Prica bez kraja

Sanjalica & Bela Dona Naslov originala Mary Carter NO END IN SIGHT

2 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

1.

Trudin poziv da se nađu u gradu zatekao je Nikol u pakleno lošem raspoloženju. Da se radilo o nekome s kim je u svakodnevnom kontaktu, odbila bi bez razmišljanja, ali je tako nešto bilo krajnje neumesno kada je reč o prijateljici s kojom se nije videla skoro tri godine.

Još uvek se s tugom sećala dana kada joj je ova krajem četvrtog semestra, nemajući dovoljno motivacije za nimalo lake studije informatike, saopštila da napušta fakultet i da će da pokuša pokuša da napravi karijeru foto-modela. Ubrzo nakon toga odselila se u Njujork, grad svojih snova.

Prvih nekoliko meseci redovno se javljala, prepuna oduševljenja, šaljući razglednice iz egzotičnih mesta na kojima je snimala ili je obaveštavajući u kojem magazinu je izašla neka njena fotografija.

Kako su se njene obaveze gomilale, tako su i javljanja postala sve ređa, da bi se kontakt među njima poslednjih godinu dana gotovo potpuno ugasio.

Budući da joj je Trudi napomenula da u Pitsburg svraća samo u prolazu i da se kratko zadržava, to je kod Nikol otklonilo svaku dilemu u pogledu njihovog susreta, kome se iskreno radovala. Šteta što me nije zatekla u boljem raspoloženju. No, trudiću se da budem onakva kakvu me pamti sa predavanja na fakultetu, a svoje probleme rešavaću kako znam i umem, ne opterećujući ni nju, ni bilo koga drugoga. Možda mi izlazak i neće loše činiti. Bar će mi nakratko odvratiti misli od Eliota i svega onoga što mi je ovih meseci priredio.

Nikol je bila dirnuta i Trudinom željom da se nađu baš u kafeu Nirvana, nadomak fakulteta, u kome su se svojevremeno i upoznale, kada je tražila cimerku s kojom bi delila troškove stanovanja u ukusno nameštenom potkrovlju u južnom delu grada.

U sećanje joj se naročito urezala scena Trudinog razdraganog plesa na obali, pod pljuskom kiše, kao i reči da obožava blizinu okeana, jer joj pogled na plava prostranstva pružao iluziju da svakog časa može da uskoči u neki od brodova u luci i otisne se daleko, na bilo koju stranu sveta, ,,u novi, uzbudljiviji život“, kako je govorila.

Eto, ta joj se želja ostvarila i pre nego što se nadala. Iako mom temperamentu ne odgovara grad poput Njujorka, činjenica je da ga doseljenici iz bilo kojeg

3 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona podneblja smatraju izuzetno gostoljubivim i retko se odlučuju da ga napuste, čak i kada im se ukažu bolji egzistencijalni uslovi na nekom drugom mestu.

Koliko god je Nikol volela Pitsburg, toliko mu je Trudi nalazila mane; premalo sunčanih dana u godini, urbanistički haos u kome su se supermoderne višespratnice mešale sa renoviranim zgradama starim više od stotinu godina, autoput koji je prolazio kroz centralnu gradsku zonu i još mnogo toga.

Nikol je još tada odmahivala rukom na sve te njene opaske, uživajući u sitnim radostima, kao što su jutarnja kafa u Starbaksu, kroasan u francuskoj pekari na uglu, mus od lososa na krekeru s ukusom bibera, dražesni mini performansi prodavača voća na gradskoj pijaci, dok pokušavaju da joj odvrate pogled od konkurentskih tezgi.

Za Trudinu nemirnu prirodu, željnu dalekih prostranstava, egzotičnih podneblja i uzbuđenja svake vrste, to je bila suviše skromna i neprivlačna ponuda.

Iako je tek zajednički život pokazao da se njih dve veoma razlikuju po mnogo čemu, Nikol to nije previše smetalo, budući da je te različitosti doživljavala više kao međusobno dopunjavanje, nego kao razlog za neslaganje.

Kad je ugledala kako čvrstim, ali elegantnim, korakom prilazi stolu, Nikol je osetila kako od nje dopire onaj jasno prepoznatljivi „miris“ glamura, iako je njena prijateljica bila obučena u sasvim neupadljivi komplet, na kome se tek iz velike blizine moglo primetiti da je nabavljen u jednoj od onih ekskluzivnih radnji koje većina njenih sugrađana poznaje samo po raskošnim izlozima.

- Nikol, mila...! Nikoga u ovom gradu nisam poželela tako kao tebe - zagrlila je snažno prijateljica, jedva zadržavši suze. - Nadam se da te nisam mnogo omela u tvojim obavezama.

- Srećom, još uvek nisu tolike, da moram da ih beležim u notes, kako nešto ne bih zaboravila, kao ti. Divno je što si našla vremena da se vidimo.

- Eh, zar bih mogla da dođem u Pitsburg i ne nađem načina da se vidim s tobom?! Jedva čekam da čujem novosti o tebi.

- O meni?! Kod mene nema ništa posebno, osim što se, eto, približava diploma.

- Znači, uspešno si dogurala do kraja studija?

- Pa, još nekoliko ispita.

- Čestitam ti i divim se tvojoj disciplini i istrajnosti. Uvek si bila vredna, ozbiljna i odlučna da završiš ono što započneš.

- Koliko vidim, i tebi dobro ide. Nisi se pokajala što si napustila studije?

- Paa... ponekad osetim žaljenje što sam ostala uskraćena za neka lepa iskustva druženja sa vršnjacima... zajednička ludovanja po diskotekama... navijanja

4 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona sa tribina za fakultetsku košarkašku ekipu... žurke... maskenbale... rođendane kolega... rad u debatnim klubovima... ekskurzije...

- Da, ali zato si proputovala više nego što će verovatno iko od nas imati priliku.

- Slažem se, mada je većina tih putovanja radnog karaktera, što ponekad ume da bude veoma zamorno i iscrpljujuće. Eh, da si mi na nekom od njih bila u blizini, pa da malo zajedno uživamo. Oni s kojima ja provodim većinu vremena nisu, nažalost, prijateljski naklonjeni jedni prema drugima, ma koliko ne skidali osmeh s lica. Svako je svakome konkurent, čak i kada ekipno nastupamo. Svi se trude da animiraju nekoga od moćnika u svetu fotografije ili filma, kako bi napravili samostalnu karijeru.

Dok je slušala, Nikol se povremeno u mislima gubila, upoređujući Trudin glamurozni život sa bezizlaznom situacijom u kojoj se ona trenutno nalazila. Nije ni primetila da su joj se oči ovlažile suzama.

- Nikol, izvini, ali... čini mi se da si prilično odsutna. Tačnije, utučena... zabrinuta.

- Hm... nadala sam se da ću to, ipak, uspeti da prikrijem.

- Ali, zašto, mila?! Znaš da si sa mnom uvek mogla da podeliš sve... Kaži mi kakav problem imaš. Ako mogu da pomognem...

- Duga priča...

- Svejedno. Imamo dovoljno vremena, bar ja... Teško mi je da te gledam takvu. Kaži mi, o čemu se radi? Pretpostavljam da je reč o ljubavnim nedaćama.

- Da... samo što je ljubav odavno nestala, a ostalo nešto što je nemoguće lako zaboraviti; gorak ukus bezočne prevare... izigranosti... kajanje zbog sopstvene lakovernosti, koja me je dovela u prilično delikatnu situaciju, za koju nemam rešenja.

- Sve to što si rekla je suviše neodređeno. Koliko sam shvatila, rastanak s nekim dasom doneo ti je neke konkretne probleme, je li tako?

- Pa, otprilike...

- O čemu se radi?

- O jednogodišnjoj vezi, jednoj od onih za koje s razlogom verujemo da će završiti brakom.

- Ah, razumem...! Bio je oženjen, je li tako?

- Ne, ne!

- Nego?

5 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Slobodan momak, zaposlen... Otkako smo se upoznali, nismo se razdvajali... svakodnevno pravili planove za budućnost... imali zajedničke prijatelje... provodili se. On je radio kao komercijalista jedne ugledne uvozne firme. Neprestano je maštao o samostalnom poslu, napravio nekoliko uspešnih poteza... Nisam ni pomišljala da rizikujem kada sam mu dala novac koji su mi roditelji poslali za apsolventsku ekskurziju po Južnoj Americi. Bila je reč o kratkotrajnoj pozajmici. - I šta se desilo?

- Taj posao je propao, a Eliot... tako se zove... poneo se krajnje nekorektno prema meni i svojoj obavezi da mi posuđeni novac vrati. Ravnodušno je rekao da to trenutno nije u mogućnosti, čak se ljuteći što sam ga nekoliko puta podsetila da mi je ostalo još malo vremena za uplatu prve rate za ekskurziju. Umesto da se nekako snađe, počeo je sve više da me izbegava...

- Oh, kakvo đubre! Izvini...

- Ne treba da se izvinjavaš. Zaslužio je i gore reči...

- Jesi li bar bila uporna da ga nateraš da izmiri svoj dug?

- Jesam, ali nije vredelo. Kada bih ga pozvala, žurno je završavao razgovor, izgovarajući se da se nalazi na važnom sastanku, službenom putovanju ili u društvu poslovnog partnera.

- Lažov i bednik.

- Pretpostavljaš da se u takvim okolnostima i moja ljubav pretvorila u duboko ogorčenje i prezir... Sve u svemu, jasno mi je da nema nikakvih izgleda da mi vrati taj novac i da namerno izbegava svaki kontakt sa mnom. Stid me je od kolega iz grupe, koji znaju da sam od roditelja dobila novac za to putovanje, kome smo se svi tako radovali.

- Kad je planirana ta apsolventska ekskurzija?

- Kad se završi nastava, za oko mesec i po dana.

- Imaš li trenutno mnogo obaveza na fakultetu?

- Ne, odslušala sam uglavnom sve ono od predavanja što mi je bilo od koristi.

Zašto pitaš?

- Pa, imam načina da ti pomognem.

- Stvarno?

- Znam da nikada nisi cenila „estradne“ profesije i da je knjiga bila tvoj omiljeni oltar, kome si se klanjala, ali... u situaciji u kojoj si se našla, možda ne bi bilo zgoreg da prihvatiš privremeni angažman koji ti može doneti dovoljnu materijalnu satisfakciju da pokriješ troškove tog putovanja - predložila je njena prijateljica.

6 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Da budem foto-model?! - upitala je Nikol zapanjeno.

- Zar ti to zvuči baš tako odbojno i nečasno?

- Ovaj... nisam tako mislila... - pokušala je da ublaži utisak koji je ostavila na prijateljicu svojim zgranutim izrazom lica. - Sumnjam da imam ikakvog talenta za tako nešto.

- Talenat?! Nemoj me nasmejavati. Zar za menjanje poza pred objektivom treba neka velika škola? Najvažnije je da imaš fizičke predispozicije; savršenu figuru i zanimljivo lice. Osnovne finese kontakta s kamerom ću ti ja pokazati. Sve ostalo se svodi na instrukcije snimatelja i stiliste na licu mesta. Eto, kao što vidiš, tvoj problem se može lako rešiti, samo ako daš svoj pristanak na ono što ti nudim.

- Ali... zar bi čuvena Madam Em, kod koje radiš, primila tek tako jednu notornu početnicu?

- Sve smo mi, draga, nekada bile početnice. Doduše, činjenica je da se kod probirljive i neumoljive Medlin Pričard, poznate kao Madam Em, ne stiže ,,s ulice“, ali uz preporuku nekog iz kuće to je sasvim izvodljivo. Uzgred, ja kod nje uživam veliko poverenje, tako da mogu da ti pomognem. Štaviše, imaš sreće da Madam Em ovih dana kompletira ekipu za Ki Vest, gde ostajemo na snimanjima dve nedelje. - KiVest??!

- Da, draga. Mi uglavnom snimamo po takvim, atraktivnim mestima. Nego... plašim se da će ti posle Ki Vesta ta tvoja ekskurzija izgledati kao ona srednjoškolska putovanja, na kojima su nas nastavnici gnjavili s posetama muzejima ili čuvenim fabrikama i vojnim ustanovama.

- Ha, ha, ha! Zar se uopšte sećaš tih gnjavaža?!

- A zarada na koju možeš računati biće sigurno mnogo veća od one sume koju ti je taj nesrećnik tako neodgovorno potrošio. Eto, pa razmisli... Tu sam do prekosutra. Ako mi do večeras javiš da prihvataš moju ponudu, još sutra mogu da te upoznam sa Madam Em. A koliko poznajem njen ukus, sigurna sam da će te pozvati da nam se pridružiš.

- Oh, Trudi, potpuno si me zatekla svojim predlogom. Tako sam konfuzna, da ni sama ne znam šta da mislim... Znaš dobro da je taj svet glamura, bliceva, eksponiranja po novinskim stranama, za mene oduvek bio stran. Očekivala sam da će naš susret proći u uobičajenom ugodnom i neobaveznom ćaskanju, a ti mi nudiš tako nešto...

- Pa, niko te ne tera da ostaneš u toj profesiji, ako ne želiš. Uostalom, radi se samo o angažmanu od dve nedelje. Pokušaj da to shvatiš kao zabavu... kratki izlet u nešto novo i nepoznato.

7 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Oh, već sada me hvata trema pri pomisli na strogi, ispitivački pogled Madam Em. Ko zna šta će me pitati i šta bi trebalo da odgovaram na njena pitanja...

- Zaboga, šta si se tako uspaničila?! Ti si razumna i rečita devojka, biće dovoljno da samo budeš prirodna i ništa više. Madam Em je dovoljno iskusna u procenjivanju novih lica, da bilo kakva gluma kod nje ne prolazi, niti ima svrhe.

Takođe, nemaš nikakvog razloga za tremu, pošto bi to bio susret u krajnje neformalnim okolnostima, a ne u njenom kabinetu.

- Gde? - Madam Em praktikuje redovan sat fizičke rekreacije u prepodnevnim časovima, pa znam gde je sutra možemo naći. Biće tu verovatno i neka od devojaka iz naše ekipe, koje koriste svaku pauzu u poslu, da bi održavale telesnu kondiciju.

- Pa, onda...

- Znači, pristaješ?! - iskreno se radovala njena prijateljica.

Bespomoćno sleganje ramenima bilo je potvrdan odgovor na Trudino pitanje.

Posle rastanka s njom, Nikol je preplavilo osećanje neke neodređene panike, kao i uvek kada bi se našla pred zadatkom koji je, kako joj se činilo, nadilazio njene sposobnosti analitičkog sagledavanja celine.

Tešila je jedino pomisao da će pored sebe imati nekog poznatog i pouzdanog, kome može da se obrati za savet i pomoć, ukoliko nešto ne bude išlo kako treba.

Ne smem da budem takva kukavica, hrabrila se. Ako je Trudi mogla da se, bez ikakvog ličnog iskustva i ičije podrške, otisne u taj surovi svet slave, moći i novca, zašto bih ja toliko zazirala od jednog sasvim kratkog izleta među one koji zarađuju na svojoj fizičkoj lepoti? U svakom slučaju, nema ni najmanje šanse da me taj svet opčini i natera da počnem da sanjam o filmskoj slavi ili nekim sličnim besmislicama.

Uostalom, Majkrosoftova stipendija me obavezuje na zaposlenje u toj korporaciji nakon diplomiranja, tako da je izlišno i razmišljati o drugoj profesiji, tim više što su ovo studije koje sam iskreno želela da upišem i nikada se zbog toga nisam pokajala.

8 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

2.

- Hoćeš da kažeš da je ono Madam Em?!

- Da, ona kratkokosa platinasta plavuša na rolerima, u srebrnosivom kombinezonu.

- Ne mogu da verujem! Nisam je tako zamišljala. Očekivala sam neku mnogo stariju osobu - gledala je Nikol, u neverici, priliku koja im se približavala stazom u skejt parku.

- Ha, ha, ha! Pa, bar je u našoj profesiji lako „produžiti“ mladost za desetak, pa i dvadeset godina. Čak i ja bih mogla da ti nabrojim desetine trikova kojima se to postiže, a da ne pominjem plastične operacije na svim delovima tela. Među nama... Madam Em bi mogla sjajno da zaradi kao „živi bilbord“ neke klinike za estetske korekcije.

- Koliko vidim, društvo joj pravi neki dosta mlad momak - primetila je Nikol.

- Tačno. I na njega treba da obratiš posebnu pažnju.

- Zašto?

- To je Džek Rolins, naš vodeći stilista.

- I njen ljubavnik, pretpostavljam.

- Eh, u to se već ne bih kladila, iako Madam Em uživa da ostavlja takav utisak.

Uostalom, nije slučajno što se, neposredno po njegovom dolasku u agenciju, odlučila za dečačku frizuru, liposukciju, zatezanje lica, učvršćivanje grudi i nošenje sočiva u azurno plavoj boji.

- Opa! Takva „generalka“ se ne radi bez velikog povoda - prokomentarisala je Nikol u šali.

- On se, naravno, prema njoj ponaša uljudno i s poštovanjem, prati je gde god to ona želi, pravi joj društvo na rekreaciji... ali... ne bih rekla da među njima ima bilo šta od onoga što bi tabloidi rado pretresali na svojim stranicama. Džek je suviše veliki profesionalac da bi sebi dozvolio da se koristi njenom slabošću prema njemu, kako bi napredovao u struci. Sigurna sam da su mu njegovi poslovni interesi na prvom mestu i da ga nikakve njene simpatije ne bi zadržale, ako bi mu bio ponuđen neki primamljiviji ugovor sa strane. A, ruku na srce, zašto bi prihvatao ulogu njenog žigola, kada je dovoljno i imućan i cenjen, da bi mogao da ima pored sebe mnogo mlađu i atraktivniju ženu. No, bilo kako bilo, u agenciji ga smatraju njenim nezvaničnim štićenikom... nestašnim dečakom kome Madam Em ne bi bila

9 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona u stanju da odbije nijednu želju - izmotavala se Trudi, prevrćući očima. - U isto vreme, većina devojaka u njemu vidi njenog zamenika, kome se mogu obratiti kada je ona odsutna.

- Sve u svemu, momak koga se treba pričuvati, je li tako?

- Ah, to ne. Pre bih rekla da je, ne svojom voljom, dospeo u tu privilegovanu poziciju, ali to ne znači da je zloupotrebljava. Doduše, pred nama se uzdržava da kaže ijednu kritičku reč o svojoj pretpostavljenoj, ali ne bih rekla da mu smetaju naši „dugi jezici“, kada se malo opustimo i ogovaramo našu gazdaricu.

- Iz tvojih reči zaključujem da bi se devojke mnogo više družile s njim da se ne plaše njene ljubomore i osvete.

- To stoji. Tačno je da je nepreporučljivo približavati mu se ako je ona u blizini, ali ne bih rekla da je to jedini razlog njegove uzdržanosti prema devojkama.

- Nego?

- Pa... pre bi moglo biti to što s nama nema mnogo zajedničkog. Znaš, on je veoma obrazovan, završio je studije umetnosti, a mi... uglavnom sa nekim nezavršenim školama i kratkim kursevima.

- Kako se onda našao u toj profesiji?

- Radio je, iz hobija, kao modni savetnik u nekom malotiražnom magazinu, sve dok nije počeo da na sebe skreće ozbiljniju pažnju u modnoj industriji. Posao kod Madam Em mu je bio sjajna odskočna daska za pravljenje karijere vrhunskog, sjajno plaćenog stiliste. Zbog toga verovatno oseća priličan moralni dug prema njoj i trudi se da se ponaša korektno, pa i više od toga. Očigledno da je svestan da bi je veoma pogodilo kada bi se javno viđao s nekom devojkom, pa to i ne čini...

- A, inače, ima devojku?

- To niko od nas ne zna. Nismo toliko bliske s njim, da bi nam to poverio.

Doduše, razumem ga. Mnoge od devojaka ne biraju načina da se dodvore gazdarici, pa im smeta njegov povlašćeni položaj. Za pretpostaviti je da bi ga rado potisnule, pa tako i jedva dočekale da mu nađu nešto što bi moglo da ga kompromituje u očima Madam Em. - Moram priznati da se vaša direktorka sjajno drži na rolerima - stigla je Nikol da poluglasno prokomentariše, samo tren pre nego što se ova, sva zadihana, zaustavila pred njima, ostavivši svog pratioca na stazi.

- Madam Em, ovo je devojka o kojoj sam vam sinoć pričala.

- Nikol Dilard... - predstavila se, ljubazno se osmehnuvši.

- Hm... visina i proporcije su ti sjajne - obratila joj se ova manirom iskusnog trgovca, koji ume da, na prvi pogled, proceni kvalitet robe. - S kosom ćemo morati da se malo više pozabavimo, da ne bi ličila na učenicu u nekom internatu, a

10 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona moraćeš da se navikneš i na znatno više potpetice, bar kada se krećeš napolju, gde objektiv nekog paparaca može da te uhvati. Hajdemo na jedno piće, da popričamo malo detaljnije o poslu. Trudi, ti ne moraš, ako imaš nekog drugog posla.

Njen glas je zvučao dovoljno autoritativno da bi se mogao protumačiti jedino kao „tvoje prisustvo nije poželjno“, što je ova pravilno razumela i udaljila se, ne pokazujući da joj to imalo smeta.

Iako se Nikol činilo da u manirima Madam Em ima nečeg ponižavajućeg, trudila se da ne zaključuje prebrzo i da se, koliko je moguće, naoruža strpljenjem, bar dok je ne upozna bliže i donese o njoj definitivan sud.

Većina osoba, koje su napravile neki veći uspeh u surovom svetu modnog ili filmskog biznisa, morale su da budu krajnje odlučne, preduzimljive, stroge prema potčinjenima, ponekad čak i do surovosti. Možda i Madam Em spada u takve. Iako Trudi kaže da je devojke iza leđa ogovaraju, nijedna nije ni pomislila da napusti njenu agenciju, što znači da imaju interesa da tu ostanu.

- Dakle, ti želiš da nam se pridružiš na dvonedeljnom snimanju u Ki Vestu? Bar tako me je obavestila Trudi...

- Da. - Kao što rekoh, tvoja figura savršeno odgovara potrebama agencije, tako da nema smetnji, bar s te strane, da te angažujem. Međutim, moramo odmah da raščistimo i s onim drugim...

- Kojim drugim?

- Pošto sam imala nekoliko loših iskustava s devojkama koje su bile u vezama; svakojaka incidentna ponašanja, izazvana ljubomorom njihovih mladića... ili neplanirane trudnoće, koje bi poremetile plan snimanja... zahtevam da devojke potpišu ugovorda će snositi finansijske posledice, ukoliko se na mestu snimanja nađe neko s kim su one u emotivnoj ili kakvoj drugoj vezi, koja bi pričinjavala smetnju poslu.

- Što se toga tiče, ja sam slobodna.

- Utoliko bolje po tebe - odsečno je klimnula glavom njena sagovornica. Koliko sam čula, ti si student... apsolvent... bez iskustva u ovakvim poslovima.

- Da, tako je.

- Iako kod mene, po pravilu, pripreme za prvi izlazak pred kameru traju najčešće mesec dana, ovoga puta to nije neophodno, budući da se radi o manje zahtevnim zadacima; snimanju serija fotografija za kalendare i turističke prospekte, kao i za jednu novu, ali perspektivnu, firmu koja proizvodi kupaće kostime. Kao što vidiš, biće mnogo posla, a to znači i pristojnih honorara. 0 tarifama, ali i rasporedu tvojih dnevnih obaveza tokom snimanja, saznaćeš od

11 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Ketlin, moje sekretarice. Kod nje ćeš i sutra ujutro da potpišeš ugovor. Jesmo se razumele?

- Da...

- I, naravno, ukoliko pokažeš zadovoljavajuću profesionalnost i predanost poslu, postoji mogućnost da postaneš stalni član ekipe. Eto, toliko. Sad me čekaju drugi poslovi - završila je razgovor Madam Em, ustajući istog trena.

Nikol je ostala za stolom, gledajući za njom, kako odlazi žustrim korakom.

Nakon razgovora, protivrečnost utisaka o Madam Em u njoj se samo pojačala.

Strogost i disciplina za Nikol nikada nisu bile osobine koje su je kod pretpostavljenog plašile, ali je uvek osećala nepoverenje prema poslodavcima čija su radna pravila previše zadirala u privatni život potčinjenih.

Takođe, bila je neprijatno iznenađena kratkoćom prvog kontakta sa svojom budućom poslodavkom, nadajući se da će biti koliko-toliko ravnopravni sagovornici i da će ova ispoljiti bar malo interesovanja za nju, kao ličnost. Umesto toga, Madam Em joj je vojničkim tonom izdiktirala uslove kojih se mora pridržavati, ukoliko misli da se uključi u posao. Verovatno je navikla da takve razgovore obavlja relativno često sa devojkama početnicama, budući da je njena agencija jedna od najtraženijih, zaključila je Nikol.

Iz reči Madam Em stekla je utisak da ova poseduje gotovo neograničeno pravo raspolaganja nad devojkama, te da je one, očigledno, bespogovorno slušaju.

Hram... malo sam pokolebana u svojim očekivanjima, ali verovatno većina vlasnika sličnih agencija organizuje posao na takav način i drži sve konce čvrsto u svojim rukama. Madam Em je, ipak, afirmisano ime u tom svetu. Trebalo bi da sam presrećna što sam tako jednostavno upala u njenu ekipu devojaka i dobila šansu da zaradim pristojne pare za kratko vreme. Uostalom, to mi je i bila jedina namera.

Verovatno moje osećanje nelagodnosti potiče od toga što sam navikla da me okolina ceni prema mojim intelektualnim i moralnim kvalitetima, a ne obimu grudi ili struka. Ipak, koliko god mi taj svet izgledao stran i neprivlačan, izdržaću ono što se mora. Srećom, bar neće trajati dugo.

Po rastanku s Madam Em, Nikol je pogledom prošetala duž ivice parka i, na jednoj klupi, ugledala Trudi kako sedi sama, slušajući muziku s telefona. Očigledno se dosađivala, čekajući nju, kako bi čula kako je protekao razgovor sa njenom direktorkom.

- Hej, jeste li se dogovorile? - bila je nestrpljiva da čuje njena prijateljica.

12 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Oh, draga, zar se s Madam Em uopšte bilo šta dogovara?! - uzvratila joj je Nikol pitanjem.

- I to što kažeš... Smetnula sam s uma kako je izgledao moj prvi susret s njom.

Potpuno si u pravu; ona je ta koja postavlja uslove, a kome se ne dopada, može samo da potraži drugog poslodavca.

- Baš tako.

- A ostali utisci? Mislim... da li ti još uvek izgleda onako mladalački, kao dok je bila na rolerima?

- Paa... primetila sam da joj je kosa malo proređena, iako to oblikom frizure uspeva da prilično sakrije.

- Kao i bore na vratu, koje zimi kamuflira krznom ili rol-kragnom, a leti diskretnim „ukrasnim“ ešarpama... Da si joj malo pažljivije pogledala šake, videla bi kako su koščate, s plavičastim tragovima vena, a koža sparušena, bez sjaja, sa vidljivim ljubičastim pegama...

- Pa, koliko uistinu ima godina?

- To niko pouzdano ne zna, ali čvrsto sam uverena da je uveliko prevalila pedesetu.

- Pedesetu??! - bila je u neverici Nikol. - Ali, njeno lice... struk... vitalnost...

- Pa... to je jednim delom rezultat rada estetskih hirurga, a drugim njene samodiscipline i istrajnosti u pravilnoj ishrani i redovnom upražnjavanju telesnih vežbi. Doduše, kada je žena u tim godinama... hm... ne treba zanemariti ni motivaciju u vidu znatno mlađeg pratioca.

- A ne treba zaboraviti ni da postoje muškarci koji preferiraju zrele i iskusne žene. Pa još kada su javno poznate i tako uspešne u svojoj profesiji... situirane... moćne...

- Ako aludiraš na Džeka, ne verujem da spada u takve, mada... nikad se ne zna.

Nikol je imala svega dva dana pred sobom da se spremi za put u Ki Vest, ali joj to nije bio prevelik problem, s obzirom da je umela, uvek kada je trebalo, da se organizuje za kratko vreme.

Više je brinulo nešto što je do tada smatrala savršeno nebitnim u svom životu - „neestetski“ svetla boja kože, kakva je karakteristična za većinu stanovnika tradicionalno kišovitog Pitsburga, naročito u danima pre početka letnje sezone sunčanja.

Na njenu zabrinutost, Trudi se grohotom nasmejala, rekavši da odavno nije srela devojku koja je toliko neupućena u najnovije domete kozmetičke industrije,

13 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona utešivši je da su šminkeri u stanju da za dvadesetak minuta „pocrne“ i najbelje telo.

14 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

3.

- Vidim, ti si nova... Ja sam Rozali - predstavila joj se devojka s kojom je Nikol delila sedište u minibusu, na putu prema Ki Vestu.

- Nikol...

- Čula sam da ti je ovo prva agencija.

- Da... a verovatno i poslednja - otelo joj se, ali se odmah pokajala, uplašivši se da će njena sagovornica pomisliti da joj se nešto ne dopada kod njihove poslodavke.

- Zašto? Našla si dobru priliku za udaju? - na njeno iznenađenje, upitala je ova prostodušno, s takvim izrazom na licu, kao da je to jedini razuman razlog zbog koga se napušta posao kod Madam Em. - Ha, ha, ha! Nisam ni blizu toga. Završavam studije, a moj budući poziv nema nikakvih dodirnih tačaka sa poziranjem pred kamerama. Ovo mi je samo privremeni izlet u tu profesiju - objasnila je.

- Eh, i ja sam tako nekada mislila... Sanjala sam da budem apotekarka, nosim beli mantil... - setno se nasmejala, odmaknuvši rukom, kao da hoće da pokaže kako su njeni snovi davno otišli u nepovrat.

- Šta se desilo? Zbog čega nisi ostvarila svoju želju?

- Duga i tužna priča... Moj košmar je počeo u drugoj godini srednje škole.

Mislila sam da sam najsrećnije stvorenje na svetu kada sam upoznala jednog lepotana, pet godina starijeg od sebe i počela da s njim izlazim. Ni kad sam videla da sebi u piće redovno stavlja neku pilulu, nisam pomišljala da je ozbiljan ovisnik.

Potom je počeo da to čim i meni, „za dobro raspoloženje“, kako je govorio. Bilo mi je više zabavno, kao neko novo, uzbuđujuće iskustvo, nego što sam u tome viđela ozbiljnu opasnost. Mesec dana kasnije, budila sam se s grozničavim mislima gde da nađem novu pilulu. Nedugo potom, usledila je moja godišnja praksa u jednoj apoteci. Dalje naslućuješ priču... Napustila sam školovanje... povremeno imala posla za zakonom... Pokušala sam da se potpuno „očistim“, mada nisam još sasvim uspela. Ponekad ušmrknem malo belog praha, ali ništa više. I to samo u posebnim prilikama, kada se i drugi oko mene „opuste“.

- A taj momak? Šta je bilo s njim?

- Napustio me je čim sam izbačena sa prakse u apoteci, nakon što su me uhvatili u krađi metadona. Verovatno je kasnije našao neku novu naivnu

15 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona apotekarku. Da nije bilo Orsona, sad bih bila na ulici. Ili bi me našli u nekom kanalu, bez svesti...

- Ko je Orson?

- Zar ga nisi upoznala?! - iskreno se čudila njena sagovornica. - Pa, kako si došla do Madam Em? - Preko Trudi, bivše koleginice s fakulteta.

- Ah, tako...

- Nisi mi rekla ko je Orson - podsetila je Nikol.

- Zvanično, finansijski poverenik Madam Em. Za sve ostale, pravi mag da, za svoj džep, unovči svaku informaciju od značaja. Inače, bivši paparaco, koji se uspešno ogledao kao menadžer na nekim manjim projektima, pa tako uspeo da se približi i našoj gazdarici i osvoji njenu naklonost. Iako Madam Em zna da, iza njenih leđa, zarađuje mnogo više para nego što dobija od nje, ne pravi pitanje zbog toga, sve dok uspeva da njen konto održi na zavidnoj visini.

- Na čemu zarađuje?

- Prodaje kontakte s poznatim licima onima kojima su oni neophodni za karijeru. Ima ogroman krug poznanika u svetu džet-seta, pa je razradio precizan troškovnik za sve vrste usluga. „Klijente“ najčešće nalazi među zgodnim konobaricama, plesačicama, manekenkama, ali neretko i ambicioznim osobama s akademskim titulama.

- I koliko naplaćuje te usluge?

- Cena zavisi od toga da li osoba želi „slučajan“ susret, u neformalnim okolnostima, kao što su kokteli i privatne zabave... ili zvanično ugovoreni, u birou... ili, pak, krajnje intimni, kao što je izlazak udvoje na večeru i slično. Čini mi se da niko nema takvu arhivu korisnih podataka; precizan kalendar džet-set zabava u gradu, kao i spisak viđenijih gostiju koji se tamo mogu sresti, datume rođendana poznatih, podatke o njihovim privatnim navikama - adresama klubova koje redovno posećuju, mestima gde letuju ili zimuju, gde se rekreiraju, friziraju, kupuju garderobu... Orson mi je sam pričao da je, recimo, susret jednog klijenta s nekim producentom organizovao u parku gde ovaj svog retrivera izvodi u šetnju, a nekog, pak, drugog u katedrali, u koju dotična važna osoba odlazi na redovnu nedeljnu misu. Sve u svemu, vrhunski profesionalac, čak i kada je reč o tako bizarnoj delatnosti.

- Prvi put čujem za tako nešto.

- Eh, draga moja, imaćeš još mnogo toga da naučiš i vidiš ovde.

- Dugo si kod Madam Em?

16 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Dve i po godine.

- Znači, ne mnogo... - prokomentarisala je više za sebe.

- Ha, ha, ha! To samo može da kaže jedna početnica u ovom poslu. Ostati kod Madam Em tako dugo, znači kao deset godina na nekom drugom mestu ili manje poznatoj agenciji.

- Zbog renomea agencije, dragocenog iskustva ili...?

- I zbog toga... - duboko je uzdahnula Rozali, nakratko je pogledavši upitno, kao da okleva da li da prema njoj bude potpuno otvorena, budući da se jedva poznaju. - Nemoj me pogrešno razumeti... Većina devojaka s ljubomorom gleda na nova lica u ekipi, pogotovo ako su tako zanimljiva i privlačna, kao tvoje... Ja nisam takva i rado pružam pomoć svakoj novoj devojci. Ovo nije nimalo lak posao, kako se sa strane čini. Tačno je da je naša direktorka veoma sposobna i preduzimljiva, ali ima i velike zahteve kada je reč o devojkama, kao i svim svojim saradnicima.

Ponekad je fizički teško pratiti tempo koji ona nameće. Nekoliko devojaka nije izdržalo, pa su joj se otvoreno požalile.

- I kako je reagovala?

- Otvorila fioku, našla njihov ugovor i smesta ga pocepala.

- Dala im otkaz?!

- Pa, da.

- Hmm....

- Eto, samo da imaš u vidu, ako dođeš na ideju da joj stavljaš bilo kakve primedbe. No, nadam se da to nećeš iskusiti, pošto si rekla da ćeš s nama biti samo to kom ove dve nedelje u Ki Vestu - pokušala je da je uteši njena nova poznanica.

- I ja se nadam...

- Obožavam Ki Vest - njena sagovornica je promenila temu, uživajući u pogledu kroz prozor.

- Čula sam da nam je tamo Madam iznajmila dve kolibe iz kolonijalnog doba.

- Kolibe??! - bila je zapanjena Nikol, u čijoj se svesti taj pojam vezivao za trošnu, neuglednu i nekomfornu drvenu kućicu.

- Pa, one su glavni hit među turistima. Zovu ih kolibe, jer izgledaju sićušno u odnosu na okolne višespratne hotele. Inače, to su atraktivne vile, živih boja, sa širokim zastakljenim terasama, klima uređajima i svim onim komforom koji se podrazumeva u hotelskom smeštaju.

- Hej, kakav je ovo saobraćajni znak? Neki zoo vrt u blizini? - upitala je Nikol.

- Ne, nego upozorenje da aligatori često prelaze put na ovom mestu.

17 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Brrr! Je li moguće da se šetkaju naokolo tek tako?! - njenom čuđenju nije bilo kraja. - Ko bi rekao, ovaj okoliš deluje tako pitomo...

- Nažalost, kada god idemo na snimanje, nikada, zbog prevelikih obaveza, ne stignemo da malo prozujimo okolo. I u Ki Vestu imaćemo slobodan samo prvi dan, koliko da se aklimatizujemo na podneblje. Srećom, bar ćemo tamo stići kada Fantazi fest bude na vrhuncu, pa ćemo se malo zabaviti i za svoju dušu.

- Kakav Fantazi fest?

- Višednevna ulična zabava u glavnoj ulici, u starom gradu, koja preti da pomrači slavu festivala u Riju, bar po količini bluda i razvrata, koji se mogu videti.

Nije neuobičajeno da parovi, bez ustručavanja, vode ljubav pred očima prolaznika i, naravno, objektivima fotografa iz celog sveta. Čine to čak i u marketima.

- Nisam sigurna da bi me tako nešto moglo zabaviti. Radije ću taj slobodni dan iskoristiti na plaži.

- Ako si mislila na sunčanje, onda u redu. Inače, što se kupanja tiče, najbliže pristojne plaže su tek kod Majamija. Ove u Ki Vestu su prepune mulja, trave, rakova, a i more je suviše plitko za kupanje.

- Oooh! - otelo joj se razočarano.

- Ipak, ima nešto i za tebe, što će te sigurno zanimati, kao i većinu studenata...

- Šta?

- Kuća Ernesta Hemingveja, koja je, naravno, pretvorena u muzej. U njoj možeš videti model broda Pilar, sa koga je slavni književnik lovio tune, a i pisaću mašinu, na kojoj je pisao svoj roman Starac i more.

- Sjajno!

- A možeš svratiti i u Slopi bar, u kome je Hemingvej pio svoj daikiri. Samo, imaj u vidu da se na Ki Vestu gotovo sva pića služe s dodatkom ruma, pa obavezno naglasi kelneru ako to ne želiš.

- Mnogo ti hvala na savetima. Jedva čekam da se „iskrcamo“ u ovom raju.

- Evo, upravo stižemo.

*** Nikol je jedva uspela da te noći zaspi, prepuna utisaka o Ki Vestu.

Bila je fascinirana neverovatnom bojom okeana, boemskom atmosferom centralne gradske ulice, opuštenošću koja je svuda vladala, ležerno odevenim turistima, po čijem je izgledu teško mogla zaključiti da li su vlasnici neke od

18 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona raskošnih vila na obali ili siromašni studenti koji su stigli autostopom i spavaju pod vedrim nebom u svojim platnenim vrećama. Činilo joj se da je uhvatio tek prvi san kada je čula glasove devojaka iz hodnika i, otvorivši oči, ustanovila da su njene cimerke već ustale i počele da obavljaju jutarnju toaletu i oblače se za izlazak napolje.

Neprestano su gledale na sat i jedna drugu požurivale. Kao dobro uvežbana vojska, gotovo u jednom trenu su krenule u obližnji restoran na doručak. Nikol je jedva uspela da ih sustigne.

Obed je bio krajnje izdašan, ali je završen za tako kratko vreme, da je bila iskreno ožalošćena što nije mogla da malo duže uživa u ukusnom pecivu, plodovima mora i atraktivno aranžiranim kriškama svakoj akog tropskog voća.

Za desetak minuta sve devojke su bile u minibusu, koji ih je odvezao prema obali do jedne raskošne vile u viktorijanskom stilu, ispred koje su ih dočekali Madam Em, Džek i dvojica snimatelja.

Ne časeći ni trena, krenuli su za njima do prostorije koja je, za tu priliku, bila pretvorena u garderobu.

Da je organizacija snimanja bila besprekorna, Nikol se još jedanput uverila, zatekavši unutra na desetine pažljivo odabranih odevnih kompleta, koji su visili na vešalicama.

- Devojke, počinjemo odmah, dok ste još sveže i odmorne. Posle ćete imati priliku da natenane razgledate unutrašnjost vile - obratio im se Džek autoritativnim glasom. - Prvu seriju slajdova snimaćemo na stepenicama u predvorju, drugu u salonu, a treću na terenu za golf pored obale. Čim vam podelim toalete, presvucite se i idite u susednu prostoriju, gde vas čekaju naša frizerka i šminkerka. Snimatelji i ja ćemo vas sačekati ovde.

- Džek, kad vidim ovu raskoš oko sebe, čini mi se da bih se najprirodnije osećala u carskoj odori, sa krunom na glavi - našalila se Rozali.

- Plašim se, draga, da ćeš morati da se zadovoljiš nešto skromnijim stajlingom, ali, ipak, dovoljno primerenom ambijentu. Ovoga puta namenio sam ti ovu romantičnu haljinu od crvenog brokata, s ornamentima od šljokica i lepršavim kani eri ma od crnog rila. Tu su i odgovarajuće naušnice, sandale i čipkane rukavice...

- Paa... nije ni to loše. Dopada mi se.

- A ja? - bila je nestrpljiva Trudi.

- Za prvu seriju snimaka obući ćeš ovu elegantnu haljinu na bretele, od azurno plavog muslina. Jednostavnog je kroja, a izgleda glamurozno. Kosa visoko podignuta... diskretna šminka... Hajde, požuri. Ti uzmi ovaj srebrno sivi komplet... ti ovaj zeleni... ti svilene pantalone i bordo bolero... ti ovu sa cvetnim dezenom...

19 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Devojke su bez reči uzimale odeću koju im je odredio i poslušno odlazile u susednu prostoriju da se pripreme za snimanje.

Nikol je ostala poslednja.

- Ari... ti si nova...

- Nikol - predstavila se.

Na trenutak se zamislio, odmeravajući je od pete do glave.

- Iako u beležnici još uvek nemam tvoje dimenzije grudi i struka, mislim da će ti odgovarati veličina ovog ansambla.

Pružio joj je predivnu usku tuniku od likre u grimiznoj boji, s jednim rukavom, svilene pantalone, cipele s visokom potpeticom i kristalnu ogrlicu.

- Prelepa boja.

- Kao planinska zemlja u Outbeku u Australiji.

- Bio si tamo?

- Da... u pustinji, na mestu gde je sniman treći deo filma Pobesneli Maks. To je mesto s najnestvarnijom tišinom na planeti.

- Uvek sam imala neki čudan zazor od pustinja. Prva asocijacija na njih mi je vreo pesak, prostranstvo bez kraja i nepodnošljiva žeđ.

- Uobičajen stereotip. Nadam se da mi veruješ na reč, ako ti kažem da sam najednom drugom pustinjskom mestu... u El Guni, u Egiptu... pio najukusnije vino i pivo. Štaviše, tamošnji stanovnici se ponose svojom vinarijom i pivarom i rado vode strance da im ih pokažu.

- Neverovatno...

- Zašto? Naravno da tamo nemaju klimatskih uslova za uzgoj grožđa i ječma, ali ga zato nabavljaju iz Evrope, birajući mesta na kojima je berba te sezone bila izuzetnog kvaliteta.

- Iskreno ti zavidim... Ja nisam naročito mnogo putovala van Sjedinjenih Država, ali se uskoro spremam.

- Gde? - Na apsolventsku ekskurziju u Južnu Ameriku.

- Apsolventsku ekskurziju?! Student?

- Da. - Pa... otkuda u ovom poslu?

- Samo nakratko. Bez naročitih ambicija, bar ne onih koje imaju ostale devojke. Ne bih se nikada odrekla svoje buduće profesije.

- A to je...? - zainteresovao se.

20 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Inženjer informatike. Imam još nekoliko ispita do diplome.

- Sjajno! To su ozbiljne studije, a i veoma cenjen posao - pohvalio je, ne krijući divljenje. - Ako nisam suviše indiskretan, šta te je dovelo ovamo?

- Nedostatak novca za pomenutu ekskurziju.

- Šteta što taj novac nisi mogla da zaradiš na nekom drugom mestu. Ovaj posao nije za tebe - rekao je saosećajnim glasom.

- A za tebe? - uzvratila mu je pitanjem, neprijatno iznenađena njegovim kategoričnim stavom.

- Ja sam drugo... Moje obaveze se završavaju gašenjem kamera.

- A moje?!

- Eh, videćeš... Angažman kod Madam Em jeste ulaznica za one vrhove u profesiji o kojoj većina ovih devojaka sanja, a kada je nekome u tome lepota glavni ulog, onda... mora da se drži pravila igre do kraja.

- Kakvih pravila igre?

- Nadam se da si shvatila da agencija od devojaka zahteva da su na raspolaganju 24 sata dnevno, za sve vrste promotivnih aktivnosti... pa i ponečeg što prilično zadire u privatnost. Ako nisi spremna na tu... hm... fleksibilnost... bolje da što pre zbrišeš od modnih pisti i bliceva...

- Hteo si da me na nešto upozoriš?

- Zaboravi... i izvini. Obično ne pričam ovoliko, pogotovo o onome što me se ne tiče, ali ti si... nekako... drugačija od ostalih devojaka.

- Kako? Zbog čega?

- Nije važno... - odmahnuo je rukom. - Hajde sada, idi, požuri sa spremanjem.

- Iako tvoje reči zvuče prilično obeshrabrujuće, zahvalna sam ti na njima.

- To sam i očekivao - uzvratio je, ne skidajući pogled s nje.

- Slutio sam da ti nisi od onih koje su spremne da plate bilo koju cenu svog uspeha, niti da aplauze i naslovne strane zarađuju oskudno odevene i u zavodljivim pozama.

- Da, tačno. Hvala ti još jedanput na razumevanju i podršci.

- Nikol...

- Da? - Budi oprezna...

21 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

4.

- Izgleda da me je uhvatila sunčanica, pa sam sva malaksala - požalila se Trudi, vadeći iz torbice paketić vitaminskih tableta.

- Trudi, jesi li srećna u ovom poslu?

- Zašto me to pitaš? Želela sam ga... zaradila sam u njemu prilično... naputovala se... Šta bih još mogla da poželim, osim da se udam i stvaram porodicu? Ali, naravno, imam još vremena za to. Ko zna koliko me još zanimljivih susreta čeka... i prilika da napravim najbolji izbor...

- Ne čini li ti se da Madam Em... hm... devojkama prilično ograničava ličnu slobodu? - upitala je oprezno, iako je o ponašanju njihove direktorke mislila mnogo gore nego što se izrazila pred svojom prijateljicom.

- Nikol, u ovom poslu ne treba razmišljati o takvim stvarima. Niko od nas neće do penzije pozirati za časopise, snimati spotove, reklamirati modne kuće. Devojke interesuje samo prilika za dobru zaradu i mogućnost da na sebe skrenu pažnju nekog filmskog producenta, TV maga ili bar bogatog vlasnika jahte. Sve ostalo je sporedno. Zato i trpe svakojake zahteve i hirove naše gazdarice. Uostalom, ugovorom su se obavezale da u svako doba budu na raspolaganju za „promotivne aktivnosti koje doprinose razvojnim interesima agencije, povećanju publiciteta i jačanju njene konkurentne sposobnosti“.

- Znam to, ali... ipak mi se čini da je to prevelika cena. Mislim, to pristajanje da budete u njenom potpunom vlasništvu, dok traje vaš angažman.

- Kako za koga. Tebe to ne treba da brine, jer ćeš uskoro diplomirati i raditi u nekoj udobnoj kancelariji, za solidnu platu, imati redovna primanja... Konačno, to odgovara tvom temperamentu, zar ne? Ja sam drugačija. Ne bih mogla da se bavim bilo kakvim statičnim poslom, sedim po ceo dan za stolom i prevrćem neke papire, pravim izveštaje, prisustvujem dugim i dosadnim sastancima. Možda to zvuči nepromišljeno i naivno, ali takva sam. Zato mi sve ovo lakše pada, nego neko od tih „ovozemaljskih“ zanimanja.

- Razumem te...

- I ti i ja znamo da nijedan posao nije idealan i da svaki ima i dobrih i loših strana. Tako i ovaj. Ali kada znaš šta hoćeš, i nedaće se lakše podnose.

22 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

*** Oblaci koji su se neočekivano nadvili nad Ki Vestom odgodili su do sutra snimanja planirana za to prepodne, pa je Nikol odlučila da prošeta do centra naselja i razgleda nekoliko galerija, koje nije stigla da poseti zbog gustog programa obaveza.

Kupivši nekoliko zanimljivih sitnica, produžila je ka Slopi baru, nekada omiljenom mestu slavnog Hemingveja.

Pretrnula je kada je iznenada iza sebe čula glas, koji doziva njeno ime.

Okrenula se i ugledala Džeka kako joj, trčeći, maše rukom i daje znak da stane i sačeka ga.

- Uh, precenio sam svoje snage... - rekao je, sav zadihan, kad je sustigao.

- A da sam birao društvo zajedno piće, ne bih ga bolje izabrao. Nadam se da nemaš ništa protiv.

- Pa... ne.

- Pravi je greh doći na ovo rajsko mesto s beležnicom prepunom poslovnih obaveza i ne stići da se bar dva-tri dana opustiš, stopiš s prirodom, duboko udišući miris mora... uživajući na mesečini... meditirajući na obali... ali i podeliš s nekim taj užitak.

- I meni se neprekidno motaju takve misli po glavi. Obećavam sebi da ću, prvom zgodnom prilikom, doći ovamo i nadoknaditi sve ono što sada propuštam.

- Pozovi me obavezno kad to učiniš, da ti se pridružim - našalio se.

- Ha, ha, ha! Ukoliko se ne budeš nalazio na nekom još ekskluzivnijem mestu.

- Hm... A možda, ipak, nije neophodno da ovde baš sve propustimo... - rekao je zavodljivim glasom, odmeravajući je rečitim pogledom.

- Ako si želeo da me zbuniš, uspeo si.

- To mi se neobično dopada.

- Zašto?

- Zato što je danas jedva moguće sresti devojku koja ume da se zbuni, posebno u mojoj profesiji. Doduše, tebe i ne doživljavam kao osobu koja svoju budućnost vidi ispred objektiva i žudi za naslovnicama ili bilbordima sa svojim likom. Zato mi tako i prija tvoje društvo. Nadam se da ćeš mi češće pružiti priliku da se družimo, dok smo ovde.

- E, sad si me još više zbunio.

- Zbog čega? Preslobodan sam kao udvarač?

23 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Ne, sasvim ugodan i pristojan. Štaviše, pomažeš mi da se ne osećam usamljeno, okružena osobama sa kojima nemam ničeg zajedničkog. Kao ni ti, uostalom, kako vidim.

- Pa, u čemu je onda problem?

- U tome što sam upozorena, od strane nekoliko devojaka, da ti se ne približavam, jer mogu da navučem gnev Madam Em. - A to??! Ha, ha, ha!

- Ja sam to shvatila veoma ozbiljno - pojasnila je, začudivši se njegovoj reakciji.

- Nikol, biću otvoren... jer to zaslužuješ - naglo se uozbiljio.

- Nisam toliko naivan da ne shvatam šta Madam Em želi i očekuje od mene...

No, to ne znači da sam ijednog trena došao u iskušenje da prihvatim ulogu njenog žigoloa, bez obzira koliko me izdašno plaćala. Njoj je, zasad, dovoljno da okolo ostavi utisak da sam njen kavaljer, neprestano izmišljajući razloge zbog kojih joj je neophodna moja blizina. Doduše, ne sumnjam da bi teško podnela kada bi me videla u „nedozvoljenom“ položaju s nekom damom, ali to me ni najmanje ne obavezuje... Činjenica je da do sada nije bilo takvih incidenata, ali samo zato što je mogla sa sigurnošću računati na moju „vernost“, budući da odlično zna da ja nisam muškarac koji bi se oduševljavao poluobrazovanim i duhovno praznim devojkama iz njene „ergele“. Ali, ono što Madam, svakako, ne zna je da je veoma blizu dan kada ću podići sidro i nastaviti karijeru u kompaniji koja je za mene mnogo veći profesionalni izazov. Nadam se da mi veruješ.

- Nemam razloga da ti ne verujem, ali...

- Znam, pitaš se kako bi se prema tebi ponela, da nas vidi zajedno, je li tako?

- Da. - Zaista ne mogu da pretpostavim - slegnuo je ramenima. - Ali... ako budemo dovoljno oprezni... - umesto da završi rečenicu, obešenjački se nasmejao, privukao je k sebi i spustio joj poljubac na oko.

- Misliš ako ovako budemo „oprezni“? - prigovorila mu je u šali.

- Nadam se da postoji bar još nekoliko diskretnih mesta, poput ovoga, na Ki Vestu, na kojima možemo biti bezbedni od njenog pogleda.

- Ne znam, nedovoljno poznajem okolinu.

- Ne brini, ja ću se za to pobrinuti.

- A kako da se iskradem neprimećeno?

- Devojkama uvek možeš izmisliti neki uverljiv razlog za skitnju po naselju u vreme kada ste slobodne.

24 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

*** Nakon tri dana celodnevnih snimanja, Nikol se osećala tako iscrpljeno, da se pitala kako devojke uspevaju da nadoknade izgubljenu kondiciju, kada rade tim tempom. Ako nisu bile na snimanju, onda su bile na tretmanu kod masera ili kozmetičara, depilaciji, sanirale žuljeve od tesnih cipela, a potom ponovo žurile u garderobu, pod haubu i tako u krug.

Višesatna poziranja pod jakim suncem, Nikol su iscrpela do te mere da je, umesto da ide na ručak, samo pojela nekoliko biskvita i otišla u sobu da malo odrema.

Kad se probudila, zatekla je na stolu Trudinu poruku da dođe u kafe pored golf terena, gde ih je Madam Em okupila, kako bi ih predstavila producentu koji traži nova lica za seriju reklamnih spotova povodom budućeg univerzitetskog prvenstva države u košarci.

Budući da je nije probudila kada je krenula tamo, Nikol je zaključila da taj susret ne spada u one neizostavne obaveze, zbog čijeg neispunjenja bi mogla biti kažnjena od strane vlasnice agencije, ali se, ipak, u trenu razbudila i požurila da se pridruži ostalim devojkama.

Došavši tamo, zatekla ih je kako, kao preplašeni đaci u školi, slušaju prekore svoje pretpostavljene. Očigledno da je susret sa producentima bio već završen.

- Kakva su vam to lica?! Najslavnije glumice su znale da rizikuju zapaljenje pluća, snimajući po hladnom vremenu u vodi, ako je to scenario zahtevao, a vi kunjate kao kokoške od malo prejakog sunca. Zar treba da vas podsećam koliko bi zgodnih devojaka jedva dočekalo da se nađe na vašem mestu? Drage moje, mnogo sam vas razmazila, pa zaboravljate kolika je privilegija pozirati za odličan honorar na najskupljim plažama, po filmskim festivalima, sedeti za trpezama u društvu najpoželjnijih muškaraca u Sjedinjenim Državama. Dok vi uživate na ekskluzivnim mestima,vaše vršnjakinje po koledžima se muče da savladaju hiljade stranica, pišu duge seminarske radove, zarađuju za svoju školarinu, radeći svakojake poslove. Zar vam to nije dovoljan motiv da svoje obaveze prihvatate bez roptanja?! Znam da ste malo umorne, ali... znate vi već kako da se energetski dopingujete. Eto, večeras vam se pruža prilika da provedete čarobnu noć u Majamiju, u hotelu sa pet zvezdica i u društvu najmoćnijih ljudi iz modne industrije.

Nadam se da znate šta to znači i da nećete biti ovako bezvoljne kao danas. Dakle, očekujem da u sedam sve budete spremne. Toliko sam imala da vam kažem. Sad možete da idete. Ti, Nikol, ostani na trenutak. Čuvši ovo, odsekle su joj se noge od straha, budući da je lice Madam Em nagoveštavalo nimalo prijatan razgovor.

25 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Samo da ne bude nešto u vezi sa Džekom, pomislila je u panici. Oh, zašto mi je sve ovo trebalo?! Zar da mi kolena klecaju pred jednom arogantnom ženom, koja svoje saradnice tretira kao roblje i daje sebi slobodu da ih svakodnevno ponižava?!

Preslišavala se u sebi; jedanput je bila kod Đžeka u sobi, ali nikoga nije srela u hodniku. Nemoguće da je bilo ko video. A dvaput su se odvezli čamcem na pučinu, ali iz jedne marine koja je bila na dovoljno bezbednoj udaljenosti od vile u kojoj su bili smešteni. Otišli su tamo u kasno popodne, po završetku snimanja, u vreme kada je Madam Em, kao i uvek, odmarala u svojoj sobi.

A šta ako je odustala od te navike i videla nas kako izlazimo zajedno?!

- Izvolite, Madam Em? - obratila joj se ljubazno kada su ostale same.

- Nikol, nadam se da slutiš zašto sam te zadržala.

- Ne, zaista ne.

- Tako?! Onda slušaj... - uzvratila je bespogovornim tonom, fiksirajući je visoko isturene brade. - Želim da te upozorim da mi se ne dopada tvoje ponašanje.

- Ne razumem... Zbog čega? Šta sam učinila?

- Zaboravljaš da od svojih devojaka zahtevam da budu maksimalno koncentrisane na rad i da ne dopuštam da okolo jurcaju s momcima...

- Ali... - pokušala je da se pobuni, na šta je njena sagovornica primetno povisila glas.

- Ako treba još jedanput da ponovim - nisi ovde da se provodiš, već da ispuniš obaveze iz ugovora koji si potpisala. Znam da nije lako odoleti preplanulim momcima koje viđate na plaži dok pozirate...

- Ali ja nijednog momka odavde ne poznajem.

- Ne poznaješ?! Onda mi je veoma Čudno kakvi te razlozi navode da se svakodnevno izdvajaš iz grupe, kad ste slobodne od obaveza... to sam čula od devojaka... i izgubiš se negde na dva-tri sata.

- Odlazila sam da obilazim galerije u gradu... kupovala suvenire... posetila Hemingvejevu kuću... posmatrala ulične koncerte - pokušala je da se opravda.

- Sama?!

- Pa... da. Zašto da ne? Već sam vam rekla da nikoga ovde ne poznajem ponovila je.

- A možda poznaješ nekog iz agencije, čija se odsustva ,,slučajno“ poklapaju s tvojima? - prostrelila je očima Madam Em, da nije bilo ni najmanje sumnje na koga misli.

26 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Ne znam na koga aludirate - pravila se nevešta, ali joj je lice oblilo takvo rumenilo da je sva gorela.

- Zasad samo sumnjam, ali ne bi bilo dobro da se moja pretpostavka obistini.

Sada možeš da ideš.

Nikol se nikada nije osećala tako jadno pred nečijim kritičkim pogledom, a potpuno bespomoćna da uzvrati.

Pored ponašanja Madam Em, ostala joj je duboka gorčina u grlu i pri pomisli da je devojke ogovaraju iza leđa i da prate svaki njen korak.

Nije očekivala da uopše primete da je nema, jer je pretpostavljala da im ne bi mogla nedostajati. Koliko god se trudila da u njihovom društvu bude opuštena i nasmejana, kako ne bi pomislile da se pravi važna, morala je da prizna da u tome nije uspela.

Sve vreme me doživljavaju kao strano telo i, čim se pojavim, prestaje njihova dotadašnja pričljivost. Znam da mi zavide što moja buduća egzistencija ne zavisi od trenutnog raspoloženja neke Madam Em, održavanja idealnih proporcija tela ili broja reklamnih fotografija, te da nemam razloga za grozničavu strepnju da li će se pojaviti neko zanimljivije lice i lepše telo i istisnuti me sa posla. Hmm... Šta je - tu je. Moram ubuduće naći drugi način da se viđam s Džekom. Uh, jedva čekam da se sve ovo završi. Da, ali... to će onda značiti i rastanak s njim, sinulo joj je u trenu.

Nije želela da ovu misao domisli do kraja.

27 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

5.

Spremanje za neplanirani odlazak na večernju zabavu u Majamiju za devojke je, kako se Nikol činilo, bilo nešto sasvim uobičajeno. Dok su se oblačile i šminkale, glasno su se smejale i zbijale šale na račun svojih šansi da tamo ulove kavaljera iz svojih snova.

Ono što je Nikol ostavilo u dubokoj nedoumici bila je njihova napadna, gotovo bestidna, razgolićenost.

Budući da nije primetila da im je Madam Em dala bilo kakve instrukcije u pogledu večernjih toaleta, niti je to učinio Džek, zaključila je da je to njihov sopstveni izbor.

Zašto su, sve do jedne, obukle tako provokativno kratke haljine, s dubokim dekolteom? Zar ne idu na neku vrstu neobaveznog, poluposlovnog druženja, zabrinuto se pitala Nikol, kojoj je većina devojaka, u takvoj odeći, ličila na noćne dame.

Uprkos tome što je znala da će među njima izgledati kao „bela vrana“, odlučila se za neupadljivu crnu koktel haljinu, pristojne dužine, sandale s udobnom petom i kratku belu bisernu ogrlicu.

Tako odevena, ostavljala je utisak otinenosti i ozbiljnosti, što je i nameravala.

Ipak, nije mogla da ne primeti kritički pogled Madam Em na sebi, dok su ulazile u minibus, koji ih je vozio za Majami.

Devojke su sve vreme vožnje veselo čavrljale o novostima iz džet-seta, razmenjivale savete za brzo skidanje kilograma, proveravale da li im je šminka u redu, raspitivale se gde se može obaviti najkvalitetnija tetovaža, kvarcovanje, liposukcija. Sve u svemu, njihova opuštenost je odavala utisak da su ovakvi noćni izlasci za njih uobičajeni i deo svakodnevnog posla. Oh, zašto sam tako puna strepnje? Pa, idemo na jedno veoma eksluzivno mesto i bićemo u društvu važnih ljudi iz prestižne kuće. Šta bi onda moglo loše da mi se desi?

*** - Moj naklon lepim damama! - ustao je od stola, verovatno najviši po rangu u kompaniji, da ih pozdravi.

28 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Crnomanjasti dežmekasti pedesetogodišnjak, čije su se vodenaste oči na trenutak zaustavile na njoj, bio joj je toliko fizički odvratan, da ga je pre mogla zamisliti kao okorelog makroa u nekom mračnom predgrađu, nego kao poslovnog čoveka s kojim bi rado sarađivala.

- Nadam se da ne kasnimo, dragi Stivene - oslovila ga je familijarno Madam Em, upućujući njemu i ostaloj četvorici muškaraca za stolom slatkaste osmehe. Ovo su moje saradnice; Trudi, Rozali, Dženifer, Kerol i Nikol. Veoma su ushićene što imaju čast da upoznaju gospođu koja je zaslužna što je kompanija Prestiž napravila najveći ovogodišnji bum u modnoj industriji.

- Draga Em, otkad te poznajem, u tvojoj „bašti“ je uvek raslo pravo rajsko cveće - primetio je njihov domaćin, premeštajući užaren pogled s jedne devojke na drugu.

- Da, ali ne ono poljsko, samoniklo, već s rafiniranim mirisom „Šanela“, „Živanšija“, „Diora“, na koje ne sleću siroti livadski leptirići... - našalila se Madam Em, izazvavši kikot devojaka.

Nikol se ovakve šale nisu nimalo dopale, kao ni otvoreno koketiranje devojaka, koje kao da su se utrkivale koja će na sebe privući više pogleda muškaraca za stolom.

Nije mogla sebi oprostiti što se nije snašla u trenutku kada su sedale za sto, pa je nesmotreno prihvatila stolicu koju joj je Stiven Lipman ponudio. On je bio poslednja osoba pored koje bi poželela da provede veče.

Poznavala je taj tip muškaraca, s prebrzo naraslim bankovnim računom, svesnih svoje moći i uverenih da se sve na svetu može kupiti novcem, naviklih da se na njihove nezajažljivosti i bahatosti gleda s blagonaklonošću, jer su uvek u poziciji da od njih zavisi nečija sudbina, egzistencija ili karijera.

Nikol nikada nije sedela za impresivnijom trpezom; srneći odrezak sa flambiranom polovinom kruške, napunjene višnjama, bio je više nego ukusan, čak i bez vina, koje su svi za stolom pili u velikim količinama.

Videvši da su devojke, posle prvih popijenih čaša, počele da se upadljivo slobodno ponašaju, na neskriveno zadovoljstvo svojih kavaljera, Nikol je, s pojačanom pažnjom, pratila dešavanja oko sebe, čvrsto rešena da nipošto ne dopusti da joj se ijedan muškarac za stolom obrati na nepristojan način, bez obzira koliko „druželjubivost“ devojka bila od značaja za sklapanje budućeg posla s agencijom.

Sve vreme su joj misli grozničavo radile, u nameri da smisli neki dovoljno uverljiv izgovor, kako bi mogla da se udalji iz društva.

29 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Brzina kojom je Stiven Lipman ispijao svoj viski značila je da je samo pitanje trenutka kada će ga alkohol dovoljno zagrejati da, s relativno podnošljivog udvaranja, pređe na nepristojne ponude, uobičajene i svakodnevne u svetu u kome se kreće.

Njegova samouverena razmetljivost sve vreme je u njoj pojačavala osećenje besa, pomešano s gađenjem prema njegovoj fizičkoj pojavi. Sa strepnjom je slutila da će uskoro biti prisiljena da odlučno i nedvosmisleno postavi granicu u ponašanju svog suseda za stolom.

Jedva je uspela da odbije njegovo napadno insistiranje da, iz njegove čaše otpije gutljaj preskupog „čivasa“ starog desetak godina, kada je osetila prste koji su se spustili na njenu natkolenicu.

- Gospodine Lipman, ovo je... ovo je... nemam reči. Šta vi sebi umišljate?! planula je, skočivši od stola, kao da joj je neko na nogu spustio žeravicu. - Sram vas bilo! Tako možete da se ponašate prema nekoj devojci s ulice!

Na ovu scenu, svi za stolom su se okrenuli prema njima.

Zgrabivši svoju torbicu, ustala je i, ne osvrćući se, demonstrativno izašla iz sale.

Srce je htelo da joj iskoči iz grudi dok je krupnim koracima grabila ka svojoj sobi. Bila je toliko besna i ogorčena da se jedva uzdržala da drzniku ne udari vruć šamar, kako bi ga naučila pameti.

Nije je ni najmanje zanimalo šta će Madam Em i ostali za stolom misliti o njenom postupku.

Sedela je čitavih pola sata u polumraku sobe, ne uspevajući da se smiri.

Osećala je neodoljivu potrebu da uroni duboko u vodu i satima se u njoj kupa, kako bi sa sebe sprala dodir njegovih prstiju.

Nemajući nerava da čeka da joj se kada napuni vodom, a i zazirući da bi je u sobi mogla potražiti Madam Em ili neka od devojaka, odlučila je da ode do hotelskog bazena, budući da je u prospektu na stočiću pročitala da radi i noću.

Tišina koja je tamo dočekala bila je znak da unutra nema nikoga, što je nije previše začudilo, budući da je to bilo vreme kada je većina gostiju još uvek na večeri.

Mirna površina vode, na kojoj su se igrale senke prigušene svetlosti koja je dopirala iz nekoliko svetiljki asimetrično raspoređenih po zidovima, delovala je na nju smirujuće.

Stajala je nekoliko trenutaka na gvozdenom stepeniku, a potom se spustila u topli zagrljaj vode, zaronivši duboko nekoliko puta, da bi potom, snažnim zamasima ruku, krenula da prepliva bazen.

30 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Oči su joj bile potpuno mokre od kapljica, a vid zamućen, dok je doplivavala do druge obale.

U trenutku kada je već pružila ruku da dohvati metalni držač, zamalo je vrisnula, sudarivši se s nekom prilikom u vodi.

- Hej, pa to si ti! - čula je iznenađeni, a još više oduševljeni, Džekov glas.

- Uh, kako si me preplašio.

- Pa, zar ti nisi na večeri sa gospodom iz Prestiža? - začudio se.

- Gospodom?! Tamo, za stolom, koliko sam primetila, sede samo neke raspojasane bitange, koje jedva čekaju da se devojke dovoljno napiju, pa da ih odvedu u svoje apartmane.

- Hmm... tvoj opis je savršeno precizan. Samo... radoznao sam kako si uspela da se izvučeš sa nezaobilazne „službene“ terevenke.

- Kako? Paa... čućeš već sutra. No, bolje da promenimo temu, inače će mi celo veče biti potpuno upropašteno.

- E, to sigurno neću dozvoliti - rekao je, nežno je obuhvativši oko struka. Ništa lepše nisam mogao poželeti u ovoj noći, nego da mi ti praviš društvo u bazenu.

- Da plivamo? Ronimo? Ili da se takmičimo u skokovima na glavu? - upitala ga je, izmotavajući se.

- Ništa od svega toga.

- Nego?

- Da se ljubimo... do iznemoglosti.

- Zvuči božanstveno...

- A posle...

- Nemoj dalje... Već mi se vrti u glavi - prošaputala je, pripijajući se uz njega.

- Oh, Nikol, neizrecivo mi prija tvoja blizina... dodir... sve. Tako si neverovatna... jedinstvena... Ili se ja predugo krećem u svetu bliceva, šarenih skupih krpica, silikona i lažnih osmeha, pa mi tvoja prirodnost izgleda gotovo bajkovito. Podsećaš me na ono mirisno i ukusno voće, koje raste daleko od hemijskih laboratorija, kakvo pamtim iz bašte svoje bake, kod koje sam provodio raspuste. Već odavno sam prestao da verujem da takve devojke hodaju ovom planetom.

- Da nisi malo premlad za nostalgiju takve vrste?

- Možda, ali još uvek gajim nadu da ovaj svet nije otišao dođavola i da će devojke jednog dana rešiti da povrate svoje dostojanstvo i demonstrativno odbiju da budu samo doterane lutke, čiji se smisao života sastoji u ispunjenju muških

31 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona erotskih fantazija i građenju sopstvene karijere na obimu grudi, struka, napućenim usnama... Toliko izveštačenih lepotica sam video izbliza, da bih već mogao da, na njihovom telu, prepoznam „rukopis“ plastičnog hirurga kod koga su bile na doterivanju.

- Samo video?! Pre bih rekla da taj rukopis razaznaješ pod prstima - zadirkivala ga je.

- Ha, ha, ha! Pa, dobro... Neću da lažem da u početku nisam bio oduševljen iznenadnim „filmskim“ oblinama devojaka koje sam dugo poznavao. Ali me je to brzo prošlo, naročito kada sam saznao za svakojaka neugodna dešavanja s njihovim silikonskim umecima. Znam da ćeš mi se smejati, ali svaki put kada pogledam neku nesrećnicu sa silikonskim grudima, upitam se da li je njenom implantu prošao rok trajanja, pa preti opasnost da dođe do pucanja i razlivanja...

- Bljak!

- Isto se osećam i kada te plastične lutke sede pored mene u avionu, pošto sam negde pročitao da nagla promena pritiska može da fatalno utiče na veštačke grudi. A i s usnama je sličan slučaj... Šta ako ih povrede oštrom viljuškom? Ili ako ih u šetnji pored obale ubode osica? Ne smem ni da zamislim...

- Ha, ha, ha!

- Eto, zato su mi tvoje usne najslađe na svetu.

- Najslađe na svetu?! Zar si ih toliko mnogo probao? - začikavala ga je.

- Ne znam šta znači malo ili mnogo, ali odlično znam šta znači ukusno i opojno... nezaboravno. I još nešto... jedina ti, od ovih devo jaka, nemaš nijednu tetovažu na telu, što mi se posebno dopada.

- Toga sam se uvek grozila. Mislim da ne postoji crtež, znak ili ime koje zaslužuje da se na telo stavi kao večni beleg. To me neodoljivo podseća na žigosanje stoke. Čak i kada je reč o izrazu ogromne ljubavi prema nekome, besmisleno je to svoje osećanje stavljati na pokretni „bilbord“ i tako napadno izlagati očima javnosti.

- A meni je posebno komična pomisao kako će izgledati te nepromišljene i povodljive devojke kada postanu bake. Već zamišljam smežuranu staricu, koja na leđima ima istetoviranog zmaja... ili leptira na butini... ili srce na grudima...

- Užas! - stresla se Nikol.

- Oh, molim te, prestanimo da pričamo o tim grozotama. Nije trebalo ni da počinjemo. Ova noć je kao stvorena za...

- Ljubav? - prekinula ga je, odmerivši ga obešenjački.

- Za sve što poželimo, slažeš se?

32 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - A šta ako su moje želje neumerene? - provocirala ga je.

- Utoliko bolje - spremno je dočekao.

*** Njihov neočekivani susret u bazenu nastavljen je u Džekovoj sobi.

- U baru imam sve vrste opojnih tekućina, čak i za najprobirljivije damske želuce. Kaži šta želiš?

- Paa... prijao bi mi jedan šeri.

- Dobar izbor. I ja ću.

- Ali ne iz te velike čaše - pobunila se.

- Znači, moraću da ti dvaput sipam? - zadirkivao je.

- U pravu si, predomislila sam se. Večeras mi baš odgovara malo „vrtoglavice“ na ovakvo raspoloženje. Ako mi se izmakne tlo ispod nogu...

-...tu sam ja, da te prihvatim u zagrljaj - spremno je dopunio njenu rečenicu.

- Džek... tako malo znam o tebi, a čini mi se kao da se godinama poznajemo...

- I ja imam takav osećaj. A ako želiš da me upoznaš, pitaj što god te interesuje. Ili da ti sam kažem najvažnije delove svoje biografije; na pragu sam onih godina kada se zabrinuto pitamo da li smo propustili nešto važno u svom dotadašnjem životu i da li ćemo imati vremena i prilike da to nadoknadimo. Dalje; nepopravljivi sam sanjar... zaljubljen u daljine... večiti putnik, kome je redovno nedostajalo pravo društvo s kojim bi podelio... recimo... zvezdanu noć u Kalkuti... ili uživao u pogledu na plavu lukovica stu kupolu crkve Aleksandra Nevskog u Bijaricu... slušao, sedeći na ćilimu i okružen plišanim jastucima, zvuke gitare u jednoj marokanskoj čajdžinici u Granadi... izležavao se na žutom pesku u Punta Kani... išao na tretman masaže medom i mlekom u Pataji...

- Čak si i tamo bio?! Na Tajlandu? - Nikol je bila zadivljena.

- Da, i to baš u vreme Nove godine. Jedva sam umakao „tuširanju“.

- Kakvom tuširanju?

- Lokalnom prazničnom običaju da se svi prskaju vodom, ma gde se zadesili.

Srećom, vodič nas je na vreme upozorio da kamere, mobilne telefone, novčanike i pasoše stavimo u najlonske kese, kako bi ih spasli od „potopa“.

- Hm... ti si prvi muškarac koji je bio na Tajlandu, a da ne priča o tamošnjim lepoticama.

33 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Znam da mi nećeš verovati, ali, eto, nisam s njima imao nikakvog „neposrednog“ iskustva.

- Neverovatno! Šališ se?

- Nažalost, ne. Priznajem, jedva sam preboleo taj propust, ali... sudbina je tako htela.

- Kakva sudbina?

- Ona koju su mi skrojili moji bezosećajni drugari.

- Pričaj mi šta se desilo, molim te - insistirala je.

- Samo ako mi se nećeš smejati.

- Neću, obećavam.

- Pa... moj boravak u Pataji je bio kratkotrajan za sve što sam nameravao da vidim, pa sam rešio da poslednju noć, onu za pamćenje, provedem s nekom zanosnom Tajlanđankom, planirajući da je upoznam u kakvom boljem restoranu ili na nekom sličnom mestu, kao što je to činila većina turista sa Zapada. Drugari, kojima to nije bio prvi boravak u Pataji, nagovorili su me da idemo u kabare Tifani, gde se te večeri održavao izbor za „kraljicu lepote“, uveravajući me da ću tamo videti najlepše žene Tajlanda, a i imati priliku da s nekom od njih sklopim „blisko“ poznanstvo, uz izvesnu napojnicu konobaru koji nas bude služio. - I šta se desilo?

- Pistom su šetale lepotice kakvih se ni Holivud ne bi postideo. Grlo mi je bilo suvo od uzbuđenja, dok su mi oni saučesnički namigivali, nutkajući me da biram s kojom bih proveo noć. Tek na kraju večeri saznao sam da su pozornicom šetali tranvestiti, te da je taj izbor za „mis“ jedna od najvećih lokalnih atrakcija za turiste.

- Ha, ha, ha! Još si dobro prošao. Moglo je da se desi i gore...

- Zamalo...

- Priznaj da još uvek žališ za propuštenom prilikom da osetiš telo neke od dražesnih kosookih lepotica.

- Ne, draga... zaista. A pogotovo večeras... kao i svih ovih dana, otkad sam te upoznao. Ti si jedina žena koja je, nakon ko zna koliko vremena, u meni izazvala neizdrživu žeđ i glad u isto vreme. Ponekad mi se čini da si previše zanosna i čulna, da bi bila stvarna. Ljubavi, uveri me da ne sanjam. Ovo... ovo nisam doživeo još ni s jednom ženom - rekao je, žudno upijajući njene usne.

- Doduše... nikada i nisam bio neki ženskaroš, ma šta ti mislila o meni - brzo se ispravio.

- Kada te neko sa strane posmatra, neprestano okruženog s onoliko zgodnih devojaka koje većini momaka izgledaju nedostižne, kako im bespogovorno naređuješ šta da obuku, kako da se očešljaju ili našminkaju, logično je da pomisli

34 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona da se tvoj autoritet ne proteže samo do granica poslovnog odnosa i da si... hm... u najmanju ruku, danonoćno izložen velikim iskušenjima.

- Verovatno je tako kako kažeš, ali uveravam te da je to samo jedna od uobičajenih predrasuda prema ovom poslu. Ako baš hoćeš da znaš, među tim devojkama se osećam kao poslastičar koji pravi svakojake čokoladne poslastice, a da je na njih odavno oguglao i ne pada mu na pamet da ih okusi, već u njima vidi samo robu koja treba da bude vrhunskog kvaliteta, kako bi se što bolje prodala.

- Da... baš tako sam se i ja večeras osećala, kao roba, za stolom sa onom takozvanom gospodom, koja misli da njihov konto u banci može da im povrati mladost, lepotu, popuni nedostatke u njihovom obrazovanju, ličnoj kulturi... da svojim novcem mogu kupiti sve; ljubav, strast, iskren osmeh, odanost...

- Hmm... Očekivao sam da se to desi. Uostalom, to je uobičajeni deo tog posla. Verovatno si primetila da devojke savršeno znaju šta se od njih očekuje i spremno igraju zadatu ulogu, jer obe strane odlično znaju kakav je interes kojim su rukovođene. Znao sam da se ti nećeš uklopiti.

- Ali... zašto na to pristaju?

- Zato što je za devojke njihovog kova... a i obrazovanja... to lakši i jednostavniji put da postignu ono što žele. A kad jednog dana uspeju da se udaju za nekog imućnog momka ili sakupe dovoljno da pootvaraju butike ili nešto slično, niko ih više neće pitati kako su zaradile svoj početni kapital.

- Uvek sam mislila da ne postoji nečastan posao, već samo ljudi koji ne drže do svog dostojanstva i ličnog poštenja.

- Pa... u teoriji jeste tako, ali... u životu su ta pravila igre već toliko ukorenjena, da se uvek može naći neko ko na njih pristaje i zameni onoga ko, poput tebe, odbija da učestvuje u tome.

- Razum cm... Znači, mogu da očekujem otkaz od Madam Em? - Ne znam kolika je težina tvog prestupa, ali imajući u vidu kako Madam surovo kažnjava svaku neposlušnost devojaka, ne bih se iznenadio ako ti se zahvali na saradnji.

- Pa, neka to i učini. Ionako mi je već svega dosta. Nikada mi neće biti jasno kako neko može videti smisao života u tome da po ceo dan razmišlja o svom fizičkom izgledu... doživljava stresove zbog najsitnije bubuljice na licu... Vuče sa sobom gomile preparata za negu kože, kose, noktiju... zna više adresa ekskluzivnih butika, plastičnih hirurga i teretana, nego pozorišta ili knjižara... nosi u torbici tablice sa kaloričnom vrednošću svake namirnice koju poželi da u sebe unese... Pokušavala sam da se koliko-toliko približim devojkama, prijateljski ćaskam s njima, ali svi njihovi razgovori su se svodili na tračeve koja „srećnica“ je

35 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona uspela da nekoj drugoj preotme slavnog košarkaša ili fudbalera, koja je uspela da dobije neku filmsku ulogu, angažman kao voditeljka programa na televiziji, kakva je skupocena kola neko nabavio, gde je kupio vilu, ko su bile zvanice na nekoj džet-set žurci i slično tome.

- A zar si očekivala da s njima pričaš o američkom osvajanju novih tržišta, socijalnoj i poreskoj politici, tehnološkim dostignućima u informatičkim sistemima ili programu njujorške opere za sledeću sezonu? - zadirkivao je Džek.

- Divim ti se kako izdržavaš da se po ceo dan družiš s njima.

- Zar se družim?! Da si malo više obratila pažnju na mene, primetila bi da se u njihovom društvu ne zadržavam ni minut duže nego što mi poslovne obaveze nalažu. Više od toga ni neprikosnovena Madam Em ne može da od mene očekuje i ona to dobro zna. Kao što zna i da mi ovaj posao nije jedino što umem da radim, mri je ona poslodavac od koga mi zavisi previše toga u životu. Devojke, naravno, nisu u tom položaju, pa moraju da trpe njenu tešku narav. No, ne žalim ih. Same su odabrale taj put da sebi obezbede egzistenciju i budućnost koja im se čini privlačna. Ja to zovem prodaja tela za skupe pare. Nažalost, ne pada im na pamet da će oni, koji sada kupuju njihova tela i mladost, uvek imati dovoljno para da ih zamene novijim i mlađim „modelima“. No, dosta o njima. Ima mnogo lepših načina da iskoristimo ovu noć, zar ne?

- Pokušavam da se dosetim na šta misliš - izmotavala se.

- Nemoj, radije ću ti pokazati, hoćeš li?

- Jedva čekam...

36 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

6.

Kad se Nikol vratila u svoju sobu, zatekla je Trudi i Rozali u dubokom snu.

Nečujno se uvukla u krevet i brzo zaspala, uspevši da se otme razmišljanjima o neprijatnostima koje su prethodile njenom napuštanju večere sa budućim poslovnim partnerima.

Tek kada se ujutro probudila pre svih, počela je da oseća fizičku neprijatnost, sluteći da je čeka neprijatan razgovor sa Madam Em. Pa, šta? Preživeću i to. Hvala nebesima što ne moram da na ovaj način zarađujem za život. Angažman kod nje ostaće mi u sećanju samo kao kratak i neuspešan izlet u profesiju za koju sam unapred znala da mi je neprivlačna i ispod ličnog dostojanstva. Nekoliko trenutaka kasnije probudile su se i njene cimerke.

- Hej, već sam pomislila da si pobegla iz hotela - rekla joj je ozbiljnim glasom Trudi. - Kako si se izvikala na gospodina Lipmana, činilo mi se da ćeš istog trena pokupiti svoje stvari i zbrisati natrag u Pitsburg.

- Draga, sve si nas pošteno preplašila - dodala je Rozali.

- Preplašila?! Zašto?

- Pa, nikada nijedna devojka dosad nije priredila takvu scenu. Da si samo videla kako je Madam Em izgledala dok si izlazila iz sale...

- Nisam mogla drugačije. Ta matora debela bitanga je sebi dala slobodu da me uhvati za koleno.

- Ha, ha, ha! I zato si tako burno reagovala?! - nije mogla da se načudi Rozali, gledajući je zabezeknuto.

- Šta je još trebalo da mi uradi, pa da mu pokažem zube? - u Nikol se ponovo vratio onaj bes od protekle noći. - Treba da bude srećan što nije od mene dobio jedan dobar šamar, za pamćenje.

- Zaboga, devojko, nisi smela da se tako ponašaš. Moraš biti malo taktičnija.

Tako je u svakom poslu, uvek od nekoga zavisiš. A malo ljubaznosti nikada ne škodi, naprotiv - pokušala je da je smiri Rozali.

- Da, ali ja pod ljubaznošću podrazumevam nešto sasvim drugo. Bar su me tako vaspitali...

- Nikol... izvini - Trudi je sela pored nje, zagrlivši je.

- Zašto? - začudila se.

37 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Ja sam za sve kriva. Osećam se odgovornom što sam ti predložila da nam se pridružiš.

- To nije tačno. Samo si htela da mi, kao prijateljica, pomogneš. Ja sam pogrešila što se nisam malo podrobnije raspitila o poslu koji me čeka.

- Draga, kako god bilo, plašim se da Madam Em ne deli tvoje razloge za preosetljivost - saosećajno joj je skrenula pažnju Trudi, gledajući je zabrinuto.

Tek što je to rekla, na vrata je pokucao hotelski momak i doneo joj poruku od Madam Em da joj se smesta javi, kao i da je ova čeka u svom apartmanu.

*** - Nevaspitana devojko, sada slobodno možeš pokupiti svoje stvari i vratiti se odakle si došla. Želim da mi se što pre skloniš s očiju - dočekala je Madam Em, ne uzvrativši ni na njeno „dobro jutro“. - Ono što si sinoć uradila je nečuveno i neoprostivo.

Dopustila si sebi da se poneseš kao razmažena primadona i prava sebična bestidnica, zaboravljajući na svoje koleginice iz grupe, kojima je budući ugovor sa kompanijom Prestiž značio godinu dana sjajno plaćenih angažmana. I sve je to propalo zbog tvog skandalozno nepristojnog ponašanja prema uvaženom gospodinu Lipmanu.

- Mog ponašanja prema njemu?! Prema tom matorom, ćelavom nezajažljivcu, koji je sebi uobrazio da sam i ja deo onog jelovnika na stolu, pa može da me konzumira kako mu se prohte?! - Nikol joj nije ostajala dužna.

- Umesto da se pokaješ, ti još nastavljaš sa svojim drskostima??! Mala lajavice, savetujem ti da paziš šta pričaš. No, i pored tvog skandaloznog ispada sinoć, gospodin Lipman je spreman da primi tvoje izvinjenje i sve zaboravi. Nadam se da ćeš, napokon, potisnuti u sebi taj provincijalizam i prihvatiti njegovu ruku pomirenja. Biće večeras na svojoj jahti i spreman je da ti pruži još jednu šansu.

- Madam Em, vi me, očigledno, niste razumeli - Nikol se jedva uzdržala da i njoj ne sruči u lice još gore stvari nego sinoć Lipmanu. - Tog svinjolikog prostaka ne želim više da vidim ni na slici, a kamoli da mu se izvinjavam i posećujem ga na njegovoj jahti. Odlazim sutra nazad, u Pitsburg. Molim vas da mi isplatite moj honorar za proteklih devet dana. Ovaj posao, ipak, nije za mene.

- Ha, ha, ha! 0 kakvom honoraru govoriš, luda glavo?! I to u trenutku kada si svojim ponašanjem uskratila agenciji mogućnost da zaradi stotinu puta više nego što iznosi tvoj pišljivi honorar?!! Vuci mi se s očiju, nezahvalnice, inače ću da te

38 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona tužim i zahtevam da agenciji platiš odštetu zbog izgubljene dobiti, koju si prouzrokovala svojim ponašanjem - pretila je Madam Em, unoseći joj se u lice.

- Tužićete me zato što nisam htela da se prostituišem za interese vaše agencije?! Baš bih volela da vidim koji bi sud stao u zaštitu podvođenja devojaka za račun poslovnog interesa agencije - uzvratila je prkosno.

- Draga moja, upozoravam te da moji advokati imaju dovoljno efikasnih sredstava da skrate jezik takvim bezobraznicama, a najmanje je teško naći svedoke koji će potvrditi da se gospodin Lipman ponašao sasvim uljudno prema jednoj divljakuši, koja ga je bez razloga izvređala na javnom mestu.

- Bez razloga??!

- Devojko, to što ti izmišljaš na račun jednog časnog gospodina niko nije čuo, ni video, a ono što si ti njemu rekla čuli su svi u sali. Dakle...? Nadam se da ti je sada jasno da nemaš nikakvog načina da dokažeš svoje gnusne optužbe. Još jedanput ti ponavljam da je gospodin Lipman, uprkos svemu, spreman da pređe preko tog incidenta, ako mu se izviniš.

- A ako to ne učinim?

- Onda... onda mi se gubi s očiju. I ovako sam potrošila previše vremena na jednu nevaspitanu nezahvalnicu.

- Odlazim iz ovih stopa, čim mi isplatite moj honorar - insistirala je Nikol.

- Kakav bezobraznik! Oh, zašto sam uopšte i pokušala da s tobom razgovaram kao s razumnim bićem?! Izlazi iz moje sobe, da te više ne vidim.

Nikol bi se, zgađena onim što je čula od Madam Em, čak i odrekla zarade, da je imala dovoljno novca da plati voznu kartu do Pitsburga. Ovako, morala je da uzme pozajmicu od Trudi ili Džeka, što joj je bilo neizrecivo neugodno, da je rešila da jedan deo puta do kuće prevali autobusom, a ostatak autostopom.

No, najbolnije od svega joj je padao rastanak s Đžekom.

*** - Nikol, gde se pakuješ? - ušao je Džek ozbiljnog lica u njenu sobu, očigledno čuvši od devojaka za poslednja dešavanja između nje i Madam Em. - Vraćam se u Pitsburg. Dosta mi je svega.

- I mene?

- Džek... znaš da nije tako. Prisiljena sam na taj korak. Madam Em me je izvređala, onako kako je navikla da čini sa devojkama, kada su neposlušne. Traži od mene da se izvinim gospodinu Li« pmanu. Tačnije, da večeras odem na njegovu

39 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona jahtu, gde će me on čekati, spreman da mi oprosti za nešto za šta je od mene zaslužio pljusku, a ne izvinjenje.

- Prljava bitanga... - opsovao je poluglasno.

- A što se tiče Madam Em, između nas dve su pale takve reči, da je moj dalji ostanak u Ki Vestu nemoguć. Ono što me najviše ogorčilo je da odbija da mi isplati čak i zarađeni honorar, optužujući me da sam svojim ponašanjem nanela ogromnu štetu agenciji, te da mi nije ništa dužna, već da bi mogla čak i da me tuži.

-Tako ti je rekla?!

- Da, uz sve one otrovne reči i psovke, kojima me počastila.

- Prestani da se pakuješ i sačekaj me u sobi.

- Zašto?

- Neće ona moći tako... - procedió je kroz zube, izlazeći.

*** Više od sat vremena Nikol je sedela na krevetu, osluškujući zvuke s hodnika, kada se, na njeno zaprepašćenje, umesto Džeka, na vratima pojavila Madam Em. Zaustavila je dah, zapanjena šta ova, nakon svega što joj je rekla, traži u njenoj sobi.

- Već si se spremila? - upitala je neočekivano ljubaznim glasom, zatekavši je kako, s neveli kom torbom pored sebe, sedi na krevetu.

- Da - uzvratila je Nikol suvo, ne skidajući pogled s nje, kako bi joj s lica pročitala s kakvom je namerom došla.

- Znam da su pale teške reči s moje strane... Doduše, ni ti mene baš nisi štedela, priznaj - pokušala je da joj se čak osmehne.

- Šta znači sada ovo, Madam Em? - Nikol nije bila nimalo impresionirana njenom naprasnom ljubaznošću.

- Paa... svi ponekad umemo da prenaglimo. Eto, razmišljala sam dugo o onome sinoć i... i rešila da pređem preko svega. Verovatno se nisi najbolje snašla.

Uobičajeno je da se momci udvaraju zgodnim devojkama, pa tako i naši budući poslovni partneri. To ne mora ništa loše da znači. Većina devojaka rado prihvata izlaske na večeru i opuštena druženja s prijateljima iz poslovnog sveta. Jedan njihov ljubazni osmeh ponekad zlata vredi. Ali ti si drugačija i nisi na to navikla. No, nije ni važno. Zaboravićemo to i nastaviti saradnju, slažeš se? Uostalom, do kraja snimanja ima još svega pet dana. Bilo bi šteta da se odrekneš lepe zarade, a mene

40 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona nateraš da tražim zamenu, koja sigurno neće biti dovoljno kvalitetan nadomestak za tebe - pokušavala je da joj podilazi njena sagovornica.

- Ali, sinoć ste rekli da nemam prava na honorar, koji sam dosad zaradila podsetila je Nikol.

- Eh, svašta čovek kaže u afektu - odmahnula je rukom Madam Em. - Naravno da ćeš dobiti svoj honorar. Zato je pametnije da ostaneš do kraja i da se posle prijateljski rastanemo, budući da si mi rekla da ne želiš da se nadalje baviš ovim poslom. Dakle, kakav je tvoj odgovor?

- Pa... u redu... ostaću.

- Hajde sada, siđi s devojkama na ručak, pa da posle krenemo natrag u Ki Vest.

Nikol bi se mogla zakleti da se Madam Em oteo uzdah olakšanja pre nego što je izašla iz njene sobe.

Oh, ne mogu da se načudim njenom obrtu raspoloženja za tako kratko vreme, bila je i dalje u neverici. Sumnjam da joj se srce tako iznenada smekšalo.

Pre će biti da su razlog neki njeni lični interesi, o kojima ne želi da priča. Kako god bilo, izdržaću još tih nekoliko dana, ali ne zbog nje, već Džeka. Tako mi je teško da se s njim rastanem. Ne usuđujem se ni da mu pokažem koliko mi je do njega stalo.

Nažalost, njegov život je suviše dinamičan da bi se skrasio pored jedne devojke ili živeo najednom mestu. Ko zna koliko je njegovih poznanstava... ili ljubavi... ovako rođeno i, sticajem okolnosti, prekinuto. Nije isključeno da na ovom poslu jednog dana upozna i neku devojku koja se razlikuje od ostalih i poželi da zauvek ostane s njom, pomislila je setno. Sada verovatno još ne razmišlja o tako nečemu, bar dok se ne zasiti ovog posla ili na njemu zaradi koliko je planirao. U tim mislima zatekla je Trudi.

- Hej, znači, ipak si odlučila da ostaneš? Vidim da si prekinula pakovanje obradovala se njena prijateljica. - Ne brini, biće sve u redu. Još samo nekoliko dana i završavamo snimanje.

- Trudi... ništa mi nije jasno. Još jutros me je Madam Em onako izvređala, a malopre je došla da sa mnom izgladi odnose i da me pozove da ostanem.

- Ona?! Ha, ha, ha! Pa, to je veća pobeda nego da si, kao autsajder, osvojila Dejvis kup. Ne mogu da prežalim što nisam videla tu nestvarnu scenu - našalila se njena prijateljica. - Ne znam šta bi moglo da je natera na taj pokajnički gest, osim neke velike zarade na tebi. Mora da se nekome od naručilaca fotografija dopalo tvoje lice, pa joj se sada ne isplati da te udaljava iz ekipe - nagađala je Trudi.

41 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Nemam pojma, moguće je i to. Nikol je kroz glavu proletela i druga mogućnost; da je Đžek imao presudan uticaj na promenu ponašanja Madam Em, ali nije imala nikakvu ideju o tome kako je to postigao.

- Što god da je, hvala nebesima da se vaš sukob izgladio. Beskrajno bi me grizla savest što sam te nagovorila na sve ovo i dovela te u neprijatnost zbog koje bi se, razočarana, vratila u Pitsburg, prepuna gorčine i jeda na mene.

- Molim te, ne krivi sebe ni za šta. Sigurna sam da si želela samo najbolje, a ja sam prihvatila tvoju pomoć i bila ti na njoj zahvalna. Nego... odavno želim da te nešto pitam, ali mi je neprijatno...

- Ma, hajde! Nekada smo, dok smo zajedno sedele u amfiteatru, defile svaku tajnu, a sada se ustručavaš. Slobodno pitaj što god želiš.

- Pa... eto... zar ti ponekad ne zasmeta da vodiš ovakav život? - Nikol je jedva prevalila preko usana, plašeći se da je ne povredi.

- Biću iskrena, jer pred tobom nemam razloga da bilo šta krijem. Vidiš... trudim se da ne razmišljam previše o onome što se, nažalost, po draž umova u ovom poslu. Ti, srećom, imaš izbora, pa razume ni zašto si tako žestoko reagovala kada ti se onaj zadrigli dripac nabacivao. Ali ja... nemam ništa drugo osim ovog posla. Plaćam danak svojoj nepromišljenost, ali i nedostatku samodiscipline i upornosti da zaslužim neku diplomu koja bi mi obezbedila sigurnije zanimanje, makar i manje plaćeno. Sada je kasno da se vraćam u školsku klupu.

- Pa, šta nameravaš da radiš kada sve ovo prođe?

- Kao i ostale devojke koje se ovim bave; otvoriću svoj butik, cvećaru ili nešto slično. A, ko zna, možda iznenada osvanem i s venčanim prstenom na ruci, u kući iz bajke, s mnoštvom posluge... - nasmejala se obešenjački, očito ni sama ne verujući da je njeno očekivanje realno.

- Mogla bi da se udaš za nekoga samo zato što bi ti pružio lagodan život?

- Šalim se. To je, ipak, ona linija preko koje ne bih mogla da pređem, uprkos svemu što sam oko sebe videla ili iskusila na sopstvenoj koži.

- To me raduje, Trudi.

- Tek sada sam shvatila koliko su pesnici u pravu kada kažu da je ljubav ono što nam je potrebnije od svega. Što sam starija, sve više sam sigurna da bih radije pristala i na samoću, nego da se pored mene svako jutro budi neko koga neću poželeti ni da dotaknem...

- Držim ti palčeve da što pre upoznaš nekoga koga ćeš zavoleti svim srcem.

- Ipak, bolje je da mi se to desi tek kada se materijalno dovoljno obezbedim, da ne moram da strahujem da ću jednog dana biti ostavljena ili da neću imati dovoljno novca za sledeću ratu kredita za stan ili kola.

42 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - To ti je sasvim mudro.

- Kao što vidiš, zasad moram ovako... pa i da trpim hirove Madam Em. No, i to će proći... U međuvremenu, ne bi bilo loše da mi daš recept kojom si magijom uspela da joj se tako žestoko suprotstaviš, a da prođeš bez posledica.

- Ha, ha, ha! Kada mi pođe za rukom da to otkrijem, svakako ću te obavestiti, ne brini.

- Oh, već je prošlo podne - trgnula se Trudi. - Požurimo na ručak, jer ubrzo krećemo natrag u KiVest.

43 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona

7.

Po povratku u Ki Vest Nikol je iskoristila prvu priliku da upita Džeka da li je imao udela u promeni ponašanja Madam Em prema njoj.

- Zar je to važno? - pokušao je da se izvuče.

- Znači, ipak si to bio ti? - Nikol više nije imala nikakve sumnje.

- Pa, dobro... jesam.

- I kako ti je uspelo?

- Hmm... potukao sam je njenim oružjem.

- Kako to misliš?

- Bio sam revoltiran što ti je zapretila da će te tužiti zbog, navodno, izgubljenog posla s Prestižem, pa sam je „prijateljski“ podsetio da bi i ona mogla odgovarati pred zakonom, i to za mnogo veći prekršaj - angažovanje maloletnica za poziranje uz, pretpostavljaš, sve one obaveze „druženja“ s poslovnim partnerima, kao u Majamiju.

- Oh, i kako je reagovala??!

- Istog trena je smekšala i postala ljubazna kao srne ni a misionarka.

- Ha, ha, ha! Onda mi je sasvim jasna njena nagla promena prema meni.

- A i prema meni se promenila, na moje zadovoljstvo.

- Kako?

- Više me ne zivka da joj pravim društvo za ručkom, na rekreaciji, u šetnji...

- Zašto? Našla je nekog mlađeg pratioca? - zadirkivala ga je.

- Ne, nego sam joj rekao za nas...

- Oooh!

- Trebalo je da to učinim još mnogo ranije, kako joj ne bih ostavio ni najmanju iluziju da bi me ikada mogla zainteresovati kao žena. Kao što vidiš, draga, nema više nikakvog razloga da se skrivamo od nje, niti bilo koga. Zato se potrudimo da, za ova tri dana, koliko nam preostaje u Ki Vestu, nadoknadimo sve što smo dosad propustili.

- Misliš da će nam uspeti? - našalila se.

- Vredi pokušati, slažeš se.

- Aha.

44 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona Njegove reči „tri dana“ bolno su je podsetile na njihov skori rastanak, nakon čega će se on vratiti u Njujork, a ona kući, u Pitsburg.

*** - Devojke, još samo malo strpljenja. Bolje da danas radimo jedan sat duže, dok su vremenski uslovi idealni, pa da se sutra, pred polazak, svi odmaramo i uživamo u šopingu i skitnji po gradu - predložio je Džek, pomno nadzirući rad snimatelja i dajući dodatna uputstva. - Trudi, okreni lice još malo udesno, da po njemu ne pada senka... Tako... odlično. Nikol, podigni rub haljine, tako da se vidi ceo gležanj. A ti, Rozali, primakni joj se bliže. Ne, ne isturaj grudi tako napadno...

Razmakm malo usne... samo ovlaš, ali tako da izgledaju čedno... Odlično... sve je u redu, devojke. Hajdete sada na presvlačenje u kupaće kostime. Još samo da tu seriju odradimo i onda ste potpuno slobodne.

Kada je, napokon, ceo posao priveden kraju, devojke su, uz radosnu graju, požurile u svoje sobe, da se što pre spreme za izlazak u grad. Na obali su ostali samo Nikol i Džek.

- Džek, tek sada vidim koliko je tvoj posao i fizički naporan. Mi, devojke, smo u pauzama bar pojele sendviče, dok si ti sve vreme proveo u akciji; odabirao detalje odeće, osmišljavao kadrove i scenografiju, tražio sa kamermanom najpogodnije uglove za snimanje, davao instrukcije... Kako uspevaš da izdržiš taj tempo?

- Hmm... kad nešto radiš sa strašću, nije teško. Uostalom, to je isto kao kad vodim ljubav s partnerkom koja me motiviše da dam sve od sebe - rekao je, rečito joj namignuvši.

- Samo... moraš priznati da je i ovaj bajkoviti ambijent više nego stimulativan za „telesnu relaksaciju“ udvoje.

- Hoćeš reći da bi moj učinak bio skromniji na nekom drugom mestu? - tobože se pobunio.

- Recimo, u tvom Pitsburgu.

- Zašto baš tamo?

- Paa... zato što je tako meteorološki depresivan. Kažu da tamo kiša pada šest meseci u godini. Je li to istina?

- Nažalost, jeste. Ali to ima i jednu dobru stranu...

- Koju?

45 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Stručnjaci smatraju da takva klima savršeno odgovara intelektualnom radu, te da nije slučajnost što je u tom gradu najveća koncentracija pameti u zemlji; vrhunski inženjeri, kompjuterski eksperti, hirurzi, biogenetičari...

- Sjajno! Izgleda da im još samo nedostaju vrhunski umetnici, ali uskoro im stiže pojačanje...

- Kakvo pojačanje? Nisam čula ni da se Brodvej seli tamo, ni Metropoliten opera, a ni Diznilend - našalila se.

- U poverenju... stiže jedan njujorški umetnik, veliki entuzijasta, stručnjak za zidno slikarstvo, a naročito murale na velikim građevinama. Ovih dana su mu poslali ugovor... još samo da nađe odgovarajući krov nad glavom. Ali sada, kada je upoznao jednu devojku iz tog grada, možda mu ona pomogne.

- Džek?! - Nikol je tek sada shvatila njegovu aluziju.

- Molim te, nemoj da se šališ sa mnom.

- Neću, ukoliko se ti ne šališ sa mnom. Ja sam našu vezu sasvim ozbiljno shvatio i... i ne mogu da zamislim da se sutra rastanemo tek tako... bez obećanja... zajedničkog plana... dogovora da se ponovo nađemo... nastavimo bajku koju smo ovde započeli.

- Hoćeš da kažeš da... da bi bio spreman da napustiš agenciju Madam Em?!

- To sam joj već odavno nagovestio, ali sam tek sada odlučio da prihvatim ponudu one kompanije koju odavno imam u džepu. Jedino nisam hteo da ti ranije kažem da joj je sedište u Pitsburgu.

- Ali... zašto mi to nisi rekao?

- Želeo sam da budem siguran da me dovoljno želiš i da moje preseljenje u Pitsburg ima smisla. Ruku na srce, dobijao sam u poslednje vreme još neke slične, veoma primamljive, ponude, ali... tek sada sam prelomio u sebi...

- Oh, ne mogu da verujem...!

- Ovih mesec dana, koji su preda mnom, biće mi najteži u životu. Upravo će mi toliko trebati da dovršim započete poslove kod Madam Em, otkažem stan u Njujorku, preselim stvari u Pitsburg...

- I meni da dam zaostale ispite i diplomiram.

- A apsolventska ekskurzija?

- Hmm... više mi nije privlačna kao pre. Ne verujem da bi mi na njoj moglo biti lepše i uzbudljivije nego s tobom.

- Oh, Nikol...! To je više od komplimenta.

- A i kako da odem iz grada baš onda kada je tebi potrebna pomoć oko preseljenja?!

46 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Ti si pravi anđeo. Bio bih ti prezahvalan kada bi mi, u međuvremenu, našla neki zgodan stančić, ne previše daleko od Art centra.

- „Slučajno“ znam jedan takav, ali bi, u tom slučaju, imao i jednu cimerku, nešto mlađu od tebe - izmotavala se.

- Cimerku?! Hmm... ne znam da li bi mi to odgovaralo. Ali ako je apsolventkinja informatike i ume da se ljubi najlepše na svetu, pa još ima zelene oči... pohvatam na neviđeno. Treba li da platim unapred?

- Aha... poljupcima.

- Samo poljupcima?!

- Za početak. Posle ću, kao svaka gazdarica, da povećam „stanarinu“ i postanem nezajažljiva - našalila se. - Upozoravam te da se nećeš lako izvući „pripretila“ je.

- Zašto bih, draga? Pored toliko kišnih dana u godini, siguran sam da će mi kod kuće, ipak, biti najlepše. A što se tiče tamošnje klime, verujem da sam imun na njene učinke, koje si mi predočila, i da me neće uspeti danonoćno inspirisati na pojačane intelektualne aktivnosti, kao one eksperte u Majkrosoftu i ostalim velikim gradskim kompanijama.

- Za svaki slučaj, neću ti dozvoliti da uneseš kompjuter u spavaću sobu.

- Ako mene pitaš, ne bih u nju uneo ni svoju pidžamu... i gubio vreme na oblačenje i svlačenje.

- Nezajažljivče! - tobože ga je prekorela.

- Zašto? Zar da dozvolim da pored mene držiš neku knjigu na noćnom stočiću?

- E, to moram - bila je kategorična.

- Ali samo jednu.

- Koju?

- Knjigu utisaka - vešto mu je doskočila.

- Znači, moraću da se pokažem kao ekspert i na tom terenu? - tobože je zabrinuto uzdahnuo.

- Već si se pokazao...

- A da, ipak, malo popravim skor, pre nego što sutra otputuješ u Pitsburg?

- Paa...

- To je isto što i „da“, je li tako, draga? - upitao.

Njen poljubac je bio nemi odgovor na njegovo pitanje.

- Ljubavi, već te skidam u mislima.

- I ja tebe...

47 Knjige.club

Sanjalica & Bela Dona - Volim te, Nikol. Jesam li ti to već rekao?

- Možda, ali ne smeta. Svaki put zvuči sve lepše. I ja tebe volim, Džek...

48 Knjige.club