Izrada Odece by markobogosavljevic225

Богосављевић Марко

Израда

Одеће

Марко Богосављевић

Израда одеће I Део За први и други разред средњег васпитања и образовања Текстилне струке

Лесковац 2019

Садржај 1. Увод ............................................................................ 6 1.1. Технолошки процес израде одеће ........................ 7 1.2. Положај тела при ручном шивењу ....................... 7 1.3. Врсте убода ............................................................ 7 1.4. Израда рупица ....................................................... 8 1.5. Ушивање дугмеда ................................................. 9 1.6. Незгоде на раду, спречавање и заштита ............ 10 1.8. Историја одеће ...................................................... 11 1.9. Подела одеће ........................................................ 12 1.10. Конструкцијска припрема .................................. 13 1.10.1. Сакупљање идеја ............................................. 14 1.10.2. Креирање и обликовање модела ................... 15 1.10.3. Израда колекције ............................................. 17 1.10.4. Опис модела одевног предмета ..................... 19 1.10.5. Означавање модела одевног предмета ......... 20 1.10.6. Стандардизација нових делова кроја ............. 21 1.10.7. Конструкција основног кроја одеће ................ 21 1.10.8. Израда кројних слика ....................................... 23 1.10.9. Утврђивање утрошка материјала .................... 24 1.10.10. Градирање кројева одеће ............................... 24 1.10.11. Израда правилника мера ................................ 27 1.11. Прибор који се користи за конструкцију одеће . 28 2. Кројење одевних предмета 2.1. Машине за грубо кројење ..................................... 31 2.2. Машине за фино кројење ..................................... 33 3. Израда машинских шавова ...................................... 36 3.1. Намештање игле и увођење конца ....................... 37 3.2. Подешавање квалитета шава ................................ 38 3.3. Машински шавови ................................................. 39 3.4. Чишћење и одржавање машине ........................... 40 3.5. Уређај за намотавање конца ................................. 41 3.6. Машине за шивење ................................................ 41 3.7. Машинска игла ........................................................ 44

3.8. Хватач конца ............................................. 46 4

3.9. Давач горњег конца ....................................................... 47 3.10. Кварови машине .......................................................... 48 4. Израда женских одевних предмета ............................... 4.1. Израда шаблона жемске сукње .................................. 4.2. Израда шаблона жеснких панталона ......................... 4.3. Израда шаблона женског прслука .............................. 4.4. Израда шаблона хаљине .............................................

49 50 62 69 72

5. Израда мушких одевних предмета ............................... 77 5.1. Израда шаблона панталона ........................................ 78 5.2. Израда шаблона кошуње ............................................ 82 6. Израда дечјих одевних предмета ............................... 87 6.1. Израда шаблона сукње ............................................ 88 6.2. Израда шаблона панталоне ..................................... 92

Предговор Овај приручник представља I део израде одеће, а намењен је ученицима текстилне струке III и IV степена, којима је овај предмет уже стручни предмет. Уџбеник садржи теоријске основе процеса производње и израде одеће, који омогућава ученику да се укључи у индустријски процес производње одеће, а такође служи и као основа за стицање стручних знања потребних за дање образовање у струци. У другом делу приручника обухваћена је конструкција женске, мушке и дечије одеће, што представља једну целину уџбеника. Захваљујем се стручним рецензентима који су прегледали уџбеник и дали корисне стручне савете.

Аутор

Увод

1.1. Технолошки процес израде одеће Одећа је скуп одевних предмета који има задатак да заштити, улепша и коригује недостатке човековог тела. Модна одећа прати тренд одевања у избору модела, материјала и функционалности. Производња одеће састоји се из следећих процеса израде: - Кројење - Швење и - Дорада и пеглање одеће.

1.2. Положај тела при ручном шивењу С обзиром на то да се ручно шивење углавном изводи у следећем положају потребно је увежбати и одржати следећи положај тела: - Препоручује се столица са регулатором висине седала, - Горњи део тела треба да буде све усправнији, - Једна нога треба да буде пребачена преко друге, - Предмет рада се ставља на колена горње ноге, Очи треба да буду удањене од предмета рада, - Четири прста леве руке се налазе са доње стране предмета рада тако да кажипрст буде у правцу убода игле и усмерава дубину и смер убода игле док палац са горње стране придржава предмет рада и заједно са кажипрстом према потреби помера материјал.

1.3. Врсте убода Постоје две врсте убода: - Ручни убоди и - Машински убоди. Ручне убоде можемо поделити у три групе: а) помоћни б) опшивајући с) спајајући

Коси опшивајући убоди се примењују за опшивање ивица тканина које се ресају. Изводи се са лева на десну страну. Игла се убада са доње стране тканин, а озлази на горњу. Убоди требају бити једнаки, паралерни и равномерно затегнути. Дужина убода је до 5 mm а размак до 6 mm.

Прави опшивајући убоди налазе примену у занаству за опшивање отворених шавова . Иглом се убада горња страна тканине, а кад игла изађе на оњу конац треба бити испод ње. Данас се користе савремене машине за опшиванје ивице материјала ( оверлок ).

1.4. Израда рупица Већина мушких и женских одевних предмета копчају се помоћу дугмадима и рупицама. Код мушких одевних предмета рупице се изађују на левој, а женских да десној страни. Рупице можемо поделити на: - Опшивене и - Обрубљне

Израда равних рупица Равне рупице се израђују на рубљу, постењини, радној одећи, кошуљи, блузи... Рупице се израљују опшивајућим убодом у облику петље. Игла убода тканину са обе стране , после убадања конац се вуче све док се не формира мала петља кроз коју се провуче игла са концем. Исти резултат постиже се када се уради по другој слици. После убода конац се пребаци испод игле, затим се игла извуче из материјала и конац се затегне. Дужина убода је до 4 mm а густина до 0,5 mm.

1.5. Ушивање дугмеда Основна функција дугмета је закопчавање. Због своје естетске вредности дугме треба прилагодити врсти одевног предмета, боји и дезену. Дугмета могу бити ушивена: а) са вратом и б) без врата. Дугме са вратом нашивамо на сакое, капуте, мантиле, јакне... При ушивању дугме треба одвојити од основне тканине до 5 mm да би се могао формирати врат. Иглу са концем доводимо између дугмета и тканине обавијајући конац више пута ипод дугмета формирајући врат. На крају учврстимо конац испод врата да се неби опарао. Дугме без врата пришива се на постељини, рубљу, кошуљама, блузама ... Дугме без врата нашива се као и дугме без вратом али без формирање врата, већ се дугмеприслони уз тканину и тако се ушије са учвршћењем. 10

1.6. Незгоде на раду, спречавање и заштита Опасност по здравље и физичке повреде радника у текстилном погону су многе, често и скривене односно невидљиве. Како би их спречили, или макар умањили, морамо знати одакле прете. Ако вас људскост не обавезује да размишљате на ту тему онда је то закон о безбедности и ризицима на радном месту. Иако се текстилни погони (уопште) оцењују оценом слабог ризика по здравље људи, није лоше имати у виду који су то могући узрочници повреда или разбољевања радника. У духу пословице, „боље спречити него лечити“, наводим изворе потенцијалних опасности: опасност од пожара прети махом од електро инсталација или отвореног пламена у погону (варничење и пушење такође) потенцијална опасност су и уређаји под притиском, компресори, бојлери, котлови за пару... опасност од посекотина – машине за сечење материјала, маказе... постоји и опасност код шиваћих машина чији померајући делови немају адекватну заштиту (код затезача конца, игле, мотора,...) микропрашина је присутна у сваком текстилном погону а најраспрострањенија је при сечењу материјала (кројење, ендлање) укоченост (било какве врсте) се јавља на свим пословима, не само у текстилу, где се радно време проводи у једноличном положају тела. опасности од заразе прете у нехигијенским условима (пре свега кухиње и тоалети) као и у другим индустријским гранама и код нас сметају још и недовољно светлости, недостатак вентилације, висока односно ниска температура, висок ниво буке или влаге итд.

1.8. Историја одеће Одећа штити људско тело од екстремног времена и осталих утицаја из окружења. Носи се ради безбедности, удобности, моде али да би се истакле религиозност, културни или социјални карактер. Људи су једина створења која носе одећу добровољно, иако неки људи стављају одећу и на њихове животиње. Практична функција одеће је да штити људско тело од опасности из околине: време (јако сунце, екстремне врућине или хладноће), инсекти, опасне хемикалије, сама природа. Одећа може заштитити од многих ствари које могу повредити голо људско тело. Одећа која је превише чиста, танка и мала нуди мању заштиту. Истраживање одеће и текстила прати доступност и коришћење текстила и других материјала и развитак технологије израде одеће кроз историју. Ношење одеће је искључиво људска карактеристика и део је већег дела друштва. Није познато када су људи почели да носе одећу, али антрополози верују да животињске коже и биљке су биле претворене у покриваче као заштита од хладноће, велике топлоте и кише поготово зато што су људи мигриралина територије са другачијом климом. Алтернативна хипотеза је да су ти покривачи били у почетку коришћени у друге сврхе као што су магијске, за декорацију, веровања или престиж, а касније су схватили да имају практичније сврхе. Постоји одећа за мушкарце и жене. Разлике су и у стиловима,боји и тканинама. У неким друштвима сукње,хаљине и ципела на штиклу су карактеристичне за женску одећу док је кравата за мушку. Генерално је прихватљиво да жене носе мушку традиционалну одећу, а обратно се сматра необичним. У неким културама установљен је закон који гласи да оно што носе мушкарци морају и жене. Ислам захтева да жене носе више "скромну" одећу, обично хиџаб. Оно што се квалификује као "скромно" варира у различитим исламским друштвима. Од жена се тражи да покрију већи део тела него мушкарци. У исламу жене носе од мараме до бурке. Мушкарци понекад одлуче да носе мушке сукње, као што су тоге или килтови, нарочито на свечаним приликама. У Шкотској је то вековни обичај. Такве сукње у прошлости су биле уобичајан начин одевања за поједине државе. Не постоји једноставан начин одређивања времена кад је одећа први пут била развијена, мада су неке информације произведене проучавањем ваши. Према тим проценама одећа је уведена пре око 42.000-72.000 година.

1.9. Подела одеће Данас се израдјују различите врсте одевних предмета зависно од потреба човека, сезона, намене и моде. Одевни предмети се могу груписати на следећи начин. 1.Према полу и узрасту а) мушка одећа b) женска одећа с) дечија одећа 2. Према врсти материјала а) Памучна одећа b) вунена одећа с) свилена одећа d) кожна и крзнена одећа 3. Према сезони а) зимска одећа b) летња одећа с) медјусезонска (пролецна и јесења одећа) 4.Према намени а) спортска одећа b) радна одећа с) свецана одећа d) заститна одећа e) специјална одећа Подела одеће према полу и узрасту: 1. одећа за мушкарце 2. одећа за жене 3. дечија одећа Одевни предмети се могу сврстати и у следеће групе: 1. мушка горња одећа 2. женска горња одећа 3. мушко рубље 4. женско рубље 5. радна одећа 6. спортска одећа 7. остала одећа Свакој наведеној групи припада низ одевних предмета који се даље диеле у више подгрупа зависно о намени односно функцији

1.10. Конструкцијска припрема Најчешћи послови конструкционе припреме су: 1. сакупљање идеја 2. креирање и обликовање модела 3. израда колекције 4. опис модела 5. означавање модела одевних предмета 6. стандардизација нових кројних делова 7. конструкција основног кроја одеће 8. израда кројних слика 9. утврђивање утрошка материјала 10. градирање (повећавање и умањивање) кројева одеће 11. израда правилника мера Прикупљање идеја заједно са креирањем и обликовањем одевних предмета у време велике конкуренције на тржишту, а зависно о организацији и величини предузећа, понекад се убраја у пословемаркетинга. Све већи захтеви који се у погледу функционалности и квалитета постављају пред индустријску производњу одевних предмета траже да се свеобухватно и стручно изведе конструкциона припрема. Послови конструкционе припреме већим делом су високостручни и захтевни. Пошто је време које протекне од захтева за израду неког одевног предмета па до његовог појављивања на тржишту све краће, потребно је скратити време рада конструкционе припреме на новом производу. То могу постићи само образовани стручњаци, применом савремене опреме и различитим методама поједностављења и рационализације. Сваки нови модел одевног предмета треба задовољити потрошача с обзиром на спољниизглед, квалитет, намену и цену. Рачунари постају важан фактор у техничкој припреми одевне индустрије, који омогућавају контролисан, континуиран и делом аутоматизован ток производње одеће, уз смањен утрошак људског рада, материјала и енергије те тако знатно смањују време припреме производње и сам производни процес, од испоставе радног налога до отпреме одевног предмета. Најзначајнија и најсложенија примена рачунара у одевној индустрији везана је за техничку припрему. Рачунари у 14

индустрији одеће за послове градирања и израде кројних слика користе се у свету више од тридесет година. Конструкцијска припрема опремљена је са најзахтевнијом мрежом повезаним системима за рачунарску конструкцију одеће тзв. ЦАД (Цомпутер Аидед Десигн) системима. Рачунари се могу користити или надовезати на машине и уређаје у свим технолошким фазама производње одеће или међуфазног транспортовања. Временом је примена компјутера проширена и на друге послове као што су израда калкулација, утврђивање и коришћење различитих норматива материјала и времена, те праћење и обрачунавање производње. Сви наведени послови део су припреме производње као важан елемент целокупног процеса производње одеће. У тим системима преовладавају ПЦ (Персонал Цомпутер) рачунари, аи системи с тзв. РИСЦрачунарима такође се доста примењују. У време савремене малосеријске производње (много различитих модела са пуно дезена и величина, а мало комада) и велике конкуренције, примена рачунара у припреми производње важна је због брзине одговора на потребе тржишта. Зато примена ове технике данас највише утиче на развој подручја одевних технологија те постаје њихов важан и незаобилазан фактор.

1.10.1. Сакупљање идеја За креирање и обликовање модела одевног предмета треба имати нове идеје, а прва фаза у стварању новог одевног предмета је прикупљање идеја. Сакупљање идеја је посао модног креатора који посећујући модне ревије, сајмове и пратећи модну литературу долази до идеја о новим одевним предметима. Идеју преноси на скицу. Идеје се могу прикупљати на два начина: - случајним прикупљањем идеја - прикупљање идеја истраживањем Прикупљање идеја о новом одевном предмету од случаја до случаја представља такав начин којим се, на разним скуповима стручњака, сајмовима, саветовањима, посетама, ревијама (слика 1.6.), изложбама и сличним местима са подручја обликовања и креирања, разменом мишљењао неким карактеристикама одевног предмета долази до идеја. Идеје се прикупљају стихијски, најчешће само кад се појави захтев за израду нових модела 15

Прикупљање идеја истраживањем, за разлику од случајног, системско је прикупљање идеја, које се проводи стално и са смишљеном концепцијом. Оно обухвата низ радњи као што су: - истраживање тржишта - праћење модних кретања путем стручне литературе, посете сајмовима, изложбама, ревијама и слично - усавршавање дизајнера - сарадња са модним установама и предузећима - сопствено истраживање - стално унапређивање креативног рада у сопственом предузећу

1.10.2. Креирање и обликовање модела На основу прикупљених идеја, као и сопствених креативних способности, дизајнер приступа креирању и обликовању новог модела одевног предмета. На успешан пласман новог одевног предмета на тржишту највише утиче његов естетски изглед, стога креирање и обликовање новог производа има велику важност. Најмање два пута годишње (сезоне јесен-зима и пролеће-лето), прикупљене идеје, односно израђене скице будућих производа, приказују се одговарајућем тиму стручњака, који између приказаних скица, с приложеним узорцима материјала и прибора, избору најбоље. Тако изабране скице долазе у ужи избор за израду узорака односно колекције одевних предмета. скицесе могу израђивати и одабирати и чешће као допуна главним колекцијама, за наступе на појединим сајмовима, изложбама, ревијама или за посебне купце. [Кнез Б., (1979), ст.6.] Креирање и обликовање 16 модела је посао модног креатора који на основу скице израђује: - Дизајнерски цртеж

Технички цртеж приказује цртеж модела са предње и задње стране са свим резовима и прошивима, те припадајући опис модела.

Индустријско обликовање одевних предмета подлеже одређеним захтевима које дизајнер при креирању мора узети у обзир: 1. Естетски изглед одевног предмета - привлачи пажњу купца, посебно када се ради о одећи. Склад материјала, прибора, боја, кроја, облика и димензија, као и укупни изглед модела, важне су претпоставке за успешност производа на тржишту. 2. Намена одевног предмета - функционалан је онај одевни предмет који служи сврси односно намени. Намена одеће према појединим групама одевних предмета (радна, свечана, спортска, заштитна специјална и друга) морају удовољити захтевима функционалности према намени и врсти одевних предмета. 3. Технолошка изводљивост - одевни предмет мора бити тако решен да се може израдити с постојећим машинама и опремом, а ако је потребно набавити новепотребна је економска оправданост. 4. Економичност одевног предмета - и цена одевног предмета утиче на његову продају. Избор материјала, прибора и целокупни изглед одевног предмета те начин израде морају омогућити приступачну цену

1.10.3. Израда колекције Годишње се израђују најчешће две колекције: пролеће / лето и јесен / зима. Колекција се увек израђује сезону унапред. Колекцију чини више одевних предмета повезаних неким заједничким детаљем или материјалима од којих се израђује. У сваком моделу израђује се један комад у једној, средњој величини. Након израде модели се испробавају те према потреби поправљају. Колекција се излаже на сајмовима и модним ревијама како би се пронашли купци и уговорила производња већег броја комада.

Сврха израде колекције одевних предмета је конкретизација захтева тржишта у односу на одређени одевни предмет, и њено представљање на сајмовима, ревијама и другим приредбама, где се уговара продаја за наредну сезону. Ту се за сваки модел одређује број комада, величине, дезени, цена и време испоруке. На основу тако продате колекције планирају се све радње везане за процес производње у наредној сезони. Зато су израда колекције и њихово представљање важни за свако предузеће. На основу прикупљених информација и смерница продајног сектора, као и усвојене пословне политике, треба да предложи програм структуре колекције одеће, а нарочито са становиштаврсте и структуре тканина и врсте и структуре одевних предмета према намени. При томе се мора водити рачуна о 18 постојећим капацитетима и производном програму предузећа.

Након тога се приступа конструкцији кројева за нове моделе одевних предмета. Ради провере кројева израђују се прототипови карактеристичних модела. Тиме се проводи накнадна контрола и утврђује исправност раније израђених основних кројева модела. Затим треба разрадити интерне стандарде квалитета, цене основног и помоћног материјала. Приликом избора колекције тканина треба водити рачуна о проналажењу нових и најповољнијих извора снадбјевања основним тканинама, о сировинском саставу и врстама. Треба тачно одредити намену тканине и прибор, и топојединачно за сваки предвиђени модел одевног предмета. Након тога треба израдити нове моделе одевних предмета у два примерка. Ради лакшег манипулисања и информисања о одређеним карактеристикама модела, за сваки модел треба израдити техничку картицу у којој су приказане најважније техничке карактеристике модела. За израђени модел треба формирати продајну цену, затим анализирати евентуалне примедбе, утврдити одређене корекције и по потреби, а на основу примедби купца, израдити нове кориговане моделе одевних предмета. Када су све ове радње извршене, треба дати у пробну производњу одређене моделе ради коначног одређивања технологије у серијској производњи. Након коначног избора и утврђивања колекције модела за серијску производњу треба припремити кројеве модела у базним одевним величинама, ради градирања кројева, те припремити осталу документацију као што су саставнице материјала са одговарајућим утрошцима, прописи у вези мера, времена израде те сви остали подаци потребни за одређивање продајне цене модела

1.10.4. Опис модела одевног предмета Опис модела одевног предмета уз његову скицу и узорке материјала основа је за израду кроја. Модел се описује по саставним деловима, тако да опис садржи елементе које треба урадити на задњем делу, предњим деловима, рукавима, крагни итд. У опису модела треба приказати начин и карактеристике израде постава и међупостава. Након завршене израде кроја и кројних слика утврђује се утрошак материјала и израђује саставница свих врста материјала и прибора потребног за израду модела. 1. Тако урађена саставница материјала, уз утврђено време израде, служи као основа за израду цене коштања, односно утврђивање трошкова производње. [Ујевић Д. и остали (2000)] Пример описа модела мушког огртача: Ознака модела: МО - 121/00 Задњи део: састоји се из два дела (шав преко средине), са распорком. Предњи део: има дворедно копчање, са два дугмета. Џепови су с косом лајсном. Фазона је ширине 9 цм и шиљатог је облик Рукави: класични, из два дела са распорком на задњем шаву и два украсна дугмета. Овратник: доња и горња крагна из једног дела, прошивена. Постава: на задњој средини има набор 2 цм по целој дужини кроја. Има два унутрашња џепа. Међуподстава: предњи део и доња крагна лепљени су танком Међуподстава. Подлистак, горња крагна, орукавље, раме и вратни изрез леђа те рукавска округлина горњег и доњег рукава лепљени су неткане Међуподстава. Прошиви: ивице предњег дела и крагна. Шавови: средишњи шав леђа је 1,5 цм ширине. Шавови предње ивице и спољне ивице крагне су 7 мм ширине. Ширина поруба је 4 цм. Сви остали шавови су ширине 1 цм.Овако детаљан опис није увек потребан, нарочито ако се понавља на више докумената током припреме или у самом процесу производње одевног предмета. У том случају се користи скраћени опис модела: Мушки огртач с дворедним копчањем, са два дугмета, џепови са косом лајсном, 2 унутрашња џепа, распор на задњем делу који је из два дела. Рукави су класични из 2 дела и по два украсна дугмета. Ивице огртача и 20 крагна су прошивени 1 мм.

1.10.5. Означавање модела одевног предмета Ознака модела врло је важна за сваки одевни предмет јер га прати од израде скице односно кроја па до продаје. Ознака модела представља име помоћу којег се увек зна о којем је одевном предмету реч. Модели се разликују по ознаци која не може бити иста за два модела. Разликују се две врсте ознака: - техничка ознака модела - комерцијална ознака модела Комерцијална ознака прати модел одевног предмета од израде узорка или колекције па до његове продаје. Она се увек налази на окаченој етикети готовог производа под ставком "артикл". Један одевни предмет, због промене материјала или дезена, често се појављује под различитимкомерцијалним ознакама док је техничка ознака увек иста. Техничка ознака је за процес производње значајнија. Она се састоји од низа алфанумеричких карактера. Означавање модела именима људи и градова у начелу је напуштено и више се не користи због ограниченог броја и недостатка логичке повезаности модела и његове ознаке. Ознака модела у себи може да садржи: - редни број (1 ... 121 ... 234..789 ...) - врсту и подврсту одевног предмета (Х-панталоне, Ј-јакна, мрраглан мантил ...) - ознаку облика (Р-распорак, Н-нашивени џеп ... ) - ознаку пола за који је одевни предмет намењен (М-мушка одевни предмет ...) - време израде кроја (10/00 - 10-и месец 2000. година ...) итд. Редни број је довољан за ознаку модела, док сви остали делови само поближе одређују одевни предмет што се може видети из приказаних примера. Пример се односи на мушка мантил 121

MM - 121

MM - 121/00

MM - 121N/00

1.10.6. Стандардизација нових делова кроја Интерном стандардизацијом се омогућава примена елемената техничких и технолошких карактеристика који одређују обавезна својства и квалитет производа и њихових делова. Коришћење појединих детаља за више модела одевних предмета, као што су поклопци за џепове, џепови, крагне, оруквице (манџетне) и други, постиже се уштеда времена при изради кројева, али и рационализација процеса производње. Стандардизованим кројни деловима одређују се облик, димензије, технологија и квалитет израде. Стандардизација кројних делова је неопходно везана за методу рада, средство рада и време израде неке технолошке операције. У условима малосеријске производње није могуће стандардизовати велики број кројних делова, иако је то крајњи циљ.Мањи кројни делови као што су крагне, оруквице, џепови и сл. Се стандардизују (добију јединствену ознаку и мере). Разлог је уштеда времена конструкције јер се исти такви делови појављују на различитим моделима па се не морају конструисати него се нађу по ознаци.

1.10.7. Конструкција основног кроја одеће У конструкцији одеће израђују се два типа кројева одевних предмета, и то: - темељни (основни) крој (исти је за све моделе у истој врсти одеће, нпр. За све моделе сукњи темељни крој је исти, за све панталоне темељни кроје је исти ... ) - крој модела (добије се моделовањем темељног кроја, за сваки модел је различит) Темељни или основни крој за неки одевни предмет најчешће се добија изворном конструкцијом по врстама одевних предмета на основу: - пропорција човјечијег тела - пиктограма - назива и приказима телесних мера - главних или стандардних мера - помоћних или пропорционалних мера - система одевних величина - система означавања одевних величина Он служи као подлога за даље цртање односно моделовање (премештање ушитака и шавова, додавање набора .. .) кројева модела. Конструкција кројева модела одевних предмета наставља се из основног кроја. Елементи који су потребни за израду кројева модела су:

- скица модела - узорци основног и помоћног материјала - опис модела одевног предмета - ознака модела одевног предмета - стандардизовани кројни делови Одевни предмет се састоји од основне тканине, подставе, Међуподстава и прибора. То захтева да се конструкција кројева изводи посебно за основни материјал, посебно за поставу и посебно за Међуподстава. Конструкција одеће од темељног кроја до готовог модела, са свим припадајућим кројни деловима, по врстама материјала који су уграђени у тај одевни предмет, најчешће је дуготрајан и сложен процес, који захтева пуно рада и знања. Кројни делови модела израђују се за основну тканину, постава и међупостава, којих такође има више врста. У пракси се настоји користити већ постојећи темељни кројеви или још боље кројеви модела који одговарају у што већој мери новом моделу. Додатне уштеде постижу се коришћењем кројнихделова за поставу, Међуподстава, џепове и друге врсте материјала за више модела, наравно ако је могуће у комплету или део. Коришћењем појединих детаља за више модела, као што су џепови, поклопци, крагне, оруквице (манџетне), и други, постиже се уштеда времена и рационализација процеса производње. Примена компјутера такође скраћује процес израде кројева одеће. Кројеви за одевне предмете израђују се углавном у средњим величинама одређеног узраста и развијености тела, а остале величине добијају се поступком градирања (повећавањем и смањивањем).

1.10.8. Израда кројних слика Кројна слика, као што и сам назив каже, служи за кројење, тј. Исецање кројних делова. Да би се кројни делови могли исећи она мора бити положена или нацртана на површини кројне наслаге, осим када се ради о аутоматском искројавању на основу електронских кројних слика. Кројна слика је скуп кројних делова одевног предмета, једне врсте материјала, уклопљених на одређену површину папира, тканине или другог материјала. Код израде кројних слика треба примењивати правило које осигурава што рационалнији (мањи) утрошак материјала, поштујући при том сва правила везана за поједини кројни део и цео модел. Кројна слика увек има облик четвероугла одређене ширине и дужине. Ширина је одређенаширином материјала, а дужина зависи о распореду кројних делова и примењеној врсти кројне слике. Зависно о садржају кројних делова у кројној слици постоје половине и целе кројне слике. Половине и целе вишевеличинске кројне слике деле се на: - истовеличинске и - разновеличинске Истовеличинске и разновеличинске кројне слике према садржају група кројних делова у кројни сликама деле се на: - ланчане - назубљене - мешовите кројне слике Половина кројне слике садржи половину уклопљених кројних делова једног или више одијевних величина, а цела кројна слика садржи све уклопљене кројне делове 1 или више одевних величина. Ланчана кројна слика садржи најмање две уклопљене групе кројних делова, постављене 1 иза друге, које завршавају под правим углом. Назубљена кројна слика садржи најмање две уклопљене групе кројних делова, постављене 1 иза друге, које не завршавају под правим углом, већ у тзв. назубљеном облику. Мјешовита кројна слика садржи кројне делове од најмање две одевне величине при чему су кројни делови обе одевне величине међусобно мешовито уклопљени

1.10.9. Утврђивање утрошка материјала Потрошња материјала израчунава се на основу кројне слике, тако да се измери дужина кројне слике и највећа је ставка у цени коштања одевног предмета. Свака уштеда, без обзира колико она мала била, доприноси снижењу трошкова производње и бољој продаји на тржишту. Потрошња материјала се утврђује на основу дужине кројне слике за сваку поједину величину или групу величина ако их у кројној слици има више. На стварни утрошак материјала утичу и неки губици који га додатно повећавају. У индустријској производњи одеће обично се говори о тзв.просечном утрошку материјала који се добије као резултат свих појединачних утрошака материјала по кројни сликама игубитака материјала ван кројне слике. Тако утврђен утрошак материјала основа је за израду калкулација и не зависи о одевној величини, односно за све величине постоји један просечан утрошак материјала а цена за све величине одевног предмета је иста УтПросјечни утрошак материјала утврђује се на четири начина: - уклапањем кројних делова у кројну слику - на основу површина кројних делова - на основу масе кројних делова - електронским рачунаром код израде електронских кројних слика

1.10.10. Градирање кројева одеће Кројеви за моделе израђују се углавном у средњим величинама одређеног узраста и развијености тела, а остале величине добијају се поступком градирања односно повећавањем и умањивањем. Градирање кројева одеће поступак је израде низа величина потребних за серијску производњу одеће.Израда одевних предмета у што више величина неопходно је како би се удовољило што већем броју купаца. Зато је развијен низ метода и поступака да би се тај врло сложен и дуготрајан посао што више рационализирао и повећала његова прецизност. За градирање кројева постоји више различитих метода. До сада су се у процесу производње одеће кројеви одеће градирали следећим методама:

конструкција кројева сваке одевне величине - конструкција кроја основне и најмање одевне величине и интерполирање осталих одевних величина - конструкција кроја основне и највеће одевне величине и интерполирање осталих одевних величина - конструкција кроја основне, најмање и највеће одевне величине и интерполирање осталих одевних величина - електронско градирање кројева електронско градирање кројева Градирање кројева одеће је крајња фаза развоја модела, али уједно и технички најзахтевнија фаза припреме производње ако се изводи на ЦАД системима, а услов је високе стручности и искуства радника који раде на тим пословима. Софтверски алат којима располажу ови програми омогућавају више разних техника градирања као и опцију више паралелних правила градирања. Да би градирање кројева било исправно требали би припремити размјерник (прописник) тражених мера готових одевних предмета, на основу чега се математички прорачунавају диференције (прирасти) на појединим кројни деловима, чиме се крој пропорционално или подразумевано повећава или смањује.Дигитализација кројева је унос и дигитална обрада постојећих ; папирних ; кројева у ЦАД систем. Она је опциона, и односи се само на оне који још увек немају своје кројеве похрањене у дигиталном облику, или оне који основну конструкцију још увек раде ручно, на папиру. Дигитализација је неопходна фаза за градирања, уклапања и цртања кројних слика на бази уноса папирних кројева. Ипак, због снажних софтвера за конструкцију одеће који су данас доступни, али и прихваћене логике виртуелног развоја модела ;од идеје до производње ;, ово је ипак само прелазна фаза из чисто физичког до потпуно дигиталног начина развоја модела. Овој фази врло често претходи унос кројева (дигитализација), с којом се обухвата део развојног и део припремног процеса.

Градирање кројева је једна од најзахтевнијих фаза развоја производа након конструкције јер се њиме мора омогућити задржавање постигнуте форме одевног предмета иу малим иу највећим величинама у којима се модел нуди.

1.10.11. Израда правилника мера Кројеви за одевне предмете израђују се на основу мера одређених у нормама и интерних правилника мера сваког предузећа. Ако се производ ради за страног купца, користе се његови прописници мера. Прописници мера служе за израду кројева модела и градирање, али и за контролу квалитета. Прописници мера, који се користе у контроли квалитета, обично се израђују за ту намену јер њихове мере у себи садрже све додатке који су потребни за одевни предмет (угодност ношења, скупљање материјала ...). Такви прописници се углавном користе у контроли готових одевних предмета, иако се могу израђивати и прописници с мерама потребним за контролу током процеса производње(Међуфазна контрола), што је ређи случај Пример једноставног правилника мера за контролу готових мушких панталона: прописник мера за мушке панталоне МХ-122/00 Опис модела: предњи делови панталона с 2 коса џепа и по два набора (фалтне). Задњи делови с ушитцима и џепом ширине паспула 1 цм на десном делу. Појас је ширине 4 цм са 6 држача ремена. Распорак са затварачем. Дужина панталона завршена

1.11. Прибор који се користи за конструкцију одеће За конвенционалну конструкцију у моделарници потребан је: - прибор за цртање и - кројачки прибор. Прибор за цртање троуглови, кривуљари и техничке оловке. Цртаће плоче служе најчешће за конструисање умањених конструкција за обуку, литературу и архиву. На цртаћи ленијар може се учврстити глава која омогућава цртање линија под различитим угловима.

Кројачки прибор за мерење, означавање и искројавање. Кројачки метар који служи за узимање мера. Кројачки кривуљари

Прибор за искројавање (кројачке маказе различитих величина). Кројачка креда различите врсте, различитих боја најчешће беле и плаве.

Сто за цртање је прилагодив подиже се и спушта, кипује се, може да се усправи и спусти да стоји као обичан сто, може и да се ротира скроз около, има ленијар. Врло лако се подиже и спушта амо се нагази шипка, исто тако се врло лако нагиње, повуче се ручка помери се у жељени положај и закочи поново. Папир користе се различите врсте папира за цртање

Кројење одевних предмета - Грубо кројење ( машине за грубо кројење материјала ) - Фино кројење ( Машине за фино кројење материјала )

2 31

2.1. Машине за грубо кројење Грубо искројавање наслаге мозе се вршити помоћу руцних електрицних машина и то. - Електрицних маказа - Машина са вертикалним ножем - Машина са округлим ножем - Машина са вишеуглим ножем Електричне маказе Оне се користе за сећење 1 – 3 слоја материјала и представљају изузетну помоћ у комадном кројењу као замена ручним маказама. Многи тврде да су непрецизне због великог размака руке и тачке сечења али ипак ја познајем много занатлија који их користе уместо класичних маказа.

Машина за кројење са вертикалним убодним ножем (рапид) Рапид је свакако најпопуларнија машина за грубо кројење. Користи се за кројење свих врста наслага од 1 – 20 центиметара. Користе неколико врста ножева, равни, тестерасто назубљени, таласасто назубљени,...

Машина са кружним ножем Користи се за наслаге од 2 – 15 центиметара. На жалост јако је непрецизна за кројење свега што нису праве или благо заобљене линије. Одлична је за кројење комадне трикотажне робе и поставе. Нож ове машине може бити и вишеугаони диск што је онда чини погодном за кројење тврђих, импрегнираних и гумираних материјала.

Машина са бесконачним тракастим ножем (бансек) Ово је машина за фино кројење која је, поред рапида, незаобилазна у свакој кројачници. Грубо искројени делови се кроје по тачним контурама на бансеку. Принцип рада свих је исти са разликама у столу. Постоје столови који су глатки, столови са куглицама које олакшавају кретање материјала, столови са вакуумом који одводе прашину, перфорирани столови који стварју „ваздушни јастук“ који олакшава манипулацију предмета рада.

2.2. Машине за фино кројење Класицне Машине за фино кројење наслаге су: - Машина са ножем у обику траке ( бансек ) - Штанц машина ( штанца ) Ове машине омогућавају потпуно прецизно искројавање линија различитог облика, оштрих углова, као и свих детаља. Машина са ножем у облику траке Делови наслаге који су претходно грубо искројени, долазе на машину са ножен у облику траке тј бансек, где се врши фино искројавање. Ова машина сече тканину помоћу ножа у облику траке, која има кружно кретање. Постоље је израђено од ливеног гвожђа и на њему се налазе сви остали делови. Радни сто има глатку површину. Машина добија погон од електромотора, који преко точка покреце нож. Нож је уска и пљосната челицна трака дужине 3 - 5,5 mm. У току рада оштри се помоћу уређаја за оштрење ножа и затеже помоћу механизма. заштитник има задатак да у случају кидања ножа заштити радника од повреда. Машина се пушта у погон и зауставља уз помоћ електропрекидача. Због танког и уског сечива могу се сећи све криве линије, округлине и углови са милиметарском тачношћу. Дужина ножа износи 6 - 30 m/с, зависно од материјала и већа је што је материјал мекши. Савремене машине за фино кројење поседују специјалне уређаје за усисавање прашине и ситних отпадака приликом кројења. Новији типови ових машина имају перфорирану радну плочу кроз коју одоздо струји ваздух и ствара изнад плоче ваздушни јастук висине 2 cm, који олакшава померање делова приликом искројавања.

Штанц машина Штанцивање је посебан начин исецања материјала који се одликује великом прецизношћу. Користи се у индустријској производњи одеће за кројење појединих делова и детаља одевног предмета мањих димензија ( оковратници, манжетне, спољни џепови итд ), али се у новије време користи се и за кројење већих делова одевних предмета. ( предњи делови, леђа, рукави итд.). Погодан је за сва кројења у индустрији обуће, као и за кројење одевних предмета од коже. Кројење се изводи помоћу специјално обликованог ножа, који се утискује под притиском у наслагу за кројење материјала. Ивице калупа се оштре и секу све слојеве материјала. Калупи за штанцовање већих делова могу бити појединачни и сложени. Сложени ножеви често представљају комплетну кројну слику одевних предмета. Помоћу штанци се могу кројити наслаге до 50 mm висине. Ове машине су економичне само за масовно искројавање, јер се за сваки део мора припремити нож, који има облик и димензије оног дела одевног предмета који се искројава. Ножеви тј калупи се израђују од специјалног челика и њихова је израда прилично скупа. Међутим, добра страна кројења штанц машина је што постиже нејпрецизније кројење са веома чистим ивицама искројених делова уз минималан утрошак времена Компјутерско кројење Најсавременији уређај за кројење у индустрији одеће базира се на електронском систему за аутоматско кројење са компијутерским вођењем ножа. Овај уређај се састоји од следећих делова. - Сто за кројење са уграђеном машином за полагање материјала - Покретна електронска глава са ножем сечења - Управљачки компијутер - Главна командна табла - Телепринтер компијутера У управљачки компијутер убаци се магнетна трака или магнетни диск где су забележене кројне слике. Преко телепринтера одабране кројна слика по којој ће се вршити кројење. Наслаге

материјала се затим кроји аутоматски помоћу ножа на покретној електронској глави за сечење којом управља компијутер. При томе није потребно наносити кројном слику на материјал, пошто се она већ налази у меморији компијутера Нож за сечење се пре комадне траке доведе у почетну позоцију и притисне тастер за почетак рада уређаја. Затим вођење електронске главе преузима компијутер и он управља њеним кретањем у току читавог процеса кројења. Брзина кројења може бити до 30 м/мин. За време кројења вакум уређај чврсто дрзи кројну наслагу уз радну површину стола. На крају се електронска глава са ножем аутоматски заустави када је кројење наслаге завршено. На овај начин се могу кројити наслаге до 4 цм висине. Кројење је изузетно прецизно са минималним отпатком материјала.

Израда машинских шавова

3 37

3.1. Немаштање игле и увођење конца

Затезач игле треба одврнути да се ослободи лежиште игле у иглењачи, затим узети нову иглу тако да дужи жљеб буде према длану а глава игле према горе. Ставити главу игле у лежиште иглењаче до горње тачке, а затим затегнути затезач игле.

1. Поставите калем конца на одговарајуће место. 2. Конац уведите у горњу водицу. 3. Конац провуците наниже тако да конац прође између плочица. 4. Повучите конац навише и док не дође до отвор давача конца. 5. Спроведемо конац наниже испод водица на држачу игле. 6. Уведемо конц у иглу.

3.2. Подешавање квалитета шава - Основна поставка напетости конца износи 4. - За јачу напетост померамо точак на већи број. - За слабију напетост померамо точак на мањи број. Предња страна

Нормална горња напетост конца Горњи конац

Задња страна

Доњи конац

Горња напетост конца је преслаба

Горња напетост конца је прејака

Нормална напетост конца за шивење цик цак бодом

3.3. Машински шавови Машинске шавове можемо поделити у две групе: - Отворене и - Затворене. Отворени шавови су они чија је ивица тканине видљива, а затворени шавовису они чија је ивица тканине унутар шава. Двоструко подвијени шав налази примену при изради веша и радне одеће. Ивица шава на доњем делу је шира. По саставњању шира ивица се савије преко друге уже ивице, тако да сакрива целу ужу ивицу шава а затим се проштепа.

Двоструко затворени шав налази примену при изради веша. Први шав се постави уз саму ивицу, а делови су положени наличје у наличје. Делови се затим окрену лицем у луце и прошију се поред ивице претходног шава.

3.4.Чишћење и одржавање машина Основно одржавање шиваћих машина јесте редовно чишћење и подмазивање, тако се продужава век трајања машине. За подмазивање шиваћих машина користи се ( багат уље ) које је доста ретко и без икаквих киселина. Подмазивање машине може бити: - Ручно - Полуаутоматско - Аутоматско Ручно подмазивање се врши убризгавањем машинског уља помоћу пумпице на сва места где се јавља трење машинских делова. Полуаутоматско подмазивање се изводи на тај начин што памучни проводници доводе уље из посебног резервоара до места које треба подмазати. На овај начин подмазивање се изводи континуално, а расипање уља је минимално. Радник мора контролисати ниво уља у резервоару и допунити га када буде потребно. Аутоматско подмазивање се примењује код најсавременијих брзошиваћих машина. Уређај за аутоматско подмазивање може бити различито конструисан. Најчешће се састоји од резервоара за уље који се налази испод основне плоче, затим пумпе за уље и систем цеви, помоћу којих се уље разводи до одређених места који се подмазују. У овом случају уље има кружан ток,јер се након подмазивања враца у резервоар. Расипање уља је овде избегнуто, па је потрошња знатно смањена.

3.5. Уређај за намотавање конца Машине које раде зрнастим бодом имају уграђен уређај који намотава доњи конац на калем хватача. Доњи конац је неопходан за формирање зрнастих убода, док код машина са ланчаним убодом не треба намотавати доњи конац на калем. Уређај за намотавање конца има више врста. Сви они добијају погон од електромотора машине. Могу бити монтирани на табли шиваће машине, испод замајног точка или на предњој страни главе машине, а то зависи од конструкције машине. Када је на калему намотана довољна количина конца, уређај се аутоматски искључује. Новији типови ових уређаја имају уграђен аутоматски секач конца и регулатор конца који омогућава правилно и равномерно намотавање конца на калем.

3.6. Машине за шивење Технолошки процес шивења одеће развијао се паралерно са развојем технике и тејнологије у производњи машина и уређаја за шивење. У индустријској производњи одеће користе се данас велики број различитих машина за шивење, које се разликују по конструкцији, степену аутоматизације и намени. У циљу бољег упознавања начина рада, конструкције и других карактеристика шиваћих машина, све машине за шивење могу се груписати у неколико група, тако да се узимајући у обзир најзначајније карактеристике, може извршити следећа подела 42 шиваћих машима

1. Према брзини шивења - брзошиваће или брзоходне машине - Спорошиваће или спороходне машине 2. Према врсдти убода - Машине са зрнастим убодом - Машине са ланчаним убодом 3. Према броју игала - Машине са једном иглом, једноигловке - Машине са две игле, двоигловке - Машине са више игала, вишеигловке 4. Према врсти материјала који се шије - Машине за шивење текстила - Машине за шивење коже и крзна 5. Према намени - Шиваће машине за домацинство - Шиваће машине за занатство - Шиваће машине за индустрију 6. Према конструкцији и степену аутоматизације - Обичне шиваце машине - Специјалне шиваће машине - Шиваћи аутомати - Шиваћи агрегати - Шиваће трансвер стазе

1. Glava mašine 2. Pogonski elektromotor 3. Radni sto mašine 4. Postolje mašine 5. Pedala 6. Sklopka elektromotora 7. Stalak za gornji konac 8. Kolenjača za podizanje papučice 43

1. папучица 2. игленица 3. навој за подешавање притиска 4. водјица конца 5. водјица конца са затезачем 6. подешавање дужине бода 7. точак за ручно покретање 8. полуга за кретање уназад 9. плочица кроз коју пролази игла (штих плоча) 10. моталица доњег конца 11. заштита за прсте 12. заштита од покретљивог дела 13. заштита кајиша 44

3.7. Машинска игла Машинска игла је један од главних елемената механизма за формирање убода. Она може бити равног или закривљеног облика. Равна игла пролази кроз материјал приликом шивења, док закривљена игла не пробада материјал, него га само делимично захвата. Због тога се закривљене игле користе за формирање невидљивих ( слепих ) убода. Делови машинске игле су: 1. Глава игле 4. Краћи жљеб 7. Врх игле 2. Тело игле 5. Ушица игле 3. Дужи жљеб 6. Усек игле Избор машинске игле врши се према дебљини и чврстини материјала који се шије, као и према дебљини конца који се користи за израду шава За лаки правилан избор машинске игле потребно је дугогодишње искуство Претанка игла ће се сломити или искривити при шивењу дебљих и тврдих материјала, док ће предебела игла оштетити танак и осетљив материјал. Исто тако, у дужем уздужном жљебу машинске игле неће моћи да се смести дебљи конац ако је игла претанка, па ће се конац при шивењу због трења кидати. Дебља игла неће моћи да формира правилне петље од танког конца, па це поједини убоди у шаву бити испуштени и машина ће прескакати при шивењу. Механизам за покретање машинске игле има задатак да кружно кретање главног вратила претвори у праволинијско кретање иглењаче. Главни делови су: - Окретач - Делови за пренос кретања окретача у иглењачи - Иглењача

3.8. Хватач конца Хватач конца је елемент шиваће машине који непосредно учествује у формирању убода. Он захвата петљу игленог конца и повезује горњи конац са доњим концем. Према конструктивним каректиристикама сви типови хватача конца могу се поделити на следеце групе: 1. Према врсти машинског убода - Хватачи за зрнасте машинске убоде - Хватачи за ланчане машинске убоде 2. Према облику путовања по којом се крећу - Ротациони хватачи - Осцилирајући хватачи 3. Према положају у шивацој машини - Хоризонтални хваташ - Вертикални хватач Код машина са зрнастим убодом најчешће се примењује ЦБ хватач ( осцилирајући ) за спорошиваце машине, а двоструко окретни ( ротациони ) за брзошиваце машине. Шиваће машине са ланчаним убодом имају најчешће осцилирајуће хватаче у облику куке. Ротациони хватач за ланчане убоде примењује са само код машина за ушивање дугмади и привремено прошивање ( једноструки ланчани убоди ). Механизам за покретање хватача. Да би обављао своју функцију хватач конца се мора покретати. Према томе, механизам погона хватача има задатак да покреће хватач и на тај начин му омогућава радни ход. Све врсте хватача добијају погон од главног вратила шиваће машине. Углавном се примењују три врсте механизама за покретање хватаца: 1. Помоћу коленастог вратила 2. Помоћу преносне траке 3. Помоћу зупчаника Механизам за покретање хватача помоцу коленастог вратила примењује се код спорошиваћих

машина са осцилирајућим хватачем. Код брзошиваћих машина са ротационим хватачем користи се механизам за покретање хватача помоћу зупчаника и бескрајне преносне траке. Регулатор напетости конца. За правилно формирање убода неопходно је да иглени конац буде затегнут до одређеног степена. Принцип рада регулатора напетости горњег конца мозе бити: - Притисни ( стезање конца између две плочице ) - Фикциони ( трење конца )

3.9. Давач горњег конца Давач конца је елемент шиваће машине који има задатак да сваког момента додаје одређену дужину горњег конца, која је потребна хватачу за формирање убода. Давачи конца се деле на: - Ротационе даваче - Осцилирајуће даваце Ротациони давачи се приликом рада окрећу око своје осе, па су погодни за шиваће машине највецих брзина. Према конструкцији могу бити: Једноплочасти окретни и - Двоплочасти окретни давачи. Осцилирајући давачи се крећу горе - доле и према конструкцији могу бити: - Кривуљни - Клизни и - Коленасти Код брзошиваћих машина користи се најчешће коленасти давачи.

3.10. Кварови машине Кварови шиваћих машина јављају се услед дужег интезивног рада машине. Типични кварови и сметње при раду који се могу појавити код шиваћих машина су: - Ломљење игле - Кидање конца - Набирање шава - Тежак ход машине - Лупање машине итд. Ломљење игала може настати ако је. - Игла претанка, искривљена или са поломљеним врхом - Горњи конац предебео, неравномерне дебљине, са чворовима, сувише затегнут - Материјал сувише чврст, предебео и ако га вучемо руком при шивењу - Механизам хватача није у лежисту и ако јеиглењача померена па игла удара у папучицу или убодну плочуКидање конца се јавља услед већег броја узорака. - Конац сувише танак или предебео, неравномеран и са чворовима, сувише затегнут или погрешно уведен у машину - Неодговарајућа игла по дебљини, искривљена, оштећена игла, погрешно окренута у иглењачи - Оштећен хватач конца, калем и рупица на убодној плочи. Набирање шавова настаје ако је: - Превелика напетост горњег и доњег конца - Оштећена и предебела игла - Неподешен механизам за транспорт материјала, слаб притисак папучице, убоди велике дужине. Тежак рад машине се јавља ако је: - Машина неочишћења - Машина неподмазана - Погонски кајиш лабав или сувише затегнут, или погрешно постављен - Зарибани неки покретни делови. Машина ствара буку ако су: - Делови машине прљави и неподмазани, олабављени или истрошени. Отклањање лаких сметњи и кварова машине може обавити радник, а у случају тежих кварова машине поправку врши механичар.

Израда женских одевних предмета - Сукња - Панталоне - Прслук - Хаљина

4 50

4.1. Израда шаблона женске сукње

- Основна конструкција - Моделовање основног кроја - Комплетирање - Израда кројне слике

Основна конструкција сукње Поступак конструисања основне конструкције сукње изводи се на основу следећих мера: Главне мере (примарне и секундарне): – обим струка − ОС, – обим бокова − ОБ, – висина тела − ВТ. Помоћне мере (израчунате – конструкцијске): – дужина модела − ДМ, – дужина до бокова − ДБ. Израчунате мере добијају се применом одређених образаца. Нпр: – ДМ = 3/8ВТ – ДБ = 1/8ВТ Мере тела узимају се из табеле мера прописаних стандардима( индустријска производња) или на основу мерења одређених делова на телу (занатска производња). Поступак конструисања почиње повлачењем вертикалне линије. Та линијаbодговара шаву који ће се наћи на делу тела који има најмање облина. На сукњи је то шав на средини предњег дела модела 1-2 = ДБ ↓ 1-3 = ДМ↓ 1-4 = ½ ДБ + 0÷1 cm 2-6 = 6-4 1-7 = ½ ОС + 0÷1cm 5-7 = „вишак у струку“, половина разлике између обима бокова и обима струка.Ова разлика се троши на: –обликовање бочног шава 7-8 = 8-9 ( до ¼ растојања 5-7) Д-Д1 = цм – обликовање ушитака 12-14 = 13-15 = 3cm

А-средиа ушитка на половини предњег дела. Б-средина ушитка на половини задњег дела. Дозвољена ширина ушитка на предњем делу модела је до 3 cm, а на задњем до 4 cm. 12-14 = 13-15 = 3 cm. А-средиа ушитка на половини предњег дела. Б-средина ушитка на половини задњег дела. Дозвољена ширина ушитка на предњем делу модела је до 3 cm, а на задњем до 4 cm. Напомена На основној конструкцији сукње ушици су исте дужине и различите ширине, постављени на линији прве трећине или половине предњег и половини задњег дела модел. Тиме је само приказан начин распоређивање вишка у струку и постављена основа за моделовање различитих типова сукње, јер се основна конструкција не користи за израду модела сукње без претходног моделовања. Дозвољена ширина ушитка на предњем делу модела је до 3 cm, а на задњем до 4 cm. Ако је разлика између обима бока и обим струка већа, предвиђен је још један ушитак на задњем делу модела или повећавање износа предвиђеног за обликовање линије бочног шава.

1- почетна тачка. Повући хоризонталну линију. 1 до 2 - измерити 2 до 4 cm за ширину преклопа за копчање. 2 до 3 - измерити дужину појаса на задњем делу сукње, од бочног шава до задње средине (4 до 5) без ширине ушитка. 3 до 4 - измјерити износ од 2 до 3. 4 до 5 - измјерити дужину појаса на предњем делу, од бочног шава до предње средине (од тачке 1 до предње средине) без ширине ушитка. 5 до 6 - измерити износ 4 до 5. Повући вертикалну линију из тачки 1, 2, 6. 6 до 7 - је ширина појаса 2 до 3 cm. Нацртати паралелну линију из тачке 7 и означити тачку 8. 8 до 9 и 7 до 10 - измерити 2 до 3 cm, за означавање траке за вјешалицу. 11 је 1/2 растојања 7 до 8. 11 до 12 и 11 до 13 - измерити исти износ као и 8 до 9 тј. 7 до 10.

Моделовање сукње Дужина сукње је 60 cm. Предњи део је изједан на коме се налазе два ушитка. Задњи део је из два дела на коме се налазе два ушитка. Сукња се копча патент затварачем и једним дугмадом на задњем делу. Сукња је са поставом. Опис поступка моделовања. Спустити линију појаса на предњег и задњем делу за 8 cm. Скратити дужину сукње на 60 cm.

Моделовање сукње Предњи део сукње је без ушитак који се пребацује у бочном шаву. На преднем делу сукње налазе се фалте , предњи део сукње је сечен и састоји се из четири дела. Задњи део сукње је сечен на средини. Сукња се копча на задњем делу патент затварачем. Сукња је са поставом и медјупоставом. Опис моделовања предњег дела: Ушитак се елименише тако што се 1.5 cm одузима на боковима. Направити фалте ширине 3 cm. Сукњу проширити за 8 cm. На 1/2 сукње направити сечење. Опис моделовања задњег дела: Задњи део моделовати као и предњи део, али без додатне линије сечења.

Основна констеукција звонасте сукње Опис модела делимично звонасте сукње. Дужина сукње је 5 cm испод колена. Предњи и задњи део сукње израђени су из једног дела без ушитака. Затварач је на бочном шаву. Ширина појаса је 3 цм с додатком за копчање. Доњи руб појаса прошивен је 1mm.. Сукња је на дужини уско прошивена. У појасу се ставља љепљива међупостава.

Мере: Вт = 168 cm Оп = 74 cm Об = 98 cm

Опис конструкције звонасте сукње. 1 је почетна тачка, повући праву линију. 1 до 2 мерити ½ Оп + 3 cm. 2 до 3 мерити дужину сукње. Из тачака 2 и 3 извући лук шестаром десно са средиштем у тачки 1. 2 до 4 мерити по луку ½ Оп. Спојити тачке 1 и 4 и линију продужити до лука из тачкие 3 који представља дужину кроја. Означити тачку 5. Нацртани кројни део кроји се два пута и то једанпут за предњи и једанпут за задњи део сукње. Сукњу је потребно кројити под углом од 45ᵒ према средини, да би имала добар и квалитетан „пад“ На појасу сукње и на дужини означити половину и те тачке међусобно спојити. Нацртана линија средина је предњег и задњег дела сукње. Смер основе одреди се под углом од 45ᵒ на линију средине.

Основну конструкцију урадити по датом опису.

Урађену конструкцију прецртати и одредити смер основе постављања шаблона при кројењу.

Затим је потребно комплетирати основни крој, додатак за шавове је 1 cm.

4.2. Израда шаблона женских панталона - Основна конструкција - Моделовање основног кроја - Комплетирање - Израда кројне слике

Основна конструкција женских панталона На овом моделу линија струка је спуштена за 4 cm. према линији бокова. Ширина појаса је 5 cm. На предњем делу женских панталона налазе се коси џепови, и шлиц. На задњем делу панталона налазе се ушици и паспулирани џепови.

Конструисање основног модела панталона изводи се на основу следећих мера. Главне мере: – обим струка ОС, – обим бокова ОБ, – висина тела ВТ . Помоћне (израчунате) мере: ДМ (дужина модела), ДС (дубина седишта), ДК (дужина корака), ВК (висина колена), ПШ (предња ширина панталона), ЗШ (задња ширина панталона) и ОНД (обим ногавице на дужини) Конструкција предњег и задњег дела основног модела женских панталона 1–2 = 1 cm 1–3 = ДС 3–4 = 1/2 ДК – 1/10ДК пренети од тачке 3 надоле, дефинише положај линије колена

1–5 = ДМ 5–6 = 3 до 4 cm 3–7 = 1/20 ОБ + 3 cm, пренети од тачке 3 нагоре, дефинише положај линије висине бокова Из свих уцртаних тачака повући линије под правим углом на десно 7–8= ПШ 8–9 = 1/20 ОБ + 0,5 до 1 cm 7–11 = 1/2 (7–9) 6–12 = 7–11 12–15 = 1/4 ШНД – 1 cm 12–16 = 1/4 ШНД – 1 cm 15–15а = 8 cm и 16 – 16а = 8 cm, за манжетне ако их има на моделу 10–20 = 0,5 до 1 cm 8а–8в = 1/2 (8а–17) 20–21 = 1/4ОС + 2 cm + 0,5 cm 21–22 = 1–2 cm 18–23 = 1 cm 19–24 = 1 cm Спајањем свих уцртаних тачака обликује се контура предње ногавице панталона. Задњи део панталона конструише се коришћем мреже линија конструкције предњег дела. 11–25 = 1,5 cm на десно, дефинише положај ногавице задњег дела у односу на предњу ногавицу 25–26 = 1/4 ЗШ 3–27 =3 ÷ 5 cm 28–29 = З ШП 13–31 = (13–24) + 2 cm 13–32 = (13–23) + 2 cm 13–31 = (13–24) + 2 cm 13–32 = (13–23) + 2 cm 13–36 = (13–35) + 1 cm 36–37 = 0,5 до 1 cm 37–38 = 1/4 ОС +3 cm + 0,5 cm 38а–полажај средине ушитка уцртати ушитак дужине 13–15 cm, ширине 3–4 cm Спајањем свих уцртаних тачака обликује се контура задње ногавице панталона. 65

Урадити основну констрикцију по датом опису.

- Моделовати основни крој према датој скици модела. - Извуците све потребне шаблоне за основни и помоћни материјал. - Комплетирати шаблоне. Додатак за шавове је 1 cm, само је на дужини 3 cm.

Скица модела женских панталона На предњој страни панталона се налази по један ушитак и коси џеп. Напред је патент затварач. Задњи делови имају по један ушитак. Појасницу је ширине 4 cm и има 6 држача за каиш. Појасницу је љепљена међупоставом, такође и прегиб предњих џепова и шлиц.

Моделовање, комплетирање кројних делова панталона и израда кројне слике. Након моделовања следи додавање шавова, поруба и комплетирање кројних делова. У овом поглављу ће бити приказани делови кроја сложени у кројну слику основног модела женских панталона Женске панталоне се састоје из више кројних делова. Састављене су и из више врста материјала и све њих је потребно комплетирати (основна тканина, лепљива међупостава, џеповина). Од основног материјала су: предњи део, задњи део, подлистак предњег џепа, подраспорак, Појасницу, држачи закаиш, паспул задњег џепа. Сви кројни делови морају да носе

ознаку величине, ознаку модела, врсту материјала, кројни део и број понављања. Комплетирани кројни делови се затим уклопе у кројну слику. Циљ је да при уклапању постигнемо што мањи утрошак. При уклапању се мора водити рачуна о ширини материјала јер она диктира ширину кројне слике. Ако се ради компјутерском уклапању кројне слике мора се задати ширина папира тј. Кројне слике.

4.3. Израда шаблона женског прслука - Основна конструкција Моделовање и комплетирање није израђено у овом приручнику, само је дата основна конструкција прслука.

Основна конструкција женског прслука Дужина је до бокова. Предњи део је из два дела на коме се налазе ушици. Задњи део се састоји из два дела и на њему се налазе рамени ушици. Прслук се копца помоћу дугмади на предњем делу Модел женског класичног струкираног прслука приказан је на слици. Конструкција је за величину 40. Мере. Главне мере: Вт = 164 cm Ог = 92 cm Оп = 70 cm Об = 100 cm Помоћне мере: Шви = 1/20 ог + 2 cm = 6,6 cm Дри = 1/10 ог + 10,5 cm + додатак 1 cm = 20,7 cm Дл = 1/4 вт - 1 cm = 40 cm Дб = дл + 20 cm = 60 cm Пд = дл+ 1/20 ог = 44,6 cm Шл = 1/8 ог + 5,5 cm + додатак 1,5 cm = 18,5 cm Шри = 1/8 ог - 1,5 cm + додатак 1,5 cm = 11,5 cm Пш = 1/4 ог - 4 cm + додатак 1,5 cm = 20,5 cm Опис конструкције задњег дела: 1 - 2 = дри = 20,7 cm 1 - 3 = дл = 40 cm 1 - 4 = дб = 60 cm 3 - 5 = 2,5 cm

4 - 6 = 2 cm 1 - 8 = шви = 6,6 cm 8 - 9 = 2 cm 7- 10 = шл = 18,5 cm 10 - 11 = 1/2 шри + 1 cm = 6,75 cm 10 - 13 = 1/4 вр 13 - Б = 1 cm Опис конструкције предњег дела: 11 - 14 = 1/2 шри - 1 cm = 4,75 cm 14 - 15 = пш = 20,5 cm 15 - 16 = 1/10 ог +0,5 cm = 9,7 cm 17 - 18 = пд = 44,6 19 - 20 = шви = 6,6 cm 19 - 21 = шви + 1 cm = 7,6 14 - 22 = вр леђа - 2 cm 22 - 23 = 1/20 ог = 4,6 cm 23 - 24 = шр леђа - 1 cm 24 - 25 = 20 - 18 Г - 25 = г - 26 14 - 27 = 10 - 13 са леђа. Остало цртати према слици

4.4. Израда шаблона хаљине - Основна конструкција - Моделовање основног кроја - Комплетирање - Израда кројне слике

Основна конструкција хаљине Главне мере: ВТ = 168 cm ОГ = 92 cm ОП = 70 cm ОБ = 100 cm Помоћне мере: ШВИ = 1/20 ОГ + 2 cm = 6.6 cm ДРИ = 1/10 ОГ + 10.5 цм + 1 cm = 21 cm ДЛ = 1/4 ВТ – 1 cm = 41 cm ДБ = ДЛ+ 20 cm = 61 cm ДМ = 1/2 ВТ + 20 cm = 104 cm ПД = ДЛ+1/20 ОГ = 45.6 cm ШЛ=1/8ОГ + 5.5 cm + (0.5-1)cm = 17.5 cm ШРИ =1/8ОГ – 1.5cm + (1.5-2)cm = 11.5 cm ПШ = 1/4 ОГ – 4 cm + 1.5 = 20.5 cm ДГ = 1/4 ОГ + (3-5) cm = 27.4 cm ПДР = 1/4 ВТ – 1 cm = 41 cm Опис конструкције: 1-2= ДРИ=21 cm 1-3= ДЛ=41 cm 1-4= ДБ=61 cm 1-5= ДМ=104 cm 5-6= (3-4) cm у зависности од модела 3-7= 1/20 ОБ+3cm=7 cm Из добијених тачака повуку се хоризонталне линије под правим углом 9-10= ШЛ=17.5 cm 10-11= 2/3ШРИ =7.7 cm 11-11а= од 6 до 10 cm за међупростор на линији груди 11а-12= 1/3 ШРИ=3.8 cm 12-13= ПШ=20.5 cm 13-14= 1/10 ОГ+0.5 cm=9.7 cm за линију ушитка Из добијених тачака повлаче се вертикалне линије под правим углом 1-15= ШВИ – 0.5 cm

15-16= 2 cm 16-1= обликује се вратни изрез 17-18= 1-1.5 на линији ширине леђа за коси положај рамена 20-21= 1.3-1.5 cm 12-22= 10-20 12-23= 10-18 – 2 cm Тачка 24 је на пресеку линије појаса и линије ушитка 24-25= ПД=45.6 cm 25-26= ДГ=27.4 cm 23-27= 1/10 поливине ОГ=4.6 cm по луку 27-28= 16-19-1 cm 29-30= ШВИ-0.5 29-31= ШВИ+1-1.5 cm 29-12= ШВИ+0-0.5 cm 30-31= обликује се вратни изрез 30-25= 28-32 Тачка 32 се спаја са тачком 26 за ушитак 26-32=26-33 30-33=део рамена На линији појаса је тачка 34 34-35=1/4ОП-1 cm =17.5 cm Исто се мери на предњем делу 1/4ОП+2-4 cm и добија се тачка 36 38-39=34-35+2 cm 39-40=1/2ОБ+1.5-2 cm (на предњем и задњем делу) Због облика тела настаје мањак између 7-40 и вишак између39-41, 35-37 и 36-6. У зависности од модела распоређује се за шавове, ушитке и фалте који на појасу и боковима дају облик моделу. Бочни шавови су 1-2 cm (укупно 2-4 cm) Размак од 35-37 и 39-41 распоређује се код тачака 24 и 42 на линији ушитка.

Израда мушких одевних предмета

- Панталоне - Кошуља

5.1. Израда шаблона панталона - Основна конструкција - Моделовање основног кроја - Комплетирање - Израда кројне слике

Основна конструкција мушких панталона Предњи делови панталона имају по две фалтне и коси џеп. Напред је патент затварач. Задњи делови имају ушитак на појасу и по један џеп са паспулом. Појас је ширине 4 цм и има 6 држача за каиш. Ногавице имају манжете. Лепљива међупостава се налази на појасу, прегибу предњих џепова, 6- 7 = пшс = 6,1 цм шлицу и паспулима задњих џепова. 5 - 8 = 1/2 5-7 = 17,5 цм 9 - 10 = 1/2онк = 25 цм Мере: 11 - 12 = 1/2онд = 25 цм Главне мере 13 - 15 = 1/2 13-14 са цртежа Вт =176цм 16 - 17 = 1/4ос + 2 цм ушитак + 2 цм Оп = 92 цм додатак за шавове = 27 цм Об =103 цм Опис конструкције задњег дела: 9 - 18 = проширити ногавицу 2 цм Помоћне мере 10 - 19 = проширити ногавицу 2 цм Сдн = 5/8вт - 3 до 5 цм = 104 цм 11 - 20 = проширити ногавицу 2 цм Удн =4/8вт - 6 до 7 цм = 81 цм 12 - 21 = проширити ногавицу 2 цм Дс = сдн - удн = 23 цм 2 - 22 = 2 - 3 цм = 3цм Вк = 1/2 удн + 6 цм =46,5 цм 8 - 23 = 1,5 - 2 цм = 2 цм Пшп 1/4об + 3 до 4 цм = 28,7 цм 23 - 24 = 1/20об + 1 - 2 цм = 7,15 цм Зпш = 1/4об + 3,5 цм = 29,3 цм 23 - 25 = 1/2 зпш + зшс = 22,42 цм Пшс = 1/20об + 1 цм = 6,15 цм 23 - 26 = 23 - 25 = 22,42 цм Шс = 1/4об - 4 цм = 21,7 цм 24 - 26 зшс провера = 15,6 цм Зшс = шс - пшс = 15,6 цм 27 - 29 = 27-28 = са цртежа Онд = зависи од модела = 50 цм 29 - 30 = 1/4ос + 2 цм ушитак + 1 цм Онк = зависи од модела = 50 цм додатак за шав = 26 цм Опис конструкције предњег дела: 19 - 31 = од 10 до 14 - 1 цм, одузет са 1 - 2 = дс + 1 цм = 24 цм цртежа 1 - 3 = сдн + 1 цм = 105 цм 1 цм додаје се код комплетирања 3 - 4 = вк = 46,5 цм панталона 2 - 5 = 1/20об + 3 цм = 8,1 цм 18 - 30 = 9 - 17 = са цртежа 5 - 6 = пшп = 28,7 цм Контуре предњег и задњег дела 6 - 6* = 0,5 цм уцртати према цртежу. 80

5.2. Израда шаблона кошуље - Основна конструкција - Моделовање основног кроја - Комплетирање - Израда кројне слике

Основна конструкција мушке кошуље Скица модела мушке кошуље је приказана на слици . Кошуља са ове слике има једноредно копчање са 7 рупица и дугмади. На левом предњем делу је лајсна са рупицама за дугмад, а десни предњи део има дугмад. На левом предњем делу је џеп. Задњи део је из два дела. Рукави су из једног дела са манжетном на дужини ширине 6 цм. Рукав на дужини има шлиц. Крагна је из два горња и два доња дела. Мере: Главне мере Опис конструкције кроја: Вт = 174 цм 1 - 2 = дри = 25,5 цм Ог = 100 цм 1 - 3 = дл = 45,5 цм Оп = 94 цм 1 - 4 = дм = 73 цм Об = 108 цм 1 - 5 = шви = 7,7 цм Помоћне мере 5 - 6 = 2 цм Ов = 40 цм 2 - 7 = шл = 21 цм Дри = 1/8ог + 1/16вт + 2 цм = 25,5 цм 7 - 8 = 1/4 дри = 6,4 цм Дл = 1/4вт + 2 цм = 45,5 цм 7 - 9 = шри = 19 цм Дм = 1/2вт - 14 цм = 73 цм 9 - 10 = пгш = 20 цм Шви = 1/6ов + 1 цм = 7,7 цм 10 - 11 = 1/2 ( 2 - 10 ) Шл = 1/8ог + 8,5 цм = 21 цм 9 - 12 = пв = 24,5 цм Шри 0Н1/8ОГ + 3,5 цм = 16 цм 13 - 14 = шви - 1 цм = 6,7 цм Пгш = 1/4ог - 5 цм = 20 цм 13 - 15 = шви + 1 цм = 8,7 цм Пв = дри - 1 цм = 24,5 цм 9 - 16 = 1/2 дри = 6,4 цм. Др = 3/8вт - 2 до 3 цм = 63 цм. Остало цртати према слици

Мере: Др = 63 цм Ори = ори пред + ори ледја = 50 цм Вро = 1/3 ори - 4 до 5 цм = 11,6 цм Опис конструкције рукава: 1 - 2 = др = 60 цм 1 - 3 = вро = 11,6 цм 2 - 4 = 5 цм ( манжетна ) 1 - 5 = 1/2ори - 0,25 цм = 24,75 цм 1 - 6 = 1/2ори - 0,25 цм = 24,75 цм 7 - 8 = 25 цм + 3 цм = 28 цм

Израда дечјих одевних предмета

- Сукња - Кратке панталоне

6 88

6.1. Израда шаблона дечје сукње - Основна конструкција - Моделовање основног кроја - Комплетирање

Основна конструкција дечје сукње Сукња има повећан појас који је саставни део предњег и задњег дела. С унутрашње стране појаса налази се подлистак. Предњи део сукње има два дзепа чији шав започиње у појасуи и завршава у боцном шаву. Ширина џепова је већа од ширине подлистка дзепа односно дзепних кеса. Предњи делови имају наборе који такодје започињу у појасу и одшивени су до ширине улаза у џеп. Задњи делови сукње имају по један ушитак, а на средини задњег дела се налази затварач и распорак. Главне мере: Вт = 116 cm Ос = 56 cm Об = 66 cm Помоћне мере: Дм = 30 cm = 1/3вт - 6 - 8 cm Дб = 14,5 cm = 1/4об - 2 cm 1-- 2 = Дб 1 - 3 = Дм Из тачке 1,2 и 3 повући линије удесно. 2 - 4 = 1/2об + 1 - 2 cm Из Т4 повући линију наниже и навише и означити Т5. 2 - 6 = 1/2 ( 2-4 ) 1 - 8 = 1/2ос Линија 5-8 означава вишак у струку, односно износ за који је сукња преширока ( 7 cm ) 2 - 9 = 1/3 дужине ( 2-6 )

4 - 10 = 1/3 дужине ( 4-6 ) Повући линије из Т 9 и 10 и означити Т 11 и 12. 7 - 13 = 1 cm 9 - 14 и 10 - 15 = 3 cm Вишак у струку потребно је распоредити на бочне шавове и ушитке. Даље уцртати као на слици. За обликовање модела сукње треба копирати нацртане кројне делове основног кроја и према подацима са слике одредити дужну кроја, преместити ушитке, обликовати џеп, нацртати повишени појас и распорак. Шкаре на предњем делу ознацају место пререзивања. Моделовање (додатно проширавање за набор и отвор џепа) види се на сл 4.3.. На тој слици види се спајање подлистака појаса предњег и задњег дела у један као и затварање ушитака на њима. Сл 4.5. Приказује обликовање џепних кеса, а сл.4.5б и сл.л4.5ц кројне делове горње и доње џеп кесе без додатка за шавове. Те џепне кесе предвидене су за кројење од основне тканине, а инаце треба направити подлиске.

6.2. Израда шаблона дечјих панталона - Основна констеукција - Моделовање основног кроја

Основна конструкција дечјих панталона За моделовање кратких панталона користити основни крој и скратити га до линије колена. Панталоне имају повишени појас који је саставни део предњег и задњег дела. С унутрашње стране појаса налази се подлистак. Предњи делови панталона имају по један коси џеп са једним паспулом ширине 1 cm. предњи делови имају по два ушитка који започињу од врха појаса. Затварач је на средини предњег дела. Задњи делови имају по један ушитак у који су ушивене траке за везивање. Задњи делови панталона имају по један коси џеп с поклопцем и једним паспулом. На дужини панталона налазе се манжетне. Главне мере: Вт = 116 cm Ос = 56 cm Об = 66 cm Помоћне мере: Дм = 71 cm = 2/3вт - 3 cm Дс = 20,5 cm = 1/4об + 4 cm Дк = 50,50 cm = дм - дс Пшм = 18 cm = 1/4об + 1 - 2 cm Зшм = 18 cm = 1/4об + 1-2 cm Ок = 42 cm Он = 36 cm

Опис конструкције предњег дела. 1 - 2 = Дс 1 - 3 = Дм 3 - 4 = 1/2дк ( 2-3 ) + 5-6 cm 2 - 5 = 1/20об + 3 cm 5 - 6 = Пш 6- 7 = 1/20об + 1-2 cm 8 = 1/2 дужине 5-7 12 - 13 и 12 - 14 = 1/4ок - 1 cm 11 - 15 и 11 - 16 = 1/4он - 1 cm Спојити тачке 13,15 и 5 и 14,16 и 7, и означити тачку 17. 6 - 18 = 0,5 cm 10 - 19 = 0,5 cm Спојити тачке 18 и 19, продужити линију равно за 2 - 3 cm , а даље до тачке 17 обликовати шав корака као што је приказано на слици. 19 - 20 = 1/4ос + 1-2 cm 20 - 21 = 0,7 cm Спојити тачке 21,5 и 15 кривуљаром за обликовање бочног шава предњег дела панталона 9 - 22 = 6 cm ( дужина ушитка ) Ширина ушитка је 2 cm ( 1 cm лево + 1 cm десно ) 21 - 23 = 9 cm ( висина отвора џепа ) Опис конструкције задњег дела. 13 - 24 и 14 - 25 = 2 xm 15 и- 26 и 16 - 27 = 2 xm Спојити тацчке 24 и 2, 25 и 27. 2 - 28 = 2-3 cm 8 - 29 = 1 cm 29 - 30 = 1/4 зшп Спојити тачке 28 и 30 и 28,30 и 33. 31 - 32 = зшп ( мерити под правим углом на дужини тачке 30 и 35, 29,33 мерити дужину од 29 - 32. Спојити тачке 27 и 33 и 26 и 32. Продубити линију 26, док се не пресеку с продубљеном тачком 1 и означити тачку 34. 11 - 35 пренети измерени износ 11 - 34. Средина седалног Т35 одредјује се тако што се измерена дужина од средине задњег дела у колену ( Т11 ) до Т 34 пренесе на линију 30, 31 и даље. Спојити Т 35 и 34. 95 35 - 36 = 1/4ос + 2-3 cm.

На предњем делу у струку мерено је 1/4ос + 1-2 cm, што укупно са задњим делом износиц1/2ос + 3-5 cm. Тих 3-5 cm утрошено је за ушитке на предњем и задњем делу. Обликовати контуре бочног шава. 38 је 1/2 дужине 35-36. Из Т38 нацртати линију наниже ртати ушитак дужине 8-9 cmа ширине 2 cm. 27 - 23 пренети измерени износ дужине тачака 16-17 да се изједначе дужине шавова у кораку предњег и задњег дела. Обликовати шав у кораку и седални шав ( 30,39,27,39)

Кројни делови модела женских панталона копирани до висине колена служе као основа за обликовање модела ових децјих панталона. На тако копираним кројним деловима треба одредити дужину панталона и њихову ширину,нацртати манжете, повишити и обликовати појас и нацртати џепове. Сви подаци потребни за моделовања приказани су на слици. Траке за везивање дужине су 25-30 cm и ширине 2-3 cm.

Технолошка документација

Пример шивења женске сукње

Технолошки процес шивења

Шивење представља такву радну операцију у којој се врши пробадање текстилног материјала са циљем да се уз употребу два или више конца за шивење изврши међусобно спајање појединих делова одевног предмета у целину. Такође се шивењем делови одеће појачавају а и улепшавају. Код процеса шивења потребно је водити рачуна о: • исправном избору дебљине игле (зависи од употребљеног материјала и шиваћег конца), • исправној затегнутости конца приликом шивења, • исправном избору ножице и транспорта - померања материјала, • равномерном и исправном вођењу материјала за време шивења, •И справној густини убода. Приликом састављања делова одевних предмета веома је важно применити одговарајуће шиваће машине у зависности од потребних операција шивења. То зависи од: • врсте текстилних материјала за шивење, • врсте операција у зависности од намене одевног предмета, • типа бода, • врсте шава.

Предњи део: Предњи део сукње састоји се од сатле и доњег предњег дела.Доњи предњи део сечен је по средини,где се налази уметак који сукњи даје благо звонаст облик.Сукња има џепове и поклопце. Задњи део: Задњи део се састоји од сатле,а доњи задњи део сечен је по средини.На задњем делу се налази имитација џепа и поклопци.Сукња има појас и 5 гајки.

Фарбен карта. Фарбен карта је неопходан документ који садржи све неопходне информације за реализацију одевног предмета као што су нпр: ( материјал, конци, дугмад, етикете нашивне, рекламне....

100

101

Операциони лист кројачнице

Legenda: OM - obična šivaća mašina SM - specijalna šivaća mašina sa dve igle SM endlerica PP - Parna pegla RR - ručni rad UN - udarni nož za iskrojavanje TN - trakasti nož za iskrojavanje

102

Операциони лист шиваре

103

Операциони лист дораде

104

Литература 1. Јасминка петровић Технологија одеће, Београд, 1987, ИСБН 86 - 23 - 81029 - 5. 2. Божидар вујић Практикум за кројаче, Београд, 1989, 86 - 23 - 81063 - 5. 3. Илић Милош Основи конфекције и моделовања одеће, Лесковац, 2006.

Web sajtovi; 1. http://tekstilnisvet.blogspot.com/ 2. https://www.wikipedia.org/

Аутор: Марко Богосављевић Датум издавања Децембар 2019

105