Jane Feather - Popis Neženja

Anna&RafaelaR

~1~

Anna&RafaelaR

~2~

Anna&RafaelaR

1.poglavlje

Constance Duncan kimnula je glavom vrataru dok joj je držao otvorena staklena vrata Fortnum and Masona 1. Dočekao ju je žamor glasova iz goleme mramorne čajane koji je nadglasavao ustrajnu svirku gudačkog kvarteta na malom podiju u dnu plesne dvorane uglačanog poda.

Na trenutak je zastala na ulazu u čajanu. Ugledala je svoje dvije sestre kako sjede za stolom pokraj jednog od velikih prozora koji su gledali na Piccadilly. No po prozorima je lijevala kiša pa se kroz njih jedva vidjela ulica i Burlington House 2 preko puta.

U tom ju je trenutku ugledala njezina sestra Prudence. Constance joj je mahnula rukom i pohitala k njima. »Izgledaš kao pokisli štakor«, primijetila je Chastity, najmlađa od njih tri, kad im je Constance prišla. »Hvala ti, draga«, rekla je Constance i ironično podignula obrve. Otresla je kišobran i dodala ga poslužitelju u žaketu koji se nekom čarolijom stvorio pokraj nje. »Pljušti kao iz kabla.« Izvadila je iglu iz šešira i kukavno ga pogledala. »Mislim da je nojevo pero upropašteno ... I posvuda će kapati.« Predala je šešir poslužitelju. »Bolje da uzmete i ovo.

Možda će se osušiti u garderobi.« »Svakako, gospođice Duncan.« Poslužitelj je prihvatio mokar šešir, naklonio se i nestao.

Constance je izvukla tananu pozlaćenu stolicu i sjela, raširivši nabore mokre suknje od tafta. Skinula je rukavice od jareće kože, poravnala ih i stavila na stol ispred sebe.

Njezine su sestre strpljivo čekale da se udobno smjesti. »Čaj, Con?« Prudence je podigla srebrni čajnik. »Ne, mislim da ću radije šeri«, odvratila je Constance i okrenula se ka konobarici koja je stajala pokraj stola. »Toliko sam mokra i toliko mi je hladno da se osjećam kao da sam vani na ledenoj pustopoljini, iako je srpanj. Oh, i čajnu pogačicu, molim vas.« Konobarica se naklonila i pohitala. »Prue i ja se uopće nismo smočile«, rekla je Chastity. »Kiša je počela čim srno stigle ovamo.« Polizala je prste i tapkala njima po tanjuru da se za njih zalijepe mrvice kolača. »Prue, možemo li si priuštiti da uzmem još jedan od ovih slasnih kolača?« Prudence je uzdahnula. »Mislim da nećemo bankrotirati zbog tvoje želje za slatkim, Chas. To nam je najmanja briga.« Constance je prodorno pogledala sestru. »Što je sad, Prue? Opet nešto novo?« Prudence je skinula naočale i ubrusom obrisala stakla. Zaključivši da je očistila mrlju, ponovno ih je nataknula na nos. »Jutros mi je opet došao Jenkins i izgledao je još žalosnije nego inače. Navodno je otac rekao Harperovima iz Gracechurch Streeta da mu spreme porto da odleži i da napune podrum s desetak sanduka 1 Robna kuća u Londonu s restoranom i slastičarnicom 2 Zgrada Kraljevske akademije

~3~

Anna&RafaelaR

specijalnog Margauxa. Gospodin Harper je poslao veoma velik i davno dospjeli račun ocu, uz uljudnu zamolbu da ga plati prije nove narudžbe ... « Ušutjela je kad se pojavila konobarica s pladnjem prekrivenim srebrnim poklopcem i čašom tamnog šerija. Postavila ih je ispred Constance, podigla poklopac s pladnja i otkrila mirisne čajne pogačice koje su se još pušile. Bile su prepune grožđica s kojih se cijedio zlatni maslac. »Izgledaju izvanredno.« Chastity je ispružila ruku i uzela jednu. »Mogu li, Con?« »Samo daj, ali mislila sam da želiš još jedan kolač.« »Ne, podijelit ćemo ove, bit će jeftinije.« Chastity je odgrizla zalogaj i obrisala usta tankim lanenim ubrusom. »Onda, Prue, kako je otac reagirao na račun gospodina Harpera?« »Znate što ... Ja bih krišku one dekadentne čokoladne torte, molim vas.« Prudence se zavalila u svoju stolicu i pokazala kolač mi kolicima. »Počeo je bjesnjeti i prijetiti da više neće poslovati s Harperovima... Ova obitelj je gotovo stotinu godina mušterija Harperavih iz Gracechurch Streeta ... « Vilicom je prerezala komad torte i prinijela ga ustima. »Uobičajene lamentacije ... o, ovo je jako dobro.« »Možda bih i ja mogla jednu krišku.« Chastity je kimnula konobarici. »A ti, Con?« Constance je odmahnula glavom i otpila šeri. »Ovo je sve slatko što mi treba.« ' »Ne znam kako možeš odoljeti svim ovim slasnim stvarima«, primijetila je Chastity. »Vjerojatno si zbog toga tako vitka.« Pomalo samozadovoljno pogledala je svoje bujne grudi, obuzdane korzetom ispod bijelečipkane bluze. »Naravno, mnogo si viša od mene.

To ti je prednost.« Constance se nasmijala i odmahnula glavom. »Da se vratimo prethodnoj temi o novcu ... Poslijepodne sam odnijela nekoliko primjeraka The Mayfair Lady prodavačima novina i zamolila ih da ih ponude ljudima. Samo jedan do dva za početak, da vidimo hoće li se prodavati.« »Ovo izdanje?« Prudence je posegnula ispod stola za svojom velikom torbom, izvukla pamflet i stavila ga na stol. »Ako je to najnoviji.« Constance se nagnula naprijed da pogleda. »Da, to je izdanje s člankom o novom zakonu o pivnicama.« Umočila je komad čajne pogačice u rastopljen maslac na tanjuru i pojela ga s velikom slašću. »Natuknula sam prodavačima novina da bi mogao biti zanimljiv njihovim kupcima. Znate ... da se više ne mogu opijati u bilo koje doba dana ili noći i hoće li se time smanjiti broj pijanaca i povećati produktivnost, hoće li spriječiti muškarce da tuku svoje žene. Ljudi moraju imati nekakvo mišljenje o toj temi, zar ne? Radi se o nečemu što se tiče svakog prosječnog Londonca.« »Jesu li pokazali kakav interes?«, upitala je Prudence, listajući tri otiskane stranice. »Pa, dvojica su pristala da će ga nuditi tjedan dana zajedno s ostalim časopisima.

Napokon, košta samo dva penija.« »Dva penija po primjerku neće nas izvući iz dugova«, primijetila je Chastity. »Pa to je samo za obične ljude na ulici«, istaknula je Prudence. »Ljudima u Mayfairu naplaćujemo šest penija po primjerku.« Pokazala je rukom na masu elegantnih ljudi oko njih koja je čavrljala, pila čaj i jela kolače. »Uspjela sam nagovoriti šest vlasnica frizerskih salona na Piccadillyu i Regent Streetu da ga izlože na pultu pokraj blagajne, a Chastity je opsjedala kitničarke i modistice u Bond i Oxford Streetu.«

~4~

Anna&RafaelaR

»I to uspješno, dodala bih.« Chastity se zavalila u stolici i pomalo žalosno promatrala svoj prazan tanjur. »Samoj sebi sam izgledala kao prodavačica. Bila sam veoma uvjerljiva ispod svoga vela.« »Pa, i to je neki početak«, rekla je Constance. »No mislim da bismo trebale nuditi više ... više u smislu usluga ... ako ćemo ih naplaćivati.« Nagnula se nad stol i stišala glas. »Imam jednu ideju koja bi se mogla pokazati stvarno isplativom.« Njezine su se sestre nagnule naprijed, stavivši lakte na stol i približivši glave bakrene kose. »Znate one oglase koje ljudi stavljaju u izloge trgovina«, započela je Constance. »Dakle, vidjela sam ... « Ušutjela je začuvši nakašljavanje iza sebe. »Oh, lord Lucan!«, rekla je Prudence, uspravivši se na stolici i nasmiješivši se ne odveć toplo mladiću koji im se približavao. »Dobar dan. Nismo čule da nam se prikradate.« Posjetiteljevo lice se zarumenjelo. »Ja ... ja ... Oprostite mi. Nisam se namjeravao prikradati ...niti vas prekidati... Samo me zanima bi li gospođica Chastity htjela zaplesati sa mnom.« Pokazao je rukom na plesnu dvoranu gdje su parovi plesali u ritmu laganog valcera. »Veoma rado, Davide.« Chastity mu se blistavo osmjehnula. »Lijepo od tebe što si me zamolio za ples.« Ustala je kad je odmaknuo njezinu stolicu, potom je upitno pogledala svije sestre. »Neću dugo.« Otišla je, držeći pod ruku lorda Lucana. Smaragdno zelena vunena suknja dražesno se lelujala sa svakim njezinim korakom. »Chas je nevjerojatno strpljiva s tim sirotim mladićima«, rekla je Prudence. »Zuje oko nje kao ose oko tegle s medom, a ona nikad nije pokazala ni najmanji znak ljutnje.

Mene bi to izludilo.« »Naša mala sestrica ima veoma blagu narav«, izjavila je Constance, napola se nasmiješivši. »Za razliku od nas, draga moja Prue.« »Da«, složila se Prue. »Mi smo definitivno oštrokondže. Žive bismo ih pojele, da samo dobijemo pri1iku.« »Sjećaš li se kako je majka uvijek govorila da Chas nije ničija budala, unatoč svojoj naizgled blagoj naravi«. istaknula je Constance.

Prudence nije odvratila ništa. Jedno vrijeme su obje sjedile u tišini, zaokupljene sjećanjima na svoju majku koja je umrla prije tri godine. »Misliš li da bi se okrenula u grobu na pomisao da zarađujemo novac na The Mayfair Lady?«, upitala je Constance nakon što je utihnuo valcer. »Ne... aplaudirala bi«, srčano je odvratila Prudence. »Moramo učiniti nešto da bi se održala ova obitelj, a otac nam samo odmaže.« Nakon nekog vremena Chastity se vratila, držeći pod ruku svoga partnera kojeg je otpravila uz srdačan, ali ujedno i odlučan osmijeh.

Opet je sjela na svoje mjesto. »Dakle, gdje smo stale?« »Planovi za zarađivanje«, rekla je Constance. »Pitala sam Prue misli li da bi se majka užasnula na pomisao da prodajemo The Mayfair Lady.« . »Ne, naravno da ne bi. I ona bi to učinila da se ukazala potreba.« »Do nje ne bi nikad niti došlo. Da je živa, otac ne bi ostao bez novca zbog impulzivnog riskiranja.« Prudence je ogorčeno odmahnula glavom. »Što ga je to opsjelo da je uložio sve do posljednjeg novčića u neki suludi posao? Tko je ikada čuo za željezničku prugu preko Sahare?« »Željeznica Transsahara«, rekla je Constance i nevoljko se zahihotala. »Bilo bi smiješno da naša situacija nije toliko užasna.«

~5~

Anna&RafaelaR

Prudence je prasnula u glasan smijeh, iako jednako nevoljko kao i njezina starija sestra, dok se Chastity pokušavala obuzdati, ali ni ona nije uspjela. Njihova majka, ledi Duncan, usadila je u sve svoje kćeri smisao za humor koji je često bio neprikladan, ali ga nikad nisu uspijevale suspregnuti. »Nemojte se sada osvrtati, ali imam osjećaj da govore o nama«, nehajno je rekla Chastity, podignuvši veliku grožđicu s pladnja. »Kladim se da nas u ovome trenutku usrdno, možda čak i opako ogovaraju.« »Tko?« Prudence se naslonila u stolici i kratkovidnim očima pogledala salon. »Elizabeth Armitage je upravo sjela s muškarcem kojeg nikad prije nisam vidjela.« »Zanimljivo«. rekla je Constance. »Stranac na ovome mjestu rijetko se viđa.

Gdje su?« »Iza tebe, ali nemoj se okretati, bilo bi previše očito. Znam da govori o nama, skoro da joj mogu čitati s usana.« »Ona je velika tračerica«, izjavila je Prudence. »Nema ničeg zlog u tračevima«, odvratila je Constance. »Ja ih stalno pišem.« Pokazala je na pamflet koji je još uvijek bio na stolu. »Pogledaj kolumnu koju sam napisala na drugoj stranici o vjenčanju Patsy Maguire.« »To nije pravi trač«, rekla je Chastity. »To su govorkanja u društvu. Njih svi vole.

Nisu nimalo zlobna.« »Mislim da bih bez problema mogla napisati nešto zlobno ako bi to poslužilo korisnoj svrsi«, zamišljeno je rekla Constance. »Majka je zagovarala otkrivanje ljudskog licemjerja kad je vjerovala da će to doprinijeti nečemu dobrom.« »Onda ni to ne bi bilo puko zlobno ogovaranje«, izjavila je Chastity. »No silno bih htjela znati što Elizabeth govori o nama. Moram reći da je taj muškarac veoma privlačno čeljade. Previše privlačan da bi tračao s ledi Armitage. Da vidim mogu li ih smesti.« Nalaktila se na stol, naslonila bradu na dlan i uporno se zagledala u stol za kojim je ukočena gospođa srednjih godina raspravljala s visokim muškarcem čija je bujna kosa padala na široko čelo. »Chas, prava si zloća«, rekla je Prudence, iako je slijedila sestrin primjer te se i sama nalaktila na stol i zagledala se u par. Constance je bila leđima okrenuta ledi Armitage i njezinu pratitelju pa je samo susprezala cerek i čekala na izvještaj. »Ah, primijetila je. Sad čeprka po torbici«, zadovoljno je rekla Chastity. »A on zvjera naokolo, posvuda, samo ne ovamo. Čini se da ga je silno zainteresirao plesni podij.

Možda voli plesati tango.« Constance se više nije mogla suzdržavati. Ispustila je ubrus na pod, sagnula se da ga podigne i tada se, što je mogla ležernije, okrenula da pogleda preko ramena. »Oh, u pravu si. Veoma zgodno čeljade«, rekla je. »Moram reći da izvanredno izgleda.« »Pomalo arogantno, to bih ja rekla«, dodala je Prudence. »Pretpostavljam da ćemo se na izlasku zaustaviti kraj njihova stola.« Constance je ozbiljno kimnula. »Jedino to bi bilo pristojno. Napokon, Elizabeth je obiteljska prijateljica.« Podigla je ruku i dala znak konobarici da donese račun. »Ali još nam nisi rekla svoju ideju«, podsjetila ju je Prudence. »Oh, reći ću vam dok se budemo oblačile za večeru.« Constance je podigla primjerak The May jair Lady i dlanom poravnala stranice dok je Prudence brojila kovanice na stolu.

~6~

Anna&RafaelaR

Tri žene su istovremeno ustale, uzele svoje rukavice, šalove i torbice te krenule između stolova, pozdravljajući poznanike osmijehom ili naklonom i svako toliko zastajući da s njima razmijene riječ ili dvije. Na taj su način stigle do stola ledi Elizabeth Armitage i njezina tajanstvena pratitelja. »Elizabeth, kako si?« Constance se uljudno naklonila. »Grozno vrijeme za sredinu ljeta, zar nije?« »Da, zaista je grozno. Kako ste mi vi, drage moje? Izgledate dražesno.« Ledi Armitage se pribrala i pozdravila mlade žene sažaljivim osmijehom. »Sad ste već na polovici žalovanja.« »Boja lavande i golublje siva postaju sve dosadnije«, rekla je Constance. »A majka nikad nije bila pobornica toga.« »Ne, zaista nije. Sirota žena.« Ledi Armitage je ispustila tihi, suosjećajni uzdah, a zatim se sjetila svoga pratitelja i okrenula se u stolici. »Drage moje, dopustite mi da vas upoznam s Maxom Ensorom. Upravo je pobijedio na reizborima u Southwoldu i tek što je stigao u London da zauzme svoje mjesto u Parlamentu. Njegova sestra je moja draga prijateljica. Ledi Graham... tako je čarobna.

Sigurna sam da je poznajete. Gospodine Ensor, da vam predstavim časne gospođice Duncan.« Mahnula je rukom ispred gospodina koji je odmah ustao i tri dame.

Bio je viši nego što je pretpostavljala, pomislila je Constance. Njegovo snažno tijelo nije dolazilo do izražaja u formalnom crnom žaketu, crnom prsluku i hlačama sa sivim prugama. Zaključila je da je njegova crna kosa prošarana sjedinama nevjerojatan kontrast živahnim modrim očima ispod crnih gustih obrva. »Constance Duncan, gospodine Ensore«, rekla je. »Ovo su moje sestre, Prudence i Chastity.« Nasmiješila se. »Naravno da poznajemo ledi Graham. Odsjeli ste kod nje?« Max Ensor se naklonio u znak pozdrava i potvrde. »Dok ne nađem prikladnu kuću u Westminsteru, da bih mogao čuti zvono za poziv, gospođice Duncan.« Glas mu je bio iznenađujuće tih za to snažno tijelo, ali veoma jasan i melo diozano »Naravno, to je veoma važno«, složila se Constance i kimnula. »Ne smijete riskirati da propustite važno glasovanje.« »Upravo tako.« Pogled mu se izoštrio dok se pitao je li to čuo natruhu izrugivanja u tom naizgled uljudnom slaganju. Zar se to sprdala s njim? Zaključio je da je sigurno pogriješio; posvećenost poslu nije razlog za sprdnju. »Sjednite, gospodine Ensore«, rekla je Chastity. »Zastale smo samo na trenutak da pozdravimo Elizabeth. Moramo dalje.« Gospodin se nasmiješio, ali je ostao stajati na nogama, još uvijek oštra pogleda. »Elizabeth, jesi li ikada vidjela ovaj pamflet?« Constance je stavila primjerak The Mayfair Lady na stol. »Oh, to je nešto grozno!«, uskliknula je ledi Armitage. »Lord Armitage ne dopušta da se to unosi u kuću. Gdje si ga dobila?« S nestrpljivošću koju nije mogla sakriti, ispružila je ruku prema pamfletu, iako su joj usne ostale naškubljene od gađenja. »U frizerskom salonu Elise's na Regent Streetu«, brzo je odvratila Chastity. »Imali su tri primjerka u prodaji.« . »A ja sam ih nekoliko vidjela kod Helene's«, dometnula je Prudence. »Imaju nevjerojatno lijep slamnati šeširić u izlogu. Nisam mogla odoljeti da ne uđem i isprobam ga. Što je, naravno, veoma nepraktično na ovoj kiši. No tamo su bili primjerci pamfleta.« »Za prodaju?«. uskliknula je ledi Armitage. »Prije se nikad nije prodavao.«

~7~

Anna&RafaelaR

»Nije, ali mislim da sada u njemu ima mnogo više toga«, zamišljeno je rekla Constance. »Neki članci su zaista veoma zanimljivi. Ima nešto o vjenčanju Maguireove što bi te moglo zanimati.« »Oh, dakle, ja ... « Ruka ledi Armitage lebdjela je nad pamfletom. »Možda bih mogla malo zaviriti.« »Zadrži ga«, rekla je Constance, živahno odmahnuvši rukom. »Ja sam ga već pročitala.« »Oh, draga, lijepo od tebe, ali ga nikako ne smijem ponijeti kući. Ambrose bi dobio napadaj.« Za vrijeme ovog negodovanja, pažljivo je presavila listove pamfleta. »Ostavi ga u garderobi kad ga pročitaš«, nehajno je predložila Prudence. »Nitko ne mora znati da si ga pročitala.« »Oh, rasparat ću ga i baciti«, izjavila je Elizabeth, vješto tutnuvši pamflet u torbicu. »To je zaista skandalozno štivo.« »Baš tako«, promrmljala je Chastity i kradomice se nasmiješila. »Članak o Maguireovoj je na drugoj stranici. Vidjet ćemo se večeras na soareji kod Beekmanovih.

Kako sam čula, nastupit će operna pjevačica. Iz Milana, mislim.« »O, da, bit ću tamo. To nije po mjeri Armitageovih, ali jednostavno obožavam pjevanje. To je nešto čarobno.« Potapšala se po grlu kao da će izvesti ariju.

Sestre su se nasmiješile, promrmljale pozdrave članu Parlamenta iz Southwolda, istovremeno se naklonile i otišle iz čajane, kuckajući potpeticama po mramornom podu. »Kako ćemo zaraditi novac ako besplatno dijeliš pamflet?«, upitala je Prudence dok su čekale na Constancein šešir i kišobran. »Ovo je jedan od načina na koji se stvara potražnja«, istaknula je Constance, promatrajući žalosno svoj šešir. »Znala sam da je pero upropašteno.« Pogledala se u ogledalu dok je namještala igle. »Možda bih mogla zamijeniti pero i zadržati taj šešir. Što ti misliš, Prue?« Prudence je razveselilo pitanje koje je apeliralo na njezin veoma razvijen smisao za modu. »Svileno cvijeće«, rekla je. »Helene ima lijepo. Sutra ćemo otići kod nje. Tako možemo vidjeti i je li prodala koji primjerak The Mayfair Lady.« »Dakle, što mislite o gospodinu časnom zastupniku?«, upitala je Constance kad su izašle na Piccadi1ly. Lagano je naglasila službenu titulu Maxa Ensora kao člana Parlamenta. Kiša je prestala i pločnici su blistali na slabašnim zrakama kasnog poslijepodnevnog sunca. »Svakako djeluje veoma otmjeno i vrlo vjerojatno je pompozan«, izjavila je Chastity. »Sigurno ćemo ga često sretati kad je brat Letitie Graham.« »Hmm«, promrmljala je Constance, ogledavajući se na sve strane u potrazi za kočijom. Podigla je kišobran pa je kočija doklopotala do njih. Sapi konja pušile su se na sparnom ljetnom zraku. »Kočijašu, Manchester Square, broj deset«, rekla je dok se uspinjala. Sestre su se popele za njom.

Ako su Prudence i Chastity i primijetile nevoljkost sestre da se prikloni njihovom mišljenju o Maxu Ensoru, nisu ništa rekle.

Max Ensor je zamišljeno gledao nakon što su tri sestre izašle iz Fortnum and Masona. Sada je bio posve uvjeren da nije samo on bio izložen stupnju suptilnog izrugivanja, već i Elizabeth Armitage. Pitao se je li Elizabeth to primijetila. Nekako je sumnjao u to. Izrugivanje je bilo toliko suptilno da ga gotovo ni on nije zamijetio. Samo natruha u glasu i sjaj u očima.

~8~

Anna&RafaelaR

Sve tri su lijepo izgledale. Sve tri imale su riđu kosu, ali u suptilnim varijacijama nijansi koje su se kretale od crvenosmeđe boje jesenjeg lišća do boje cimeta, a ona za koju je pretpostavljao da je najmlađa, imala je kosu jarko crvene boje. I sve tri su imale zelene oči, opet drukčijih nijansi. Pomislio je da najstarija, Constance, sa svojom crvenosmeđom kosom i najtamnijim zelenim očima, djeluje najimpresivnije, ali mu se možda učinilo zato što je bila najviša. Bilo kako bilo, zaintrigiralo ga je nešto u vezi svih triju. »Jesu li one kćeri lorda Duncana?«, upitao je. »Jesu. Njihova majka je umrla prije otprilike tri godine.« Elizabeth je suosjećajno uzdahnula. »To je bilo strašno teško za njih, sirotice. Čovjek bi mislio da će se dosad već sve tri udati. Constance već sigurno ima dvadeset osam, a znam da je imala više od jedne ženidbene ponude.« Između njezinih dobro očupanih obrva pojavile su se sitne bore mrštenja. »Zapravo se dobro sjećam mladića prije nekoliko godina... neke užasne tragedije. Čini mi se da je poginuo u ratu ... kod Mafekinga ili nekog drugog mjesta s neizgovorivim nazivom.« Odmahnula je glavom, brzo zaboravivši na cijeli afrički kontinent i svu zbrku na njemu. »A što se tiče Chastity«, nastavila je, sretna što se može vratiti na sigurno tlo. »Pa, njoj je sigurno dvadeset šest, a ima više prosaca nego što ih može izbrojati.« Nagnula se naprijed i urotnički stišala glas. »Jako su teško podnijele majčinu smrt, sirotice.« Žalosno je uzdahnula. »Dogodilo se iznenada. Sve je bilo gotovo za nekoliko tjedana. Rak«, dodala je. »Jednostavno je uvenula.« Opet je odmahnula glavom, progutavši zalogaj biskvitnog kolača s kremom od lješnjaka.

Max Ensor je otpio svoj čaj. »Površno poznajem lorda. Većinom je na svojemu mjestu u Gornjem domu.« »Oh, lord Duncan je jako savjestan, sigurna sam. Čaroban muškarac, jednostavno čaroban. Ali ipak imam osjećaj da ne obavlja svoje očinske dužnosti.« Lagano je ubrusom potapkala po svojim crvenim usnama. »Trebao bi inzistirati da se udaju barem Constance i Chastity. Ne može imati tri usidjelice u obitelji. Prudence je malo drukčija. Sigurna sam da će rado ostati i brinuti o ocu. Ona je tako osjetljiva djevojka ... prava šteta što nosi naočale. . Zbog njih žene izgledaju veoma sumorno.« Sumorno nije bila riječ kojom bi Max Ensor opisao bilo koju od triju sestara Duncan, iako ih je tek upoznao. A koliko se sjećao, iza onih debelih stakala, gospođica Prudence je imala veoma vedre i živahne zelene oči.

Neodređeno je kimnuo glavom i upitao: »Gospo, mogu li vidjeti taj pamflet?« »Zaista je skandalozan.« Elizabeth je opet otvorila svoju torbicu i stišala glas. »Naravno, svi ga čitaju, samo što nitko neće da prizna. Sigurna sam da ga katkada čita i Letitia.« Krišom je gurnula presavijene listove preko stola, pokrivajući ih dlanom.

Max Ensor je čisto sumnjao da je njegova sestra Letitia pročitala bilo što osim rukom pisanih jelovnika koje joj je svakog jutra donosila njezina kuharica, ali je tu misao zadržao za sebe. Izravnao je listove.

Pamflet je bio stručno tiskan, iako je sumnjao da ga je tiskao neki veliki izdavač.

Papir je bio jeftin i tanak, raspored teksta bez smisla. Pogledao je popis sadržaja na lijevoj strani naslovne stranice. Upitno je podigao obrve. Bila su navedena dva politička članka, jedan o novom zakonu o pivnicama, drugi o novom ograničenju brzine od dvadeset milja na sat za automobile. Teško da su ove teme zanimale dame iz Mayfaira kao što su Elizabeth Armitage i Letitia Graham, a opet, sudeći po nazivu, pamflet se obraćao upravo tim čitateljicama.

~9~

Anna&RafaelaR

Pogled mu je zapeo za uokvireni crni naslov, otisnut debljim slovima od ostalih na naslovnici. Naslov u obliku izjave i pitanja, jedino on u okviru, tako da odmah privuče pažnju čitatelja. ŽENE KOJE PLAĆAJU POREZ ZAHTIJEVAJU PRAVO GLASA. HOĆE LI LIBERALNA VLADA DATI TIM ŽENAMA PRAVO GLASA? »Čini se da je svrha ovog pamfleta više od tračanja i mode«, primijetio je, tapkajući prstom po naslovu. »Oh, da. Uvijek pišu o tim sufražetkinjama«. rekla je. »To je tako dosadno. Svako izdanje ima nešto slično tome u okviru na naslovnici. Ja na to ne obraćam pažnju. Većina nas ne obraća.« Max se namrštio. Tko je odgovoran za ovaj pamflet? Je li to bio forum za žene mutikaše koje su svaki dan postajale sve beskompromisnije, uporno salije ćući vladu svojim zahtjevima za pravom glasa? Ostale teme su bile očekivane: članak o američkom ilustratoru Charlesu Dana Gibsonu i njegovim idealiziranim crtežima savršene žene, takozvane Gibsonove djevojke, opis vjenčanja iz visokog društva i tko je sve bio prisutan, popis nadolazećih društvenih događaja. Ovlaš je pogledao članak o Gibsonu, trepnuo i počeo čitati. Očekivao je savjete kako treba slijediti prevladavajuću modu da bi se postiglo to Gibsonovo savršenstvo, a naišao je na inteligentnu kritiku ženskog robovanja modi koju su gotovo uvijek diktirali muškarci.

Podigao je pogled. »Tko piše ovo?« »Oh, nitko ne zna«, rekla je i brzo ispružila ruku da uzme pamflet. »Zato i jest toliko zanimljivo, naravno. Izdaje se najmanje deset godina, zatim neko kratko vrijeme nije izlazio, a sad se opet pojavio i sadrži mnogo više toga.« Opet je presavila stranice. »Prava je gnjavaža što se sad mora kupovati. Prije su se primjerci uvijek nalazili po garderobama i na stolovima u predvorjima. Ali tada u njima nije bilo toliko zanimljivih stvari. U glavnom samo one dosadne političke stvari. Pravo glasa za žene i zakon o imovini. Ne razumijem se ni u jedno ni u drugo. Za takve stvari brine se dragi Ambrose.« Tiho se nasmijala dok je spremala pamflet u torbicu. »Nimalo prikladne teme za dame.« »Uistinu nisu«, složio se Max i odlučno kimnuo. »Na svijetu ionako ima dovoljno problema i bez toga da se žene upliću u one koji ih se ne tiču.« »Upravo tako kaže i dragi Ambrose.« Samozadovoljno se nasmiješila dok je rukama opipavala svoj šešir od crnog tafta s kojeg se spuštala kaskada bijelog perja.

Pogledala je mali emajlirani sat zakačen na suvratak i uskliknula: »O, moj Bože, zar je već toliko? Zaista moram ići. Čaj je bio čaroban. Mnogo vam hvala, gospodine Ensore.« »Meni je bilo veliko zadovoljstvo, ledi Armitage. Nadam se da ću vas večeras vidjeti na soareji kod Beekmanovih. Letitia će biti moja pratnja.« Ustao je, naklonio se i dodao joj njezine rukavice. »Uvjerena sam da će to biti čarobna večer«, izjavila je poravnavajući rukavice na prstima. »Trenutno je u Londonu sve tako čarobno. Ne misli te li i vi tako?« »Ah, da ... čarobno«, složio se. Ostao je stajati dok se nije udaljila, zatim je zatražio račun, pomislivši kako je riječ čaroban najčešća riječ u rječniku dama iz Mayfaira. Letitia ju je koristila za opisivanje svega, od vrpci za kosu svoje male kćeri, do vatre u kaminu, a u posljednjih sat vremena izgubio se u brojanju koliko ju je puta izustila Elizabeth Armitage.

Ipak, mogao se gotovo zakleti da je nijedna od časnih gospođica Duncan nije koristila.

~ 10 ~

Anna&RafaelaR

Žene koje plaćaju porez zahtijevaju pravo glasa. Bilo bi zanimljivo i zabavno otkriti tko stoji iza tih pamfleta, pomislio je uzimajući svoj šešir. Vlada je činila sve što je u njezinoj moći da omalovaži utjecaj fanatičnih skupina svojeglavih žena i nekolicine budalastih muškaraca koji su tražili pravo glasa za žene. No bilo je teško imati nadzor nad ilegalnim pokretom jer je bilo teško razotkriti prave prevratnike. Osim ukoliko nije strašno pogriješio, ovaj pamflet koji se obraćao ženama u Mayfairu bio je jednako subverzivan u svojoj nakani kao i sve druge prevratničke novine. Vladi bi svakako bilo u interesu da im pokaže zube. A to se moglo na brojne načine, samo da se identificiraju izdavači i pisci članaka. Zar ih je toliko teško razotkriti?

Max Ensor izašao je van u sparno poslijepodne, zamišljeno zviždeći dok je hodao prema West-minsteru.

~ 11 ~

Anna&RafaelaR

2.poglavlje

»Dakle, Con, koji je tvoj plan?« Prudence je u tri čaše natočila šeri iz kristalne boce na svom toaletnom stoliću i dodala dvije svojim sestrama, a zatim sjela pred ogledalo.

Prozori njezine spavaće sobe bili su širom otvoreni kako bi lagani povjetarac osvježio sparan zrak ljetne večeri. Iz malog parka dopirali su povici djece i udarci palice za kriket.

Constance je šivala rasparani čipkani obrub svojih večernjih rukavica, ušivajući sitne bodove u svilu krem boje. Nije odgovorila dok nije završila sa krpljenjem i odgrizla konac. »Ove će poslužiti«, rekla je, podigavši rukavicu na svjetlo. »Bojim se da su vidjele i bolje dane.« »Možeš posuditi moje rezervne«, ponudila je Chastity, sjedeći na izlizanom plišanom jastučiću na sjedalu kraj prozora. »Bile su majčine, znači da pripadaju svima nama.« Constance je odmahnula glavom. »Ne, ove će poslužiti još nekoliko večeri.« Odložila ih je pokraj sebe na krevetni prekrivač. »Sjećate li se da sam govorila o onim oglasima u izlozima prodavača novina? Ljudi oglašavaju prodaju stvari, štenadi ili komode s ladicama... takve stvari.« Prudence se okrenula na stolici, držeći jastučić s puderom u ruci. »I?«, upitala je. »Pa, jutros sam otišla u dvije prodavaonice novina na Baker Streetu i obje su na vratima imale slične oglase. Ne o prodaji stvari, već o ljudima koji traže ljude.« Chastity je nabrala čelo. »Ne razumijem.« »Prvi je bio oglas u kojem muškarac traži ženu. Po mogućnosti udovicu, oko četrdeset godina, sa ili bez djece, koja želi društvo i sigurnost i koja je zauzvrat voljna održavati kuću i pružiti mu utjehu ... Nisam posve sigurna što ova zadnja riječ podrazumijeva«, dodala je nacerivši se. »Bilo kako bilo«, nastavila je, vidjevši koliko su njezine sestre zbunjene, »drugi, u drugoj prodavaonici novina ... « »Oh, vidjela sam ga!«, prekinula ju je Chastity. »Žena koja udovoljava tim zahtjevima i traži družbenika.« »Točno tako.« Constance je otpila šeri. »Naravno, nisam mogla odoljeti: Dva odvojena oglasa u dvije različite trgovine i njih se dvoje nikad neće upoznati ukoliko netko nešto ne poduzme.« »Što si učinila?« Prudence je napudrala nos na mjestu gdje su naočale ostavile ureze. »Kopirala sam oba oglasa i stavila jedan do drugog, tako da sada obje prodavaonice imaju oba. Kad oglašivači dođu provjeriti svoje oglase, ugledat će onaj drugi oglas.« Zahihotala se. »Mislim da će ih uzeti.« »Slažem se da si danas napravila dobro djelo«, rekla je Prudence. »Ali ne vidim kako bi to moglo utjecati na naš kukavni posao.«

~ 12 ~

Anna&RafaelaR

»Ne misliš li da bi ljudi možda bili voljni platiti za uslugu da im se nađe odgovarajući partner?« Constanceine tamnozelene oči strijeljale su čas jednu, čas drugu sestru, procjenjujući njihove reakcije. »Misliš na nešto kao spajanje parova?« Chastity je prekrižila noge, zatim ih opet razdvojila - nesvjesna navika koja je dolazila do izražaja uvijek kad bi razmišljala.

Constance je slegnula ramenima. »Nešto slično. No to bi više bilo posredovanje.

Ugovaranje sastanaka, prenošenje poruka, takve stvari. Nešto slično onome što sam jutros učinila.« »I naplaćivale bismo za tu uslugu?« Prudence je obujmila svoju riđu kosu i svezala je u čvor na tjemenu. »Da. Mogle bismo staviti oglas u The Mayfair Lady i otvoriti poste restante adresu da se osigura privatnost... « »Da ne spominjemo i to da bismo trebale ostati anonimne«, dometnula je Chastity i prišla Prudence da joj pomogne oko kose. »Da, naravno.« »To je, dakako, originalna ideja«, zamišljeno je rekla Prudence, pružajući sestri ukosnice od kornjačevine. »Ja sam za to da probamo.« »I ja«, složila se Chastity. »Sutra ću odnijeti novo izdanje u tisak. Dodat ću oglas na posljednjoj stranici. Mislite li da je to odgovarajuće mjesto?« Izvukla je dugi uvojak iz sestrine stručno skupljene kose i u ogledalu pažljivo promotrila svojih ruku djelo. »Mislim da bi trebao ići na naslovnicu«, izjavila je Constance.»Barem u narednih nekoliko izdanja. Tek toliko da privuče pažnju. Kako ćemo nazvati tu agenciju? Nešto dopadljivo.« Namršteno se zamislila, tapkajući prstom po usnama. »Što ne valja s nazivom Posredovanje?«, upitala je Chastity. »Jer to je upravo ono što nudimo.« »Dapače, naziv je potpuno u redu. Što ti misliš, Prue?« »Sviđa mi se.« Okrenula je glavu na jednu pa na drugu stranu, da sa svih strana vidi rezultat sestrinog uređivanja frizure. »Chas, dobro ti ide s kosom.« »Možda bih trebala otvoriti frizerski salon«, nacerila se Chastity. »Gdje je željezo za uvijanje? Moraš uviti te izvučene pramenove.« »Oh, kod mene je.« Constance je ustala. »U mojoj sobi. Donijet ću ga.« Na putu je zastala ispred ogledala pokraj vrata da provjeri svoj izgled. Večernja haljina od krem svilenog šifona padala je u bogatim naborima, čipka na porubu dodirivala je cipele od jareće kože brončane boje. Iznad velikog dekolte a obrubljenog čipkom boje kave uzdizala su se gola ramena, a zavidno uzak struk kojemu nije trebao nikakav korzet, opasivala je široka satenska vrpca iste boje. »Mislim da ta čipka i vrpca boje kave zaista preobražavaju ovu haljinu«, rekla je. »Gotovo je ni sama nisam prepoznala, iako je nosim već treću sezonu.« »Čini se da uopće nije važno što obučeš, uvijek izgledaš veoma elegantno«, primijetila je Chastity. »Mogla bi nositi i obične prnje i svejedno bi se okretali za tobom.« »Laskanjem nećeš ništa postići.« Constance je pohitala iz sobe u potragu za željezom za kovrčanje kose. »Istina je«, rekla je Chastity. »Da, ali dio Conina šarma je u tome što ona to uopće ne primjećuje. Kad se jednom odjene i provjeri svoj izgled, više se nijednom ne pogleda u ogledalu.« Prudence je

~ 13 ~

Anna&RafaelaR

stavila svoje naočale i zagledala se u svoj odraz. Polizala je prst i izravnala obrve. »Pitam se hoće li Max Ensor večeras biti kod Beekmanovih.« »Zašto bi se to pitala?« Chastity je bila veoma znatiželjna jer njezina sestra nije bez razloga iznosila opaske. »Bez razloga, zaista.« Slegnula je ramenima. »Con večeras izgleda posebno lijepa.« »Ne misliš valjda da joj se sviđa?« »On jest privlačan muškarac, s onom svojom prosijedom tamnom kosom i ovim modrim očima. Moraš priznati da privlači pažnju.« »Pa, da, ali Con se nije ozbiljno zainteresirala ni za jednog muškarca otkako je poginuo Douglas. Možda se malo zabavljala, ali nije svim srcem.« Chastity se namrštila, preko lica joj je prešla sjenka tuge koja se zrcalila i u sestrinim očima. »Ne može zauvijek tugovati«, rekla je Prudence nakon nekoliko trenutaka. »Ona uopće ne pokazuje svoju tugu, više ne, ali se ona ipak nalazi negdje duboko u njoj. Kao da ne vjeruje da bi se neki drugi muškarac mogao mjeriti s Douglasom.« »Kad pogledam tko se sve nudi, onda se moram složiti s njom«, primijetila je Chastity svojom uobičajenom zajedljivošću.

Prudence se nasmijala. »Imaš pravo. No danas poslijepodne osjetila sam neko komešanje u zraku oko gospodina Ensora.« »Oh, to ti se učinilo samo zato što Con obožava zadirkivati Elizabeth Armitage.« »Da, vjerojatno«, složila se Prudence, iako joj je u očima ostao tračak sumnje. »Draga Elizabeth je tako čarobna žena.« Chastity se nasmijala na ovo nevjerojatno vjerno imitiranje gospine ispraznosti i zaboravila na temu Maxa Ensora. »Je li otac večerao?«, upitala je. »Sigurna sam da ga nećemo vidjeti kod Beekmanovih. Operne pjevačice nisu u njegovu stilu.« »Misliš reći, one koje dolaze na soareje u Mayfair«, odvratila je Prudence i kimnula glavom. »Uvjerena sam da su tobožnje operne pjevačice itekako u njegovu stilu.« Chastity je upitno podigla obrve na ovaj zajedljiv komentar. »On je takav kakav je«, pomirljivo je rekla. »Tko to?«, upitala je Constance, vrativši se sa željezom za kovrčanje kose. »Oh, mislila si na oca.« »Prue ga optužuje da posvećuje veliku pažnju opernim pjevačicama.« »Sigurna sam da je tako. Majka mu ne bi zamjerila, a udovac je već tri godine.« Stavila je željezo na tronožac iznad vatre u kaminu, upaljene upravo za ovu svrhu, iako je ujedno pomagala da se smanji vlaga u zraku nakon poslijepodnevnog pljuska. »Ni ja mu ne zamjeram ništa osim koliko nas to košta«, trpko je rekla Prudence. »Mi nosimo stare haljine, a neka operna pjevačica ili što li je već, nosi haljine po najnovijoj modi i sva je nakićena draguljima.« »Oh, nemoj, Prue. Ne znaš to zasigurno«, prekorila ju je Chastity. »Ne znam, je li?«, mračno je rekla njezina sestra. »Jednog jutra došao je račun za Penhaligon'sovu bocu parfema iz House of Wortha, a ja ga nisam namirisala ni na jednoj od nas.« »Pitaj ga za večerom, ako bude tamo«, predložila je Constance. »Da vidiš što će reći.« »O, ne, ja neću.« Prudence je odlučno odmahnula glavom. »Neću riskirati i izazvati još jednu njegovu provalu bijesa. I same znate koliko mrzi i samu pomisao da mu kontroliram račune.«

~ 14 ~

Anna&RafaelaR

»Meni ne smeta toliko njegova vika.« Chastity je uzela željezo i oko njega namotala sestrine uvojke. Istoga časa osjetio se smrad osmuđene kose. »Ne mogu podnijeti kad izgleda žalosno i posramljeno i kad počne govoriti o našoj dragoj majci i tome kako ona nikad ne bi dovodila u sumnju ono što on radi, a kamoli na što troši.« Odložila je željezo. »Tako je«, složila se Prudence. »Con, možeš ga ti pitati ako hoćeš, ali ne očekuj od mene da ću te podržati. Dovoljno mi je da brinem za račune za kuću, ali da zabadam nos u njegove privatne stvari? Hvala lijepa!« »Šutjet ću kao zalivena«, uvjeravala ju je Constance. »Jesmo li spremne?« Prišla je vratima.

Kad su se spustile zavojitim stubištem li mramorom popločano predvorje, iz mraka se pojavio batler Jenkins, kao da je čekao na njih. »Gospođice Prue, mogu li porazgovarati s vama?« Odmaknuo se u tamu ispod stubišta. »Da, naravno.« Krenule su za njim u tamu. »Nevolje, Jenkinse?«, upitala je Constance. »Njegovo gospodstvo, gospođice. Vino za večeras.« Jenkins je pogladio svoju zašiljenu bradu. Bio je visok i veoma mršav muškarac pomalo sablasnog izgleda koji je naglašavalo i njegovo blijedo lice, crna odora i tama u kojoj je stajao. »Lord Duncan je za današnju večeru naručio. dvije boce SaintEstephea '94.« »A, naravno, takvog nema u našem podrumu«, rekla je Constance i uzdahnula. »Upravo tako, gospođice Con. Ostali smo bez njega prije nekoliko mjeseci, a lord Duncan mi je naložio da naručim novo ...« Raširio je ruke, pokazujući svoju bespomoćnost. »Gospođice, cijena sanduka je sada astronomska. Kad je lord Duncan kupio prvu zalihu da odleži, nije bilo skupo, ali sada kad je postalo pitko, to je posve drugi par rukava.« Žalosno je odmahnuo glavom. »Nisam niti pokušao naručiti Harperovima. Nadam se da će njegovo gospodstvo zaboraviti na to.« »Uzaludna nada«, rekla je Constance. »Otac ima pamćenje kao slon.« »Možete li ga zamijeniti nekim drugim vinom? Natočiti ga u stolne boce, tako da on ne vidi naljepnicu«, predložila je Chastity, a zatim odgovorila na vlastito pitanje. »Ne, naravno da ne. Odmah će opaziti.« »Zašto mu ne kažemo da Harperoviviše nemaju tog starog vina, ali da ste mu to zaboravili spomenuti?«, predložila je Prudence. »Imate li nešto drugo što bi mu večeras bilo po volji?« »Donio sam dvije boce klareta '98 koji će izvrsno ići uz pileći paprikaš gospođe Hudson«, rekao je Jenkins. »Ali to nisam htio spominjati njegovu gospodstvu dok ne razgovaram s vama.« »Biti unaprijed obaviješten znači biti pripravan«, rekla je Constance i napravila grimasu. »Možemo mu mi reći. Reći ćemo da ste rekli nama.« »Hvala vam, gospođice Con.« Jenkins je izgledao kao da mu je vidljivo laknulo. »Mislim da je njegovo gospodstvo već u salonu. Poslužit ću šeri.« Sestre su izašle iz tame, prešle predvorje i prišle velikim dvokrilnim vratima koja su vodila u dnevnu sobu u stražnjem dijelu kuće. Bila je to lijepa prostorija čija je elegancija bila neznatno okrnjena izlizanim sagovima na podu od hrastovine, otrcanim pamučnim platnom na pokućstvu i masnim mrljama na teškim zavjesama od baršuna.

Veliki prozori bili su otvoreni prema širokoj terasi s niskim kamenim parapetom, koja se prostirala cijelom širinom kuće, iznad malog i urednog cvjetnjaka, koji je sada

~ 15 ~

Anna&RafaelaR

blistao od poslijepodnevnih kišnih kapi. Iza zida dopirali su prigušeni zvukovi užurbanog grada.

Lord Duncan stajao je ispred mramornog kamina, držeći prekrižene ruke na leđima.

Večernja odjeća uvijek mu je bila besprijekorna: bijeli prsluk je blistao, nabori na košulji savršeno su stajali, visoka, uštirkana kragna pridržavala mu je bradu iznad bijele kravate. Pozdravio je svoje kćeri osmijehom i laganim naklonom glave. »Dobra večer, drage moje. Pomislio sam da bih danas mogao večerati kod kuće. Da popijemo šeri na terasi? Večer je prekrasna nakon poslijepodnevne kiše.« »Da, mene je dobro oprala«, rekla je Constance i poljubila oca u obraz. Odmaknula se ustranu da ga i njezine sestre mogu pozdraviti na jednak način. »Bila sam potpuno mokra kad sam stigla u Fortnum's.« »Popile ste čaj?«, upitao je Arthur Duncan, bezazleno se smiješeći. »I jele kolače s kremom, siguran sam.« »Oh, Chas je pojela kolač s kremom«, rekla je Constance. »I Prue«, uzviknula je Chastity, »Nisam samo ja uživala.« »Pa, večeras sve tri izgledate lijepo«, primijetio je njihov otac, prilazeći otvorenom prozoru, baš u trenutku kad je batler ušao u sobu. Jenkins je upitno pogledao Constance. »Oh, u predvorju smo naletjele na Jenkinsa«, brzo je rekla. »Zabrinuo se što ti je zaboravio spomenuti da Harperovi više nemaju vina koje si naručio za večeras.« Prudence je izašla na terasu za ocem. »Predložio je klaret '98«, rekla mu je. »Uz njega će izvrsno pasati pileći paprikaš gospođe Hudson.« Bolan izraz pojavio se na otmjenom licu lorda Duncana. »Koja gnjavaža. Izvrsno bi pasao i uz St. Estephe.« Okrenuo se k Jenkinsu koji ga je slijedio noseći srebrni pladanj sa stolnom bocom i čašama. »Jenkinse, nadam se da si rekao Harperovima da nam ga dobave što prije mogu.« »Jesam, gospodine, ali nisu sigurni hoće li ga uspjeti ikad više dobaviti. Koliko sam razumio, imali su samo tu malu količinu.« Lord Duncan je uzeo čašu s pladnja. Namrštio se pogledavši kamenu vazu na parapetu zasađenu petunijama živih boja. Nastupila je kratka tišina u kojoj su svi, osim njegovog gospodstva, zadržavali dah. Tada je podigao čašu do usana i promrmljao: »Ah, dobro, nesumnjivo nam se događaju takve stvari da nas stave na kušnju. Dakle, što vi djevojke planirate večeras?« Kriza je prošla. Jenkins se vratio u kuću, a kćeri lorda Duncana su opet mogle slobodno disati. »Idemo na glazbenu večer kod Beekmanovih«, rekla je Chastity. »Nastupat će operna pjevačica.« »Pretpostavljam da nas ne želiš pratiti, oče?«, pomalo vragolasto ga je upitala Constance. »Blagi Bože, ne! Takve stvari me uopće ne zanimaju!« Ispraznio je svoju čašu. »Ne, ne, ja ću, kao i obično, u svoj klub. Odigrati malo bridža ... « Odjednom je namršteno pogledao svoje kćeri, što je ukazivalo da je još uvijek ljut zbog gubitka St. Estephea. »Ne mogu se sjetiti zbog čega se nijedna od vas još nije udala«, rekao je. »Koliko vidim, s vama je sve u redu.« »Možda je problem u potencijalnim proscima«, rekla je Constance, slatko se nasmiješivši. »Možda s njima nešto nije u redu.«

~ 16 ~

Anna&RafaelaR

Zbog nečega u njezinu osmijehu i glasu, otac se još više namrštio. Sjetio se prerane smrti lorda Douglasa Spendera. Nije se volio prisjećati neugodnih stvari, a Constance je rijetko kad pokazivala previše emocija zbog gubitka svoga zaručnika ... barem pred njim.

No bio je dovoljno pronicljiv da shvati kako ga je ovom svojom opaskom ukorila zbog njegova nepromišljena komentara.

Pročistio je grlo. »Pretpostavljam da je to vaša stvar«, zlovoljno je rekao. »Idemo unutra na večeru.« Večera je prošla bez daljnjih incidenata. Lord Duncan ispijao je klaret bez ikakvih žalbi i samo uzgred se požalio na donekle ograničen izbor sireva koji su im posluženi prije deserta. »Jenkinse, hoćete li zamoliti Cobhama da za otprilike pola sata doveze kočiju?«, upitala je Constance, ustavši od stola zajedno sa sestrama da prepuste oca njegovu portu i cigari. »Naravno, gospođice Constance.« Jenkins je natočio porto njegovu gospodstvu. »Ah, zaboravio sam vam spomenuti., Namjeravam kupiti automobil«, objavio je lord Duncan. »Dosta mi je tih konja i kočija. Iz grada do Romsey Manora automobilom ćemo stići za manje od četiri sata. Zamislite samo.« »Automobil!«, uskliknula je Prue. »Oče, ne mislite valjda ozbiljno.« »Zašto ne?«, upitao je. »Treba ići ukorak s vremenom, draga moja Prudence. Za nekoliko godina imat će ga svi.« »Ali njegova cijena ...« Glas joj je utihnuo kad je opazila zlovoljan izraz na očevu licu. »Kakve to ima veze s tobom, gospođice?« »Pa, nikakve, ama baš nikakve«, odvratila je i odmahnula rukom. »Kako bi i moglo imati?« Prošla je mimo sestara, izlazeći iz blagovaonice stisnutih usana. »On je potpuno nemoguć!«, rekla je bijesnim šapatom kad su se našle u predvorju. »Zna da nemamo novaca.« »Nisam sigurna da zna«, rekla je Chastity. »Otkako je majka umrla, niječe sve životne činjenice.« »Pa, trenutno ne možemo ništa poduzeti«, rekla je Constance. »Uvijek mu je trebalo dugo vremena da nešto stvarno učini. Zato ćemo čekati i vidjeti.« Pohitala je prema stubama. »Dođite, ne želimo propustiti opernu pjevačicu.« Prudence ju je slijedila na kat mrzovoljna lica koje se nije razvedrilo ni kad su pokupile svoje večernje ogrtače i vratile se u prizemlje gdje ih je uz otvorena vanjska vrata čekao Jenkins. Fijaker je stajao u dnu niskih stuba koje su vodile do prilazne staze.

Na stazi je stajao postariji kočijaš i dokono zviždao. »'Večer, Cobhame.« Chastity mu se nasmiješila dok joj je pomagao da se popne u kočiju. »Idemo kod Beekmanovih na Grosvenor Square.« »Dobro, gospođice Chas. 'Večer, dame.« Dodirnuo je kapu pozdravljajući Constance i Prudence dok su sjedale do Chastity. »Jeste li čuli da lord Duncan govori o nabavci automobila?«, upitala ga je Constance kad se uz škripu popeo na svoje kočijaško mjesto. »Jesam, gospođice, rekao mi je to neki dan dok sam ga vozio u klub. Mislim da neću biti dobar vozač. Prestar sam da učim nove trikove ... nemam vremena za te novotarije. Što će se dogoditi sa svim tim konjima kad više ne budu bili potrebni? Zar ćemo ih sve poslati na pašu? I ja ću završiti na paši, to je sigurno«, dodao je tiho gunđajući.

~ 17 ~

Anna&RafaelaR

»Ako to opet spomene, pokušajte ga uvjeriti da je to jako loša ideja«, rekla je Prudence.

Cobham je kimnuo i lagano udario bičem po konjskim sapima. »Automobili su skupe stvari.« Kuća Beekmanovih na Grosvenor Squareu bila je blistavo osvijetljena i iznutra i izvana. Lakaj je stajao na prilaznom putu usmjeravajući promet, a trojica slugu su držali svjetiljke i osvjetljavali gostima put do kuće. »Ah, jesu li to časne gospođice Duncan? «, začule su poznati tihi glas sa stuba iza sebe dok su se uspinjale. »Zadovoljstvo mi je sresti vas opet.« Constance se prva okrenula i prva shvatila da je na pozdrav reagirala s većim veseljem od uobičajenoga. Sakrila ga je ispod hladnog osmijeha i laganog naklona glave. »Gospodine Ensore. Drago mi je.« Svoje neuobičajeno oduševljenje usmjerila je na njegovu sestru pokraj njega.'» Letitia, izgledaš prekrasno. Tako elegantna haljina. Je li to Paquin? 3 Taj zlatni opšav izgleda kao da je njezin. Nismo te vidjele nekoliko tjedana, Jesi li bila na ladanju?« »O, da, Bertie je inzistirao da dovezemo Pamelu iz Kenta. Provela je nekoliko tjedana na ladanju, ali joj je brzo dojadilo. Djeca su takva.« Ledi Graham se nježno osmjehnula. »Njezina guvernanta se pretrgnula da je nečim zaokupi.« Constance je suosjećajno kimnula, ali nije mogla prikriti prezirno podizanje obrva koje je uvijek odavalo njezine prave osjećaje. To je bila njezina nesvjesna reakcija koju je naslijedila od majke.

S naporom se nasmiješila da ublaži izdajničke obrve i nastavila se uspinjati stubama. »Mogu li vam pomoći s ogrtačem, gospođice Duncan?« Iza nje se u veličanstvenom predvorju sa stupovima pojavio Max Ensor i naizgled urođenom samouvjerenošću ispružio ruke da joj oko vrata otkopča svileni ogrtač. »Hvala vam.« Zaprepastila se. Muškarci joj obično nisu radili takve stvari ukoliko ih ne bi zamolila. Vidjela je da se Letitia upustila u živahan razgovor s Prudence i Chastity i da joj očito ne treba bratovljeva pratnja.

Max se nasmiješio i prebacio ogrtač preko ruke te se okrenuo da nađe slugu koji će ga preuzeti. »Imam osjećaj da ne odobravate neposluh moje nećakinje«, primijetio je kad je skinuo svoj ogrtač za operu od crne svile s grimiznom svilenom podstavom koja se živo isticala naspram njegove crnobijele večernje odjeće. »Moje nesretne obrve«, rekla je uz posprdan zdah, na što se on nasmijao. »Čini se da su prilično rječite.« Slegnula je ramenima. »Imam čvrst stav o obrazovanju žena. Ne vidim razlog zbog kojega se od djevojčica ne očekuje da se školuju jednako kao i dječaci.« Dok je govorila, zamijetila je neki sjaj u njegovim očima koji ju je potpuno dekoncentrirao. Zar joj se smijao? Izrugivao se njezinu mišljenju?

Osjetila je kako se kostriješi i nastavila s natruhom osornosti u glasu: »Mogu samo pretpostaviti da vaša nećakinja ima lošu guvernantu. Ili je nesposobna da svoje lekcije učini zanimljivima ili je nesposobna da natjera svoju štićenicu da obrati pažnju.« 3 Jeanne Paquin, francuska modna kreatorica na prijelazu iz 19. u 20. stoljeće

~ 18 ~

Anna&RafaelaR

»Bojim se da je greška u Pamelinoj majci«, rekao je Max. Iako mu je u očima još uvijek ostao onaj podsmijeh, glas mu je bio posve ozbiljan. Ponudio joj je svoju ruku dok su se uspinjali širokim stubištem koje je vodilo na gornju galeriju odakle je dopirao Chopinov valcer. »Ne dopušta da se djetetu nametne bilo kakva disciplina ili rad. Ono što Pammy ne voli, Pammy ne mora raditi.« Constance ga je pogledala. Usne su mu sada bile ironično iskrivljene, veseli sjaj u očima zamijenio je kritički izraz. »Nije vas briga za vašu nećakinju?« »O, da, jako me je briga. Nije njezina greška što je toliko razmažena. No ona ima tek šest godina pa se nadam da će to prerasti.« Govorio je s određenom sigurnošću, kao da govori iz vlastita iskustva. Njezin neprijateljski stav je ustupio mjesto znatiželji. »Imate li vlastite djece, gospodine Ensore?« Žestoko je odmahnuo glavom, kao da je pitanje potpuno apsurdno. »Ne, gospođice Duncan, nemam čak ni suprugu.« »Shvaćam.« Koliko mu je godina, pitala se. Brzo ga je odmjerila od glave do pete dok su stajali na ulazu u veliki i blistavo osvijetljeni salon, čekajući da ih najavi batler.

Izgledao je kao da je u kasnim tridesetima, možda ranim četrdesetima. Ovako ili onako, malo prestar za započinjanje karijere u Parlamentu, i svakako u dobi kad bi kod kuće trebao imati ženu i punu dječju sobu. Možda je jednom imao suprugu ili neku veliku strasnu i zabranjenu vezu koja je završila razočaranjem i katastrofom. Odbacila je ovu pomisao kao romantičnu glupost. U pravilu se nije bavila takvim razmišljanjima. »Časna gospođica Duncan... Gospodin časni zastupnik Max Ensor«, najavio ih je batler.

Krenuli su naprijed da pozdrave domaćicu koja je oštrim pogledom odmjerila Maxa Ensora. Imala je dvije kćeri za udaju pa je svaki novopridošli muškarac bio potencijalni materijal za muža. Constance, koja je zbog toga što nije bila udana predstavljala moguću suparnicu, samo je kimnula glavom. Potom je umješnom lakoćom počela ispitivati Maxa.

Constance je jako dobro poznavala taktiku Arabelle Beekman, pa se uljudno nasmiješila i krenula dalje da pozdravi prijatelje i poznanike. Uzela je čašu šampanjca s pladnja u prolazu, potom se zatekla kako promatra Maxa Ensora. Na njezino zaprepaštenje, uspio se za pet minuta iskobeljati iz unakrsnog ispitivanja domaćice. To je u ovim okolnostima bilo nešto za pamćenje.

Zastao je, ogledao se naokolo i krenuo prema Constance. Posramljena što je vjerojatno opazio njezin zainteresirani pogled, okrenula se i obratila mršavom mladiću koji je, najvjerojatnije zbog problematična tena i neodlučna ponašanja, stajao sam sa 'strane. »Osjećam se kao da sam bio podvrgnut ispitivanju inkvizicije«, izjavio je Max Ensor kad joj se približio. »Oh,popili ste šampanjac.« Uzeo je njezinu čašu i sa smiješkom je dodao mladiću. »Znaš, uvijek se moraš pobrinuti da tvoja družbenica ima sve što joj treba. Donesi gospođici Duncan još jednu čašu šampanjca.« Constance se htjela usprotiviti, ali je mladić promucao ispriku i gotovo otrčao s njezinom čašom. »Ne treba mi još jedna čaša«, rekla je, ne trudeći se sakriti ljutnju. »Oh, gluposti«, nehajno je rekao. »Naravno da vam treba. U ostalom, kako sam vas inače mogao spasiti od tog mladića?« »Nije vam sinulo da možda nisam željela biti spašena?«, zajedljivo je rekla.

U nevjerici je podigao svoje crne obrve. »Oh, dajte, gospođice Duncan.«

~ 19 ~

Anna&RafaelaR

Usprkos tome što se zaista razljutila, nije mogla drugo, a da ne prasne u smijeh. »Siroti dečko je toliko sramežljiv da je bilo samari tansko djelo uvući ga u razgovor.

Znate li da vas je Arabella Beekman odmjeravala kao potencijalnog zeta?« »I mislio sam da bi nešto takvo moglo biti na stvari.« »I jeste li na tržištu?«, upitala ga je prije negoli se uspjela suzdržati.

Uzeo je dvije čaše šampanjca s pladnja koji je nosio lakaj i dodao joj jednu.

Krajičkom oka opazio je mršavog mladića. Mladić je u neprilici zastao nekoliko metara od njih, držeći punu čašu u ruci. »Nikad nisam previše razmišljao o tome«, napokon je odvratio. »Jeste li vi na tržištu, gospođice Duncan?« »Pretpostavljam da jedno drsko pitanje zaslužuje drugo«, odgovorila je nakon trenutka oklijevanja. »A jedan iskren odgovor zaslužuje drugi.« Promatrao ju je iznad ruba svoje čaše sa šampanjcem.

Imao je pravo. Sama je budalasto započela ovaj razgovor i morala ga je dovršiti. Nije mogla podnijeti da se nastavi ova potencijalno bolna tema. Zato je nehajno rekla: »Recimo to ovako, gospodine Ensore. Ja ne tražim muža, ali nemam ništa protiv te ideje.« »Ah.« Polako je kimnuo. »I vaše sestre imaju isto mišljenje?« »Ne bih htjela govoriti u njihovo ime«, odvratila je. »Ne ... to je pohvalno. Doduše, neobično me je iznenadilo što tri lijepe sestre ...« Nije dovršio rečenicu, kao da je bio svjestan da bi mogao reći nešto uvredljivo. Sinulo mu je da bi ova čitateljica pamfleta The Mayfair Lady mogla dijeliti isto političko mišljenje s pamfletom.

Constance je otpila gutljaj šampanjca. »Mislili ste reći da su tri sestre zadovoljne izgledima da će budućnost provesti bez muževa.« Glas joj je bio savršeno miran i ravnodušan, iako se u njoj sve uskomešalo zbog mogućeg verbalnog okršaja. Ovo je bilo mnogo sigurnije tlo. »Ostati usidjelica općenito nije poželjan cilj među ženama vaših godina.« Slegnuo je ramenima, naoko nehajno, iako je bio veoma znatiželjan što bi sve mogao doznati o stavovima Constance Duncan. »Žene nisu sposobne da bi se mogle same uzdržavati.

Dapače, rekao bih da je veoma neprimjereno da to čine.« Usprkos tome što je uživala u izazovnom razgovoru, ostala je bez daha. Sve te pompozne i arogantne muške izjave pune predrasuda. Potpuno zadrte, koje uopće ne uzimaju u obzir da bi moglo postojati i neko drugo mišljenje. Zurila je u njega. »Neprimjereno?«, upitala je, ne mogavši se više pretvarati da je dobro raspoložena. »Pa, da.« Činilo se da nije primijetio njezin gnjev. »Žene nisu obrazovane da bi se bavile financijskim ili nekim drugim poslovima. I tako i treba biti. Rad treba biti podijeljen. Muškarci brinu o poslovnoj strani života, a žene su najprikladnije da se bave kućom, djecom i ...« Nasmijao se. »Da se zabavljaju, naravno.« »I da tetoše muževe ... da ih čekaju spremne, da im ispunjavaju svaku želju, naravno«, rekla je s opasnim sjajem u očima. »Posve je razumljivo da muškarac očekuje malo ugađanja u zamjenu za zaštitu i sav onaj komfor koji žene smatraju nužnim.«

~ 20 ~

Anna&RafaelaR

Ovaj muškarac je prešao sve granice. Nije bio vrijedan da se sukobi s njim. »Mislim da će započeti glazba«, izjavila je. »Vidim da vam sestra maše. Pretpostavljam da bi htjela imati vašu zaštitu dok se budu izvodile arije.« Opazio je onaj sjaj u tamnozelenim očima i odjednom imao osjećaj da se nalazi u kavezu s tigrom. Možda je ipak malo pretjerao. »Vidrm da ne dijelimo isto mišljenje«, rekao je uz popustljiv osmijeh. »Veoma pronicljivo od vas, gospodine Ensore. Ispričajte me, moram naći svoje sestre.« Udaljila se u vrtlogu krem svilenog šifona, njezina tamna riđa kosa izgledala je tako zamamno, ali i poput vatre koju je upravo upalio.

Ovo je definitivno žena s kojom treba oprezno postupati. Zamišljeno je napućio usne, a zatim se pokorio sestrinu pozivu.

~ 21 ~

Anna&RafaelaR

3.poglavlje

Constance je ključala tijekom cijele izvedbe pjevačice, ne obraćajući pažnju na veličanstveni glas sopranistice koja je savršeno izvela svaki visoki ton. Njezine sestre koje su sjedile pokraj nje bile su u cijelosti svjesne njezine rastresenosti. Prudence ju je brzo iskosa pogledala i opazila da su joj ruke veoma čvrsto stisnute u krilu.

Na kraju izvedbe Constance je ostala sjediti na maloj pozlaćenoj stolici, sve dok je Chastitty nije gurnula. »Con? Con, gotovo je.« »Oh.« Trepnula je i pogledala oko sebe kao da se probudila iz dubokog sna. »Bilo je prekrasno, zar ne?« »Otkud ti znaš?«, upitala ju je Prudence. »Nisi čula ni jedan jedini ton.« »Naravno da jesam.« Pokupila je svoju večernju torbicu i osovila se na noge. »No dosta mi je za večeras. Idemo se pozdraviti.« »Con, jesi li dobro?«, zabrinuto ju je upitala Prudence. »Boli me glava«, odvratila je. »Nije strašno, ali jedva čekam da legnem. Arabella je pokraj vrata. Idemo se oprostiti dok ostali ne navale na nju.« Brzo je krenula naprijed da stigne do domaćice prije ostalih gostiju.

Prudence je razmijenila pogled s Chastity i krenula za starijom sestrom. »Zar odmah odlaziš, draga moja Constance?«, uskliknula je Arabella. »Večera je poslužena u žutom salonu.« »Imam laganu glavobolju.« Vrhom prsta dodirnula je čelo da naglasi rečeno i nasmiješila se nadajući se da djeluje uvjerljivo izmučeno, iako se osjećala neizmjerno zdravo. Bijes joj je ulijevao veliku energiju. »Večer je bila prekrasan, Arabella.« »Nije li pjevačica veličanstvena, potpuno čarobna? Tako uzvišen glas ... jednostavno uzvišen. Prava sam sretnica što sam je mogla uhvatiti.« Kao leptira u mrežu, pomislila je Constance, ali se smiješeći složila.

Krenule su prema vratima galerije da se spuste stubištem na svježi zrak i umaknu. »Cospođice Duncan, gospođice Prudence, gospođice Chastity ... tako brzo odlazite?« Max Ensor se probijao kroz gomilu ljudi prema njima. »Dopustite da vam pozovem kočiju.« »Nema potrebe, gospodine Ensore. Pozvat će je jedan od lakaja.« Constance mu je pružila ruku u rukavici. »Želim vam laku noć.« »Dame, barem mi dopustite da vam donesem ogrtače«, usprotivio se i pojačao stisak na njezinim prstima u svilenoj rukavici. Ispustio ih je kad je njihova vlasnica naglo trznula ruku. »Nema potrebe, uvjeravam vas«, odlučno je rekla. »Znam da se veselite vašoj večeri.« »Ako to znate, onda znate više od mene«, rekao je. »Nikad mi nije bilo manje stalo do večere.« »Oh.« Constance je ušutjela, zatim odlučno ponovila: »Pa, želim vam laku noć.« Okrenula se i uputila prema vrhu vanjskog stubišta. »Vjerujem da vas mogu posjetiti, dame?«, rekao je, obraćajući se Prudence, budući da se nije htio obratiti Constanceinim leđima koja su odmicala.

~ 22 ~

Anna&RafaelaR

»Naravno«, rekla je Prudence. »Posjete primamo srijedom od tri sata. Bit će nam drago ako dođete.« Pružila mu je ruku i pomalo ga sumnjičavo pogledala prije nego što je krenula za svojim sestrama. »Dakle, što je to bilo?«, upitala je Prudence dok su stajale u dnu stuba i čekale Cobhama. »Koje to?« Constance je usredotočeno promatrala ulicu. ' »Dobro ti znaš koje. Zašto si se onako ledeno ponašala prema Maxu Ensoru?« »Nisam. Jedva sam ga upoznala i naravno da se nisam mogla prema njemu odnositi kao prema bliskom prijatelju.« Pogledala je svoje sestre i opazila njihove skeptične poglede. »Ako baš morate znati, on je najarogantniji, najpompozniji i najgluplji muškarac s kojim sam imala nesreću razgovarati.« »O, ovo zvuči zanimljivo!«, rekla je Chastity. »Što ti je rekao?« Constance nije odgovorila dok se nisu smjestile u kočiji, a tada je sestrama jezgrovito prepričala svoj razgovor s gospodinom časnim zastupnikom u Parlamentu Maxom Ensorom. »Majka bi veoma brzo završila s njim«, primijetila je Chastity uz hihot. »Malo ćemo se zabaviti s njim ako nam dođe u posjet«, rekla je Prudence, očiju blistavih od uličnih svjetiljaka. »Zaskočit ćemo ga.« »Nisi ga pozvala, zar ne?«, upitala ju je Constance. »Sam je pitao može li doći.« Constance je napravila grimasu, a zatim rekla: »Pa, ukoliko dođe, neće naići na oduševljeni doček.« »Oh, ja mislim da bismo ga trebale pokušati preobratiti«, rekla je Chastity. »Majka bi to učinila.« »Mislim da nije vrijedan truda«, odvratila je Constance. »Čak ni majka nije tratila vrijeme na izgubljene slučajeve.« »On je član Parlamenta«, istaknula je Prudence. »Pomisli samo koliko bi mogao biti koristan da se preobrati.« Dok je Constance promatrala sestre, počelo joj je svitati. »U pravu si«, polako je rekla. »Gospodin časni zastupnik iz Southwolda će otkriti da u londonskom društvu ima nekih žena koje se ne uklapaju u njegov stereotip. Možda svrati ove srijede.« »Glava te ne boli zapravo, zar ne?«, upitala ju je Chastity. »Ta se glavobolja zvala Max Ensor«, odvratila je Constance. »Sad je nekim čudom jednostavno nestala.« »Izvrsno«, rekla je Chastity. »Jer moramo izraditi oglas za Posredovanje i provjeriti konačni izgled izdanja za naredni mjesec. Sutra ujutro moram ga odnijeti u tiskaru.« »Napravit ćemo to prije spavanja.« Fijaker se zaustavio ispred kuće na Manchester Sqaureu i Jenkins je otvorio vrata prije negoli je Constance stigla izvaditi ključ. »Sigurno ste nas vidjeli kako dolazimo«, rekla je. »Čekao sam vas, gospođice Con.« »Je li lord Duncan kod kuće?« Prudence je skinula rukavice kad je ušla u predvorje. »Nije, gospođice Prue. Otišao je u svoj klub. Rekao je da nema potrebe da ga čekam.« Sestre su kimnule. Nije bilo neuobičajeno da se njihov otac vraća kući u sitne jutarnje sate, ponekad čak i nakon svanuća. Gdje je provodio noći, nisu kanile istraživati.

~ 23 ~

Anna&RafaelaR

»Jeste li provele ugodnu večer?« Jenkins je zatvorio teška ulazna vrata. »Jesmo, hvala«, odgovorila je Prudence i brzo se nacerila sestrama. »Barem Chas i ja jesmo. Nisam sigurna za Con. Laku noć, Jenkinse.« »Laku noć, gospođice Prue.« Promatrao ih je dok su se uspinjale na kat, a zatim je ugasio sva svjetla osim male svjetiljke na konzolnom stoliću i otišao u svoje odaje u podrumu.

Mala kvadratna prostorija na drugom katu pro:čelja zgrade bila je privatni osobni salon ledi Duncan, a sada su je koristile samo sestre. U njemu je vladala ugodno otrcana atmosfera. Namještaj je bio star, boje na tapeciranim dijelovima i zavjesama izblijedjele od pranja i mnogih godina sunčeva svjetla. No na svakoj površini, između natrpanih knjiga, časopisa i materijala za šivanje, nalazile su se vaze sa svježim cvijećem. Kao i obično, na komodi je stajala posuda s mlijekom, spremna za zagrijavanje na maloj plinskoj peći. »Večeras imamo sendviče sa šunkom, a gospođa Hudson nam je opet napravila svoje slasne makrone«, zadovoljno je objavila Chastity, zavirivši pod platnenu krpu na pladnju pokraj mlijeka. »Dok se mlijeko zagrije, mi ćemo pregledati koncept stranica.

Mislim da sam ih stavila na pisaći stol.« Prekapala je po hrpama papira kojima je bio zatrpan stol. »Ah, evo ih.« Constance je prebacila svoj ogrtač preko kauča i posjela se na njegov široki naslon za ruke. Uzela je papire koje joj je dodala sestra i pregledavala ih. »Znate što bi bilo zabavno ...« »Ne«, odgovorila je Prudence. »Zašto ne bismo napisale osvrt na večerašnju izvedbu? Tamo je bilo ... koliko?

Manje od stotinu ljudi; Nije neki grandiozan događaj, ali su tamo bili svi koji nešto znače u visokim krugovima, a koliko sam mogla vidjeti, jedini pridošlica bio je Max Ensor. A budući da je Letitiin brat i član Parlamenta, nije neki anonimac.« Zahihotala se. »Time bismo zaista podigle prašinu. Članak bi trebao potpisati gost. Možete li zamisliti kakva će biti nagađanja tko ga je napisao?« »Izazvat će velik publicitet«, rekla je Prudence, ugasivši plamenik ispod mlijeka. »Detalje s privatne zabave mnogo je teže dobiti od onih s vjenčanja ili ... recimo, velikog bala. N a takvima je ionako sva sila novinara i onih koji ulaze bez pozivnica. No večeras je bilo posve drukčije.« »Ljudi će se tući za primjerak pamfleta«, rekla je Chastity. »Mislim da bismo morale naručiti dvostruko veću tiražu. Tko će napisati članak?« »Ja ću«, izjavila je Constance. Na usnama joj je zaigrao tajanstveni osmijeh. »Već sam ga uobličila u glavi.« »Nisam sigurna da ćeš biti precizna što se tiče arija«, primijetila je Prudence. »Uopće ih nisi slušala.« Constance je odmahnula rukom. »Ionako ću ih samo spomenuti, a one ionako ne zanimaju ljude. Navest ću intimnije detalje, one koje može znati samo netko tko je bio tamo.« Chastity ju je zamišljeno pogledala. »Skrivaš nešto u rukavu?« »Možda«, složila se starija sestra i opet se nasmiješila. »Bacimo se na oglas za agenciju Posredovanje.« »Chas, hoćeš li malo čokolade u mlijeku?« Prudence je odlomila komad čokolade. »Da, molim.«

~ 24 ~

Anna&RafaelaR

»Kako vas dvije možete piti tu odurnu stvar?«, rekla je Constance. »Ja ću umjesto toga konjak.« »Svakome svoje.« Prudence je spustila dva komada čokolade u posudu i promiješala kuhačom. Nekoliko minuta kasnije donijela je dvije široke šalice napunjene tamnom, mirisnom tekućinom do Chastity koja je na kauču raširila listove gusto ispisanih papira.

Constance je natočila malo konjaka u čašu, uzela sendvič sa šunkom i odnijela pladanj do kauča, držeći sendvič u ustima. Odložila je pladanj na niski stolić pokraj kauča i zamišljeno žvakala sendvič. »Zašto za oglas ne bismo stavile veliki naslov? Tik ispod naziva pamfleta. Tako bismo privukle najveću pažnju.« Chastity je izvadila novi list papira i naoštrila olovku. »Što ćemo napisati?« »Jesie li usamljeni? Žudite za društvom? Provodite li duge večeri sami sa svojim mislima?«, započela je Prudence, uzimajući sendvič. »Ne možete naći odgovarajuću srodnu dušu...« »Potrebno vam je Posredovanje«, nastavila je Constance. »Usluga agencije Posredovanje pomoći će vam da pronađete odgovarajuću srodnu dušu.

Garantiramo diskreciju, garantiramo sigurnost. Na sve upite osobno odgovaramo.

Pošaljite nam svoje ...« »Nemoj tako brzo«, protestirala je Chastity. »Pokušavam to zapisati.« Zastala je da otpije malo vruće čokolade.

Njezine su sestre strpljivo čekale da opet uhvati olovku. »U redu. Pošaljite nam svoje...« Radoznalo ih je pogledala. »Što svoje? Zahtjeve. Ne, to ne zvuči dobro.« »Želje?«, sugerirala je Prudence, namjestivši bolje naočale na nosu.

Constance je navalila na sendvič. »Prue, ne oglašavamo bordel.« Prudence se nacerila. »Pretpostavljam da zvuči malo sumnjivo.« »A da napišemo nešto zaista iskreno? Pošaljite nam svoj kratak opis i opis osobe koju biste htjeli upoznati. Mi ćemo obaviti ostalo.« Chastity je sumanuto pisala dok je govorila. »Bravo, Chas. Savršeno je.« Constance je zapljeskala. »A sada nam treba adresa.« »Zašto ne zamolimo Jenkinsa da njegova sestra prima poštu? Ima trgovinu u Kensingtonu, a znam da drži poste restante za ljude u susjedstvu koji zbog nekih razloga nemaju vlastitu adresu. Poštu ćemo lako donositi od nje.« Prudence je donijela košaricu smakronima. »Napokon, Jenkins je na našoj strani i slaže se s ovime što radimo.« »Jednako kao što je bio i na majčinoj.« Chastity je uzela makron i uz zadovoljan uzdah zagrizla u njegovu mekanu unutrašnjost. »Obavljao je za nju poslove za The Mayfair Lady kad mi nismo mogle.« »Idem odmah dolje da ga pitam. Još nije otišao na spavanje.« Constance je prišla vratima. »Tako ćemo sve završiti već večeras.« Udobno smješten u smočnici s vrčem piva, Jenkins je sa svojom uobičajenom hladnokrvnošću saslušao zahtjev, »Siguran sam da će se moja sestra složiti, gospođice Con«, rekao je kad je završila s obrazlaganjem. »Vidjet ću je u nedjelju navečer, kao i obično. Tada ću joj objasniti situaciju. Sigurno vam treba njezina adresa.« Izvadio je list papira iz komode i svojim pedantnim rukopisom zapisao adresu. »Izvrsno, Jenkinse«, srdačno je rekla Constance i uzela papir. »Puno vam hvala.« »Nema problema, gospođice Con.« Constance se nasmiješila, zaželjela mu laku noć i pohitala gore u salon. »To je sređeno«, rekla je, zatvarajući vrata salona za sobom.

~ 25 ~

Anna&RafaelaR

»Je li mislio da je zahtjev čudan?«, upitala je Chastity. »Nije. Naviknut je na ekscentričnosti ove obitelji«, odvratila je Constance uz cerek. »Ovo je adresa.« Dodala im je komad papira. »A sada idem napisati članak o večerašnjoj priredbi dok vas dvije pregledate prijelom pamfleta.« Sjela je za pisaći stol, odgurnula ustranu hrpe papira i uzela pero.

Njezine sestre su se zajedno posvetile svome zadatku dok je ona iza njih pisala. Ovo je bila uobičajena podjela posla, budući da je Constance, kao najrječitija spisateljica od njih tri, pisala većinu članaka. »Imam ideju«, odjednom je rekla Chastity. »Nešto u istome stilu. Zašto ne bismo otvorile osobnu kolumnu ... znate, ako netko ima nekakav problem, da ga napiše i zatraži savjet. Mi objavimo pismo i damo savjet.« Constance je podigla glavu. »Ne vidim sebe kao savjetodavku«, rekla je. »Imam problema i u sređivanju vlastita života.« »Zato što ti treba cijela vječnost da se na nešto odlučiš«, rekla je Prudence. »Ti uvijek vidiš. dvije strane svakog problema, a zatim i još nekoliko nebitnih aspekata.« »Istina je«, složila se Constance i tobože uzdahnula. »Barem dok ne donesem konačnu odluku. A tada sam nepokolebljiva kao večernja zvijezda.« »I to je istina«, složila se Prudence. »Ni ja nisam dobra u dijeljenju savjeta, jer većinu vremena uopće ne znam zbog čega se ljudi brinu. Mislim da bi Chas trebala voditi tu kolumnu, ona je veoma intuitivna.« »Voljela bih«, rekla je Chastity. »A za početak ću samo izmisliti neki problem. Pisma će biti potpisana inicijalima, tako da se ljudi osjećaju sigurnima kad svoje probleme iznose u javnost.« Žvakala je vrh svoje olovke. »Kakvu vrstu problema?« »Ljubav je uvijek najbolja tema«, sugerirala je Constance. »Rastrgana između dviju ljubavi, što kažeš na to?« Bugačicom je osušila papir i ponovno pročitala tri odlomka koja je napisala. »Eto, mislim da će ovo biti dovoljno. Što mislite?« Odnijela je papir do kauča, uzela svoju čašu i pijuckala, promatrajući reakciju svojih sestara.

Chastity se skoro zagrcnula od smijeha. »Con, ovo je skandalozno.« Počela je čitati naglas. »'Večeras je gospodin časni zastupnik Max Ensor, novoizabrani član Parlamenta iz okruga Southwold u Essexu imao svoj društveni debi na izvrsnoj glazbenoj soareji koju je priredila ledi Arabella Beekman u svom prekrasnom domu na Grosvenor Squareu. Gospodin Ensor je brat ledi Graham iz Albermarle Streeta 7. Gospodin časni zastupnik privukao je više pogleda kao poželjni pridošlica u društvo, a viđeno je i nekoliko zabrinutih mama kako spletkare u nastojanjima da ga upoznaju sa svojim kćerima. Ne zna se je li gospodin Ensor poklonik opere, ali je večeras svakako stekao svoje vlastite poklonice.'« Prudence je tiho zazviždala. »Objava rata, Con?« Constance se nacerila. »Mogla bi biti.« »Pa, ovo je nečuveno«, rekla je Prudence, hihoćući se. »Uopće se ne govori o soareji.« »Oh, govori se u nastavku«, rekla je Chastity. »Opisi, veliko hvaljenje pjevačice, mala kritika Gluckove arije ... znači, Con, ipak si slušala ... i jedan lijepi mali trač o Glynis Fanshaw i njezinu novom pratitelju.« Podigla je pogled. »Je li Glynis stvarno pratio onaj stari razvratnik Jack Davidson? Ona je uistinu potonula na dno.« »Ja to nisam napisala«,

~ 26 ~

Anna&RafaelaR

rekla je Constance. »Nisi, a pretpostavljam da to nisi ni sugerirala.« Chastity je odmahnula glavom. »Ovo će sasvim sigurno zabaviti ljude.« »Pa to nam je i namjera. Gdje ćemo ovo umetnuti?« »Na zadnju stranicu. Te lagane stvari ostavit ćemo za kraj, nadajući se da će čitatelje privući Conini ozbiljni članci dok ne dođu do šećera na kraju.« »Na principu kruha i maslaca prije kolača«, naglas je razmišljala Prudence. »Kako ide pismo o problemu?« »Nastojim da bude jednostavno«, odgovorila je Chastity, »ali kome bi trebali pisati?

Draga, tko?« »Nekoj osobi koja nalikuje na baku«, rekla je Prudence. »Koja miriše na paprenjake i uštirkane pregače.« »Teti Mabel«, brzo je rekla Constance. »Ne, nemojte se smijati«, usprotivila se. »To je jako dobro ime koje asocira na stabilnost i mudrost, na sve ugodne stvari u kući najdraže tete. Nitko ne može zamisliti da bi ga teta Mabel ikada ostavila na cjedilu.« »Dakle, neka bude teta Mabel«, rekla je Chastity. »Pročitat ću vam pismo. 'Draga teto Mabel...'« Ušutjela je kad se začulo kucanje na vratima. Oglasio se lord Duncan: »Djevojke, jeste li budne?« Constance je pokupila papire sa stola i tutnula ih iza jastučića. »Da, još smo budne«, odvratila je. »Uđi, oče.« Lord Duncan je ušao u salon. U ruci je držao svoj crni svileni šešir, kravata mu je stajala nakrivo. Pogled mu je bio dobrohotan, ali mutan. »Ugledao sam svjetlo ispod vrata dok sam prolazio«, rekao je. Naslonio se na vrata dok je pogledom prelazio po salonu. »Vaša majka je voljela ovu sobu.« Namrštio se. »Izgleda veoma otrcano. Zašto ne promijenite zavjese, a i nove navlake za jastučiće bi poboljšali njezin izgled.« »Htjele bismo je zadržati onakvu kakva je bila dok je majka bila živa«, rekla je Constance, mirnim i razboritim glasom.

Kimnuo je i nakašljao se u ruku. »Oh, shvaćam. Naravno ... naravno. Lijepo od vas.

Jeste li se dobro provele?« »Jesmo, bilo je izvrsno. Pjevačica je bila veličanstvena«, rekla je Prudence. »Upravo smo čavrljale o tome pijući toplu čokoladu prije odlaska na spavanje.« »Blagi Bože! Nećete valjda utapati osjećaje u tom napitku za bolesnike?«, rekao je.

Pogledao je čašu s konjakom koju je Constance još uvijek držala. Kimnuo je s odobravanjem i rekao: »Barem jedna od vas zna cijeniti dobre stvari u životu.« »Ja mislim da čokolada spada među najbolje stvari u mom životu«, smiješeći se rekla je Chastity.

Odmahnuo je glavom. »Takvo se svetogrđe i može očekivati u kući punoj žena.« Pogled mu je odjednom zapeo za pamflet koji je pao na pod. »Blagi Bože! Što to sramotno smeće radi ovdje?« Krenuo je naprijed i sagnuo se da podigne pali primjerak pamfleta The Mayfair Lady. »Jedan primjerak je večeras bio i u klubu. Nitko ne zna kako je dospio tamo.. Podigao ga je palcem i kažiprstom kao da bi mogao biti zaražen. »Nezamislivo mi je da se može pronaći u klubovima namijenjenim samo gospodi«, ozbiljno je primijetila Constance. »Ali sada su to mnogo važnije novine nego prije.« »Vaša majka ih je znala čitati«, rekao je lord Duncan, napravivši grimasu. »Pokušavao sam joj zabraniti ... sve te gluposti o ženskim pravima.« Slegnuo je ramenima. »Braniti vašoj majci nešto što ju je oduševljavalo bio je, u najmanju ruku, uzaludan trud. Mislim da ni vama ne mogu zabraniti. Oh, dakle ...« Opet je slegnuo ramenima, kao da ga to spoznaja nimalo ne uznemiruje. »Želim vam laku noć.

~ 27 ~

Anna&RafaelaR

Nemojte dokasna ostati budne. Potreban vam je san da budete lijepe ako kanite ...« Vrata su se zatvorila i presjekla preostali dio rečenice. »Uhvatiti muževe«, jednoglasno su dovršile sve tri. »Čovjek bi pomislio da će mu dojaditi stalno ista pjesma«, rekla je Constance. »Pa, bio to san radi ljepote ili ne, ja sam spremna za krevet.« Izvukla je papire iza jastučića. »Hvala nebesima što je prije pokucao. Nisam ga čula da se uspinje stubama.« Prudence je zijevnula. »Mislim da smo dovoljno napravile za večeras. I ja sam spremna za spavanje.« Uzela je sestri papire i zaključala ih u pisaći stol »Priznajem da sam veoma zaintrigirana kako će ljudi prihvatiti ovo izdanje. Mislim da bi moglo značajno povećati tiražu.« »Kad smo već kod zaintrigiranosti, zanima me kako je primjerak dospio u Brooks?«, upitala je Chastity, odnoseći prljave šalice na pladnju. »Imate li kakvu ideju?« »Oh, mislim da je tvoj lord Lucan slučajno otkrio primjerak u džepu svog ogrtača«, veselo je rekla Constance. »Išao je u Brooks jučer ujutro kad sam naletjela na njega u Hatchardsu. 4 Malo smo pročavrljali. Ogrtač mu je bio prebačen preko ramena, a on se veoma uživio u razgovor i mahao rukama tako da mu je ogrtač pao na pod, a ja sam ga podigla i - voila. Pogodila sam da će ga ostaviti u garderobi u Brooksu, a da niti ne zna što je to. Nije baš previše bistar.« »Jadničak. Ima jako dobru narav«, dobrodušno je rekla Chastity. »Da, baš je dobrica. Kao i ti.« Constance ju je poljubila u obraz, pridržavajući vrata sestrama. »Prue i ja ćemo slijediti tvoj primjer.« »I ja mogu biti opaka«, rekla je Chastity uz natruhu ljutnje. »Opaka kao i svi, u određenim okolnostima.« Njezine sestre su se nasmijale, potapšale je po ruci i otišle na spavanje.

4 Najstarija knjižara u Velikoj Britaniji

~ 28 ~

Anna&RafaelaR

4.poglavlje

»Što da napravimo s tim sufražetkinjama?«, upitao je premijer, sjedeći zavaljen u veliki kožnati naslonjač u salonu za članove Donjeg doma Parlamenta. Sir Henry Campbell-Bannerman je uvijek izgledao zaposleno i zabrinuto, što nimalo nije ublažavala velika čaša konjaka pred njim i debela cigara koju je, s očitim zadovoljstvom, pušio nakon ručka. »Sad je ona Pankhurstica u Londonu osnovala Ženski socijalni i politički savez. Dok su bile u Manchesteru barem smo ih mogli ignorirati.« Kritički je promatrao pepeo na vrhu cigare. »A sada možemo očekivati peticije i delegacije i bučne mitinge točno pred svojim pragom.« »Politika popuštanja«, predložio je jedan od sudionika. »Ništa nećemo postići ako ih izazovemo. Obećat ćemo im osnivanje odbora, ali ne moramo učiniti ništa.« Max Ensor se nagnuo preko površine sjajnog stola oko kojega su stajali naslonjači četvorice muškaraca koji su probavljali veoma probran ručak uz jednako probran konjak. Gurnuo je primjerak pamfleta The Mayfair Lady prema premijeru i pokazao crno uokvireni naslov: HOĆE LI LIBERALNA VLADA DATI PRAVO GLASA ŽENAMA KOJE PLAĆAJU POREZ? »Izgleda da je to posebno osjetljiv problem. Možemo objaviti da smo osnovali odbor koji će utvrditi koliko u zemlji ima žena koje plaćaju porez i obroke kredita. To će ih malo ušutkati, barem neko vrijeme.« Sir Henry je uzeo novine. »Jedan primjerak ovoga našao je put do vladinog kabineta«, rekao je. »Kako je, dovraga, dospio ondje? Pitao sam sve osoblje, ali nitko neće priznati.« »Ima ih posvuda ... još malo pa će u njih zamatati ribu s krumpirićima.« Jedan od četvorice se zlurado nasmijao, posežući za svojom čašom na stolu. »Ima li itko kakvu ideju tko ovo piše?«, upitao je premijer. »Nemamo pojma.« Tri ostala muškarca složno su slegnula ramenima. »Možda one Pankhurstičine žene.« »Ne, one imaju previše posla organizirajući mitinge i protestne skupove. Osim toga, pamflet sadrži i laganije stvari. Ne mogu zamisliti gospođu Pankhurst kako uživa u društvenim tračevima i modnim vijestima. A u najnovijem izdanju nudi se nekakva usluga bračnog posredovanja. Posredovanje, tako se zove agencija. Zbog toga i one tete Mabel koja rješava ljubavne probleme, čisto sumnjam da bi Pankhurstice prljale ruke s ovime.« »Ali to je pametna strategija«, rekao je Max. »Većina dama ne bi bila ni najmanje zainteresirana za političke rasprave, ali su zainteresirane za druge priče unutra ...« »Primijetio sam da ste spomenuti u ovome«, prekinuo ga je jedan od kolega i zahihotao se. »Veoma laskavo, zaista.« Max je izgledao i manje nego polaskano. »To je očita besmislica«, odsječno je rekao. »Ali mislim da sam u pravu. Ženama koje inače ne bi razmišljale o ovim stvarima odmah se privlači pažnja čim prelistaju pamflet.«

~ 29 ~

Anna&RafaelaR

»Ako ne budemo oprezni, naše žene i kćeri će mahati transparentima na stubama gradske vijećnice«, promrmljao je Herbert Asquith iz udobna naslonjača. »Tko god je to napisao, bio je prisutan na soareji Beekmanovih«, nastavio je ministar financija. »Nitko tko nije bio prisutan ne bi napisao ovakav komentar o Ensoru.

Ne mislite li i vi tako, Ensore?« »Mislim da je to očito, Asquithe.« Max je pokušavao suzbiti zlovolju u glasu, ali nije u potpunosti uspio. Pogodilo ga je prikriveno izrugivanje u članku. Mislio je da je kao političar već dobio debelu kožu, ali su je te male strelice ipak nekako uspjele probiti. »Barem znamo da piše žena ... ili žene.« »Kako?« Premijer je držao cigaru s pepelom iznad duboke mramorne pepeljare, zamišljeno čekajući da otpadne sam od sebe. »Očito je«, rekao je Max, mahnuvši novinama. »Samo žene mogu pisati o trivijalnostima na tako opak način. Tračanje nije osobina muškaraca. Kao ni dokono čavrljanje, a da ne spominjem uslugu bračnog posredovanja. Ovo su ženske novine.« »Ženske novine iz visokog društva«, naglasio je Asquith. »Dakle, tko bi mogao biti odgovoran?« Max je šutio. Njegovi kolege promatrali su ga s velikim zanimanjem. »Max, imaš li kakvu ideju?« »Možda«, rekao je, nehajno slegnuvši ramenima. »Samo predosjećaj. Ali nisam sto posto siguran.« »Pa, ne bi mi smetalo da znam tko stoji iza toga.« Premijer je zijevnuo. »Što je to toliko uspavljujuće u odresku i piti od bubrega?« Bilo je to retoričko pitanje. Max je ustao. »Ispričajte me, premijeru ... gospodo ...

Imam dogovor u tri sata.« Ostavio ih je da mimo dremuckaju u tihom hrkanju i diskretnom žamoru salona za članove Parlamenta i uputio se u Albermarle Street da pokupi sestru. Veselio se ostatku poslijepodneva. Maloj igri mačke i miša s gospođicom Constance Duncan.

»Ne znam gdje je Constance. Je li rekla kad se vraća?«, upitala je Chastity sestru kad je ušla u salon noseći veliku kristalnu vazu punu tamnocrvenih ruža. »Nije, ali budući da je otišla samo do Swan and Edgara po neke vrpce, pretpostavila sam da se davno vratila kući.« Prudence je odložila ruže na okrugli stol od trešnjina drveta i rukavom obrisala kap vode s njegove površine.

Chastity se zabrinuto namrštila. »Sigumo nije rekla da se neće vratiti do tri sata?« »Rekla bi da se ne namjerava vratiti na ručak«, izjavila je Prudence, pokušavajući veselom grimasom raspršiti sestrinu brigu.

I djelovalo je do određene mjere, jer je načas nestala Chastityina uznemirenost. »Pa, nije bogzna što propustila«, rekla je, protresajući jastučiće na kauču. »Podgrijani sinoćnji ostatak riblje pite.« Nabrala je nos. »Ima nešto u toj ribi koja se jede i drugi dan, osobito u bakalaru, što je i više nego uobičajeno neukusno.« U gledala je sestrin izraz i rekla: »Oh, Prue, nemoj negodovati. Pa mogu valjda komentirati. Savršeno dobro znam da ne smijemo bacati hranu, Bože sačuvaj. Ali ne moram voljeti hladan bakalar, nije li tako?« Prudence je žalosno odmahnula glavom, pitajući se zbog čega se toliko često osjećala odgovornom za ustupke koje su bile prisiljena napraviti da bi ostale donekle solventne. Istina je da je katkada morala donositi takve neugodne odluke umjesto njih,

~ 30 ~

Anna&RafaelaR

ali netko je morao. »Ne, ne moraš«, složila se. »A ne moram nl ja. Ali ostatke moramo jesti kad otac nije za stolom.« »Znači, moramo zgrabiti priliku kad nam se ukaže«, rekla je Chastity, napravivši grimasu. Pogledala je gore na lijep talijanski pozlaćeni sat na mramornom okviru kamina. »Pogledaj koliko je već sati. Gdje je Con? Skoro je dva i pol. Ljudi će u tri početi zvoniti na vrata.« U glasu joj se opet čula zabrinutost.

Prudence je pokušala s još jednim skretanjem pažnje. Kad bi Chastity jednom počela brinuti, ubrzo bi zamišljala katastrofe svih vrsta. »Baš me zanima hoće li Max Ensor poslijepodne navratiti k nama.« Prišla je francuskim vratima koja su vodila na terasu. »Da otvorimo ova?« Chastity se primorala da se usredotoči na pitanje. »Zašto ne?«, rekla je. »Lijepo je poslijepodne, možda će ljudi htjeti šetati po terasi.« Premjestila je skupinu stolica u krug kako bi se moglo razgovarati. »Ako dođe, sigurna sam da će doći zbog Con. Točno se vidjelo kako ga je zainteresirala one večeri kod Beekmanovih. Bio je netaktičan, ali zainteresiran«, dodala je uz hihot, načas zaboravivši na brigu. »Nema pojma kakvog je vraga probudio u Con. Jedva čekam da vidim kako će ga uništiti, ili bolje rečeno, njegovu pompoznu aroganciju.« Potom je opet upitala: »Gdje li je ona?« Prudence se odmaknula od otvorenih vrata. Utješno je rekla: »Chas, nije joj se ništa dogodilo. Čule bismo. Sad bi ovdje već bio policajac... Oh, Jenkinse ...« Pogledala je batlera koji je ušao noseći pladanj sa šalicama i tanjurićima. »Con još nije došla?« »Nije, gospođice Prue.« Odložio je pladanj na konzolni stolić. »Gospođa Hudson je pripremila dvije vrste sendviča; s krastavcima i jajima i s potočarkom. Može napraviti i s rajčicama ako želite da budu raznolikiji, ali se nada da će rajčice moći iskoristiti večeras za juhu.« »Neka svakako ostanu za našu juhu«, začuo se glas s ulaza. »Našim gostima uvijek možemo dati konzerviranu mesnu paštetu ili džem.« »Con, gdje si bila?«, upitala je Prudence, ne obazirući se na sestrinu šalu. »Zaista si nas zabrinula. No, barem Chas«, dodala je. »Nisam se zabrinula«, rekla je Chastity, braneći se. »Mogla si nam poslati poruku, Con.« Constance je izvadila igle iz filcanog šešira široka oboda. »Oprostite«, pokajnički je rekla. Znala je da se Chastity lako zabrine. »Nisam htjela da se brinete. Htjela sam poslati poruku, ali nisam mogla. Imala sam tako dobar dan.« Obrazi su joj bili rumeni, tamnozelene oči su iskrile, činilo se kao da energija isijava iz svakog njezinog koraka dok je prelazila sobu. »Oprostite«, opet je rekla. »Vama sam prepustila sav posao.« »Nismo imale mnogo toga za napraviti«, uvjeravala ju je Chastity. Sada se smiješila, u očima i na opuštenim usnama vidjelo se koliko joj je laknulo kad se pojavila njezina sestra. »Ispala si sretnica što si propustila staru pitu od bakalara.« »Ostatke od sinoć?« »Aha.« »Oh, a ja sam jela kornvolsku pitu i popila čašu šerija«, pogođeno je rekla Constance. »No to je uglavnom bila hrana koja krijepi duh.« »Dakle, što si radila?« Prudence ju je promatrala veoma znatiželjno. »Sjećate se Emmeline Pankhurst, majčine prijateljice?« »O, da, majka je radila s njom u Odboru za ženska prava i Odboru za imovinu udatih žena. Mislila sam da je u Manchesteru.«

~ 31 ~

Anna&RafaelaR

»Nije. Znala sam da se preselila u London, ali još nisam imala priliku posjetiti je. A jutros sam naletjela na nju. Ona i njezina kći Christabel osnovale su londonski ogranak Ženskog socijalnog i političkog saveza. Lobiraju da žene dobiju pravo glasa, ali vi to već ionako znate.« Kopala je po torbici dok je govorila. »Jutros sam otišla na sastanak i učlanila se ... Vidite?« Pokazala im je bedž grimizne, bijele i zelene boje. »Moj službeni amblem u bojama WSPU-a.« »Znači, izašla si da kupiš vrpce i vratila se s političkim bedžom«, rekla je Chastity. »Kako se to dogodilo?« »Nisam niti ušla kroz vrata Swan and Edgara. Ispred trgovine naletjela sam na Emmeline i ona me pozvala na sastanak. Govorila je pred gradskom vijećnicom u Kensingtonu. Bilo je veličanstveno. Ne možete ni zamisliti kako je bilo.« Riječi su se samo slijevale, a misli komešale dok im je pričala pojedinosti sa sastanka kojemu je prisustvovala. Uzbuđenje i oduševljenje publike još uvijek joj je brujalo u ušima. Odgojena je da izražava svoje stavove i iznosi probleme kojima se bavio Ženski socijalni i politički savez, ali nikad prije nije sudjelovala u grupnoj raspravi.

Njezina majka je bila uvjerljiva kad je svojim kćerima govorila o ženskim pravima, ali je za Constance bilo nešto potpuno novo čuti klicanje i osjetiti složnost žena spremnih da se bore za pravu stvar. »Ne mogu reći da sam se iznenadila«, rekla je Prudence. »Oduvijek si se strastveno zalagala da žene dobiju pravo glasa. Što ne znači da se nismo i Chas i ja, ali ja nisam od onih koje bi stale za govornicu ili se učlanile nekamo.« Constance je odmahnula glavom. »Mislila sam da nisam ni ja, ali tamo se nešto dogodilo. Osjećala sam... pa... kao da me je nešto odjednom zaposjelo.« Slegnula je ramenima, ne mogavši jasnije opisati taj osjećaj. »Pa, što god činila, nemoj mahati tim bedžom«, ozbiljno je rekla Prudence. »Ako se sazna da si se učlanila u Savez, uskoro će netko zbrojiti dva i dva s političkim stavovima u pamfletu The Mayfair Lady. A tada će se stvarno podići golema prašina.« »Imaš pravo«, složila se Constance. »Bit ću jako diskretna. Sigurna sam da ću moći prisustvovati sastancima, možda čak i održati govore u dijelovima London,a u kojima se nitko koga poznajemo ne bi ni mrtav pojavio.« »Bilo kako bilo«, nastavila je, »budući da sam već bila u Kensingtonu, svratila sam u trgovinu tvoje sestre, Jenkinse, i pokupila poštu. Četiri pisma za The Mayfair Lady.« Izvadila je omotnice iz torbice i veselo njima mahala. »Nisi ih otvorila?« »Nisam. Mislila sam da bismo ih trebale otvoriti zajedno. Ali ni to nije sve«, rekla je i značajno kimnula glavom. »Prije nego što sam krenula k Swan and Edgaru, posjetila sam trgovine u Bond i Oxford Streetu koje su pristale prodavati The Mayfair Lady. I, pogodite što?« Zastala je, očekujući odgovor, i nastavila dalje kad njezine sestre nisu niti pokušale. pogoditi: »Prodani su svi primjerci. Svaki primjerak u svakoj trgovini. I rekli su mi da za naredni mjesec žele naručiti trostruko veću količinu.« »Dakle, ipak je upalilo«, rekla je Prudence. »Je li to zbog tete Mabel ili Posredovanja ili tvog opakog tračanja, Con?« »Možda je zbog politike«, sugerirala je Constance, a zatim odlučno odmahnula glavom.»Ne, naravno da nije. Još ne. Ali živim u nadi. Chas će morati staviti svoj gusti veo i udovičku odjeću za žalovanje i pokupiti utržak od prodaje. Da otvorimo ova pisma? Na brzinu, tek toliko da vidimo jesu li upućena teti Mabel ili Posredovanju.«

~ 32 ~

Anna&RafaelaR

»Nemamo vremena«, nevoljko je rekla uvijek praktična Prudence. »Con, moraš se presvući, zvono na vratima tek što nije zazvonilo. Možda i jesi odjevena za politički skup, ali to je ipak malo prestroga odjeća za dom.« »Zaista tako misliš?« Sumnjičavo je pogledala svoju svijetlosivu suknju i crne čizme na dugmad. »Da«, odlučno je odvratila Prudence. Constance je, kao i uvijek, vjerovala sestrinu nepogrešivom osjećaju za ono što je prikladno obući u bilo kakvoj prilici. »Vratit ću se prije nego što stigne prvi gost.« »Mislimo da bi Max Ensor mogao pozvoniti na vratima«, rekla je Chastity uz vragolast sjaj u očima. »I ja bih se zbog njega trebala presvući?«, upitala je Constance i ironično podigla obrve.

Njezine sestre nisu odgovorile. Svjesna iznenadnog Jenkinsova zainteresiranog pogleda, Constance je odlučila da neće nastaviti temu. »Treba mi manje od deset minuta.« Pohitala je iz sobe i požurila na kat da nađe prikladnu poslijepodnevnu haljinu za tjedno primanje gostiju. Međutim, nije se kanila naročito potruditi zbog mogućnosti da bi gospodin časni zastupnik u Parlamentu iz Southwolda mogao odlučiti da mu se strašno jedu sendviči od krastavaca i kriška biskvitne torte gospođe Hudson.

Pregledavala je sadržaj svog ormara dok je skidala usku kravatu koju je nosila sa sivom bluzom na bijele pruge i sivom suknjom od serža. Veoma poslovna odjeća koja je, igrom slučaja, bila posve prikladna za jutrošnje neočekivane aktivnosti. Odabrala je blijedozelenu bluzu od krepa i svilenu suknju na zelene i bijele pruge sa širokom pasicom koja je isticala njezin tanak struk.

Sjela je na stolicu pred toaletnim stolićem da zakopča zelene cipele od jareće kože s potpeticama, a zatim se okrenula k ogledalu. Veliki šinjon se olabavio pa su joj pramenovi tamne riđe kose padali na čelo. Pomislila je da bi trebala raskopati cijelu tu složenu konstrukciju i započeti iznova, ali je zaključila da nema dovoljno vremena pa je umjesto toga samo na strateškim mjestima s dva češljića od kornjačevine pričvrstila kosu skupljenu na tjemenu.

Učinilo joj se da joj se lice previše sjaji pa je puderom naprašila obraze. Ruku je kolebljivo držala iznad ruža za usne, rođendanskog dara prijateljice čiji se prirodni ten rijetko kad mogao vidjeti ispod slojeva pudera, rumenila i ruža. Taj je novi kozmetički proizvod bio neizmjerno praktičan, a mogao se nositi čak i u torbici za slučaj hitnih popravaka. Ili bi se barem mogao, da se Constance htjela s time gnjaviti. Prezirala je ruž jer joj je zadavao više nevolje nego što je bio vrijedan, ostavljajući zamrljane otiske na čašama i bijelim platnenim ubrusima. Pa zašto je onda sada pomišljala na njega? Ovog poslijepodneva nije kanila impresionirati nikoga. Povukla je ruku dalje od ruža, kao da je užareno željezo. Jednostavno je kanila pokazati Maxu Ensoru gdje mu je mjesto ako se ovog poslijepodneva pojavi na njihovim vratima, a to je mogla napraviti i bez umjetno pocrvenjelih usana.

Zvono je odjeknulo u tihoj kući pa je skočila na noge, poravnala suknju i provjerila je li zakopčala svu sitnu bisernu dugmad na visokom ovratniku bluze. Pohitala je k vratima i krenula prema stubištu, kad je dolje iz predvorja odjeknuo Jenkinsov dostojanstveni glas. »Dobar dan, ledi Bainbridge«, rekla je, usporivši korak i dostojanstvenije se spuštajući stubištem. Ispružila je ruku u korzet utegnutoj udovici u predvorju i pozdravila dvije mlađe žene koje su je pratile. Obje su nosile velove na točkice koje su podigle kad ih je Cons tan ce pozdravila. Dva identična para blijedih očiju čedno su se

~ 33 ~

Anna&RafaelaR

spustila na porube njihovih uštirkanih haljina od bombazena s jednako utegnutim korzetima kao što ga je imala i njihova majka.

Ledi Bainbridge je podigla cvikere na nos i kritički odmjerila Constance. »Izgledaš malo rumeno«, izjavila je. »Vjerujem da u kući nitko nema groznicu.« »Toplo je poslijepodne«, rekla je Constance, s teškoćom suzbijajući osmijeh. Ova je žena bila daleka rođakinja ledi Duncan i cijelo joj je vrijeme trovala život svojim stalnim zlobnim zanovijetanjem. Njezine kćeri blizanke izgledale su ispaćeno i blijedo jer su živjele u mraku i rijetko kad viđale svjetlo dana. Njihova je mama smatrala da sunce razorno djeluje na ten.

Ledi Bainbridge je uvukla zrak kroz nos i prošla mimo Constance u salon, gdje je jednako pomno odmjerila Prudence i Chastity, očito tražeći neki nedostatak. Nije ga mogla naći na nasmiješenim licima sestara i umjesnoj poslijepodnevnoj odjeći, pa je još jednom glasno uvukla zrak kroz nos i ukočeno kimnula glavom, a zatim obratila pažnju na dnevnu sobu. »Constance, dopustila si da ova soba postane tako žalosno otrcana«, izjavila je. »Tvoja majka se uvijek veoma ponosila ovom kućom.« Budući da su se sestre jako dobro sjećale žučnih kritika o nedovoljno korištenom vosku i neuglačanoj srebrnini, koje je upućivala njihovoj majci, nisu se nimalo obazirale na njezinu primjedbu. Ledi Bainbridge se posjela na kauč, zatim se namrštila i počela čeprkati po veoma blijedoj mrlji od kave na tapeciranom naslonu za ruke. »Sjednite, djevojke, sjednite. Ne morate tu stajati kao bene.« Njezino gospodstvo mahnulo je lepezom prema kćerima, Mary i Marthi, koje su poslušno zauzele svoja mjesta na rubu nasuprotnog kauča. »Čaj, ledi Bainbridge?« Chastity je donijela šalicu gošći, dok joj je Jenkins ponudio pladanj sa sendvičima.

Njezino gospodstvo je pogledalo ponudu na pladnju i odmahnulo rukom. Međutim, prihvatilo je čaj. Njezine kćeri su pokorno odbile sendviče i primile svoje šalice s čajem. »Dakle, što to čujem, da je brat Letitie Graham došao u grad?«, upitala je ledi Bainbridge. »Prošli tjedan nisam bila na soareji kod Arabelle Beekman, ali sam čula da je bio tamo i da je izazvao pravu pomutnju.« »Površno smo ga upoznale«, rekla je Chastity. »Samo kratka razmjena uljudnih pozdrava. Nisam primijetila da je izazvao pomutnju, a ti, Con?« »Nisam«, odvratila je Constance, neprimjetno se namrštivši. »Koliko se sjećam, gospo, meni je izgledao potpuno beznačajno.« »To nije ono što sam pročitala«, izjavilo je njezino gospodstvo, pijuckajući čaj. »Što? Netko je pisao o njemu?« Prudence se nagnula naprijed, zelene oči živahno su joj zasjale iza naočala. »Primili ste neko pismo, ledi Bainbridge?«, upitala je Chastity, pomno usmjerivši zamišljen pogled svojih više smeđih nego zelenih očiju na gošću. »O, mama je našla primjerak onih novina«, šapnula je Mary. »Od svih mjesta, u ženskoj garderobi Swan and Edgara.« »Dosta je bilo, Mary«, rekla je ledi Bainbridge. »Ti uvijek blebećeš.« Tri sestre Duncan razmijenile su poglede. Mary je veoma rijetko govorila, tako da im je zvuk njezina glasa bio nešto posve novo. »Kakve novine?«, upitala je Prudence, nedužno se nasmiješivši.

~ 34 ~

Anna&RafaelaR

»Oh, sigurno ste ih vidjele. Prava sramota.« Ledi Bainbridge je odložila šalicu na mali stol pokraj sebe. »Zovu se The Mayfair Lady. Naziv im je potpuno pogrešan. U njemu nema ničega damskog.« »Ledi Letitia Graham i gospodin časni zastupnik Ensor, gospođice Duncan.« Sve ih je isprepadao Jenkinsov glas na vratima salona. Nijedna od njih nije čula zvono na ulaznim vratima. »Oh, ledi Bainbridge, u potpunosti se slažem s vama«, oglasila se pijevnim glasom Letitia, dolebdjevši u dnevnu sobu u oblaku lavandine vodice i šuškanju svile i čipke. »Prava sramota. Moj siroti brat se zaprepastio kad je vidio da je tema tog članka.

Ponižavajuće, ne mislite li? Kad netko novi stigne u grad, to nije način da ga se predstavi društvu.« »Zanimljivo je, Letitia, što ja smatram da sam polaskan time što sam izazvao toliku pažnju.« Glas Maxa Ensora bio je jednako blag kao što ga se Constance sjećala, ali je u njemu zamijetila oštrinu pa je sa zadovoljstvom zaključila da nije baš toliko hladnokrvan prema svom prikazu na stranicama pamfleta. »Gospodine Ensore, lijepo od vas što ste nam ukazali čast svojim dolaskom.« Constance je stupila naprijed, držeći ispruženu ruku. Osmijeh, iako uljudan, ali i veoma hladan, prikrivao je žmarce i uzavrelu krv od iščekivanja da se s njim upusti u razgovornu bitku. »Vi ste meni ukazali čast, gospođice Duncan.« Naklonio se iznad njezine ruke. »Preskočili ste današnje aktualno poslijepodne u Parlamentu, gospodine Ensore?«, vedro je upitala Chastity. »Nisam, gospođice Chastity«, odvratio je, uzimajući šalicu čaja od Jenkinsa. »Oh, gospodine Ensore, vama je, kao odgovornom članu Parlamenta, sigurno veoma važno postavljanje pitanja premijeru«, rekla je Constance. »Hoćete li sendvič? Od jaja i potočarke ili krastavaca?« Ponudila mu je pladanj.

Max je opazio kako ga promatraju tri nasmiješena lica i tri para očiju različitih nijansi zelene boje. No na tim je licima bilo i mnogo više od ugodnih smiješaka. Osjećao se poput miša pod pomnim pogledima triju zluradih mačaka. »Budite uvjereni da ću biti obaviješten ako se bude radilo o pitanjima od velike važnosti«, rekao je, zamijetivši na svoj jad obranaški ton u svome glasu. »Slučajno sam ručao s premijerom i prije manje od sat vremena ostavio ga u salonu za članove Parlamenta.« Odabrao je sendvič s jajima. »Oh, shvaćam.«Constance se nije prestajala smiješiti. »Imali ste izravan pristup premijerovu uhu. Neobična čast za novog člana Parlamenta, zar nije?« Max nije odvratio ništa. Ako je kanila od njega napraviti hvalisavu budalu, nije joj se kanio pridružiti u duetu.

Constance ga je zagonetno promatrala. »Dakle, čula sam da ste bili tema članka u The Mayfair Lady. I vama to laska?« Max je pogledao debeli sendvič u ruci i požalio zbog izbora. Krastavci su mnogo urednije punjenje od zgnječenih jaja i listova potočarke. »Jedva da sam ga pogledao, gospođice Duncan.« »Stvarno? Ah, naravno, vas nimalo ne zanimaju ženske novine. Žene se mogu baviti samo trivijalnostima. To je vaše stajalište, gospodine Ensore, ako se dobro sjećam.« Osmijeh joj je i dalje bio na usnama i tamnozelene oči nisu ispuštale iz vida njegovo lice.

Opazio je da su se njezine sestre pridružile ostalim gošćama na drugom kraju dnevne sobe, a on je ostao sam na meti ove žene koja je bila oboružana svim i svačim,

~ 35 ~

Anna&RafaelaR

dok je on stajao tamo držeći dva raskvašena komada bijelog kruha iz kojeg su izvirivali bjelanjak i žumanjak prošarani zelenim vlaknima potočarke koji samo što se nisu rasuli po sagu. Pogledao je naokolo gdje bi mogao odložiti sendvič, jer ga nije mogao jesti i voditi bilo kakav razuman razgovor - ili, bolje rečeno, vjerodostojno i samouvjereno reagirati na ovo što je nesumnjivo bio napad. Došao je ovamo spreman da odigra vlastitu malu igru, ali je shvatio da je gospođica Duncan pripremila vlastitu kutiju s trikovima. Mora da ju je one večeri dirnuo u živac. »Ah, vidim da vam treba tanjur, gospodine Ensore.« Constance je prišla komodi i s police izvadila tanjur za kruh i maslac. »Strašno nemarno od mene.« Nagađao je da se radi o namjernom propustu, ali je s olakšanjem prihvatio tanjur. »Ne znam ništa o novinama, gospođice Duncan. Vi ste ledi Armitage prošlog tjedna dali primjerak. Kao što ste rekli, meni izgledaju kao neupućeno baljezganje. Ona vrsta nevažnih priopćenja koje vole žene.« Promatrao joj je lice i zamijetio bljesak zlovolje u njezinim očima. Bod za njega, zaključio je. Sad su izjednačeni. »Unutra je bio članak o novim zakonima«, rekla je uz nehajan osmijeh. »Mislite da je to neupućeno baljezganje; gospodine Ensore? Očekivala sam da će član Parlamenta imati vlastito mišljenje i da će biti zainteresiran za mišljenje drugih.« »Za upućena mišljenja, gospođice Duncan, za njih jesam.« Sada je uživao, a osjetio je da uživa i ona. Oči su joj blistale poput krijesnica. »Mišljenja žena su neupućena?« »Nisam to rekao, gospođice Duncan. Postoje mnoga područja na kojima su mišljenja žena i upućena i veoma važna.« »A ta se područja nalaze u kući, u kuhinji i dječjoj sobi. Da, to ste mi neku večer jasno dali do znanja.« »I zbog toga ste se uvrijedili?« Zbunjeno je podigao obrve. »Vjerujte mi, to mi nije bila namjera. Ja poštujem vaš spol i divim mu se.« »Moj spol je time veoma polaskan, gospodine Ensore. Dopustite mi da vam predstavim ledi Bainbridge i njezine kćeri, ledi Marthu i ledi Mary.« Okrenula se i bitka je u tom trenutku završila. Nije bio potpuno siguran tko je od njih pobijedio u toj rundi.

Jenkins je najavio još tri gosta pa je žamor razgovora ispunio salon. Constance i njezine sestre bile su previše zauzete brinući se za posjetitelje da bi se upuštale u bilo kakav razgovor, ali je Constance bila svjesna potajnog pogleda Maxa Ensora koji ju je slijedio posvuda po prostoriji. Izgleda kao da se dosađuje, pomislila je. Stajao je iza stolice svoje sestre, zaboravivši na sendvič i čaj i ne primjećujući razgovore koji su se vodili oko njega. Zapravo, činilo se da je slijep za sve osim za Constance.

Odrezala je krišku biskvitne torte i donijela mu je. »Gospodine Ensore, naša kuharica poznata je po izvrsnim biskvitnim kolačima.« Dodala mu je tanjur prije negoli ga je uspio odbiti. »Ima li ovdje netko s kime biste željeli da vas upoznam?« »Ne, hvala vam«, rekao je. »Došao sam ovamo da razgovaram s vama, gospođice Duncan. Nitko dugi me ne zanima.« Drskost ove izjave oduzela joj je dah. »Kažete da u ovoj prostoriji nema nikoga tko je vrijedan vaše pažnje?« »Nisam to rekao, gospođice Duncan.« Pogledao ju je upitno i izazivački. Osjetila je kako joj obraze oblijeva rumenilo i teškom mukom je odvojila pogled od njegovih očiju.

Očajnički je tražila zajedljiv komentar, ali ga nije mogla naći. Zadovoljan osmijeh zaigrao je u kutovima njegovih usana. Znao je da ju je doveo u nepriliku.

~ 36 ~

Anna&RafaelaR

Prstima je odlomio mali komad kolača. Constance nije mogla a da ne primijeti kako ima neobično dugu i tanku šaku za muškarca. Hladno je rekla: »Od osobe toliko ograničenih interesa ne može se niti očekivati da se zanima za druge ljude.« Osjetila je da je ovaj prijekor jedva uspio izraziti njezine prave osjećaje, ali ju je još jednom izazvao svojom krajnje indiferentnom arogancijom.

Naškubio je usne kao da će zazviždati. »Pogodak, gospođice Duncan.« Osmijeh mu se raširio. »Uvjeren sam da je svaki vaš gost veoma vrijedan pažnje«, rekao je. »Rekao bih da nedostatak moga interesa odražava moje jadno snalaženje u društvu.« Neusiljeno je slegnuo ramenima. »Moram se složiti s vama«, odvratila je. »Kažem vam, draga moja ledi Bainbridge, da uistinu razmišljam o tome da opomenem tu ženu.« Odjednom je Letitiin glas nadjačao opći žamor. »Ja vam preporučam da to i učinite, ledi Graham. Ne gubite ni časa.« Ledi Bainbridge je udarila lepezom o dlan. »Ne možemo povjeriti svoju ljubljenu djecu takvim ženama. Iskvarit će te mlade i neformirane umove. Ne bih dopustila da Martha i Mary slušaju takva bogohuljenja.« »O kakvom se bogohuljenju radi, Letitia?«, upitala je Constance, zahvalna na prilici da se povuče iz bitke i prikupi snagu. »O, draga moja, ne bi vjerovala. Jutros sam pretražila sobu gospođice Westcott znaš, gospođica Westcott je Pammyina guvernanta. Čovjek mora držati stvari pod kontrolom. Mislim da je moja majčinska dužnost da svako toliko pretražim njezinu sobu.« Kreposno je kimnula. »I što sam našla?« Zastala je radi efekta i privukla pažnju svih prisutnih. »Ne bih znala«, rekla je Prudence. »Jedan od onih pamfleta one organizacije, onog Ženskog saveza, nečeg takvog.« »Ženski socijalni i politički savez«, bezizražajno je rekla Constance. »Kako god da se zove. Sakrila ga je u ladicu. Naravno da jako dobro zna da ne želim takve skandalozne besmislice u svojoj kući. Htjela sam reći, kamo to ide ovaj svijet kad više ne možeš imati povjerenja ni u guvernantu vlastite kćeri?« »Zaista, kamo?«, promrmljala je Constance. »Tvoj oprez ti služi na čast, Letitia.

Sigurna sam da je pravo na privatnost žrtvovano na njegovu oltaru.« Pogledala je Maxa Ensora, a sjaj u njezinim očima naveo bi svakog razumnog muškarca na oklijevanje. »Imate li i vi isto mišljenje kao vaša sestra, gospodine Ensore?« Nije joj trebalo dugo da krene u novi napad, pomislio je. No budući da je bio veoma zainteresiran za ono što bi mogao otkriti o njezinim stavovima prema WSPU-u, odlučio je na obazirati se na opasan sjaj u njezinim očima. »Nisam previše razmišljao o tome«, rekao je, a potom namjerno dodao: »Naravno, ima logike u izreci da žene koje plaćaju porez trebaju imati pravo glasa.« Učinilo mu se da je opazio tračak iznenađenja na njezinu licu. Pomno je promatrajući, omalovažavajući je odmahnuo rukom i nastavio: »No takve ženske populacije ima strašno malo pa to uopće nije važno.« Nadao se da će time izazvati njezinu reakciju, ali se grdno razočarao. Constance se okrenula i uzela čajnik da natoči čaj Marthi. »Muškarci mogu savršeno dobro glasovati umjesto nas«, rekla je Letitia. »Sigurna sam da dragi Bertie točno zna za što treba glasovati. A ja ne znam što da učinim s gospođicom Westcott... Pammy je jako voli, a imali smo mnogo problema s prethodnim guvernantama. Najčešće nisu odgovarale Pammy.«

~ 37 ~

Anna&RafaelaR

»Letitia, sumnjam da politički stavovi gospođice Westcott mnogo znače šestogodišnjem djetetu«, istaknula je Prudence. »O, Prudence, iznenadila bi se. Te žene koriste raznorazne trikove da iskvare mlade«, rekla je ledi Bainbridge, kimnuvši glavom od užasa. »Pa, ja jednostavno ne znam što da radim«, rekla je Letitia. »S njom ne mogu razgovarati o tome jer će onda znati da sam joj kopala po stvarima.« Letitia je napućila usne na način za koji je Constance pomislila da bi prikladnije izgledao na licu njezine kćeri. »Da, to je malo nezgodno«, promrmljala je, opazivši Chastityino zgroženo lice. Ona je o njuškanju i zabadanju nosa u tuđe stvari imala jednako mišljenje kao i o krađi i ubojstvu. »Mislim da bi se trebala sjetiti one stare izreke: Ono što oko ne vidi, ne može ojaditi srce«, rekla je Chastity. »Sad bi se osjećala mnogo ugodnije da nisi otkrila politička stajališta gospođice Westcott.« »Moram paziti na kćerino dobro«, izjavila je pomalo ukočeno Letitia i odložila šalicu. »Pa, ja bih morala krenuti. Obećala sam Pammy da ću je odvesti u posjet njezinoj prateti Cecily.« Ustala je. »Max, ne moraš me pratiti ukoliko želiš ostati. Johnson nas čeka na trgu s fijakerom. On će me odvesti kući.« Max nije dugo razmišljao. Došao je ovamo da vidi Constance Duncan i da malo zamuti vodu. Posjet je većinom bio zabavan i prosvjetijujući kad se uspio oporaviti od one prve zasjede, ali je osjećao da ovog poslijepodneva više ništa neće postići. Došlo je vrijeme da se povuče i pregrurpira snage. »Draga moja Letitia, ja sam te dopratio ovamo pa ću te i otpratiti kući«, rekao je, umiljato se smiješeći. »Gospođice Duncan, moje dame ...« Naklonio se sestrama. »Ovo je bilo veoma ugodno poslijepodne.« Constance mu je ispružila ruku. »Bojala sam se da ćete se dosađivati, gospodine Ensore. Drago mi je što sam bila u krivu.« »Ne znam kako ste mogli steći taj dojam«, odvratio je. Prihvatio je njezinu ruku obim rukama, stisnuvši je lagano, ali čvrsto. Ako je i primijetila, nije to ničim pokazala, već mu se samo uljudno nasmiješila. »Možda bih mogao svratiti još koji put da ispravim krive dojmove«, dodao je i samo lagano pojačao stisak prstiju.

Constan ce je bila ljuta na sebe jer ju je razoružala ova iznenadna promjena ... iskren osmijeh, sjaj u modrim očima i nasmiješene usne. U ovom trenutku na Maxu Ensoru ništa nije bilo dosadno, nezainteresirano ni arogantno. »Ako mislite da je to moguće«, zatekla se kako govori. »Oh, mislim da jest«, odvratio je, samodopadno se nasmiješivši. »Mislim da zaslužujem još jednu priliku.« Podigao je njezinu ruku do svojih usana na starinski rukoljub, a zatim ponudio svojoj sestri ruku i zajedno s njom izašao iz dnevne sobe.

Chastity i Prudence su razmijenile značajne poglede, a Constance je osjetila kako lagano rumeni, što joj se nikad prije nije dogodilo. Prostrijelila je. sestre pogledom za koji je mislila da je ubojit. »Prilično naočit gospodin«, izjavila je ledi Bainbridge, ustajući uz zvuk pucketanja korzeta. »Doduše, ne toliko da bi mogao izazvati silnu pomutnju. Ne znam zbog čega je to pisalo u onim užasnim novinama.«

~ 38 ~

Anna&RafaelaR

»Bezazleno tračanje, ledi Bainbridge«, rekla je Chastity uz ljubazan osmijeh. »Drago mi je što ste svratili... i, naravno, Martha i Mary.« Toplo im se smiješila dok su uzimale svoje rukavice i lepeze. »Morat ćemo jednoga dana prošetati po parku.« »Gospođice Chastity, nadam se da ćete jednoga dana sa mnom prošetati po parku.« Lord Lucan je stigao kasno i sad je oblijetao oko nje, ne želeći otići s ostalima. »Ovog vikenda idemo na ladanje. Bilo bi nam drago da nam se pridružite. Imat ćemo malu kućnu zabavu«, rekla je Chastity. »Održat ćemo i teniski turnir, a znam koliko ste dobri u toj igri.« Lucan je pocrvenio i promucao zahvalu te promrmljao nešto o tome da će morati pitati majku, budući da ona ugovara takve stvari, a on ne zna ima li ona kakve druge planove.

Chastity je milosrdno prekinula njegovo mucanje. »Pa, javite nam. Bilo bi nam drago da dođete.« »Ostat ćemo od petka do ponedjeljka«, rekla je Prudence, »Bit će nam veoma drago ukoliko nam se pridruži i ledi Lucan.« Poziv je bio čista formalnost, budući da je udovica ledi Lucan rijetko kad izlazila iz svoje spavaće sobe, iako je strogo nadzirala aktivnosti svoga sina jedinca i dopuštala mu samo one koje je odobravala.

Lord Lucan se pomalo smušeno oprostio od njih. Napokon je Jenkins zatvorio ulazna vrata i sestre su opet ostale same. »Ovo je dobro prošlo«, rekla je Constance, slažući prljave tanjuriće i šalice na pladanj. »Zasjeda gospodinu časnom zastupniku u Parlamentu iz Southwolda ili posjet općenito?«, upitala je Chastity, usta punih biskvita. »Oboje«, rekla je Constance, predajući pladanj Jenkinsu. »Voljela bih misliti da smo ovo posljednji put vidjele dotičnog gospodina.« »Oh, čisto sumnjam«, rekla je Prudence, pronicljivo pogledavajući sestru. »Mislim da je prihvatio tvoju bačenu rukavicu.« »Sve tri ćemo ga zaskočiti«, rekla je Constance, opazivši sestrin pogled koji joj se nimalo nije svidio. »Samo dok se stvari ne pokrenu. A dalje ćeš nastaviti solo«, istaknula je Prudence. »Mogu ti reći da si svakako izazvala njegovo zanimanje. Osjetila sam ga skroz na drugoj strani salona«, rekla je Chastity, hihoćući se. »Ja uvijek mogu osjetiti takve stvari.« Constance je nehajno slegnula ramenima. »Ako jesam, onda ga namjeravam dobro iskoristiti. Ukoliko zaista razgovara s premijerom, tko zna što sve mogu postići mala šaputanja.« »Možda ćeš otkriti da će i tebi biti zabavna ta igra«, primijetila je Prudence i naglašeno namignula.

Constance je odustala od bitke. Nikad nije uspijevala zavarati svoje sestre. »Možda i hoću.« Prišla je otvorenim vratima terase. »Idemo malo van prošetati i pročitati naša pisma.« »O, donijela si ih dolje?« Chastity je odložila čajnik koji je donijela do komode. »U džepu su mi.« Constance je izvukla omotnice iz dubokog džepa suknje i mahnula njima.

~ 39 ~

Anna&RafaelaR

Izašle su van u miran vrt u kojem je rani večernji zrak bio zasićen mirisom ruža. S druge strane zida dopiralo je kloparanje željeznih kotača i topot konjskih kopita. Sjele su na niski parapet i Constance je noktom otvorila prvu omotnicu.

~ 40 ~

Anna&RafaelaR

5.poglavlje

Za Posredovanje The Mayfair Lady, 14. srpnja 1906..

Zainteresirana sam za korištenje gore navedene usluge, oglašene u lipanjskom izdanju vaših novina. Moja situacija je delikatna i komplicirana i ne želim pisati detaljnije o njoj, budući da sumnjam kako moja gazdarica ima naviku pretraživati po mojoj sobi i osobnim papirima. Ukoliko bi bilo moguće da se sastanem s nekim tko pruža gore navedenu uslugu, tada bih mogla u cijelosti objasniti svoje potrebe.

Trenutno sam zaposlena kao guvernanta u Mayfairu i mogu naći slobodno vrijeme četvrtkom poslijepodne između tri i šest sati, kad moja štićenica odlazi u posjete sa svojom majkom. Bilo bi praktično kad bismo mogli ugovoriti sastanak u to vrijeme. Moram naglasiti hitnost moje situacije i, naravno, pouzdati se u vašu krajnju diskreciju. Molim da potvrdan odgovor pošaljete gospođici Amelii Westcott, na poštanski ured u Park Laneu.

Svoju poštu mogu pokupiti uglavnom svakoga jutra nakon doručka, dok šećem u parku sa svojom štićenicom. U oglasu niste spomenuli koliko naplaćujete za svoju uslugu. Moram spomenuti da bi mi novac mogao predstavljati problem, ali sam spremna platiti trošak prvog savjetovanja. Nadam se da će to biti zadovoljavajuće i radujem se našem susretu. »Amelia Westcott«, promrmljala je Constance, promatrajući kosi potpis iz svih kutova. »Ovo je prevelika slučajnost, zar nije?« »Ne nužno«, rekla je Prudence. »Mogu li vidjeti?« Uzela je pismo od Constance i još ga jednom pročitala, a zatim ga je dodala Chastity. »To je sigurno guvernanta Grahamovih. Njezina gazdarica pretražuje njezinu sobu i ima samo tih nekoliko sati slobodno. Sve se uklapa.« »Pa, ja osjećam veliku potrebu da pomognemo toj sirotoj ženi koju tlače«, rekla je Chastity, presavijajući pismo. »Njezina situacija nije nimalo neuobičajena«, istaknula je Constance. »Čak bi se moglo reći da je sretnica. Sjetite se samo kuharica i služavki koje ustaju u šest i ne odlaze na spavanje do iza ponoći. Slabo se hrane, previše rade, slabo su plaćene, imaju samo dva slobodna sata tjedno ...« »Con, okani se svoje omiljene teme«, prigovorila je Prudence. »Znamo činjenice jednako dobro kao i ti i znaš da suosjećamo s tim ženama i zato nam ne treba tvoja lekcija.« »Oprostite«, rekla je Constance, odmah se nasmiješivši. »Još uvijek me drži raspoloženje od jutrošnjeg sastanka.« Njezine su se sestre tolerantno nasmiješile. »Sačuvaj to za Maxa Ensora«, savjetovala joj je Chastity. »Zapravo osjećam malu grižnju savjesti«, rekla je Constance i namrštila se. »Bila sam pomalo ogorčena na gospođicu Westcott prije negoli sam saznala za njezinu žalosnu situaciju, naravno. A Max ... gospodin Ensor ... ju je branio.«

~ 41 ~

Anna&RafaelaR

»Kako to?« »Izrekla sam nepromišljenu izjavu kad je Letitia rekla da se njezina kći stalno dosađuje, a da njezina guvernanta ne zna kako da je zabavi.« Slegnula je ramenima. »Rekla sam Maxu Ensoru da guvernanta očito ne zna raditi svoj posao. Ili ne zna kako treba zainteresirati dijete za lekcije ili da nema nikakva utjecaja na djevojčicu. On je rekao da je to Letitiina greška. Da ona ne dopušta da netko nameće disciplinu njezinoj najdražoj Pammy.« »Pa, to je obećavajuća sposobnost opažanja«, primijetila je Prudence. »Možda i nije toliko crn kakvim se prikazuje.« »Zašto onda ostavlja takav dojam?« »Možda ima neki skriveni motiv«, zamišljeno je sugerirala Chastity. »Mislim reći, tvoj je skriveni motiv da ga kultiviraš, zašto onda ne bi i on imao neki svoj razlog?« Ponekad su Chastityina intuitivna opažanja znala samo zakomplicirati stvari, pomislila je Constance, iako je njezina sestra često bila u pravu. »Kasnije ću razmisliti o torne«, rekla je i vratila se opet na temu. »Da vidimo o čemu govore ostala pisma. Prue, ti otvori drugo.« Prudence je uzela omotnicu, rasparala je, izvadila list papira i izravnala ga. »Oh, pogledajte ovo. Naš prvi honorar.« Podigla je šuštavu novčanicu koja je bila umetnuta u presavijeno pismo. »Još jedno pismo za Posredovanje?« Chastity se nagnula naprijed da zaviri preko sestrina ramena. »Da, od gospodina koji želi ostati anoniman«, rekla je Prudence. »Piše da želi upoznati mladu damu iz dobre obitelji, ali da ne mora nužno biti bogata nasljednica ... čak ni ljepotica.« Podigla je pogled s pisma i upitno podigla obrve. »Zanimljivo, Zbog čega je onda traži?«, upitala je Constance. »Zbog braka, naravno.« »Što nije u redu s njim?« »Con, ti si pravi cinik«, izjavila je Chastity. »Zbog čega ne bi jednostavno želio naći srodnu dušu, bez dizanja strke oko novca ili izgleda?« »Pa, nema razloga, zaista. Samo što ga to čini veoma neobičnim muškarcem.« Prudence je nestrpljivo mahnula svojim sestrama da ušute. »Kaže da je dobrostojeći neženja, da ne voli živjeti u gradu i da zato traži jednostavnu mladu damu koja voli život na selu.« »I on želi ostati anoniman?«, namrštila se Constance. »Ne bih htjela preporučiti nekoj bezazlenoj mladoj ženi nekoga koga nismo imale priliku osobno provjeriti.« »Predložit ćemo mu da se negdje nađemo. Primjerice, u trgovini Jenkinsove sestre.

Posve je logično sastati se na adresi poste restante. Stavit ćemo velove, u slučaju da nas pozna«, predložila je Prudence. »Mislim da bi u ovom slučaju trebala ići samo jedna od nas«, rekla je Constance. »Chastity, Ona zna dobro procijeniti ljude. Odmah će znati je li nešto sumnjivo.« »Mislim da biste i vas dvije trebale biti tamo, iako ne u neposrednoj blizini«, rekla je Chastity. »Tako bih se osjećala ugodnije.« »Da, naravno«, odmah se složila Constance. »Ugovorit ćemo sastanak za ... oh, morat ćemo nakon vikenda. Recimo, u srijedu ujutro, prije vremena za primanje posjeta.

SAmeliom Westcott se moramo naći sutra,budući da ima slobodno poslijepodne, a ne želimo čekati još tjedan dana, a u petak idemo na ladanje.«

~ 42 ~

Anna&RafaelaR

Njezine sestre su složno kimnule, a Chastity je otvorila treću omotnicu. »Ovo je pismo za tetu Mabel«, rekla je hihoćući se. »O, ovoj se gospi svidio moj odgovor o ženi s dva ljubavnika. Morale bismo objaviti ovo pismo. Slušajte ...« Pročitala je glasom slatkorječivog laskanja. »'Veoma inteligentan odgovor pun razumijevanja. Tako mudar i oštrouman ... '« Podigla je pogled. »I ja tako smatram.« »I jest«, rekla je Constance. »Nastavi.« »Pa, kaže da ima sličan problem i da ju je netko . mogao savjetovati na takav način, sada ne bi bila u situaciji u kojoj se nalazi.« »A to je?« »Zaglavila je s krivim«, sažeto je rekla Chastity. »Napisat ću odgovor koji ćemo objaviti ispod njezina pisma.« »Ovo je još jedno pismo za tetu Mabel.« Constance je mahnula četvrtim pismom. »Dama u braku ima velike probleme sa svekrvom koja joj samo naređuje i drži sina pod kontrolom tako što mu uskraćuje novac, a sad prijeti da će se iz svoje kuće preseliti u London, jer njezina snaha izgleda ne zna prikladno upravljati svojim domaćinstvom.« »Je li potpisano?« Constance je odmahnula glavom. »Samo s 'očajna iz Knightbridgea'.« »Pa, ja se mogu sjetiti nekolicine žena u istoj situaciji«, rekla je Prudence.

Chastity se nagnula naprijed i uzela pismo iz Constanceinih ruku. »Smislit ću neko kreativno rješenje, ali mislim da bi bilo najbolje da ne nagađamo o nijednom ovom pismu. Uskoro ćemo početi sumnjičavo gledati sve svoje poznanike.« Constance se nasmijala. »U pravu si, Chas. No čini se da je teta Mabel svakako privukla pažnju.« Uozbiljila se. »Kako ćemo odgovoriti našoj prvoj klijentici?« »O, da, najprije ono najvažnije. Amelia Westcott je naš prioritet«, izjavila je Prudence. »Moramo joj odmah napisati odgovor. Jenkins će ga odnijeti na poštu kad ode u svoju večernju šetnju.« »Dolje u pivnicu«, rekla je Chastity pravim londonskim naglaskom. »Gospon Jenkins je jako sklon svojoj pinti blago gorkog piva.« »Napisat ću joj da se možemo sastati sutra poslijepodne.« Prudence je već krenula u kuću. »Pismo će otići sutra prvom jutarnjom poštom i bit će u njezinu pretincu do doručka. Gdje ćemo zakazati sastanak?« »Ne u Fortnumu. Tamo bi se osjećala nelagodno«, brzo je rekla Chastity i krenula za sestrom. »Da, naravno da bi«, kimnula je Constance. »Oh, znam. Što kažete na Lyons Corner House kod Marble Archa? Tamo se nitko koga znamo ne bi ni mrtav pojavio. No ugledan je, upravo za srednju klasu.« »S dodatnom prednošću što je relativno jeftin«, dodala je Prudence. »Ne znam kakav je bonton kad se nađeš na čaju s klijenticom, ali ako je na njoj da plati, onda treba odabrati mjesto s umjerenim cijenama, a ako je na nama, treba primijeniti isto načelo.« »Nemoj mi reći da bi čaj s vrhnjem u Fortnumu ispraznio banku. Nemoj zaboraviti da će nam za ove usluge biti plaćeno«, istaknula je Constance. »O čemu uopće nismo razgovarale«, rekla je Prudence, osvrnuvši se preko ramena. »Zar ne bismo trebale imati nekakvu kliznu skalu? Bogati plaćaju više da subvencioniraju one manje imućne?« »Svakako«, rekla je Constance i krenula za njima uza stube. »Naravno, mnogo je lakše kad netko zajedno uz zahtjev pošalje i novac, ali neće svi tako raditi.« »Isto tako«, rekla je Prudence, otvarajući vrata njihova salona, »različite vrste usluga zahtijevaju različite iznose. Troškovi, recimo ... što ako budemo morale putovati vlakom ili unajmiti fijaker?«

~ 43 ~

Anna&RafaelaR

»Budući da nemamo pojma kakve će sve vrste usluga tražiti, ne znam kako bismo mogle predvidjeti troškove.« Constance je prišla pisaćem stolu. »Mislim da bismo trebale imati kliznu skalu za naplatu po satu i povrh toga zaračunati troškove i proviziju za ekstra troškove, ukoliko posao bude zahtijevao nešto posebno.« Izvadila je list pisaćeg papira iz pregratka. »Ovaj na sebi ima očev grb.

Treba nam običan papir.« Prekapala je po stražnjem dijelu pisaćeg stola.

Prudence je razmislila. »Mislim da bismo se sve tri trebale naći s gospođicom Westcott. Mi znamo tko je ona, a ona nema pojma tko srno mi, a čak i da zna, bit će joj u interesu da bude diskretna, jednako kao i nama.« »S ostalim klijentima morat ćemo se prerušiti«, rekla je Constance. »Gusti velovi i promijenjeni glasovi.« Sjela je za pisaći stol i urno čila pero u tintarnicu. »Prestanite se smijati i koncentrirajte se. Ozbiljno vam govorim. Dakle, što da napišem?« Tek što su spremile pismo u omotnicu s adresom, u prostoriju je nakon kucanja ušao Jenkins i donio pismo. »Gospođice Con, ovo je stiglo za vas. Dečko čeka na vaš odgovor.« »Naravno.« Razmijenili su omotnice.

Constance je promatrala rukopis na omotnici. Nije joj bio poznat, ali je definitivno bio muški. Tamna tinta, snažni potezi prema dolje, bez vitica i kićenih ukrasa. Odmah je instinktivno znala od koga je. Rukopis je odavao vlasnika jednako kao i njegov glas.

Iznenada je osjetila treperenje u trbuhu. Nastojala je ne obazirati se na njega pa je srebrnim perorezom mirno rasparala omotnicu i izravnala pismo. Potpis je bio onaj koji je i očekivala. »Dakle?«, upitale su njezine sestre. »Pismo je od Maxa Ensora. Poziv na večerašnju večeru.« Još jednom je pročitala kratko pismo, osjećajući olakšanje što joj je glas staložen kao i uvijek. Onaj novi osjećaj u trbuhu je potpuno nestao. »Ukoliko nemam nekih neodgodivih obveza ...« »I nemaš.« »Ne, nemam.« Pismom je lupkala po usnama. »Ići ili ne ići.« »Da, to je zaista pitanje.« Prudence je izvadila novi list papira, onaj s otisnutim grbom lorda Duncana, i stavila ga ispred Constance. »Dečko čeka na odgovor.« »Zašto bi htio večerati sa mnom?«, upitala je Constance. »Intimna večera u četiri oka je prilično brzanje, ne mislite li i vi tako? Osobito zato što smo dale sve od sebe da se ovog poslijepodneva osjeća nelagodno.« »Ako ne odeš, nećeš otkriti«, istaknula je Prudence na svoj praktičan način. »Pretpostavljam da je tako. A možda bi bilo korisno i da se malo raspitam za guvemantu«, rekla je Constance, ne mijenjajući namršten i zamišljen izraz. »Morao bi znati nešto o njoj.« Prudence je, napola se smiješeći, pogledala svoju sestru. »Bilo bi jako korisno«, složila se. »Zato napiši da prihvaćaš pa idemo gore da te odjenemo.« »Zanima me hoće li te odvesti u Savoy Grill ili Cap Royal«, naglas je razmišljala Chastity. »Cafe Royal«, izjavila je Prudence, mašući pismom da osuši tintu na Constanceinoj poruci. Brzo joj ju je uzela da se Constance ne predomisli. »Kladim se. Iako mi se čini«, zamišljeno je dodala, »da je on nekako vrsta muškarca za Savoy. Zbog načina na koji se

~ 44 ~

Anna&RafaelaR

odijeva i kako se drži. A opet, Cafe Royal je prikladniji za mirnu, intimnu večeru. S druge strane, Grill je bolji za ručak.« Njezine su je sestre pustile da razmišlja naglas.

Prudence je uvijek bila u pravu kad su takve stvari bile u pitanju.

Prudence se na kraju odlučila. »Odjenut ćemo te za Cafe.« Presavila je poruku i predala je Jenkinsu, koji je strpljivo čekao drugo pismo. »Izvolite, Jenkinse. Pobrinite se da pravo pismo uručite glasniku.« »Gospođice Prue!«, ogorčeno je prigovorio. »Šalim se, Jenkinse.« Brzo ga je poljubila u obraz, što je za posljedicu imalo njegovo crvenjenje i brzi odlazak.

Max Ensor je stavljao dijamantne gumbe na visoki ovratnik svoje večernje košulje.

Bili su jednako blistavi kao i gumbi za manšete. Njegov komornik je stajao uz vrata, držeći njegov ogrtač za operu s grimiznom podstavom i crni svileni šešir. »Vjerujem da će to biti dovoljno.« Brzo je povukao skute fraka i podigao na svjetlo jednu nogu u crnoj cipeli. Blistala je jer ju je Marcel dobro ulaštio. »Marcel, još jedan tvoj trijumf.« Max je bio voljan priznati sebi i svom komorniku da je tašt, ali je jednako tako bio sposoban izrugivati se i sebi i Marcelovoj opsesivnoj sklonosti prema sitnicama u odijevanju. »Da, gospodine.« Muškarac se naklonio, zaogrnuvši ogrtač oko širokih ramena svoga gospodara uz divljenje kakvo može iskazati samo komornik. Pun poštovanja, poravnao je nabore ogrtača. »Gospodine, da pozovem fijaker?« »Ne, večer je lijepa. Prošetat ću do Manchester Squarea i tamo unajmiti fijaker.« Uzeo je svoje bijele rukavice. »Sumnjam da ću se vratiti kasnije od jednog sata iza ponoći.« »Dobro, gospodine.« Komornik se naklonio svome gospodaru u spavaćoj sobi.

Max je krenuo niz širok hodnik kuće Grahamovih prema glavnom stubištu. Dok je prolazio pokraj uskog stubišta koje je vodilo u dječju sobu na gornjem katu, začuo je tresak nakon kojeg je slijedio prodoran plač te je zastao. Umoran glas je rekao: »Ako ne želiš, Pamela, odnijet ću. Ne moraš zbog toga plakati.« Plač se nepopustljivo nastavio, a zatim je naglo prestao. Tišina je odavala napetost, potom se opet začuo umoran i strpljiv glas: »Molim te, Pammy, nemoj to činiti.« Max nikad nije zaista obratio pažnju na gospođicu Westcott. Prolazio je mimo nje više puta dnevno i sigurno je nabasao na nju kad je svakog poslijepodneva dovodila svoju štićenicu u salon da posjeti ledi Graham, ali se uopće nije mogao sjetiti njezina lica.

Međutim, ova iscrpljena rezignacija u njezinu glasu privukla mu je pažnju. Nakon što je ovog poslijepodneva čuo kako se Letitia odnosi prema guvernanti i iz onoga što je znao koliko njegova sestra popušta svojoj kćeri, mogao se zakleti da je guvernanti bilo paklenski živjeti u ovoj kući.

Nije ni čudo, pomislio je dok se penjao prema dječjoj sobi, da je obrazovanim ženama poput gospođice Westcott veoma privlačan program Ženskog socijalnog i političkog saveza. Onako podjarmljene i nemoćne da promijene svoj život na bilo kakav značajan način, ideja o pravu glasa nudila im je mrvicu nade, šansu da mogu utjecati na uvjete u kojima rade. Bila je to jedna posve nova pomisao, ona koja sve do ovog poslijepodneva u salonu sestara Duncan nikad nije uzburkala mirnu površinu njegovih stavova o društvenoj strukturi ovoga svijeta. Cinično se nasmiješio kad je pomislio kako je Constance Duncan u cijelosti odgovorna za ovo njegovo skretanje prema dječjoj sobi.

~ 45 ~

Anna&RafaelaR

Vrata dječje sobe bila su otvorena pa je bez problema vidio sve unutra. Mala djevojčica s pletenicama stajala je pokraj prevrnute stolice na sredini sobe obojene svijetlim bojama, izbečenih očiju i lica toliko crvena, kao da će je svaki čas udariti kap.

Očito je zadržavala dah. Pomalo iscrpljena žena u ranim tridesetim godinama stajala je i rezigniranog izraza na licu promatrala dijete. Mlada guvernanta koja je pomagala postarijoj dadilji Baxter, neprikosnovenoj gospodarici dječje sobe koja je brinula i za Maxa i za njegovu sestru dok su bili mali i koja je davno zašla u godine da bi i dalje aktivno brinula o djeci, stajala je kršeći ruke i preklinjući: »Oh, dišite, gospođice Pammy, dišite!« Max je podigao djevojčicu visoko u zrak. Ona je od iznenađenja glasno udahnula, oči su joj poprimile normalan izgled. Primijetio je da nije prolila ni jednu jedinu suzu. Držao ju je dok joj lice nije poprimilo normalnu boju, a tada ju je opet spustio na pod. »Pammy, čini se da s tobom nešto nije u redu«, prijazno je primijetio. Njegova nećakinja je na trenutak ostala bez riječi. Zurila je u njega, tutnuvši palac u usta. »Jako mi je žao što smo vas uznemirile, gospodine Ensore«, ispričala se guvernanta.

Maknula je uvojak kose s čela koji se otpustio iz ukosnica. »Nije imala nikakav razlog za srdžbu. Nije htjela svoj tost s maslacem pa sam ga odmah sklonila, ali je ona svejedno ...« Slegnula je ramenima, pokazujući bespomoćnu frustraciju.

Max je pogledao djevojčicu. »Mora da djeluje veoma frustrirajuće kad se otpor slomi već na prvoj zapreci«, primijetio je. »U iskušavanju granica do kojih se može ići, ništa nije toliko dobro kao opravdana ljutnja, ali kad tih granica nema, što bi trebala učiniti mala osoba?« U sivim očima Amelie Westcott pojavio se zahvalan sjaj. »Gospodine, ledi Graham ne odobrava granice.« »Ne«, rekao je. »I zato vas razumijem. Siroto dijete ...« Nasmiješio se gospođici Westcott. »I sirota guvernanta. Suosjećam s vama, gospo.« »Hvala vam, gospodine.« Boja se pojavila na njezinim prilično blijedim obrazima. »Mislim da je za večeras gotovo. Općenito je jedan ispad po večeri sve što uspijeva napraviti.« Odmahnuo je glavom. »Porazgovarat ću sa svojim šurjakom.« Odjednom je brzo koraknula prema njemu. »Oh, ne, gospodine Ensore. To je jako ljubazno od vas, ali ne bih htjela da ledi Graham misli da se žalim na Pammy.« Udario je rukavicama o dlan ruke. Letitia bi mogla zbog praktičnosti i udovoljavanja kćeri trpjeti guvernantu sumnjivih političkih stajališta, ali nikad nikome neće tolerirati ni najmanju kritiku svoje kćeri, a kamoli nekome tko radi za nju. Osim toga, i sam je mislio da iz razgovora s Bertiem ne bi proizašlo ništa dobroga. Lord Graham je mrzio nesklad i čvrsto je zatvarao oči pred svime što ga je moglo uzrokovati. »U redu.« Kimnuo je i otišao. »Ujače Max«, napokon je progovorila Pamela, potežući ga za skut jakne. »Kamo ideš? Mogu li i ja s tobom?« »Izlazim van na večeru«, rekao je. »S jednom damom. Mislim da joj ne bih smio otkazati u posljednji trenutak, nije li tako? To bi bilo strašno nepristojno.« Pamela je razmislila o tome. Jedan ispad te večeri već ju je prošao i sad je bila spremna za razumno razmišljanje. »Mogla bi pomisliti da sam ... da se takmičim s njom za tvoju naklonost«, izjavila je uz trijumfalno pljeskanje svojih još uvijek bucmastih ručica.

~ 46 ~

Anna&RafaelaR

Max je pogledao guvernantu iznad djetetove glave. »Kako, za ime svijeta ... ?« »Dadilja Baxter veoma voli ljubavne priče, gospodine Ensore«, rekla je, lica ozbiljna kao sama smrt. »Oh, shvaćam.« »Ledi Graham i dadilja Baxter znaju prepričavati ljubavne priče kad njezino gospodstvo dođe u dječju sobu.« »Oh«, rekao je opet Max. »Oh, shvaćam.« Lagano je povukao nećakinju za pletenice i rekao: »Želim vam laku noć, gospođice Westcott«, i brzim korakom napustio sada miran kućni prizor.

Sreo je šurjaka u hodniku. »Ah, Max, ideš u Parlament?«, veselo je upitao Bertie, bazdeći po viskiju. »Upravo dolazim iz Gornjeg doma ... neka prokleto dosadna diskusija o poljoprivredi. Ne mogu se gnjaviti s time. Sve dok seljaci najamnici plaćaju porez, pustite ih na miru, kažem ja. Što je s tobom?« »Bertie, ja predstavljam malo urbaniji izborni okrug«, rekao je Max. »Slučajno večeras na dnevnom redu nema ničeg što se tiče mojih birača. Izvodim gospođicu Duncan na večeru.« »Oh?« Mutne oči lorda Grahama teškom su mukom ostale usredotočene. »Onom najstarijom? Vraški privlačna djevojka, podsjeća me na njezinu majku, ali će uskoro ostati usidjelica ako ne odabere nekog muškarca ... mnogi joj udvaraju. Šteta za onog momka s kojim je bila zaručena, sad se ne mogu sjetiti njegova imena... poginuo je u ratu. Kod Mafekinga ... ili nekog drugog dijela svijeta na koji je zaboravio i sam Bog. Mislim da je bio u konjici.« »Kad je to bilo, prije pet ili šest godina?«, upitao je Max. Constance Duncan nije ostavila na njega dojam tragične osobe koja žali za izgubljenom ljubavi. »Tako nekako.« Bartie je odmahnuo rukom. »To je vraški uzrujalo obitelj. Majka je odvela djevojke na šest mjeseci u Italiju, nadajući se da će ga Constance preboljeti. Čovjek bi očekivao da ga je dosad preboljela. Djevojka u toj dobi... ne može zauvijek žalovati.« Max je ovo slušao u tišini, zatim se uputio prema vratima. »Pa, laku noć, Bertie.« »Oh, htio sam te pitati ...« Lord Graham je stavio ruku na rukav svoga šurjaka. »Misliš li da postoji slobodno mjesto za tebe u kabinetu sad kad premijer reorganizira vladu? Čuo sam da si veoma blizak s Campbell-Bannermanom.« »Nisam«, rekao je Max kroz smijeh. »Bertie, ja sam previše nov da bi mi se ukazala takva čast.« »Šteta«. uzdahnuo je Bertie. »Ministar u kabinetu mogao bi biti jako koristan obitelji.« Max je odmahnuo glavom i ostavio svoga šurjaka njegovoj boci viskija i njegovim mislima. Večer je bila lijepa i on je žustro hodao ulicama Mayfaira do Manchester Squarea. Pitanje njegova šurjaka nije bilo neočekivano, iako je na njega odvratio smijehom. Zaista je uživao povjerenje premijera, ali je ipak bio previše neiskusan političar u Donjem domu da bi zaslužio takvo promaknuće. Ako dobro odigra svoje karte, dobit će ga prije ili kasnije za vrijeme vladavine liberalne stranke. A on je imao namjeru jako dobro odigrati svoje karte. Otkrio je problem kojim će se nametnuti premijeru da ga uzme u obzir. Campbell-Bannerman i njegov kabinet nisu se zalagali za žensko pravo glasa, ali nisu mogli dopustiti da iz liberalne stranke odaleče one koji jesu.

Pronalaženje prikladnog kompromisa utabat će put Maxa Ensora u vladin kabinet.

Postojali su mnogi skroviti načini da se potkrešu krila Ženskom socijalnom i političkom

~ 47 ~

Anna&RafaelaR

savezu, a da se ne razljute njegovi utjecajniji zagovarači. A ima li boljeg načina započinjanja od njegovanja poznanstva s aktivnom i strastvenom članicom Saveza.

Nije znao je li Constance Duncan članica, ali nimalo nije tajila svoje čvrsto mišljenje da bi žene trebale imati jednaka prava kao i muškarci. Nije znao ima li ona kakve veze s The Mayfair Lady, ali je sumnjao da ima. Ili je bila aktivno uključena ili je znala nekoga tko je radio na izdavanju pamfleta. Ako će te novine izazivati nevolje, tada bi bilo jako korisno točno znati tko stoji iza njih. I zato je bio jako zadovoljan što je uspio spojiti posao i zabavu, pozvavši gospođicu Duncan na večeru.

Jako je dobro razmislio o tome hoće li poslati večerašnju pozivnicu, pitajući se nije li prerano predložiti intimnu večeru, ali je zaključio da bi je frontalni napad mogao iznenaditi i nagnati da prihvati poziv, što umjerenijim pristupom sigurno ne bi postigao.

Bit će šarmantan, pomalo zavodljiv i razoružat će je. A tada će se povući, pomislio je, ostaviti je samu nekoliko dana da se pita kakve su njegove namjere. Ta je taktika prije uvijek bila uspješna.

No morao je priznati da u ovom trenutku nije bio potpuno uvjeren u uspjeh.

Constance ga je zbunjivala. Činilo se da ne spada ni u jednu kategoriju žena koje je poznavao. Pokazivala je sva svojstva učene žene, oštrinu goropadnice, lice i tijelo ljepotice, dražest i smisao za odijevanje žene iz visokog društva. A ipak je prkosila svakoj kategorizaciji. I ona i njezine sestre. A sad je još u tu mješavinu morao ubaciti i mrtvog zaručnika, neki pametan i hrabar izdanak plemenite obitelji koji je poginuo boreći se za svoju zemlju. Ako je još uvijek patila za njim, političar početnik teško će se moći mjeriti s junakom, pomislio je dok se penjao stubama prema njezinoj kući.

Vrata su se otvorila čim je pozvonio i u predvorju mu se naklonio batler kojeg se sjećao od poslijepodneva. »Gospodine, hoćete li pričekati u dnevnoj sobi? Obavijestit ću gospođicu Duncan da ste stigli.« »Hvala. I hoćete li, molim vas, poslati nekoga da dozove fijaker?« Max je slijedio Jenkinsa u dnevnu sobu i iznenadio se kad ga je batler najavio: »Lorde, gospodin Ensor. Čeka gospođicu Con.« Lord Duncan se okrenuo na otvorenim vratima terase. »Ah, nisam znao da moja kći večeras izlazi.« Prišao je posjetitelju ispružene ruke. »Nitko mi ništa ne govori u ovoj kući«, rekao je. »Šeri ... ili biste radije viski?« »Šeri, hvala vam.« »Kćeri mi nikad ništa ne govore«, ponovio je lord Duncan. »Kao da su mi žene.« Nasmijao se i dodao Maxu čašu. »Onda, kamo je izvodite? Ne mislim zabadati nos, pitanje ne postavljam zbog prevelike očinske brige ... Con je i više nego sposobna brinuti se o sebi.« Otpio je šeri. »U Cafe Royal«, odvratio je Max. »Oh, odličan izbor. Izveo sam tamo njezinu majku večer nakon našeg vjenčanja... sad je već sigurno prošlo trideset godina.« Sjenka je načas prekrila lice lorda Duncana i zatim brzo nestala. »Vi ste političar, zar ne? Jedan od štićenika Campbell-Bannermana?« »Teško bi se moglo reći da sam njegov štićenik, gospodine.« »Ambiciozan političar u usponu ... ambiciozan i u usponu«, izjavilo je njegovo gospodstvo i urotnički mu namignulo. »Cigaretu?« Otvorio je poklopac ugravirane srebrne tabakere. »Hvala, ne.«

~ 48 ~

Anna&RafaelaR

Lord Duncan je upalio svoju cigaretu i duboko udahnuo dim. »Onda, gdje ste upoznali moje kćeri? Pretpostavljam da ste ih sve upoznali kad ste upoznali jednu.« »Da, tako je, lorde Duncan.« Max je uznemireno pogledao prema vratima. »Upoznao sam ih u Fortnumu, gdje sam pio čaj s ledi Armitage. Ona je prijateljica moje sestre, ledi Graham«, dodao je u slučaju da njegova domaćina treba dodatno prosvijetliti. »O, da, znam to, dragi dječače. Morali biste ovaj vikend otići s nama na ladanje. Imat ćemo malu . kućnu zabavu. Djevojke žele igrati tenis... meni nimalo nije stalo do te igre. Ja bih radije igrao kroket svaki dan, žešći je ... baš kad pomislite da ste ...« »Oh, oče, nasmrt dosađuješ gospodinu Ensoru svojom opsjednutošću kroketom.« Constance je ušla u prostoriju uz pomno izvedeno talasanje suknje od crnog tafta. »Gospodine Ensore, nadam se da me niste dugo čekali.« »Uopće nisam, gospo.« Pogledao ju je i nije mogao odvojiti pogled. Crna suknja od tafta imala je tamno crveni steznik koji je bio gotovo iste boje kao i njezina kosa. Dekolte je dio dovoljno nizak da samo naznači mliječnu bjelinu njezinih grudi koje je isticala i zapanjujuća crna ogrlica od ahata. Njezine gole ključne kosti toliko su mamile njegove usne i jezik, da je osjetio silno uzbuđenje. Imala je cipele s potpeticom koje su njezino zamjetno visoko i vitko tijelo povisile za barem još dva centimetra. Kosa skupljena na tjemenu i ukrašena sitnim leptirima od crnog ahata, naprosto je preklinjala da ju raspusti, da skine svaku ukosnicu, da nježno odmakne svaki uvojak i pramen koji padne na njezina savršena ramena.

Jednostavno ju nije mogao prestati gledati. »Con večeras izgleda posebno lijepo, gospodine Ensore«, progovorila je Prudence stojeći iza sestre i trgnuvši Maxa iz očaranosti. Opazio je da ga preko njezina ramena obje sestre promatraju sa smiješkom.

Točno su vidjele njegovu reakciju, kao da ju je izrekao naglas. »Gospođica Duncan je lijepa kao i uvijek«, rekao je lagano se naklonivši. »Kao i njezine sestre.« »Oh, lijepo rečeno, gospodine Ensore.« Chastity se nasmiješila pa, iako ju je pomno pogledao, nije uočio nikakve naznake izrugivanja. »Dakle, kamo vodite Con?« Max je zaključio da je od njih tri Chastity najdobrohotnija. Trebao se paziti ostalih dviju, obje su posjedovale neku opaku crtu. No dogodilo se da mu je ta opakost, pogotovo kod Constance, izgledala izazovno i perverzno privlačno. »U Cafe Royal. Ako vam to odgovara, gospođice Duncan?« »Savršeno«, rekla je. »Jesam li to čula da vas je moj otac pozvao na vikend u Romsey Manor?« Max se naklonio u znak potvrde i promrmljao: »No nisam siguran hoću li ...« Nije dovršio rečenicu već ju je pomno promatrao ne bi li otkrio tračak oklijevanja. Morala bi slijediti očev primjer i pozvati ga i ona, ali već je napravio jedan smioni potez i nije kanio napraviti još jedan. Nije bio spreman riskirati svoju misiju prihvaćanjem poziva koji bi ona nevoljko izrekla. Bolje da sada malo uspori kako bi na kraju stigao kamo je naumio nego da brza i preplaši je.

Constance je razmišljala samo trenutak. Mogla je manipulirati Maxom Ensorom, a da on niti ne shvati da se njime manipulira. Tri dana na ladanju pružilo bi joj obilje vremena da ga obrađuje. Do ponedjeljka bi ga mogla natjerati da nosi boje WSPU-a.

Zatomila je hihot koji je navro u njezino grlo i srdačno rekla: »Oh, iskreno se nadam da ćete nam se moći pridružiti. Znam da vas kasno pozivamo, ali svi bismo uživali u vašem društvu.« Okrenula se k sestrama, tražeći njihovu potvrdu, a one su obje zdušno kimnule glavom.

~ 49 ~

Anna&RafaelaR

Zvuči iskreno, pomislio je Max, iako je osjećao određenu dozu opreza. Međutim, nije mogao otkriti koji mu je uzrok pa je jednostavno rekao: »Hvala. Rado ću doći.« »Dobro, možemo o tome razgovarati za vrijeme večere. Igrate li tenis?« »Osrednje.« Constance se suženih očiju zagledala u njega. »Lažna skromnost, gospodine Ensore«, optužila ga je.

Nasmijao se. »Ne mogu se hvalisati svojom igrom kad ne znam kakvi su standardi natjecanja.« Okrenuo se kad je Jenkins najavio dolazak fijakera. »Hoćemo li krenuti, gospođice Duncan?« Ponudio joj je svoju ruku. »Dobro se provedite«, rekla je Chastity. »Vidimo se na ladanju ovoga vikenda, gospodine Ensore«, povikala je Prudence za njim. »Ne držite kočiju u gradu?«, upitala ga je Constance dok joj je pomagao da se uspne u fijaker. »Imam automobil«, rekao je. »Ali ga ne vozim u gradu.« »Automobil, kako elegantno.« Constance je bila istinski impresionirana. »Nikad se nisam vozila u automobilu.« »Možda ćete mi dopustiti da vas za vikend odvezem na ladanje.« Nije mu odmah odgovorila pa ju je promatrao s iščekivanjem. »Jesam li rekao nešto krivo?« »Ne, niste.« Uzdahnula je. »Malo je nezgodno.« Čekao je da mu objasni, a kad nije nastavila, više nije razgovarao o tome.

~ 50 ~

Anna&RafaelaR

6.poglavlje

Fijaker se zaustavio ispred restorana i Max ju je otpratio unutra, dodavši ogrtače poslužitelju. Slijedili su natkonobara uza široko stubište s pozlaćenom ogradom i posjeli se u tihu nišu iz koje je Constance imala izvrstan pogled na salu i goste.

Max je naručio šampanjae i otvorio svoj jelovnik. Upitno je pogledao svoju družbenieu. »Volite li kamenice, gospođice Dunean? Vidim da večeras nude bretonske kamenice.« »Volim«, rekla je. »Ali mi se ne jedu večeras.« »Ah, onda možda prepeličja jaja u hladetini«, promrmljao je gotovo za sebe. »A zatim romb u umaku holandez, nakon čega bi slijedila golubinja prsa s tartufima.« Podigao je pogled i odlučno je pogledao.

Constance je ispreplela prste. Ako je nešto mrzila, onda je to bilo kad bi muškarac naručivao umjesto nje. A ovaj ju je muškarae jedva poznavao. Otvorila je svoj jelovnik i promatrala ga s osmijehom dok je konobar natakao šampanjac u njezinu čašu. »Vi ste se brzo odlučili, gospodine Ensore«, rekla je. »Ja, za razliku od vas, volim malo proučavati jelovnik. Uvijek mi treba najmanje petnaest minuta da se odlučim što ću jesti.« Max je začuo jetkost u njezinu glasu pa je sakrio ozlojeđenost. Naviknuo se na žene koje su mu dopuštale da odlučuje umjesto njih, zapravo, to je bila nepogrešiva strelica u njegovu naoružanju zavođenja. A sad je ispalo da će sačuvati svoj ponos jedino ako se pretvara da je to njegov vlastiti izbor. Mrzio je romba iz dna duše, a nije pretjerano volio ni golubinje meso pa se veoma veselio što će sebi naručiti janjetinu po kojoj je Cafe Royal zaslužno bio čuven.

Obratio je pažnju na vinsku kartu, zaključivši da se ona vjerojatno neće miješati u izbor vina.

Constance je pijuckala šampanjac i promatrala ga. »Oduvijek sam smatrala da Sancerre dobro ide uz romba«, predložila je. »A zatim dobar burgundac s golubljim mesom, da istakne tartufe.« Max je zatvorio jelovnik uvezan u kožu. Podigao je svoju čašu šampanjca. »Kad biste mi, gospođice Duncan, rekli što ćete jesti, tada bih znao bolje odabrati.« »O, da«, rekla je, spustivši pogled opet na jelovnik. U očima joj se nesumnjivo pojavio sjaj, na obrazima malo ružičaste boje.

Max je okretao čašu sa šampanjcem između svojih dugih prstiju. Constance je zračila samodopadnim zadovoljstvom jer ga je nadigrala. Bi li se trebao predati?

Razoružati je iskrenom isprikom što je bio arogantan? Ili se jednostavno ne obazirati na njezinu samodopadnost i pojesti svoga romba i goluba, čak i ako mu budu zapinjali u grlu?

Ono prvo, zaključio je. Tako će je iznenaditi, a imao je osjećaj da mora održavati prednost ako je namjeravao bilo kamo stići s Constance Duncan. Skrušeno se nasmijao. »Mrzim romba«, rekao je. »Namjeravao sam naručiti janjetinu.« Podigla je glavu. Iznenađenje se jasno vidjelo u njezinim očima, a zatim se nasmijala zajedno s njim. Topao i iskren hihot koji po prvi put u sebi nije sadržavao skriveno izrugivanje. »Nisam vas namjeravala prekoriti.«

~ 51 ~

Anna&RafaelaR

»O, da, jeste.« »Pa, oprostite mi. Bila sam jako nepristojna, a sigurna sam da ste samo htjeli biti ljubazni.« »Ljubazan«, ogorčeno je uzviknuo. »Nisam. Htio sam biti šarmantan.« »Oh«, rekla je. »Zar je to bilo to? Uvijek me iznenadi kad muškarci misle da je ženama veoma privlačno da odlučuju umjesto njih.« »Vi ste neobična pripadnica svoga spola«, suho je rekao. »Možda i nisam toliko neobična kao što mislite«, odvratila je. »Mislim da nas vjerojatno ima mnogo više.« »Gospođice Duncan, proglasimo primirje.« Pružio joj je ruku preko stola.

Nije vidjela razlog da odbije njegovu ponudu. Barem dok ne završi ve č er. Protresla je njegovu ruku na poslovan način. »Isto tako, pustimo formalnosti, Max. Zovem se Constance.« »Constance«, rekao je, zadržavši njezinu ruku malo dulje od onoga koliko je trebalo za jednostavno rukovanje.

Postala je svjesna osjećaja bockanja u vrhovima prstiju, nalik na bockanje stotinu igala i iglica. Zatekla se kako razmišlja o njegovim rukama, kako joj se sviđaju, kako su joj se svidjele od prvog trenutak kad su se upoznali. Odlučno je povukla svoju ruku, prestavši misliti na nevažne stvari koje su joj ometale pažnju. »Što ćete jesti?«, upitao ju je u trenutku kad je nastupila tišina koja je počela biti neugodna. »Janjetinu«, rekla je. »Dimljeni losos, nabujak od jastoga i janjetinu.« Ozbiljno je kimnuo i opet obratio pažnju na vinsku kartu. »Sancerre, što kažete?« Podigla je ruke, raširivši dlanove prema njemu. »Molim vas, ne želim se nametati svome domaćinu.« »Oh, ne želite?« Nacerio se, njegove jasne modre oči naborale su se u kutovima.

Zbog toga je izgledao nekako dječački pa se još jednom iznenadila. Morala je priznati da je privlačan muškarac, no do ovoga trenutka njegov joj izgled nije mnogo značio. Možda zato što uopće nije razmišljala o njemu.

Još jedna misao koja joj je odvlačila pažnju. Naslonila se na naslon stolice i pogledom prelazila po restoranu dok je on razgovarao sa sommelierom.

Opazila je da su privukli neke znatiželjne poglede. Nova tema za tračere. Sinulo joj je da bi za sljedeće izdanje mogla napisati mali paskvil o večeri na kojoj su uživali Max Ensor i gospođica Duncan. Nesvjesno se zahihotala pa ju je Max pogledao. »Nešto vam je zabavno?« »Oh, samo jedna zalutala misao«, nehajno je rekla i mahnula prstima poznanici na drugom kraju prostorije.

Max se pokazao kao vješt sugovornik, a ona ga je zadovoljno slušala dok je govorio o najnovijoj predstavi Bernarda Shawa Čovjek i nadčovjek, o nedavnoj smrti slikara Camilla Pissarroa i o nacrtu za novu katedralu u Liverpoolu. Zapanjio ju je raspon tema koje su ga zanimale. Njegovo znanje bilo je mnogo šire od uobičajenog koje je bilo potrebno za ugodno ćaskanje. »Dajte da pogodim«, rekao je kad je konobar odnio njihove tanjure s ostacima janjetine. »Vi ste osoba koja prije deserta želi sir.« »Blizu ste, ali ne dovoljno«, rekla je, promatrajući ga iznad ruba svoje čaše. »Ah.« Potvrdno je kimnuo. »Samo sir, bez deserta.« »Točno.«

~ 52 ~

Anna&RafaelaR

»Pa, vidim da su izvrsni, ali ne mogu odoljeti njihovoj creme brulée.« »Moja sestra Chastity bi vam rekla da ovdje imaju najbolju Napoleon tortu u gradu.

Ona je prava stručnjakinja za slatko.« »Neobično je za ženu da voli slatko«, primijetio je.

Upitno je podigla obrve. »Još jedan stereotip, Max?« »Zapažanje iz iskustva«, odvratio je.

Okrenula se u stolici prema kolicima sa sirevima. Sad je na njoj bio red da popusti. »Sasvim slučajno i ja mislim da je neuobičajeno. Ja sam od majke naslijedila to što ne volim slatko ... Malo epoissesa, molim vas.« Pokazala je na okrugli sir koji samo što nije iscurio s pladnja. »I malo bleu d'auvergnea.« »Čašu porta?«, predložio je Max, pokazujući na kolut stiltona. »Urnjesto deserta.« »Rado.« Oteo joj se tihi uzdah zadovoljstva dok je konobar rezao grozd bijelog grožđa na komade i stavljao ih na tanjur pokraj njezinih sireva. »Porto, sir, grožđe., božanstveni trojac. Tko bi mogao poželjeti kolače kad ima ovo?« Max se još jednom savjetovao sa sommelierom, a zatim se nalaktio na stol i sklopio ruke. »Dakle, hoćete li mi dopustiti da vas u petak odvezem na ladanje?« Odmahnula je glavom. »Ne, bojim se da ne mogu.« Izgledao je zbunjeno. »Ja jako dobro vozim, uvjeravam vas.« »Ne sumnjam.« Razmišljala je neko vrijeme, a zatim tiho rekla, kao da mu povjerava tajnu: »Međutim, moj otac nije. Vid mu nije toliko dobar kao što je bio, ali je čvrsto odlučio da će kupiti automobil. Radimo sve što je u našoj moći da ga odgovorimo, a ako me vidi kako uživam dok se vozim u jednome, naši argumenti će ispasti licemjerni.« »Oh, razumijem.« Kimnuo je. »Mogao bi zaposliti vozača.« »Da, ali on bi vam rekao da bi to bilo besmisleno - kao da držite psa, a sami lajete.

Osim toga, Cobham, naš kočijaš, rekao je da se ne bi mogao naviknuti na te novotarije, a već je predugo s nama da bismo ga poslali na pašu ... točno tako je rekao.« Slegnula je ramenima i nasmiješila mu se onim osmijehom koji je govorio: što se može? »Nezgodno«, složio se. »Možda bih i ja mogao doći vlakom.« »Mislim da nije potrebno da se toliko žrtvujete.« »Možda se želim žrtvovati«, rekao je i pomirisao svoj porto. Kimnuo je u znak odobravanja. »Recite mi da li vam paše.« Kimnula je. »Zašto biste se odrekli vožnje? Čula sam da je osjećaj nevjerojatan«, dodala je, ne mogavši sakriti čežnju u glasu. »I jest. Ali ću ga rado zamijeniti vašim društvom u vlaku.« Zar je zaista mislio da je toliko naivna da će je razoružati takvo otvoreno laskanje? »Gospodine Ensore, veoma ste slatkorječivi«, primijetila je, razočarana takvim neprimjerenim pristupom, iako je pretpostavljala da muškarac koji je generalizirao sve žene vjerojatno nije vidio ništa zlo u tome da pokuša sa zavodničkim trikovima, bez obzira koliko oni bili otrcani. »Gospođice Duncan, time implicirate neiskrenost«, rekao je, zarezavši u svoj stiltan. »Shvatite to kako vam drago«, odvratila je, a zatim promijenila temu da se razgovor ne bi zaoštrio. »Obično krećemo vlakom u podne s Waterlooa. U tri stiže u Southampton i spaja se s vlakom koji vozi u Romsey. Tamo će nas netko dočekati s kočijom.« »Mogu li ovo shvatiti kao poziv da se nađemo na postaji Waterloo?« Otpio je porto, odlučan da ostane ravnodušan, iako je gospođica Constance Duncan bila najzahtjevnije društvo za večeru u kojemu je ikad bio.

~ 53 ~

Anna&RafaelaR

»Možete.« Podigla je svoju čašu i nasmiješila mu se preko crvene tekućine.

Neprijateljsko ponašanje neće nimalo doprinijeti njezinu cilju, a točno je mogla vidjeti koliko je razdražen. Morat će malo zauzdati jezik. »Poslijepodne sam osjećala krivnju zbog onoga što sam rekla o guvernanti vaše nećakinje«, rekla je, guleći nožem kožicu s bobe grožđa. »Da?« Odmah je živnuo. »Zbog čega? Kakve veze gospođica Westcott ima s vama?« Počela je guliti još jednu bobu. To joj je bila izlika da ga ne pogleda u oči. »Nikakve, naravno. I upravo zato osjećam krivnju zbog onoga što sam rekla na soareji kod Beekmanovih. Nisam imala pojma o situaciji u kojoj se ta žena nalazi kad sam izrekla neutemeljenu prosudbu o njezinoj sposobnosti.« »Budući da ona ne zna što ste rekli o njoj, mislim da se slobodno možete riješiti te krivnje«, suho je rekao, još uvijek na oprezu kao i prije. Pretpostavljao je da je izgovorila traljavu ispriku samo da bi mu odvratila pažnju prije glavnog napada.

Podigla je pogled i nasmiješila mu se razoružavajućim osmijehom. »Malo je nezgodno. Time što se ispričavam za klevetanje guvernante, indirektno kritiziram vašu sestru.« »Da«, složio se. »Priznajem da sam nevjerojatno znatiželjan zbog čega se i dalje nastavljate ukopavati u tu rupu.« Uopće nije povjerovao njezinu razoružavajućem osmijehu.

Pogledala ga je u oči i prestala se pretvarati. »Vi ste bili taj koji je branio guvernantu. Htjela sam samo reći da vas razumijem nakon što sam ovog poslijepodneva čula komentare vaše sestre.« Lagano je naškubio usne, ali je samo upitao: »Kavu?« »Nakon što vi pojedete svoju creme brulée.« »Mislim da mi je porto pokvario apetit za slatko.« Kimnuo je konobaru koji je oblijetao oko njih. »Znači, mislite da se majka ne bi trebala brinuti zbog političkih i socijalnih stavova onih koji su zaduženi za njezinu djecu?« »Mislim da nema pravo narušavati privatnost svoje zaposlenice«, odvratila je. »Ako ona svoje mišljenje zadržava za sebe, tada se to nikoga ne tiče. Može li se gospođica Westcott založiti za sebe?« »Vjerojatno ne«, rekao je, pazeći da mu izraz ostane ravnodušan. »Koliko dugo radi za vašu sestru?« »Oh, mislim da je izdržala gotovo deset mjeseci«, rekao je. »Najmanje šest mjeseci dulje od drugih guvernanti.« Posumnjala je da ju želi isprovocirati svojom bezbrižnošću. Nije htjela biti isprovocirana. »Je li jako mlada?« Iz finog porculanskog vrča postavljenog do njezina lakta natočila je kavu u dvije šalice. Konobar je uzeo jednu šalicu i stavio je ispred Maxa. »Nije suviše mlada«, rekao je i srebrnom hvataljkom uzeo kocku šećera iz zdjelice. »Zašto vas ona toliko zanima?« Spustio je kocku u svoju kavu. »Ne zanima me«, odvratila je.

Sumnjičavo ju je pogledao. »Da? Ja mislim da vas gospođica Westcott toliko zanima jer je potlačena članica izrabljivane ženske klase.« Otpila je kavu. »Neću poricati. Moje sestre i mene odgojila je žena koja je imala čvrste stavove o tom pitanju.«

~ 54 ~

Anna&RafaelaR

Nagnuo se preko stola i zagledao se u nju. »I vi poričete da na djecu utječu stavovi onih koji su zaduženi za oblikovanje njihovih mladih umova?« »Ne, naravno da ne. Nikad nisam rekla nešto slično. Jednostavno sam rekla da žena ima pravo imati svoje mišljenje i zadržati ga za sebe ukoliko tako želi. Imate li kakvih dokaza da je gospođica Westcott pokušala prenijeti svoje političke stavove na šestogodišnje dijete?« »Sumnjam da Pammy ima dovoljno koncentracije da shvati nešto toliko složeno«, odvratio je. »Poput većine ...«, ušutio je. »Poput većine žena«, dovršila je umjesto njega. »To ste kanili reći?« Uzdahnuo je. »Morate li mi stavljati riječi u usta?« »Posve ste jasno iskazali svoje stavove.« Nagnuo se naprijed, naslonivši podlaktice na stol. »Ne shvaćam zbog čega bi žene trebale imati pravo glasa. Ionako u kući imaju snažan utjecaj na svoje muškarce.

Mogu vam reći da poznajem više moćnih žena nego moćnih muškaraca. Njihovi muževi i braća rade točno ono što im one kažu.« Zurila je u njega. »Ne mogu vjerovati da ste izrekli tu staru izreku«, zgroženo je rekla. »Žene vladaju iz sjene. Čak i ako se složim da neke sretnice imaju utjecaj na muškarce koji odlučuju umjesto njih, što je s onim ostalim ženama koje nemaju takve moći? Tko će donositi odluke koje bi im mogle poboljšati život? Koga je uopće briga za njih?« Odmahnula je glavom, zarumenjelih obraza i očiju blistavih od gnjeva.

Poigravao se idejom da joj kaže kako prelijepo izgleda kad je ljuta, ali je zaključio da ju je dovoljno provocirao u jednoj večeri. Sada je bio poprilično siguran da je aktivna članica WSPU-a i da će dobro poslužiti njegovim ciljevima. Došlo je vrijeme za povlačenje, ponudu primirja i planiranje narednog koraka. Ako dobro odigra svoje karte, izlanut će mu sve informacije koje mu trebaju. »Možda WSPU-u treba priznati određene zasluge«, mirno je rekao. »Ali te žene moraju razmotriti dalekosežne posljedice takve promjene u društvu. Moraju se dobro razmotriti sa svake strane.« Njezin je gnjev nestao. Imao je pravo. Progovorila je jednako smirenim glasom kao i on. »Ali trebaju nam neka jamstva vlade da će razmotriti problem.« Svijeća na stolu je zatreperila od strujanja zraka kad je konobar žurno prošao mimo njihova stola, a Max je tada u njezinim tamnozelenim očima opazio zlatni bljesak. Uočio je i riječ koja joj je nehotice izletjela: nam. Počela se pokazivati u pravom svjetlu. » Koliko mi je poznato, problem se nalazi na stolu kabineta vlade«, odvratio je.

Pogledala je njegovo lice i nije mogla otkriti nikakvu prijetvornost. Vjerojatno je bio upućen kad je redovito ručao s premijerom i ostalim članovima kabineta. »I to je nešto«, ravnodušno je rekla.

Kimnuo je glavom i odlučno okončao temu. »Jeste li za konjak?« »Ne, hvala. Sutra mi treba bistra glava. Ali nemojte dopustiti da vas ja sprečavam.« »I meni treba bistra glava.« Pogledao je konobara i kad mu je donio račun, zamolio ga je da im pozove fijaker. »Ako mi ukažete tu čast i još jednom večerate sa mnom, možda se možemo voziti u automobilu. Pokupio bih vas dalje od Manchester Squarea i vozili bismo se uz rijeku. U blizini Windsora je jedno lijepo mjesto, ima dobru hranu, lijep pogled ... ?« »Zvuči prekrasno«, rekla je istim ravnodušnim glasom. Uzela je svoju večernju torbicu. »Molim da me ispričate ...«

~ 55 ~

Anna&RafaelaR

Ustao je kad je konobar odmaknuo njezinu stolicu, a ona je ustala uz graciozno povlačenje svoje suknje. Promatrao ju je dok je prolazila kroz restoran prema ženskom toaletu, zastajući na putu pokraj mnogih stolova. Nije mogao odlučiti je li ova večer bila uspješna ili nije. Otkrio je ono što je želio znati, ali nije mislio da je uspio razoružati ovu damu. Nije pokazala nikakvu sklonost ni prema laskanju niti njegovu otvorenom zavođenju. Iako je bila lijepa žena i stimulativno društvo, otkrio je da veoma strastveno zagovara svoju zabludu, a njezino stalno pariranje dovodilo ga je do očaja. No možda je to bio način da ga drži podalje od sebe. Ako je tako, onda je u tome prilično uspjela.

A sada se istinski probudilo njegovo zanimanje. Srušit će te njezine zidine na ovakav ili onakav način. Ispod te intelektualne ljušture mora se nalaziti žena. U redu je to što strastveno zastupa svoje mišljenje i morao je skinuti kapu njezinim umnim sposobnostima, no postojale su i druge strasti u kojima bi čak i ta žena, usmjerena samo k jednom cilju, mogla uživati i naučiti ih cijeniti.

Izašla je iz toaleta u kojem je u košari s ručnicima diskretno ostavila primjerak The Mayfair Lady, pazeći da je ne vidi poslužitelj. Nije bila sigurna u to što je postigla ove večeri. Saznala je neke sitnice o gospođici Westcott, ali ništa značajno, osim da je guvernanta podržavala borbu žena za pravo glasa. S time nije mogla mnogo učiniti. I zaključila je da nije nimalo načela neandertalske poglede Maxa Ensora na mjesto žene u svijetu. Žene vladaju iz sjene, koještarija. No pred njom je bio cijeli vikend. Vikend pod njezinim vlastitim krovom. Ako ne postigne nikakav napredak s tim muškarcem, onda nije onakva žena kakvom je sebe zamišljala.

Max je stajao na nogama dok se približavala stolu. Na licu je imala tajanstveni samodopadan osmijeh, osmijeh Mona Lise, te nekakav sjaj u očima koji ga je opčinio, ali i probudio njegov oprez. Što li je samo smislila u onoj uskoj prostoriji ženskog toaleta? No, rekao je samo: »Kočija nas čeka.« Zatekla se kako se smiješi kad je uočila njegov sumnjičavi pogled. Shvatila je da se smiješila cijelo vrijeme dok je hodala prema njihovu stolu pa se žurno uozbiljila i promrmljala uobičajene fraze.

Sjedili su u tišini u mračnoj unutrašnjosti kočije, no ta je tišina bila puna napetosti.

Pitala se hoće li on povući još koji potez i kako bi trebala reagirati ako to učini. Ne bi bilo nimalo neobično da je njezin pratilac na kraju večeri oklijevajući ili diskretno poljubi. Čekala je, ali ne zadugo. Max je lagano stavio ruku na njezino koljeno. Nije reagirala.

Osjetila je topao stisak kroz tanku svilu. Okrenuo se na kožnoj klupi, drugom joj rukom obuhvatio bradu i okrenuo njezino lice prema sebi. U mraku je vidjela njegove oči kako sjaje, obris njegova nosa i pune senzualne usne. Ništa nije rekla, nije se niti pomaknula, još uvijek ne znajući kako bi trebala reagirati.

Prstom je prešao po njezinim usnama, pitajući se kako da protumači njezinu tišinu i nepomičnost koja nije značila ni pristanak niti otpor. Tada je lagano otvorila usta i vrškom jezika liznula njegov prst. Smionost te geste silno ga je iznenadila, iako je već prije shvatio da je došlo vrijeme da ga Constance Duncan prestane iznenađivati. Sagnuo je glavu i poljubio je. Njezina reakcija mu je jasno pokazala da nije bila početnica u ovim stvarima. Još bolje, pomislio je. Njezina usta su se rastvorila pod njegovima, pomaknula je ruke i zagrlila ga oko vrata, odgovarala na svako duboko prodiranje njegova jezika.

Mislio je da će naići na čednu reakciju, a ona je preuzela stvari u svoje ruke. Neobično, no nije bio potpuno siguran sviđa li mu se to.

Kočija se zaustavila. »Manchester Square, šefe.« Pjevni glas kočijaša razbio je tišinu.

Odvojili su se. Prstima je dodirnula usne i popravila svoju kosu. »Hvala vam na lijepoj večeri, Max.«

~ 56 ~

Anna&RafaelaR

»Ja trebam zahvaliti vama, Constance.« Zubi su mu bljesnuli dok joj je uz veoma pristojan osmijeh uzvraćao formalni oproštaj. Izašao je na pločnik i ispružio ruku da joj pomogne izaći. Otpratio ju je do ulaznih vrata, povukao konopac zvona i podigao njezin prst na svoje usne. »A bientôt.« 5 »U petak, Waterloo, u podne«, odvratila je. »Jedva čekam.« Podigla je ruku u znak oproštaja i okrenula se kad joj je Jenkins otvorio vrata. »Jeste li proveli ugodnu večer, gospođice?«, upitao ju je. »Nisam posve sigurna«, odvratila je. »Jesu li moje sestre u krevetu?« »Teško da jesu, gospođice Con«, rekao je i nasmiješio se. »Mislim da ćete ih naći gore u salonu.« »Onda vam želim laku noć.« Mahnula mu je i pohitala uza stube, podigavši suknju da joj ne smeta. Nije mogla izbjeći suočavanje sa sestrama koje su nestrpljivo čekale njezin povratak. Ionako je htjela razgovarati s njima, samo što nije bila sigurna koliko im je toga bila spremna otkriti o vožnji u kočiji. Namjeravala ga je lagano i nestašno poljubiti za laku noć, tek toliko da ga razdraži. No nekako nije ispalo tako. Uopće nije ispalo tako. Otvorila je vrata salona.

Prue i Chastity su igrale trik-trak, ali su skočile na noge čim je ušla. »Sve nam ispričaj«, rekla je Chastity. »Jesi li se svađala cijelo vrijeme ili je večer postala nevjerojatno romantična?« »Oh, Chas, nemoguća si.« Constance je skinula rukavice. »Svađali smo se bez prestanka, a jedini romantični trenutak bio je kad me je poljubio u kočiji za laku noć.« »Dobro se ljubi?«, upitala je Prudence podignutih obrva. »Još se uvijek pokušavam odlučiti.« Posve neelegantno bacila se na kauč i skinula cipele. Sestre su je promatrale kao lavovi koji čekaju da se bace na svoj plijen. »Na ljestvici od jedan do deset«, rekla je Prudence.

Constance se pretvarala da razmišlja o tome. Ispružila je ruke i pregledavala nokte. »Odvažno«, zamišljeno je rekla. »Snažne ... tople ... usne i podatan jezik ... Budući da je nemoguće dati desetku jer nikad ne znaš što još možeš iskusiti, ocijenila bih ga s osmicom.« »Prilično visoka ocjena«, procijenila je Prudence. »Zvuči pomalo napredno za prvi poljubac«, primijetila je Chastity i počela skupljati dijelove triktraka. »I meni se čini«, složila se Constance. »No nije samo on kriv.« »Zaista?« Njezine sestre su je pomno promatrale. Tada je Chastity jednostavno upitala: »Je li bilo kao s Douglasom ?« Nije joj odmah odgovorila. »Ne znam«, rekla je nakon nekoliko trenutaka. »Znam da zvuči grozno, ali više se uopće ne mogu sjetiti kako je to bilo s Douglasom. Dovoljno je teško što mu u mislima još uvijek jasno vidim lice. No kad pomislim na to da je zakopan ispod nekog humka u Južnoj Africi, dođe mi da počupam kosu, vrištim, sikćem i pljujem zbog sve te proklete nepravde.« Zurila je u sag, iako joj pogled nije bio usredotočen. »Preboljela sam to, naravno da jesam, ali još nisam spremna zaboraviti na njega zbog neke nove strasti.« »Znači, Max Ensor ti se nije uvukao po kožu«, izjavila je Prudence.

5 Do skorog viđenja

~ 57 ~

Anna&RafaelaR

»Nije«, odlučno je rekla Constance. »Uvukli su mi se njegovi stavovi. Pravi je neandertalac. No jako mi se sviđa ideja da poradim na njemu.« Podigla je pogled, lice joj je opet bilo opušteno, sjenke su nestale iz njezinih očiju. »Namjeravam radikalno prosvijetliti Maxa Ensora, tako da će, i prije nego što završim s njim, nositi boje WSPU-a.« »I definitivno dolazi u Romsey ovaj vikend?« Constance je potvrdno kimnula. »Da. Čekat će nas na postaji Waterloo.« »I već si napravila planove što ćeš s njim?« »Trenutno su u začetku, ali se polako razvijaju.« Nacerila se. »Reći ću vam kad ih sve posložim. Oh, usput, htio nas je odvesti automobilom, ali sam ga uspjela odgovoriti. Rekla sam mu da otac slabo vidi, ali da svejedno želi nabaviti automobil, a mi ga ne želimo podržati.« »Dobro si se izvukla.« Prudence je nesvjesno zijevnula. »Jesi li saznala nešto korisno o gospođici Westcott?« »Zapravo, ne. Nije neka naivka, toliko sam shvatila. Nije ni previše mlada, kako je Max rekao. Uspjela je ostati kod Grahamovih mnogo duže od ostalih guvernanti pa ju je dijete zavoljelo. I to je to.« »Oh, dobro, i to je nešto. Pitam se što li je to tako delikatno u njezinoj situaciji.« Chastity je prišla vratima. »Nesumnjivo ćemo uskoro otkriti.« Constance je ugasila svjetla i krenula za sestrama u krevet.

Amelia Westcott žurila je Park Laneom iz Hyde Parka, čvrsto držeći ruku svoje štićenice koja se opirala, te došla do poštanskog ureda Park Lane u trenutku kad se s neba slila kiša. »Moj šešir je mokar«, požalila se Pammy. »To je moj novi slamnati šešir. Mama mi ga je kupila, a sad je mokar i uništen.« »Osušit će se, Pammy«, rekla je Amelia. »Vidiš, sklonile smo se od kiše.« Pustila je da se vrata zalupe za njom. »Idemo se utrkivati s kišnim kapima na prozoru.« Dovukla je djevojčicu do prozora i pokazala dvije kapi koje su polako curile s njegova vrha. »Ova na lijevoj strani je moja.« Pokazala ju je prstom. »Ja hoću tu.« »Dobro. Onda je moja ona s desne strane.« Zatomivši uzdah, Amelia je prišla šalteru gdje joj se službenik suosjećajno nasmiješio. »'Jutro, gospođice Westcott. Imam pismo za vas... stiglo je jutarnjom poštom.« Okrenuo se prema zidu s pretincima iza sebe i izvadio dugu omotnicu. »Moja je pobijedila! Moja je pobijedila!« Pamela je doplesala do šaltera. »Pogledajte, gospođice Westcott. Moja je pobijedila!« Zgrabila je guvernantu za ruku i počela je navlačiti prema prozoru. Amelia je spremila pismo u džep, zahvalila se i osmjehnula službeniku te pustila Pameli da je odvuče kako bi vidjela pobjedu jedne kišne kapi. »Vidite!« Pamela je pokazivala na dno prozora. »Ova je bila moja. Idemo još jednom.

Hoću da to napravimo još jednom.« Glas joj se malo povisio kao da očekuje protivljenje. »Koja je tvoja?«, brzo je rekla Amelia. »Ona!« Djevojčica je pokazala prstom. »A ova je vaša.« Amelia se pomirila sa sudbinom i zamornih petnaest minuta igrala ovu igru. Pismo ju je svrbjelo u džepu, ali ništa ne bi postigla time da u Pameli probudi demona.

Iscrpljeno je pomislila kako je oduvijek voljela djecu. Govorila je samoj sebi da život

~ 58 ~

Anna&RafaelaR

guvernante nije najgora sudbina koja može snaći obrazovanu ženu bez novčanih sredstava. A . sada je pomislila, promatrajući ovo razmaženo i pomalo tužno dijete, da bi joj možda mnogo više odgovarao život na ulici.

Napokon je Pameli dojadila igra, a i kiša je prestala. Pješke su se vratile u Albermarle Street. Dijete je bilo veoma dobro raspoloženo jer je pobijedilo u svakoj igri kišnih kapi. Brbljala je bez prestanka, skakutala po lokvama vode, ne obazirući se na blato na svojoj nabranoj pregači i bijelim čarapama. Dadilja Baxter će gunđati cijelo poslijepodne sjedeći u udobnom naslonjaču, pomislila je Amelia. No to joj ovog poslijepodneva neće smetati. Imala je još nekoliko slobodnih sati i pismo u svom džepu.

U dnevnoj dječjoj sobi posjela je svoju štićenicu za stol da ruča pod nadzorom služavke i otišla u svoju sobu, praktično smještenu do noćne dječje sobe, u slučaju da se gospođica Pammy probudi zbog kakve noćne more. Izvukla je pismo iz džepa ogrtača i otvorila ga noktom. Izvadila je jedini list papira i polako sjela na uzak krevet. Rukopis je bio ženski. Srce joj je poskočilo kad je pročitala poruku. Lyons Corner House. Marble Arch, danas poslijepodne u četiri. Tko god je osnovao agenciju Posredovanje, ona ili oni su bili spremni pomoći.

Legla je na krevet, još uvijek u mokrom ogrtaču i sa šeširom na glavi. Kad je ugledala oglas u The Mayfair Lady, izgledao joj je kao odgovor na njezine molitve.

Njezina je situacija bila nemoguća; nije imala izvedivo rješenje, a ipak ju je neizbježno morala riješiti na ovakav ili onakav način. Nije se imala kome obratiti. A tada je ugledala oglas. Uslugu su sigurno nudile žene jer nijedan muškarac ne bi oglašavao u pamfletu The Mayfair Lady. Po prvi put je ugledala tračak nade na mračnom horizontu. A sad, kad je po drugi put pročitala odgovor i zadržala pogled na svakom ženstvenom potezu pera, osjećala se čudno i neobično utješene. Jedine ženske prijateljice koje je imala pohađale su s njom školu u Bathu. Kad je otišla odande, dovoljno obrazovana za posao guvernante, upoznala je samo svoje poslodavce, a tu nije bilo toplih ženskih odnosa. Letitia Graham je bila najgora žena koju je Amelia upoznala. »Cospođice Westcott? Ručak vam se hladi.« »Odmah dolazim«, odvratila je služavki koja je popratila svoj poziv snažnim kucanjem na vratima. Skinula je ogrtač i šešir, počešljala kosu i vratila se u dnevnu dječju sobu da sa svojom štićenicom pojede složenac od makarona.

Napokon su stigla tri sata. Pamela je izašla sa svojom majkom i Amelia je izašla iz kuće. Žurno je hodala do Marble Archa. Nagli pljusak šibao je po lišću na drveću i smočio pločnike pa su pješaci žurno hodali ispod svojih kišobrana, sklanjali se u veže ili ispod platnenih nadstrešnica kad god bi pljusak pojačao. Amelia je neometano nastavljala dalje.

Lyons Corner House nalazila se na uglu Marble Archa, njezini prozori bili su zamagljeni od kiše koja je padala vani i toplog zraka unutra. Ušla je, pogledavši na sat.

Uranila je pola sata. Odabrala je stol kraj prozora i sjela nasuprot ulazu da ima dobar pogled. Odložila je svoj primjerak The Mayfair Lady na stol, na vidjelo, i naručila čaj. U pismu je pisalo da će osoba iz Posredovanja nositi primjerak tih novina pa joj je bilo logično da i ona učini isto.

Stigao je njezin čaj i vruća pogačica s maslacem. Nije žurila, uživala je u svakom zalogaju. Osim svoje kasne večere, koja se uvijek sastojala od hladnog mesa i narezane rajčice ili cikle, svaki je obrok jela sa svojom štićenicom, a Pamelin je izbor hrane bio veoma jednoličan. Nije ispuštala ulaz iz vida. Točno u četiri sata ušle su tri žene. Nosile su lijepe šešire s finim kratkim velovima koji su im prekrivali samo oči i nenametljivu odjeću koja je svejedno odisala elegancijom i novcem. Osjetila je kako nestaje njezin

~ 59 ~

Anna&RafaelaR

optimizam. Tada je ugledala bedž - grimizne, bijele i zelene boje - koji je nosila najviša žena. I ugledala je primjerak The Mayfair Lady koji je žena nosila u ruci. Osjetila je kako joj se vraća dobro raspoloženje. Ova je žena bila članica WSPU-a.

Tri su žene zastale i ogledale se po restoranu, a Amelia je oklijevajući podigla svoj primjerak novina. Prišle su joj i zabacile svoje velove. »Cospođice Westcott.« Žena koja je nosila bedž ispružila je ruku. »Ja sam Constance.

Dopustite da vas upoznam sa svojim sestrama. Ovo je Prudence ... i ovo je Chastity.« Pokazala je svoje pratilje koje su se rukovale s njom i sjele. »Dakle, kako vam možemo pomoći, gospođice Westcott?«

~ 60 ~

Anna&RafaelaR

7.poglavlje

»Moram naći muža«, izjavila je Amelia Westcott. »Dakle, odmah u srž problema«, primijetila je Constance, dok je skidala rukavice i spremala ih u torbicu. »Zar to nije ono što nudi vaša agencija?«, rekla je Amelia, uzdrhtala srca i sivih očiju punih nesigurnosti i tjeskobe. »Naravno da jest«, rekla je Prudence. »Naručimo čaj.« »Te pogačice izgledaju slasno«, izjavila je Chastity. »Donesite nam tanjur ovih i četiri kolača s kremom.« Nasmiješila se postarijoj konobarici koja je nosila uštirkanu kapicu i pregaču.

Konobarica je zapisala u blok i udaljila se umornim korakom ravnih stopala kakva obično imaju oni koji mnoge sate provedu na nogama. »Onda, kakvu vrstu muža imate na umu?«, upitala je Constance. »Pa, ne znam točno. Pretpostavljala sam da imate kakav popis ... nekakav registar ili nešto slično ... muškaraca koji traže žene.« Sestre su se pogledale, Amelia se još više uznemirila. Povratak konobarice s čajevima spriječio je daljnji razgovor, a kad je otišla, kad su šalice od debelog porculana napunjene i pogačice podijeljene, Prudence je skinula naočale, obrisala ih maramicom i pažljivo ih nataknula na nos. »Nadamo se da ćemo ga jednom imati, gospođice Westcott«, rekla je. »No u ovom trenutku nemamo nikakvog registra.« Trepnula je iza naočala. »Vidite, vi ste naša prva klijentica.« »Oh.« Amelia je izgledala jednako zbunjeno kao što se i osjećala. »Kako ... kako je to moguće?« »Pa, netko mora biti prvi«, istaknula je Chastity, stavljajući šećer u čaj. »Da, mi ... ili, bolje rečeno, The Mayfair Lady tek što je ponudio uslugu ženidbenog posredovanja«, objasnila je Constance, režući pogačicu na četiri jednaka dijela. »No sigurna sam da vam možemo pomoći. Spomenuli ste neku delikatnu situaciju. Ako biste nam ispričali nešto o sebi i svojoj situaciji, mogle bismo s nečim započeti.« Amelia je sumnjičavo pogledavala tri sestre. Prikupljala je snagu da svoju katastrofalnu situaciju povjeri poslovnoj i učinkovitoj agenciji. Nije očekivala da će piti čaj s tri dame iz visokog društva i razgovarati o svom problemu kao da se radi o pukom čavrljanju.

Constance je opazila njezino krzmanje pa je rekla: »Gospođice Westcott, poznat nam je jedan dio vaše situacije. Nije ugodno raditi za ledi Graham.« Amelia je pocrvenjela. »Otkud znate ... ?« »Ovo je malo neugodno«, rekla je Prudence. »Poznajemo Letitiu. I sasvim slučajno smo otkrile da je guvernanta njezine kćeri gospođica Westcott.« , Lagano je slegnula ramenima. »To je neizbježno u našoj situaciji.« Opet je slegnula ramenima.

Amelia je dohvatila svoje rukavice sa stola. »Ne vidim kako mi vi možete pomoći.

Pretpostavljala sam da će ovo biti poslovni sastanak. Ne mogu povjeriti svoju situaciju

~ 61 ~

Anna&RafaelaR

osobama koje su u poziciji da mogu izigrati moje povjerenje.« Ruke su joj se tresle dok je zakopčavala dugmad na rukavicama.

Nastupila je tišina, a tada se Chastity nagnula naprijed i stavila ruku na Ameliine drhtave prste. »Poslušajte nas načas, Amelia. Vaše povjerenje ne bismo izdale nikome, ni pod kakvim okolnostima. Zaklele smo se na potpunu diskreciju. Zbog onoga što znamo o Letitii, samo smo vam još više željne pomoći. Treba vam muž da ne morate raditi za nju.

Je li to vaša situacija?« U njezinu glasu osjećala se tolika iskrenost i suosjećanje, da je Amelia osjetila kako joj se opet vraća onaj raniji tračak nade. Pogledala je tri žene i uočila sažaljenje u njihovim očima. Sažaljenje, snaga i odlučnost na sva tri lica opet su joj vratili povjerenje.

Odlučila je. Napokon, što može izgubiti? »Nije tako jednostavno«, rekla je, dok joj je rumenilo prekrivalo obraze. »Da je tako, jednostavno bih potražila drugu službu.« Sad im je posve zaokupila pažnju. Čaj se hladio u šalicama, maslac se stvrdnuo iscurivši s pogačica na tanjur. »Prije dva mjeseca bila sam na ladanju s Pamelom. Lord i ledi Graham htjeli su provesti ljeto izvan Londona, u svojoj ladanjskoj kući u Kentu.« Tri sestre su kimnule. Amelia se igrala žličicom na tanjuru, ne mičući pogled s bijelog stolnjaka. »Nisam morala održavati formalne lekcije jer smo bile na praznicima, ali sam je morala voditi u poučne šetnje i kontrolirati njezino čitanje ...« Ušutjela je, rumenilo na njezinim obrazima se pojačalo. »I nadgledati je za vrijeme satova klavira.

Pamela se uvijek protivi vježbanju na klaviru. Bojim se da je na mnogim područjima veoma nestrpljiva učenica.« »Njezina majka se ne zalaže za obrazovanje žena«, rekla je Constance.

Amelia se kratko nasmijala. »Zaista ne. No teško je kriviti ledi Graham jer je i njezino obrazovanje tako žalosno manjkavo. Uvjerena sam da smatra kako obrazovanje samo šteti ženama.« »Sigurna sam da je tako«, rekla je Prudence, gurnuvši kažiprstom naočale više na nos. Oči su joj bile prodorne kad su zastale na Amelii Westcott. »Učitelj glazbe ...«, ponukala ju je.

Amelia je duboko udahnula. »Henry Franklin«, izjavila je, glasno izdahnuvši zrak. »Najmlađi sin Justicea Franklina, mjesnog suca i vlasnika mjesne zidarske tvrtke. Henry je glazbenik i njegov otac to ne odobrava. Želi da radi u knjigovodstvu njegove tvrtke.

Njegova dva brata rade ondje i gospodin Franklin očekuje da im se pridruži i Henry.« »A Henry to odbija.« Chastity je uzela krišku kolača s pladnja i zamišljeno polizala džem od maline s prsta. »Ne baš ... on ...« Bespomoćno je slegnula ramenima. »Odlazi u ured i pokušava raditi ono što otac očekuje od njega, ali to mu ubija dušu. Njegov otac kaže da će mu prestati prigovarati ukoliko bude mogao živjeti od podučavanja glazbe, ali gospodin Franklin dobro zna da Henry ne bi bez njegove pomoći mogao preživjeti kao glazbenik.

U zamjenu za tu pomoć, Henry mora raditi ono što mu kaže otac.« Constance je pomislila da tom Henryu nedostaje snaga karaktera i samouvjerenost, ali je držala jezik za zubima. Imala je osjećaj da je ovo tek početak problema Amelie Westcott. »Stekla sam dojam da ste se vi i Henry Franklin zbližili dok ste bili u Kentu«, pažljivo je rekla Chastity, odlomivši komad lisnatog tijesta s kolača.

~ 62 ~

Anna&RafaelaR

Amelia je napokon podigla pogled sa stolnjaka. »Jesmo«, otvoreno je rekla. »I više nego zbližili.« Nije skrenula pogled. »Posljedica toga je ta da sam se našla u delikatnoj situaciji.« »Oh«, rekla je Prudence. »Jako nezgodno.« »Jedino rješenje je muž«, rekla je Amelia. »Kad ledi Graham otkrije moje stanje, izbacit će me bez preporuke i nikad se više neću moći zaposliti. Nijedna kuća koja drži do sebe neće htjeti zaposliti posrnulu ženu.« Opet ih je pogledala u oči. »Nije li tako?« »Jest«, složila se Constance. »Bit ćete izopćenica.« »A osim toga, morat ćete brinuti za dijete«, namršteno je rekla Chastity. »Čak i ako date dijete u sirotište ...« »Ja to nikad ne bih učinila!« »Ne, naravno da ne biste«, brzo je rekla Chastity. »Nisam to sugerirala kao stvarnu mogućnost.« »I zato mi treba muž koji je voljan pristati na moju situaciju«, izjavila je Amelia. »Nadala sam se da možda imate nekoga u svom registru. Možda kakvog udovca ... nekoga tko bi mi svojim imenom pružio zaštitu u zamjenu za sve drugo. Za vođenje kućanstva, brigu o djeci ... što god bude potrebno.« »Zvuči kao zamjena jednog ropstva za drugo«, rekla je Constance. »Imam li kakvog drugog izbora?« Amelia je raširila dlanove na stolnjaku. »Nisam samostalna žena, nemam nikakvih sredstava.« U glasu joj se čulo ogorčenje. Siromašna guvernanta i njezine trenutne družbenice nalazile su se u veoma sličnoj situaciji. »Čudno, ni mi«, rekla je Prudence. »Nastojimo spriječiti da naš otac ne dospije u dužnički zatvor i da mi ne završimo na ulici.« »Zato smo i započele taj poduhvat s The Mayfair Lady i Posredovanjem«, rekla je Chastity.

Amelia je trenutak šutjela, potom je ravnodušnim glasom rekla: »Ali nijedna od vas nije trudna.. »Istina«, složila se Constance. »Zato pogledajmo kakve su vam opcije. Pojedite jedan od ovih prije nego što ih Chas sve smaže.« Ponudila joj je tanjur s kolačima. »Nevjerojatno volim slatko«, priznala je Amelia i uzela jedan kolač s kremom. »Na svu sreću, Pammy je uvijek dobro opskrbljena takvim stvarima.« Odgrizla je velik zalogaj, svjesna da se osjeća snažnije, skoro bezbrižno. Ove tri žene su nekako uspjele ublažiti beznađe njezine situacije. Nije imala pojma kako, jer joj nisu ponudile rješenje kojemu se nadala. »Meni se čini da bi Henry bio najbolji kandidat«, pomalo plaho je predložila Chastity. To je bilo toliko očito rješenje pa je pretpostavila da im Amelia vjerojatno nije povjerila svu težinu problema. »Osim ako je oženjen?«, odvažila se Prudence. Amelia je odmahnula glavom i obrisala mrvice kolača s kutova usana. »Ne, nije. Ne može se oženiti bez očeva pristanka, a Justice Franklin neće pristati da se njegov sin oženi siromašnom guvernantom. Iako je moja obitelj u svakom pogledu jednako dobra kao i Franklinovi«, dodala je vatreno. »A što ako Henry bude mogao zarađivati za život neovisno od oca?«, naglas je razmišljala Constance. »Bi li mogao dobiti posao učitelja glazbe u školi? Znam da neke bolje škole pružaju čak i smještaj učiteljskom osoblju.« »Predložila bih mu to da mogu stupiti u kontakt s njim«, rekla je Amelia glasom koji je sada izgubio svu živost. »Više puta sam mu pisala, iako mu nisam spomenula situaciju

~ 63 ~

Anna&RafaelaR

u kojoj se nalazim. Nisam htjela riskirati. Ledi Graham vjerojatno stavlja moju bugačicu pred ogledalo i čita što sam napisala.« »Čisto sumnjam da je toliko pametna«, jetko je rekla Constance.

Amelia se sramežljivo nasmiješila, ali joj se lice odmah smračilo. »Od Henrya nisam dobila ni glasa. Nije odgovorio ni na jedno moje pismo. Sigurno ih je primio, pošta je posve pouzdana. Stoga mogu samo zaključiti da više ne želi čuti za mene.« »Postoje i druga objašnjenja«, rekla je Chastity. -»Možda više ne živi na toj adresi.« »U tom slučaju, zašto mi onda nije pisao i poslao svoju novu adresu?« »Na to nemam odgovora.« Constance je zabubnjala prstima po stolu. »Predlažem da otkrijemo.« »Kako?« »Da ga posjetimo.« »Ali ja nikad ne dobivam cijeli slobodni dan.« »Ne vi, Amelia. Mi.« »Da, ići ćemo i izvidjeti«, rekla je Prudence. »Ne moramo mu reći ništa određeno, samo ćemo izvidjeti situaciju.« »U svakom slučaju, i to je neki početak.« Chastity je opet dodirnula Ameliinu ruku. »Ne brinite. Imamo dovoljno vremena da se pozabavimo time. Kad bi se dijete trebalo roditi?« »Oh, neće još sedam mjeseci.« Nasmiješila se, očito se trudeći da pokaže reakciju na Chastityin optimizam. »Znači da se trudnoća neće vidjeti još dva do tri mjeseca«, izjavila je Prudence. »Možete proširiti haljine. Moći ćete još neko vrijeme prikrivati trudnoću.« Amelia je kimnula. »No moram se pobrinuti za pripreme. Ne mogu čekati posljednji čas.« »Ne, a nećemo ni mi«, odlučno je rekla Constance. »Započet ćemo s Henryem, a ako se to pokaže kao ćorsokak, naći ćemo drugo rješenje.« Amelia je pogledala sat na zidu i tiho kriknula. »Moram se vratiti, skoro je pet i trideset. Moram se vratiti do šest, tada se Pammy vraća sa svojom majkom.« Počela je prekapati po torbi. »Koliko vam dugujem za savjetovanje?« »Ništa«, jednoglasno su rekle sestre. »I nikad nam ništa nećete dugovati«, izjavila je Chastity, ne obazirući se na to što ju je Prudence diskretno uštipnula. »O, ali moram vam platiti. Vi nudite svoju uslugu za proviziju. Tako piše.« Kucnula je rukom po novinama na stolu. »U redu je«, rekla je Constance, nekako previše veselo. »Neki klijenti su nam već platili. Oni si mogu priuštiti da plate malo više.« Amelia nije mogla a da se blijedo ne nasmiješi. Stavila je šiling na stol. »Onda mi barem dopustite da platim svoj čaj.« »Ukoliko inzistirate.« Prudence je stavila njihov dio novca na stol pokraj šilinga.

Lakomislena velikodušnost njezinih sestara je bila u redu, ali šiling je ipak šiling. »Vidim da ste članica WSPU-a.« Amelia je pokazala bedž koji je Constance nosila na reveru. »Jesam, ali se ne deklariram u javnosti.« Skinula je bedž. »Zbog The Mayfair Lady. Pišem mnogo političkih članaka i lobiram za pravo glasa žena. Ne želim da ljudi posumnjaju da imam nešto s tim novinama. Bedž sam stavila danas da vas ohrabrim, jer mi se čini da podržavate Savez.«

~ 64 ~

Anna&RafaelaR

»Zaista me je ohrabrio«, izjavila je Amelia, ustajući. »I ja moram tajiti svoje stavove.

Rijetko kad mogu prisustvovati sastancima.« »To će se promijeniti«, izjavila je Constance. »To će se jednoga dana promijeniti.« »Da, Con obrađuje jednog člana Parlamenta«, vragolasto je rekla Chastity. »Nadamo se da će gospodin časni zastupnik. ..« Ušutjela je kad joj je Prudence snažno nagazila na nogu i tek tada shvatila što je umalo otkrila.

Na svu sreću, Amelia je bila previše uznemirena da bi obratila pažnju. Napisala je adresu Henrya Franklina na margini pamfleta, a Constance joj je obećala da će početkom idućeg tjedna otići u Kent. »Nađimo se ovdje sljedećeg četvrtka poslijepodne u isto vrijeme«, rekla je Prudence, pružajući Amelii ruku. »Tada ćemo za vas imati neke novosti.« Amelia je kimnula, činilo se da kani reći nešto, a zatim je nestrpljivo odmahnula glavom i žurno izašla iz Corner Housea. »Žao mi je«, rekla je Chastity čim su se vrata zatvorila za njihovom klijenticom. »Ne znam kako sam mogla zaboraviti na to da poznaje Maxa Ensora. Živi s njim pod istim krovom, za Boga miloga.« U nevjerici je odmahivala glavom. »Uzmi još jedan kolač«, rekla je Prudence. »Nije napravljena nikakva šteta.« Chastity se skrušeno nasmiješila Constance. »Opraštaš mi?« »Dušo, nemam ti što opraštati.« Constance joj je uzvratila osmijeh. »Osim toga, istina je. Znaš da ga namjeravam obraditi.« »Nisam se smjela izblebetati o tvom osobnom životu«, rekla je Chastity. »Zaboravi, Chas. Moj osobni život je u ovom trenutku u potpunosti podređen mom političkom životu i zato bi ga se teško moglo nazvati osobnim.« Prudence je pokupila svoje stvari. »Bilo kako bilo, nekako bi trebao oživjeti ovoga vikenda. Ako ništa drugo, onda barem zbog tenisa.« Constance je bila i više nego sretna što su zaključile tu temu. »Nisam sigurna da ćemo dobiti pristanak tog Henrya Franklina«, rekla je kad su izašle van. Rukama je pridržala šešir kad je zapuhao snažan vjetar na uglu Marylebone Streeta. »Ne moramo dobiti pristanak«, istaknula je Prudence. »Samo ga upoznati s činjenicama. Da uzmemo kočiju?« »Jedino ako si to možemo priuštiti, draga Prue«, zadirkivala ju je Constance. »Pa, nisam sigurna možemo li«, odvratila je Prudence. »Kad ste ti i Chas inzistirale da ne naplatimo našu proviziju. Kako ćemo sastaviti kraj s krajem ako ne naplaćujemo klijentima?« »Morat ćemo oderati one bogate«, rekla je Constance. »Nisam se mogla natjerati da toj sirotoj ženi uzmem novac, a ne bi mogla ni ti.« »Ne bih«, priznala je Prudence. »Ovo iskustvo nam je dovoljna plaća.« »Zgodno rješenje.« Constance je pozvala kočiju. »Imam osjećaj da će nam trebati sve naše iskustvo da bi Posredovanje uspjelo. Kako ćemo, za ime svijeta, sastaviti popis poželjnih neženja? I moramo naći prikladnu plahu seosku mišicu za Anonimca. On je barem spreman platiti.« . »O, to je jednostavno.« Chas se uspentrala na fijaker. »Samo ćemo dobro zagledati goste koji nam svrate u sljedeći kućni posjet. Naći ćemo obilje prikladnih neženja i djevojaka.« »I sastavit ćemo vlastiti registar«, rekla je Constance. »Tako jednostavno, a tako genijalno.« Zapljeskala je svojoj sestri.

~ 65 ~

Anna&RafaelaR

»Već mi na pamet padaju jedna do dvije mišice. Što kažete na Millicent Hardcastle? Znam da nije mlada, ali je na tržištu i mrzi London, stalno to govori.« Prudence se nagnula kroz prozor. »Kočijašu, Manchester Square.«

Max Ensor je stajao ispod sata nasred postaje Waterloo, mirna figura u žamoru i užurbanoj gomili ispod šupljikavog svoda kolodvora. Vlakovi su iza njega na kolosijecima ispuštali oblake pare. Max se odmaknuo znojnom nosaču koji je protrčao kraj njega gurajući kolica natovarena prtljagom. Žena na veoma visokim potpeticama spoticala se držeći pod ruku muškarca crvena lica dok su napola trčali za nosačem.

Bio je petak, jedanaest i trideset ujutro. Max je računao da će svita Duncanovih stići na vrijeme. Nije mogao zamisliti nijednu od sestara u paničnoj žurbi. Njegov komornik je odnio njegovu putnu torbu i teniski reket na peron i postavio se na mjesto gdje će se zaustaviti vagoni prve klase kad vlak uđe u postaju.

Kroz glavni ulaz vidio je kako dolaze sestre - kao što je i očekivao, hodale su polako, dva nosača nosila su njihove torbe. Lord Duncan nije bio s njima, što ga je jako iznenadilo. Očito su sestre očekivale da će im se otac pridružiti tek na kućnoj zabavi.

Constance ga je pozdravila mahanjem i ispružila mu ruku kad mu je prišla. »Ah, Max, uranili ste.« Prihvatio je njezinu ruku i lagano je poljubio u obraz kao da su stari prijatelji, a zatim se okrenuo i rukovao s Prudence i Chastity. »Gdje je vaša torba, gospodine Ensore ... o, ne, to je smiješno. Ako vas Con može zvati Max, onda ne možemo nastaviti s takvim formalnostima. Zvat ćemo vas Max. Gdje vam je torba, Max?«, upitala je Chastity ispod uleknutog oboda nevjerojatno ljupkog šeširića s vrpcama od tila. Nije imao pojma da je tom šeširu ovo već bila četvrta reinkarnacija. »Marcel ju je odnio na peron. Nadam se da je u redu što me prati moj komornik.

Mogu se snaći i bez njega ukoliko nema dovoljno prostora.« »O, ne, sve je u redu. David Lucan nikad nikamo ne ide bez svoga komornika. On je špijun njegove majke, znate. Siroti David ne može napraviti nijedan korak bez njega«, rekla je Chastity i dražesno se osmjehnula. »Peron dvanaest, gospo«, rekao je jedan od nosača, premještajući torbe iz jedne ruke u drugu. »Vlak će već biti tamo.« »O, da, naravno. Idemo.« Constance je dugim i lakim korakom krenula za nosačima.

Max je hodao uz nju. »Vaš otac vas ne prati?« »O, da... ne... to je tako neugodno«, rekla je. »Ispričat ću vam kad se smjestimo u vlaku. I imate pravo biti ljuti.« Izgledao je sumnjičavo, ali nije ništa rekao dok se njih četvero nisu smjestili u vagon prve klase, dok prtljaga nije sigurno spremljena, dok nosačima nije dana napojnica i dok Marcel nije otišao na svoje sjedalo u trećoj klasi. »Sve je to krivnja grofa od Barclaya«, rekla je Chastity, skidajući svoj šeširić. Ustala je i spremila ga na rešetku za prtljagu. »On je očev stari prijatelj i upravo je kupio automobil. I, naravno, morao je ponuditi ocu da će ga odvesti u Romsey.«

~ 66 ~

Anna&RafaelaR

»I, naravno, otac je morao prihvatiti«, rekla je Constance. »Tako me je stavio u veoma neugodan položaj. Vi ste imali toliko razumijevanja za naš mali problem, a sve to uzalud.« »O, upravo suprotno«, rekao je, galantno se naklonivši. »Sad uživam u društvu svih triju sestara Duncan.« »Umjesto samo u mojem«, rekla je Constance i podrugljivo uzdahnula. »Sigurna sam da vam ne bih bila ugodno društvo.« Rugala mu se zbog ljubaznog i učtivog komplimenta koji im je udijelio, jednako kao što ga je zbog komplimenta optužila da je neiskren kad su večerali zajedno. Ozlojedilo ga je što je prigovarala svakoj formalnoj uljudnosti, čak i kad je to bio samo isprazan kompliment. »Da«, složio se. »Osobe koje ne znaju pristojno prihvatiti kompliment obično nisu ugodno društvo.« Constance je razrogačila oči. Nije očekivala protuudar i još ju nitko dosad nije optužio da je nepristojna. Na trenutak je ostala bez riječi.

Nakrivila je glavu prihvaćajući prijekor i udijelila mu nekakav poluosmijeh koji je sadržavao natruhu kukavne isprike. Njezina ju je majka često upozoravala na njezin oštar jezik, kako joj se može obiti o glavu. I sjećala se kako je i David, na svoj nenametljiv način, znao sve okrenuti na šalu kad se nije mogla suzdržati od duhovitih primjedbi koje bi u sebi sadržavale žalac. Govorio joj je da ne bi smjela koristiti svoje dosjetke za vrijeđanje drugih ljudi. To nije nimalo privlačna osobina, rekao joj je jednom. I sad je čula njegov glas, tako nježan i usrdan, pa se ugrizla za usnicu i zagledala se kroz prozor u krajolik kroz koji su prolazili sve dok joj nije nestala knedla iz grla. Možda bi bila mnogo ugodnija osoba da je David živ. Ali nije. I zato će morati malo bolje pripaziti na svoj jezik. Pogotovo s Maxom Ensorom. Počela ga je poštivati kao protivnika.

Max je ustao da otvori prozor. Pogledao je na peron. »Očekujete li još kojeg gosta na ovome vlaku?« Odgovorila je Prudence. »Nadam se da ne. Mi obično krećemo ranijim vlakom da stignemo prije ostalih. Većina dolazi vlakom koji kreće u dva sata da bi stigli točno na čaj.« Vrata kupea su se otvorila i gospodin u livreji natkonobara im se naklonio. »Hoćete li danas ručati kod nas, dame ... gospodine?« »O, da«, rekla je Constance, pribravši se. »Vagon-restoran se otvara u dvanaest i trideset. Da vam rezerviram stol za četvero?« »Naravno«, rekao je Max. Poslužitelj iz vagon-restorana se naklonio i povukao, zatvorivši vrata kupea za sobom. »Putovanje vlakom ne bi bilo isto bez smeđe vindsorske juhe u krilu«, rekla je Prudence, razmatajući Times i namještajući naočale. »O, ja obožavam jesti u vlaku«, izjavila je Chastity. »Osobito čaj. One ukusne ječmene pogačice i vrhnje i one divne male kolače od čokoladnog biskvita. Iako je«, dodala je, »i doručak izvrstan. Dimljeni sleđ, smeđi kruh i maslac.« »Svinjske kobasice«, rekla je Constance. »Kobasice i rajčice.« »Stekao sam dojam da ste vi dame gladne«, primijetio je Max. »Pa, ustale smo veoma rano, a i doručak je bio davno«, rekla je Prudence. Nijedna nije spomenula da se za njihovim stolom nisu jele uobičajene delikatese otkako je lord Duncan prestao dolaziti na doručak. Doručak sestara sastojao se od tosta i marmelade.

~ 67 ~

Anna&RafaelaR

»Rješavate li križaljke, gospodine ... ovaj ... Max?« Prudence je izvadila naoštrenu olovku iz svoje torbice. »Ne često, ali sam voljan pomoći.« Naslonio je glavu na uštirkanu bijelu zaštitnu presvlaku i pripremio se na opuštanje.

Constance je sjedila njemu nasuprot pa je uživao u pogledu. Otkopčala je dugmad na plavoj lanenoj jakni koja je na pomodan način bila sužena u struku. Vidio je kako joj pulsira žila na vratu, na tom vitkom vratu, vidio je sjaj vlage na njezinoj koži u zagušljivoj toplini kupea. Noge je prekrižila na gležnjevima, veoma vitkim gležnjevima, primijetio je, te veoma duge i vitke noge, obuvene u mornarskoplave cipele od jareće kože. Pogledom je polako klizio po njezinim nogama, po listovima, koljenima i bedrima koja su se nazirala kroz tanku tkaninu njezine suknje. Imala je duge noge i za utvrđivanje te činjenice nije bilo potrebno biti detektiv. I morale su biti vitke kao i ostali dio njezina tijela. Imala je tanke zglavke i duge prste, ali su joj ruke svejedno bile snažne.

Sposobne ruke. Gospođica Duncan je bila sposobna žena. Ali ratoborna. No on je oduvijek volio izazove, a ovaj je obećavao mnogo više od uobičajenog zavođenja.

Sada se nagnula da pogleda novine koje je držala njezina sestra i namrštila je čelo kad ju je zbunila natuknica. Vidio je blijedoplave vene na njezinim sljepoočnicama.

Iznenada je podigla pogled i zagledala se u njega. Oči su joj bile tamnozelene, boje mahovine ispod debla drevnog hrasta. Sadržavale su pitanje, natruhu nagađanja i tada je shvatio da je bila svjesna njegova promatranja. Imao je osjećaj da je i ona odmjeravala njega.

Nasmiješio se, a ona je opet spustila pogled na križaljku, ali ne prije nego što je vidio lagano trzanje njezinih usana. Vikend bi mogao poprimiti neke zanimljive obrate, pomislio je.

~ 68 ~

Anna&RafaelaR

8.poglavlje

»Gdje ga namjeravaš smjestiti?«, upitala je Prudence tihim glasom dok su stajale na peronu postaje u Romseyu. Max ih nije mogao čuti jer je nadgledao istovar njihove prtljage. »U južnu kulu«, odvratila je Constance jednako konspirativnim glasom.

Chastity se zahihotala, poravnavajući širok obod na svom slamnatom šeširu s mnoštvom vrpci. Južna kula je imala jedno posebno svojstvo. »Con, što si to smislila?« U očima njezine sestre zasjala je iskra. »Mislila sam pokazati gospodinu Ensoru što se može dogoditi kad žena preuzme inicijativu. Sigurna sam da je uvjeren kako žene ne mogu preuzeti inicijativu. I potpuno uvjerena da smatra kako ne bi smjele«, dodala je. »Možda će mu to malo otvoriti oči, da i žene mogu jednako igrati na istom terenu. Što ti misliš?« »Con, ne želim te politi hladnom vodom, ali mi se čini da si malo previše samouvjerena«, rekla je Prudence, namrštivši se. »Mislim da gospodin časni zastupnik nije toliko laka meta. Pokazao ti je u vlaku.« Skinula je naočale i kratkovidno žmirkala u svoju sestru na jakom suncu.

Constance je napravila grimasu. Praktična Prudence je kao i uvijek ukazala na pukotinu u njezinu planu. »Mrzim što to moram priznati, ali imao je pravo«, pokajnički je rekla. »I zbog toga mi to predstavlja još veći izazov.« Sjetila se Maxova sumnjičavog i gotovo požudnog odmjeravanja u vagonu. Ako to bude morala iskoristiti, bit će to njezino najmoćnije oružje u njezinu arsenalu. »Znači, pokušat ćeš ga zavesti?«, pomalo uznemireno je upitala Chastity. Bademaste oči ispod oboda šešira bile su ispunjene sumnjom. »Ne sasvim«, zanijekala je Constance. »Samo ću se malo poigrati s njim, da ne bude toliko siguran u sebe. Postat će plodniji teren za sjetvu ukoliko se malo poljulja ono njegovo uvjerenje u mušku superiornost.« »Nadam se da znaš što radiš«, rekla je Chastity. »Nisam sigurna znam li«, priznala je njezina sestra. »No ta mi pomisao djeluje privlačno. Tek toliko da vidim kamo će me to odvesti.« Iz male kolodvorske zgrade pojavio se muškarac u kožnom prsluku, pregači i hlačama konjušara. »Gospođice Con, prtljaga je utovarena. Gospodin vas čeka s dvokolicom.« »Hvala ti, George.« Sestre su krenule za njim, glasno pozdravljajući upravitelja postaje koji im je na pozdrav odvratio dodirnuvši čelo. Obitelj Duncan je posjedovala mjesto Romsey i okolna imanja još od feudalnog doba. U tim boljim vremenima seljaci i zakupci poljoprivrednog zemljišta radili su za vlastelinski dvor, a tradicija je sporo nestajala.

Vani, na suncem obasjanoj tratini prošaranoj ivančicama, stajao je upregnut sivosmeđi poni i pasao travu. Max je stajao pokraj njegove glave i gladio ga između ušiju.

Marcel je zatezao užad kojim je bila privezana prtljaga na stražnjem dijelu dvokolice. »Je li kuća daleko?«, upitao je Max sestre kad su mu se približile. »Otprilike milju. Zašto? Tko želi hodati?«, upitala je Prudence.

~ 69 ~

Anna&RafaelaR

Max je pokazao dvokolicu. »Čisto sumnjam da ovdje ima dovoljno mjesta za sve nas.

Ja ću rado pješačiti, da malo protegnem noge nakon sjedenja u vlaku.« »Dvoje može ostati ovdje i George će se vratiti po njih«, rekla je Chastity. »Potrajat će samo pola sata.« »Zapravo, ni meni ne bi smetalo da malo prošećem«, ležerno je rekla Constance. »Znači, to je sređeno.« Max je mahnuo rukom prema putu. »'Macduffe 6, povedi'.« »Citat zapravo glasi: 'Macduffe, hajd' u boj'«, ispravila ga je Constance. »Ljudi to uvijek krivo interpretiraju.« Teatralno je izrecitirala: »'Macduffe, hajd' u boj; da proklet je tko prvi vikne.'« Zastala je, a njezine sestre su u zboru nastavile: »'Dosta, stoj!'« 7 »Vidim da ću morati biti pažljiviji sa svojim citatima«, suho je primijetio Max . »O, da, s nama ćete morati«, složila se Prudence, penjući se na dvokolicu. »Mi smo kćeri Emily Duncan koja je izvanredno poznavala Shakespearea. Iz glave je izvlačila njegove citate koji su bili prikladni gotovo za svaku situaciju.« »Zastrašujuće«, promrmljao je. »Da, prilično«, složila se Chastity, smještajući se na klupu pokraj svoje sestre. »I nije samo Shakespearea imala u malom prstu. Znala je citirati sve poznate pjesnike i većinu manje poznatih. Vidimo se kod kuće.« Veselo im je mahnula kad je George mlako zapucketao bičem, a poni jednako malodušno podigao glavu s trave i polako krenuo. »Čini se da je vaša majka bila obrazovana žena«, primijetio je Max kad su on i Constance krenuli za dvokolicom. »Bila je veoma učena«, složila se. »Idemo preko ograde da ne gutamo njihovu prašinu, a, osim toga, mnogo je ljepše hodati po livadama.« Podigla je suknju i kroz stolisnik i rumeniku, visoke do koljena, probila se do naherene ograde koja je bila napola zarasla u previsoku živicu.

Max je sumnjičavo pogledao ogradu. »Ne izgleda previše čvrsto.« »O, potpuno je sigurna. Samo moram paziti da ne poderem haljinu na čavle.« Sad je i ona odmjerila ogradu. »Zapravo, morat ću prilično visoko podignuti suknju.« »Zatvorit ću oči«, rekao je. »To je veoma galantno od vas, ali sasvim nepotrebno«, rekla je. »Neću vam pokazati svoje gaće.« Rekavši to, podigla je suknju iznad koljena i spretno preskočila preko ograde, potvrdivši Maxovo nagađanje o dužini i vitkosti njezinih nogu. »Eto.« Spustila je suknju i nacerila mu se toliko vragolasto da je posve ostao bez daha. »A sad vi. Pazite na čavao na gornjoj dasci. Nalazi se točno ondje gdje biste ga mogli zakačiti nogom.« Uslužno je pokazala na hrđav vrh čavla. »Može vas nabosti na nezgodnom mjestu.« Potegnuo je desnu ušku. Bio je to refleksan pokret još iz djetinjstva, kad bi ostao bez riječi ili se našao u zamršenoj situaciji. U ovom trenutku našao se u obje situacije. Ova žena ga je besramno zadirkivala ili ga je jednako tako besramno izazivala. Što je od toga na stvari? I kako bi trebao reagirati u jednom i u drugom slučaju?

Constance je stajala nakrivivši glavu na jednu stranu i promatrajući ga. »Ako se bojite da ćete poderati odjeću, vratit ću se pa ćemo hodati stazom.« 6 Lik iz Shakespearova Macbetha 7 Prijevod Josipa Torbarine

~ 70 ~

Anna&RafaelaR

Nije joj ništa odgovorio, samo je koraknuo na prečku, prebacio nogu i skočio na livadu punu djeteline. Odobravajući je kimnula i krenula preko livade.

Zaključio je da zna što će učiniti, bez obzira koji je bio odgovor na njegovo pitanje. »Samo čas«, rekao je. Uhvatio ju je za ruku i privukao k sebi. Obradovao se kad je vidio njezino iznenađenje. »Mislim da sam shvatio vašu aluziju«, rekao je, obujmivši joj lice obim šakama.

Bio je to žestok poljubac, nimalo plah, i ona mu se, nakon početnog zaprepaštenja, prepustila. Zabacila je glavu i otvorila usta pod nepopustljivim pritiskom njegovih usana i jezika. Rukom joj je obuhvatio zatiljak i čvrsto je držao dok je navaljivao usnama i jezikom. Ušao je duboko u vlažnu mekoću njezinih usta, jezikom je istražio svaki kutak njezinih usta, čak i zube. Jezici su im se spojili u zaigranom dvoboju, sve dok nije ostala bez daha, a on joj je tako čvrsto držao glavu da je nije mogla pomaknuti niti da je htjela.

Osjetila je kako se njegovo tijelo stvrdnjava uz njezino, kako je njegov penis pritišće u donjem dijelu trbuha. Prepone su joj se napele, nabubrile i rastvorile. Zatekla se kako misli da ovo nije način na koji je namjeravala odigrati ovu igru, ali je svejedno čvrsto obuhvatila njegove guzove, snažno zabivši prste u mišiće tvrde poput kamena, stišćući ih i mijeseći, pritiskujući ga uza se toliko snažno da je mogao osjetiti tvrde kosti njezinih kukova ispod tanke tkanine njezine suknje.

A tada je maknuo ruku s njezine glave i podigao usne s njezinih. Odmaknuo se od nje i isprekidano udahnuo zrak. Ugledala je ukrućenu izbočinu u njegovim hlačama i uočila njegovu nelagodnost. Njezin vlastiti rastrgani osjećaj zbog prekida, zbog tog naglog povlačenja, toliko ju je smeo na trenutak da je samo stajala tamo, isprekidano udišući zrak kroz otvorena usta.

Napokon je zatvorila usta i stavila ruke na lice, osjetivši kako gori. Dodirnula je svoje usne, činilo joj se da su se dvostruko uvećale. »Da«, rekla je. »Moglo bi se reći.« »Što?« »Da ste shvatili aluziju.« Pogled joj se nesvjesno spustio na donji dio njegova tijela.

Još uvijek je bio tvrd.

Slijedio je njezin pogled i pokajnički uzdahnuo. » Neizbježna posljedica.« »Da, shvatila sam. Ako će vam to pružiti neku utjehu. ni ja se ne osjećam previše ugodno.« »Ne biste smjeli započinjati nešto što niste spremni dovršiti«, suho je rekao. »A vi ste me provocirali do krajnosti.« Bila je u pravu da je uvijek htio imati prevlast, pomislila je. Šteta što je bila toliko samouvjerena pa nije predvidjela takvu reakciju na svoju provokaciju. Počela se pitati nije li Prudence bila u pravu, nije li možda zagrizla više nego što je mogla progutati.

Zavođenje je opasna igra ako izmakne kontroli, a u ovoj rundi je ona izgubila prednost. Činilo se da nije primijetio njezinu zamišljenost. Bio je mnogo više zainteresiran za livade oko njih. »Čini se da smo ovime barem zabavili krave.« Opazila je da ih je okružilo krdo znatiželjnih goveda koja su mimo preživala i zurila u njih svojim osjećajnim smeđim očima. Napravila je nekoliko koraka, zatoptala nogama i zapljeskala rukama. Nisu se obazirale. »Ja, zapravo, ne volim krave«, povjerio joj je, sumnjičavo gledajući njihovu publiku. »Bojim se da nisam seljačić.«

~ 71 ~

Anna&RafaelaR

»Neće nas ozlijediti. Jednostavno ćemo se provući kroz njihove redove.« Odvažno je krenula naprijed, još uvijek plješćući rukama. Na njegovo olakšanje, krave su se maknule ustranu, kao da se razmaknula zavjesa na početku kazališne predstave.

Nastavili su put u tišini, svatko zaokupljen svojim mislima. Constance je nelagodno pokušavala analizirati što se to upravo dogodilo. Ovo je očigledno bio početni šut u igri koju je ona započela, ali sada više nije bila toliko sigurna želi li je nastaviti. Jedna je stvar htjeti kontrolirati poteze, posve druga moći ih kontrolirati. Možda zavođenje nije bio način da preobrati Maxa. Dokazao je da je dominantan muškarac - ne tiranin, ali definitivno dominantan. Mislila je da će moći s njim izaći na kraj, manipulirati njime da postigne svoj cilj, no nije uzela u obzir svoje vlastite reakcije. Onaj ju je poljubac trgnuo iz njezine samodopadnosti. Sve se dogodilo tako brzo, posve ju je zaskočilo, no bez obzira kako se opravdavala, nije mogla poreći da ju je protresao do srži. Poljubila je mnogo muškaraca čiji su poljupci različito djelovali na nju. Samo je Douglas izazvao njezinu najdublju požudu. Posljednjih nekoliko minuta otvorilo je u njoj nešto na što je skoro zaboravila. Veoma opasnu požudu. No je li bila toliko opasna da je mora izbjegavati ili da je prigrli?

Max je hodao ispred nje, šibajući po visokoj travi štapom koji je otrgnuo iz živice.

Automatski pokreti smirivali su košmar u njegovoj glavi. Zapanjila ga je lakoća s kojom mu je uzvratila poljubac. Je li se često upuštala u usputne seksualne odnose? On ih je većinom izbjegavao, ali ga je duboko potresla silina netom otkrivene požude prema ženi koja je nehajno hodala za njim preko polja. To uopće nije očekivao. Znao je, ili je barem mislio da zna, što želi postići svojim površnim koketiranjem. Od ove zajedljive žene želio je samo saznati čime se bavi WSPU. A ona ga je isprovocirala i on joj je kanio očitati malu lekciju time što joj je pružio više negoli je očekivala. Umjesto toga, stvari su ispale posve drukčije. Toliko o njegovu savršenom planu igre mačke i miša.

Ramsey Manar je u biti bila drvena kuća od ispranog kreča u tudorskom stilu koju su nadograđivale generacije Duncanovih, tako da je sada izgledala kao mješavina arhitektonskih stilova koji su joj davali šarmantno neuredan i leže ran izgled. Penjali su se od rijeke po strmoj livadi koja je vodila do duge terase na bočnoj strani kuće.

Na terasi su stajale Prudence i Chastity, naginjući se na niski parapet dok su se Max iConstance približavali. »Pogodile smo da ćete doći preko livada«, rekla je Chastity. »Tako je brže«, odvratila je Constance, nadajući se da su nestali svi tragovi onog požudom ispunjenog zagrljaja. »Pokazat ću Maxu njegovu sobu.« »Jenkins priprema čaj, a George se vratio na željezničku postaju da sačeka sljedeći vlak. S njim je otišao i William s jednopregom, tako da mogu u jednoj turi prevesti što više ljudi.« »Je li otac već stigao?« »Nije još.« »Nadajmo se da se nisu prevrnuli u neki jarak«, rekla je Prudence. »Nemam povjerenja u lorda Barclaya ni koliko je crno pod noktom. Vjerojatno se do ovog doba dana već dobrano nalio konjakom pa ne vidi jasno.« Constance je napravila grimasu. »U tom će slučaju voziti otac, što neće povoljno utjecati na naš slučaj. Znate kakav je kad jednom u nešto zagrize.« Slegnula je ramenima. »Dođite, Max, pokazat ću vam gornji kat. Vjerujem da vas tamo već čeka vaš komornik.«

~ 72 ~

Anna&RafaelaR

Max je imao osjećaj da su sestre Duncan osuđivale oca, bez obzira koliko je to bilo dobronamjerno. Ušao je iza Constance u rashlađenu kuću. U zraku su se ugodno pomiješali mirisi prošlogodišnjeg izgorjelog drva u kaminu, potpurija i pčelinjeg voska.

Skupina mladih djevojaka dovedenih iz sela da pomognu preko vikenda, nagađao je, posluživala je čaj u velikoj dnevnoj sobi golih stropnih greda pod pomnim Jenkinsovim okom. Jenkins je vjerojatno ranijim vlakom stigao iz Londona. »Jenkinse, je li komornik gospodina Ensora u svojoj sobi?« »Da, gospođice Con. Gospođica Prue je rekla da će ga smjestiti u južnu kulu pa sam ga poslao tamo s torbama.« Constance je kimnula i povela Maxa mračnim predvorjem s tudorskim gredama, golemim kaminom na jednome kraju i zavojitim elizabetinskim stubištem na drugom. »Ružna kula je u dijelu kuće sagrađeno m za vrijeme kraljice Ane«, rekla je, skrećući niz dugi hodnik. Na kraju hodnika nalazilo se usko stubište koje se spiralno uzdizalo u kulu.

Krenuo je za njom. N a vrhu stubišta nalazila su se debela hrastova vrata. Otvorila ih je i ušla u okruglu prostoriju u koju je svjetlo dopiralo kroz četiri okrugla prozora.

Marcel je spremao večernju odjeću u ormar iz razdoblja kralja Jamesa I. »Ima zasebnu kupaonicu.« Pokazala je rukom vrata na suprotnoj strani. »Mala je, ali praktična. Voda se zagrijava u plinskom bojleru pa traje cijelu vječnost dok se ne napuni kada.« »Na vrijeme ste me upozorili.« Ogledao se naokolo. Odmah mu je bilo jasno da je prostorija potpuno skrovita. Ovdje bi se moglo svašta događati, a oni u ostalim dijelovima kuće ne bi imali pojma. Sumnjičavo ju je pogledao, a ona mu se ljubazno nasmiješila. Što li to sada smjera? Prije onoga u polju među kravama, ne bi pretpostavljao ništa.

Netko je morao dobiti ovu sobu. A to je bila veoma ugodna soba. No sada nije bio toliko siguran. Bez komentara uzvratio joj je ljubazan osmijeh. »Ovo je jedna od mojih najomiljenijih prostorija u kući«, rekla je. »Obično je dodijelim gostima koji prvi put dođu ovamo.« Okrenula se k vratima. »Pa, ostavit ću vas da se osvježite. Vidimo se dolje na čaju.« Zatvorila je vrata za sobom. Max je tiho zazviždao, prišao jednom od otvorenih prozora i pogledao van u hempširski krajolik. S ovog visokog mjesta, vriština obrasla klekom i paprati i uzvisine New Foresta protezali su se poput zlatnog mora sve do borova išibanih vjetrom na horizontu. Ispod njih je vjerojatno bilo pravo more. Mogao je namirisati njegovu sol u zraku. Bio je jednako moćan kao i miris požude.

Pitao se kakvi će biti naredni koraci u ovome plesu. Okrenuo se od prozora prema sobi, prema onome što je vrlo lako moglo postati ugodno ljubavno gnijezdo, da odgovori na Marcelovo pitanje o tome što će večeras obući. »Imam ideju«, rekla je Constance, mašući drvenim batom za kroket dok je promatrala igru na terenu. Spuštala se večer, sunce je zalazilo između suhog lišća crvene bukve koja je bacala sjenu na travnjak za kroket. Max je pokušavao izbiti loptu lorda Duncana iz igre. »Puna si ideja«, rekla je Prudence, »O, dobro odigrano.« Zapljeskala je kad je Maxova lopta udarila oprotivnikovu, odaslavši je na drugi kraj terena. »Ovo će ocu biti velik izazov.«

~ 73 ~

Anna&RafaelaR

»Uživat će u njemu«, rekla je Constance. »Bilo kako bilo, mislim da moramo naći ženu Davidu Lucanu.« »To neće biti lako. On želi samo Chas«, istaknula je Prudence. »Pa, ne može me dobiti«, izjavila je Chastity. »I moram priznati da su mi dojadile one njegove pseće oči koje me posvuda slijede. Mogla bih postati jako neugodna.« »Razlog više da mu nađemo neku drugu božicu.« Constance je zasjenila rukom oči i pogledala mjesto na kojem je stajao lord Lucan s ostalim neigračima koji su stajali u skupini držeći čaše s koktelima i promatrajući igru. »A što ćemo s njegovom dragom mamom?«, upitala je Prudence. »Mislim da ona ne želi da se on osamostali.« »Istina. Moramo mu naći ženu koja će biti pokorna snaha, tako da ih majka može oboje zlostavljati na svoj dobrohotan. način, kvocati im o djeci i govoriti im kako ih treba odgajati. I«, trijumfalno je dodala Constance, »na pamet mi je pala jedna dama koja bi mu mogla odgovarati.« »Zvuči kao prilično okrutna sudbina«, istaknula je Prudence. »Jesi li sigurna da želimo osuditi neku sirotu i nedužnu djevojku na takav život?« »Ne bi bilo toliko strašno ukoliko sirota nedužna djevojka nije prosvijetljena«, rekla je Constance. »Ne možemo očekivati da ćemo jednim zamahom osloboditi sav ženski rod od uobičajenog obiteljskog ugnjetavanja. Moramo priznati da ima žena koje ne žele slobodu. Čak je i naša majka to govorila.« »Onda, koju nedužnu djevojku imaš na umu?«, upitala je Chastity, naslonivši bat na klupu od kovanog željeza. »Hester Winthrop.« »Hester?« Obje su se sestre zabuljile u nju, zatim pogledale preko terena za kroket u jednu veoma mladu damu, odjevenu po najnovijoj modi u večernju haljinu pastelne ružičaste boje, koja je stidljivo stajala pokraj svoje majke. »Jako je lijepa. Jako poslušna. Potječe iz izvrsne obitelji koja ima dovoljno novca.

Kako bi se udovica ledi Lucan mogla protiviti takvom braku?« »Ali ona je strašno sramežljiva. Nikad se ničim ne ističe i neće privući njegovu pažnju«, prigovorila je Prudence. »Zar to nije zadatak Posredovanja?« »Djevojke ... djevojke ... morale biste se družiti s našim gostima.« Sestre su jednoglasno uzdahnule i gotovo identičnim osmjesima pozdravile svoju tetu, sestru lorda Duncana, koja je preuzela ulogu službene domaćice na društvenim okupljanjima svoga brata, budući da se smatralo kako je to neprimjerena dužnost za mlade neudane djevojke. A sestre Duncan još nisu bile u dobi da im se automatski prišije naziv usidjelica. Dosadne organizacijske poslove društvenih događaja teta je rado prepuštala nećakinjama, ali je društvene obveze izvršavala krajnjom samopouzdanošću. »Nisam znala da si stigla, teto Edith.« Constance se nagnula da je poljubi. »Čekale smo na naš red za igru.« »Pa, idite se družiti s gostima.« Potjerala ih je čim su joj i Prudence i Chastity udijelile poljupce. »Što će ljudi misliti kad vas vide da stojite tako same i međusobno razgovarate?« »Teto, igramo kroket«, istaknula je Constance. »Samo čekamo svoj red.«

~ 74 ~

Anna&RafaelaR

»Chastity, idi i razgovaraj s onim finim lordom Lucanom. Prudence, netko bi trebao razgovarati s ledi Anne.« Spasio ih je lord Duncan koji je konačno došao u posjed loptice i promašio udarac, tako da je došao red na Constance da igra protiv nepobjedivog tima pod vodstvom Maxa Ensora. »Teto, morat ćeš nas ispričati«, rekla je uz osmijeh. »Došao je red na nas. Chas, odbit ću tvoju lopticu skroz dotamo.« Pokazala je na vrata. »Tada ćeš ti izvesti završni udarac do zastavice.« »Misliš da ćeš moći?« »Što ti misliš?« »Idemo.« Chastity joj je mahnula. Bila je prilično slaba igračica, za razliku od Constance koja je imala natjecateljski duh, jednako kao i njihov otac, a sad je postala i veoma precizna, ono što je on, s godinama, prestao biti.

Lord Duncan je stupio naprijed kad je njegova najstarija kći stala na besprijekorno pokošenu tratinu. »Constance, moraš vratiti moju lopticu u igru.« »Da, oče«, rekla je. »No najprije moram učiniti nešto drugo.« Slatko se osmjehnula Maxu koji je stajao na jednoj strani, naslanjajući se na bat. »Jednu malu osvetu.« »Nemoj uludo potratiti udarce«, razdražljivo je rekao lord Duncan. »Samo održi svoju loptu u igri, a moju dovedi bliže šestim vratima.« »Dobar savjet«, rekao je Max kad je zauzela poziciju, držeći bat obim rukama između raširenih stopala i spremna na udarac. »Zašto napadate moju loptu? Ne predstavljam vam nikakvu opasnost.« »O, da, predstavljate«, rekla je, zagrizavši zubima donju usnicu. »Vjerovali ili ne, gospodine Ensore, znam prilično dobro igrati ovu igru. I imam vlastitu strategiju.« »Uvjeren sam da imate«, promrmljao je. »Zamijetio sam da veoma vješto igrate svoje igre, gospođice Duncan.« Zastala je, držeći svoj bat spreman za udarac. Naravno, ovo je bilo puko nefer nadmetanje da se omete protivnik, ali je zvučalo kao da se ne odnosi samo na igru koju su trenutno igrali. No, u kroketu je sve bilo fer. Nisu postojala stroga pravila, a ona je bila jednako prepredena i bezobzirna kao i svi drugi kad je trebalo zavarati protivnika.

Udarila je batom i lopta je prošla kroz prva vrata.

Prišla je svojoj lopti, zauzela poziciju i još jednom je udarila dovoljnom snagom da dodirne Chastityinu lopticu koja je ležala nasuprot drugih vrata. Postavila se iznad njih i ovaj put spretno udarila svoju lopticu koja je potjerala Chastityinu lopticu kroz vrata, a za njom se zakotrljala i njezina.

Max se naslonio na bukvu i s divljenjem promatrao kako je Constance i sestrinu i svoju lopticu provela kroz sva vrata. Batom je gurnula svoju lopticu kroz posljednja vrata, a zatim ga dodala sestri da i ona može izvesti završni udarac na svojoj loptici. »O, Chastity, izvrsno odigrano. Izvrsno.« David Lucan joj je glasno zapljeskao. »Davide, ja nisam napravila ništa osim završnog udarca«, prigovorila mu je Chastity i odložila bat. »Constance je odigrala i moju i svoju loptu. Zar nisi vidio?« Mladić je izgledao smeteno pa mu je Chastity odmah prišla i nasmiješila mu se. »Zar ne igra odlično?« »O, da«, rekao je, »ali ne tako dobro kao ti.« Chastity je zaključila da je došlo vrijeme da na scenu stupi Hester Winthrop.

~ 75 ~

Anna&RafaelaR

»Prudence, jesi li napravila raspored sjedenja?«, upitala je Edith, hladeći se lepezom. »Gdje si posjela gospodina Ensora? Mislim da bi trebao sjediti na očevu kraju stola. On i lord Barclay. Tako da mogu razgovarati o politici.« »Teto, možda postoji mala mogućnost da ne žele razgovarati o politici«, rekla je Prudence. »Imaju dovoljno politike u Londonu. Stavile smo ga između Constance i ledi Winthrop.« Sad je shvaćala zbog čega je Constance posjela Hester do lorda Lucana, što dalje od ledi Winthrop. »Oh, dobro, draga, ako misliš da će tako svima odgovarati. Prepustit ću sve tebi.« Edith se neodređeno nasmiješila i otišla čavrljati sa svojim prijateljicama. Čekajući na svoj red, Prudence je razmišljala o Hester Winthrop i Davidu Lucanu.

Bili su dobar par. No kako će, za ime svijeta, naplatiti kakvu proviziju od sretnog para kad sretni par neće niti znati da su ih one združile? Ova Constanceina ideja da združuju parove bila je jako dobra, ali kako će na tome zaraditi novac?

Uzela je svoj bat i izašla na tratinu kad je njezin otac izveo završni udarac na svojoj lopti.

»One su tako ljupke mlade žene ... prava šteta što ne mogu naći muževe«, rekla je nakon večere ledi Winthrop svojoj suigračici bridža. »Čudi me zašto Chastity ne uzme Lucana?« Podigla je svoje cvikere i zagledala se na drugi kraj prostorije gdje je spomenuta djevojka razgovarala s Hester. David Lucan je stajao iza kauča i promatrao Chastity poput vjernog psića. »Bio bi dobra prilika ... četiri pika«, rekla je njezina partnerica. »Emily ih je odgojila utuvivši im u glave neke čudne ideje ... veoma neprimjerene.

Naravno, sirota draga Constance bi se davno udala da nije ...« Stavila je prst na usne kad se Edith Duncan približila njihovu stolu.

Na drugoj strani prostorije Chastity se preko ramena nasmiješila Davidu Lucanu i rekla: »Davide, sjedni ovdje i radi društvo Hester. Moram provjeriti imaju li svi sve što im treba.« Potapšala je kauč i ustala. »Hester, nemoj biti toliko uznemirena. David ne grize.

Osim toga, vas dvoje imate nešto zajedničko. Oboje volite pse.« Hester je, naravno, voljela španijele kralja Charlesa, a David stafordske bul terijere, no to je bila samo sitnica, pomislila je dok je odlazila, ostavljajući ih da u neprilici sjede jedno do drugoga na kauču. Nekoliko trenutaka kasnije, razveselila se kad je vidjela da su počeli razgovarati. »Vidiš«, rekla je Prudencei. »Mislim da je Constanceina ideja bila dobra. Izaći ćemo van i naći naše klijente.« »Da, a kako ćemo im reći da ih je spojila agencija Posredovanje, kad nemaju pojma o tome što radimo? I kako ćemo im naplatiti proviziju?«, upitala je Prudence. »Nezgodno«, rekla je Chastity. »No sad ne možemo o tome razgovarati. Teta Edith je uvjerena da ne obavljamo svoje domaćinske dužnosti. Svaki put kad nas vidi da međusobno razgovaramo, mahne rukom.« »Razgovarat ćemo večeras. Što misliš, što se događa s Con?« Pogledala je na drugi kraj dnevne sobe gdje je njezina starija sestra, s Maxom Ensorom kao partnerom, za drugim stolom igrala bridž.

~ 76 ~

Anna&RafaelaR

Chastity je slijedila njezin pogled. »Ne znam, ali nešto se događa. Što god to bilo među njima, gotovo se može osjetiti skroz ovdje. Kao da zrače nekakvim elektrici tetom.« Prudence je kimnula. »Nikad prije nisam vidjela da se Con toliko zainteresirala za nekog muškarca ... ne otkako je umro Douglas. Samo me zanima je li ona toga svjesna.« »Možda nije«, rekla je Chastity. »Ona uvijek mora voditi igru, a mi znamo da igra svoju igricu s Maxom.« »Nekako mi se čini da sada ne igra ništa drugo osim bridža«, rekla je Prudence. »Ne«, zamišljeno se složila Chastity. »Misliš li da je zaboravila koliko ju je živcirao na početku? Sigurna sam da se nije promijenio preko noći. Ljudi ne odustaju tako lako od svojih uvjerenja.« »Možda nije odustao«, rekla je njezina sestra. »Možda ih samo ne spominje jer zna da bi je njima razljutio, a ne želi je razljutiti ... ne, barem dok ne spava s njom«, dodala je i nacerila se.

Očekivala je da će se i njezina sestra nasmijati, ali je Chastityino lice ostalo ozbiljno. »Ukoliko ima neki skriveni motiv, nadam se da je neće povrijediti.« »O, Bože!«, uzdahnula je Prudence. »Što da radimo?« »Mislim da mi ne možemo napraviti ništa. Znaš kakva je Con. Kad jednom odluči nešto, nitko je ne može odgovoriti.« »Što ti misliš o Maxu Ensoru? Sviđa li ti se?« Chastity je slegnula ramenima. »Ne znam. Ponekad mi se sviđa, a ponekad imam osjećaj da je malo previše slatkorječiv. Jedno je sigurno -ambiciozan je.« »Hmm«, promrmljala je Prudence, pomislivši kako je, na svoj način, i Constance veoma ambiciozna.

~ 77 ~

Anna&RafaelaR

9. poglavlje

Constance ne bi nimalo iznenadilo mišljenje njezinih sestara. Poznavale su je gotovo jednako kao što je ona poznavala sebe. Kako je večer prolazila, morala se prisiljavati da se usredotoči na karte. Jednom ili dvaput, kad je zaboravila koji su aduti, gotovo je napravila neoprostivu grešku i presjekla adutom partnerova asa. Pogled joj je nekoncentrirano lutao po partnerovim rukama koje su stalno bile u pokretu dok je miješao karte, premještao ih, odbacivao. Kad im se prije divila, nije primijetila koliko su snažni i savitljivi njegovi prsti ... a potom se u narednom trenutku zatekla kako zamišlja te ruke na svome tijelu, njegove prste kako se poigravaju na njezinoj koži.

Ovo se uopće nije odvijalo prema planu. Gole ruke su joj se naježile, u trbuhu joj je podrhtavalo. Jedan čas joj je bilo hladno pa bi prebacila šal od indijske svile preko ramena, dok bi se u sljedećem energično počela hladiti lepezom. Nadala se samo da njezinu rastresenost nisu primijetili drugi igrači, iako se činilo da jest Max Ensor. Iako je cijelo vrijeme bio jednako usredotočen na svoje karte, jednom ili dvaput podigao je pogled i pogledao je preko stola. Taj je pogled bio pun one požude koju je zamijetila i u vlaku, požude koja ju je potaknula da odigra onu svoju malu igru pokraj ograde. Vojevali su istu bitku, borili su se za nadzor nad onime što će se sljedeće dogoditi. Preplavilo ju je pohotno iščekivanje, uzavrela joj je krv u žilama. Željela je njegovo tijelo, željela je dodirnuti svaki njegov dio, zabiti nos i usta u njegovu kožu, kušati ga od vrata pa sve dolje do velikih nožnih prstiju. Htjela je gledati njegovo spolovilo, držati ga, gladiti, lizati.

Pitala se ima li dlake na leđima i spuštaju li se niz kičmu do stražnjice. Ima li dlakava bedra? Ravne prste? A što je s njegovim prsima? Jesu li mu bradavice male i gotovo nevidljive ili su istaknute i tamne? Bi li se brzo ukrutile pod njezinim jezikom?

Dragi Bože, odjednom je zdvojno pomislila, svjesna svog ovlaženog i pulsirajućeg spolovila. To joj se još nikad nije dogodilo od samog razmišljanja o seksu. Nadala se jedino da i Max pati od te iste agonije neutažene požude. No kad ga je pogledala, nije vidjela ništa osim smirenog i ravnodušnog izraza vještog igrača bridža. »Constance, na tebi je red za licitiranje«, nestrpljiv glas njezina oca raspršio je njezine putene misli poput ledene lavine. »Oh, da, oprostite. Što je licitirano? Nisam čula.« »Ja sam licitirao jedan herc, vaš otac dva pika, a lord Barclay ne želi licitirati.« Max ju je promatrao ljubopitljivo se smiješeći pa ju je obuzeo neugodan osjećaj da je čitao njezine misli. Što je, naravno, bilo apsurdno, kad ih ni sama nije mogla shvatiti. »Treba nam četrdeset bodova za pobjedu«, podsjetio ju je Max. Constance nije imala pojma kako su se uopće našli u poziciji da pobijede zbog načina na koji je igrala. Očito je Max bio dovoljno vješt igrač da nadomjesti njezinu potpunu odsutnost duha. Opet je pogledala svoje karte. »Tri bez aduta.« »Što?« Max je u nevjerici zurio u nju. Trebalo im je samo četrdeset bodova da pobijede i Constance je to trebala odigrati. Nije polagao mnogo nade u njezinu večerašnju igru.

Constance je slegnula ramenima, ali nije ništa rekla. Imala je tri bez aduta, a ako je Max imao dovoljno bodova da licitira herc, a ona zadrži prisutnost duha i pažljivo broji, mogli bi uspjeti. Bilo bi protuprirodno da igraju za manje nego što mogu osvojiti.

Osjetila je nalet adrenalina kad je njezin natjecateljski duh napokon nadvladao

~ 78 ~

Anna&RafaelaR

rastresenost. Više se nije morala prisiljavati da se koncentrira, već stalno je uzimala štihove svojim visokim kartama. Na kraju je trijumfalno podigla pogled. »Eto«, rekla je, polažući svoju posljednju kartu. »Uspjeli smo.« »Mogao sam i misliti«, rekao je njezin otac. »Kako bi i mogli izgubiti s takvim kartama?« »Imam osjećaj da je Max mislio kako bih veoma lako mogla izgubiti«, rekla je, gledajući ga preko stola.

Podigao je ruke u znak nijekanja. »Nisam. Vjerovao sam u vas.« »Da?« Skupila je karte. »Mislim da mi je dosta za večeras. Da vam nađem nekoga tko će biti četvrti?« »Ne, i meni je dosta«, rekao je Max, ustajući od stola. »Gospodo, zahvaljujem.« Ljubazno se nasmiješio protivnicima.

Lord Duncan je stavio dvije gvineje na stol i grof od Barclaya je napravio isto. Lord ih je gurnuo preko stola. »Vaš dobitak, Ensore. Vi to podijelite s mojom kćeri.« Ustao je. »Barclay, idemo naći onaj viski koji čuvam. Hoćete li nam se pridružiti, Ensore?« Max je odmahnuo glavom. »Ne, gospodine, hvala. Volio bih prošetati po vrtu s mojom partnericom, ukoliko dopuštate.« Lord Duncan se tiho zacerekao. »Šalite se, gospodine. Nemam nikakvog nadzora nad svojim kćerima otkako su postale punoljetne... a vjerojatno ni prije toga«, dodao je. »Dođite, Barclay.« Prebacio je ruku preko ramena svoga prijatelja i povukao ga za sobom. »Dopušta li dama?«, upitao je Max, dodajući joj njezin dio večerašnjeg dobitka. U njezinim zelenim očima pojavio se neobičan sjaj kad je uzela novac.

Spremila je dobitak u večernju torbicu. »Mislim da je pun mjesec. Možda bi to moglo objasniti zašto sam bila toliko odsutna duhom.« »Vratio vam se u posljednjoj igri«, rekao je. »Možda su tada oblaci zakrili pun mjesec.« »Možda.« Ponudio joj je ruku pa je stavila svoju na njegov rukav od crne svile.

Osjetila je kao da ju je protresla struja sve do ramena. Nije se htjela obazirati na to.

Izašli su van na terasu, a njoj je laknulo kad je vidjela da nisu sami. Noć je bila topla, na nebu je uistinu sjao pun mjesec i većina gostiju je izašla van. Nigdje nije mogla vidjeti svoje sestre, ali je ugledala Davida Lucana i Hester Winthrop kako zajedno stoje u nelagodnoj tišini pokraj parapeta. Možda će ovi apsurdni drhtaji nestati ako malo ublaži napetost između tog para. »Htjela bih razgovarati s lordom Lucanom«, rekla je. »Izgleda kao da mu je potrebna pomoć s Hester.« Max je pogledao par. »Izgleda dovoljno star da samostalno povede razgovor s mladom ženom«, prigovorio je. »Da, ali Hester je strašno stidljiva, a ni David nije previše snalažljiv. Samo ću im prići i malo utabati stazu.« Maknula je ruku s njegove podlaktice. »Vi im ne morate prići.« »Moram, ukoliko želim biti u vašem društvu«, izjavio je.

U tom trenutku Prudence je izašla iz kuće pa ju je Constance pozvala. »Prue, mislim da bismo morale malo potaknuti Davida i Hester.« »Vi spajate parove?«, upitao je Max.

~ 79 ~

Anna&RafaelaR

»Ne ... naravno da ne«, zanijekala je Constance. »Ali smo dužne osigurati da se naši gosti osjećaju ugodno u odgovarajućem društvu.« »I vi ste odlučili da to dvoje odgovaraju jedno drugome? Meni to zvuči kao spajanje parova ... kao besramno miješanje.« Odmahnuo je glavom. »Tipične ženske gluposti.

Idem unutra, pridružiti se vašemu ocu i Lordu Barclayu u ispijanju viskija.« Constance ga je promatrala kako se vraća u kuću svojim dugim i gipkim korakom. »Tipične ženske glupost, baš!«, srdito je rekla. »Čini se da vuk nije promijenio svoju dlaku.« Prudence je pronicljivo pogledala sestru. »Ili ti misliš da jest?« Constance je odmahnula glavom. »Nije. Ni najmanje.« »Znači, još uvijek ga namjeravaš poniziti?« Constance je pogledala mjesec, a zatim priznala: »Dakako. Problem je u tome, Prue, što ne mogu vladati svojim tijelom jednako kao umom. Iz nekoga razloga, probudila se požuda. Još nikad dosad nisam osjećala nešto slično. Odlučna sam u namjeri da ga iskoristim. Mrzim sve ono što on zastupa, ali mi se čini da moje tijelo za to uopće ne mari.« Odmahnula je glavom. »Sigurno je kriv mjesec.« » I što ćeš poduzeti?« Prudence je opčinjeno i pomalo uznemireno promatrala sestru. »Nemam pojma.« Raširila je ruke u gesti bespomoćne rezignacije. »Dio mene govori prepusti se i uživaj, a drugi, onaj razumni dio, bježi koliko te noge nose. Oh, da ...« Opet je odmahnula glavom, tutnula ruku u torbicu i izvukla dobitak na kartama. »Uzgred, ovo je moj dio što smo pobijedili oca i lorda Barclaya. Možemo ga spremiti u obiteljsku kasu.« Prudence je uzela novac. »Opticaj novca«, rekla je. »Eto nam ideje. Možda bi mogla nastaviti pobjeđivati oca, tako da se novac obrće samo u obitelji, izvan pandži ostalih.« »Dobra ideja«, odvratila je njezina sestra, cinično se nasmijavši. »Ako mene pitaš, bolje bi nam bilo da ga maknemo što dalje od lorda Barclaya. Ježim se od tog čovjeka.

Znam da su on i otac godinama prijatelji, ali mi se čini da on uvijek ima neke planove u koje uključuje oca. Ili to ili ga odvlači na kockanje.« Prudence je kimnula. »I ja imam isti osjećaj. Ni majka ga nije voljela. A sad nešto veselije... što ćemo učiniti s one dvije ptičice koje bi se trebale zaljubiti?« »Tenis«, rekla je njezina sestra. »Sutra poslijepodne. Stavit ćemo ih u par da Hester vidi koliko je vješt na terenu, a David će je moći štititi i igrati umjesto nje.« Prudence se nasmijala, iako nije nalazila mane sestrinu rezoniranju. Prešli su terasu do mjesta gdje je stajao par, napola okrenuti jedno drugome, napola svaki na svoju stranu. Nelagoda koja je vladala među njima bila je gotovo opipljiva. »Davide, Hester, nije li večer prekrasna?«, veselo je rekla Constance. »Jeste li vidjeli mjesec?« »Lijep je, gospođice Duncan«, tiho je odvratila Hester. »Hester, zovi me Constance. Osjećam se staro kad mi kažeš 'gospođica Duncan'.« Hester je pocrvenjela i promucala da joj to nije bila namjera.

Constance se nasmiješila. »Davide, mislim da bi trebao odvesti Hester do ograde vrta da pogleda mjesec iznad rijeke. Pogled je prekrasan kad je pun mjesec.« Lord Lucan je bio previše dobro odgojen da bi se usprotivio, a upravo je to htio napraviti. Njegova majka ne bi odobrila šetnju na mjesečini s mladom damom na tako skrovitom mjestu, a osim toga, nije znao o čemu bi mogao razgovarati s njom.

~ 80 ~

Anna&RafaelaR

Hester je promrmljala da bi trebala pitati dopuštenje svoju mamu, ali joj je Constance srdačno rekla: »Ja ću reći tvojoj mami ako pita za tebe. No sada igra karte pa sam sigurna da narednih deset minuta neće primijetiti da te nema. Idi i pogledaj mjesec nad rijekom.« Lord Lucan joj je ponudio svoju ruku i ona ju je prihvatila uz primjereno čedno oklijevanje, a zatim su krenuli preko tratine u šetnju. »Eto«, rekla je Constance, trljajući ruke. »Učinjeno. I kladim se da ledi Winthrop neće imati ništa protiv ovoga para.« »Ipak moramo uzeti i udovicu u obzir.« »O, s njom će biti lakše nego što misliš. Posjetit ćemo je kad se vratimo u grad i diskretno hvaliti Hester. Možemo joj natuknuti da je David našao srodnu dušu, a zatim ćemo dovesti Hester njoj u posjet. Očarat će staricu svojom dražesnom stidljivošću. A dvije mame će se jako dobro slagati i lijepo provesti zajedničko vrijeme u planiranju vjenčanja, svađajući se i međusobno se nadmećući. Zaljubljene ptičice neće morati brinuti ni o čemu.« »Kako ćemo zaraditi na ovome poslu Posredovanja ?«, upitala je Prudence. »Naravno, pod pretpostavkom da sve to uspije.« »Pa, razmišljala sam ... ukoliko majke odluče da nemaju ništa protiv tog braka, možda će biti toliko zahvalne da daju prilog za siromašne otmjene dame ... za sirote usidjelice koje nemaju sreće?« Upitno je pogledala svoje sestre.

Prudence je zapanjeno zurila u nju. »Con! To je tako ... tako lukavo!« Constance je slegnula ramenima. »Mora biti, Prue. Ne znam zašto bi bilo važno kako ćemo nazvati svoju plaću. Ipak smo izvršile uslugu.« »Besramna si«, izjavila je njezina sestra. »U pravu si«, rekla je Constance, pogledavši mjesec. »Mislim da će se sada povući moja racionalna strana. Prue, što bih mogla izgubiti?« »Svoju objektivnost«, brzo je odgovorila njezina sestra. »Ako se zaljubiš u njega, neće ti biti ni od kakve koristi. Nećeš htjeti niti utjecati na njega.« »Neću se zaljubiti u njega«, izjavila je Constance. »Samo ću utažiti požudu. Ne mogu se zaljubiti u nekoga tko vjeruje da žene moraju biti stalno trudne, gole i bose i da se ne smiju micati iz kuhinje.« »Nije baš toliko loš«, usprotivila se Prudence. »Možda i nije«, složila se Constance. »Uvjeren je da se moramo posvetiti samo domaćinstvu i dječjoj sobi u zamjenu za to da nas na svilenim kaučima šopaju čokoladom, a jedina su nam zadovoljstva kupovina i tračanje.« Nasmiješila se. »Što misliš, što će se dogoditi s njegovim predrasudama kad uhvatim tigra za rep?« »Tko zna!« Prudence je podigla ruke u zrak. »Idem se okupati«, rekla je Constance. »Usput ću reći teti Edith.« »Budući da ne možeš biti dobra, budi barem oprezna«, savjetovala joj je Prue.

Constance se nasmijala, poljubila sestru u obraz i vratila se u kuću. U kupaonici koju je dijelila sa sestrama otvorila je vodu i razodijevala se dok se kada punila. Izvadila je ukosnice iz šinjona na zatiljku i jastučiće koji su podupirali njezinu kosu, komplicirano složenu na tjemenu. Raščešljala ju je i zavezala u jednostavan čvor na tjemenu koji je učvrstila ukosnicama.

Po vrućoj vodi posula je sol s mirisom lavande. Bojler je pištao i stenjao, ali je svejedno ispuštao vruću vodu. Mekano svjetlo plinske svjetiljke bacalo je sjene po

~ 81 ~

Anna&RafaelaR

velikoj prostoriji pretvorenoj u kupaonicu. Zimi je vjetar nadirao ispod vrata i kroz svaku pukotinu u prozorskim okvirima, a činilo se da je nekako nalazio put i kroz pukotine na gipsanom stropu da rashladi svaki centimetar kupačeve kože koja se nalazila iznad vode, no u toplim ljetnim noćima kupaonica je izgledala veoma primamljivo sa svojom golemom kadom na nožicama u obliku šapa .

Ušla je u toplu vodu i s uzdahom zadovoljstva naslonila vrat na rub kade. Pun mjesec izgledao je poput velikog zlatnog koluta na otvorenom prozoru nasuprot kadi.

Dolje, s terase, dopirao je tihi žamor glasova gostiju koji su i dalje čavrljali, čula je i tiho sviranje klavira. Svirala je Chastity, prepoznala je njezin stil u Mozartovoj sonati. Tko zna kad će se Max povući' na počinak, pomislila je i zatvorila oci.

U mislima je premetala po svom ormaru, pitajući se što će odjenuti za odlazak u južnu kulu. Imala je ogrtač od kineske svile koji je pripadao njezinoj majci. Bio je prekrasne smaragdnozelene boje koja je izvrsno pristajala uz njezine oči. Na leđnom dijelu izvijao se opasan narančasti zmaj, a rukavi su bili onako lijepo, mandarinski široki. No imala je i negliže od tankog muslina koji se nosio iznad bijele svilene podstave. Je li htjela nešto čedno ili seksi, smiono ili otvoreno zavodljivo?

Začula je tiho kucanje na vratima pa je tromo okrenula glavu na rubu kade. Odgovor će sigurno znati Prue ili Chas. »Uđite.« Vrata su se otvorila i u slabo osvijetljenu kupaonicu ušao je Max Ensor.

Bila je previše zapanjena da bi se pomaknula. Samo je zurila u njega.

Zatvorio je vrata i okrenuo ključ u bravi, što sestre nikad nisu radile. Kupaonicom su se služile samo one, pa u nju nije ulazio nitko osim njih i služavke koja ju je ujutro dolazila očistiti. »Vaša sestra mi je rekla da ću vas naći ovdje.« Naslonio je leđa na vrata i promatrao je otvorenim pogledom.

To je sigurno bila Prudence, pomislila je. Prudence nije bilo ni nakraj pameti da će Max iskoristiti tu informaciju na ovaj nevjerojatno drzak način. Ni Constance također. I opet joj je oteo iz ruku nadzor nad situacijom.

Nepomično je ležala u kadi dok je razmišljala što da napravi, svjesna toga da će ga moći sve teže otpraviti sa svakim daljnjim trenutkom svoje šutnje. Ponos se borio s požudom. Dok ju je odmjeravao pogledom, osjetila je kako su joj bradavice izvirile iznad vode. Mogao je jasno vidjeti njeno tijelo u vodi namirisanoj lavandom. Ipak je i dalje šutjela.

Max se odgurnuo od vrata i polako skinuo jaknu. Objesio ju je na kuku iznad ručnika i skinuo dijamantne kopče na manšetama. Stavio ih je na drvenu komodu gdje su nastavile blistati ispod plinske svjetiljke na zidu.

Polako je zasukao rukave. Constance ga je promatrala, hipnotizirana sporim pokretima njegovih dugih prstiju. Na podlakticama je imao kovrčave crne dlačice. Prišao je kadi i sjeo na rub, tajanstveno se smiješeći i promatrajući je. Umočio je kažiprst u vodu, potom je ispružio ruku i dodirnuo joj čelo na mjestu izrasta kose. Spustio je prst na hrbat njezina nosa, dolje na usne i bradu, do grla u kojem joj je srce muklo udaralo.

No, dobro, pomislila je i zatvorila oči. Toliko o ponosu. Iščekivala je, jedva uspijevajući disati. Prst je nastavio svoj put dolje između njezinih dojki, uronio u pupak, kliznuo preko trbuha i zaustavio se na kovrčavim dlačicama između njezinih bedara.

Uronio je ruku u vodu i bez žurbe obuhvatio njezin mekani brežuljak, zatim se nagnuo naprijed i, pridržavajući se slobodnom rukom za rub kade, poljubio je. Nježan,

~ 82 ~

Anna&RafaelaR

lagani poljubac; jezikom je samo okrznuo njezine usne, ne tražeći ulaz, već klizeći po kutovima njezinih usana. Zatim se uspravio, poljubio je u vrh nosa i izvukao ruku iz vode, no ona je još uvijek osjećala toplinu njegova dlana i lagani dodir njegovih prstiju između svojih bedara.

Uzeo je veliku okruglu spužvu s ruba kade i nasapunao je. Nije odvratio pogled, stalno ju je promatrao u mukloj tišini. Spužvom joj je prešao preko vrata, zatim podigao jednu dojku iz vode i prešao i po njoj, promatrajući kako u sapunici iz tamnosmeđeg kruga areole strši tvrda ružičasta bradavica. Osjetio je čvrstoću njezine okrugle dojke, ni prevelike niti premale, u svojoj ruci. Istu pažnju posvetio je i drugoj, zatim umočio spužvu u vodu, isprao je i ponovno nasapunao. »Da vam operem leđa?« Iako je to rekao tiho, njegov glas je odjeknuo u napetoj tišini kupaonice.

Posjela se i nagnula naprijed. Max se premjestio iza nje. Imala je elegantna leđa, duga i uska, koja su se sužavala u struku i zatim širila na bokovima. Za zatiljak su joj se zalijepili mokri pramenovi koji su se otpustili iz labavo pričvršćeno g čvora na tjemenu.

Nasapunao joj je lopatice i donji dio leđa, sve do mjesta gdje su započinjali guzovi. Dah mu je zastao u grlu, naglo je nestala sva njegova smirenost s kojom je ušao u kupaonicu.

Bacio je spužvu u vodu i uspravio se. »Nemojte se dugo zadržati«, rekao je, uzimajući ručnik s kuke i bacivši ga na stolac uz kadu gdje ga je lako mogla doseći. Uzeo je svoju jaknu i kopče te izašao iz kupaonice, zatvorivši tiho vrata za sobom.

Constance je polako ispustila zrak. Svaki dio njezina tijela bio je naelektriziran, od vrhova nožnih prstiju do tjemena. Rukom je prešla istim putem kao i njegov prst, sve do između nogu. Lagani dodir prsta po spolovilu izazvao je uzbuđenje koje ju je gotovo smlavilo. Ustala je i posegnula za ručnikom, pažljivo iskoračivši iz kade na debeli mekani prostirač. Pogledala je svoj odraz u ogledalu komode i opazila rumene obraze i mokre pramenove kose zalijepljene za čelo. Oči su joj blistale od iščekivanja. »Dragi Bože na nebesima!«, promrmljala je, sagnuvši se da odčepi kadu. Ovo je nadilazilo njezina očekivanja. Na samom početku ove takozvane veze, iznenađenjem je kratkotrajno stekla prednost, no sada je ona bila ta ispod čijih nogu se izmaknulo tlo. Činilo se da uopće nije bilo važno što će odjenuti za posjet južnoj kuli. Poruka koju je namjeravala poslati, već je bila pročitana i na nju je već bilo odgovoreno.

Umotala se u čist ručnik i ušla u svoju spavaću sobu. U kožu je utrljala mirisno ulje sandalovine, izvadila ukosnice iz kose i češljala je dok nije u sjajnom crvenom slapu pala niz njezina leđa. Sinulo joj je da se priprema poput žene u haremu koja namjerava provesti noć sa sultanom. Ta joj je pomisao vratila toliko potrebno vedro raspoloženje.

Ipak je odabrala kineski ogrtač. Imao je sitnu bisernu dugmad duž cijelog prednjeg dijela, ali ju je prestala zakopčavati kad je stigla do koljena. Predugo će trajati dok sve ne otkopča. Utrnula je svjetlo u plinskoj svjetiljci i izašla iz sobe.

Stubište prema južnoj kuli nalazilo se u mraku, osvjetljavala ga je jedino mjesečina koja je dopirala kroz prozor na stropu, stvarajući usku srebrnu stazu posred stuba. Nije pokucala na vrata, samo je pritisnula kvaku i otvorila ih.

Okrugla prostorija bila je okupana mjesečinom. Plinske svjetiljke nisu bile upaljene.

Max je ležao u kućnom ogrtaču na krevetu, naslonjen na izrezbareno uzglavlje, ruku isprepletenih iza glave. »Dobrodošla«, rekao je, ustajući iz kreveta. Prišao joj je raskriljenih ruku. Prihvatila ga je za ruke, a on ju je privukao k sebi. »Prekrasno mirišeš.«

~ 83 ~

Anna&RafaelaR

»Kao ljubavna robinja u haremu, čini mi se.« Nasmijao se, držeći svoje usne na njezinima. »Znaš li da smijeh ne djeluje kao afrodizijak?« Zabacila je glavu i pogledala ga u oči. »Zaista?« Umjesto odgovora, otkopčao je šest gornjih dugmeta njezina ogrtača. I to nevjerojatnom spretnošću, pomislila je. Uvukao je ruke i obuhvatio joj gola ramena, zatim je spustio ruke na njezine dojke, držeći ih jednako kao i dok je bila u kadi. Vrhovima prstiju milovao joj je bradavice koje su se opet podigle i ukrutile. »Ne znam koliko ću sporo moći ovo učiniti«, promrmljao je, izvadivši joj dojke iz ogrtača koji joj je kliznuo s ramena. Sagnuo je glavu, a ona je lagano zatresla ramenima da djelomično otkopčan ogrtač uz šuškanje svile spadne s njezina tijela.

Stajala je gola na toplom svjetlu ljetne mjesečine. Sad je na njemu bio red da se pokaže. Odvezao je pojas svog ogrtača i bez problema ga skinuo. Stajali su tako litem u lice, njezine su dojke dodirivale njegova prsa, njezin trbuh savršeno je pristajao uz njegov. Rukama ju je obujmio oko struka, ona je držala svoje ruke na njegovoj stražnjici.

Osjetila je njegov penis na trbuhu. Prišla mu je još bliže i bosim stopalima stala na njegova. Sada su bili toliko blizu da su im se bedra dodirivala, među licima bio je tek koji centimetar razmaka. »Polako ćemo neki drugi put«, rekla je, raširivši dlanove na njegovoj stražnjici i pritisnuvši ga uza se.

Osjetio je toplinu njezina tijela poput goruće vatre. Miris njezine požude pomiješao se s mirisom sandalovine. Stavio je ruke na njezin struk i podigao je u zrak. Nije bila laka poput pera pa je brzo odustao od romantične zamisli da je odnese do kreveta. Spustio ju je na tlo i ona ga je povela prema visokom krevetu.

Bacio se na krevet i povukao je na sebe, nejasno pomislivši da bi ovako mogao malo oduljiti stvar. No pogriješio je. Objahala ga je i u trenutku kad je vruća srž njezina tijela dodirnula njegov trbuh, snažno se ugrizla za usnicu. Podigla se na koljena, primila njegov penis i stavila ga u sebe.

Jedan su trenutak ostali nepomično sjedinjeni, nijedno od njih se nije usuđivalo niti disati dok su pokušavali osjetiti jedno drugo. Bio je toliko velik u njoj, kao da ju je svu ispunio. Pokrenuo se jednom, samo je lagano podigao kukove, a nju je protresao orgazam koji je satima čekao eksploziju. A kad je osjetila njegovo pulsiranje duboko u sebi, to se još jednom dogodilo. Još jedan val intenzivnog orgazmičkog užitka, ovaj put malo slabijeg, ali jednako blaženog, koji joj je izmamio krik. Skljokala se na njega, zabivši lice u njegova prsa, a on joj je polako milovao kosu.

Nakon dugo vremena podigao ju je sa sebe. Otkotrljala se na bok kad su se razdvojili i ostala tromo ležati i promatrati ga kako skida zaštitnu navlaku sa svog sada mlitavo g spolovila. »Nisam se toga sjetila«, rekla je kao da se ispričava. Osjetila je navlaku dok ga je držala u ruci, ali je uopće nije registrirala u onom žaru trenutka.

Slegnuo je ramenima. »Dovoljno je da se sjeti jedno od nas.« »Pretpostavljam da je tako.« U mislima je ugledala lice Amelie Westcott. Henry Franklin nije mislio na mjere opreza, a ako je Amelia doživjela nešto slično ovome što je ona u posljednjih nekoliko minuta, Constance ju nije mogla kriviti što nije bila oprezna.

Ovo je bila skrušena pomisao. »Hvala ti što si mislio na to. Sramim se što ja nisam.« Dodirnula mu je obraz kad je legao pokraj nje, a zatim je zatvorila oči. »Mislim da ću malo odspavati.«

~ 84 ~

Anna&RafaelaR

Podvukao je ruku ispod nje i privukao je u svoj zagrljaj.

Probudili su se zajedno, sat vremena kasnije. Mjesec se više nije vidio kroz prozor pa je okrugla prostorija sada bila u potpunom mraku. U kući je vladala potpuna tišina.

Constance se okrenula na leđa, dršćući na svježem noćnom zraku.

Laktom je gurnula Maxa koji se pomaknuo pokraj nje. »Max, hladno je. Možeš li se malo pomaknuti da mogu preko nas prebaciti pokrivač?« Pospano je nešto promrmljao, a zatim se posjeo i prebacio noge preko ruba kreveta.

Ustao je i protegnuo se, a zatim upalio svjetiljku na noćnom ormariću. »Netko je obzirno donio bocu konjaka. Želiš li popiti čašu?« »Ne cijelu. Pijuckat ću iz tvoje.« Povukla je plahtu i pokrivač i protresla zgužvane jastuke te ih naslonila na uzglavlje. »Sad mi se nimalo ne spava.« Natočio je čašu na komodi i vratio se do kreveta, a zatim se uvukao ispod pokrivača pokraj nje. Dodao joj je čašu i ona je malo otpila. Okrenuo je glavu i pogledao je kako leži naslonjena na jastuke. »Nekako sam stekao dojam da ti ovo nije bio prvi put.« Prostrijelila ga je zbunjenim i opreznim pogledom. »To te je šokiralo?« »Priznajem da me je iznenadilo«, rekao je i otpio malo konjaka. »Iznenadila si me i danas poslijepodne na polju. Ali otada više ne.« »No nisam te šokirala?«, navaljivala je. »Neobično je.« »Da neudata žena nije djevica?«, ravnodušno je upitala. »Da«, složio se. »Zar nije tako?« »Ne bih znala reći«, rekla je. »Ne idem naokolo i ne postavljam takvo pitanje svojim neudatim poznanicama.« Nasmijao se i prinio času njezinim usnama. »Daj, Constance, nemoj dizati nos. Ne kritiziram te, kako bih i mogao nakon ove noći? Jednostavno sam izjavio činjenicu.« »Jesi li siguran da nećeš izjaviti kako ne možeš poštivati ženu koja ima tako nizak moral?« Uzela je čašu i otpila. »Već sam ti prije rekao da mi ne stavljaš svoje riječi u usta.« Izvukao se iz kreveta i još jednom napunio čašu, budući da je jako malo popio od prethodne količine. »Bila si zaručena, zar ne?« Ukočila se. »Kakve to ima veze?« Slegnuo je ramenima i okrenuo se ka krevetu. »Očite, mislim. Jeste li konzumirali prvu bračnu noć?« Načas je zatvorila oči, sjetivši se Douglasa. »Nismo«, ravnodušno je rekla. »Douglas je imao nepogrešiv osjećaj za ono što je primjereno i što nije, za ono što je časno ili nečasno.« Lagano se nasmiješila. »Katkada me je to izluđivalo.« »Voljela si ga?« Pomno ju je promotrio i zamijetio kako su joj se usne smekšale. »O, da«, tiho je rekla. »Bio je sav moj život.

Imala sam dvadeset dvije godine kad je poginuo i mislila sam da je moj život završen. Znala sam da se nijedan drugi muškarac ne može niti usporediti s Douglasom.« Otvorila je oči. »I bila sam u pravu.« Lagano se trgnuo, iako je znao da nema razloga osjećati se uvrijeđeno. Jedno brzo i strastveno valjanje u krevetu nije mu davalo pravo da se žali, a kamoli da se uspoređuje s mrtvim zaručnikom. Zapravo se njih dvoje i nisu poznavali u stvarnom smislu te riječi.

~ 85 ~

Anna&RafaelaR

»Pa ipak si bila s drugim muškarcima«, bezizražajno je rekao. »Nadam se da ćeš mi oprostiti, ali moram reći da mi se čini kako uživaš u seksu.« »I uživam«, rekla je. »Kad mi odgovara. Nakon majčine smrti nas tri smo odlučile da je djevičanstvo samo teret koji je najbolje izgubiti. Brak nije najveći prioritet ni za jednu od nas, a nismo željele umrijeti pitajući se kako je to, ako razumiješ što želim reći.« Max ju je očarano pogledao. Nikad nije upoznao nijednu ženu čiji su stavovi imalo sličili stavovima Constance i njezinih sestara. Samo što nije bio siguran da li ga ti stavovi privlače ili odbijaju. Otpila je još jedan gutljaj konjaka i nastavila: »I zato smo si dale godinu dana, tako da smo se do sljedećeg Silvestrova sve tri riješile djevičanstva.« »Jeste li same odabrale svoje ... svoje ...« Odustao j e i nemoćno odmahnuo rukom. »One koji su nas razdjevičili?«, rekla je. »O, da, naravno da jesmo. Sve su to bili časni muškarci koji su nam se svidjeli. A oni su bili voljni to napraviti i ostati diskretni. Sve je to bilo veoma iskreno i ugodno i još uvijek su nam dragi.« »Poznajem li nekoga od njih?« »Mislim da ne bi htio znati njihova imena«, odvratila je i okrenula glavu na jastuku. »Zašto bi i znao, za ime svijeta?« Napravila je pokret kao da će ustati. »Nemoj ići«, nježno je rekao. »Čini mi se da ne treba okončati ovu noć na ovakav način. Ako sam te uvrijedio, ispričavam se. Nas dvoje se još ne poznajemo dovoljno dobro.« Oklijevala je. Imao je pravo. Činilo se apsurdnim i neljubaznim pokvariti ono što je bilo veličanstveno. Odmaknula je pokrivač, pozivajući ga da dođe pa je odložio čašu i legao pokraj nje. »Hoćemo li ovaj put malo sporije?«, promrmljala je, poljubivši ga u uho.

Umjesto odgovora, prstima je nježno kliznuo niz njezino tijelo.

~ 86 ~

Anna&RafaelaR

l0.poglavlje

»Lord Lucan je izvanredan partner Hester«, rekla je Chastity ledi Winthrop dok su sjedile ispod suncobrana i promatrala igru mješovitih parova na teniskom terenu. »Čini se kao da može unaprijed predvidjeti svaki njezin korak na terenu.« »Hester nije previše zainteresirani ni za jednu sportsku aktivnost«, izjavila je ledi Winthrop. »Odlučno sam je savjetovala da danas poslijepodne ne sudjeluje u igri.

Previše je vruće za ovakvo trčanje naokolo. Ukoliko ne bude oprezna, počet će se znojiti, a to je veoma neprivlačno kod žena.« »Ledi Winthrop, mislim da pretežno umjesto nje trči David«, istaknula je Prudence i ponovno natočila čaše iz visokog vrča s limunadom. »Zbog toga joj i jest tako dobar partner.« »On je veoma privlačan mladi gospodin«, zaključila je ledi, profinjeno otpijajući iz svoje čaše. »Površno poznajem njegovu majku, iako ona ne izlazi mnogo. Prilično je krhka zdravlja, koliko sam čula.« Na udovici ledi Lucan malo je što bilo krhko, pomislila je Prudence iako se mrmljajući složila. »David je izvrstan sin«, rekla je. »Veoma se brine za svoju majku i mnogo joj pomaže.« »To su izvanredne odlike za sina«, promrmljala je ledi Winthrop, snažno mašući lepezom da se rashladi. »I dobro je situiran, koliko sam čula.« Ovo je samo promrmljala pa njezine družbenice nisu reagirale. »Čini se da Con daje sve od sebe da Hester i Davidu prepusti pobjedu«, tiho je rekla Chastity svojoj sestri dok su se udaljavale od skupine pod suncobranom. »No imam dojam da se Maxu to nimalo ne sviđa.« Prudence se zahihotala. »Izgleda ljut kao ris. Polomit će se od pokušaja da pobijedi, a svaki put kad Con servira, samo prebaci lopticu preko mreže do Hesterinih nogu tako da je ni slučajno ne može promašiti.« »A dragi David ne vidi što ona radi i pretpostavlja da Hester igra poput božice«, rekla je. Chastity kroz smijeh. »Con je tako lukava.« »Rekla sam joj za tvoj plan da od zadovoljnih majiki sakupljamo donacije koje bi se koristile za pomoć siromašnim usidjelicama«, podsjetila ju je Prudence. »Potpuno je besramna. Ne znam od koga je to naslijedila.« »Ni majka nije otvoreno radila sve poslove«, odvratila je Chastity. »Vidi kako je uspjela zavarati oca.« »Mislim da Con nije uspjela zavarati Maxa Ensora«, primijetila je Prudence, zasjenivši rukom oči kad je pogledala teniski teren. »Izgleda kao da je spreman da je tresne svojim reketom po glavi.« »Da, ne izgledaju kao ljubavnici koji su proveli noć neobuzdane strasti«, složila se Chastity. »Je li ti štogod ispričala?« »Ni riječi. No danas nismo došle u priliku razgovarati nasamo.« Ušutjele su, osluškujući ritmičko udaranje loptice o rekete i dobro održavan travnjak.

~ 87 ~

Anna&RafaelaR

Na terenu je Constance servirala prema Hester. Loptica je pogodila mrežu pa je Max potiho opsovao na svom mjestu blizu mreže. Podigao je lopticu i dobacio joj je.

Zaustavila ju je reketom, slatko mu se nasmiješila i izvela drugi servis. Loptica je preletjela mrežu i pala točno ispred Hesterinih nogu. Hester ju je udarila pomalo iznenađeno i veselo se nasmijala kad ju je odbacila preko mreže. Max ju je lako vratio, ali je bio toliko ljut da je loptica završila u autu. »Gem su osvojili David i Hester!«, veselo je povikala Constance. »Promjena strana.« »Što to, dovraga, izvodiš?«, bijesno ju je upitao Max dok su hodali na drugi kraj terena. »Igram tenis«, rekla je uz onaj isti slatki osmijeh. »Naravno, moja ruka nije ni izdaleka tako snažna kao tvoja. Ja sam samo žena, na kraju krajeva. No dajem sve od sebe.« »Nemoj mi pričati!«, uzviknuo je. »Dodaješ Hester lake lopte.« »Oh, ali vidi koliko je ona zbog toga sretna ... i vidi kako David blista od ponosa zbog nje. Gleda u nju jednako kao što gleda Chastity ... ili, nadam se, kako je gledao Chastity.« Prosiktao je kroz zube: »Nešto ću ti otvoreno reći, Constance. Ukoliko naredni gem ne odigraš kako treba, otići ću s terena.« »O, to je tako nesportski«, odvratila je. »Igra se ne igra samo radi pobjede.« »Po mojim pravilima se igra«, rekao je, premjestivši se na stražnji dio polja da vrati Davidov servis. »I dobro zapamti, zaista mislim ono što sam rekao.« Napućila je usne. Nije očekivala da će mu se svidjeti to što radi, ali nije očekivala ni toliko bijesnu reakciju. Očito je u sebi imao zdrav natjecateljski duh. Shvaćala ga je, budući da ga je i sama imala, osim u određenim okolnostima kao što je bila ova. Ipak je odlučila da će u nastavku igre dati sve od sebe kako bi održala mir.

Max je ozbiljno kimnuo kad je počela igrati s većim žarom i kad se igra zahuktala.

Još uvijek su gubili set, ali je Constance napokon njihovim protivnicima priredila pravu igru, a ukoliko i dalje bude dobro igrala, mogli bi osvojiti ovaj set i imati izgleda da pobijede u meču. Međutim, nije mu dugo trebalo da opazi kako je svaki put dok su vodili, na jedva zamjetan način propustila osvojiti daljnje bodove. To ga je toliko razljutilo da je i sam počeo loše igrati pa su izgubili i set i meč s veoma malom razlikom. Uspio je uspješno zatomiti bijes da čestita pobjednicima pa se srdačno rukovao s Davidom koji je blistao od sreće i diskretno veselom Hester, a tada je, ne izustivši Constance ni riječ, otišao s terena i uputio se prema kući.

Constance ie zamišljeno mahala svojim reketom, a zatim je pohitala za njim i sustigla ga na terasi. »Max?« Stao je, ali se nije okrenuo. »Da?« Stavila je ruku na njegovu i nasmijala se. »Oh, nemoj se ljutiti. Ovo je zbog jednog dobrog razloga.« »Besramno miješanje u živote drugih ljudi ne smatram dobrim razlogom«, izjavio je, bijesno ju pogledavši. »To je vulgarno podvođenje.« »Ali to nikome ne nanosi zlo.« Nadlanicom je obrisala znojno čelo.

Njegova ljutnja odjednom se rasplinula u vlažnom zraku. Izgledala je nevjerojatno senzualno s rumenim obrazima i kapljicama znoja koje su se skupile na njezinu čelu i u udubini vrata, tik iznad otvorenog ovratnika bijele svilene bluze. Zamislio je njezine dojke, kakve su bile jutros kad je napokon otišla iz njegova kreveta i zamislio kako tanki curak znoja klizi između njih.

~ 88 ~

Anna&RafaelaR

»Ubuduće me izostavi iz takvih gluposti«, izjavio je, primivši je za lakat i povukavši je za sobom iza gustih grmova šimšira posađenih u velika korita uzduž jednog ruba terase.

Nije se usprotivila kad ju je naglo povukao u uzak skrovit prostor. Naslonila je ruke na parapet iza sebe i upitno ga pogledala, nakrivivši glavu. »Odjednom sam osjetio neizdrživu potrebu da te poljubim«, rekao je, prelazeći prstom preko njezinih lagano rastvorenih usta. »Ima nečeg nevjerojatno senzualnog u ženi zarumenjelih obraza i orošenoj znojem od napora, iako sam zaprepašten kako si se uopće uspjela oznojiti, s obzirom na način na koji si igrala.« »Dobro sam igrala u posljednjem gemu. Jako sam se trudila«, prigovorila je, osjetivši kako joj se puls ubrzao. Žmarci su je prožimali od kose pa sve dolje niz kičmu od uzbuđenja i iščekivanja koje joj je napelo sve živce. »Jesi«, složio se, »jako si se trudila da ga izgubimo.« Stavio je vrh prsta na vlažnu kožu njezina vrata, osjetivši pod njim brzo udaranje srca. Jezikom mu je liznula usne, njezine zelene oči blistale su tamnim smaragdnim sjajem. U njihovim dubinama zatreperile su male iskre kad je još više zabacila glavu, nudeći vrat njegovim usnama.

Njegove su usne slijedile prst. Pritisnuo ih je u udubinu njezina vrata, lizao znoj s njezine kože sve gore do brade, kao da je sladoled. Tiho se nasmijala milujući mu leđa, osjećajući toplinu njegove kože kroz tanku tkaninu bijele lanene košulje.

Spustio je svoje usne na njene, najprije ih nježno okrznuvši, a zatim silovitije, nagnavši je da otvori usta, iako se pretvarala da se opire. Njihovi su se jezici poigravali, dodirivali se vrhovima, kružili naokolo, milovali ispod. Među njima je zaiskrila, potom bljesnula želja.

Stavio je ruke na dugmad njezine bluze, vješto ih otkopčavajući u žurbi. Raskopčao je i potkošulju koju je nosila ispod, pa je osjetila svježi zrak na svojoj goloj koži. Maknuo je usne s njezinih i sagnuo se da joj poljubi dojke, prelazeći jezikom između njih sve do njezina vrata, uživajući u slanoj slatkoći njezine kože. Rukama ju je držao oko struka dok je požudno gutao bjelinu njezinih dojki prošaranih plavim žilama, njezine stvrdnute ružičaste bradavice, dok je toplim dahom prelazio preko njezine naelektrizirane kože. U grizla se za usnu da ne zajeca od neizdržive požude koja je širila slatku toplinu u njezinu trbuhu i preponama. Rukama mu je obuhvatila glavu, zaplevši prste u gustu srebrnu kosu, prelazeći prstima preko njegovih ušiju i štipkajući ga za uške u pokušaju da obuzda neodoljivu požudu.

Nisu govorili. Ubrzano su disali, petljajući oko njezine bijele lanene suknje i čipkastih gaća, oko dugmadi na njegovim hlačama. Podigao ju je, a ona se čvrsto uhvatila za njegov vrat kad je ušao u nju. Ljubila ga je, sisala mu usne i jezik, grickala mu usne i čvrsto se držala za njega dok se zabijao u njezinu nutrinu. Zabacila je glavu kad se još jednom silovito zarinuo u nju i brzo ga izvadio van u trenutku kad ga je preplavio val.

Tek kad je utihnulo bjesomučno udaranje pulsa u njezinim ušima, začula je glasove na terasi iza živice od šimšira. Stavila je ruku na usta i tiho se nasmijala. Max je odmahnuo glavom i užurbano popravio svoju odjeću, a zatim vratio njezine dojke u potkošulju i zakopčao joj bluzu, dok je ona navlačila gaće i spustila suknju da se ne vidi opći nered koji je vladao dolje. »Ovo je bilo veoma šokantno«, šapnula je glasom koji nije zvučao nimalo šokirano. »Što ćemo sad? Oni piju čaj. Ne možemo samo tako izaći odavde kao da je to najnormalnija stvar na svijetu da se dvoje skriva iza živice.«

~ 89 ~

Anna&RafaelaR

Glasovi na terasi su se malo pojačali pa je prosiktao: »Preko parapeta.« Prebacio se preko ruba i pao na cvjetnu gredicu iza bujnog grma ljetnog jorgovana. »Dođi.« Ispružio je ruke.

Constance se nacerila, prebacila noge i sjela na rub. Skočila je na tlo pokraj njega i stisnula se uza zid. Prošaptala je: »Ti idi prvi. Ja moram najprije na kat da se sredim prije nego što se pojavim među ljudima.« Kimnuo je, okrenuo se da ode, a zatim se opet okrenuo prema njoj i poljubio je pomalo divljački. »Ti si veoma zločesta žena«, promrmljao je, zvučeći gotovo srdito, a zatim se udaljio, držeći ruke u džepovima.

Pričekala je nekoliko minuta, a zatim je, držeći se zida koji je skrivalo grmlje na cvjetnoj gredici, pohitala prema stražnjoj strani kuće. U kupaonici se razodjenula do gole kože, bacila odjeću za tenis u košaru za prljavo rublje i brzo se oprala. U spavaćoj sobi se odjenula u poslijepodnevnu haljinu od tamno zelenog muslina i uredila svoju zapetljanu kosu. U njoj je bez prestanka poput planinskog potoka prštao smijeh. Nikad ne bi očekivala takvu opaku indiskreciju od Maxa Ensora. Možda ipak nije bio toliko daleko od iskupljenja. Ako je mogao zaboraviti na svoje principe i uskogrudne stavove na tako spektakularan način, sigurno ga se moglo uvjeriti da i na drugim područjima proširi svoje vidike.

Tiho pjevušeći i besprijekorno sređena, vratila se na terasu. Samo su iskrice u njezinim očima pokazivale da se dogodilo nešto neuobičajeno.

Prudence ju je sumnjičavo pogledala, a Constance joj se vedro nasmiješila. Prudence je spustila vrč s čajem i pladanj sa sendvičima koje je nudila te prišla k sestri. »Izgledaš veoma zadovoljno«, optužila ju je. »Pa, s razlogom. Vidi kako se lijepo slažu David i Hester. Čini se da je moja mala teniska varka postigla svrhu.« »Primijetila sam da se to nije svidjelo tvom partneru. Gdje je on?« Pogledala je terasu. »Nisam ga vidjela otkako je poput munje odjurio s terena.« Constance je slegnula ramenima. »Vjerojatno negdje u osami liže svoje rane. Jesi li obrađivala ledi Winthrop?« »Chastity i ja smo izrekle nekoliko prikladnih komentara koji su, čini se, pali na plodno tlo.« »Izvrsno. Još moramo poraditi na ledi Lucan kad se vratimo u grad.« »Nemoj zaboraviti da se u srijedu ujutro moramo sastati s Anonimcem, a da u utorak krećemo u potragu za Henryem Franklinom, da nešto saznamo prije negoli se u četvrtak sastanemo s Ameliom. Kad ćemo uopće naći vremena da posjetimo ledi Lucan?« Constance se ironično nasmiješila. »Čini se da je Posredovanju krenulo. I još moramo sastaviti sljedeće izdanje The Mayfair Lady. Izlaženje novina svaka dva tjedna stvara velik pritisak.« »Nema mira za zločeste«, rekla je Prudence i slegnula ramenima. »Gdje namjeravaš provesti noć?« »Zašto?« »Pa, mogle bismo raditi na novinama ako nemaš druge planove.« »Mislim da ću imati«, rekla je. »Ali bismo prvo mogle obaviti malo posla.« »Ne možeš raditi bez spavanja«, usprotivila se njezina sestra. »Oh, trenutačno mogu«, rekla je Constance. »Još samo dvije noći. Kad se vratimo u grad, sve će se promijeniti. Pogledaj, otac je u onom nesretnom Barclayevu automobilu.«

~ 90 ~

Anna&RafaelaR

Pokazala je na prilazni put kojim je automobil štektao prema kući. Lord Duncan je sa zaštitnim naočalama sjedio za volanom. »Nikad ga nećemo uspjeti odgovoriti od kupnje«, uz uzdah je rekla Prudence. »Ne može ga kupiti kad nema novaca«, istaknula je Chastity. Njezine sestre nisu čule približavanje njezinih tihih koraka. »Posudit će ga uz kakvu pretjerano visoku kamatu«, izjavila je Prudence stisnutih usana. »Možda bismo mogle založiti srebro«, predložila je Constance. »I majčine dijamante. Oni sigurno vrijede koliko i automobil.« »Ne govoriš to valjda ozbiljno!« Njezine sestre su se zabuljile u nju.

Slegnula je ramenima. »Mislim da nam to predstoji. Ili to ili se moramo pripremiti na suočavanje i prisiliti ga da shvati istinu.« Njezine su se sestre nijemo zagledale u vrt. Constance je bila u pravu. Mogle su izlaziti nakraj sa svakodnevnim troškovima i ponekim luksuzom koji je njihov otac smatrao nužnim, ali je svaki izdatak povrh toga, osobito toliko velik kao za automobil, bio izvan njihova dosega. »Možda ćemo ga uspjeti odgovoriti od te zamisli«, zamišljeno je rekla Chastity. »Pretpostavimo da doživi loše iskustvo s jednim automobilom. Znate kako se u jednom trenutku može na nešto odlučiti, a već u sljedećem u tren oka predomisliti. Možda ga možemo odgovoriti od cijele te ideje.« »Chas, ti si veoma pametna«, rekla je Constance, potapšavši sestru po ramenu. »Uvjerena sam da ćemo smisliti dobar plan.« »O, da, čas posla«, narugala se Prudence. »Imamo neizmjerno mnogo slobodnog vremena.« »Prue, nemoj biti toliko pesimistična.« Constance se nagnula i poljubila sestru. »Dosad nas još nisu porazili.« »Čini se da te zadovoljena strast učinila pretjerano optimističnom«, izjavila je Prudence.

Constance se nasmiješila.

»Oh, mislim da se previše bojim, lorde Lucane. Jezero je jako duboko i hladno.« Hester je stajala na malom molu umjetnog jezera, čvrsto držeći svoj suncobran. »Što ako se čamac prevrne? Ne znam plivati.« Pogledala je u njega svojim velikim očima okruglim poput tanjurića, ispod dražesnog slamnatog šeširića ukrašenog cvijećem. »Nemate se čega bojati«, rekao je, potapšavši je po ramenu: »Ja ću veslati i sigurno vas odvesti preko do otoka, obećavam vam.« Nasmiješio joj se osmijehom koji je djelovao zaštitnički i pomalo superiorno dok je pridržavao mali čamac uz rub mola. »Tamo je veoma lijepo«, dodao je udvornim glasom.

Hester je sumnjičavo pogledala preko mirne zelene vode mali otok s grčkim hramom. Već su mu se približavala dva čamca puna putnika i dosad nijedan od njih nije smočio noge. »Dođi, Hester, David će se pobrinuti za tebe«, rekla je Chastity sa svog mjesta na čamcu. »On je jako dobar veslač, garantiram ti, a iz hrama ćemo imati prekrasan pogled na zalazak sunca.«

~ 91 ~

Anna&RafaelaR

»Oh, tako bih ga željela vidjeti, ali. .. o, Bože.« Ugrizla se za usnu i još jednom pogledala lorda Lucana koji je nesvjesno uspravio ramena. »Hester, veslao sam za Harrow«, rekao je, a Chastity se učinilo da mu je glas postao nekako dublji, a držanje odrješitije. Usne su joj se iskrivile u osmijeh. Mala Hester je, čini se, probudila muškarca u Davidu Lucanu.

Chastity je razmijenila pogled s Constance čije su oči blistale dok je stajala na molu s Maxom koji je s neskrivenim nestrpljenjem lupkao nogom promatrajući ovo natezanje.

Zaobišao je Constance i zgrabio konop iz Davidove ruke te mu prošaptao na uho: »Za Boga miloga, čovječe, samo je podigni i posjedni u čamac dok ga ja držim.« Davidu su uši postale grimizne. Zabuljio se u Maxa, zatim je pročistio grlo i bez daljnjeg ustručavanja, poslušao njegov savjet. Hester je vrisnula kad ju je podigao s mola i pomalo grubo stavio u čamac. Uz uzdah je sjela na klupicu, čvrsto držeći svoj suncobran i sa strahopoštovanjem promatrajući Davida kako uskače u čamac i sjeda pokraj nje.

Još uvijek je bio rumen kad je promucao: »O-oprostite, Hester. Mislio da će biti najbolje da vam pomognem odlučiti se.« »O, da, Davide«, zadahtala je blistavih očiju. »Sad se neću bojati. Vidim da je posve sigumo.« Max je dobacio konop Davidu. »Bože, daj mi snage!«, promrmljao je. »Koliko je, dovraga, duboko to prokleto jezero?« »Nije dublje od metra«, odvratila je Constance uz hihot. »Nemoj biti tako čangrizav.

Ovdje nastojimo potaknuti mladu ljubav.« Udijelio joj je pogled koji je mogao ukiseliti mlijeko i izjavio: »Mi ćemo drugim čamcem.« Pokazao je skit, posljednje prijevozno sredstvo na molu. »U Davidovu čamcu ima dovoljno mjesta za sve nas«, promrmljala je. »Uzet ćemo drugi«, ponovio je. »Moje strpljenje neće podnijeti još jedno takvo glupo prenem aganje.« »Oh, ti uopće nisi romantičan«, izjavila je. Doviknula je sestrama: »Max želi uzeti skif. Vidimo se na otoku.« »Željela bi da sam romantičan?«, upitao je iznenađeno dok je dovlačio čamac. »To je veoma čudno za nekoga tko nema nijedne romantične koš čice u svome tijelu.« Nasmijala se. »Nije fer i nije pristojno.« Odvezala je konop kojim je skit bio privezan. »Ti ćeš veslati ili ja?« »Ja ću.« Zavrnuo je rukave košulje, a ona se zatekla kako opet promatra njegove ruke i vješte pokrete njegovih dugih prstiju. Već je prije zamijetila da ima veoma snažne podlaktice i četvrtaste zglavke pa se, ne prvi put, zapitala kako je zarađivao za život prije nego što se počeo baviti politikom. Nije bio od onih muškaraca koji bi provodili vrijeme u prašnjavim uredima ni hodnicima akademija. Zaista je čudno što ju nije previše interesirala njegova prošlost. Činilo joj se kao da joj je bilo dovoljno da zna samo to da je Letitiin brat i član Parlamenta kojeg bi mogla dobro iskoristiti. Međutim, sada više nije bila toliko sigurna. Još uvijek nije znala koliko je star, a kamoli je li ikad bio oženjen.

Bez njegove pomoći uskočila je u skit. »Max, koliko imaš godina?« Začuđeno ju je pogledao kad je stao pokraj nje. »To je bilo prilično iznebuha.« »Zapravo nije. Samo što se prije nisam sjetila pitati. Ja imam dvadeset osam, ukoliko želiš razmijeniti informacije.«

~ 92 ~

Anna&RafaelaR

Odmahnuo je glavom dok je sjedao na srednju prečku. »Nikad mi nije palo na pamet da te pitam.« Podigao je vesla. »Napunit ću četrdeset za dva mjeseca.« »Ah.« Kimnula je. »I pretpostavljala sam da imaš oko četrdeset.« Nasmijao se i odgurnuo čamac od mola. »Imaš li još kakvih pitanja?« Spustila je ruku u hladnu vodu. »Jesi li ikad bio oženjen?« »Nisam.« Sad je na njoj bio red da ga začuđeno pogleda. »Jesi li ikada bio zaljubljen?« »To je posve druga stvar.« »Što se dogodilo?« Uronio je vesla u vodu i mali skif se lagano nagnuo kad su uz njih prošla dva labuda. »Upoznao sam je u Indiji. Bila je žena zapovjednika garnizona u Jodhpuru. Bila je usamljena, dosađivala se i bila je malo starija od mene.« Slegnuo je ramenima. »Da skratim veoma dugu priču, imali smo veoma strastvenu vezu. Htjela je napustiti muža i zatražiti od njega razvod. Trebali smo se zajedno vratiti u Englesku i živjeti sretno do kraja života, naravno, kao izopćenici.« Iskrivio je usne kao da se ruga samome sebi, u modrim očima pojavio se ironičan sjaj koji se Constance nije nimalo svidio. »Ali niste«, rekla je. »Ne, nismo. Zaključila je da ne bi mogla podnijeti sramotu, da bi naškodila dobru glasu svoje obitelji. Imala je dijete, sina, i bojala se da joj muž neće dopustiti da ga viđa ako ga napusti.« Podigao je vesla i zaveslao prema otoku. Osjećala je da bi trebala biti zadovoljna njegovim odgovorima, ali je znala da joj mnogo toga nije rekao. Izvadila je ruku iz vode i otresla srebrne kapljice s prstiju, promatrajući kako blješte od sunca na zalasku koje je površinu vode obojilo svijetlom ružičastom bojom. »Što si radio u Indiji?« »Nakon Oxforda, pridružio sam se konjici East India Company.« Kratko se nasmijao. »Nisam se slagao s ocem i ideja da nas razdvaja ocean činila mi se jako dobrom. Dao sam ostavku kad ...« Slegnuo je ramenima i ostavio nedovršenu rečenicu. »Eto, čuli ste moju povijest, gospođice Duncan.« »A sad si političar.« Opet je uronila prste u vodu, napravivši male krugove na mirnoj površini. »Činilo mi se da je to prikladna karijera za čovjeka mojih godina i ponosa.« Pogledao ju je pa je vidjela da se sada smiješi. Male bore formirale su se oko njegovih sjajnih modrih očiju kad je škiljeći pogledao u sunce. »I koji te politički problemi najviše zanimaju?«, upitala je, brišući prste u maramicu. »To je previše važno pitanje da bih sada na njega odgovorio.« Snažno je veslao pa je skif brzo pristao uz mol na otoku gdje su se gosti već počeli uspinjati na uzvisinu s hramom. »Jenkins će otvoriti šampanjac na terasi«, rekla je Prudence, pomažući sestri da izađe iz skifa. »Doduše, ako ne požurimo, propustit ćemo zalazak sunca. Dugo vam je trebalo da stignete.« »Ah, pa Max nije previše vješt veslač«, rekla je Constance uz vragolast osmijeh. »Najmanje triput je krivo zaveslao.« »To je kleveta!«, uzviknuo je.

~ 93 ~

Anna&RafaelaR

Nasmijala se i počela hodati uzbrdo za ostalim gostima koji su se već okupljali na popločanoj terasi oko malog bijelog hrama. Među njima su kružili Jenkins i Maxov komornik s pladnjevima šampanjskih čaša. »Čini mi se da se neobično dobro slažeš s našim gospodinom časnim zastupnikom«, potiho je rekla Prudence, uzimajući čašu s pladnja. »Con, jesi li sigurna da nisi izgubila svoju objektivnost?« Oklijevala je. Pogledala je Maxa koji je stajao uz rub terase, držeći čašu u ruci.

Otpočetka je mislila da izgleda posve obično u formalnoj odjeći, no izgledao je veoma privlačno onako visok i snažan u hlačama od bijelog flanela i košulji raskopčana ovratnika i s rukavima zavrnutim do lakata. Kosa mu je blistala na suncu. »Koljena mi klecaju kad ga samo pogledam«, rekla je. »Znači li to da sam izgubila objektivnost, ne znam. Ne misliš li i ti da je veoma zgodan muškarac?« Prudence se nasmijala. »Naočit je, to priznajem. Više ne misliš da je pompozan i arogantan?« »O, da, mislim da je oboje«, rekla je. »Samo mi se čini da trenutno njegova fizička privlačnost nadvladava te nedostatke.« »To neće potrajati«, rekla je Prudence. »Požuda ima ograničeno vrijeme trajanja.« »Onda će se moja objektivnost, ako je privremena nestala, uskoro vratiti«, odvratila je njezina sestra.

Prudence je upitno podigla obrve, ali nije ništa rekla.

~ 94 ~

Anna&RafaelaR

11.poglavlje

Rano ujutro u utorak, Max se uspinjao stubama prema kući na Manchester Squareu kad su se vrata otvorila prije negoli je stigao do njih. Izašle su tri sestre odjevene za izlazak. »Jenkinse, vraćamo se kasno poslijepodne«, doviknula je Constance preko ramena, izlazeći i navlačeći rukavice. »O, Max. Što radiš ovdje?« Ovo je manje od oduševljenog dočeka, pomislio je. »Mislim da je to očito«, rekao je, ironično se nasmiješivši. »Dolazim vam u posjet. Što ćete vani ovako rano? Još nije ni devet sati.« »Moramo izaći van.« »Idete na neko posebno mjesto?« »Idemo vlakom«, rekla je Chastity. »Da, ranim vlakom i moramo požuriti jer ćemo zakasniti«, rekla je Constance. »Oprosti, Max. Možeš li doći neki drugi put?« »Kamo idete vlakom?«, upitao je. Bio je veoma znatiželjan, ali i pomalo ljut zbog njezina nehajnog ponašanja. Jučer su se, nakon povratka iz Romseya, oprostili na postaji Waterloo. Bio je to doličan oproštaj, kakav i treba biti u javnosti, ali je očekivao barem malo topline u njezinu ponašanju prilikom ovog susreta. Zapravo je teškom mukom pokušavao svladati poriv da prvom prilikom otrči na Manchester Square, no nije uspio.

A sad je počeo zbog toga žaliti. »Oh, moramo obaviti neki posao na selu«, rekla je neodređeno mahnuvši rukom i spuštajući se niza stube. »No možeš nam sutra doći u posjet. Ujutro ćemo biti vani, ali poslijepodne primamo posjete.« »Nažalost, sutra poslijepodne moram biti u Donjem domu zbog aktualnog poslijepodneva«, rekao je pomalo ukočeno. »Htio sam te danas pozvati na ručak. Htio sam Jenkinsu ostaviti pozivnicu jer sam pretpostavio da još nisi budna.« »Jako mi je žao.« Već je počela žurno hodati pločnikom. »To bi bilo lijepo, ali imamo druge planove. Prudence, možeš li pozvati kočiju koja se približava?« »Pa, neću vas zadržavati.« Naklonio se i pričekao dok se nisu popele u fijaker.

Constance mu je mahnula kad je kočija krenula, a on je u njezinu pogledu opazio samo rastresenost, ni trunku bliskosti niti žaljenja zbog ovog naglog odlaska.

Namrštio se. Bio je previše iskusan da bi ga razljutila prividna indiferentnost žene, a kamoli da pati zbog povrijeđenog ponosa. Prevrtljivost je stari ženski trik. Žene su iz nekog razloga mislile da time pobuđuju veću žudnju muškaraca. No on je shvatio da to treba ignorirati i prije nego što je izašao iz puberteta. Doduše, bilo je čudno. Constance je bila zadnja osoba od koje bi očekivao da će koristiti taj otrcani djevojački trik.

Constance je sjedila u kutu kočije i držala se za kožne držače kad je kočija skrenula iza ugla prema Marble Archu. »Dakle, ovo je bilo malo neugodno.« »Bila si otresita«, primijetila je Prudence.

~ 95 ~

Anna&RafaelaR

»Samo zato što znam kamo idemo«, rekla je Constance. »U dosluhu smo s guvernantom njegove sestre i u tajnoj misiji da je oslobodimo od Letitiine tiranije.

Nisam znala što da mu kažem.« »Mogla si ga pozvati večeras na večeru. Ili mu natuknuti da te pozove van«, istaknula je Chastity. »Izgledao je prilično povrijeđeno«, dodala je suosjećajno. »Pretpostavljam da jest.« Constance se zagledala kroz prozor. Chastityina obzirnost je, kao i obično, djelovala. Polako je rekla: »No istinu govoreći, ne želim ubrzavati stvari.

Drukčije je bilo dok smo bili u Romseyu, ali sada kad smo opet u Londonu, izgleda mi ... pa malo previše naglo.« »Znamo da nisi oklijevala kad si mu uskočila u krevet«, primijetila je Prudence suhim glasom. »Ja bih to nazvala i više nego prenaglo.« »Možda sam dobila više od onoga što sam očekivala«, iskreno je rekla Constance. »Čini mi se da sada za to plaćam ovim sumnjama.« Okrenula se od prozora i bespomoćno se nasmiješila svojim sestrama. »Neka vrsta ljubavničkog grizodušja.« »Znači, ipak si izgubila objektivnost.« Prudence ju je oštro pogledala. »Mora da jesam«, slegnula je ramenima. »No sada mi se vraća. Moram opet preuzeti kontrolu nad stvarima. A jedini je način da to postignem da idemo polako.« Njezine sestre su samo kimnule glavom. Nisu se slagale s njom, no obje su s bojazni promatrale kako je potpuno izgubila kontrolu i obje su sumnjale da će je vratiti onako lako kao što je mislila. »Dakle, što ćemo napraviti s Henryem Fanklinom?«, upitala je Prudence. »Najprije ga moramo naći. Zatim moramo s njim razgovarati nasamo«, rekla je Constance, sretna što su promijenile temu. »Najprije ćemo pokušati u uredu njegova oca.« »Hoćemo li mu se ulagivati ili mu prijetiti?«, upitala je Chastity.

Constance je razmislila. »Možda oboje«, rekla je. »Naravno, to ovisi o tome kakav je.

Koliko će se protiviti. No možda bi ti mogla biti ljubazna, a ja ću biti opaka. A zatim, kad ga smetem o, neka upadne Prue s nekim praktičnim prijedlozima.« »To bi moglo upaliti«, složila se Prudence. »Ali ako je uistinu toliki slabić i ako ga njegov otac zlostavlja, onda ćemo mu pružiti podršku ... da ga ohrabrimo, a ne da ga još više ponizimo.« »Odlučit ćemo kad ga upoznamo.« Fijaker se zaustavio ispred željezničke postaje pa su pohitale na peron. Vlak za Ashford već je ispuštao paru. »Karte ćemo kupiti u vlaku«, rekla je Constance. »Sad nemamo vremena da stojimo u redu na šalteru.« Smjestile su se u kupe i kupile karte od postarijeg konduktera, a Constance je odvrnula poklopac termos-boce koju je nosila u svojoj velikoj slamnatoj torbi. Napunila je tri otmjene šalice i dodala im ih kad se oglasio zvižduk sirene i kad je vlak krenuo naprijed. »Jesi li ponijela sendviče?« Chastity se nagnula naprijed i zavirila u košaru. »Pogačice od sira i hladne kobasice«, rekla joj je sestra. »No morale bismo ih sačuvati za poslije. Nemam pojma hoćemo li imati gdje ručati.« »Oh, imamo i Bakewell pitu«, veselo je rekla Chastity, ne obazirući se na sestrin prijedlog i uzimajuci komad pite od badema i džema. »Specijalitet gospođe Hudson. Pitu možemo sad pojesti. Izvrsno paše uz kavu.«

~ 96 ~

Anna&RafaelaR

Putovanje je potrajalo sat i pol, tako da je vlak sopćući ušao u postaju u Ashfordu nešto prije podneva. Sestre su sišle na peron i ogledavale se naokolo, tražeći jednopreg koji bi ih mogao odvesti u mjesto. »U Franklin Constructions, rekla je Prudence, čitajući s papira koji im je dala Amelia Westcott. »West Street.« »Upitajmo upravitelja postaje.« Constance je ušla u malu zgradu postaje. Sjedokos muškarac kimnuo joj je glavom i rekao da nema fijakera koji bi mogla unajmiti, ali da će pješke stići u centar mjesta za petnaest minuta i lako pronaći West Street koji započinje na tržnici. Franklin Construction je siva zgrada koja se nalazi na polovici ulice s lijeve strane.

Constance mu je zahvalila i vratila se sestrama. »Čini se da ćemo morati pješačiti.« Prudence je pogledala oblačno nebo. »Nadajmo se da neće početi kiša.« Ispostavilo se da je Franklin Construction velika zgrada koja se nalazila na sredini West Streeta. Constance je pogledala natpis nad vratima. »Imam dojam da Franklin stariji ovdje ima mnogo posla.« »Mnogo više nego da podupire sina talentiranog za glazbu«, složila se Chastity. »Hmm.« Prudence je zamišljeno kimnula glavom. »Dakle, da vidimo što možemo otkriti.« Hrabro je prišla vratima i pritisnula kvaku. Zvono nad vratima se oglasilo kad su se otvorila u uredan ured s tri pisaća stola i zidom prekrivenim ormarićima.

Muškarac obješenih brkova i blijedih žalosnih očiju iza naočala sa žičanim okvirom, podigao je pogled s hrpe papira. Osmjehnuo im se oklijevajući i zbunjeno ustao. »Dame, kako vam mogu pomoći?« »Tražimo Henrya Franklina«, rekla je Constance, odlučivši da je izravan pristup najbolji. »Znate li možda gdje bismo ga mogle naći?« »Pa, upravo ovdje, gospo. Ja sam Henry Franklin.« Promatrao ih je s neskrivenom zbunjenošću. Na bijelim manšetama košulje koje su izvirivale iz prekratkih rukava jakne opazila je mrlje tinte. Izgledao je neuredno i nemarno, kao da mu izgled ništa nije značio.

I kosa mu je bila predugačka, no imao je duge bijele šake i brižno manikirane nokte.

Ruke pijanista, pomislila je Constance. Bilo je teško odrediti njegove godine jer je izgledao iscrpljeno i malodušno pa je zaključila da je vjerojatno mlađi nego što izgleda. »Što mogu učiniti za vas?«, opet je upitao. Constance se ogledala po uredu. Čula je glasove iza vrata na drugom kraju prostorije. »Možete li na par minuta otići s posla i porazgovarati s nama?« »Ali, o čemu se radi?« Nervozno je pogledao prema vratima odakle su dopirali glasovi - jedan je bio posebno glasan i odlučan.

Tata Franklin. Tri sestre su brzo razmijenile poglede . »O Amelii«, tiho je šapnula Chastity i prišla mu, uporno ga promatrajući ispod oboda šešira od baršuna i držeći ruku na njegovoj podlaktici. »Gdje bismo mogli razgovarati?« Pogledao ju je poput uspaničenog jelena. »Zar joj se nešto dogodilo? Je li dobro?« Constance je pogledala Prudence koja joj je diskretno kimnula. »Da je odgovor na prvo pitanje, a ne na drugo«, rekla je jednako tihim glasom kao i Chastity, samo što u njemu nije bilo nimalo suosjećanja. »Gospodine Franklin, morate razgovarati s nama.« Pogledala je vrata iza njega. »Ne želimo uplitati nikoga drugoga.« Lice mu je posivjelo. »U Copper Kettleu, u Market Streetu. Ponekad ručam tamo.

Naći ćemo se tamo za petnaest minuta.«

~ 97 ~

Anna&RafaelaR

»Dobro, vidimo se za petnaest minuta«, rekla je Chastity istim tihim glasom. »Molim vas, nemojte se brinuti, gospodine Franklin. Ne želimo vam nikakvo zlo.« Krenula je van za sestrama, dobacivši mu još jedan ohrabrujući pogled dok je izlazila kroz vrata. Uopće nije izgledao ohrabreno. »Što misliš, hoće li doći?«, upitala je Prudence. »O, hoće«, izjavila je Constance. »Doći će. Zbog straha. Vjerojatno misli da ga kanimo ucjenjivati.« »Pa, i hoćemo, na određeni način«, rekla je Prudence.

Constance ju je iznenađeno pogledala, a zatim se nasmijala. »Da, Prue, na to se svodi. Otkrivamo svoje brojne sumnjive talente za koje nismo ni u snu mislile da ih posjedujemo.« Copper Kettle je bila mala čajana. Sestre su proučavale jelovnik. »Gospo, velški prženi sir je veoma dobar«, rekla im je konobarica, pokazujući olovkom na jelovnik. »Svi ga hvale.« »A kakva je pita od teletine i šunke?«, upitala je Prudence. Žena je odmahnula glavom. »Ja je ne bih naručila za sebe, gospo. Onaj žele unutra nije baš svjež ... Doduše, bakalar s krumpirom je prilično dobar.« Prudence je napravila grimasu. »Dosta mi je bakalara za cijeli život. Con, što ti misliš?« »Velški prženi sir«, odvratila je Constance. »I vrč čaja.« Tihim glasom obratila se Prudence: »Nemam previše povjerenja u njihovu kavu.« »Dobro, dakle tri pržena sira i vrč čaja za tri osobe.« Žena je zapisala u blok. »Očekujemo da nam se još netko pridruži«, rekla je Chastity. »Gospodin Henry Franklin.« »Oh, gospodin Henry uvijek naručuje sardine na tostu«, veselo je rekla konobarica. »Svaki dan ... bila kiša ili sunce, uvijek sardine na tostu.« Ljubopitljivo ih je pogledala. »Vi ste ovdje novi, zar ne? Prijateljice gospodina Henrya?« »Da«, rekla je Prudence, nasmiješivši se. Konobarica je oklijevala, na licu joj se jasno vidjelo da želi čuti još informacija, ali ju je nešto u smirenom osmijehu ravnodušnih žena nagnalo da zatomi svoju znatiželju. »Pa dobro, stavit ću sardine u tost za gospodina Henrya i donijeti još jednu šalicu.« Uzela je svoj blok i otišla.

Nekoliko minuta kasnije u čajanu je ušao Henry Franklin. Plaho se ogledao po prostoriji, a zatim prišao stolu, odmatajući maramu za vratom. Potpuno nepotreban dio odjeće s obzirom na sparinu oblačnog dana, pomislile su sestre dok su mu se smiješile i pokazale na četvrtu stolicu za stolom. No možda ga je boljelo grlo. »Konobarica je rekla da uvijek jedete sardine na tostu pa smo vam ih naručile«, rekla je Chastity uz ohrabrujući osmijeh. »Mi ćemo velški prženi sir.« »Čuo sam da je izvrstan.« Sjeo je, strijeljajući pogledom na sve strane. »Imam samo pola sata. Molim vas, recite mi što želite.« Skinuo je naočale i obrisao ih ne previše čistom maramicom. Oči su mu bez njih izgledale blijedo i suzno. »Ne želimo ništa«, rekla je Chastity, naslonivši se na stol. »Ovdje smo zbog Amelie jer ona ne može doći.« »Ne razumijem. Ona ... Amelia i ja ... složili smo se da se nećemo viđati. Nemoguće je.« Vratio je naočale na nos. »Moj otac nikad ne bi dopustio da se vjenčamo. Što se dogodilo Amelii?« »Ono što se obično događa kad dvoje vode ljubav«, mirno je rekla Constance, utišavši glas tako da je nitko drugi ne može čuti.

~ 98 ~

Anna&RafaelaR

Henry je klonuo u svojoj stolici. Grčevito je stiskao ruke i bespomoćno gledao u njih. »Ja ... ne razumijem.« »Što ne razumijete?«, rekla je Prudence. Sjedila je do njega pa se okrenula bočno da ga pogleda u lice. »Henry, to je jednostavna životna činjenica. Takve se stvari događaju.

A kad se dogode, tada treba donijeti odluku.« »Ne očekujete valjda da Amelia sama snosi sav teret?« Chastity je stavila ruku na njegovu. »Vi ste previše dobar čovjek da biste to dopustili. Znam da jeste.« Pokraj njih se pojavila konobarica, noseći natovaren pladanj pa je Constance rekla: »Tako mi je drago što se opet vidimo, gospodine Franklin. Prolazile smo kroz Ashford na putu u Dover pa smo pomislile da bi bilo lijepo da svratimo do vas. Provele smo predivno vrijeme na koncertu u Doveru. Svirate li još uvijek?« Henry je nešto promrmljao. Sivilo na licu postalo je voštano, na čelu su mu se pojavile gr aške znoja. Zurio je u stol dok konobarica nije odložila tanjure na stol i otišla, osvrnuvši se i bacivši na njih još jedan sumnjičav pogled. »Zašto mi nije pisala i rekla mi?«, rekao je, zabadajući vilicu u sardine. »Ne shvaćam zbog čega mi nije pisala.« »Ali pisala vam je«, rekla je Prudence. »Rekla nam je da vam je više puta pisala, iako vam nije spominjala svoju situaciju. A vi joj nikad niste odgovorili na pisma.« »Nisam primio njezina pisma. Dogovorili smo se da se više nećemo viđati pa sam pretpostavio da se drži dogovora.« »Dakle, što se moglo dogoditi s njezinim pismima?«, upitala je Constance, zabivši vilicu u hrskavi preljev od sira.

Henry je podigao pogled i gorko rekao: »Moj otac pregledava poštu koja dođe u kuću prije svih nas. Raspodijeli nam je za doručkom.« »Je li znao za vaš dogovor s Ameliom?« Constance je žvakala svoj ručak. Bio je iznenađujuće dobar, s točno odgovarajućom količinom senfa. »Netko mu je rekao da nas je vidio kako navečer šećemo. To mu se nimalo nije svidjelo.« Zadrhtao je sjetivši se toga. »Nisam mogao slušati što govori... stvari o Amelii.

Rekao je da nije dovoljno dobra za jednog Franklina, da je žena laka morala ... oh, grozne stvari.« »Zašto mu se niste suprotstavili?«, upitala je Prudence, natačući čaj iz velikog smeđeg vrča. »Lako je vama reći«, odvratio je jednako gorko kao i prije i režući sardine u sitne komadiće. »Mom ocu se ne možete suprotstaviti. Nitko ne može. Zaprijetio je da će me izbaciti van na ulicu ako se ikad više sastanem ili progovorim s njom. To nije bila isprazna prijetnja, uvjeravam vas.« »I što ćete sad napraviti?« Chastityin glas je još uvijek bio blag i suosjećajan.

Bespomoćno je raširio ruke. »Što mogu učiniti? Izbacit će me iz kuće bez prebite pare, a ja ne mogu uzdržavati ženu i dijete bez novca.« »Možete ga zaraditi«, suho je istaknula Prudence. »Radeći, što?«, tiho je uzviknuo. »Nisam dobar ni u čemu osim u sviranju klavira.« »Radite kao činovnik u očevu uredu«, istaknula je Constance. »Takav posao možete naći i negdje drugdje.« »Taj posao mi ubija dušu«, rekao je žalosno uzdahnuvši. Rekao je isto ono što im je rekla i Amelia.

~ 99 ~

Anna&RafaelaR

»A što mislite, što Ameliinoj duši čini to što nosi nezakonito dijete?«, upitala je Constance, ostavši bez strpljenja.

Henry je izgledao kao da će zaplakati. Rukama je prekrio lice. »Volite li Ameliu?«, upitala ga je Chastity. »Ne možemo živjeti od ljubavi!« Pogledao ih je, očaj u njegovim očima probudio je sažaljenje čak i kod nestrpljive Constance. Pogledala je Prudence.

Prudence je skinula naočale pa ih opet stavila, gurnuvši ih odlučno kažiprstom na hrbat nosa. »Evo što morate učiniti.« Henry ju je promatrao očima punim nade, poput psića koji ne zna hoće li ga pogladiti ili udariti. »Prije svega, morate proglasiti svoju neovisnost od oca. Doći ćete u London i sklopiti građanski brak s Ameliom u matičnom uredu u kvartu u kojem živi Amelia. Naći ćete posao činovnika. Dotad ćemo vam mi pomagati - zapravo, pomagat ćemo vam cijelo vrijeme. Kad sve to sredite, odvest ćete Ameliu u posjet svome ocu. Tako ćete ga staviti pred svršen čin, a ja se kladim da će ga smekšati to što će dobiti unuka. Upoznat ćete ga sa svojim planom. Amelia je pametna žena, zna s brojevima, zna pisati pisma ... posjeduje brojne vještine koje su potrebne za vođenje posla. Ona će umjesto vas raditi u uredu, a vi ćete započeti s privatnom podukom sviranja klavira. Ako odbije pomiriti se s vama, a neće, tada ćete se jednostavno vratiti svome poslu u Londonu. Kad bude znao da vam više ne može nametati svoju volju, dobro će razmisliti. Obećavam vam.« »O, Prue, majstorski plan«, rekla je Constance. »Dakle, Henry, što kažete?« Izgledao je napeto. Činilo mu se da su ove tri žene imale nevjerojatnu snagu, jednaku lavini. »Kako ću dobiti njegovo dopuštenje da odem u London? Nikad mi ne daje slobodan dan.« »Henry, niste slušali.« Constance se nagnula preko stola prema njemu. »Prue je rekla da najprije morate proglasiti svoju neovisnost od oca. Nećete tražiti njegovo dopuštenje. Jednostavno ćete otići odavde i posvetiti se novom životu. Ukoliko se ne možete osobno suočiti s njim, napišite mu pismo. Otiđite noćnim vlakom ako će vam tako biti lakše. Možete ostati nekoliko dana kod nas dok ne nađete mjesto gdje ćete oboje živjeti. Mislim da će Amelia skrivati svoje vjenčanje i nastaviti raditi za Grahamove još otprilike mjesec dana, ukoliko to bude potrebno. Tako ćete dobiti više vremena da se snađete. Ali najprije se morate vjenčati.« Bridom dlanova protrljao je oči. »Ali ... vjenčanje u matičnom uredu. Siguran sam da Amelia ne želi takvo. Ona želi dolično vjenčanje.« »Amelia želi vjenčanje ... bilo kakvo vjenčanje ... samo da dobije. vjenčani list i prsten«, izjavila je Constance. »A sada, ukoliko joj želite napisati pismo u kojem ćete joj reći što ste odlučili, mi ćemo ga uzeti i predati joj ga kad je vidimo u četvrtak.« »Ja imam papir i olovku.« Prudence je kopala po svojoj torbici i izvadila mali blok i olovku. »Izvolite.« Henry ih je uzeo. Pogledao je svoje sada već hladne sardine, zatim opet tri žene koje su ga uporno promatrale. Posjedovale su neodoljivu snagu koja se možda, samo možda, mogla mjeriti s očevom. Osjetio je kako mu se vraća energija. Ako mu budu podrška, tko zna što bi sve mogao napraviti. »Kad ću doći u London?«, upitao je.

Sve tri su mu se nasmiješile, a njemu je njihovo odobravanje djelovalo kao topla kupka.

~ 100 ~

Anna&RafaelaR

»Što prije, to bolje«, rekla je Prudence. »Naredni vikend, ako vam odgovara.

Očekujemo vas u nedjelju.« Duboko je udahnuo, potom žurno rekao: »Da ... u redu. U nedjelju.« »Mi ćemo s Ameliom srediti dobivanje dozvole za vjenčanje i narednog četvrtka, kad bude imala slobodno poslijepodne, možete se vjenčati.« »O, Bože«, rekao je odmahujući glavom. »To je ... to je nevjerojatno.« Počeo je pisati u blok. Sestre su se vratile ručku koji se polako hladio.

Pola sata kasnije vraćale su se na željezničku postaju s Henryevim pismom za Ameliu u Constanceinoj torbi. »Misliš li da će doći?«, upitala je Prudence i lagano se namrštila. »Da. Mislim da neće iznevjeriti Ameliu sad kad joj je dao riječ«, odvratila je Chastity. »Osim toga, neće htjeti riskirati da se mi opet vratimo ovamo i porazgovaramo s njegovim ocem. Con mu je jasno dala do znanja da ćemo to učiniti ukoliko se ne pojavi u nedjelju.« »To je bilo malo tiranski«, priznala je Constance. Zaista mu je to rekla dok su se opraštali u čajani. »No mislim da će možda zbog straha imati čvršći karakter.« Napravivši pokajničku grimasu, dodala je: »Samo se nadam da ovim forsiranjem radimo pravu stvar za Ameliu. Henry nije čovjek u kojega se možeš pouzdati.« »Mislim da se zbog toga ne moraš brinuti«, srčano je rekla Prudence. »Amelia je dovoljno snažna za njih oboje. Zna ona da je slabić. Ona će voditi glavnu riječ u braku, a on će raditi što mu ona kaže. Ako može izaći na kraj s onim malim razmaženim derištem kao što je Pamela Graham, sigurna sam da će joj s Henryem biti kao šetnja parkom.« Constance je kimnula i zahihotala se. »Sigurna sam da si u pravu. Zanima me ima li Max tajnika.« »Zašto?« »Pa, ukoliko nema, sigurno će mu trebati. Rekla bih da je Henry Franklin savršen kandidat za to mjesto.« »Con, ima li tvoja prefriganost granica?«, upitala je Prudence kad su stigle na postaju. »Ne znam. Ja ih još nisam našla«, odvratila je njezina sestra i nacerila se. »Moram vidjeti hoću li ga uspjeti nagovoriti.« »Dakle, muž će raditi za Maxa, žena za njegovu sestru, a nijedan od njihovih poslodavaca neće znati da su u braku?«, Chastity je odmahnula glavom. »Tako će biti sve dok Amelia ne bude morala zbog trudnoće otići od Grahamovih«, rekla je Constance. »To bi se teško moglo nazvati prijevarom.« »Pričaj to nekom drugom!«, narugala joj se Prudence.

Constance se nasmijala. »Pa, ionako moram razgovarati s njim.« Sjele su u čekaonicu, a Chastity je uzdahnula. »Ovo posredovanje je veoma zamoran posao. A sutra se moramo pobrinuti za Anonimca i njegove zahtjeve.« »Nema mira za opake«, složila se Constance. »Nema mira za one koji su u škripcu«, potvrdila je Prudence.

~ 101 ~

Anna&RafaelaR

»Chas, čekat ćemo iza zavjese u stražnjem dijelu trgovine«, rekla je Prudence narednog jutra, pogledavajući brzo iza pulta. »Gospođa Beedle kaže da ćemo tamo čuti sve što ćete ti i Anonimac govoriti o poslu tamo pokraj keksa.« Pokazala je rukom prašnjavi kutak s policama nakrcanim paketima keksa, teglama štapića od sladića i raznih drugih slastica. »Imate vremena za šalicu čaja, gospođice Con, ako gospodin neće doći prije jedanaest sati.« Bucmasta žena s bijelom kosom skupljenom u urednu punđu i uštirkanom pregačom koja je šuškala pri svakom njezinom koraku, pojavila se iza zavjese od grube vunene tkanine. Mjedeni koluti na kojima je visjela zavjesa, zazveckali su kad ju je povukla ustranu. »Ja uvijek pijem čaj u ovo doba. I pojedem lijep komad pogače. Jutros sam je ispekla. Čut ćemo zvono kad netko uđe.« Pokazala je zvono iznad vrata. »Oh, obožavam pogaču«, rekla je Chastity. »Dat će mi snagu za moj samotan zadatak.« »Chas, ja ću ako ti je toliko neugodno«, brzo je rekla Prudence. »Nije, naravno da nije. Samo sam se šalila.« Chastity je krenula za sestrama iza pulta. Ušle su u malu urednu kuhinju u kojoj je na štednjaku veselo pištao kotlić s vodom. »A sad lijepo sjednite.« Gospođa Beedle je pokazala okrugli stol na kojem je stajala veoma ljepljiva slatka pogača posuta grožđicama. Izvadila je šalice, zagrijala čajnik, stavila u njega listiće čaja i napunila ga vrućom vodom. »Izvolite.« Stavila ga je na stol s malim vrčem mlijeka i zdjelicom šećera. »Gospođice Con, uzmite komad pogače.« Constance je mrzila pogaču. Bila je previše masna za njezin ukus, ali je iz pristojnosti zatražila mali komad. Moći će ga prebaciti u Chastityin tanjur kad njihova domaćica ne bude gledala.

U trgovini je zazvonilo zvono i gospođa Beedle je odmaknula zavjesu. »O, to je samo gospodin Holbrook. Dolazi po novine i cigarete.« Požurila je van i veselo pozdravila mušteriju.

Chastity je zagrizla velik komad pogače i polizala prste. »Ovo je dobro kao grijeh.« »Ovo je užasno«, rekla je Constance, razlijevajući čaj. »Ne znam kako to možeš jesti.« »To je izvrsna pogača«, izjavila je Prudence, i ona ližući prste. »Uzmi moj komad.« Constance je stavila svoj dio na Chastityin tanjur i pogledala sat. »Još malo pa će jedanaest. Pitam se hoće li uraniti.« Zvono je još jednom zazvonilo. Sve tri su pogledale zavjesu. Muškarčev glas stišao se u mrmljanje. »To je on.« Chastity je ubrusom obrisala prste, na brzinu otpila gutljaj čaja, ustala i namjestila gusti crni veo. »Vidi li mi se lice?« »Jedva.« »Iskoristit ću svoj francuski naglasak.« Gospođa Beedle je ušla kroz zavjesu. »Gospođice, treba vas jedan gospodin.« »Hvala.« Kimnula je sestrama, skupila hrabrost i ušla u prodavaonicu. Njezine sestre su istovremeno ustale i stale iza zavjese. Constance ju je malo razmaknula da može vidjeti kut s keksima.

~ 102 ~

Anna&RafaelaR

»Mene tražite, m'sieur.« Chastity je pretjerala s francuskim naglaskom, što je nagnalo njezine sestre da teškom mukom zauzdaju smijeh. Zvučala je poput francuske služavke u Feydeauovoj farsi, pomislila je Constance. »Vi ste iz agencije Posredovanje koja je oglašena u The Mayfair Lady?« Muškarac je bio odjeven u jutarnje odijelo, nosio je cilindar i štap sa srebrnim drškom. Imao je sijedu i prilično prorijeđenu kosu na tjemenu i cviker na vrhu dugog i tankog nosa. Uredni tanki brkovi krasili su mu gornju usnu. Ničim se nije isticao, ali je izgledao ugledno. »Ja sam njihova predstavnica«, rekla je Chastity.

Skinuo je rukavice i uz naklon joj pružio ruku. Pružila mu je svoju ruku u rukavici i pokazala na kut trgovine. »Molila bih vas da razgovaramo tamo. Tamo ćemo biti na miru.« Ogledao se naokolo. »Očekivao sam da ću doći u ured.« »Imamo svoje razloge zbog kojih želimo ostati anonimni, m'sieur.« Sestre iza zavjese su se pogledale i odobravajući kimnule. »Možete li mi pomoći?« »M'sieur, to ću bolje znati kad mi odgovorite na nekoliko pitanja.« Premjestili su se pa su ih sad dobro mogle vidjeti sestre iza zavjese. »Morate shvatiti da dame koje traže našu uslugu žele samo besprijekorne preporuke.« »Da ... da ... dakako. Nisam niti očekivao nešto drugo«, žurno je rekao. »Molim vas, nemojte me krivo shvatiti, gospo. Nije mi bila namjera nikoga blatiti...« Chastity je podigla ruku da prestane govoriti. »U redu je, m'sieur. Razumjeli smo se.

Da ponovno promotrimo vašu situaciju i osobine koje tražite. Rekli ste da biste radije živjeli na selu?« »Da ... da. Imam malo imanje u Lincolnshireu. Nije neka grandiozna kuća, znate, ali je i više nego udobna. I raspolažem dostatnim sredstvima.« Izgledalo je kao da mu riječi same od sebe izlaze kroz usta, toliko se žurio da ih izgovori. Constance i Prudence su točno znale što se događa - Chastity je često tako znala djelovati na ljude. Njezino držanje i blagi glas, čak i ovako zamaskirani, uvijek su nailazili na pažljivo uho slušača i pobuđivali njihovu simpatiju. »I tražite ženu«, kimnula je Chastity. »Neku koja, nesumnjivo, ima isti ukus.« »U našem mjestu ima malo uzbuđenja, gospo. Naravno, moja ...« Rukom je prekrio usta i nakašljao se. »Moja žena bi zabavljala vikara i njegovu ženu te vlastelina i njegovu ženu iz susjednog mjesta. Povremeno priređujerno glazbene večeri i igramo karte. No, općenito, vodimo veoma miran život.« »Koliko sam razumjela, ne tražite da je lijepa ni bogata?« Uspjela je zvučati pomalo skeptično. »Gospo, tražim društvo. Iz onoga što sam pročitao u knjigama, ljepota je slabo društvo. Previše je zaokupljena samom sobom. Osjećam gnušanje prema taštim ženama.« »A što si ti to čitao, prijatelju dragi?«, tiho je upitala Constance iza zavjese. Prudence ju je nogom žboknula u gležanj. »M'sieur, to se agencije ne tiče«, ravnodušno je rekla Chastity. »Mi se samo bavimo upoznavanjem. Na našim je klijentima da odluče da li im netko odgovara ili ne.« »Tako je ... tako je.« Opet se nakašljao. »A što se tiče bogatstva, uvjeren sam da imam i više nego dovoljno za uzdržavanje žene.« Nervozno je vrtio šešir u rukama.

~ 103 ~

Anna&RafaelaR

»Gospo, ne želim neku ekstravagantnu ženu. Moja sredstva su dovoljna za miran i udoban život, ali mi u Lincolnshireu ne uživamo u pretjeranom luksuzu.« Kimnula je glavom. Izraz na licu skrivali su joj gusti nabori vela od muslina. »Imate li još kakvih zahtjeva, m'sieur?« »Htio bih ženu iz dobre obitelji ... koja se može ponosno kretati u našoj maloj zajednici.« Pocrvenio je i krzmajući nastavio: »Damu koja nije prestara ...« Pročistio je grlo. » ... da rodi dijete. To bi bila dodatna prednost. Nasljednika, razumijete Ii?« Sramežljivo se nasmiješio. »Razumijem, u potpunosti«, odvratila je. »Čini mi se da imam odgovarajuću osobu za vas, m'sieur. Mogu vam ugovoriti upoznavanje, ukoliko želite.« »Bio bih vam veoma zahvalan, gospo.« Zadovoljno je sklopio ruke. »Sljedeće srijede u tri sata dođite na ovdje napisanu adresu.« Pružila mu je posjetnicu. »To će biti uobičajen kućni posjet. Dama koju vam preporučam nosit će bijelu ružu u zapučku. Zamolit ćete domaćice da vas upoznaju s njom ukoliko odlučite da je želite upoznati.« Bacio je pogled na posjetnicu i sumnjičavo rekao: »Manchester Square, to je u Mayfairu. Zar dama skromnih zahtjeva zalazi na tako otmjenu adresu?« »M'sieur, želite damu besprijekorna roda. Gdje biste inače mogli pronaći takvu?

Svatko ima svoj ukus, bez obzira na status u društvu.« »Bravo, Chas!« Prudence joj je tiho zapljeskala. »Naravno ... naravno.« Anonimac je brzo kimnuo, još uvijek promatrajući posjetnicu. »Dame na ovoj adresi... časne gospođice Duncan... one će znati zbog čega sam tamo? Kako ću im se predstaviti?« »Svojim imenom, m'sieur. Pretpostavljam. da vam u tom trenutku neće biti problem reći svoje ime ukoliko želite dalje nastaviti s ovime.« »Neće«, složio se. »Ne, ne bi bilo nimalo dobro da ostanem anoniman ukoliko želim udvarati toj dami. N o što je s tim mojim domaćicama? Imaju li one kakve veze s agencijom Posredovanje?« »Agencija nema nikakve veze s Manchester Squareom«, glatko je slagala Chastity. »Vrijeme posjeta je jednostavno najpraktičniji način da se upoznate s potencijalnom suprugom u pristojnim i prikladnim okolnostima. Predat ćete svoju posjetnicu batleru na uobičajen način, a kad vas, najavi domaćicama, samo recite da ste poznanik lorda Jerseya koji vam je spomenuo da će tog poslijepodneva biti na toj adresi, a vi želite razgovarati s njim. Ne moram vam niti reći da on neće biti tamo, tako da nećete doći u nezgodnu situaciju, a budući da mnogi dolaze u tjedni posjet tim damama, nikome neće biti sumnjiv vaš dolazak. Kako ćete dalje nakon upoznavanja, nije briga agencije.« »Razumijem. Izgleda mi veoma komplicirano.« »Samo u svrhu diskrecije, m'sieur. I za vas i za damu.« Uspjela je zvučati ozbiljno. Žurno je kimnuo. »Da ... da, naravno. Neophodno. je.« Okrenuo je posjetnicu u rukama. »Gospo, naplaćuje li se provizija za savjetovanje?« »Već ste je platili sa ovo savjetovanje, m'sieur«, rekla je. »Međutim, ukoliko želite prihvatiti ovu preporuku i pojaviti se na Manchester Squareu, morate platiti dodatnih pet gvineja. Ukoliko ne želite, tada, naravno, ne morate ništa više platiti.« »Mogu li saznati nešto više o toj dami prije nego što se odlučim?« Ovo je pitanje postavio plaho, poput školarca koji se boji da će od sebe napraviti budalu.

Chastity se očito smatrala dužnom da mu za dodatnih pet gvineja priopći dodatne informacije. »Ona je dama iz dobre obitelji ... njezin otac je svećenik. Čini mi se da ima

~ 104 ~

Anna&RafaelaR

blizu trideset pet godina. U godne je vanjštine i ponašanja i pobožne naravi, ali nema novaca. Mislim da bi uživala u društvu vikar ove i vlastelinove žene.« »Čini se da ste u potpunosti shvatili moje potrebe, gospo. Pretpostavljam da je dama zainteresirana za udaju.« »Uvjerena sam. No Posredovanje ne može garantirati za njezinu reakciju.« »Razumijem.« Izvadio je pet gvineja iz džepa jakne. »Doći ću na Manchester Square u srijedu točno u tri sata.« »Možda bi bilo bolje da se pojavite u tri i pol«, rekla je Chastity, spremajući novac u džep. »Ljudi ne dolaze u posjet točno u tri sata.« »Oh. Imate pravo... imate pravo. Dame često kasne.« Pogladio je svoje uredne sjajne brkove, a u očima mu se pojavio veseli sjaj. »Vjerujem da ova preporuka odgovara vasrm zahtjevima, m'sieur«, rekla je Chastity i pružila mu ruku. »Doviđenja.« Oduševljeno joj je protresao ruku. »Doviđenja, gospo.« Naklonio se i pomalo gizdavim korakom izašao iz trgovine.

Chastity je zabacila crni veo i duboko udahnula, mašući rukom ispred lica da se rashladi. »Chas, bila si izvanredna.« Prudence je odmaknula zavjesu uz zveckanje mjedenih kolutova. »Taj naglasak kao da potiče ravno od Feydeaua«, rekla je Constance. »Ne mogu shvatiti da ga Anonimac nije prozreo.« »Mislim da mu nije bilo važno«, rekla je Chastity. »Bilo kako bilo, sada se samo moramo pobrinuti da Millicent Hardcastle dođe u srijedu i moramo je nagovoriti da u zapučak stavi bijelu ružu. No mislim da ja ne bih smjela biti tamo, da me slučajno ne prepozna.« »I ja mislim«, složila se Prudence. »Čak i bez vela i lažnog francuskog naglaska, mogao bi posumnjati kad bude razgovarao s tobom.« »Otići ću kad on stigne. A sad mi treba još one pogače.« »Koliko god želiš, draga.« Constance joj je pridržala zavjesu. »Predstava je bila izvanredna. Ne poznajem nikakvog lorda Jerseya. Postoji li?« Chastity se nacerila i sjela za kuhinjski stol. »Ne, koliko mi je poznato. Zato ga i neće biti tamo u srijedu. Ponosna sam na sebe. I mislim da će Anonimac zaista odgovarati Millicent.« Zagrizla je pogaču. »Gospođo Beedle, ovo je najbolja pogača koju sam jela.« Jenkinsova sestra se ozarila. »Samo jedite, draga. Pojedite sve. A sada bih se morala vratiti u trgovinu. Vi se ne morate žuriti.« Prišla je zavjesi i rekla: »Oh, posve sam zaboravila. Imam još jedno pismo za vas. Stavila sam ga iza limenke s čajem. Pokazala je policu i šarenu kutiju za čaj.

Constance je uzela pismo. »Za tetu Mabel ili Posredovanje... pogađajte.« Njezine sestre su odmahnule glavom i napeto iščekivale. Constance je otvorila omotnicu i napetog lica pročitala pismo. »Dakle?«, napokon je upitala Prudence. »Ovo je pismo čitateljice iz Hampsteada koja pita bismo li htjele objaviti raspored sastanaka WSPU-a«, polako je rekla. »Piše da bi to bila velika usluga onima koji im ne mogu redovito prisustvovati ili se ne mogu otvoreno izjasniti o svojim stavovima.« Pogledala ih je blistavih očiju. »Probile smo se! Napokon smo doprle do tih žena.«

~ 105 ~

Anna&RafaelaR

Njezine sestre su ustale i zagrlile ju. Ovo je bila Constanceina pobjeda, ali i pobjeda njihove majke pa je tako pripadala i svima njima. Neko vrijeme stajale su tako zagrljene, svaka zaokupljena svojim uspomenama. Takvi trenuci još su im se uvijek često događali, a one su naučile živjeti sa saznanjem o svom gubitku i tješiti se tim zajedničkim uspomenama. Čim su se razdvojile, Chastity je rukom obrisala oči i upitala: »Dakle, što ćemo sada?

Ovih pet gvineja će mi progorjeti rupu u džepu. Što kažete, da se počastimo ručkom?« »Neka bude skroman«, rekla je Prudence. »Ako budemo trošile novac čim ga dobijemo, nikad nećemo biti solventne.« »Dakle, neka bude skroman«, rekla je Constance. »Nakon toga imat ćemo dovoljno vremena da pokupimo malu Hester i odvedemo ju u posjet budućoj svekrvi, a zatim ćemo je dovesti k nama, jer će u vrijeme posjeta doći i David. Trebale bismo dobiti značajnu donaciju za fond siromašnih usidjelica.«

~ 106 ~

Anna&RafaelaR

l2.poglavlje

»Tajnik bi samo pridonio tvome ugledu«, rekla je Constance ležeći nauznak na deki na bujnoj zelenoj travi riječne obale ispod dvorca Windsor. »A zbog čega bi mom ugledu trebao takav dodatak?«, upitao je Max, pogledavši je sa sumnjičavim sjajem u očima. »Posve sam zadovoljan s ovim kakav je.« »Oh, ali ti ćeš uskoro biti ministar«, rekla je. »Sigurno ćeš imati mnogo stvari koje će trebati srediti. Ugovaranje sastanaka, teme za održavanje govora. Možda će ti čak trebati netko tko će umjesto tebe pisati govore. Sigurna sam da bi ti dobro došla nečija pomoć... za sređivanje informacija, zakonske i parlamentarne sjednice. Takve stvari.«. »Što si to naumila?«, upitao je, uzimajući bocu šampanjca da napuni čaše na travi. »Zbog čega misliš da sam nešto naumila?« »Oh, Constance! Ne ponašaj se prema meni kao da sam idiot.« Posjela se. Maxa Ensora se zaista nije moglo preveslati. Zato je iskreno rekla: »Ima jedan muškarac kojemu bih htjela pomoći. Htio bi se oženiti jednom mojom poznanicom, ali mora naći stalan posao da bi mogao uzdržavati ženu i dijete. Veoma je sposoban u uredskom poslu, iako mu je glazba strast. Veoma je talentiran pijanist, ali ne može dovoljno zarađivati davanjem poduka klavira. Zato sam pomislila da bi mu možda ti mogao pomoći.« »Dobro. Pošalji ga k meni.« »Srest ćeš se s njim ... samo tako?« Nije mogla sakriti iznenađenje. »Zašto ne? Zar to nije ono što želiš?« »Pa, jest, ali sam mislila da ću te morati više obrađivati.« »O, znači to se nalazi iza te dražesne, popustljive i krotke fasade koju mi pokazuješ cijelo jutro«, rekao je. »Trebao sam znati. Samo si mi se ulagivala. To nikad ne bih očekivao od tebe ... od svih žena, od tebe najmanje!« Osjetila je kako su joj se obrazi zažarili na ovu opravdanu optužbu. »Moram koristiti taktiku koja mi je dostupna«, rekla je braneći se. »Nisam mogla znati da ćeš biti toliko popustljiv. Dosad nisi pokazao tu osobinu.« »Nisi ni ti, draga moja.« Pokajnički se nasmiješila na ovo zapažanje. »Istina. Nismo previše miroljubivi, ni ti ni ja, zar ne? Moram priznati da sam se trudila kako ne bi došlo do razmimoilaženja u našim mišljenjima, da ne pokvarim ugođaj. No ovo je bio lijep piknik i uživala sam u ručku i tvom društvu, bez obzira na skriveni motiv.« Trenutak je šutio, zatim je rekao: »Onog jutra nisi izgledala previše oduševljena što me vidiš.« »Iznenadio si me«, rekla je. »Mislila sam o drugim stvarima, a ti si me iznenadio.« »Znat ću za sljedeći put«, rekao je suho. Bio je potpuno siguran da postoje i drugi razlozi.

Oklijevala je, pitajući se je li ovo pravi trenutak za povjeravanje. Ukoliko je htjela utjecati na njegovo mišljenje, morali bi biti mnogo bliskiji i povjeravati se jedno drugome. Pukom požudom neće to postići. Nije imala pojma može li njihova afera

~ 107 ~

Anna&RafaelaR

postati nešto značajnije, a kamoli što će se dogoditi ako se to ostvari, no ova ju je mogućnost zaintrigirala. Dakako, ukoliko on nije imao nakanu produbiti njihovu vezu, a nije pokazao nikakvih znakova da to želi, tada bi ga mogla forsiranjem odalečiti od sebe.

Tišina je predugo potrajala pa se napokon odlučila. Sad ili nikad. »Bojala sam se ... bojim se ... da se stvari prebrzo odvijaju. Znam da sam ja odgovorna za ono što se dogodilo u Romsey Manoru, ali kad smo se vratili u London, počela sam razmišljati da se nas dvoje uopće ne poznajemo. Uživam u tvom društvu.« Tiho se nasmijala, što je zvučalo gotovo posramljeno. »Prema tebi osjećam strast. No to na hladnom svjetlu dana nije dovoljno.« Zapanjio se. Nije očekivao ovako iskren poziv ili izazov da ispita mogućnost dublje veze. Barem ne toliko brzo. Istini za volju, nije mislio da je zainteresirana za bilo što osim za strastvenu aferu bez obveza, a ni njemu nije sinulo je li zainteresiran za nešto više od toga. Je li mu to sada govorila da će njihova sadašnja veza prestati ukoliko odbije ovaj njezin poziv - ili izazov? Na to uopće nije bio spreman. »Onda bismo se možda trebali početi upoznavati«, rekao je zamišljeno. »Možda smo trčali pred rudo.« Okrenuo se na bok na travi i pogledao je i njegove modre oči zapiljile su se u njezino lice. »Pričaj mi o najvažnijem događaju u tvom životu. Mislim reći, osim tvoje obitelji. Što te uzbuđuje, Constance? Od čega ti uzavre krv?« Još se jednom kratko nasmijala. »Misliš reći, osim seksa s tobom?« »Budi ozbiljna«, prekorio ju je. »Ti si započela ovaj razgovor.« »Ženska borba za pravo glasa«, rekla je, čvršće stisnuvši čašu u ruci, osjetivši poznatu navalu silne gorljivosti kad god bi se načela ova tema. »Strastvena sam pristalica pokreta za pravo glasa žena. Da imaju jednaka prava kao i muškarci. To je pokretačka sila moga života.« »Znam tvoje stavove o toj temi«, rekao je. »Ne skrivaš ih. No jesu li ti oni zaista toliko važni? Da budu pokretačka sila tvog života?« »Naravno«, rekla je, uzvrativši mu pogled. »Bez ikakvog pretjerivanja.« Još se jednom zapanjio. Kako je netko mogao puki politički problem opisati kao pokretačku silu svoga postojanja? To je bio opis fanatika. »Znači, članica si WSPU-a?« »Naravno«, rekla je. »No ne oglašavam to na sva zvona. To bi uzrujalo mog oca. Doći će vrijeme kad ću moći otvoreno izraziti svoje stavove, ali sada još ne.« »Razumijem.« Nastavila ga je gledati jednakim intenzitetom, kao da želi proniknuti iza njegova naizgled mirna lica. »Misliš li da je članica Saveza neugodno društvo, Max?« Glas joj se sadržavao natruhu izrugivanja. »Bolje da si to saznao sada nego kasnije.« »Constance, uvijek mi stavljaš svoje riječi u usta«, obrecnuo se. »Daj mi priliku da sam odgovorim.« »Oprosti«, brzo je rekla. »To je moja grozna navika, znam.« Skoro se nasmijao. »Zaista znaš?« »Da. Uvijek prenaglo reagiram. Rekli su mi već mnogo puta.« »Tko?« Zagledao se u nju. Pogled mu se smekšao kad je opazio potištenost u njezinim očima. »Moja majka ... Douglas ... moje sestre. Sve osobe koje volim ... koje sam voljela.« Slegnula je ramenima. »Doduše, čini se da nisam naučila lekciju.«

~ 108 ~

Anna&RafaelaR

»Nisi«, složio se. »No mislim da je za danas dosta samokritike. A da odgovorim na tvoje pitanje, ukoliko je to uopće bilo pitanje, ne vidim svrhe u borbi za pravo glasa žena, kao što sam već prije rekao. No toleriram suprotno mišljenje.« »Toleriraš!«, uzviknula je. »Max, to je omalovažavanje.« Na trenutak se zamislio, potom je rekao: »Sad je na meni red da se ispričam.« Nijemo je prihvatila njegovu ispriku. Zatim je rekla: »Da dođeš na sastanak, možda bi vidio svrhu. Mogao bi se upoznati s Emmeline Pankhurst. Da barem malo proširiš vidike.« To bi mu također pružilo mogućnost da iznutra vidi organizaciju, pomislio je. Što im se više bude približio, to će više otkriti. »Mogao bi nam reći što vlada radi ili misli«, nastavila je kad on ništa nije rekao. »Time ne bi odao nikakve tajne. Rekao si mi da barem razmišljaju o tome da daju pravo glasa ženama koje plaćaju porez. Mislim da to nije neka velika vladina tajna.« Kako li je samo uvjerljiva, pomislio je. Namjeravala je izmusti iz njega što više informacija, što znači da su se oboje našli na teniskom terenu, ali na suprotnim stranama mreže. Jedno od njih će iskoristiti drugo. Bit će zanimljivo vidjeti tko će izvesti prvi servis. »Ne mogu ti reći ništa više od onoga što svaki dan pišu novine«, rekao je, nehajno slegnuvši ramenima. »No poći ću s tobom na sastanak.« »Prekosutra je sastanak u kensingtonskoj gradskoj vijećnici u sedam sati. Hoćeš li moći tada?« »Vjerojatno.« Još jednom ju je iskosa pogledao. »Jesu li planirane kakve demonstracije?« Odmahnula je glavom. »To je samo sastanak«, rekla je. »Naći ćemo se na stubama, ako ti odgovara.« »Pretpostavljam da netko mora jamčiti za mene.« »Ne nužno, ali pazimo na one koji dolaze . Opreza nikad dosta, kad ima toliko protivnika.« »Ah.« Kimnuo je, a ona se malo namrštila, pitajući se zbog čega odjednom osjeća neku nelagodu, kao da nešto nije u redu. Pogledala ga je, ali je izgledao jednako opušteno kao i uvijek. »A nakon sastanka možeš večerati sa mnom«, rekao je.

Ovo je bila izjava, ne poziv. »Ako je to uvjet«, bezizražajno je rekla. »O, Bože.« Odmahnuo je glavom. »Pokušat ću još jednom. Gospođice Duncan, iako ste narogušeni, hoćete li mi učiniti čast i večerati sa mnom nakon sastanka?« »Veoma rado, gospodine Ensore, hvala vam. Tako ćemo moći razgovarati o vašem dojmu i produbiti vaše razumijevanje problema.« Milo mu se nasmiješila, ali je ispod tog osmijeha uočio trijumf. Bila je uvjerena da je njezina riječ zadnja. I bila je u pravu, zaključio je. Barem u ovom trenutku. »Bit će mi zadovoljstvo, gospo.« Vrijeme je da se povuče, zaključila je. Bila je itekako svjesna Maxove sposobnosti da uzvrati udarac, a nije htjela kvariti pobjedu. »Morala bih se vratiti«, rekla je lijeno se protežući. »Ovo je bio lijep piknik. Oni sendviči od jastoga bili si izvanredni. A one pite od teletine i šunke... božanstvene. Hranu je pripremila Letitiina kuharica?« »Zapravo je to bila kantina u Donjem domu«, rekao je, natačući preostali šampanjac u njihove čaše. »Kuhar je izvrstan. Nadam se da ćeš jedne večeri tamo večerati sa mnom.«

~ 109 ~

Anna&RafaelaR

»Voljela bih«, rekla je, ljupko se nasmiješivši. Ispila je svoj šampanjac i pružila mu čašu da je spremi zajedno s ostacima piknika u košaru.

Ustala je i poravnala suknju od krem muslina. »Nisam smjela ovo obući, vidi se svaka mrlja.« Pogledala je preko ramena da provjeri stražnji dio. »Ima li mrlja od trave?« Max je s velikim zanimanjem pogledao njezinu stražnjicu i poravnao nabore na suknji. »Ne, koliko mogu vidjeti.« »A vidim da si dobro pogledao.« »Što si. drugo mogla očekivati?« Nije odgovorila, umjesto toga se usredotočila na zavezivanje širokih zelenih vrpci slamnatog šeširića ispod brade.

Max je prebacio košaru preko jedne ruke i pružio joj drugu pa su krenuli obalom rijeke do njegova automobila koji je bio parkiran u jednoj uskoj uličici. »Kakav je to automobil?«, upitala je, obilazeći blistavo tamnozeleno vozilo, dok je on spremao pletenu košaru ispod suvozačevog sjedala. »Darracq. Proizvode ih u Parizu.« »Je li jako skup?« Prešla je rukom preko dva golema fara. Izgledao je strašno skupo. »Jest«, sažeto je odgovorio. »Koliko su pouzdani?« Nastavila je prelaziti rukom po automobilu. Bio je prekrasan. »Ne previše«, rekao je, mučeći se da strpa košaru na usko mjesto. »No to je cijena koju plaćaš. Tako je uzbudljivije.« »Znači, često se pokvare na nezgodnim mjestima?« »O, uvijek biraju najnezgodnija mjesta na kojima će se pokvariti.« Uspravio se i otresao ruke od prašine. »Kao što sam rekao, to je cijena koju plaćaš za svoju taštinu.« »Za razmetanje«, optužila ga je uz cerek. »Kako hoćeš.« »Zapravo, ne mogu reći da ti predbacujem. Veoma je lijep.« Stala je na papuču automobila i pogledala unutrašnjost od kroma i mjedi, udišući opojan miris kože. »Dakle, što se to na njima kvari? Ona ručica tamo?« Pokazala je mjenjač brzina. »Ne, mjenjač brzina je prilično pouzdan, sve dok se s njim prikladno rukuje.

Najčešće zbog motora i goriva. Hoćeš li ući?« »O, da, naravno. Oprosti.« Skočila je s papuče da bi joj mogao otvoriti vrata. »Mogla sam se popeti preko vrata. Jedva se i mogu nazvati vratima.« »Istina.« Zatvorio je vrata za njom i prišao prednjem dijelu da ručicom pokrene motor. Upalio je na treći put pa je prebacio svoje duge noge preko vrata na vozačevoj strani i kliznuo u svoje sjedalo. »Što bi moglo uzrokovati kvar u motoru i dovodu goriva?«, upitala je kad je automobil poskočio u prašnjavoj uličici. »Pogrešna mješavina goriva. Neka otpuštena žičica. Mnoge druge stvari.« Automobil je krenuo. »Može li netko napraviti taj kvar?«, upitala je. Napokon je shvatio da ovo naizgled naivno raspitivanje o radu automobila ima neko skriveno značenje.

Pogledao ju je. »Budi određenija.« »Pa, recimo da netko želi da se automobil pokvari na nekom mjestu gdje u blizini nema dostupne pomoći, postoji li način da se to napravi?« »Uvlačiš li ti to mene u nekakav podli plan?« »Radi se o mom ocu. Rekao nam je da će sutra poslijepodne preuzeti novi Cadillac. Ne smijemo mu dopustiti da ga zadrži«, jednostavno je rekla.

~ 110 ~

Anna&RafaelaR

»Ima veoma malo strpljenja pa ako ga iznevjeri u nezgodnom trenutku, odustat će od namjere da ga zadrži. Moramo nešto napraviti na motoru da se to dogodi.« »Dragi Bože!«, uzviknuo je, zatrubivši sirenom kravi koja je polako prelazila put. Životinja se trgnula na prodoran zvuk i otrčala na polje. »Ti i tvoje sestre planirate sabotirati očev novi automobil?« »U cilju njegove sigurnosti, da«, rekla je uz nedužan osmijeh. »Bolje pokvaren automobil i živ roditelj, nego obratno.« »I ti želiš da ti ja u tome pomognem?« Nije mogao vjerovati, a opet potpuno se uklapalo u ono što je saznao o časnim gospođicama Duncan otkako ih je prvi put upoznao. »Ukoliko ti ne smeta. Razlog je jako dobar. Radi se o životu i smrti, zaista. Napravile bismo to same, ali ne znamo mnogo o motorima. Zasad«, dodala je. »Zasad«, promrmljao je. »Možda bi nas ti mogla odvesti kući.« »O, voljela bih. Smijem li?« Blistavih očiju okrenula se prema njemu na svom sjedalu. »Promatrala sam te dok voziš i nije mi izgledalo previše teško.« Nije kad je jednom svladao brzine, pomislio je. No nije to htio priznati Constance. »Mislim da to nije nešto što je ženama prirodno u krvi«, izjavio je. »One se ne razumiju u tehniku, a mijenjanje brzina je prilično složeno.« Prasnula je u smijeh. »Kako sam uopće mogla očekivati da ćeš reći nešto drugo?

Samo čekaj pa ćeš vidjeti, gospodine Ensore. Žene će voziti te stvari prije nego što se snađeš.« »A u međuvremenu, shodno tvom vlastitom priznanju, ne znaš mnogo o motorima«, podsjetio ju je. Nije bio spreman osporavati njezinu izjavu jer je bio uvjeren da će se iza svakog volana u zemlji nalaziti žena ako se društvo sastoji od osoba kakve su bile Constance Duncan i njezine sestre. »Ne znam«, složila se. »I zato tako usrdno molim tvoju pomoć.« »A kako bih ti ja to trebao pomoći?« Zažalio je što je postavio to pitanje. Samo će se uvaliti u nevolju. »Mislile srno da bismo mogle malo prčkati po motoru nakon što otac preuzme automobil i vrati se sa svoje prve vožnje, kad ga spremi u konjušnicu ili staju, ili kamo li se već spremaju automobili, tako da se pokvari prilikom naredne vožnje.« »A kad bi se to trebalo dogoditi?« »Sutra navečer.« Pogledala ga je. »Jesi li slobodan sutra navečer?« »Za sabotažu?« »To je grubo rečeno.« »Ali je istina.« »Da«, složila se. »Bit će oduševljen nakon prve vožnje pa će ga htjeti voziti i drugi dan, a mi bismo htjele da se pokvari dovoljno daleko od grada da se nađe u velikoj neprilici. Prvoga dana ga neće voziti nakon što se spusti mrak, i zato možemo učiniti ono što je potrebno kad ga spremi u konjušnicu. Zapravo«, dodala je s većim oduševljenjem, »ti ne moraš ništa učiniti. Samo reci nama. Tako nećeš biti upleten.« »Ne, samo pomagač.« »Ne brini, nećemo te predati vlastima.« »Znači, ne moram brinuti da ćeš ukaljati moju besprijekorno čistu reputaciju člana Parlamenta.« Podrugljivo je podigao obrve da

~ 111 ~

Anna&RafaelaR

naglasi rečeno. »Hoćeš li nam pomoći?« Glas joj je odjednom postao ozbiljan. »Samo nam reci što moramo napraviti.« »Za Boga miloga, Constance, zar ne postoji neki jednostavniji način da ostvariš svoj cilj?«, upitao je, boreći se protiv uznemirujućeg osjećaja da bespovratno klizi niz ledenu liticu. »Zašto moraš smišljati takve opake planove?« »Vjerovao ti ili ne, ovo je najjednostavniji način«, rekla je. »Otac mora sam odlučiti da odustaje od automobila, ne želi slušati nikoga.« Okrenula se prema njemu na svom sjedalu i stavila ruku na njegovu. »Zaista trebamo tvoju pomoć. Ne možemo pitati nikog drugog.« »O, Bože, pomozi mi«, promrmljao je. »U redu, doći ću i reći vam što morate učiniti.« Čak i dok je to izgovarao, nije mogao vjerovati da to govori. Kako je uopće mogao pristati da pomaže u tako ludom planu? Trebao je pokazati mušku solidarnost s lordom Duncanom, a ne se složiti s njegovim ekscentričnim kćerima. Ogorčeno je pogledao Constance i ugledao sjaj u njezinim tamnozelenim očima koji mu je dao odgovor na pitanje. Kad je to htjela, Constance Duncan je bila jednostavno zamamna. Nijedan joj muškarac nije mogao odoljeti. »Hvala ti«, rekla je, blistavo mu se osmjehnuvši. »Znači, mogao bi doći sutra navečer oko deset? Otac će biti u svom klubu.« »Ne mogu obećati da ću doći točno tada«, rekao je. »Ovisi dokad će zasjedati Donji dom.« »Da, naravno«, popustljivo je rekla. »Kad god ti bude prikladno ... mi ćemo te čekati.« Zaokupila se čvršćim vezivanjem vrpci šešira zbog snažnijeg strujanja zraka kad je Max povećao brzinu. »Usput, kako se zove taj potencijalni tajnik kojeg ćeš mi poslati?« »Henry Franklin. Da sljedećeg ponedjeljka ujutro dođe u Donji dom?« Vješto je skrenuo volan da izbjegne psa koji je lajao na nadolazeći automobil, a potom rekao: »Bit će jednostavnije da ga pošalješ u moju kuću. Htio sam ti reći... našao sam prikladnu kuću u Westminsteru. Jučer sam potpisao najam.« »O, to je divno. Znači li to da možemo ...« Zbunjeno je progutala drugi dio rečenice.

Stalno je govorila samoj sebi da uspori, a sad se ponašala kao da vozi Tour de France. »Dakako da znači«, ozbiljno je rekao. »Znači, odlučila si opet ubrzati stvari.« Ugrizla se za usnu. »Nisam. Jednostavno mi je izletjelo. Rekla sam ti da prema tebi osjećam požudu. No mislila sam ozbiljno ono da moramo saznati mnogo više jedno o drugome.« Načas je skrenuo pogled s ceste da je pogleda. U tom trenutku na njezinu licu nije bilo ničeg šaljivog, zapravo činilo mu se da izgleda pomalo zbunjeno. »Polaskan sam«, rekao je, a ona se brzo i zahvalno nasmiješila. »Ne znam zbog čega ne bismo mogli istovremeno utažiti žudnju i želju za znanjem«, predložio je. Kosa koju mu je razbarušio vjetar, blistala je na suncu, modre oči su mu izgledale još intenzivnije nego inače. Od samog pogleda na njega, opet su joj klecnula koljena.

Pročistila je grlo. »Kakva je kuća ... ?« »Namještena je. Imam ključ.« Potapšao se po džepu na prsima. »Praktično. Voljela bih je razgledati.« »To se može srediti.«

~ 112 ~

Anna&RafaelaR

»Gdje si bila cijeli dan?«, upitala ju je Prudence kad je, odjevena za večeru, ušla u njezinu sobu. »Bila sam na pikniku u Widsoru«, odvratila je. »Došla sam da mi posudiš svoje naušnice od topaza. Jako dobro pristaju uz ovu haljinu.« »U kutiji su.« Prudence je pokazala kutiju s nakitom na njezinu toaletnom stoliću. »A preostali dio dana?« »Max je unajmio kuću u Westminsteru.« »Oh. Znači, objektivnost je opet ostavljena po strani, zar ne?« »Možda.« Constance je prekapala po kutiji tražeći naušnice. »Iskreno govoreći, Prue, ne znam. Ne znam gdje mi je glava, a gdje rep. Nikad se prije nisam ovako osjećala.« »Čak ni s Douglasom ?« Prue se okrenula od toaletnog stolića i pomno pogledala sestru. Constance još nikad nije pokazala takvu smetenost.

Odmahnula je glavom, prebacujući naušnice iz ruke u ruku. »Ne, s Douglasom je bilo veoma jednostavno. Znala sam da ga volim i da on voli mene. Ništa nije bilo ... oprečno u našoj vezi. Nisam cijelo vrijeme osjećala potrebu da ga nadmašim. A s Maxom. .. kao da sve ono što izgovorimo sadrži neku oštrinu. Imam osjećaj da mu ne smijem pokazati svoju ranjivost... da mi ne smije popustiti oprez. A opet, on nikad nije ništa učinio što bi opravdalo taj osjećaj. Jedino njegov neandertalski stav o ženama.« Slegnula je ramenima i stavila naušnice od topaza. »Obično prezirem muškarce koji imaju takve stavove, ali Maxa je nemoguće prezirati.« »Istina«, rekla je Prudence. »Njega se može mrziti, ali ga se ne može prezirati.« »A ja ga ne mrzim«, rekla je Constance, rezignirano se nasmiješivši. »Upravo suprotno. Prue, sve me to strašno zbunjuje.« »Vjerujem.« »A sad nešto pozitivno«, nastavila je. »Nagovorila sam Maxa da primi Henrya. U ponedjeljak u njegovoj kući.« »Oh, izvrsno.« Prudence se okrenula k ogledalu i uzela češalj. »Amelia je poslala poruku da se pobrinula za dozvolu za brak i vjenčanje je zakazano idućeg četvrtka poslijepodne u četiri sata u matičnom uredu u Caxton Hallu. Mi ćemo biti kume.« »Pod pretpostavkom da Henry skupi hrabrost i pojavi se ovdje«, rekla je Constance pomalo sumorno. »Kako prolazi vrijeme, to postajem sve pesimističnija.« »Nemoj biti. Chas je uvjerena da će doći. Ona uvijek ima pravo.« »Imaš pravo. Gdje je ona?« »Večera s Davidom i Hester kod ledi Winthrop.« »Ah.« Constance je upitno podigla obrve. »Znači, stvari su se pokrenule.« »Izgleda«, složila se njezina sestra. »Uspjela sam nagovoriti Maxa da nam pomogne s automobilom«, rekla je blistavih očiju. »Sutra navečer.« »Ne mogu vjerovati«, izjavila je njezina sestra. »Tako je uskogrudan. Kako si ga uopće uspjela nagovoriti da se upusti u taj prljavi trik?« »Zapravo, bilo je iznenađujuće jednostavno. Pokušao se oduprijeti, ali nekako ...« Blazirano je slegnula ramenima. »Jednostavno se nije mogao.« »Kako si zločesta'« »U dobrom sam društvu, draga sestro. Koliko se sjećam, ovo je bila Chasina ideja.«

~ 113 ~

Anna&RafaelaR

Prudence je ovo popratila hihotom i ustala. »Jesi li spremna za silazak? Lord Barclay večera s nama.« »O, Bože, pomozi nam!«, uzviknula je Constance. »A dan mi je bio tako lijep.«

~ 114 ~

Anna&RafaelaR

13.poglavlje

»Zvoni li to netko?« Chastity je naredne večeri skočila na noge i pohitala prema vratima salona.

Constance je pogledala na sat. Deset i trideset. »Sigurno je Max.« Krenula je za sestrom na stubište, Prudence tik iza nje. »Jenkinse, je li to gospodin Ensor?« »Jest.« Max se pojavio na slabom svjetlu predvorja, stavio nogu na prvu stubu i zagledao se u njih, okupljene na vrhu stubišta. »Dugo me čekate?« »Ne, ne, naravno da ne«, rekla je Constance. »Dođi gore u salon. Jenkins će ti donijeti viski ako želiš. Ako ne, ovdje gore imamo konjak.« »I toplu čokoladu«, veselo je dodala Chastity. »Ipak viski, hvala vam, Jenkinse«, rekao je Max, uspinjući se stubama. »Vaš otac nije ovdje?« »Nije. Nema ga cijele večeri. Jenkins ima ključeve automobila.« Upitno je podigao obrve. »Vaš batler zna za ovo?« »O, da, Jenkins zna sve o ovoj obitelji. Svaku našu malu prljavu tajnu«, rekla je Prudence. »I sam bi nam pomogao, ali ne zna ništa o automobilskim motorima.« Max ih je i dalje upitno promatrao. »Izgledaš veoma tajanstveno«, rekla je Constance uz odobravanje. »U tom dugom crnom ogrtaču, kao da si se stopio s mrakom.« »Mislio sam da bi bilo dobro da se prikladno odjenem.« Pretpostavio je da ona ništa ne taji sestrama pa ju je poljubio, i to nimalo formalno. Jučer poslijepodne grubo su vodili ljubav, divljački se valjajući u praznoj kući pa je još uvijek bio pod tim dojmom.

Bila je odjevena jednostavno, ali uobičajeno elegantno, u večernju haljinu od krepa boje lavande, pa je osjetio poriv da je raščupa, da izvuče ukosnice iz njezine kose, da je obori na sag i da je bezumno ljubi. To uopće nije bio njegov stil, što mu je istovremeno djelovalo i zabavno i zbunjujuće. Pripisao je to prljavoj, a možda i posve nezakonitoj večerašnjoj raboti.

Nakon trenutka iznenađenja, Constance se nije opirala poljupcu. U očima joj se pojavio sjaj, kao da čita njegove misli i uživa u vlastitim uspomenama na jučerašnje poslijepodne.

Njezine sestre su razmijenile poglede i ušle u salon, okrenuvši leđa vratima. Jenkins se uspinjao stubama, noseći pladanj s bocom viskija i čašom. Max je bez žurbe podigao glavu i uspravio se te se odmaknuo od Constance. Ipak, u očima i na usnama i dalje mu se zadržao osmijeh. »Jesi li donio nešto s čime ćeš to napraviti?«, upitala je Chastity, primijetivši njegove prazne ruke i očito prazne džepove. »Ne treba mi ništa. Constance je rekla da se radi o Cadillacu... Oh, hvala vam, Jenkinse.« Uzeo je ponuđenu čašu. »Da, zar to nešto znači?«, upitala je Constance. »Reći ću ti kad pogledam motor. Moraš shvatiti da mi je mrsko što ću te razočarati, ali nemam nikakvu nakanu pokvariti taj automobil. Previše je vrijedan.«

~ 115 ~

Anna&RafaelaR

»U potpunosti se slažem s vama, gospodine.« Jenkins je zastao na vratima salona. »Oh, Jenkinse, kako možeš?«, rekla je Prudence. »I sam znaš kako stoje stvari.« »Da, znam, gospođice Prue, ali ako postoji način da uvjerimo njegovo gospodstvo bez da oštetimo automobil, mislim da bismo najprije to trebali učiniti.« »Pa naravno da ne želimo bez razloga napraviti štetu«, rekla je Constance. »Dakle, Max, što moramo učiniti?« »Jedan mali trik sa spremnikom goriva«, rekao je, otpivši viski i kimnuvši od odobravanja. »Lord Duncan se zaista razumije u viskije.« »Ukus našeg oca je savršen, ali i veoma skup«, izjavila je Prudence. »U ovu kuću stiže samo najbolje.« Začudio se jetkom tonu komentara, ali nije htio ništa pitati. Već je i ranije zamijetio da nešto nije u redu između lorda Duncana i njegovih kćeri, no nije htio zabadati nos.

Možda će izaći na vidjelo kad ih sve bolje upozna. Kao da već nije bio dobrano na putu da sve njih upozna, i više nego što je bilo potrebno, ironično je pomislio. Upustiti se u sabotažu s njima u gluho doba noći bilo je najbliskiji čin prijateljstva kojeg se mogao sjetiti. Svakako dovoljno blizak da pronikne u podla srca sestara Duncan. Imao je osjećaj da postoji malo toga što ne bi učinile ukoliko se ukaže potreba i čisto je sumnjao da bi imale skrupula koja će sredstva pri tom iskoristiti. I besramno su ga u to uvukle.

Pogledao je na drugi kraj prostorije gdje je Constance sjedila na širokom naslonu kauča, tako ležerna, tako elegantna, a opet tako predivno i divlje senzualna kad bi je obuzelo raspoloženje. I tada je posve jasno shvatio zašto je dopustio da bude upleten.

Odložio je svoju praznu čašu. »Ovo je pomalo prljav posao i, budući da nemam namjeru uprljati vlastite ruke, zanima me biste li se vas tri mogle presvući u neku manje finu odjeću.« »O, možemo mi to.« Chastity se već uputila prema vratima. »Treba nam samo pet minuta.« »Koliko prljav?«, oprezno je upitala Constance. Imala je osjećaj da Max potajno uživa u mogućnosti da će stajati po strani u svojoj čistoj elegantnoj odjeći dok se one budu prljale uljem i tko zna kakvim drugim stvarima koje se nalaze u motoru automobila. »Veoma«, rekao je sa sjajem u očima koji je potvrdio njezinu slutnju. »I smrdljiv.« Sada više nije mogao obuzdati zadovoljan cerek.

Njegova odmazda, pomislila je i nerado to prihvatila. Krenula je za sestrama prema vratima. »Začas se vraćamo.« Max je natočio još pića i dokono se ogledao po prostoriji. Bio je to ugodan i neformalan salon, tako ljupko otrcan. Prišao je pisaćem stolu i pogled mu je zapeo za primjerak The Mayfair Lady. Nije se nimalo iznenadio što je ovdje našao letak, budući da je znao da ga redovito čitaju. Okrenuo se od stola, a zatim se brzo okrenuo natrag. Nešto mu je zapelo za oko. Nešto jako čudno. Podigao je pamflet i zagledao se u datum. Ponedjeljak, 31. srpnja. Ali to je tek za dva tjedna. Što su radile s ovim primjerkom koji još nije izdan?

Pa naravno, očito je. One stoje iza njega. Njegova slutnja pokazala se točnom.

Začuo je glasove u hodniku, spustio novine na stol i brzo prišao prozoru. Kad su se vrata otvorila, on je nedužno stajao zagledan dolje u mračan vrt, držeći punu čašu u ruci.

~ 116 ~

Anna&RafaelaR

Constance je odmah zamijetila da se nešto na njemu promijenilo. Nekakva iznenadna napetost u ramenima, način na koji je držao glavu. Okrenuo se od prozora i rekao: »Ovo je veoma ugodna prostorija.« »Da, bila je omiljena prostorija naše majke. Ništa nismo promijenile nakon njezine smrti.« Očima je strijeljala po salonu, a tada je pogledala pisaći stol i pamflet koji je bio posve na vidjelu. Kako su mogle biti tako prokleto nepromišljene? Je li ga vidio? Da ga pita, da spomene uzgred, i vidi kako će reagirati?

Dilema je bila apsurdna. Nije htjela privlačiti njegovu pažnju na nešto što možda nije niti primijetio. Čak i da ga je vidio, možda nije primijetio datum. Dosadašnja izdanja mogla su se naći posvuda, znači ukoliko ga je i opazio, to uopće nije bilo značajno. No ukoliko ga je vidio i zamijetio datum, tada bi se do sutradan navečer mogla po cijelom Mayfairu pročuti njihova tajna. Naravno da on to neće učiniti. Barem dok prije ne razgovara s njom. Bila je sigurna u to. Je li zaista?

Nehajno je prišla pisaćem stolu i poravnala papire na njegovoj površini. Potajno ga je pogledala, ali joj se činilo da on ne obraća pažnju na ono što ona radi. Neuvjerljivo, zaključila je, ali u ovom trenutku nije imala vremena brinuti se zbog toga. »Dakle, jesmo li prikladno odjevene za taj prljavi posao?«, veselo ga je upitala Chastity. »Nosimo svoju najstariju odjeću.« Max ih je promatrao, zamišljeno nagnuvši glavu. Bile su posve umotane u pamučne pregače pa nije mogao vidjeti što nose ispod. »Imamo i rukavice.« Prudence mu je pokazala debele pamučne rukavice. »Služavke ih koriste za ribanje rešetaka kamina.« »Poslužit će«, rekao je. »Idemo to obaviti.« Constance ih je predvodila. Spustili su se u prizemlje i zatim drugim stubištem u golemu podrumsku kuhinju. Na masivnom stolu od borovine stajale su tri uljanice. »U konjušnici nema plinskog svjetla pa moramo uzeti uljanice. Jenkins ih je napunio i podrezao stijenj«, objasnila je Constance. Sumnjičavo je upitala: »Jesi li siguran da nam ne treba nikakav alat? Nož ili nešto slično?« »Već sam ti rekao da nećete napraviti nikakvo oštećenje ... nećete ogrepsti čak ni boju«, rekao je, slijedeći ih u malo dvorište iza kuće. Učinilo mu se da slijedi tri Florence Nightingale dok su šuškajući hodale u svojim pregačama i visoko držale uljanice. Tri veoma destruktivno raspoložene dame sa svjetiljkama. Kako li se uopće našao u ovoj apsurdnoj situaciji?

Prešli su dvorište i kroz dvorišna vrata ušli u dio s konjušnicama. Bilo je mračno, iz stambenih prostorija konjušara iznad konjušnice nije dopiralo nikakvo svjetlo. U zraku se osjetio snažan miris slame, konja i gnojiva, a začulo se i konjsko njištanje dok su prilazili konjušnici. »Ovdje unutra je«, šapnula je Prudence, otključavajući dvokrilna vrata zgrade uz konjušnicu. Vrata su se škripeći otvorila pa su ušli, podignuvši visoko uljanice. Svjetlo je palo na blistavo vozilo, sve sam krom i mjed. Miris nove kože nadjačao je miris konjušnice. »Prekrasan je«, nehotice je rekao Max. Prešao je rukom preko sjajnog poklopca motora. »Ovi Cadillaci su veličanstveni... idealan model za naše potrebe«, dodao je. »Meni su draži konji«, izjavila je Chastity, odlažući svjetiljku na preokrenutu bačvu. »Trebaju li nam ključevi? Con ih ima.«

~ 117 ~

Anna&RafaelaR

Max je odmahnuo glavom. »Ne moramo upaliti motor.« Prišao je stražnjem dijelu automobila, sagnuo se i pogledao ispod njega. »Izvrsno, baš kako sam i mislio. Cadillaci obično imaju slavinu pa nam neće trebati cijev.« Uspravio se. »A sad neka jedna od vas nađe neku kantu. Constance, opipaj ovdje.« Kleknula je na kameno tlo i ispružila ruku ispod automobila. »Tu, na lijevoj strani nalazi se slavina. Možeš li je doseći?« »Da, tu je.« Obuhvatila ju je prstima. »U redu. Drži tu ruku. Prudence, donesi kantu i stavi je ispod slavine. Tako je dobro.

A sada, Constance, otvori slavinu. Neka gorivo polako curi ... jako polako, tako da možeš kontrolirati istjecanje. Ne ... to je prejako. Zatvori slavinu.« »Bilo bi mnogo lakše da to sam učiniš«, rekla je, škrgućući zubima. Glas joj je bio prigušen, osjećala je grčeve u prstima od naprezanja, ramena su joj se ukočila zbog nezgodnog položaja. »Ti bi znao što treba napraviti.« »O, ne. Ovo je tvoja predstava. Moje će ruke ostati čiste.« Da bi naglasio rečeno, tutnuo ih je u džepove ogrtača. »Chastity, trebat će ti još kanti.« »Donijet ću ih iz spremišta za konjsku opremu.« »Što je uopće ova stvar?«, upitala je Prudence, nabravši nos kad se uspravila. Skinula je zamagljene naočale i zagledala se u njega škiljavim kratkovidnim pogledom. »Gorivo. Motore mora nešto pokretati ili to možda nisi znala?« »Nema potrebe da mi se obraćaš tako svisoka«, rekla je i namjestila naočale. »I ja se slažem s Chastity što se tiče omiljenog načina putovanja.« Opet se sagnula nad kantu. »Con, možeš li?« »Mislim da mogu. Mislim da sam sada regulirala istjecanje... ako držim slavinu u položaju kao kad kazaljka na satu pokazuje pola sata.« »U redu, sad je dosta. Ne treba ga skroz isprazniti«, rekao je Max. Constance je brzo zatvorila slavinu. Uspravila se i s gadljivim izrazom lica obrisala smrdljive ruke o pregaču.»Mislim da sam shvatila što je ovome cilj. Koliko je ostalo unutra?« »Dovoljno za otprilike dvije milje, mislim. Motor koji je velik i težak poput ovoga ne troši više od pet litara na deset milja. No iza u automobilu su spremljene rezervne kante s gorivom. Vjerojatno u malom odjeljku iza sjedala na sklapanje.« Constance je našla spremište. »Ovdje su tri kante.« »Izvadi ih.« Podigla ih je teškom mukom. Činilo joj se da teže tonu. Prostrijelila je Maxa srditim pogledom koji on ili nije primijetio ili ga je odlučio zanemariti. »A sad izlij u ove druge kante otprilike polovicu iz svake. Budi jako oprezna. Ovo je opasna materija, veoma hlapljiva ... ne treba joj mnogo da se zapali.« »Baš utješno«, promrmljala je. »Pretpostavljam da ti nije palo na pamet da sam podigneš ove proklete kante?« Podigla je prvu na bok. »Naravno da nije. Zar se žene ne mogu u svemu mjeriti s muškarcima?« »Postoje neke fizičke činjenice koje se ne smiju zanemariti«, rekla je otresito. »A tvoj sarkazam nimalo ne pomaže.« »Ispričavam se.« Pokušao je sakriti cerek, ali nije uspio. »Ja ću ti pomoći.« Prudence je prišla sestri i pridržavala kantu dok ju je Constance naginjala dolje. »Chastity, možeš li negdje naći kakvo ulje za uljanice?«, upitao je Max.

~ 118 ~

Anna&RafaelaR

»Koliko?« »Što više možeš.« »Pogledat ću u ostavu. Mislim da je tamo spremljena bačva.« Krenula je prema vratima, a zatim zastala, držeći ruku na kvaki. »Sigurna sam da je mogu dokotrljati preko dvorišta bez ičije pomoći.« Nastala je očekivana tišina, no Max je ostao nijem, nehajno se naslanjajući na kameni zid i još uvijek držeći ruke u džepovima. »Chas, ja ću ti pomoći.« Prudence je prestala podupirati kantu s gorivom koju je Constance sada mogla sama držati budući da je bila djelomično ispražnjena te je krenula sa sestrom.

Constance je polupraznu kantu stavila na pod, odvrnula čep na narednoj i podigla je na svoj kuk. Nije niti pogledala Maxa.

Nije više mogao gledati kako se muči na treperavom svjetlu. »Daj da ti pomognem.« »Mogu i sama, hvala ti«, rekla je ledeno. »Sigurno ne želiš zaprljati odjeću. Ili te svoje savršene ruke. Bože, mogao bi ti puknuti nokat.« »Daj to meni.« Prišao joj je i uhvatio kantu. Jedan trenutak se opirala, a zatim je shvatila da će oboje završiti natopljeni ovom tekućinom odurna smrada ako se nastave natezati tko će je držati. Prepustila mu ju je, pazeći da ne ispusti uzdah olakšanja, i maknula se ustranu, obrisavši ruke o pregaču. »Znači, svrha ovoga je da moj otac ostane bez goriva, da mu automobil negdje stane?« »Tako je.« Spustio je napola praznu kantu i odvrnuo čep na trećoj. »Ali zar neće primijetiti da su ove poluprazne?« Sada je bila potpuno zbunjena. »Neće biti. Pomiješat ćemo benzin s uljem za svjetiljke.« Odložio je i treću kantu i obrisao ruke o njezinu pregaču. »Imate li slavinu u dvorištu?« »Kraj korita za konje.« Krenula je za njim u dvorište osvijetljeno mjesečinom i odmaknula se dok je on ispirao ruke pod slavinom. Obrisao ih je u svoju maramicu. Napravila je isto što i on. »I što će se dogoditi?« »Da bi motor mogao raditi, treba pomiješati benzin i ulje u točno određenom omjeru. Nas nije briga za pravilan omjer, tako da će motor raditi još malo vremena nakon što se gorivo iz kanti natoči u rezervoar, a zatim će početi kašljucati i stati. Neće se dogoditi nikakva šteta, ali će to biti veoma nezgodno za vozača.« »Misliš reći da će automobil stati svaki put nakon što krene?«, rekla je zadivljeno kimnuvši. »O, to je veoma pametno. To će ga izludjeti. Mislim da sam vas podcijenila, gospodine Ensore.« »To nije bilo lijepo od vas.« Pogledao ju je dok je stajala na srebrnom svjetlu mjesečine u svojoj pregači, s pramenovima koji su ispali iz ukosnica na znojno čelo i s prljavom mrljom na obrazu. »Ja sam davno prestao vas podcjenjivati, gospođice Duncan, još tamo negdje kad ste se popeli preko one ograde.« Usne su joj se polako razvukle u osmijeh dok je vlažnom rukom odmicala pramenove koji su joj pali na čelo. »I, Max, je li još nešto potvrdilo to tvoje mišljenje?« Hoće li reći nešto o The Mayfair Lady? Samo natuknuti nešto što bi joj potvrdilo da je vidio primjerak u salonu?

Zvuk kotrljanja bačve po popločanom dvorištu omeo je njegov odgovor, ukoliko ga je uopće imao. Chastity i Prudence valjale su drvenu bačvu s uljem za uljanice prema

~ 119 ~

Anna&RafaelaR

otvorenim vratima garaže. Max je jezikom smočio vršak maramice i obrisao mrlju s Constanceina lica prije nego što je krenula za sestrama u garažu.

Constance je zamišljeno hodala. Sutra se održava sastanak WSPU-a, a nakon njega će otići na večeru. Tada će imati priliku ispipati teren. No odlučila je da to neće spominjati sestrama, ne dok ne vidi imaju li razloga za brigu.

»Nadam se da nismo pretjerale«, rekla je narednog poslijepodneva Chastity u Fortnum and Masonu. »Otišao je u onom automobilu jutros u jedanaest i još se nije vratio kad smo izlazile.« Nabola je komad šaum smjese na vilicu, pomno pokupivši tučeno vrhnje s vanilijom koje je iscurilo. »S njim je grof od Barclaya«, podsjetila ju je Prudence, natačući čaj u šalicu. »Više bih se brinula da je sam.« »Mislim da je Barclayevo društvo mnogo gore od toga da je sam«, izjavila je Constance. Odložila je pero i podigla glavu s lista papira koji je stajao pred njom na stolu. »Jutros sam vodila zanimljiv razgovor s Dolly Hennesy. Naletjela sam na nju kod frizera.« »Tračevi, Con?« Prudence je s tanjura na stolu uzela krišku kolača od badema.

Upitno je podigla obrve, u svijetlozelenim očima vidjelo se zadirkivanje. »Mislila sam da ti nemaš vremena za te stvari.« »I nemam«, odvratila je njezina sestra, pijuckajući čaj i nimalo dirnuta njezinim zadirkivanjem. »No ovo je primjeren trač. Čini se da Barclaya sumnjiče da je ženskar.« Prudence više nije izgledala veselo. »To nije ništa neobično«. sumorno je rekla, zabivši vilicu u kolač. »Ni naš otac nije kao tek napadali snijeg.« »Da, ali mislim da naš otac ne ide naokolo i radi djecu ženama koje mu služe.« Prudence je odložila vilicu, napućila usne i tiho zazviždala. »Ne«, složila se. »On to ne bi nikad učinio. Što se govori?« »Da je grof od Barclaya poznat po tome«, rekla je Constance.»Prema onome što sam čula, s najmanje dvije žene.« Nagnula se naprijed i stišala glas. »Isto tako sam čula da je u svojim klubovima na glasu po tome što ... kako da to kažem? Što se ne žuri namiriti svoje kockarske dugove.« »Znam da je ogavan«, rekla je Chastity, očiju razrogačenih od ovog novog otkrića. »No sigurno čak ni Barclay ne bi učinio nešto tako ... tako negospodski«, završila je rečenicu tražeći pravi izraz. Nepodmirivanje kockarskih dugova smatrao se jednim od najogavnijih zločina u visokom društvu. »Ako je to istina, zašto onda nije isključen iz društva?«, upitala je Prudence, istaknuvši srž stvari.

Constance je slegnula ramenima. »Čini se da nitko nije spreman istupiti i optužiti ga u lice.« »Zašto se to nitko nikad nije usudio?«, Chastity je tankim prstima podigla zaboravljeni lješnjak s tanjura. Netremice je gledala u Constance kad ga je gurnula u usta. »Mislim da bi diskretna anonimna aluzija o mogućem skandalu na stranicama The Mayfair Lady mogla izazvati reakciju«, rekla je Constance, zlobno se nasmiješivši. »Nije

~ 120 ~

Anna&RafaelaR

me nimalo briga za kockarske dugove, ali ne mogu podržavati muškarca koji ne poštuje žene. Osvijestile smo Henrya Franklina, zašto ne bismo i Barclaya? Majka bi to odobrila.« Prudence je zadovoljno kimnula glavom. »Istina.« Obrisala je usta ubrusom i načas se zamislila. »A neće se moći okomiti na nas«, polako je rekla. »Mi smo anonimne.

Izdajemo neki anonimni pamflet.« Constance je oklijevala, pitajući se bi li povjerila sestrama svoje sumnje o onome što je sinoć možda vidio Max. »Con, nešto te muči?« Chastity je, kao i obično, opazila nesigurnost na sestrinu licu. »Ne«, odlučno je rekla. »Pokušavam smisliti kako ću napisati članak o indirektnoj optužbi. Uzmi još šauma ... oni s kavom izgledaju slasno.« »Ni tvojim okusnim pupoljcima ne bi škodilo da probaš jedan kolač«, primijetila je Chastity i uzela zlatnožuti kolač. »Ja više uživam u tvom zadovoljstvu.« Pogledala je na sat na zidu čajane. »Moram stići u kensingtonsku gradsku vijećnicu do šest sati, da se prije početka sastanka nađem s Emmeline.« »I moraš se odjenuti za večeru s Maxom nakon sastanka«, rekla je Prudence. »Morale bismo krenuti.« »Pogledajte ovo.« Constance im je dodala papir koji je ispisala. »Grubo sam skicirala članak o Barclayu. Sad je još nedotjeran, ali imamo dovoljno vremena da ga razradimo.« Mahnula je konobarici da im donese račun.

Prudence je pročitala napisano, sumnjičavo odmahnula glavom i dodala papir Chastity. »Con, koliko god ga dotjerala, djeluje huškački.« Constance je slegnula ramenima. »Muškarci koji čine ono što čini on, moraju snositi posljedice.« »Nadam se svim srcem da nikad neće otkriti tko je to napisao.« »Otac će biti bijesan kao ris kad njegov prijatelj bude tako napadnut«, primijetila je Chastity pomalo tjeskobno kad je pročitala papir. »Znaš koliko je odan Barclayu. I uvijek podržava svoje prijatelje, bez obzira jesu li u pravu ili u krivu.« »Nećemo ga još objaviti. Moram provjeriti još neke detalje i skupiti još municije.

Možda će mi trebati par mjeseci da sve obavim.« Uzela je papir. »Dolly zna ime jedne žene. Živi u nekom domu za posrnule žene u Batterseau. Najprije moram razgovarati s njom.« »Otkud Dolly zna takve stvari?«, upitala je Chastity. »Njezina domaćica je sestrična Barclayeve domaćice.« Constance je presavila papir i spremila ga u torbicu. »Kad se radi o tračevima, Dolly ima pipke koji mogu svugdje doprijeti.« »Nadam se da ne dopiru baš svugdje«, rekla je Prudence. »Barem ne do Manchester Squarea.« Uzela je svoje rukavice i torbicu. »Idemo. Otac bi već trebao biti kod kuće.« Uhvatile su omnibus ispred Fortnuma and Masona. Stigavši kući, zatekle su lorda Duncana crvena lica kako riervozno korača predvorjem, kipteći od frustracije i gnjeva. »Prokleta mašina!«, eksplodirao je čim su ušle kroz vrata. »Morao je stati u Hampsteadu. Točno nasred pustopoljine!« . »Zašto, što se dogodilo?«, upitala je Constance, skidajući rukavice. Na licu je imala izraz suosjećanja.

~ 121 ~

Anna&RafaelaR

»Pokvario se! Ne jednom, već četiri puta! Možete li vjerovati? Te stvari su prokletinje. Konji nikad ne iznevjere ljude.« Njegovo gospodstvo obrisalo je znojno čelo kričavom kariranom kravatom koju je stavilo za vožnju. »O, Bože«, rekla je Chastity, stavivši utješno ruku na njegovo rame. »Sigurno si strašno razočaran. Jenkinse, donesite viski njegovom gospodstvu.« Poljubila je oca u obraz. »Ispričaj nam što se točno dogodilo.« »Ne, nemoj«, tiho je promrmljala Prudence kad je Chastity uvela oca u umirujuće okružje dnevne sobe. »Mislim da mi to ne moramo znati.« Constance ju je prostrijelila opominjućim pogledom i skidajući šal od šifona, krenula za sestrom i ocem. »Ne bi bilo tako strašno da Barclay nije bio ondje«, rekao je njihov otac glasom koji je još uvijek kiptio od bijesa. »I tako sam vozio i razmetao se tim prokletim Cadillacom koji bi, navodno, trebao biti pouzdaniji od Panharda koji ima Barclay, a što je on napravio? Ostavio nas je nasred vrištine. Ugasio se na prvoj uzbrdici koju smo prešli i otkotrljao se natrag.« Uzeo je čašu viskija koju mu je ponudio namjerno ravnodušni Jenkins, »'Ostao je bez goriva', rekao je Barclay, 'mora da troši više nego što si rekao.' I tako smo napunili rezervoar i automobil je krenuo ...« Ušutio je da iskapi čašu koju je Jenkins odmah bez riječi uzeo. »Krene kao po loju. Dođemo na vrh brežuljka, prijeđemo četvrtinu milje i on opet stane. Jednostavno crkne.« Uzeo je opet punu čašu. »Tri puta ... tri puta smo ga punili gorivom, možete li vjerovati?« O, da, možemo. Constance je namjerno izbjegavala poglede svojih sestara. »Ispraznili smo sve tri proklete kante, a zatim smo morali hodati sve do Bull and Busha. Ostaviti prokleti automobil usred ničega i pješačiti. Miljama. Vruće kao u paklu.

Da nije bilo onog momka Ensora, ta bi prokletinja još uvijek stajala nasred vrištine, a nas dvojica bismo vrtjeli palčeve u pivnici.« »Maxa Ensora?« Constance se zapiljila u oca. »Kako se on pojavio tamo?« »Došao je u Bull and Bush u Darracqu. Vraški dobar automobil. Odvezao nas je do Cadillaca i odvukao prokletinju sve do konjušnice. I tamo će i ostati sve dok ne dođu i odvezu ga. Blaženi konji.« Ispraznio je i drugu čašu. »Baš praktično što se tako nenadano pojavio«, rekla je Constance. »Slučajno večeras večeram s njim.« Poljubila je oca. »Drago mi je što si se vratio živ i zdrav. Mora da si se strašno razočarao, ali Cobhamu će biti drago kad vidi da vraćaš automobil.« Njezin otac je nevoljko prasnuo u smijeh. »Da, proklet bio. Da ga noge bolje služe, zaplesao bi od sreće kad je vidio kako ga Ensor tegli u konjušnicu ... no, dobro, možeš izaći s Ensorom. Imaš moj blagoslov. Iako to ne znači mnogo nijednoj od vas«, zlovoljno je dodao. »Da, znači«, rekla je Constance. »Oče, ja te nikad ne bih omalovažavala. Nijedna od nas ne bi.« Pomno se zagledao u nju, potom se nasmiješio. Činilo se da se pribrao. »Ne, ne vjerujem da biste. Iste se kao i vaša majka ... sve vi. No mogle biste mi udovoljiti tako da se udate. Constance, zagledaj se malo bolje u Ensora. Sviđa mi se taj momak.« »O, mislim da bi me netko trebao najprije zaprositi pa da tek onda počnem planirati svoje vjenčanje«, veselo je rekla Constance. »A sad se moram otići odjenuti.«

~ 122 ~

Anna&RafaelaR

14.poglavlje

Gradska vijećnica u Kensingtonu bila je prazna kad je Constance stigla tamo u šest sati. Pohitala je preko predvorja u mali natrpani ured u stražnjem dijelu zgrade.

Emmeline Pankhurst i njezina kći Christobel su tiho razgovarale s nekolicinom žena. »Constance, stigla si«, toplim osmijehom pozdravila ju je Emmeline. »Ima kave ako hoćeš.« Pokazala je rukom na vrč s kavom, ali je Constance odbila, znajući koliko je kava slaba i neukusna. »Upravo smo razgovarale o peticiji«, rekla je Emmeline. »Onoj koju ćemo iznijeti pred Westminsterom. Mogle bismo dobiti dobar publicitet ukoliko uspijemo skupiti veliku grupu žena koje su spremne zajedno marširati. Mislile smo večeras na sastanku staviti peticiju na dnevni red.« »Dakako da ćemo dobiti publicitet«, rekla je Constance. »Samo što se ne bih kladila da će biti povoljan.« »Pa, nije ni važno. Publicitet je ono što želimo ako namjeravamo probuditi svijest kod žena«, pomalo ratoborno izjavila je Christobel. Njezina majka koja je bila strpljivija i imala dugoročniji pogled na njihov pokret, malo se namrštila, ali se nije htjela suprotstavljati kćeri. »Večeras sam pozvala jednog gosta«, rekla je Constance, otresavši mrvice s kuta metalnog stola prije nego što se posjela na njega. »Člana Parlamenta.« »Našeg pristašu?« Emmeline se znatiželjno nagnula naprijed. »Još ne. Zapravo, kaže da ne vidi svrhu toga da žene dobiju pravo glasa, ali i da je voljan tolerirati suprotno mišljenje.« Nije mogla a da ironično ne podigne obrve. »Pompozna budala!«, izjavila je Christobel. »No možda bi mogao biti pristaša«, nastavila je Constance, pitajući se zbog čega se nakostriješila na Christobelinu izjavu kad ju je sama izazvala. »Zar nije dio naše misije da poučavamo?« »Može li ga se podučiti?«, pomalo prezirno je upitala mlađa Pankhurstica. »Christobel, on nije majmun«, oštro je rekla Constance. Druga žena je malo pocrvenjela i ušutjela. »I mi možemo nešto saznati od njega«, nastavila je Constance blažim tonom. »Već je spomenuo da vlada razmatra pitanje žena koje plaćaju porez. Možda nam može reći i više.« »Tko je on?« »Max Ensor. Njegova izborna jedinica je Southwold. Nedavno je pobijedio u reizborima, ali iz onoga što sam čula, premijer ga sluša.« »Dobro, upoznajmo ga večeras. Svako zanimanje člana Parlamenta za naš pokret obećava, čak i ako nas ne podupire.« Emmeline je uzela hrpu letaka sa stola. »Constance, hoćeš li ove dijeliti na ulazu? To je samo obavijest o peticiji.« Constance ih je uzela. »Tko će večeras zapisivati imena?« »Geraldine, hoćeš li ti?« Emmeline se okrenula mršavoj, visokoj i elegantno odjevenoj dami koja je stajala pokraj prozora.

~ 123 ~

Anna&RafaelaR

»Da, naravno«, rekla je tihim glasom. »Onda smo spremne. Večeras će govor održati Christobel i pozvat ćemo prisutne da postavljaju pitanja.« Emmeline je ustala iz svoje stolice. »Otvorimo vrata.« Constance je zauzela mjesto na ulazu i dijelila letke ženama koje su ulazile. Bilo je tu žena iz svih društvenih krugova, neke su bile dobro odjevene, neke odrpane, neke iscrpljene od teškog fizičkog rada, neke s rukama koje nikad nisu dodirnule vrč s vodom za umivanje. No sve su na licima imale sličan izraz, oči blistave od uzbuđenja i nade, iz njih je isijavala energija i predanost. Uzimale su letke, neke su imenom pozdravile Constance. Uporno je promatrala stube, tražeći Maxa. Došla je i nekolicina muškaraca, neki su bili sami, neki u pratnji žena. Laknulo joj je kad je vidjela da se okupilo mnogo ljudi. Bilo bi ponižavajuće i beskorisno za pokret, da Max prisustvuje sastanku s malo okupljenih.

Udubila se u razgovor s jednom ženom koju je jako dobro poznavala i tako propustila njegov dolazak. »Mogu li i ja dobiti jedan?« Trgnula se i okrenula na zvuk melodioznog glasa iza sebe. »O, tražila sam te i zatim mi je ova žena odvratila pažnju.« Pružila mu je letak. »Ukoliko želiš, naravno da ga možeš dobiti.« »Hvala.« Uzeo ga je i preletio pogledom. »Marš na Westminster?« »Radi iznošenja peticije«, rekla je. »Čut ćeš više o tome ako uđeš. Samo što nismo započele.« Kimnuo je i ušao za njom u predvorje. Constance se zaustavila pokraj malog stola za kojim su sjedile njezine kolegice s knjigom za upisivanje. »Geraldine, ovo je gospodin časni zastupnik u Parlamentu, Max Ensor. Max, ovo je časna supruga Georgea Branda.« Geraldine mu je pružila ruku. »Dobra večer, gospodine Ensore. Dobrodošli.« »Hoćeš li se potpisati ili bi radije htio da tvoj dolazak ne ostane zabilježen?«, upitala ga je Constance, nastojeći da pitanje ne zvuči kao izazov. »Ne i nzistiramo.« »Nemam ništa protiv«, rekao je i upisao svoje ime u knjigu. »Zašto bih imao?« »Ja ne vidim razlog«, rekla je Constance. »Sjedit ću s tobom. Obično sjedim na podiju, ali večeras neću.« Nasmiješio se. »Počašćen sam, gospo.« »Nemoj biti«, odvratila je. »Tako ću se pobrinuti da odsjediš sve do kraja sastanka.« Odmahnuo je glavom, tobože prijekorno, i krenuo za njom.

Sastanak je bio veoma živahan. Christobel je znala zapaliti publiku na način koji je nedostajao njezinoj majci. Govorila je ratobornom gorljivošću koja je izazivala bodrenje publike, a nakon završenog govora, počela su pljuštati pitanja. Constance je samo mirno sjedila, itekako svjesna Maxove prisutnosti pokraj sebe. Ni on nije ništa govorio, ali nije pokazivao nikakav nemir, nestrpljenje ni protivljenje govoru. Više puta ga je iskosa pogledala, ali nije mogla ništa otkriti na njegovu licu. Sastanak je završio u osam i petnaest. U publici je bilo mnogo žena koje su se morale vratiti pod krov svojih poslodavaca nakon isteka dva slobodna sata koje su imale između posluživanja čaja i večere.

Kad je Constance ustala i osvrnula se iza sebe, u dnu prostorije ugledala je Ameliu.

Mora da je zakasnila na sastanak. Rekla je da rijetko kad može prisustvovati sastancima.

Kad je Max ustao, Constance se učinilo da odjednom strši poput ranjenog prsta, s glavom i ramenima višim od svih ostalih u prostoriji, isijavajući muškom snagom i moću. Neprimjerenom brzinom se odmaknula od njega i, stigavši do prolaza među

~ 124 ~

Anna&RafaelaR

stolicama, uočila Ameliin pogled. No Amelia je već opazila brata svoje gazdarice. Na trenutak je zapanjenim i upitnim pogledom prostrijelila Constance, a zatim se okrenula i žurno izašla iz vijećnice na mračnu ulicu.

Još jedna komplikacija koju će morati objasniti, pomislila je Constance. Odlučile su da neće Amelii unaprijed reći kako su zamislile da će Max biti Henryev budući poslodavac. Činilo im se da će biti bolje da joj to kažu kad plan uspije. »Zbog čega se žuriš?«, upitao ju je Max kad se napokon uspio probiti do prolaza. »Oprosti, nisam te namjeravala ostaviti, no učinilo mi se da vidim nekoga s kim sam htjela razgovarati. Htjela sam je sustići prije nego što ode, ali to nije bila ona.« Nasmiješila mu se. »I, što misliš?« »Ne znam«, rekao je. »Treba mi vremena da to probavim.« »Bi li htio upoznati Emmeline i Christobel? Rekla sam im da ćeš biti ovdje.« »U kojem svojstvu?« »Kao neutralni promatrač«, odvratila je. »Prilično točno. 'Macduffe, hajd' uboj.'« »Majmun kojeg se može podučiti«, promrmljala je. »Molim?« »Oh, ništa ... baš ništa.« Vedro mu se nasmiješila i primila ga pod ruku. »Dođi, idemo te upoznati s Pankhursticama.« Popeli su se na podij gdje su govornica i žena koja je za vrijeme govora stajala pokraj nje, bile okružene skupinom brbljavih žena. »Constance, ovo je sigurno gospodin Ensor.« Emmeline se probila kroz mnoštvo čim ih je ugledala i besprijekorno se naklonila. Odjednom je zavladao neobičan muk kad su žene shvatile da je među njima muškarac.

Max se osjećao kao cirkuska životinja. Nasmiješio se osmijehom za koji je držao da djeluje dovoljno pomirljivo i bezazleno i protresao ruku gospođe Pankhurst. »Hvala vam što ste mi dopustili da slušam, gospo«, rekao je. »Veoma zanimljiv sastanak.« »Zanimljiv ili tek zabavan, gospodine?« Osorno pitanje uputila je Christobel prije nego što je njezina majka uspjela reagirati. Stupila je naprijed, promatrajući ga s neskrivenim zluradim neprijateljstvom. »Gospo, ne mislim da je ovaj problem imalo zabavan«, rekao je glasom koji je mogao prerezati čelik. Očima jednako modrim i hladnim poput leda, zapiljio se u nju s neskrivenim prezirom. »Dobro bi bilo da, ukoliko se želite sprijateljiti s onima koji su u poziciji pomoći vam, ne radite od njih neprijatelje.« Constance je glasno udahnula zrak. Znala je da je Max itekako sposoban ugristi, ali ne i kolikom snagom. Našla se razapeta između svoje odanosti Christobel i neradog prihvaćanja da je, bez ikakva povoda, bila neoprostivo gruba prema Maxu. »Max, samo smo oprezne«, rekla je. »I prije smo se znale sprijateljiti s utjecajnim osobama, a zatim su nas iznevjerili. Moraš razumjeti da ne možemo olako vjerovati ljudima.« Glas joj je bio tih i razuman.

Christobelina zlovolja je nestala pa je pružila ruku Maxu. »Constance je u pravu, gospodine Ensore. Opekle smo se pa sad pušemo i na hladno. No ispričavam se ako je moj komentar bio neopravdan.« Nasmiješio se i bez negodovanja prihvatio ispruženu ruku. »Razumijem, gospođice Pankhurst.« »Nadam se da ćete doći i na sljedeći

~ 125 ~

Anna&RafaelaR

sastanak«, rekla je Emmeline. »Posve smo bestidne u našoj želji da regrutiramo pristaše iz vlade.« Max je rukom udario po letku koji je držao u drugoj ruci. »Planirate marš na Westminster.« »Veoma bi nam pomoglo kad bi član Parlamenta htio primiti našu peticiju«, rekla je Emmeline.

Constance je osjetila kako se Max ukočio i brzo odmaknuo. »Emmeline, nemojmo navaljivati. Mi ne tiraniziramo ljude. Ovo nije prisilna regrutacija.« Emmeline je kimnula. »Imaš pravo. Tvoja majka bi me opomenula jednako kao i ti.« Nasmiješila se Maxu. »Niste upoznali ledi Duncan. Bila je jedinstvena žena.« »Mogu misliti. Upoznao sam njezine kćeri«, odvratio je.

Constance je zaključila da joj je dosta ovoga. »Emmeline ... Christobel, molim da nas ispričate. Max ima jedan drugi sastanak.« Oprostili su se i čim su izašli na ulicu na kojoj je svijetlilo samo nekoliko plinskih svjetiljaka, Constance je glasno odahnula. »Neugodno«, složio se Max. »Nisam očekivao da će me zaskočiti.« »Ni ja«, složila se. »No očaj može nagnati i veoma inteligentne ljude na sabotiranje vlastitih interesa.« Uhvatila ga je pod ruku kad su počeli hodati niz Kensington Church Street. »Kad već govorimo o sabotaži, kako to da si se pojavio na pravom mjestu i u pravom trenutku kako bi spasio mog oca?« Pogledala ga je upitno podignutih obrva. »Pukom slučajnošću«, rekao je. »Lažljivče. Ništa nije bilo slučajno u tvom dolasku u Bull and Bush u Hampstead Heathu istovremeno kad je tamo stigao i moj gnjevni otac.« »Da, uopće nije bio sretan«, rekao je. »Stekao sam dojam da je tvoj mali trik uspio.

Zaklinjao se da nikad više neće dodirnuti automobil.« »Da, uspjelo je, dobro. No ipak želim znati kako si se ti stvorio tamo.« »Nisam vidio nikakva razloga da mu bude dodatno neugodno samo da bi ti ostvarila svoj cilj«, rekao je. »I zato sam ih slijedio iz Londona. Vjerujem da mi ne zamjeraš.« »Ne ... ne, naravno da ne. Siroti dragi otac bio je na kraju snaga kad je stigao kući.« Zapanjio ga je topao i srdačan ton kojim je to rekla. Potpuno drukčiji od ozlojeđenosti koju bi zamijetio svaki put kad bi spomenula lorda Duncana. »Je li tvoj otac teška osoba?«, upitao je, zastavši ispod ulične svjetiljke ispred malog restorana.

Nije htio načinjati ovu temu, no jednostavno nije mogao odoljeti.

Nasmijala se, no nekako smeteno, pomislio je. »Nije, nevjerojatno je popustljiv.

Nikad se ne miješa u naše stvari.« »Pa zbog čega te onda živcira?« »Živcira me?«, uzviknula je. »Kako možeš reći nešto takvo?« »Priznaj, Constance. Morao bih biti slijep i gluh da ne primijetim kako ti i tvoje sestre uvijek s ogorčenjem spominjete njegovo ime.« Uzdahnula je. Nije mogla drugo nego da mu prizna djelomičnu istinu. »Veoma je tvrdoglav«, rekla je. »Nešto mu padne na pamet i ne odustaje. A te njegove ideje nisu uvijek ni dobre niti razumne. Naša majka je jako dobro znala izaći s njim nakraj, tako da nikad nismo primijetile da uopće upravlja njime. Kad je umrla, nitko ga nije mogao zakočiti. Izgubio je mnogo novca zbog jednog glupog ulaganja pa smo zaključile da

~ 126 ~

Anna&RafaelaR

moramo raditi ono što je radila naša majka kako ne bismo završile u ubožnici. Ne uspijevamo uvijek pa nas to jako frustrira.« »Shvaćam. Nisam htio zabadati nos. Hoćemo li ući ...« Pokazao je rukom na restoran iza njih. »Ovdje sam rezervirao stol. Ugodno je i veoma mirno. Naravno, osim ukoliko ne želiš otići na neko otmjenije mjesto.« »Ne, ovdje će biti dobro.« Iznenadila se što je izabrao takvo skromno i zabačeno mjesto koje je ujedno izgledalo veoma dražesno. Prostorija je bila mala, imala je samo šest stolova koji su blistali na mekanom svjetlu svijeća. Vedra žena obratila se Maxu imenom, toplo se rukovala s njim i dovela ih do stola pokraj prozora. »Gospodine Ensore, večeras imamo izvrstan pot-au-feu. 8 Znam da ga veoma volite.« »Vama prepuštamo izbor, gospođo Baker«, rekao je, pridržavajući Constance stolicu. »Ili vam ga«, dodao je sjedajući na stolicu preko puta, »ja prepuštam, kao i uvijek. Nisam siguran za gospođicu Duncan, ona voli sama donositi odluke.« Po njegovu tonu osjetila je da je zadirkuje.

Constance je razmotala ubrus i bez zamjerke prihvatila njegovo bockanje. »Večeras ću slijediti tvoj primjer, Max.« Nasmiješila se gospođi Baker. »I ja vam prepuštam izbor.« »Dobro, gospo.« Žena joj je uzvratila osmijeh i žurno otišla. Za nekoliko minuta pojavio se konobar s bocom klare ta koji je otvorio, kušao a zatim i njima natočio.

Max mu je zahvalio kimanjem. Rekao je Constancei: »Bakerovi su prije radili za moju obitelj. Gospodin Baker je bio komornik mog oca, a njegova žena naša domaćica.

Uštedjeli su nešto novca i odlučili da žele pokrenuti vlastiti posao.« Pokazao je rukom malu prostoriju. »I ovo je rezultat. Dobro im ide, a ja dolazim što češće mogu.« »Ljupko je«, rekla je. Podigla je svoju čašu i promatrala ga preko njezina ruba. Rekla mu je da moraju još mnogo toga saznati jedno o drugome kako bi njihova veza postala dublja od pukog nesporno veličanstvenog seksa, a ovaj je ambijent sadržavao nešto što je poticalo na povjeravanje. Pitala se nije li ga izabrao upravo iz tog razloga. »Dakle, kad bi se trebao održati taj marš na Westminster?«, upitao je. »Ne piše na letku, a i na sastanku nisam čuo da se spominje datum.« »Mislim da još nije određeno«, rekla je. »Zašto? Misliš nam se pridružiti?« »Teško.« Zavalio se u stolicu kad je konobar donio zdjelice juhe od luka i košaricu hrskavog kruha. Max je uzeo žlicu i pohlepno udahnuo miris. »Ovo je izvanredno jelo.

Liječi sve boljke.« Umočila je žlicu u smeđu tekućinu u kojoj je plutao sir. »Ako pojedem ovo, nikad više neću jesti ništa drugo.« »O, da, hoćeš«, samouvjereno je rekao. »Nećeš moći odoljeti poi-au-feu.« »To je prava zimska hrana«, primijetila je, omatajući niti rastopljenog sira oko žlice.

Kušala je juhu. »O, zaista je fina. Doduše, ne može se baš elegantno jesti«, promrmljala je kroz niti sira.

Nasmijao se i nagnuo da vilicom prekine nit koja joj je visjela s usana. Bila je to veoma intimna gesta, a opet tako prirodna da ju je jedva zamijetila.

Otpila je malo vina i pitala se kako to da se odjednom tako opustila. Kakav je on zapravo čovjek? Bio je umješan i obziran ljubavnik i u krevetu je jedan trenutak bio nježan, a u drugom nevjerojatno dominantan. Zbog toga je vođenje ljubavi s njim bila 8 pirjana govedina

~ 127 ~

Anna&RafaelaR

tako divna i uzbudljiva ljubavna igra. I u svakodnevnom životu je bio takav. Znao je biti obziran, šarmantan i zabavan u jednom trenutku, a u sljedećem arogantan, sarkastičan pa čak i pompozan. Pretpostavljala je da svi u sebi sadrže kontradiktornosti, no činilo joj se da ih Max ima više od većine ljudi. »Zašto me jednostavno ne pitaš?«, rekao je i prekinuo tišinu koja je trajala dulje negoli je primijetila. »Što da te pitam?« Opet je uronila žlicu u juhu. »Ono što ti gori na usnama«, rekao je. »Vidim da umireš od želje da me nešto pitaš.

Zato, hajde, pitaj. Neću ti otkinuti glavu.« »Samo sam se pitala zašto više nikad nisi našao neku drugu ženu nakon tvoje afere u Indiji. Neobično je za muškarca koji se približava četrdesetoj da bude bez supruge.« »Možda zato što nikad nisam našao ženu s kojom sam se htio oženiti«, rekao je.

Odložio je žlicu i dopunio njihove čaše. »Možda zato što mislim da ženama ne treba vjerovati.« »To je malo pretjerano«, rekla je. »Samo zato što je jedna žena prekršila obećanje, ne znači da to sve rade.« »Ne znači, i ja to teoretski znam. Recimo samo tako da nakon debakla u Indiji nikad nisam našao ženu s kojom sam se htio zaista zbližiti.« »I nisi usamljen?« Odmahnuo je glavom. »Daleko od toga. Draga moja, nemam nikakvih problema u nalaženju primjerenog društva.« »Kao što sam ja?« Htjela je pregristi jezik, no pitanje je samo izletjelo. »Kako bih trebao odgovoriti na to?«, upitao je. »Svaki odgovor bila bi uvreda.« »Svejedno odgovori.« Što sam započela, moram i dovršiti, pomislila je.

Zamišljeno se zagledao u nju. »Dobro, hoću. Ti uopće ne spadaš u kategoriju prikladnog društva. Djelomično zbog toga što uopće nisi primjerena, svadljiva si, prkosna i veoma svojeglava.« »Oh!« Prasnula je u smijeh. »Tebi se sviđaju samo žene koje se slažu s tobom i gutaju svaku tvoju riječ. O tome se radi?« »Ne, nije tako.« Sada se kriomice nasmiješio. »Constance, ovo je apsurdan razgovor.

No kad sam već započeo, red je i da dovršim. Osim tih karakteristika, mislim da si uzbudljiva osoba, većinu vremena pomalo zagonetna i kad to želiš biti, posve očaravajuća. Eto. Zadovoljna?« Osjetila je da je lagano pocrvenjela. »Oprosti što sam pitala.« »A sada ti meni odgovori na jedno pitanje.« Kimnula je. Pošteno, iako je bila malo nervozna zbog onoga što bi je mogao pitati. »Ti si veoma strastvena žena, i fizički i intelektualno. Zar se ti katkada ne osjećaš usamljeno?« Zupcima vilice prelazila je po uzorku stolnjaka. »Imam sestre. U tom pogledu uopće nisam usamljena.« »A u drugim pogledima?« Podigla je pogled i iskreno rekla: »Nikad nisam previše razmišljala o tome, ili, bolje rečeno, nisam dok nisam upoznala tebe.« »Da to shvatim kao kompliment?«

~ 128 ~

Anna&RafaelaR

»To je činjenica. Koju sam spoznala tek sada.« Ušutjeli su kad je konobar došao po njihove zdjelice za juhu. Max se pitao je li došlo vrijeme da je bez uvijanja pita za TheMayfair Lady. A tada je zaključio da bi više volio da mu ona sama kaže. Možda će u jednom trenutku pokušati iz nje iscijediti priznanje, ali sada nije htio kvariti atmosferu.

Pot-au-feu je bio slastan, baš kako je Max i rekao, pa je bez problema pojela sve na tanjuru. Nakon toga pojeli su aromatičan sir s Pirineja, a Max je još naručio veliku krišku pite s jabukama koju je ona sa žaljenjem odbila.

Vilicom je prerezao komad prhkog tijesta s debelim kriškama žute jabuke i velikim grožđicama i podigao ga do njezinih usana. »Moraš je barem kušati. Gospođa Baker peče najprhkije tijesto. Otvori usta.« Otvorila je usta i zatvorila oči. Okus je bio božanstven. Uzela je svoju vilicu i poslužila se još jednim zalogajem s Maxova tanjura. »Jesi li sigurna da ne želiš vlastitu krišku?«, upitao je. »O, ne«, rekla je. »Ne bih mogla pojesti više ni zalogaja.« Ispružila je ruku i opet navalila na pitu. »Odustajern.« Gurnuo je tanjur prema njoj. »Pojedi to, a ja ću sebi naručiti drugu.« »Ali ne želim više jesti«, usprotivila se. »Ne volim slatko... samo što«, dodala je, pokajnički se nasmiješivši, »ovo nije jako slatko. Jednostavno je božanstveno.« Prošla je ponoć kad su izašli iz restorana u toplu tamu. Osjećala se lakomisleno, možda zbog vina, no vjerojatno zbog osjećaja da nikad nije provela ljepšu i ugodniju večer. A čak nisu propustili ni svoje uobičajeno rječkanje, iako je bilo nevjerojatno opuštajuće i miroljubivo. »Kući?«, upitao je, pozivajući kočiju koja je polako klopotala prema njima. »Tvojoj ili mojoj?« Popela se na kočiju. »Odgovor na to pitanje prepustit ću dami«, rekao je, još uvijek stojeći na pločniku i čekajući da kaže kočijašu kamo da vozi. »Dakle, tvojoj«, rekla je, još uvijek se osjećajući pomalo omamljeno. »Mojoj me možeš odvesti kas nije.« »Vama na usluzi, gospo. Kočijašu, Canon Row.« »Dobro, gospon.« Konj je krenuo.

Constance je lijeno okrenula glavu na napuklom kožnom naslonu za glavu i promatrala Maxovo lice na kojem su se, kako je kočija prolazila ispod uličnih svjetiljaka, izmjenjivali svjetlo i tama. Ispružio je ruku i dodirnuo joj obraz, milujući je dlanom.

Odjednom se u zraku osjetila napetost. Zadržala je dah i tada ju je obuzela silna požuda.

Okrenula se prema njemu i pritisnula svoje usne o njegove. Rastvorio je usne ispod njezinih i duboko uronio jezik. Stavila je ruku na njegov penis, stišćući i trljajući tvrdi ud kroz fini materijal njegovih hlača. Zastenjao je držeći usne na njezinima. Toplina joj je preplavila cijelo tijelo, opržila joj je kožu.

Zavukao je ruku ispod njezine suknje i prešao rukom po cijeloj dužini njezine noge u svilenim čarapama. Uvukao je prste ispod širokog čipkanog ruba nogavica njezinih gaća i krenuo gore dok se ona namještala na sjedalu. Njegovi su prsti našli ono što su tražili. Uzdahnula je, njezina bedra su se samovoljno razmaknula da bi imao lakši pristup. Osjetila je grč u trbuhu, prepone su joj se napele, ugrizla se za usnu da ne vrisne kad je val užitka došao do vrhunca i povukao se. »Dragi Bože«, šapnula je. »Pa mi smo u kočiji.« Tiho se nasmijao, iako je isprekidano disao. Oči su mu blistale od neodoljive žudnje. »Nisam to očekivao«, rekao je, polako

~ 129 ~

Anna&RafaelaR

povlačeći ruku. Na prstima mu je bio njezin miris. »Nisi sposobna obuzdati svoje porive.« Opet se tiho nasmijao.

Spustila je suknju i poravnala je na koljenima brzim pokretima koji su je zabavili dok joj srce nije usporilo, iako je još uvijek osjećala posljedice tog kratkotrajnog i veoma intenzivnog vrhunca. »Osjećam krivnju«, rekla je. »Nismo zajedno uživali.« »O, da, jesmo«, promrmljao je, gledajući je još uvijek sjajnih očiju. »Poludim kad te dodirujem. Tako si opojna i otvorena, tako vruća i željna. Htio bih ustima uroniti u tebe, polizati svaku kapljicu tvoga uzbuđenja, uvući jezik do same tvoje srži. I hoću.« Nasmiješio joj se osmijehom punim obećane senzualnosti. »Čim za sobom zatvorimo vrata. Skinut ću s tebe svaki komad te elegantne odjeće, jedan po jedan dio, a kad ostaneš gola, rukama i usnama prijeći ću preko svakog dijela tvoga tijela.

Constance, natjerat ću te da jecaš od užitka. Odvest ću te u visine koje još nikad nisi dosegnula. A kad budem gotov, obećavam ti da nećeš moći pomaknuti nijedan mišić.« Progutala je knedlu, što se jasno čulo u tami. Tijelo joj je opet preplavila požuda, u trbuhu je opet osjetila uzbuđenje. Promeškoljila se na sjedalu, pokušavajući obuzdati požudu u preponama koje kao da su bile ispunjene užarenom lavom. »Nemoj više«, preklinjala je. »Nemoj više ništa govoriti dok ne stignemo. Ne mogu to više podnijeti.« Sad joj se nasmiješio, i zadovoljno i obijesno. »Volim te promatrati kad si takva«, promrmljao je. »Sviđa mi se pomisao da te samo govorenjem mogu gotovo dovesti do orgazma.« »To je sadizam«, rekla je. »Čisti sadizam.« »Oh, ma daj. Ja ti samo želim priuštiti užitak.« »Neki užici su veoma blizu boli«, rekla je. Razgovor joj je malo odvratio pažnju, barem toliko da, više-manje sabrano, izađe iz kočije. »Isto tako, neke boli su veoma blizu užitku«, rekao je. »Kako je to živopisno opisao markiz.« »Čitao si De Sadea?« Ovo je mnogo bolje, očajnički je rekla samoj sebi. Usredotoči se na temu koja barem ima intelektualnu komponentu, iako nije baš daleko od seksa. »Zabranjen je, zar nije?« »U Parizu se mogu kupiti ilegalni primjerci. Bi li voljela posuditi Justine? To mu je vjerojatno najbolja knjiga.« »Cannon Row, gospon«, viknuo je kočijaš sa svog mjesta kad se kočija zaustavila. »Ovaj očaravajući razgovor završit ćemo neki drugi put«, rekao je uz onaj isti vragolast osmijeh. »Trenutno su mi na pameti druge stvari.« Otvorio je vrata i iskočio van te pružio ruku da joj pomogne sići.

Stajala je na pločniku i promatrala visoku kuću s terasom dok je Max plaćao kočijašu. Kuća je bila u mraku. Max još nije unajmio osoblje, osim čistačice koja je dolazila svaki dan. Marcel, njegov komornik, imao je slobodnu večer i neće dolaziti do sutradan ujutro. »Zar bi mi zaista posudio Justine?«, upitala je kad je stavio ključ u bravu. »Mislila sam da to smatraš neprikladnim štivom za ženu.« »Dušo, nemoj me ni pokušavati omesti.« Otvorio je vrata. »Pokušavam omesti samu sebe«, rekla je i stupila u mračno predvorje. Okrenula se i jurnula mu u naručje. Bio je to poljubac kojim ju je proždirao, zagrljaj koji ju je cijelu progutao, kao što je kit progutao Jonu. Stala je na vrhove prstiju da bude viša. Rukama joj je milovao uska leđa, snažno je zgrabio za stražnjicu i stisnuo njezine prepone uza svoje da može osjetiti pulsiranje njegova penisa. Dojke su joj se gnječile o njegovu

~ 130 ~

Anna&RafaelaR

uštirkanu bijelu košulju. Htjela je skinuti svoju odjeću, osjetiti zrak na goloj koži, osloboditi tijelo da ju može dodirivati kako joj je obećao.

Kao da je naslutio njezinu želju, odmaknuo se i zastao da uhvati dah. Predvorje je bilo mračno, u njega je dopiralo samo slabo svjetlo sa svjetiljke iznad ulaznih vrata.

Primio ju je za ruku i povukao je za sobom u dnevnu sobu. Zavjese nisu bile spuštene pa je i tu s ulice dopiralo slabo svjetlo. »Moram te vidjeti«, tiho je rekao. Upalio je šibicu i zapalio svijeću na stoliću koji je stajao uza zid. Zasjalo je mekano i nježno svjetlo. »Trebali bismo navući zavjese«, rekla je. »Nitko ne može vidjeti unutra.« Prišao joj je, primio ju za ruke i odveo do kamina.

Razodijevao ju je kako je i obećao, dio po dio odjeće, bez ikakve žurbe, predugo se zadržavajući na dugmadi i kukicama, dodirujući joj svaki dio kože koji bi razotkrio, ljubeći joj ramena, udubine uz ključne kosti, procjep između dojki. Tada je ostala gola, a on više nije bio spor. Migoljila se u njegovim rukama i ispod usana koje su je istraživale, otvarale je i kušale, pružajući joj neizmjerni užitak i ostavljajući je drhtavu, bezumnu i zarobljenu u magiji tog posjedovanja.

Kad više ni sam nije mogao podnijeti svoju želju, skinuo je odjeću, i dalje joj dodirujući tijelo, milujući je prstima, usnama ili brzim nasrtajima jezika, a ona je samo stajala kao da je potpuno ostala bez svoje volje. A kad je i on ostao gol, polako se spustila dolje milujući ga rukama i primila njegov penis u usta, vraćajući mu užitak koji joj je pružao i uživajući u tome što mu ga pruža.

Na kraju se spustio s njom na pod, kleknuo pred nju, poljubio je u usta gdje je osjetio okus svoje vlastite požude koji se pomiješao na njegovim usnama s njezinim okusom. Polegao ju je na pod, usta su im još uvijek bila spojena, a tada ju je povukao ispod sebe, njezina su se bedra rastvorila. Osjetljivi ulaz u njezino tijelo se zatvorio oko njega čim je prodro unutra. Zabio se duboko u nju. Ostala je bez daha od užitka koji se poput opruge nakupljao u njoj, osjetivši kako onaj eksplozivni trenutak dolazi sve bliže i bliže. Stegnula je unutrašnje mišiće oko njega trenutak prije negoli je dostigla vrhunac i vrisnula u praznoj kući kad ju je protresao toliko silovit orgazam, da je na trenutak samo taj osjećaj bio stvarnost. Osjetila je kako mu se tijelo protreslo, kako je zadrhtalo, kako su mu se mišići nadlaktica napeli dok se iznad nje pridržavao rukama, a tada je i on kriknuo jednakim divljim krikom kao i ona i srušio se na nju.

Ležali su zajedno zalijepljenih znojnih koža i ubrzano dišući sve dok im se nije vratio osjećaj za vrijeme i mjesto. Nježno ga je pomilovala po leđima i promeškoljila se u nijemoj molbi. Otkotrljao se s njezina tijela i legao na leđa, stavivši ruku na njezin trbuh. »Milosti Božja«, rekao je. »Milosti Božja«, rekla je. Ovaj muškarac je zaista znao kako treba održati obećanje.

~ 131 ~

Anna&RafaelaR

15.poglavlje

U nedjelju navečer zazvonilo je zvono na ulaznim vratima. Sestre su bile okupljene u dnevnoj sobi, gdje su provele cijelo poslijepodne, pokušavajući odvratiti misli od agonije iščekivanja. Nije bilo nikakve garancije da će doći, čak je i Chastity počela gajiti sumnje.

Kad se zvono oglasilo, sve tri su se nijemo pogledale. Chastity je sklopljenim rukama prekrila usta. Čekale su. Jenkins je otvorio vrata. »Gospodin Henry Franklin.« Henry je oklijevajući ušao u sobu. Nosio je malu putnu torbu i izgledao jednako uznemireno i iscrpljeno kao i u Copper Kettleu. Odložio je putnu torbu pokraj vrata i dostojanstveno se rukovao s njima. »Jenkinse, hoćete li donijeti šeri?«, rekla je Constance . »Mislim da bi gospodinu Franklinu dobro došlo nešto za ohrabrenje.« »Odmah, gospođice Con.« Izašao je iz dnevne sobe. »Jednostavno sam otišao«, rekao je Henry, zvučeći smeteno. »Napisao sam mu pismo, ostavio ga na kaminu i jednostavno otišao. Uhvatio sam poslijepodnevni vlak.« Odmahnuo je glavom kao da se čudi samome sebi. »Nikad mi neće oprostiti.« »Nemojte biti toliko sigurni u to«, rekla je Prudence, odvodeći ga do kauča. »Držat ćemo se plana i sigurna sam da će se na kraju predomisliti.« Henry je sjeo na kauč, nervozno vrteći šešir među rukama. »Kako je Amelia?« »Očajnički vas želi vidjeti«, rekla je Constance. »Oh, hvala, Jenkinse. Ja ću natočiti.« Kimnula je batleru kad je odložio pladanj s bocom i čašama na stolić. »Lord Duncan neće večerati kod kuće, zar ne?« »Neće, gospođice Con. Koliko sam shvatio, večerat će s lordom Barclayem.« »Onda ćemo mi večerati s gospodinom Franklinom u osam, kao i obično.« »U redu, gospođice. Odnijet ću gospodinovu putnu torbu u plavu sobu.« Constance je natočila šeri i pružila Henryu čašu. Polako je pijuckao, a zatim je odjednom sve iskapio. Constance mu je opet napunila čašu. »Piće ulijeva hrabrost«, rekao je sramežljivo se nasmiješivši. »Sad vam ne treba«, toplo je rekla Chastity. »Ovdje ste i sad je gotovo. Sutra poslijepodne otići ću s vama u park kad Amelia bude šetala sa svojom štićenicom.

Dogovorile smo se da ćemo se sresti u ružičnjaku, naravno, posve slučajno. Dijete neće ništa posumnjati ako budete nekoliko minuta razgovarali s Ameliom dok ja nastavim šetnju s Pamelom.« »I sutra ujutro imate razgovor s časnim zastupnikom u Parlamentu, gospodinom Maxom Ensorom«, rekla mu je Constance. »Traži tajnika. Rekla sam mu da biste vi izvrsno obavljali taj posao. Možda će vam se posao čak i svidjeti. Mnogo je izazovniji od robovanja u uredu građevinske tvrtke.« Henry je iskapio i drugi šeri. »Ne mogu sve pohvatati«, rekao je. »I ne morate sve odjednom«, rekla mu je Chastity. »Vjenčanje je zakazano za četvrtak poslijepodne u Caxton Hallu. Bit će to veoma jednostavan obred, tako da ćete vi

~ 132 ~

Anna&RafaelaR

i Amelia imati još sat vremena za sebe prije nego što se bude morala vratiti Grahamovima.« »A čim se zaposlite i nađete odgovarajući smještaj, Amelia može dati otkaz pa možete zajedno živjeti«, rekla je Prudence.

Izgledao je ošamućeno. »Ne znam ništa o Londonu. Nikad prije nisam bio ovdje.

Tako je bučno, čak i nedjeljom. Čini mi se da me je počela boljeti glava.« »Pokazat ću vam vašu sobu pa se možete malo odmoriti.« Chastity je ustala iz stolice. »Siroti Henry«, suosjećajno je rekla. »Mora da vam izgledamo kao skupina manipulatorica.« »Istina je«, iskreno je rekao. »Mi manipuliramo ljudima samo radi njihova dobra«, uvjeravala ga je Chastity, primivši njegovu ruku u topao stisak. »Nećemo vam učiniti nikakvo zlo, obećavam.« Odmahnuo je glavom. »Nećete, pretpostavljam da nećete. Ne namjemo.« Pustio je da ga odvede iz dnevne sobe. »O, Bože«, rekla je Constance kad su se iza njih zatvorila vrata. »Zaista misliš da je on ono što Amelia želi?« »Tako je rekla«, izjavila je Prudence, natačući još šerija. »Nije na nama da stavimo veto na njezin izbor.« »Nije«, složila se Constance. »No predviđam veoma zamornu večer.« »Misliš li da će ga Max zaposliti?« Nehotice se nasmiješila, pomislivši kako bi se ovih dana, svaki put kad bi pomislila na Maxa, taj blesavi osmijeh pojavio na njezinim usnama. Nije si mogla pomoći, to je bilo jače od nje. »Mislim da će dati sve od sebe da u njemu vidi potencijal«, rekla je.

Prudence je opazila sestrin smiješak. »Mislim da si zaljubljena«, rekla je.

Constance je žestoko odmahnula glavom. »Ne, naravno da nisam. Samo osjećam silnu pohotu.« Sad je Prudence žestoko odmahnula glavom. »Ne zavaravaj se, Con. Mene i Chas nisi zavarala. Još te nikad nismo vidjele ovakvu. Čak ni s Douglasom.« »Proći će me«, izjavila je. »Želiš da te prođe?« Constance je frustrirano uzdahnula. »Ne znam, Prue. Ne želim se zaljubiti u nekoga tko nije zaljubljen u mene.« »A on nije?« »Mislim da nije.« »Ti bi to znala?«, mudro je upitala Prudence. »Mislim da bih«, rekla je. »Zar ti ne bi?« »Ne znam. Katkada osoba koja je najbliže nečemu posljednja za to dozna.« Obje su se okrenule prema vratima kad je ušla Chastity. »Je li dobro?« »Samo je strašno zbunjen, siroče. Mislim da još uvijek ne može vjerovati što je učinio.« Pomno je pogledala svoje sestre. »O čemu ste razgovarale?« »O Maxu«, rekla je Prudence. »O tome je li zaljubljen u Con. Što ti misliš, Chas?« »Mislim da vjerojatno jest, ali je moguće da to ne zna«, rekla je nakon malo razmišljanja. »Pomisli samo koliko se promijenio otkako te je upoznao. I pomogao nam je s automobilom. Prije ne bi nikad učinio nešto tako nekonvencionalno.« »I otišao je s tobom na sastanak WSPU-a«, podsjetila ju je Prudence.

~ 133 ~

Anna&RafaelaR

Kao da ju treba podsjećati, pomislila je Constance. Ta će večer zauvijek ostati urezana u njezino pamćenje. »Slažem se da je sada otvorenijeg uma nego što sam prije mislila«, oprezno je rekla. Potom je slegnula ramenima. »Vratimo se mi Henryu. Ako ga Max zaposli, treba mu mjesto gdje će živjeti. A nekako mi se čini da se ni bi mogao sam snaći, a vi?« »Možda bismo trebale osnovati agenciju koja iznajmljuju stanove«, predložila je Prudence. »Kao nadopunu Posredovanju, teti Mabel i svemu ostalome.« »Shvatila sam tvoj sarkazam, sestro«, rekla je Constance. »Već imamo toliko posla da ga jedva uspijevamo obaviti. Je li koja od vas već pozvala Millicent u posjet?« »Ja sam. Jučer sam svratila do nje u neformalan posjet. Malo sam je nagovarala i rekla je da će svakako doći.« Chastity je podigla svoju čašu. »Kako namjeravate staviti bijelu ružu u njezin zapučak?« »Morat ćemo svakoj ženi dati ružu različite boje«, rekla je Prudence. »Nije važno koliko ćemo imati crvenih, ružičastih ili žutih, moramo se pobrinuti da samo jedna bude bijela. A bijela boja paše uza sve, bez obzira kako bude odjevena.« »Dobro«, složila se Constance. »Ja bih trebala odvesti Henrya u posjet Maxu, ne mislite li i vi tako? Možda sam nikad ne bi stigao tamo.« »Možda bismo ga trebale upozoriti da ime svoje buduće žene zadrži za sebe«, istaknula je Prudence . »Za svaki slučaj, da se ne izlane kad bude razgovarao s Maxom.« »Oh, kakvu li to zapetljanu mrežu pletemo«, promrmljala je Constance. »Tako će mi laknuti kad se ove dvije zaljubljene ptičice sjedine u zakonitom braku.« Henry je bio tiho društvo za večerom, jeo je i pio veoma umjereno, i činilo se da je pomalo ošamućen u novim okolnostima. Kad su sestre ustale od stola i predložile mu da ostane i uživa u čaši porta, rekao je da nikad nije popio ništa jače od vina ili šerija i da će otići s njima u dnevnu sobu gdje će im, ukoliko to žele, rado odsvirati nešto. Primijetio je da tamo imaju jako dobar klavir. »Lijepo od vas«, rekla je Constance. »Hvala vam.« Na to se nasmiješio veoma ugodnim osmijehom pa su sestre počele stjecati dojam što je to moglo toliko privući Ameliu. I bile su posve sigurne kad je započeo svirati. Kao da se preobrazio. Plahi slabić je nestao, zamijenio ga je samopouzdani muškarac koji je bio siguran u svoj talent. A imao je velik talent. Izvedba je bila besprijekorna, i kreativna i osjećajna.

Sjedile su hipnotizirano gotovo dva sata dok je on neumorno svirao, većinom po sjećanju. Jednom ili dvaput je zastao između skladbi da razgiba svoje duge prste, no imale su osjećaj da se uopće ne nalazi s njima u istoj prostoriji. Bio je potpuno u svijetu svoje glazbe.

Kad je napokon završio nakon nadahnute izvedbe više Chopinovih valcera, sestre su spontano zapljeskale. »Henry, ovo je bilo predivno«, rekla je Chastity. »Nije ni čudo da mrzite činovnički posao. Da ja imam takav dar, ne bih željela ništa drugo raditi u životu.« Ozario se i pocrvenio od zadovoljstva. »To je jako ljubazno od vas.« »Nije«, rekla je Constance. »Nije ljubazno, to je gola istina. Moramo naći način da vaš talent dođe do izražaja, ali mislim da se zasad moramo držati našega plana.« »Sve dok mogu svirati, mogu raditi bilo kakav drugi posao. A sad molim da me ispričate, imao sam naporan dan.« Grčevito im se naklonio i otišao.

~ 134 ~

Anna&RafaelaR

»Ovo je bilo poput otkrivenja, iako nije trebalo biti«, primijetila je Prudence između zijevanja. »No sad sam mnogo zadovoljnija Ameliinim izborom.« Henryu je vidno laknulo što ima pratnju do Westminstera. Kimnuo je kad mu je Constance rekla da ne bi smio spominjati Ameliino ime u predstojećem razgovoru. »Ionako ne vidim potrebu«, rekao je. »Moj privatni život ne tiče se mog potencijalnog poslodavca.« Do Westminstera su se odvezli omnibusom. Constance je pozvonila na vratima kuće u Canon Rowu. Max je otvorio vrata. »Dobro jutro, Constance. Nisam očekivao tvoj dolazak.« Formalno se rukovao s njom. »Gospodin Franklin je novajlija u Londonu pa sam mislila da bi bilo lijepo da ga osobno upoznam s tobom«, rekla je. »Gospodin Henry Franklin, gospodin časni zastupnik, Max Ensor.« Dvojica muškaraca su se rukovala. Henry je prilično oprezno promatrao višeg muškarca. Odisao je londonskom otmjenošću u jutarnjem ogrtaču koji je odavao da ga je sašio veoma umješan i skup krojač. Henry se osjećao poput provincijalca u svom žaketu koji je sašio krojač iz Ashforda. »Ostavit ću vas nasamo«, rekla je. »Henry, hoćete li se snaći za povratak kući?« »Mislim da gospodin Ensor ne bi ni razmatrao hoće li me zaposliti da sam toliko nesposoban«, rekao je iznenađujućom žestinom. »Ne«, brzo je odvratila. »Ponašam se kao kvočka prema piliću. Oprostite mi.« Na ovu njezinu opasku Max je podigao obrve gotovo sve do izrasta kose. Pogledao ju je s neskrivenom ironijom. »Kao kvočka?« »Doviđenja, gospodine Ensore«, rekla je i okrenula se, skrivajući smijeh.

Pješačila je do Westminster Bridgea i zatim pozvala fijaker da je odveze u Battersea.

Kočijaš ju je ljubopitljivo pogledao kad je sišla s kočije pred sumornom zgradom u kojoj se nalazilo prihvatilište za posrnule žene. »Mislim da bi bilo najbolje da me pričekate«, rekla je ogledavajući se po opasnim ulicama. »Čini mi se da ovamo ne dolazi mnogo kočija.« »Ne, gospojice, ne dolazi«, rekao je odmatajući šal. »Kol'ko ćete se vremena zadržat'?« »Ne više od pola sata«, rekla je. »Platit ću vam za čekanje.« Kimnuo je, izvadio novine i počeo proučavati stranice o konjskim utrkama.

Pozvonila je na derutnim vratima s kojih se ljuštila boja. Otvorila ih je žena poprilično srdita izgleda, odjevena u crnu haljinu i uštirkanu pregaču. Izgleda kao nekakva nadglednica, pomislila je Constance. Ili nadglednica ili upraviteljica. Odmjerila je Constance na nimalo prijateljski način. »Bih li mogla razgovarati s Gertrude Collins?« Pokušala je da joj glas zvuči negdje između nadmenosti i poniznosti, iako joj se nimalo nije svidio nesmiljeni pogled. »Zbog čega?« »Možda imam za nju neke informacije koje bi joj mogle pomoći.« Negdje iz kuće, iz smrada kupusa i dezinfekcijskog sredstva, začuo se plač djeteta. »Uvjeravam vas da joj ne želim zlo.« Oklijevala je trenutak, a potom odvažno rekla: »Nisam prijateljica lorda Barclaya.« Žena se još pomnije zagledala u nju, no sad je Constance uočila da se grubo držanje malo ublažilo.»Vi ste joj rođakinja?«, upitala je žena.

~ 135 ~

Anna&RafaelaR

»Nisam. Samo netko tko joj želi sve najbolje.« »Danas ima veoma malo takvih na svijetu«, rekla je žena. Vrata su se još malo otvorila. »Možda i nije bila dobra onoliko koliko je trebala biti, ali iskoristiti je na takav način kad nije imala izbora i onda je grubo odbaciti. Poubijala bih ih sve.« Constance joj je povjerovala. Prihvatila je neizravan poziv da uđe i slijedila ženu u vlažnu malu dnevnu sobu s drvenim stolicama poslaganim uza zidove i crno-bijelim voštanim platnom na podu. Otprilike minutu kasnije, ušla je žena noseći na boku uplakano dijete. »Što želite od mene?« Pola sata kasnije Constance je izašla iz turobne zgrade na krilima pravedničkog gnjeva i trijumfa. Imala je dovoljno činjenica da napiše vjerodostojnu priču.

Senzacionalističke novine će je rado objaviti, Gertrude će dobiti zasluženu odštetu, dok će lorda Barclaya javno mnijenje razapinjati na križ. To isto javno mnijenje u pravilu okreće glavu na drugu stranu i pravi se da ne zna za sitne grijehe pripadnika visokog društva s članovima niže klase, no neće moći zanemariti skandal. A ona je na stranicama The Mayfair Lady namjeravala napisati takav članak koji će podignuti smrad sve do nebesa. Barclay se neće usuditi pojaviti u gradu.

Stigla je kući usred ručka da bi joj rekli kako se Henry vratio s razgovora sav blistav zbog uspjeha. Svidio mu se Max Ensor i taj je dojam očito bio uzajaman. Bio je spreman započeti raditi sljedeći ponedjeljak. Pojeo je malo kruha i sira i izašao van da kupi zaručnički prsten svojoj voljenoj. »Zaprepastila sam se koliko je procvao«, rekla je Prudence. »Čak i posve drukčije hoda.« »Doduše, bolje da mu što prije nađemo smještaj«, dometnula je Chastity, natačući limunadu u čašu. »Otac će ga sigurno isprepadati za večerom. Dakle, Con, gdje si ti bila?« Ispričala im je sve dok je jela cvjetaču sa sirom. Čim je završila priču, Prudence je zamišljeno rekla: »Con, samo se nadam da taj križarski pohod neće uzrokovati probleme. To ne znači da se ne slažem s tobom. No ovdje se igramo s vatrom.« »Prue, kako će uopće moći povezati članak sa sestrama Duncan?« Prudence je slegnula ramenima. »Ne znam. No osjećam se nelagodno zbog toga.« »Dobro, idem se naći s Henryem u parku da prošećemo do ružičnjaka.« Chastity je ustala od stola. »Jedva čekam da vidim njihov susret. To je tako romantično.« »Henry ... ?«, uzviknula je Prudence. »Romantičan ... ?«, uzviknula je Constance. »Pa, romantična je zamisao«, rekla je Chastity. »A ja ću u čast te prigode staviti svoj najbolji šešir.« Odjenula se veoma pomno, kako je i obećala, i uputila u park, vrteći u ruci suncobran. Henry ju je čekao kod Stanhope Gatea, kako mu je i rekla. »Mislite li da će joj se svidjeti?«, izlanuo se kad mu je prišla. Držao je malu kutiju. »To je zaručnički prsten.

Znam da ga ne može nositi, ali sam osjećao dužnost da ga kupim.« »Lijep je«, rekla je, uzevši prsten i podigavši ga prema suncu. »Svidio bi se svakoj ženi. Tako je profinjen.« »Samo taj si mogu priuštiti.« »Lijep je«, odlučno je ponovila. »Ružičnjak je ovdje.« Sjeli su na klupu na suncu u mirnom mirisnom vrtu i čekali. Henry je svaki čas ustajao i nervozno koračao uskom pošljunčanom stazom između gredica s ružama. Svako toliko bi počeo grickati nokte, ali bi potom odlučno gurnuo ruke u džepove.

~ 136 ~

Anna&RafaelaR

Chastity je u daljini začula kreštav glas Pamele Graham. Ustala je i kimnula Henryu. »Henry, primite me za ruku pa ćemo prošetati tamo do onog ulaza. Ponašajte se kao da ste tek ugodno iznenađeni što ste ovdje sreli Ameliu i njezinu štićenicu.« »Pokušat ću«, šapnuo je. .

Amelia je otvorila mala željezna vrata, ne obazirući se na protivljenje svoje štićenice. »Ne želim ući onamo, gospođice Westcott. Ne volim cvijeće. Obećali ste da ćemo ići na ljuljačku.« »I hoćemo, Pammy«, mirno je rekla Amelia. »No sad ti želim pokazati pojilicu za ptice koja se nalazi u sredini ovog vrta. Ima oblik dupina.« Brzo je pogledala prema paru koji im se približavao i na trenutak joj je boja nestala s lica. Zateturala je, a zatim opet nastavila odlučnim korakom. »Gospođice Westcott, drago mi je što vas vidim ovdje. Zar nije prekrasno poslijepodne?« Chastity joj se nasmiješila i pružila joj ruku. »Mogu li vas upoznati s gospodinom Franklinom?« »Gospodin Franklin i ja smo se već upoznali«, tiho je rekla Amelia, pruživši ruku najprije Chastity, a potom i Henryu. »Prije mi je davao poduku iz sviranja klavira«, rekla je Pamela. »Zašto ste došli u London, gospodine Frankline? Nećete mi opet davati poduku, zar ne?« Zvučala je zgroženo. »Ne, ne vjerujem da hoću, Pamela«, rekao je. Njegova je nervoza nestala kad je dijete postavilo bezazleno pitanje. Shvatio je da još uvijek drži Ameliinu ruku pa ju je žurno ispustio.

Chastity se sagnula do djeteta. »Pamela, vjerojatno me se ne sjećaš. Ja sam prijateljica tvoje majke. I tvoga ujaka«, mirno je dodala. »Ujaka Maxa?« »Da, katkada dolazi u našu kuću.« »Mislim da sam nekidan vidjela gospodina Ensora s gospođicom Duncan«, rekla je Amelia iznenađujuće mirnim glasom. »Da, oni su stari poznanici«, rekla je Chastity. Njezina sklonost romantici bila je odmah zadovoljena vidjevši kako su se njih dvoje pogledali kad su im se ruke dodirnule. »Hoću na jezero«, rekla je Pammy, nemirno skakućući po stazi. »Ja idem s tobom«, rekla je Chastity. Volim puštati grančice da plutaju po jezeru.

Igrat ćemo jednu igru.« Primila je djevojčicu za ruku i odvela je, namjerno se ne osvrćući da vidi ponovni sastanak ljubavnika.

Nakon određenog vremena, da Pameli ne bude sumnjivo, vratile su se u ružičnjak.

Amelia je bila sama. »Baš sam vas htjela potražiti«, rekla je. Obrazi su joj bili malo rumeni, oči veoma blistave. Chastity je bila sigurna da je to zbog suza. »Gospodin Franklin je tako drag gospodin.« »Da, i baš neobično da ga obje poznajemo«, rekla je Chastity. »Pamela, vidiš li tamo onog prekrasnog leptira? Na žutoj ruži.« Pokazala je crvenog admirala na cvijetu udaljenom nekih desetak koraka. Pamela je potrčala. Chastity se okrenula k Amelii. »Je li sve u redu?« »O, da. Predivno. Ali... ali, Chastity, moram priznati da mi je nelagodno što je umiješan i gospodin Ensor.«

~ 137 ~

Anna&RafaelaR

»Neka ti ne bude. Constance ga dobro drži na uzdi«, rekla je Chastity, svjesna da je malo preuveličala istinu. »On ne zna za tebe i Henrya, a kad se vjenčate, to se njega ionako neće ticati.« »Pretpostavljam da je tako«, rekla je i tiho uzdahnula. Tada joj se lice razvedrilo. »Chastity, dao mi je prsten. Prekrasan zaručnički prsten.« »A u četvrtak ćeš dobiti i vjenčani koji će pasati uz njega«, rekla je Chastity i brzo je zagrlila. »Još samo moramo Henryu naći gdje će živjeti.« »Mislim da će Henry to moći sam«, tiho je rekla Amelia. »Ti i tvoje sestre ste dovoljno učinile.« »Ako tako misliš«, rekla je Chastity. »Ne želimo smetati.« Amelia je stavila ruku na njezinu. »Kad se vjenčamo, Henry će preuzeti sve dužnosti supruga . Uvjeravam te.« »O vjerujem ti«, odvratila je Chastity. »Sinoć nam je svirao. Bilo je božanstveno.« Amelia se nasmiješila. »Da«, rekla je. »Božanstveno.« Ustala je i neko vrijeme zamišljeno šutjela, a potom je zazvala: »Pammy, dođi, vrijeme je da odemo.«

U srijedu poslijepodne na stolu u predvorju stajao je velik buket ruža s odrezanim trnjem i stabljikama umotanim u tanke papire. Chastity je petljala oko njih, slagala ih po bojama, zatim ih opet sve pomiješala. »To je veoma ekscentrična gesta«, rekla je, odmaknuvši jedinu bijelu ružu podalje od ostalih. »Poklanjati ruže.« »To je lijepa gesta«, odlučno je rekla Prudence. »Gosti će biti očarani. Jedino se bojim da bi nas Millicent mogla iznevjeriti. Znamo da će Anonimac doći jer je unaprijed platio, ali pretpostavimo da se Millicent predomisli ili da dobije glavobolju ili da ima važniji sastanak?« »To ćemo rješavati kad se dogodi«, rekla je Constance pomalo odsutnim glasom. Čitala je pismo koje je upravo dobila. »Max se ispričava, ne može svratiti ovog poslijepodneva, ali me poziva da večeras večeram s njim u Donjem domu.« »Hoćeš li ići?« Constance je tako pogledala sestru da nije niti morala odgovoriti. »Obuci haljinu od zelene i crne svile«, rekla je Prudence i nasmijala se. »Impresivna je.« »I stavi majčine dijamante«, reklaje Chastity. »I onaj predivni smaragdnozeleni šal.« »Kako god kažete«, složila se Constance. »Ne bih se htjela posvađati ni s jednom od vas.« Hodala je prema dnevnoj sobi kad se oglasilo zvono na vratima. »Jenkinse, nemojte zaboraviti. Bijela ruža je za gospođicu Hardcastle.« »Nisam zaboravio, gospođice Con«, izjavio je strpljivi batler hodajući prema vratima.

Sestre su brzo razmijenile nacerene poglede. »Ja se neću pojavljivati«, rekla je Chastity. »Sretno.« Prekrižila je prste i popela se na kat da pričeka ishod. Njezine sestre su pohitale u dnevnu sobu da zauzmu svoja mjesta i dočekaju goste.

Anonimac je stigao točno u tri i pol. Predao je Jenkinsu svoju posjetnicu, rekao zbog čega je došao i batler ga je odveo u dnevnu sobu. Tamo je razgovarala mala skupina

~ 138 ~

Anna&RafaelaR

žena, njihov se žamor pojačavao i stišavao. Sve su žene u zapučku imale ruže, no nije vidio nijedne bijele.

Jenskins ga je najavio: »Cijenjeni gospodin Arthur Melvin.« Constance mu je prišla i s pravom dozom znatiželje u glasu, rekla: »Mislim da nisam imala to zadovoljstvo upoznati vas, gospodine Melvine. Ja sam Constance Duncan.« »Oprostite na smetnji«, rekao je. »Rečeno mi je da će vas danas poslijepodne posjetiti lord Jersey, a ja se moram hitno sastati s njim.« Constance se tobože ogledala naokolo po prostoriji. »Žao mi je, ali još nije stigao.

Možda će doći kasnije. Dođite i upoznajte moju sestru. Nadam se da ćete popiti čaj s nama.« Dok ih je upoznavala, razmijenila je značajan pogled s Prudence. Millicent još uvijek nije bilo ni traga ni glasa. Više neanonimni klijent nestrpljivo se ogledavao oko sebe, ali se uspijevao sabrati dok su ga upoznavale s drugim gostima. »Gospođica Hardcastle, gospođice Duncan«, najavio je Jenkins stojeći na ulazu. Ušla je Millicent, noseći bijelu ružu. »Constance, Prudence, ispričavam se što kasnim«, rekla je prilazeći im ispruženih ruku. »Jedna naša služavka dobila je strašnu zubobolju pa sam je morala odvesti da joj izvade zub. Bila je previše prestrašena da ode sama.« Millicent nije bila ni neugledna niti privlačna, ali je imala veoma ljubazno lice koje je odavalo njezin karakter. Približavala se srednjim tridesetim godinama i počela je polako prihvaćati mišljenje javnosti da se nikad neće udati. IIi je barem zbog ponosa ostavljala takav dojam, jer ništa nije bilo gore od sažaljenja, no potajno je žudjela za vlastitim domom, daleko od stalnog nadzora svoje invalidne majke koja je do umijeća dovela manipuliranje svojim boljkama da bi kontrolirala kćer. Millicent je katkada sanjala i o djetetu, o kući na selu i mirnom, nezahtjevnom mužu. No te je snove zadržala za sebe.

Sestre su je toplo pozdravile pa se okrenula da pozdravi ostale poznanike. Arthur Melvin je u jednoj ruci držao šalicu s čajem, a u drugoj tanjur s kolačem. Stajao je pokraj skupine u kojoj je Millicent č avrljala i s iskrenim. se zanimanjem raspitivala o zdravlju i obiteljima prisutnih.

Zamijetio je njezinu odjeću: urednu i veoma jednostavnu jaknu i suknju od smeđeg serža, s odgovarajućim šeširom ukrašenim fazanovim perom. Bila je više praktična nego elegantna. Sviđao mu se njezin blagi glas i ponašanje koji su ukazivali na prilično mirnu narav. Sve u svemu, pomislio je, na prvi pogled Millicent Hardcastle je točno odgovarala njegovim zahtjevima. Zaobišao je skupinu i prišao gospođici Duncan koja je pokraj klavira razgovarala s jednom jako mladom djevojkom. »Ah, gospodine Melvine.« Constance mu se nasmiješila kad im je prišao. »Želite li još čaja?« »Ne, hvala vam.« Odložio je šalicu s tanjurićem i tanjur s kolačem na klavir. »Pitam se bih li se mogao upoznati s gospođicom Hardcastle.« »Da, naravno«, rekla je. »Ona je veoma draga žena.« Povela ga je do Millicent i po prvi put upoznala svoje klijente, a zatim se povukla i ostavila ih same. »Što misliš, kako ide?«, promrmljala je Prudence pola sata kasnije. »Ne znam. No još uvijek razgovaraju«, mrmljajući je odvratila Constance. »Mislim da smo zaradile našu proviziju.« .

~ 139 ~

Anna&RafaelaR

16.poglavlje

Constance je prebacila smaragdnozeleni šal preko golih ramena i pogladila dijamantnu ogrlicu oko vrata. »Ne mislite li da su dijamanti malo previše?« »Dakako da nisu«, izjavila je Prudence. »No tijara jest, jer se radi samo o večeri.« »Laknulo mi je«, rekla je njezina sestra. »Mislila sam da ćete inzistirati na njoj.« »Da ideš na bal, onda bih.« Prudence je zakopčala dijamantnu narukvicu visoko na sestrinoj podlaktici da je ne prekriju duge rukavice. »Neka ti Chas dotjera kosu.« Constance je sjela pred ogledalo i kritički promatrala kako joj Chastity zavezuje crnu baršunastu vrpcu oko komplicirano ispletenog šinjona na zatiljku. »Ovaj stil ti jako dobro pristaje«, rekla je Chastity, izvlačeći nekoliko pramenova na njezino čelo. »A zbog jednostavnosti frizure do izražaja dolaze haljina i dijamanti.« Constance je ustala sa stolice i pogledala svoj odraz u velikom ogledalu. Imala je haljinu od blijedozelene svile, protkane sitnim crnim uzorkom. Crne svilene rukavice, lepeza od bjelokosti i mala večernja torbica optočena dijamantima upotpunjavali su cjelinu. »Mislim da izgledam prilično nepristupačno«, rekla je. »Do bola«, rekla je Prudence, nasmijavši se. »Što bi drugo muškarac mogao poželjeti?« »U veličanstvenim hodnicima Parlamenta muškarac bi trebao razmišljati o ozbiljnim stvarima«, rekla je Constance. »Ne bih ga htjela ometati.« »Pa, ako želiš stići na vrijeme, sad bi trebala krenuti.« Chastity je prišla vratima spavaće sobe. »Cobham te čeka.« Constance je krenula za njom, a Prudence joj je poravnala šal. »Nadam se da će ova večer proći u redu. Žao mi je što te ostavljam samu s Henryem i ocem.« »Oh, bit će sve u redu, nemoj niti misliti da neće«, rekla je Prudence i lagano je gurnula kroz vrata. »Otac nikad nije nepristojan prema strancima, čak i kad mu idu na živce. A kad Henry bude počeo svirati nakon večere, možeš se kladiti da će odmah otići u svoj klub.« Constance joj nije imala što prigovoriti, a nije niti htjela. Sestre su je otpratile na ulicu gdje ju je u kočiji čekao Cobham. »Ukoliko se odlučiš za još jednu ludu noć, pobrini se da sutra dođeš na vrijeme zbog vjenčanja«, rekla je Prudence znalački se nasmiješivši.

Nije se niti udostojala odgovoriti. Popela se na kočiju i sjela u mračnu kabinu. Kočija je krenula pod pouzdanim Cobhamovim nadzorom duž Whitehalla prema Parlamentu. Sišla je kod St. Stephen's Gatea gdje ju je dočekao policijski inspektor zadužen za provjeru onih koji ulaze. »Gospođice Duncan, gospodin Ensor nam je rekao da vas možemo očekivati. Čeka vas na terasi. Jedan od mojih ljudi će vas otpratiti.« Policajac joj se smjerno naklonio i ona je krenula za njim kroz duge kamene hodnike cio terase koja je gledala na Temzu.

Max je stajao sa skupinom ljudi pokraj ograde, ne ispuštajući vrata iz vida. Čim ju je ugledao, prišao joj je brzim korakom. »Constance.« Uhvatio joj je ruku i podigao je do

~ 140 ~

Anna&RafaelaR

svojih usana. Neobičan pozdrav, ali posve u skladu s okruženjem i formalnošću njezine odjeće. »Oduzimaš mi dah«, promrmljao joj je u uho kad je zataknuo njezinu ruku za svoju. »Nećemo večerati sami budući da se ovdje s mrštenjem gleda na neudate dame bez ženske pratnje, ali vjerujem da će ti se naše društvo svidjeti.« Očekivala je to. Jedna je stvar večerati s muškarcem koji ti nije ni rođak ni zaručnik u Cafe Royalu ili zabačenom restoranu u kensingtonskom Church Streetu, a posve druga u ovom bastionu muške moći i privilegija.

Ipak, veoma se iznenadila kad je vidjela da večeraju s premijerom i tri najutjecajnija člana vladina kabineta koji su bili u pratnji svojih žena. Sinula joj je zapanjujuća misao da su je možda smatrali prikladnom suprugom za političara u usponu. Supruga se u ovim krugovima držala važnom imovinom muškarca i mogla je sagraditi ili srušiti njegovu karijeru.

Nesigurno je pogledala Maxa kad su sjeli za izdvojen veliki okrugli stol u blagovaonici namijenjenoj članovima Parlamenta. Ljubazno joj se nasmiješio i okrenuo se da razgovara sa ženom s njegove desne strane. I ona se upustila u ležeran razgovor, zahvaljujući navici i dugogodišnjem vježbanju, pazeći da susjedima za stolom ne otkrije ništa važno o sebi.

Vilica joj je skoro ispala iz ruke kad je žena predsjednika Doma lordova u jednom trenutku tišine, kakva obično zna zavladati za stolom, izjavila: »Kao što Asquith uvijek govori: 'Muškarac je muškarac, a žena je žena. Parlament ih ne može učiniti istima.'« Energično je mahala lepezom kad su joj se od ljutnje na obrazima pojavile male ružičaste mrlje.

Constance je uočila iznenadni opominjući pogled u Maxovim očima. Čvršće je uhvatila vilicu i zabila je u goveđi odrezak. Dakle, mora držati jezik za zubima. Njezino mišljenje bi ga osramotilo. Pa neka mu bude. Ovaj stol nije bio forum za strastvenu raspravu o nepravdi koja je nanesena obespravljenim ženama samo zato što su drugog spola.

No izjedalo ju je njegovo upozorenje. Bio je s njom na sastanku WSPU-a. Upoznao je Pankhurstice. Znao je za njezin strastveni stav o ovome. Da barem malo poštuje njezino mišljenje, ne bi je spriječio da započne uljudnu i upućenu diskusiju.

Dame su ustale kad im je premijerova žena dala znak, ostavljajući gospodu da uživaju u portu i cigarama, dok su one ugodno čavrljale u toaletu popravljajući ono što je trebalo popraviti na izgledu, a zatim otišle u susjednu prostoriju pijuckati kavu.

Constance se pripremila za unakrsno ispitivanje. »Gospođice Duncan, koliko dugo poznajete gospodina Ensora?«, upitala ju je ledi Campbell-Bannerman, smjestivši se sa svojom kavom na kauču. »Nekoliko tjedana«, odvratila je. »Njegovu sestru, ledi Graham, poznajem već duže vremena.« »Oh, da, naravno. Draga žena. Koliko sam čula, njezin suprug redovito prisustvuje sjednicama Doma lordova.« »Tako je.« Pijuckala je kavu i izgledala potpuno opušteno, bez ikakve naznake napetosti, ali i dalje čekajući test koji će je sigurno snaći. »Koliko sam čula, i lord Duncan veoma revno izvršava svoje parlamentarne dužnosti.« »Moj otac redovito prisustvuje sjednicama«, rekla je. »Oduvijek je tako.«

~ 141 ~

Anna&RafaelaR

»A vi, gospođice Duncan? Zanima li vas politika?« »Veoma.« Nasmiješila joj se osmjehom tigra. »Malo je neprilično da se žena zanima za politiku. Čak i za nas na čiji obiteljski život utječe politički rad naših muževa«, rekla je ledi Asquith. »Naša je zadaća da im omogućimo uvjete u kojima mogu obavljati svoj posao ... nikakve razmirice, već savršen sklad kod kuće.« »O, da, moramo se pobrinuti da nikad ne saznaju za male kućne jade i nevolje koje nas muče«, rekla je jedna druga žena koja se nagnula prema Constance i potapšala je po ruci. »Naši muškarci rade veoma važan posao za svoju zemlju. Mi smo veoma privilegirane što im u tome pomažemo.« Constance joj se mlako nasmiješila. »Napokon, to je najmanje što možemo učiniti kad smo imale toliku sreću da imamo muškarce koji odlučuju umjesto nas, koji donose odluke za naše vlastito dobro. Ne mislite li i vi tako, gospođice Duncan?« »Ne«, rekla je i odložila kavu. »Ne, gospođo, ja uopće ne mislim tako. Ja ne nalazim nikakve povlastice ni sreće u tome da umjesto mene odlučuje muškarac koji ima pravo donositi te odluke zbog samo jedne činjenice - zato što je muškarac. Smatram da sam dovoljno sposobna donositi odluke za svoje vlastito dobro.« Zavladala je šokantna tišina. Činilo se da samo Constance nije pogodio njezin govor.

Pričekala je par trenutaka, a zatim, vidjevši da neće biti nikakve reakcije, ustala uz promrmljanu ispriku i uputila se van na terasu. Čula je Maxov glas dok je prolazila kroz predsoblje blagovaonice. Zastala je, ne želeći ući, u slučaju da je ženama zabranjen ulaz. Velike su šanse bile da je zabranjen, budući da je ženama bio dopušten ulaz u samo nekoliko prostorija Parlamenta. A čak ni ona se ne bi usudila prekršiti to pravilo.

Jasno se čuo njegov glas, kao i glas premijera i Asquitha. Nastavila je drsko prisluškivati kad je začula prvu rečenicu. »U Parlament će doći izaslanstvo s peticijom«, rekao je Max. »Ne znam kad, datum još nije određen.« »Moramo je odbiti«, rekao je Asquith. »Ukoliko prihvatimo peticiju, dat ćemo legitimnost njihovu zahtjevu.« »To svakako«, rekao je Max. »N"o odbijanje će ih razjariti.« Kratko se nasmijao. »Premijeru, vidio sam te žene u akciji, veoma su strastvene kad se radi o ovoj stvari.

Mislim da bi bilo najbolje da djelujemo smireno. Primit ćemo peticiju, ali nećemo ništa poduzeti.« Vidio sam te žene u akciji. Jedva je uspjela zatomiti gnjev. Zabila je nokte u dlanove da ostane mirna i tiha. Kako može zvučati tako nadmeno? Kako se usuđuje omalovažavati njezinu predanost tom cilju koju mu je povjerila? Pokušavala je promijeniti njegovo mišljenje o sufražetskom pokretu, ali je također bila voljna podijeliti s njim povjerljive podatke jer je mislila da bi iz toga moglo proizaći nešto dobro za njih oboje. A što je on učinio s njezinim povjerenjem? Omalovažavao ga je i iskoristio da radi protiv Saveza. »Imam informacije iz prve ruke«, govorio je Max. »Vjerojatno ću dobiti pojedinosti njihova narednog poteza prije nego što izađu u javnost. Tako ćemo dobiti na vremenu da isplaniramo strategiju.« »Marljiv čovjek. Dobro obaviješten, kako kažu.« Constance je otišla sa svog mjesta.

Htjela je odmah otići iz Parlamenta, no zadržao ju je oprez. Sve dok ne odluči što će

~ 142 ~

Anna&RafaelaR

učiniti, nije htjela da Max zna što je sve čula. Hladan glas razuma govorio joj je da nikad nije mudro djelovati u žurbi i gnjevu. Ova izdaja zahtijevala je mnogo suptilniju reakciju.

U ovom trenutku gnjev je prikrio njezinu povrijeđenost i trenutno je osjećala olakšanje zbog toga. A kad ta povrijeđenost izađe na vidjelo, bit će gadno. Dopustila je sebi da se zbliži s njim, da pomisli na ljubav i na budućnost. Umjesto toga, dobila je izdaju.

Svjež zrak na terasi rashladio joj je obraze i malo razbistrio glavu pa se uspjela okrenuti i dočekati Maxa s osmijehom. »Nisam znao da si sama ovdje vani«, rekao je, naslonivši se pokraj nje na ogradu.

Ispod njih protjecala je rijeka po kojoj su prema dokovima plovile natovarene teglenice, iako je već bilo kasno. »Razgovor mojih sugovornica postao je iritantan«, odrješito je rekla. »Oh.« Odmahnuo je glavom. »Toga sam se i bojao.« »Zašto si me onda pozvao? Zar se nisi bojao da bih te mogla osramotiti?« »Nisam«, iznenađeno je rekao. »Daleko od toga. Kako si to uopće mogla pomisliti?« Slegnula je ramenima. »Ne znam, Max, umorna sam. Imala sam prilično naporan dan.« »Onda ću te odvesti kući.« Sumnjičavo ju je pogledao. Ona je rijetko kad bila umorna. Uvijek mu je izgledala kao da posjeduje neizmjernu energiju. A opet, večeras je izgledala pomalo snuždeno. Pomislio je da to vjerojatno ima veze sa ženskim ciklusom. Često je znao primijetiti kako u određene dane mjeseca posve razumne i mirne žene reagiraju burno i rastreseno.

A ona se čudila kako on može stajati ovdje, razgovarati s njom i ponašati se kao i obično kad je upravo završio razgovor u kojem ju je otvoreno iznevjerio. Jednostavno nije mogla vjerovati. No čula je ono što je čula. Očito je bio točan njezin prvi dojam o Maxu Ensoru, a ona je dopustila da je prevladaju osjećaji i nagoni. Tipična žena, s gađenjem je pomislila.

Više ni trenutka nije mogla podnijeti njegovu blizinu pa je naglo rekla: »Molim te da me ispričaš. Ne osjećam se dobro. Pozvat ću kočiju da me odveze kući.« »Ne, ja ću te odvesti kući. Jesi li imala ogrtač?« »Nisam.« Omotala je šal oko sebe. Nije mogla na ljubazan način odbiti da je otprati kući, a još uvijek nije bila spremna da se suoči s njim.

Max nije niti pokušavao razgovarati. U kočiji je prebacio ruku preko njezinih ramena, a kad se odmaknula, odmah ju je spustio. Znao je da je među njima sve u redu, znači nije se radilo o tome. Bila je umorna. Oni dani u mjesecu. Nije moglo biti ništa drugo.

Otpratio ju je do ulaznih vrata i sagnuo se da je poljubi. Okrenula je lice pa ju je poljubio u obraz umjesto u usta. »Sigurno te boli glava«, rekao je suosjećajno. »Razumijem se u te stvari.« Zapiljila se u njega. Razumije se? U kakve stvari? Kako bi se mogao razumjeti? I tada joj je sinulo kad ga je pogledala i uočila zabrinut i pomalo nadmen izraz u njegovim očima. Tipičan muški zaključak. Za njezinu iznenadnu nepristupačnost pronašao je samo to jedno objašnjenje.

Oklijevao je, pitajući se da li da kaže još nešto u toj iznenadnoj tišini i dok se on pitao, ona mu je zaželjela laku noć i nestala iza zatvorenih vrata.

Stajao je na pločniku i mrštio se. Potom je odmahnuo glavom i otišao, ne znajući da ga ona promatra kroz prozor.

Ušla je u salon gdje su je, kako je i očekivala, dočekale sestre.

~ 143 ~

Anna&RafaelaR

»Što se to, dovraga, dogodilo?«, upitala ju je Prudence čim je ušla. »Con, izgledaš kao da si vidjela duha«, zabrinuto je rekla Chastity. »Ljubavi, jesi li bolesna?« »Srce mi je bolesno«, odvratila je i gorko se nasmijala. »Kako sam glupa! Ponosim se time koliko sam pametna i kako mogu nadmudriti svakoga, posebno muškarce, a pala sam na najstariji trik. Kakva glupača!« Natočila je čašu konjaka i stala ispred praznog kamina, stavivši nogu u elegantnoj cipeli na zaštitnu rešetku. »Mislim da bi bilo najbolje da nam sve ispričaš«, rekla je Prudence. »Pretpostavljam da to ima veze s Maxom.« »Sve ima veze s Maxom.« Ispričala im je sve, a one su je slušale u nijemoj tišini. »I znate što?«, upitala ih je kad je završila priču i jetko se nasmijala. »Zaključio je da su uzrok moje suzdržanosti oni dani u mjesecu. Od svih uvreda ...« Opet se ogorčeno nasmijala i otpila konjak. »Što ćeš učiniti?«, upitala je Prudence, odlučivši da će suosjećanje prepustiti Chastity koja se rasplakala i grlila sestru. Constance je trebala praktičnu pomoć jednako kao i suosjećanje.

Constance se otrgla iz Chastityina zagrljaja i potražila maramicu u torbici. Odlučnim pokretom obrisala je suzne oči, kao da je time kanila ostaviti sve besmislene osjećaje za sobom. »Krenut ću u napad«, izjavila je. »Na stranicama The Mayfair Lady. Ako ujutro odnesemo članak u tiskaru, hoće li biti objavljen u subotnjem izdanju, Chas?« »Mislim da hoće«, odgovorila je njezina sestra. »Sam je obično prilično fleksibilan.

Ukoliko bude potrebno, može jednostavno dodati još jednu stranicu.« »Izvrsno«, rekla je. »Max Ensor neće niti znati što ga je snašlo.« »Tako mu i treba«, složila se Prudence. »Ali zar ne bi prije trebala razgovarati s njim o onome što si čula?« »Ne.« Odlučno je odmahnula glavom. »Izbjegavat ću ga, ili je možda bolja riječ, zaobilaziti, sve dok članak ne bude objavljen. Ukoliko se sretnem s njim, neće dobiti ništa osim osmijeha. Želim da mu sasvim popusti oprez i tada ću ga zaskočiti.

Potpuno nespremnog.« Sumorno se nasmiješila. »Naredne dane provest ću u osami zbog svojih ženskih problema.« Sumoran osmijeh odjednom se pretvorio u opaki. »Vas dvije se možete malo zabaviti s njim. Ako svrati u posjet, možete ga zasuti suptilnim aluzijama. One će potvrditi njegove uvredljive pretpostavke. Mogla bih se skrivati iza zavjese dok to radite.« »Nećeš, ne ukoliko želiš biti uvjerljiva«, rekla je Prudence, ali se i njoj u očima pojavio zločest sjaj. »No mislim da bi moglo biti zabavno. Što ti misliš, Chas?« Chastity nije izgledala toliko oduševljeno kao njezine sestre. Namrštila se. »Con, hoćeš li ga imenovati u članku?« »O, Chas, neću.« Osmijeh joj je postao mračniji. »Samo ću se pobrinuti da navedem dovoljno detalja da bi se moglo identificirati gospodina časnog zastupnika u Parlamentu ... da, baš časnoga!« Opet je ogorčeno odmahnula glavom i ponovno napunila čašu. »Vas dvije idite u krevet. Ja sam previše uznemirena da bih mogla zaspati pa ću početi pisati članak.« Energično je krenula prema pisaćem stolu, držeći čašu u ruci.

~ 144 ~

Anna&RafaelaR

»Ako si sigurna«, sumnjičavo je rekla Chastity. »Posve sigurna. Trenutno ne bih bila dobro društvo. Moram ovo učiniti i odnijeti u tiskaru da bi članak mogao izaći sljedećeg tjedna.« Sjela je i uzela blok papira. »Oh, usput, kako je Henry?« »Nervozan kao mačka lutalica«, rekla je Prudence. »Jedva je uspio izustiti riječ za večerom, iako je otac davao sve od sebe da ga raspoloži, a nakon večere je više od sat vremena svirao klavir. Otac je pristojno odslušao otprilike nekih pola sata, a zatim potražio utočište u svom klubu. U jedanaest smo poslale Henrya na spavanje. Chas bi ga bila i ušuškala da joj je dopustio.« Constance se nasmiješila, iako joj je osmijeh bio odsutan. »Znači, sutra ga vodimo u Caxton Hall?« »O, da, nema nikakve sumnje«, rekla je Prudence. »A poslije toga ga preuzima Amelia.« Zastala je, držeći ruku na kvaki. »Con, jesi li sigurna da si dobro?« »Potpuno sigurna.« Već je započela pisati članak.

Njezine sestre su razmijenile poglede, zaželjele joj laku noć i otišle.

Bližila su se tri sata kad je Constance odložila pero, napokon zadovoljna onime što je napisala. Ako se Maxu Ensoru nije štucalo u ovome trenutku, onda mu se nikad niti neće. Preplavio ju je val umora. Ustala je i zijevnula. Osjetila je da se njezina povrijeđenost raspršila. Ili ju je samo prevladao gnjev? Zadovoljstvo što je dala oduška svom gnjevu?

U srcu je znala da nije niti dodirnula živu ranu. Trenutno joj je bilo lakše da krivi samu sebe što nije vjerovala svom instinktu i da bijesni na Maxa zbog njegove izdaje. Bol će doći kasnije. Otišla je u krevet i na svoje iznenađenje, spavala poput klade sve do sredine jutra.

Probudila ju je Chastity koja je tiho ušla, noseći pladanj s čajem. Odložila ga je na noćni ormarić i odmaknula zavjese na velikim prozorima. U sobu je ušlo sivo svjetlo. »O, Bože«, rekla je Constance. »Nije baš lijep dan za vjenčanje.« »Nije, ali barem ne pada kiša.« Chastity joj je natočila čaj u šalicu i odnijela joj je do kreveta. »Dugo si spavala.« »Radila sam dokasna.« Posjela se i uz zahvalan osmijeh uzela čaj. »Upravo to mi je trebalo, Chas.« Chastity je sjela na rub kreveta, držeći svoju šalicu. »Prue je odnijela tvoj članak u tiskaru, a zatim će do cvjećarnice da odabere cvijeće. Mislimo uzeti crvenu ružu za Henryev zapučak, a svi mi ostali nosit ćemo bijele. Zatim će uzeti i mali buket ružičastih ruža, a možda i đurđica za Ameliu. Nešto što će biti svježe i izgledati lijepo. Prue dobro poznaje cvijeće.« »Znamo li što će Amelia odjenuti?« »Morat će biti crno.« »Crno?« Constance je upitno podigla obrve. »Zašto, za Boga miloga?« Chastity se nacerila. »Amelia je poslala poruku da je večeras uspjela dobiti dodatni slobodni sat... lijepo od Letitie, zar nije?« »Prekrasno«, složila se Constance. »Zbog čega je bila toliko velikodušna? Majke koja je na samrti?« »Skoro si pogodila«, rekla je Chastity, »Zbog sprovoda voljene tete.« »Aha, zbog toga crnina.« Constance se nasmijala, ali nimalo veselo. »Uz crninu barem paše svako cvijeće.« Podigla je šalicu da joj je opet napuni. »Obred je u četiri?«

~ 145 ~

Anna&RafaelaR

»U četiri i trideset, kako bi Amelia stigla tamo, budući da od Grahamovih ne može otići prije četiri. Prue i ja ćemo dovesti Henrya. Mislile smo da bi ti mogla pratiti Ameliu jer ste posestrime pod istom. sufražetskom zastavom.« Osmjehnula joj se kao da je zadirkuje. »Ti ćeš joj biti najprikladnija kuma. A nas dvije ćemo biti kumovi.« Constance se malo namrštila. »Žao mi je što će na vas pasti najteži dio posla s Henryem.« »O, ne brini za nas.« Chastity je ustala. »Prue i ja smo ga već dobro obradile. Ti čekaj Ameliu ispred kuće Grahamovih kad izađe u četiri sata i zatim je otprati do Caxton Halla.

Nakon vjenčanja ići ćemo u Claridges da se počastimo čajem. Rezervirale smo posebnu prostoriju, tako da nema opasnosti da naletimo na nekog poznatog. Bilo bi malo nezgodno da naletimo na Letitiu ili Maxa, zar ne?« »Veoma«, suho se složila Constance.

Chastity je nastavila: »Nakon toga imat će dva sata za ... za ...« »Konzumiranje svoga braka«, dovršila je Constance umjesto nje. »Gdje?« »Henry je našao mali stambeni hotel na Bayswater Roadu. Prilično je jeftin, ali kaže da je čist i ugledan. Odselit će se tamo dok ne nađe prikladan smještaj. Izgleda da mu je Max unaprijed isplatio plaću kako bi mu pomogao da se smjesti.« Na spomen Maxova imena, Constanceino lice se smrknulo. »Pa, ako ništa drugo, barem zna biti velikodušan«, zaključila je.

Chastity je samo rekla: »Ostavit ću te da se odjeneš.« Constance je razotkrila prekrivač. »Sići ću za pola sata.« Chastity je kimnula i otišla noseći pladanj.

Constance je odsutno pregledavala sadržaj svog ormara. Trebalo joj je nešto prikladno za vjenčanje u matičnom uredu i skromnu proslavu. Napokon je odabrala kostim od blijedosivog šantunga i tamnozelenu svilenu bluzu. Kosu je splela u pletenicu i savila je u šinjon na zatiljku, a zatim krenula u prizemlje. Nalazila se na sredini stubišta kad je začula Maxov glas iz dnevne sobe.

Ukopala se na mjestu, čvrsto stisnuvši ogradu i zastavši s jednom nogom u zraku da korakne na sljedeću stubu. Prue je urotničkim glasom rekla: »O, žao mi je, Max, ali Con se jutros ne osjeća dobro. Boli ju trbuh, znaš.« »Da, i glava«, dodala je Chastity. »To je tako tegobno«, dodala je uz glasan uzdah. »Izgleda da sirota Con pati više od ijedne od nas.« »Razumijem.« Nakašljao se, a Constance se nacerila. Zvučao je kao da mu je jako neugodno. »Ni sinoć se nije osjećala dobro«, nadovezao se i još jednom zakašljao. »Pomislio sam da se radi o ... pa ovaj ... shvaćam.« Unatoč tome što se veselila njegovoj nelagodnosti, od njegova melodioznog glasa osjetila je ono uobičajeno bockanje po cijeloj kičmi. Činilo se da je požuda nepobjediva, otporna čak i na izdaju. »Uručite joj moje pozdrave«, rekao je. Glas mu je postajao jači kako se približavao vratima. Brzo se popela stubama da je ne vidi kad uđe u predvorje. »Svratit ću sutra, nadam se da će se osjećati bolje.« »O, mislim da će to potrajati nekoliko dana«," obavijestila ga je Chastity. »Obično u te dane ne izlazi iz kuće.«

~ 146 ~

Anna&RafaelaR

Constance se skoro ugušila od smijeha. Chastity je rijetko kad pretjerivala, ali kad je to radila, nitko je nije mogao nadmašiti. Gotovo je osjetila sažaljenje prema Maxu čiji su koraci brzo odzvanjali predvorjem. Vrata mu je otvorio ravnodušni Jenkins. »Chas!«, uzviknula je Constance, jurnuvši niza stube. »To nije bilo nimalo suptilno.« »Nisam niti htjela da bude«, rekla je njezina sestra, braneći se. »Zaslužio je.« »Ako ništa drugo, barem nam nekoliko dana neće pozvoniti na vrata«, rekla je Prudence. »Hoćeš li doručkovati ili ćeš pričekati rani ručak?« »Oh, pričekat ću. Nisam jako gladna. Htjela bih vam pokazati svoj članak pa ćemo odlučiti gdje ćemo ga smjestiti. Trebat će ponovno napraviti prijelom jer je prilično dugačak.« »U tom slučaju ću u salon donijeti kavu, gospođice Con«, izjavio je Jenkins iz predvorja gdje ih je čuo i izvukao svoj zaključak. »O, da, molim vas, Jenkinse. A ako je gospođa Hudson ispekla one svoje kolačiće od kokosa, možete li nam donijeti i njih?«, rekla je Chastity preko ramena i otrčala uza stube. »Vidjet ću ima li što, gospođice Chas.« Jenkins je oklijevao, zatim je rekao: »Trebam li pretpostaviti da gospodin Ensor više nije dobrodošao, gospođice Con?« Constance je zastala, zatim je rekla: »Ne, Jenkinse, zasad je dobrodošao. Garantiram da će se nekoliko dana kloniti naših vrata.« Jenkins je samo upitno podigao obrve. »Razumijem«, rekao je i nestao u stražnjem dijelu kuće.

Constance je u tri i trideset izašla iz kuće i uzela omnibus do Park Lanea. Hodala je do kuće Grahamovih u Albermarle Streetu i šetala s druge strane ulice, nadajući se da će Amelia izaći iz kuće prije nego što netko iz susjedne kuće primijeti damu sa svadbenim buketom koja u ovo oblačno poslijepodne nema drugog posla nego šetati goredolje ulicom.

Točno u četiri sata na sporednom ulazu kuće pojavila se Amelia odjevena u crninu i s gustim crnim velom preko lica. Zastala je na trenutak, pogledala gore-dolje po ulici, opazila Constance i bez pozdrava se uputila prema Park Laneu. Constance je krenula za njom.

U relativno pustom Park Laneu je stala i Constance joj je prišla. I opet se nisu pozdravile. Constance je pozvala fijaker. »U Caxton Hall«, rekla je dok se penjala. Amelia se popela za njom.

Našavši se u slabo osvijetljenoj unutrašnjosti kabine, Amelia je zabacila veo. »Srce mi treperi kao ptiću«, rekla je. »Još ne mogu vjerovati da se ovo stvarno događa.« »Vjeruj.« Constance ju je primila za ruku i čvrsto je stisnula. »Henry neće zakazati, a neće ni moje sestre.« Na to se Amelia slabašno osmjehnula. »Siroti Henry. Pod režimom monstruoznih žena.« »Bolje nego pod režimom tiranskog oca.« »Istina.« Amelia se naslonila na jastučić. »Nikad nisam zamišljala da ću se vjenčati u pogrebnoj odjeći... a opet«, dodala je i nasmijala se, »nikad nisam zamišljala niti da ću se vjenčati.«

~ 147 ~

Anna&RafaelaR

Constance joj je predala buket. »Možda će ti ovo potaknuti raspoloženje mladenke.« Amelia je uzela cvijeće i udahnula ugodan miris. »Čini se da ste ti i tvoje sestre mislile na sve. Ne mogu izreći koliko sam vam zahvalna.« »Nema potrebe da budeš zahvalna«, mirno je rekla Constance. »Samo pomisli na to da ćeš za sat vremena biti udana žena.« Nasmiješila se da ohrabri veoma blijedu Ameliu. »Za otprilike sedam mjeseci rodit ćeš zakonito dijete. Henry će biti uspješan tajnik člana Parlamenta pa ćete zajedno posjetiti djetetova djeda, a Justice Franklin će prigrliti unuka, prihvatiti nevjestu i zagrliti svoga sina.« Amelia je okrenula glavu i pogledala je. »Jesi li uvijek takav optimist?« »Kad su muškarci u pitanju?«, upitala je nakon kratkog oklijevanja. »Nisam, Amelia.« »Tako sam i mislila«, rekla je. »Nisam ni ja.« »No ovo će ispasti dobro«, izjavila je Constance. Amelia se opet nasmiješila. »Da«, rekla je. »Znam da hoće. Ne polažem mnogo nade u Henryeva oca, ali za Henrya sam sigurna.« »Ti ćeš ga podržavati.« »Hoću«, rekla je, nasmijavši se. »Ja ću ga podržavati.« Fijaker se zaustavio ispred impozantne zgrade Caxton Halla. Constance je platila kočijašu i primila Ameliu za ruku. »Spremna?« Amelia je kimnula i spustila veo. »Pretpostavljam da su u matičnom uredu navikli na ovakva tajna vjenčanja.« »Nemoj tako razmišljati«, rekla je Constance. »Ovo vjenčanje je potpuno zakonito i nije važno što drugi misle. Idemo unutra.« Odlučno je krenula prema dvokrilnim vratima, čvrsto držeći mladenku pod ruku.

Henry ih je čekao u foajeu s Prudence i Chastity. Izgledao je bljeđe od Amelie. Jednu ruku držao je u džepu prsluka, čvrsto stišćući dozvolu za vjenčanje i vjenčani prsten.

Slobodnu ruku pružio je mladenki. »Je li sve u redu, najdraža?«, upitao je tihim glasom u kojem se čulo drhtanje. »Da, sve je u redu.« Amelia je zabacila veo i nasmiješila mu se. »Henry, veoma si hrabar.« Žestoko je odmahnuo glavom. »Ne, najdraža, ti si hrabra.« »Mislim da ste oboje hrabri«, rekla je Prudence da se ovo dijeljenje komplimenata ne bi nastavilo sve do večeri. »Sad kad smo se svi okupili, možemo ući u predsoblje.« Povela ih je prema vratima na stražnjem dijelu foajea. Slijedili su je Henry i Amelia, a za njima Chastity i Constance. Činovnik ih je dočekao napadno pogledavši sat. Bilo je četiri i dvadeset pet. Dugo je vremena pogledavao u rokovnik. »Gospodin Franklin i gospođica Westcott?« »Da«, rekao je Henry. Pročistio je grlo. »Ja sam gospodin Franklin, a ovo je moja ... moja ... gospođica Westcott.« Stupio je naprijed, čvrsto držeći Ameliinu ruku u svojoj. Činovnik je sumnjičavo pogledao Ameliinu odjeću za žalovanje, a zatim opet na sat.

Nije se pomaknuo niti progovorio dok kazaljka nije pokazala pola sata, a tada je ustao, složio papire i nestao kroz druga vrata. »Ljubazno stvorenje«, rekla je Prudence. »Veoma voli vlast«, jetko je rekla Constance. »Sitničavi birokrati su svi isti.« »Bez obzira na spol«, rekla je Prudence, napola se nasmiješivši.

Constance je slegnula ramenima. »Vjerojatno, ali nema mnogo žena na vlasti, ma koliko bile sitničave.«

~ 148 ~

Anna&RafaelaR

»Da, Con«, složila se Chastity i naglašeno uzdahnula pa su sve prasnule u smijeh.

Henry i Amelia nisu skidali pogled s vrata kroz koja je otišao činovnik, a kad se vratio noseći svoju knjigu, oboje su istovremeno uspravili ramena. »Matičar je spreman«, objavio je činovnik. »Molim da mi predate dozvolu.« Ispružio je ruku.

Henry mu je predao papir pa su krenuli za činovnikom u ugodnu prostoriju obloženu drvom koja ni izbliza nije izgledala onako hladno kao što su se Constance i njezine sestre bojale. Na mramornom okviru kamina nalazila se čak i vaza sivančicama.

Matičar je kimanjem pozdravio malu skupinu i uzeo dozvolu od činovnika. Ni glasom niti držanjem nije odavao nikakvih osjećaja dok je vodio jednostavan obred.

Henry i Amelia su samouvjereno odgovarali na pitanja. Constance se čak učinilo da je Henry postajao sve viši i sigurniji sa svakom novom izjavom. Ruke su mu bile savršeno mirne kad je Amelii nataknuo vjenčani prsten, no njezini su prsti drhtali.

Matičar je stavio službeni pečat na dokument, a gospodin i gospođa Franklin su se poljubili. »Moje čestitke.« Matičar im je čestitao i ljubazno im se nasmiješio. Sestre Duncan su odahnule od olakšanja. »A sada«, rekla je Chastity kad su se opet našli na ulici, »idemo pojesti tortu.

Naručila sam predivnu čokoladnu tortu u Claridgesu.« »I šampanjac«, rekla je Constance. »Čaj je ipak malo neprimjeren za svadbeno slavlje.« Činilo se da mladenci nisu niti čuli njihov razgovor. Oboje su izgledali omamljeno dok su stajali na pločniku i držali se za ruke. »Dvije kočije«, rekla je Prudence, značajno pogledavši sestre. Constance je kimnula, stavila dva prsta u usta i posve nedamski zazviždala, što je odmah postiglo učinak.

Ukrcale su Ameliu i Henrya u jednu kočiju. Constance je rekla kočijašu da ih doveze do Claridgesa. Zatvorila je vrata i zadovoljno protrljala ruke. »Ovako će imati barem deset minuta privatnosti.« Privatnost su očito dobro iskoristili. Amelia je izašla iz kočije rumenih obraza, raščupane kose i zgužvane odjeće. Henry je izgledao veoma zadovoljno, posesivno držeći ruku na Ameliinim ramenima.

Prudence se potajno ušuljala u hotel i kad su joj se ostali pridružili u predvorju, tamo je stajao lakaj, spreman da ih otprati u njihovu rezerviranu prostoriju. »Draga sestro, ti si tako sentimentalna«, razdragano je promrmljala Constance, ugledavši stol s tortom i šampanjcem. »Voljela bih da sam se ja ovoga sjetila.« »Samo se jedna od nas trebala sjetiti«, rekla joj je Prudence jednako tihim glasom. »Ti si Henryu sredila posao. Sad mogu sami nastaviti dalje.« Constance je kimnula, razmišljajući kako ova mala obmana ne bi imala neki veliki značaj da ona i Max mogu ostati prijatelji. No sada je sve bilo drukčije.

~ 149 ~

Anna&RafaelaR

17.poglavlje

Nekoliko dana kasnije, Henry je razvrstava o poštu kad je rano ujutro Max ušao u ured. »Ima li čega zanimljivog, Henry?« Bacio je novine na prozorsku dasku. »U glavnom računi, gospodine. I nekoliko pisama vaših birača.« Pokazao je urednu hrpu otvorene pošte na stolu. »Rano ste došli«, primijetio je Max, stojeći pokraj prozora i promatrajući ulicu na kojoj je nekolicina pješaka pognula glave da se zaštiti od snažnog naleta vjetra koji je raznosio šešire. »Pitao sam se, gospodine, bih li mogao svakog jutra dolaziti ranije i četvrtkom odlaziti u tri i trideset«, plaho je upitao Henry zarumenjelih obraza.

Max se okrenuo od prozora. »Imate nešto specijalno u planu četvrtkom poslijepodne?«, prijateljski je upitao. »Da, gospodine, imam.« Max se nasmiješio. »Zašto mislim da bi to moglo imati veze s nekom mladom damom?« Henry je još jače pocrvenio. »Slučajno, gospodine ...« Max se nasmijao. »Ne vidim zašto bi to bio problem, Henry.« »Hvala vam, gospodine Ensore.« Henry se vratio svome poslu s perorezom.

Max je podigao otvorena pisma i prelistao ih. Osjećao se nekako nemirno i nezadovoljno, iako nije točno znao zbog čega. Naravno, osim ako razlog tomu nije bio što danima nije vidio Constance. »Pobrinuli ste se da se ono cvijeće jučer dostavi gospođici Duncan na Manchester Square?«, upitao je. »Da, naravno, gospodine. Cvjećarica je obećala da će ga dostaviti do četiri sata.

Zapravo, mislim da je ovo pismo gospođice Duncan.« Izvadio je tanku bijelu omotnicu s grbom Duncanovih.

Max ju je uzeo, nastojeći da ne pokaže svoju nestrpljivost. Prepoznao je njezin rukopis, elegantna i upadljiva slova koja su posve odgovarala osobi koja ih je napisala.

Rasparao je omotnicu i izravnao debeli list pergamenta. Poruka je bila razočaravajuće kratka.

Dragi Maxe, Cvijeće je veoma lijepo. Mnogo ti hvala na ljubaznoj gesti. Htjela sam ti osobno zahvaliti na lijepoj večeri u Donjem domu, ali se nisam dobro osjećala kad si svratio sljedećeg jutra. Molim te da mi oprostiš tu neuljudnost i sada primiš moju zahvalu.

U žurbi, Constance.

Još jednom je pročitao kratku poruku. U njoj nije bilo nikakve topline ni nagovještaja budućeg sastanka. To nije imalo smisla. I zašto je u žurbi? Zgužvao je pergament i bacio ga u košaru za otpatke. Dakako, postojala je mogućnost da je jako

~ 150 ~

Anna&RafaelaR

zaposlena. Izdavanje onih novina svaka dva tjedna sigurno joj je oduzimalo mnogo vremena. Namrštio se na tu misao, pokušavajući se sjetiti datuma na oglednom primjerku koji je vidio u salonu. Nije se mogao točno sjetiti, ali mu se činilo da je trebao izaći negdje u ovo vrijeme. Možda su sestre Duncan zauzete svojim izdavačkim poslovima. »Henry, htio bih da krenete u potragu za najnovijim izdanjem publikacije koja se zove The Mayfair Lady.« »Mislim da nikad nisam čuo za nju, gospodine.« Henry ga je upitno pogledao. »Mislim da ima relativno malu tiražu. Možda biste mogli pokušati s nekoliko prodavača novina. Siguran sam da ćete negdje na Parliament Squareu naći kakav primjerak. Novine sadrže neke političke poglede i siguran sam da ih njihovi izdavači pokušavaju utrapiti vestminsterskim prodavačima.« »Dobro, gospodine. Idem odmah.« Henry je uzeo svoj šešir.

Max je sjeo za svoj stol i počeo čitati pisma svojih birača, ali je ubrzo odustao i namršteno se zagledao kroz prozor. Sitne kišne kapi udarale su po staklu. Možda bi mogao otići u jutarnji posjet na Manchester Square. Shvatio je da prije nekoliko dana ne bi dvaput razmislio o tome. To je bila potpuno normalna i potpuno primjerena stvar za subotnje jutro. Ona će biti tamo ili neće. Pa ipak ga je nešto priječilo. Nekakva nelagoda, neodređeni osjećaj da će se nešto loše dogoditi, držali su ga za stolom i prisiljavali da zuri u olujno jutro. Što nije bilo u redu? Zar joj se nešto dogodilo? Neki obiteljski problemi? Možda nešto s ocem? Ili jednom od sestara? Ako je tako, onda mora k njoj. No ona nije zatražila njegovu pomoć ni utjehu ni ništa što bi joj mogao pružiti da joj se nešto dogodilo. Ta bili su dovoljno bliski da mu se obrati. Kad joj je trebala pomoć u onom triku s očevim automobilom, nije oklijevala da ga zamoli za pomoć. Možda je trenutno zauzeta radom za WSPU pa nema vremena nizašto drugo, pomislio je. To ne bi bilo ništa neobično. Rekla je da je toliko strastveno uključena u njihov rad da je to pokretačka sila njezina života.

Naglo je ustao. Pa to je apsurdno. Sigurno je pretjerivala o tom svom strastvenom uključenju u pokret. Ona je inteligentna i razumna žena, ne neki zadrti fanatik. Morat će je nekako natjerati da shvati, da se povuče iz toga. Imala je pravo na svoje stavove, to joj nikad neće osporiti, ali on ne može imati ženu koja je aktivna sufražetkinja. Zna se što bi to napravilo njegovoj karijeri.

Pero mu je ispalo na stol, tinta je poprskala bugačicu. Upravo je u mislima uobličio nešto o čemu dosad uopće nije razmišljao. A to je, naravno, već tjednima bilo prisutno u njegovim najskrivenijim mislima. Očarala ga je od prvog trenutka kad ju je ugledao.

Malo-pomalo, očaranost se pretvarala u neodoljivu želju da je ima i grli, da bude njegova, sada i zauvijek.

Nije bio osoba sklona maštanju pa se zatekao kako u praznoj prostoriji apsurdno nastoji sakriti sramežljiv osmijeh. Uvjeravao je samoga sebe da bi mu ona bila posve neprikladna supruga. No tu je bila i druga strana medalje. Uzbuđenje. Ushićivala ga je i uzbuđivala, čak i kad ga je izazivala. A ipak, posve neprikladna žena za političara u usponu. I što mu je preostalo? Čuo je kako se ulazna vrata otvaraju i kako Henry u hodniku otresa mokri kišobran, a zatim njegove brze korake. »Upravo se nebo otvorilo, gospodine Ensore«, rekao je kad je ušao. »Ipak sam našao novine. Jučerašnji datum, znači da je najnovije izdanje.« Izvadio je presavijene novine iz džepa jakne. »Mislim da se nisu smočile.« Dodao ih je svom poslodavcu. »Prodavač je rekao da se prodaju kao alva.«

~ 151 ~

Anna&RafaelaR

Max je odsutno kimnuo glavom i preletio pogledom po naslovima. Zamijetio je da su u sadržaju navedeni i predstojeći sastanci WSPU-a na posljednjoj stranici. Na naslovnici se nalazio uobičajeni uokvireni naslov: Hoće li vlada dati pravo glasa ženama koje plaćaju porez? A tada je njegov pogled privukao naslov odmah ispod toga.

Vlada pribjegava špijuniranju Neka sram bude sir Henrya Campbell-Bannermana i njegov kabinet. Doznali smo da je izvjesni gospodin časni zastupnik u Parlamentu dobio zadatak da kao tajni doušnik vladi dobavi informacije o planovima WSPU-a tako što će se pretvarati da podržava Savez. Zar Savez toliko ugrožava ukopane rovove naše vlade da se mora služiti takvim trikovima? Zar ih žene toliko ugrožavaju? Zar im se ne mogu otvoreno suprotstaviti? Što ovo govori o moralnoj snazi naše vlade?

Moramo li zaključiti da se toliko plaše žena da im ne žele dati ni jednostavno pravo da glasuju? Časni zastupnik, koji teško da zaslužuje tu titulu, lažnim izjavama o svom zanimanju i podržavanju pokreta stekao je povjerenje članica Saveza samo zato da bi ih izdao. Čovjek se mora zapitati kako će njegovi birači iz urbanog središta S - wolda ocijeniti takvo ponašanje čovjeka kojeg su nedavno izabrali da zastupa njihove interese u Parlamentu, To nije ponašanje časnog čovjeka. Ni poštenog. Ni hrabrog. Gospodin časni zastupnik u Parlamentu je željno prihvatio taj nečasni posao špijuniranja, a nije ništa drugo doli premijerov pijun.

Nastavljalo se i dalje u istom tonu, no jedva je razabirao riječi, iako su njegove oči i dalje prelazile po slovima. Preplavio ga je silan bijes, uopće nije bio svjestan da mu je boja nestala s lica, da je blijed poput duha, da su mu usne posivjele i toliko se stanjile da su gotovo bile nevidljive. »Gospodine Ensore, je li sve u redu?« Henry se zagledao u njega, ne mogavši prikriti šok zbog ovog naglog preobražaja. »Ne izgledate dobro.« Max je podigao pogled s novina. Modrim očima nalik ledenim sigama zapiljio se u Henrya koji je nesvjesno ustuknuo. »Dobro sam, Henry, hvala.« Presavio je pamflet i spremio ga u unutarnji džep prsluka. Čak mu se i glas promijenio. Bio je neobično odsječan i nimalo melodiozan. »Idem van. Ne znam kad ću se vratiti. Bio bih vam veoma zahvalan kad biste umjesto mene odgovorili na ta pisma.

Uvjeren sam da znate što treba napisati. Pisma ostavite na mom stolu da ih kasnije potpišem.« »Naravno, gospodine«, odvratio je Henry Maxovim leđima. Vrata su se zatvorila uz tihi škljocaj koji je zvučao strašnije od treska. Henry se počešao po glavi, pitajući se što li je to u The Mayfair Lady toliko razjarilo njegova poslodavca.

Max se popeo na kat po svoj nepromočivi ogrtač, kapu sa šiltom i naočale za vožnju.

Hodao je poput automata nošenog na krilima gnjeva. Sad mu je sve bilo jasno. Njezino iznenadno povlačenje te večeri i to što ga je otada izbjegavala. Sigurno je prošle srijede nakon večere u Donjem dom čula njegov razgovor s premijerom. Nije se mogao sjetiti točnih riječi koje su izrečene, ali je točno mogao zamisliti kako je razgovor zvučao nekome tko je prisluškivao. I sve otada ona mu je spremala osvetu.

Ispod sveg svog bijesa morao je priznati da je imala pravo na svoj gnjev zbog njegove izdaje. Ali zašto mu to nije rekla i suočila se s njim? Svaki muškarac bi tako učinio. Umjesto toga izabrala je da ga napadne na takav način... izvrgnula ga je preziru i

~ 152 ~

Anna&RafaelaR

ruglu njegovih kolega i prijatelja. To bi ga moglo uništiti. To je nepodnošljivo. I, tako mu Boga, platiti će ona za to.

Nalazio se na polovici stubišta i zakopčavao ogrtač, kad se oglasilo zvono. Muškarac kojeg je nedavno zaposlio da zajedno sa svojom ženom vodi njegovo kućanstvo, pojavio se iz stražnjeg dijela kuće i otvorio vrata. »Je li gospodin Ensor kod kuće?« Bio je to Asquithov glas. Max je osjetio kako stišće vilicu i širi nosnice. Znači, već je počelo. Stupio je u predvorje. »Hvala vam, Billingse. Ja ću se pobrinuti za gospodina Asquitha.« Sluga se odmaknuo od vrata. »U redu, gospodine.« Kancelar je ušao u predvorje i otresao mokar šešir od kiše. »Ah, Ensore, imate li malo vremena?« Kimnuo je i rukom pokazao na jutarnju sobu. »Pretpostavljam da ste vidjeli The Mayfair Lady?« »Dobio sam ga za doručkom. Moj tajnik ga je na putu k meni našao kod prodavača novina. Što ćemo poduzeti? Prava sramota!«, rekao je Asquith ušavši u prostoriju. »Volio bih znati tko je za to odgovoran. Zatvorio bih ga zbog klevete.« »Samo što se ne radi o kleveti«, suho je primijetio Max. »Kavu ili nešto jače?« »Ništa, hvala. Kako to mislite da se ne radi o kleveti?« Brzim pokretom obrisao je obod šešira i pokapao pod. »Zaista sam imao namjeru iskoristiti informacije iz prve ruke kako bih obavijestio vladu.« Odsutno se pitao je li upravo poludio. Zavrnut će joj vratom... otrgnuti ud po ud... skuhati je u kipućem ulju. A ipak je zvučao kao da ju brani. »Ali ovo!« Asquith je izvukao pamflet iz svoga džepa i zgađeno mahao njime. »Kakav je ovo kukavički napad?« Max je samo upitno podigao obrve. Prisilio se da na trenutak zaboravi na svoj gnjev.

Zlobna govorkanja u društvu i neizbježno, iako dobro prikriveno, uživanje svojih kolega zbog njegove kompromitacije, preživjet će jedino ako ostane relativno nezainteresiran i ravnodušan. U javnosti se mora ponašati kao da napad na njega ne zaslužuje pažnju pa čak ni ljutnju.

A privatno je jedna posve druga stvar. »Proći će«, rekao je.

Asquith ga je prodorno pogledao. »Insinuira da se vlada bavi sumnjivim stvarima.

Premijer nije nimalo sretan.« »Ne, pretpostavljam da nije.« Sjeo je na naslon kauča i slegnuo ramenima. »Članak je sramotan i ne nudi nikakve dokaze. Nitko zapravo ne obraća pažnju na te aždaje.

Samo što one to još ne shvaćaju.« Čak i dok je to govorio, osjetio je grižnju savjesti.

Constance i njezine prijateljice bile su previše inteligentne, previše strastvene i previše posvećene jednoj nesebičnoj ideji da bi ih okarakterizirao s takvim prezirom. Ipak, ona je to zaslužila, umirivao je samoga sebe. Ona je prva bacila rukavicu i nema pravo prigovarati načinu na koji će je on prihvatiti. S javnim izrugivanjem suočit će se na način koji sam odabere.

Asquith ga je još uvijek pomno promatrao. »Pretpostavljam da ne znate tko stoji iza ovoga? Meni se čini da je to netko koga dobro poznajete.« »Netko tko je kivan«, rekao je. »Asquithe, politika je svijet u kojem se rađa kivnost.

A onaj tko je odgovoran za ovaj pamflet očito uživa koristiti kivnost.« »Pretpostavljam da je tako.« Asquith se zbunjeno zagledao u pamflet u svojim rukama. »Ovo nije prvi put da ste spomenuti u njemu.« .

~ 153 ~

Anna&RafaelaR

»Nije«, bezizražajno se složio.

Asquith ga je još jednom pogledao. »Ne radi se o slučaju prezrene žene, zar ne?« Max se kratko nasmijao. »Ne«, odlučno je izjavio. Constance se nije mogla požaliti da ju je prezreo njezin ljubavnik. Obmana koja je uzrokovala ovaj divljački napad nije imala nikakve veze s užitkom njihove zajedničke požude ... njihove emocionalne bliskosti. Prezir nije bio izravno upućen Constance ... za razliku od njezina žestokog napada na njega.

Opet je stisnuo usne. Naglo je ustao. »Molim da me ispričate, moram obaviti neki posao. Poslijepodne ću pričekati premijera ukoliko on to želi. No ne mogu mu pružiti zadovoljavajuće objašnjenje.« Ni ispriku. Taj je dodatak zadržao za sebe. »Naravno ... naravno. Siguran sam da će premijer razumjeti. Takve se stvari događaju u javnom životu. Svi mi to znamo.« Asquith je nimalo uvjerljivo kimnuo glavom. »Najbolje da pustimo da se oluja smiri, kako ste i sami rekli.« Max je kimnuo i ispratio svog posjetitelja na ulicu. »Idem do konjušnica po automobil. Mogu li vas nekamo odvesti?« »Ne, hvala. Uzet ću fijaker do Downing Streeta. Nije daleko.« Asquith mu je pružio ruku. »Moramo poreći ove glasine, naravno.« Činilo se da je kancelar napokon prešao na bit stvari, pomislio je Max dok su se rukovali. Poslali su ga s porukom da se Max mora pobrinuti da glasine ne naštete Downing Streetu. »Naravno«, rekao je. »No nećemo li im poricanjem dati vjerodostojnost?« Kancelar se nakašljao u rukavicu i okrenuo se prema njemu. »Premijer smatra da biste ih vi trebali opovrgnuti. Dati naslutiti da se radi o osobnom zamjeranju ... takve stvari, znate?« Max je osjetio kako ga je opet preplavio gnjev. Stavila ga je u nemoguću situaciju.

Ako napadne anonimne urednike The Mayfair Lady, ispast će budala koja nasrće na vjetrenjače. A razotkriti Constance i njezine sestre kao urednice ili samo natuknuti nešto o svojoj vezi s Constance, nije dolazilo u obzir. Nevjerojatno.

No časne gospođice Duncan će požnjeti plodove njegova gnjeva. A Constance će napisati demanti. »Možete slobodno uvjeriti premijera da je situacija u mojim rukama.« »Naravno.« Asquith je postao pomirljivo ljubazan. Riječ džentlmena je obvezivala i drugi džentlmen nikad nije preispitivao njezinu vjerodostojnost.

Kimnuli se, razmijenili osmijehe i razišli se. Max je krenuo prema konjušnicama gdje je bio parkiran njegov Darracq. Navukao je platneni krov, pomislivši kako će ga niske strane automobila slabo zaštititi od kiše, ali bolje išta nego ništa. Za deset minuta već je vozio prema Manchester Squareu, svakih nekoliko sekundi otirući naočale za vožnju.

Parkirao je na trgu i popeo se stubama do ulaznih vrata Duncanovih. Njegov odmjereni korak odudarao je od hitnje koju je osjećao. Pritisnuo je zvono, odupirući se nagonu da s njega ne miče prst. Vrata je na svoj uobičajeno ravnodušan način otvorio Jenkins. »Gospodine Ensore, drago mi je što vas vidim«, rekao je Batler bez naznake osmijeha. »Bojim se da gospođica Duncan nije kod kuće.« »Shvaćam.« Stavio je nogu na ulaz. »A gospođice Prudence ili Chastity?« »One su kod kuće, gospodine. No ne znam primaju li posjetitelje.«

~ 154 ~

Anna&RafaelaR

Max je razmislio. Nije se htio obračunavati s Constanceinim sestrama. To bi bilo besmisleno trošenje energije. »Znate li slučajno gdje bih mogao naći gospođicu Duncan?«, ljubazno je upitao. »Ne, gospodine. Mislim da će poslijepodne biti kod kuće.« Max je začuo šuškanje pamfleta u svom džepu. Danas je subota. U vrijeme ručka, kad prodavačice završavaju s radom i počinje vikend, održava se sastanak WSPU-a.

Constance je vjerojatno na sastanku. Ima li boljeg mjesta da se suoči s njom? »Hvala vam, Jenkinse. Svratit ću kasnije.« Dobrodušno se nasmiješio i otrčao dolje do svog automobila kao da nema nijedne brige na ovome svijetu. Upalio je motor i pritom se smočio, a zatim je, ispod ne suviše pouzdanog krova automobila, pogledao zadnju stranicu pamfleta. Sastanak je počinjao u podne u crkvenoj dvorani na Brompton Roadu. Ubacio je u brzinu i uputio se u Knightsbridge.

Jenkins je pričekao da se posjetitelj odveze i tek tada je zatvorio vrata. Sestre mu se nisu povjerile, što je samo po sebi bilo veoma neobično, no znao je da nešto nije u redu i da to ima neke veze s gospođicom Con i gospodinom Ensorom. Popeo se na kat i ušao u salon. »Došao je gospodin Ensor i raspitivao se za gospođicu Con«, izjavio je stojeći na vratima.

Prudence je podigla pogled s računovodstvene knjige koju je usklađivala. »Je li rekao zbog čega?« »Nije, gospođice Prue.« »Jeste li mu rekli gdje je?«, upitala je Chastity, kopajući po košari u kojoj je tražila čarape koje je trebalo zakrpiti. »Nisam, gospođice Chas.« »Pa, onda je sve u redu.« Chastity mu se nasmiješila. »Mogu li znati u čemu je problem?«, upitao je Jenkins.

Chastity je nabrala čelo. »Mislim da je bolje da vam to kaže Con. To zapravo nije naša stvar.« Jenkins se naklonio. »Razumijem, gospođice Chas.« Ostavio ih je njihovom krpljenju i sređivanju knjiga, savršeno shvativši što je na stvari.

»Jesi li sigurna da to želiš napraviti, Constance?«, upitala ju je Emmeline dok su slagale papire na stolu pokraj crkvenih ulaznih vrata. »Da, došlo je vrijeme da i ja dignem svoj glas«, rekla je uz sumoran osmijeh. Na današnjem sastanku namjeravala je održati govor. »Pretpostavljam da ta odluka nema nikakve veze s onim neobičnim otkrićem u The Mayfair Lady?«, upitala je Emmeline, pronicljivo je gledajući. »Pretpostavljam da si ga vidjela. Čini se da su ga svi vidjeli.« »Vidjela sam ga«, kratko je rekla. »I krivim sebe. Napokon, ja sam ga dovela. Ne znam kako sam mogla biti tako slijepa.« »Ali tko je mogao znati što smjera?«, čudila se Emmeline. »Moraš priznati da je to zanimljivo.« »Veoma«, složila se Constance.

~ 155 ~

Anna&RafaelaR

»Svi se slažemo da je to istina«, javila se jedna druga žena. »Doduše, u članku nisu navedeni čvrsti dokazi.« Constance ju je pogledala. »Ja nimalo ne sumnjam.« »Pa dobro, ti ga poznaješ bolje od mene.« »Mislila sam da ga poznajem.« Na to je Emmeline samo kimnula i otišla. »Možda će danas ovamo doći novinari da čuju tvoj govor«, upozorila ju je. »Jesi li spremna za takav publicitet?« »Spremna sam istupiti i javno izraziti svoje mišljenje«, rekla je. »Mog oca će vjerojatno udariti kap, ali proći će ga.« »A tvoji prijatelji?« »Stat će uz mene ako su mi prijatelji. Ako nisu, onda nema nikakve štete.« Zvučala je mnogo ležernije nego što se osjećala. Nije osjećala tjeskobu zbog toga što će govoriti u javnosti i cijelome svijetu obznaniti svoje stavove, već zbog mogućnosti da je netko poveže s The Mayfair Lady. No njezine sestre su smatrale da se to ne može dogoditi i složile se da je došlo vrijeme da se Constance javno izjasni. Ukoliko se pojave kakve glasine i šaputanja, tada će ih mirno zanijekati.

Popela se na podij i provjerila svoje bilješke. Ljudi su počeli pristizati u dvoranu, otresajući kišobrane i skidajući mokre šešire i ogrtače. Zrak se napunio mirisom vlažne vune. Pitala se hoće li kiša spriječiti dolazak mnoštva. Pitala se je li Max već vidio The Mayfair Lady. Bojazan je sve više rasla. Što će on učiniti? Morat će poduzeti nešto. Neki drugi muškarac bi možda prešao preko toga, ali ne i Max. Uz bojazan se pojavila i neugodna misao da je možda ipak malo pretjerala. Osobno ga je napala. Njezine sestre nisu rekle ništa o članku, iako je pretpostavila da su ga pročitale prije nego što ga je Prudence odnijela u tiskaru. Njihova tišina joj je sve rekla.

Iskreno je priznala sebi da je otrovan ton njezine osvete proizašao iz njezine povrijeđenosti i osjećaja da je izdana. To nije bila nimalo promišljena reakcija. Nimalo uravnotežena. Pa iako je osjećala da je opravdana, nije se mogla riješiti nelagodnog iščekivanja njegove reakcije, kao ni spoznaje da i on ima pravo pokazati joj zube, jednako kao što je i ona njemu.

Podigla je pogled s bilješki u rukama kad su se ostale predvodnice pokreta počele penjati na podij. Napunile su se dvije trećine dvorane, lica puna iščekivanja gledala su u podij. Vratar je upravo zatvarao vrata kad je ušao Max Ensor.

Constance se ukočila.

Max je pogledao ravno u nju dok je stajala iza stola na podiju. Na trenutak je bila svjesna samo njegovih očiju. Izgledale su joj kao dvije plave vatre pa se morala oduprijeti nagonu da ustukne pred tim žestokim plamenom gnjeva i neizmjernom odlučnošću.

Očito je pročitao novo izdanje The Mayfair Lady. I očito je one večeri kad su sabotirali očev automobil vidio ogledni primjerak i zbrojio dva i dva.

No sada ju je opet preplavio bijes koji je posve odagnao strepnju. Kako se usuđuje sada dolaziti ovamo? Što je mislio da će danas saznati? Zar je zaista mislio da će mu dopustiti da ostane sada kad je razotkrivena njegova prijevara?

Pogledala je svoje ruke. Iznenadila se kad je vidjela da su posve mime. Progovorila je, njezin glas ispunio je dvoranu, tihi žamor razgovora je zamro. »Ovo je sastanak pristaša WSPU -a, gospodine Ensore. Špijuni ovdje nisu dobrodošli. Moram vas zamoliti da odete.«

~ 156 ~

Anna&RafaelaR

Ovo nije očekivao. Drzak izravan napad oduzeo mu je dah. Koraknuo je prema podiju. »Gospodine, upozoravam vas, ukoliko sami ne otiđete, ovdje ima mnogo onih koji će vam rado pomoći da izađete. Žene možda nisu fizičke snažne kao muškarci, ali to nadoknađujemo svojom brojnošću.« U glasu joj se osjetila ironična žaoka. »Mislim da bi državnim novinama ovo bila veoma zanimljiva priča.« U dvorani je zavladao muk. Činilo se da neko vrijeme nitko nije niti disao. Sve su oči bile uperene u muškarca koji je stajao u stražnjem dijelu dvorane držeći rukavice u ruci i naočale za vožnju podignute na mokru kapu.

Max nije mogao vjerovati što čuje, ali nije namjeravao provjeravati istinitost njezinih riječi. Nije mu preostalo drugo nego da prihvati sraman poraz i povuče se. »Izravnat ćemo račune, gospođice Duncan. Budite sigurni u to.« Nije podigao glas, no svaka se njegova riječ jasno čula kao da je koristio megafon. Okrenuo se na peti i izašao iz dvorane, pustivši da se vrata s treskom zatvore za njim.

Sad su joj se ruke počele tako snažno tresti da su joj bilješke pale na stol. Držeći spušten pogled, usredotočila se na skupljanje razasutih papira, svjesna da su u nju uprte oči svih prisutnih u dvorani i na podiju. »Pretpostavljam da to nisi očekivala«, promrmljala je Emmeline, pomažući joj da sakupi papire, a Christobel je prekinula muk počevši čitati bilješke s prethodnog sastanka. »Nisam očekivala da će doći ovamo«, tihim glasom odvratila je Constance. »Vjerojatno je pomislio da je većina onih koji dolaze na sastanke WSPU-a pročitala članak. Poznato je da publikacija The Mayfair Lady podržava sufražetkinje.« »Možda je htio iznijeti svoju obranu«, primijetila je druga žena. »Ovo nije mjesto za to«, oštro je odvratila Constance. Znala je da je preburno reagirala pa se sada ljutila na sebe. »Zar biste tolerirali njegovu prisutnost?« Opazila je obranaški ton u svom pitanju.

Emmeline je odmahnula glavom. »Ne znam.« Oklijevala je, a zatim rekla. »Constance, stvaranje neprijatelja na visokim položajima nije dobro za našu stvar.« »On nam je već prije bio neprijatelj«, odvratila je. Osjetila je razumijevanje za Christobelinu nestrpljivost prema majčinu blagom ponašanju. Pogledala je Christobel koja je upitno podigla obrve. Constance joj je kimnula. Bila je spremna kao nikad u životu. Christobel je sjela na svoje mjesto kad je Constance krenula prema govornici.

~ 157 ~

Anna&RafaelaR

18.poglavlje

Max je sjedio za volanom svog automobila dok je kiša pljuštala po platnenom krovu.

Trebalo mu je pet minuta da razbistri glavu. Kakav bezuman potez! Da samo tako gurne svoju glavu u lavlje ralje. To će samo navesti vodu na mlin glasina i dodati golicave detalje članku u The Mayfair Lady o kojemu će do kraja dana svi govoriti. Glasine će ovako ili onako stići do Fleet Streeta, a ako je u crkvenoj dvorani bio prisutan koji pripadnik tiska, imat će veoma plodan dan. Zaslijepio ga je vlastiti gnjev i želja za osvetom toj arogantnoj i nemogućoj ženi. Kako je uopće mogao pomisliti da bi mu mogla biti supruga? Ludilo ... čisto ludilo.

Morao se usredotočiti na to da smanji štetu. Trenutno mu gnjev koji je osjećao prema Constance neće nimalo pomoći. Izravnat će račune kad je se jednom dočepa, no sada je morao trezveno razmišljati.

Upalio je motor, ušao u automobil i odvezao se do Manchester Square a, gdje je parkirao pokraj parka, podalje od kuće Duncanovih. Golemi hrast guste krošnje pružao mu je dovoljan zaklon ako netko baci pogled na trg, a on je bio na savršenom mjestu da nadgleda tko ulazi i izlazi s broja 10.

Ubrzo nakon jednog sata ugledao je kako lord Duncan odlazi u svojoj obiteljskoj kočiji, a nešto prije dva, fijaker je dovezao Constance do kuće. Dotad se već njegov gnjev u potpunosti rasplamsao. Kiša je napokon prestala, ali je njegov vodootporni ogrtač bio posve promočen, a voda je kapala i iz natopljenog platnenog krova, nepogrešivo nalazeći put do njegova ovratnika i klizeći mu niz leđa.

Izašao je van i prešao mali park, ne mareći što će prljave lokve vode i mokra trava učiniti njegovim ulaštenim cipelama. Popeo se stubama do ulaza i pozvonio, ovaj put držeći prst na zvonu sve dok se vrata nisu otvorila. »Cospodine Ensore.« Jenkins ga je sumnjičavo pogledao, kao i njegov prst koji je još uvijek pritiskao zvono. »Vidio sam da je prije nekoliko minuta ušla gospođica Duncan«, otresito je rekao i mimo batlera ušao u predvorje. »Gdje je ona?« »U blagovaonici, gospodine.« Jenkins je nesvjesno pogledao vrata male obiteljske blagovaonice u kojoj su sestre blagovale kad su bile same. »Onda joj neće smetati što je uznemirujem.« Odrješito je kimnuo glavom i krenuo prema vratima. Prvi put vidno uznemiren, Jenkins je pohitao za njim, mrmljajući prigovore .

Max je širom otvorio vrata i zastao na ulazu. Tri sestre su samo zurile u njega, na trenutak previše iznenađene njegovim naglim upadom da bi reagirale. »Constance, želim razgovarati s tobom«, rekao je. »Molim da nas vas dvije ostavite nasamo.« »Upravo ručamo«, usprotivila se Prudence. »Ne možeš nas izbaciti iz naše vlastite blagovaonice.« »Zapravo, Prudence, mogu i hoću. A sada ti i Chastity, izađite, molim.« Ovo »molim« na kraju nije nimalo ublažilo naredbu.

Constance je ustala. »Nema potrebe da uznemiravaš moje sestre. Idemo u dnevnu sobu. Tamo nema nikoga.« Prošla je mimo njega, ne pogledavši ga. Učinilo joj je da iz njega isijava tolika vrućina da bi se opekla da ga je dotaknula. Srce joj je udaralo kao

~ 158 ~

Anna&RafaelaR

ludo, dlanovi su joj se odjednom oznojili. Nije htjela pogledati svoje sestre, znajući da bi ostale uz nju kad bi vidjele koliko je uznemirena.

Krenuo je za njom, prepuštajući Jenkinsu da zatvori vrata blagovaonice. »Poteći će krv.« Prudence se napola pridigla u stolici, potom je opet sjela. »No mislim da bismo samo smetale.« »Kasnije ćemo počistiti za njima«, rekla je Chastity, po mišljenju njezine sestre, nevjerojatno smireno. »Ne, brini, Prue. Ovo se moralo dogoditi da bi Max i Con napokon shvatili da se vole.« »Prošli tjedan bih se možda složila s tobom«, rekla je Prudence. »No sada ne mogu a da ne pomislim kako su stvari otišle predaleko. Con mu je zaprijetila da će ga fizički izbaciti sa sastanka. Pred svima. Sada je sve izmaklo kontroli.« »O, ja ne bih bila toliko pesimistična.« Chastity je odrezala komad pite od limuna. »Oboje su temperamentne i strastvene osobe, u jednakoj će mjeri mrziti i voljeti jedno drugo. Uvijek će biti tako .

Samo se nadajmo da neće razbiti previše tanjura, barem ne one koji su naše vrijedno nasljedstvo.« »Tako si optimistična.« Prudence je odmahnula glavom i poslužila se pitom.

Njih dvoje su ušli u dnevnu sobu i na trenutak je zavladala tišina. Constance je nesvjesno krenula prema mjestu gdje se uvijek osjećala najugodnije i okrenula leđa kaminu. Max je ostao stajati pokraj vrata i leđima se naslonio na njih, kao da želi spriječiti ulazak uljeza. »Ukoliko želiš započeti s isprikama, spreman sam te saslušati«, rekao je nakon nekoliko trenutaka, i sam zapanjen blagošću svoga glasa. Uopće se nije uklapao u njegovo trenutno raspoloženje. »O, ti živiš u mašti«, uzviknula je. »Želiš da se ja ispričam. Zbog čega? Ja sam te samo razotkrila, prikazala te takvim kakav jesi. Varalica, špijun, nepošten ...« »Dosta«, rekao je, povisivši malo glas i krenuvši prema njoj. »Dosta mi je vaših uvreda, gospođice Duncan. Recite još samo jednu i više neću odgovarati za posljedice.« »Oh, tipična muška reakcija«, prezirno je rekla. »Prijetnja nasiljem je odgovor na sve.« Zvučala je hrabrije nego što se osjećala. Učinilo joj se da je u posljednjih nekoliko minuta postao viši i snažniji.

Max je glasno udahnuo zrak. Nije namjeravao igrati ovu igru, ali je bio spreman uhvatiti se ukoštac ako se bude trebalo hrvati u blatu. Okrenuo se i sjeo na naslon kauča, polako udarajući rukavicama o dlan ruke. »Constance, ispričat ćeš mi se i u sljedećem izdanju pamfleta napisati demanti«, izjavio je. »Ako to ne učiniš, mislim da će svi doznati da iza The Mayfair Lady stojite ti i tvoje sestre.« »To bi učinio?« Zurila je u njega. »Ukoliko bude potrebno. Samo imaj na umu da si ti prva ispalila salvu.« »Zato što si me iskoristio«, rekla je tiho i ljutito. »Pretvarao si se da ti se sviđam ... da smo zajedno, a cijelo to vrijeme tebe je samo zanimalo kako ćeš me iskoristiti da saznaš

~ 159 ~

Anna&RafaelaR

za planove i tajne Saveza. Čula sam te. Čula sam što si rekao premijeru. 'Vidio sam te žene u akciji. Imam informacije iz prve ruke',« Trgnuo se, sjetivši se. No nije joj namjeravao prepustiti nadmoć. »Čekaj malo. Nisam se pretvarao ...« »Ne, ti čekaj malo«, prekinula ga je. »Hajde, poreci ako možeš. Poreci da si rekao te stvari.« »Izvadila si ih iz konteksta.« Nasmijala se. »Oh, tipična obrana političara. Kad god te uhvate na djelu, izvuci onu staru izliku: izvađeno je iz konteksta«, rekla je, oponašajući njegov glas. »Max, koji je to kontekst bio? Tihi razgovor kolega nakon ručka u bastionu muške moći. Znam što sam čula.« Povisila je glas kad je vidjela da ga je stjerala u kut. »Prevario si me, pretvarao si se ... Oh, ne mogu niti razgovarati s tobom. Ne mogu podnijeti da sam s tobom u istoj prostoriji.« Naglo je odmahnula rukom i okrenula glavu, pokušavajući suzbiti jecaj u glasu i progutati suze koje samo što nisu potekle od povrijeđenosti i gnjeva. Neće mu dopustiti da vidi njezinu slabost.

No on je svejedno čuo i prišao joj. »Zar nisi i ti kanila mene iskoristiti na jednak način? Natjerati me da iskoristim svoj politički utjecaj za tvoj pokret. Nije li to bio uzrok tvoje početne zainteresiranosti za mene?« »To uopće nije ista stvar.« »Nije li? Hoćeš reći da ja moram pošteno igrati, a ti ne?« Glas mu je bio pun nevjerice. »Daj, Constance. Inzistiraš na tome da su žene ravnopravne s muškarcima pa zašto onda tražiš poseban tretman?« »Ne tražim«, izjavila je. »To je potpuno neprihvatljiv argument i ti to znaš. Nisam te osobno napala, nisam manipulirala tobom, nisam se pretvarala da osjećam nešto ... bilo što ... samo zato da dobijem informacije koje bih mogla iskoristiti protiv tebe.« »A što bi onda ovo bilo?« Iz džepa je izvukao mokar papir koji je nekoć bio pamflet. »Ovo je najpodliji i najvulgarniji osobni napad... daleko, daleko gori od bilo čega što sam ja napravio. Cilj mu je da uništi moju karijeru. Možeš li živjeti s tim, Constance, dok klepećeš o svojim visokim načelima i moralnim stavovima?« Bacio je novine na sag pred svoje noge. »Kako se usuđuješ poricati što si kanio? Kako si mogao lagati? Čula sam te ... Čula sam što si rekao svojim kolegama iz kabineta. Namjeravate iskoristiti naš ...« Nestrpljivo je odmahnula glavom. »Kako god želiš nazvati onu glupost koja se dogodila među nama, samo radi unapređenja svoje karijere. To ne možeš poreći.« »Mogu poreći da te nisam namjeravao ...« Ostali dio rečenice nestao je u vodi kad je Cons tan ce, razbješnjena do bezumlja, uzela veliku vazu s mirisnom grahoricom i izlila mu je po glavi. Voda s mirisnim cvjetovima cijedila se s njegove glave na ramena i krilo.

Skočio je na noge glasno opsovavši i rastresavši mirisnu grahoricu na sve strane.

Constance je užasnuto zurila u njega, prekrivši rukom usta. Odjednom je u njezinim očima zaiskrio neumjestan smijeh koji nije mogla obuzdati. »»Prokletstvo!« Zbunjeno je gledao u vodu. »Koji je to bio vrag?! »Jako mi je žao«, rekla je, jedva obuzdavajući smijeh. »Toliko si me iznervirao da sam to morala učiniti. Daj, dopusti meni.« Prišla mu je i maramicom uzaludno obrisala ramena. Jedan cvijet mu je zapeo u kosi, drugi iza uha. Brižno je podignula ruku da ih makne, no on joj je odmaknuo ruku.

~ 160 ~

Anna&RafaelaR

»Jako mi je žao«, ponovila je. »Uostalom, ionako si već bio mokar. Zapravo«, dodala je nakrivivši glavu na jednu stranu, »mislim da je cvijeće ipak malo poboljšanje. Idem po ručnik.« Krenula je prema vratima, ali ju je uhvatio za ruku i povukao prema sebi. »O, ne, nećeš. Ne dok ti ne zavrnem vratom. Constance, ti si svadljivica.« U očima mu se, jednako kao i njoj, pojavio smijeh pomiješan s ljutnjom. Rukama joj je obuhvatio vrat i podigao joj bradu. »Goropadnice«, rekao je. »Mislim da bi u ovom trenutku predstave trebao reći: 'Kate, dođi i poljubi me'«, promrmljala je. »Hoćeš li mi ikada prestati stavljati riječi u usta?« »Čisto sumnjam.« »Onda dobro: 'Kate, dođi i poljubi me, vjenčat ćemo se u nedjelju.'« »O, lijepo izvedeno«, šapnula je. »Veoma lijepo, gospodine Ensore.« »Šuti!« Usnama je zapečatio naredbu. Strastvenost njegova poljupca imala je malo što zajedničko s ljubavlju. Čvrsto je držao njezinu glavu, kao da je u škripu. Pritisak njegovih usana na njezine bio je toliko silovit kao da namjerava ostaviti otisak svojih usana na njezinima. Nije se mogla oduprijeti čak ni da je htjela. Na silinu je uzvratila silinom, kao da je poljubac neka vrsta egzorcizma koji je napokon otupio oštricu njihova uzajamnog bijesa. »Rekla sam ti da će se sve srediti«, rekla je Chastity stojeći na ulazu i promatrajući par koji je izgledao kao da je zaokupljen nekom iskonskom borbom.

Constance se odmaknula od Maxa i preko njegova ramena pogledala svoje sestre.

Vrhovima prstiju dodirnula je svoje natečene usne i zadržala dah. »Ne smijete se tako prikradati ljudima.« »Zabrinule smo se kad je prestalo vikanje«, rekla je Prudence, ušavši s Chastity u prostoriju. »Stoga smo došle provjeriti ne krvarite li oboje na podu. Što se to dogodilo Maxu? Zar je na sebi počeo uzgajati mirisnu grahoricu?« Max je prošao rukom kroz kosu i maknuo cvijet. Voda mu je kapala iz mokre kose. »Nadam se da je Constance jedina svadljivica u obitelji.« Skinuo je ogrtač za vožnju i prišao vratima. »Jenkinse?« »Ovdje sam, gospodine.« Izašao je iz mračnog prostora ispod stubišta. »Molim vas, uzmite ovo i vidite možete li nešto napraviti. I donesite mi ručnik.« Jenkins je uzeo ogrtač i prebacio ga preko ruke. »Gospodine Ensore, mogu li predložiti da mi date i svoju jaknu. Bit će kao nova nakon vrućeg glačala. I mogu vam donijeti jednu od košulja lorda Duncana.« »Samo se pobrinite za ogrtač i jaknu.« Predao mu je crnu jaknu. »Pretpostavljam da damama neće smetati ako ostanem samo u košulji.« »Ni najmanje«, rekla je Chastity, ne obazirući se na njegov ironičan ton. »Siguran si da ne želiš suhu košulju?«, upitala je Constance. »Potpuno siguran, hvala. Dirnula me je tvoja brižnost. Jenkinse, donesite mi veliki viski, hoćete li?« »Dobar izbor, gospodine.« Jenkins je odnio svoj mokri teret u kuhinju. »Dakle, sredili ste stvar«, rekla je Prudence, promatrajući sag posut cvijećem. »Daleko od toga«, odvratio je Max. »Stvari nisu ni izbliza sređene.« »Oh«, iznenađeno je rekla Chastity. »Mislile smo, kad smo vas vidjele ...«

~ 161 ~

Anna&RafaelaR

»Nikad nemoj brzati sa zaključcima«, rekao je Max. »Tvoja sestra i ja imamo još o mnogo čemu razgovarati ... primjerice, o jednoj maloj stvari koja se zove zadovoljština.« Svi pogledi uperili su se u Constance koja je stajala leđima okrenuta prostoriji, naizgled nesvjesna njihove prisutnosti i zagledana kroz prozor u mokro drveće. »Zadovoljština, Con?«, upitala je Prudence. »Max i ja moramo razgovarati o nekim stvarima«, rekla je, i dalje ostavši u istom položaju. »Tada ćemo vas ostaviti same.« Chastity je zapovjednički potapšala Prudence po ruci. »Prue, mislim da smo opet suvišne.« »Oh ... da ... da, jesmo.« Nevoljko je krenula za sestrom prema vratima i tada je ušao Jenkins noseći pladanj i veliki ručnik prebačen preko ruke. »Cospođice Con, bio sam toliko slobodan da vam donesem čašu šerija, budući da znam da ne volite viski.« Odložio je pladanj na stolić i dodao Maxu ručnik. Ravnodušno je promotrio prostoriju, pogled mu je zapeo za sag posut cvijećem. »Da počistim ovo, gospođice Con?« »Ne još, Jenkinse. Taj sag je doživio i mnogo gore od toga.« Jenkins se naklonio i otišao iz dnevne sobe. U predvorju je naletio na Prudence i Chastity koje su stajale samo nekoliko metara od vrata. Napadno se nakašljao i nastavio mimo prema kuhinji. »U pravu je, ne bismo smjele prisluškivati«, rekla je Prudence. »Con će nam ionako kasnije sve ispričati.« »Pročitala sam negdje o triku s čašom«, zamišljeno je rekla Chastity. »Ako je staviš na zid, čut ćeš što se govori s druge strane.« »Ne«, izjavila je Prudence. »Idemo gore u salon.« Primila je sestru za ruku i povukla je za sobom.

U dnevnoj sobi je vladala tišina dok je Max ručnikom brisao kosu i otirao vodu s hlača. Zavrnuo je rukave sve do lakata i prstima poravnao razbarušenu kosu, a zatim natočio viski u čašu. »Constance, hoćeš li šerija?« »Da, molim.« napokon se okrenula od prozora i glasno udahnula zrak. »Što je?«, jetko ju je upitao.

Odmahnula je glavom. »Ništa ... kad tako izgledaš ... tako ležerno i neuredno i nemamo kao ...« Ušutjela je. Htjela je reći: onako kao kad vodimo ljubav, no činilo joj se da nije pravi trenutak da oživi taj prizor. Čekao je upitno podignutih obrva, ali ona je samo još jednom odmahnula glavom.

Nije mu kanila reći da joj izgleda neodoljivo, da joj zbog njega klecaju koljena, da joj se prepone pretvaraju u rastopljenu lavu. Dodao joj je čašu šerija i ona ju je uzela, promrmljavši zahvalu.

Začulo se zvono na vratima pa su oboje zastali i oslušnuli, oboje pretpostavljajući da je stigao lord Duncan. Začuli su Jenkinsove korake u predvorju, zatim tihe glasove i korake koji su hodali stubištem. Constance je opet počela disati. U ovom trenutku njezin otac nije bio dobrodošao. »Dakle, Constance, kako namjeravaš ovo ispraviti?« Vrhom cipele prezirno je gurnuo letak na podu. »Ako nije istina, zašto ne napišeš demanti? Objavit ćemo ga u narednom izdanju.«

~ 162 ~

Anna&RafaelaR

»Ne, ne kanim na optužbu uzvratiti demantijem. Kanim je zanemariti. Ti ćeš je povući.« Odložila je čašu sa šerijem. Prekrižila je ruke i odmjerila ga od glave do pete. »Voljna sam ispričati ti se zbog osobnog napada, ali ne namjeravam povući izjavu da si nas htio špijunirati. Nisam pogriješila. Znam što sam čula.« »Ti sastanci su otvoreni za javnost. Može ući svatko, i pristaša i protivnik.« »No ne mogu svi čuti osobna razmišljanja onih koje vode Savez. To je ono što si kanio učiniti, da bi obavijestio vladu o svakom koraku koji namjeravamo poduzeti.« Uzdahnuo je. »Možda jesam. No nikad se pred tobom nisam pretvarao da podržavam pokret. Posve suprotno. Rekao sam da sam voljan saslušati tvoje mišljenje, to je sve. Nisi imala apsolutno nikakva razloga da ovoliko pretjeraš.« Podigao je ruku kad je zaustila da se usprotivi. »Ne, saslušaj me do kraja. Nisam ti lagao o svojim osjećajima. Nisam te iskoristio niti prevario niti se pretvarao da sam prema tebi osjećao nešto što nisam ... što ne osjećam... Je li ti jasno?« Mirno je stajala prekriženih ruku i namršteno piljila u njega. Tada je, zvučeći ogorčeno, rekao: »Da ti to kažem na drugi način. Bio sam posve ozbiljan kad sam nastavio tvoj citat prije nekoliko minuta.« »Misliš na Shakespeareovu Ukroćenu goropadnicu?« »Točno.« »Dodi, Kate, i poljubi me«, promrmljala je i zatim razrogačila oči kad se sjetila kako citat završava. »Vjenčanje?«, upitala je potpuno smetena. »Želiš da se udam za tebe?« Na licu mu se pojavio gotovo bolan izraz. »Bogzna zašto. Mora da sam u prošlom životu učinio nešto zaista gadno da u ovome budem osuđen na takvu sudbinu.« Constance mu nije zamjerila ovu zadnju izjavu. Činilo joj se da će joj srce iskočiti iz prsa. »Neću ti prestati stavljati riječi u usta«, rekla je, čudeći se svojoj reakciji u takvom trenutku. »Niti ne sumnjam. Bilo kako bilo, otkrio sam izvanredan način da te ušutkam.« U očima mu se pojavio osmijeh koji je zaigrao i u kutovima njegovih usana. »Dakle, gospođice Duncan, hoćete li se udati za mene?« »Pitam se što sam to ja učinila u prošlom životu«, rekla je, lupkajući prstima po usnama. »Je li to odgovor?« Kimnula je. Nijedan drugi odgovor nije dolazio u obzir. Bili su stvoreni jedno za drugo, bilo na bojnom polju ili u spavaćoj sobi. Voljela ga je, čak i kad ga je proklinjala da je arogantna i svojeglava uš. Zar to nije bilo perverzno? No znala je da i on osjeća isto.

Upravo su zbog te žestine bili savršeni partneri. Nikad ne bi niti pomislila da se uda za nekog drugog. Nitko se nije mogao usporediti s Maxom. Mlađa Constance živjela bi u ljubavnom skladu s Douglasom, u to je bila sigurna. No bila je sigurna i u to da osoba kakva je postala nakon njegove i majčine smrti uopće ne bi odgovarala mirnom Douglasu. Kakve li neobične obrate ima sudbina. Već je tjednima znala, iako to sebi nije htjela priznati, da ni s kim ne bi mogla biti tako sretna kao s Maxom. Nije vjerovala da bi se to moglo dogoditi, budući da se nikako nisu mogli složiti u jednom važnom pitanju. A tu nije bilo mjesta za kompromis.

Jedva je uspjela progovoriti, osjećajući se kao da ubija ptića koji još nije niti iskušao svoja krila: »Što će biti s tvojom karijerom? Ja se ne mogu odreći svoga rada sa sufražetkinjama.«

~ 163 ~

Anna&RafaelaR

»Ne možeš ili nećeš?« Pomno ju je pogledao preko ramena dok je nosio svoju čašu do boce na stoliću. »Oboje«, jednostavno je rekla. »Max, ne možeš se oženiti za mene. To bi te uništilo.« I sam je to jednom mislio. A sad mu se to učinilo tek nečime što će morati riješiti.

Napunio je čašu i okrenuo se prema njoj. »Jednostavno ćemo morati naći način da uskladimo tvoju i moju životnu pokretačku silu. Zapravo bi ovaj brak popravio štetu koju si napravila mom ugledu na stranicama tih svojih novina. Meni to izgledao kao veoma elegantno rješenje.« Namrštila se i zbunjeno ga pogledala. »Ne shvaćam kako ... O, da, shvaćam.« Nasmijala se i odmahnula glavom. »Max, kakav trik. Zar je to jedini razlog zbog kojeg se želiš vjenčati sa mnom?« »Apsolutno«, veselo je odvratio. »Prešlo mi je u naviku da te iskorištavam, sjećaš se, kako bih ostvario svoje ciljeve.« Veselje je nestalo iz njezinih očiju. »Spremna sam zaboraviti na to ako si i ti.« Odložio je čašu i raskrilio ruke. »Dođi ovamo.« Prešla je sag i zagrlila ga oko vrata.

Zabacila je glavu, nudeći mu svoj vrat i gledajući ga u oči. U njima je vidjela ljubav, požudu i želju i osjetila kako su navrle i u njezinu krv. »Volim te«, rekao je, obujmivši je oko struka. »I uvijek ću biti uz tebe. Čak i onda kad se osobno ne budem slagao s tobom, podržavat ću te u javnosti. Nikad nećeš imati razlog sumnjati u moju odanost tebi ... mojoj ženi. To ti sada obećavam i to je obećanje jednako uzvišeno i obvezujuće kao i ono koje ću ti izreći ispred oltara.« »Volim te«, rekla je. »I ja ću tebe podržavati u javnosti. Uvijek ćeš znati što radim ili što namjeravam učiniti, a moglo bi se odraziti na tvoju karijeru. To ti sada obećavam i to je obećanje jednako uzvišeno i obvezujuće kao i ono koje ću izreći pred oltarom.« Tada ju je poljubio, još uvijek je držeći u nježnom zagrljaju. I usne su mu bile nježne, u zaigranom cjelivanju istraživale su sve dijelove njezinih usta, vrh njezina nosa, liniju brade. Poljubio je žilu kucavicu na njezinu vratu, a ona se privila uz njega, osjećajući se lagana kao zrak, kao perce na vjetru, kao da joj je netko s ramena podigao golem teret. »Dakle«, tiho je rekao, gladeći joj rukom obraz, »sredili smo tu malu stvar zauvijek.« »Zauvijek. A kad se oglase zaruke - Max Ensor ženi se za deklariranu sufražetkinju nitko više neće obraćati pažnju na članak.« »Reći ću Henryu da pošalje obavijest o zarukama u Times, kako bi se objavila u sutrašnjem izdanju«, rekao je. »Što prije javnost sazna, to će brže zaboraviti na članak.« Tada se namrštio. »Naravno, najprije moram razgovarati s tvojim ocem.« »O, nema potrebe. Ja ću mu reći kad dođe«, živahno je rekla. »Već mi je rekao da te drži posve prihvatljivim zetom, znači da se neće protiviti.« »Već ste razgovarali o tome?« »Ne, nije to bio razgovor«, ispravila ga je. »To je bila jedna od onih očevih izjava koje slijede nakon njegovih jadikovki. Često to radi, nadajući se da će tako neku od nas natjerati pred oltar.« Odlučio je da neće dalje inzistirati na ovom razgovoru. »Bilo tako ili ne, ipak bih trebao razgovarati s l ordom Duncanom.« »Max, ne ženiš se u konvencionalnu obitelj.« Počešao se po glavi i odustao.«Trebao sam znati.« Sagnuo se i podigao bačen primjerak The Mayfair Lady. »Pretpostavljam da ćeš nastaviti s ovime.« Zvučao je pomiren sa sudbinom.

~ 164 ~

Anna&RafaelaR

»Moram. To je naš jedini izvor prihoda.« »Što?« Zapiljio se u nju. »Meni to nije nimalo smiješno.« »Nije«, složila se. »Nije ni nama. No to je ipak istina. Sad kad ćeš postati jedan od nas, pretpostavljam da bismo te trebale upoznati sa svim našim mračnim tajnama.« Dragi Bože!, pomislio je. Sad će postati jedan od njih. Njezina jednostavna izjava vratila ga je u stvarnost. Oženit će se s Constance, ali ona je bila dio trija. Uzmeš li jednu, uzeo si sve, tako je to bilo sa sestrama Duncan. Više nikad u životu neće imati ni trenutka mira.

Točno je pogodila njegove misli, a opet, i bile su poprilično prozirne. »Nije tako strašno kao što misliš«, rekla je, utješno ga pogladivši po ruci. »Mi smo, zapravo, posve bezazlene.« »Ni najmanje niste bezazlene«, žestoko je odvratio.

Nasmijala se. »Dođi sada sa mnom gore.

Moramo reći Chas i Prue, a zatim ćemo te pokušati upoznati s našim financijama.

Moraš znati da nemam nikakvog bogatstva, jedino gomilu dugova. No to te ne treba nimalo zabrinjavati. Nas tri smo sve razradile i ja mogu uzdržavati samu sebe.« Primila ga je za ruku i povela prema vratima. »Dobrodošao u našu obitelj.« Htio, ne htio, morao je krenuti, još uvijek pokušavajući shvatiti ono što je rekla: da se može sama uzdržavati. Muškarac koji se oženi mora uzdržavati ženu. Tako je to bilo.

Tako je moralo biti. Zar nije? Odlučioje da u ovom trenutku ne želi forsirati ni to pitanje. Čim su ušli u predvorje, začuli su glasove koji su dopirali sa stubišta. Prudence, Chastity i Amelia su silazile i živahno razgovarale. Prudence je prva ugledala Maxa i Constance. Zastala je u pol koraka, pitajući se da li da pošalje Ameliu natrag gore prije nego što je vidi Max, ali je Amelia izmaknula odluku iz njezinih ruku. Sišla je u predvorje. »Constance, razgovarala sam s tvojim sestrama«, rekla je neusiljeno. »Dobar dan, gospodine Ensore.« Max se pitao što, za ime svijeta, guvernanta njegove sestre radi u poslijepodnevnoj posjeti na Manchester Squareu kad bi se trebala brinuti za njegovu nećakinju. »Gospođice Westcott«, ljubazno je rekao, uspjevši da se u pozdravu osjeti i pitanje. »Nije gospođica Westcott«, rekla je Constance, želeći da je do ovog otkrića došlo u nekom drugom prikladnijem trenutku. Danas su se već dogodila mnoga otkrića. »Max, ovo je gospođa Franklin, Henryeva žena.« Max se zapiljio u nju. Pogledao je njezine sestre koje su se umiljato smiješile.

Pogledao je ozbiljno i odlučno lice Amelie Westcott. »Henrya?«, upitao je u nevjerici. »Mog tajnika, Henrya Franklina?« »Pa, da«, rekla je Constance, oprezno ga gledajući. »Vjerujem da je tajnicima dopušteno da se žene.« »Mene se to ne tiče«, rekao je podigavši ruku. »No, moja sestra ...« »Gospodine Ensore, dala sam otkaz ledi Graham«, obavijestila ga je Amelia. Bila je malo blijeda, ali veoma odlučna. »Razumijem. Nedavno?« »Prije jednog sata«, rekla je Prudence. »Max, tvoja sestra je optužila Ameliu da je zanemarila svoje dužnosti time što je u svoje slobodno vrijeme bila na sastancima WSPU-a.« »U slobodno vrijeme kojeg je imala veoma malo«, dodala je Chastity.

~ 165 ~

Anna&RafaelaR

Amelia je tiho rekla: »Ledi Graham je iznijela svoju optužbu kad sam je zatekla da prekapa po mojoj privatnoj pošti. Nisam imala drugog izbora nego da odmah dam otkaz.« »Koliko ste dugo vi i gospodin Franklin u braku?« »Nešto više od tjedan dana, gospodine.« Constance ga je nagovorila da zaposli Henrya. Nije trebao tajnika, ali mu je ona rekla da želi napraviti uslugu poznaniku koji bi se htio oženiti i kojemu treba posao kako bi mogao uzdržavati ženu. Nije ni čudo što je Henry četvrtkom htio ranije završiti s poslom, pomislio je Max. Sjetio se da je guvernanta tada imala slobodno poslijepodne.

Pogledao je tri sestre, a one su mu uzvratile pogled koji je bio mješavina prkosa, odvažnosti i samopouzdanja. Pomalo ironično pogledao je svoju buduću mladenku. »Constance, baviš se i ženidbenim posredovanjem?« »To je dio našega posla«, rekla je i slegnula ramenima. »Objasnila sam ti da se moramo same uzdržavati.« »Jesi«, malodušno je rekao. »Da, jesi.« Okrenuo se k Amelii. »Primite moje čestitke, gospođo Franklin.« »Hvala, gospodine Ensore.« Amelia je oklijevala, a zatim je rekla: »Nadam se da ovo neće ugroziti posao moga ...« Max ju je brzo prekinuo. »Teško, gospođo. Vaš suprug i ja se jako dobro slažemo. Želim vam sve najbolje u budućem životu. Ako mogu ublažiti stvar između vas i moje sestre zbog vašeg otkaza, nemojte oklijevati, već mi slobodno recite.« »Pa, zapravo bi i mogao«, rekla je Chastity prije nego što je Amelia uspjela odbiti ponudu koju je shvatila tek kao ispraznu ljubaznost. »Letitia ne dopušta Amelii da uzme svoju odjeću i stvari.« »Ja ću se za to pobrinuti«, odvratio je. »Dajte mi vašu adresu, gospođo Franklin, pa ću se pobrinuti da vam se sutra ujutro dostave vaše stvari.« »Jako ste ljubazni, gospodine Ensore.« Naklonio se. »To je najmanje što mogu učiniti, gospođo. Moja sestra često prenaglo reagira kad stvari ne idu kako ona želi, ali brzo dolazi k pameti.« Sestre Duncan su razmijenile poglede na ovu lijepu bratsku ispriku. Amelia se oprostila, a Chastity je prišla Maxu i glasno ga cmoknula u oba obraza. »Onda, jeste li odredili datum?« Nije se niti zamarao time kako su Constanceine sestre došle do tog zaključka. Zato je samo odgovorio: »Pretpostavljam da će to učiniti vaša sestra.« »No najprije te moramo uputiti u neke stvari«, rekla je Prudence. »Ovdje stvari nisu tako jednostavne kao što možda misliš.« Još jednom je bespomoćno podigao ruke. »O, ne, Prudence, nemoj griješiti dušu.

Nemam nikakvih iluzija. Ukoliko misliš da će mi koristiti, onda me uputi. Ali ukoliko misliš da ne moram znati detalje, neću inzistirati na potpunom razotkrivanju.« »Što se započne, mora se i završiti«, rekla je Constance, primivši ga opet za ruku i povevši ga na kat za sestrama. »Ukoliko voliš jednu, voliš i sve njih«, promrmljao je. »Samo do određene točke«, šapnula mu je Constance. Potom je glasno rekla: »Prue, kasnije ćemo razgovarati o ovome.« Prudence joj je uzvratila pogled. »Naravno.« Namignula joj je i ušla s Chastity u salon.

~ 166 ~

Anna&RafaelaR

»Mi ćemo ovim putem.« Skrenula je u drugi hodnik i otvorila vrata svoje spavaće sobe. »Mislim da bi morao skinuti tu mokru odjeću.« Prstima je prešla preko dugmadi na njegovoj košulji. »Da ti pripremim kupku?« Jezikom mu je milovala bradavice i nasmiješila se kad je vidjela kako su se ukrutile. Gurnula je ruku u njegove hlače i pomilovala ga po trbuhu. Prstima je krenula dolje? »Kupka sada ili kasnije?« Umjesto odgovora, izvadio je ukosnice iz njezine kose i prstima razbarušio riđe uvojke. Otkopčao joj je bluzu, a prsti su mu bili vješti, iako je bio u žurbi. Odmaknuo je tkaninu s njezinih ramena i otkopčao joj potkošulju. Izvadio je njezine dojke i poljubio bradavice, kao što je i ona njemu napravila. Ruke su mu kliznule po njezinu tijelu, zatim ju je podigao i odnio na krevet. »Ja ...« »Bez priče.« Poljubio ju je da je ušutka. »Riječi će nas samo uvaliti u nevolju.« Nasmiješila se i pomogla mu da joj skine suknju, podsuknju i gaće. Jednako vještim i okretnim prstima otkopčala je njegove hlače i pomogla mu da ih skine sve do gležnjeva.

Primila je njegov penis objema rukama, stavila ga između dojki, zatim u usta. Udisala je miris ovog muškarca koji će postati njezin suprug. Kušala je njegov slankast okus.

Uživala je u tome što ga posjeduje. Zabila je nokte u njegove guzove kad ga je primila duboko u usta i širom otvorenih očiju promatrala njegovo lice iznad sebe, njegove oči blistave od strasti, njegova predivna usta rastvorena od pomamnog disanja.

Tada se polako, neizmjerno polako, izvukao iz njezinih usta. Polegao ju je, naslonio glavu na njezin trbuh i nasmiješio joj se. »Rezultat izjednačen, dušo. I u krevetu i na bojnom polju.« »O, da«, zadahtala je kad su njegove usne našle njezinu srž. »O, da.«

~ 167 ~

Anna&RafaelaR

19.poglavlje

»Con, stiže još vjenčanih darova.« Chastity je ušla u salon, nogom otvorivši vrata i teturajući pod hrpom paketa. »I teta Edith stiže večeras.« Odložila je teret na pod. »Draga teta Edith«, pomalo rezignirano je rekla Prudence. »Zbog čega misli da nam na ovom vjenčanju treba majčinski lik? Draga je, ali samo će se zabadati i petljati po aranžmanima, a mi ćemo onda morati popravljati za njom.« »Znaš da je uvijek htjela zauzeti majčino mjesto«, rekla je Constance pomalo odsutno, ne dižući glavu s onoga što je pisala. »Misli da je to ono što mora učiniti.

Moramo se pomiriti s tim.« Prudence se nasmijala. »Posljednjih dana postala si veoma mekana. Je li ti Max već rekao kamo ćete na medeni mjesec?« Odložila je pero i okrenula se prema njima. »Nije«, rekla je, ne zvučeći nimalo mekano. »Ništa ne mogu izvući iz njega. Rekao je da, što se tiče medenog mjeseca, mladoženja tradicionalno drži mladenku u mraku neznanja. Mislim reći, stvarno! Koga briga za tradiciju?« »Maxa, očito«, rekla je Chastity, sjedeći na podu pokraj novopristiglih darova i režući omote malim nožem. »No on te samo zadirkuje.« »I ja to mislim«, rekla je. »Svejedno mi nije ništa lakše. Kako ću znati što moram spakirati kad ne znam što ćemo raditi? Mogli bismo se uspinjati na piramide ili veslati po Amazoni.« »To uopće ne zvuči kao nešto što bi Max učinio«, primijetila je Prudence, klečeći pokraj Chastity i pomažući joj s darovima. »Ne znam što bi on uopće učinio«, ogorčeno je rekla Constance. »Dođi i pomozi nam da raspakiramo ove stvari. Možda je tu i drugi komplet jedaćeg pribora.« »Htjela bih dovršiti ovo.« Okrenula se natrag k pisaćem stolu. »Htjela bih da bude spremno za naredno izdanje.« »Izaći će kad budeš na medenom mjesecu«, rekla je Chastity. »Propustit ćeš vatromet... Oh, ne, nije jedaći pribor, već srebrni svijećnjaci.« Podigla ih je u zrak. »Lijepi su. Od Armitageovih. Možeš reći što god hoćeš o Elizabeth, no ima besprijekoran ukus.« Constance je opet odložila pero. »Da vidim. O, da, zaista su lijepi.« Lagano je odmahnula glavom. »Ljudi su tako nevjerojatno darežljivi. Ne mogu a da ne osjećam grižnju savjesti. Sigurna sam da ne zaslužujem ništa od toga.« »Con, radi se o vjenčanju. Svi obožavaju vjenčanja, osobito ovo. Tvoj govor za WSPU objavljen je u svim novinama, a u njima su istodobno objavljene tvoje zaruke s političarom koji je oštro kritiziran u užasnom pamfletu The Mayfair Lady jer je špijunirao Savez. To je najslasniji trač koji će mjesecima zabavljati cijeli grad.« Nije mogla a da se kukavno ne nasmiješi. »Zaruke su barem smirile oca. Zaista sam mislila da će ga udariti kap kad je otkrio da sam povezana sa Savezom.« »Pa, budući da Max po njegovu mišljenju ne može učiniti ništa loše, sad uživaj u njegovu neizravnom odobravanju«, komentirala je Prudence.

~ 168 ~

Anna&RafaelaR

»Kad bi barem potrajalo.« Constance je opet uzela pero. »Doduše, ovo mu se neće svidjeti. Zapravo mi je jako drago što neću biti ovdje kad članak izađe. Znam da je to kukavički od mene i da neće znati da sam ga ja napisala, ali mi je svejedno drago što ću biti jako daleko.« »Zaista ćeš se okomiti na Barclaya?« Chastity je ustala, prišla joj i pročitala članak preko sestrina ramena. Razrogačila je oči, »Nisam sigurna ni da ja želim biti ovdje.« »Nemam izbora«, rekla je Constance. »Što sam dublje kopala, to sam nalazila sve više prljavštine. Taj čovjek kao da je sklopio pakt s vragom. Kad ovo bude objavljeno, članak će preuzeti sve državne novine. Našla sam tri žene koje je silovao, koje su zatrudnjele i koje je zatim odbacio. Sve će one dobiti novac za svoje priče, što će im biti barem nekakva utjeha, a zatim ...« Ušutjela je kad se na vratima začulo kratko kucanje nakon kojega je ušao Max. »Dobar dan«, veselo je rekao. »O, ovi su lijepi.« Podigao je jedan svijećnjak. »Zar nemamo već pola tuceta ovih?« »Nemamo«, rekla je Constance. »Imamo vilica za kolače.« »Oh.« Prišao joj je i poljubio joj zatiljak. »Tako si marljiva ... što radiš? Pišeš pisma zahvale?« Oklijevala je. »Ovaj ... da«, rekla je. »>Što radiš?«, upitao je. Nije ga uspjela zavarati. »Oh, samo članak za naredno izdanje The Mayfair Lady«, neodređeno je rekla i stavila list bugačice preko papira. »Max, reci mi kamo idemo.« Ovo je bila sigurna tema. Odmahnuo je glavom i nasmijao se. »Čekaj pa ćeš vidjeti.

Sutra u ovo doba ćeš znati.« »Hoće li biti kakvih izleta čamcem?« Opet se nasmijao . »Vlakom? .. Automobilom?« »Rekao sam ti, čekaj pa ćeš vidjeti. Zaista se veselim što ću ti barem jednom nametnuti dobru staru tradiciju, draga moja, i ne kanim prebrzo odustati od tog zadovoljstva.« »Dođu mi trenuci kad ne mogu zamisliti zbog čega se udajem za tebe«, rekla je. »Hoćeš li da te podsjetim?« Suzio je oči. »Mislim da nam je ovo mig da se pokupimo i nađemo nešto drugo za raditi«, rekla je Chastity i uputila se prema vratima. »Kad završite s podsjećanjem i sjećanjem, mi ćemo biti u dnevnoj sobi i čekati tetu Edith.« »Možda bismo ovo trebale uzeti sa sobom«, rekla je Prudence i brzo uzela papire s pisaćeg stola. »Ne bismo htjele da ih odnese vjetar.« Pohitala je iz salona s inkriminirajućim papirima. Max je još uvijek bio nježan cvijetak na polju aktivnosti sestara Duncan i nije mu trebalo previše šokova odjednom. »Dakle?«, zamišljeno je rekao. »Na što da te prvo podsjetim?« »Najbolje je početi otpočetka«, rekla je i polako ustala. »Čini mi se da patim od potpune amnezije.«

~ 169 ~