagraditi crkvu u kojoj će se po povratku sa mora zahvaliti Gospi od Škrpjela (Bogorodici od kamenja) za mirno more, spas od gusara ili ozdravljenje. Crkva Gospi nalazi se preko puta Perasta i predstavlja veštačko ostrvce u zalivu. Po legendi, koja naravno postoji, peraštanski ribari su pronašli, nakon nekog brodoloma, na morskoj hridi ikonu Bogorodice sa Hristom. To ih je podstaklo da na tom mestu sagrade crkvu u kojoj bi mogli zahvaljivati Gospi za mirno more. Crkva je podignuta na steni koja se iznad mora uzdizala samo pet metara. Potapanjem dotrajalih jedrenjaka i mukotrpnim procesom donošenja kamenja, stvoren je prostor za prelepu crkvicu. Ostrvo je površine svega 3030m, ali izgleda dovoljno veliko da na njega stanu sve priče bokeljskih pomoraca. I sam proces nastanka ostrva, simbol je načina života meštana: jedrenjaci i plovidba. Unutrašnja dekoracija počela je sa odlukom peraštanskog baroknog slikara Tripa Kokolja da u crkvi ostane dok je ne oslika. Šezdesetosam slika, koliko se danas nalazi na unutrašnjim zidovima Gospe od Škrpjela, radio je slikar deset godina. Rezultat su dela uljanom tehnikom na zidu crkve, među kojima se ističu tri velike kompozicije na tavanici i gornjim delovima zidova: Krunisanje Marijino, Marijina smrt i Uznesenje Bogorodice. Između slika Tripa Kokolja se nalaze srebrne pločice. One su opet posebna priča. Veličine su dlana i predstavljaju raritet u istoriji umetnosti koju su stvarali mornari. Vraćajući se sa mora, nakon neke od morskih nepogoda, mornari bi vreme provodili u radu na reljefima koji predstavljaju probleme sa kojima su se na moru suočili. Tri su dominantne teme: vremenske nepogode, susret sa gusarima i bolest mornara. Crkva Gospa od Škrpjela sadrži i značajnu kolekciju slika brodova, najveću kolekciju slika jedrenjaka na Balkanu, arheoloških eksponata, predmeta iz svakodnevne upotrebe pomoraca meštana. Za unutrašnjost crkve zaslužni su i meštani, pretežno mornari i njihove porodice koji su u crkvu donosili slike, bakroreze i goblene iz sopstvenih

kolekcija, ali i predmete iz privatne upotrebe. BOKELJSKE ŽENE, VEZILJE I SVILOPRELE Kuriozitet Gospe od Šrpjela su pored kolekcije slika jedrenjaka, srebrnih pločica jedinstvenih dela narodne umetnosti, i gobleni žena pomoraca. Dok su dečaci vrlo rano odlazili na brod u pohode i na ispite muškosti i zrelosti, bokeljske žene, devojčice i devojke uvek su, ili skoro uvek, bile vezane za kopno. U životu jedne bokeljke presudna je odluka bila: udati se ili zamonašiti. Na neki način, izbora nije bilo. One koje su se zamonašile bile su monahinje, one koje su se udavale, to su činile za pomorce koju su po opisu svog posle retko boravili na kopnu kraj svojih zakonitih supruga. Ali, kako istorija obično pamti pobednike i o njima peva pohvalne pesme, tako je do nas došlo malo informacija o ženama ovog područja, a mnogo više o pomorskim bitkama njihovih muževa. U tom smislu, značajan je goblen izvesne Peraštanke koji se nalazi u crkvi Gospe od Škrpjela. Na goblenu je predstavljena Bogorodica sa Hristom u naručju, sa anđelima koji čine ram dela. Ovaj goblen je nastajao u toku dvadesetpet godina. Predpostavlja se da su prvo nastali Bogorodica i Hrist, kao centralni deo kompozicije, dok su anđeli ti koji su nastajali godinama. Potvrda za to su i kose anđela kojima kosa varira od smeđe do potpuno sede. Dvadesetpet godina, koliko je goblen rađen, period je iščekivanja u životu ove žene. Čekajući svoga muža da dođe sa broda, radila je goblen, a anđelima kosu vezla od sopstvene kose. Prvi anđeo ima potpuno smeđu kosu, dok kosa ostalih anđela ostaje proseda, do sede. Poslednji anđeo u ramu goblena ima belu kosu. Po legendi, ili istoriji koja u ovom slučaju strašnije zvuči od nemirnog mora, bolesti, pa i pirata, muža nikada nije dočekala. Neki pričaju da je u pitanju legenda. Možda zato što je suviše strašno da bi bilo istorija. KOTORANI I KOTORSKI SINDROM Život Kotorana oduvek se odvijao na osnovu dva jasno diferencirana modela. Kotor od srednjeg veka ima bogat javni život, ili tačnije spoljašnji.


Struktura društva, uređenje grada i jak osećaj za tradicionalno pokretači su ovog dela života Kotorana. Javni život se odvija na ulicama, u kotorskim kućama i palatama, na trgovima koji su nastajali kao proširenja oko važnijih zgrada, gde su se ljudi skupljali češće, a iz potrebe za većim prostorom. Brojna su i vrlo stara dokumenta koja svedoče o raznim vidovima javnog života: česti karnevali, pozorišni festivali… Omiljene igre su bile bilijar, šah, tombola, karte... Ogromna upućenost jednih na druge postoji u ovom gradu izolovanom od spoljašnjih uticaja. I to je ono što se zna.

javnog života u Kotoru je vrlo očigledno. Sve što neko izgovori u svom stanu u mogućnosti je da sasvim jasno čuje i neko drugi u apartmanu ili kući pored, neko kome te reči niti su upućene niti ga se tiču. Kotorani su se vremenom na to navikli i dalje nastavili da žive u skladu sa tim saznanjem. Njihovo ponašanje je uvek u mogućnosti da neko čuje, pa se oni i u svojim domovima ponašaju kao da su u javnosti, odnosno na ulicama izloženi pogledima, mislima i rečima svojih sugrađana. Ove oklnosti u Kotoru, starom gradu, kreiraju neobičnu atmosferu koju je osetio svako ko je ikada prošetao ulicama Kotora.

Ono što je slabo poznato jeste privatni, intimni život Kotorana. Ali, on je takođe postojao, baš kao i potreba da se napusti “javni” život i ode na kratko u nepoznato. Ovi odlasci su bili važni zbog promene utisaka: donošenja komadića sveta iz spoljašnjosti u grad, i iznošenja kotorskih običaja i navika van grada. Unutrašnji, skriveni život Kotorana odvijao se skriven od očiju javnosti. Umorni od pokazivanja i jedni od drugih, ljudi su se povlačili u letnjikovce van grada da bi priređivali sebi zadovoljstva. Deo skrivenog, emotivnog života Kotorana bila je konstanta: ljubav, požuda, ali i razne zaraze, strah od smrti, nepogoda, najviše zemljotresa.

Zato Kotorani odlaze, da bi se vraćali. I bilo da su odlazili na jedrenjake, brodove ili u letnjikovce, ta snažna potreba za oneobičavanjem svakodnevice, unošenja u nju posebnosti i egzotike, uvek je postojala.

Ovu podelu života na onaj koji je dozvoljen za ispoljavanje i onaj drugi, koji je potrebno skrivati od dobro poznatih i radoznalih meštana, postoji još iz ilirskog vremena. U trećem veku, kada je ovim prostorima vladala ilirska kraljica Teuta, ona je često iz grada odlazila u tvrđavu Rizon (današnji Risan) koja joj je bila i poslednje boravište. Sva ova odlaženja rezultat su nedostatka privatnosti u samom gradu. Ono što se o Kotoru ne zna je da su ove ulice i kuće građene na njima posebne zbog apsolutne akustike koja živi na ulicama i između domova Kotorana. Svaki Kotoran zna za ovu «tajnu» koja uopšte i nije tajna, baš kao i sve ostalo u Kotoru. Kotorani žive bez svoje privatnosti i izdaleka izgleda da nemaju nikakav problem vezan za to. Ipak, naučnici su se složili oko Kotorskog sindroma: ovaj model života gde apsolutna akustika uzima učešće u ljudskim odnosima je model primitivne zajednice gde ljudi žive svoje živote bez privatnosti i bez tajni, odnosno mogućnosti da ih sakriju. Preplitanje tajnog i

Nekada je Kotoranima za to iskustvo potrebno da napuste zidine grada, ali sa onim koji prvi put dođe u Kotor to nije slučaj. U zidima starog grada Kotora, po kiši i suncu uvek je isto. Drugačije od svega i drugačije svaki put. TRG SVETOG TRIFUNA Trg se nalazi na glavnoj trgovačko-zanatskoj ulici koja spaja severna i južna vrata grada. Srce trga je Katedrala Svetog Trifuna podignuta na temeljima predromantičke rotonde iz 809. godine. U devetom veku su iz Carigrada prenete mošti Svetog Trifuna da bi u katedralu bili prebačeni po završetku izgradnje. 1166. godine nastala je današnja katedrala, romanička trobrodna bazilika, sa četvorospratnim zvonicima i romaničkom kupolom. KIŠNI KOTOR Oni koji su duže boravili u Kotoru znaju da su kotorske kiše nešto najsivlje što je nebo bilo u mogućnosti da od sebe pusti. Čitav Kotor u jesen i zimu dobija jednu boju. Postaje jasno kako kamen i more mogu da žive u savršenoj ravnoteži energija i


harmoniji elemenata. Jednom je neki Englez nameravao da kratko boravi u Kotoru, ali kako je kiša neprekidno padala četrdeset dana nije mogao da izađe iz grada za to vreme. Dvadeset godina kasnije isti Englez je sreo čoveka iz Kotora, verovatno na nekom brodu, a prvo što ga je pitao bilo je: “Pada li u Kotoru kiša i dalje?”


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.