Београд, 2021
45
ИЗДАВАЧ ДРУШТВО КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ Радослава Грујића 11, 11118 Београд, Србија Телефон: +381 11 2454 786; Факс: +381 11 3441 430; е-mail: office@dks.org.rs ЗА ИЗДАВАЧА Катарина Максимов, председница УРЕДНИК Др Ненад Лајбеншпергер РЕДАКЦИЈА Др Гордана Јеремић Др Марина Павловић Др Бојан Поповић Мр Јасна Гулан Ружић Александра Дабижић Ана Сибиновић ЛЕКТ УРА И КОРЕКТ УРА Ева Бан ДИЗАЈН И ТЕХНИЧКО УРЕЂЕЊЕ Pickles&Peppers, Београд ДИЗАЈН КОРИЦА Александра Плазинић ИЛУСТРАЦИЈЕ НА КОРИЦАМА Насловна страна: (детаљ) чишћење бојеног слоја Плаштанице Јована Стергевића – Јање Молера из 1827. године у Цркви Светог Илије у Меховинама (фото Дарко Деспотовић) и конзерваторски третман Збирке фотографија Музеја примењене уметности у Београду (фото А. Церовић) Задња страна: конзерватор Јован Севдић 1957. године, током откривања зидног сликарства трема цркве Mанастира Крушедол (документација ПЗЗЗСК) ШТАМПА SZR MASTER PRINT MAJA ČANJI PREDUZETNIK NOVI SAD ТИРАЖ 400 примерака Часопис излази једанпут годишње ISSN 0350-9656
Штампање часописа финансирало је Министарство култ уре и информисања Републике Србије
САДРЖАЈ
КУЛТ УРНА БАШТИНА И ДРУШТВО Катарина Добрић, Мирослав Стајић Поводом јубилеја 70 година од оснивања Покрајинског завода за заштит у споменика култ уре, Петроварадин ����������������������������������������������������������������������������������� 9 Бојан Којичић, Весна Каравида ПКИЦ Старо језгро Зрењанина – пола века до коначне правне заштите ����������������������������������������������������������������������� 17 Јасмина С. Ћирић Случај скрнављења натписа на фрескама у Цркви Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке ����������������������� 23 Дијана Бореновић Дигитализација матичних књига у Историјском архиву Суботица – коначна заштита архивске грађе као култ урног добра ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 29 Драгана Којичић Инсталација од непечене земље за Мађарски павиљон на Бијеналу архитект уре у Венецији ������������������������������������ 33
ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА Даниела Королија Црквењаков Чишћење слика као заједничка тема конзерватора и историчара уметности ������������������������������������������������������������������� 39
ИСТРАЖИВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТ УРНОГ НАСЛЕЂА Милијан Димитријевић Археолошка рекогносцирања у оквиру Пројекта Глац код Сремске Митровице: истраживачки и методски поступци ������������������������������������������������������������������������������������������ 45 Миша Ракоција Подсећање на торзо стат уе жене у Лапидаријуму Нишке тврђаве �������������������������������������������������������������������������������������� 52 Драгана Милић Цркве у Заплању – недовољно познати споменици култ уре југоисточне Србије ����������������������������������������������������������� 56 Зорица Златић Ивковић Манастир Коритар међу врховима Овчара и Каблара ������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 64 Бранислав Милићевић Питање хронологије изградње Куле-капије Шиљак Тврђаве Бач на основу анализе постојећег стања ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 72
4
ГЛАСНИК ДКС 45
Владимир Кривошејев Обележја места Сече кнезова у Ваљеву ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 77 Ивана Цветковић, Ђорђе Стошић Градитељско наслеђе у општини Сурдулица ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 82 Дарко Деспотовић Конзерваторско-рестаураторски радови на Плаштеници у Цркви Светог Илије у Меховинама ���������������������������� 95 Милица Николић Превентивна заштита и конзервација Фото-збирке Музеја примењене уметности у Београду ������������������������������� 101 Мирјана Сладић Тодоров, Теодора Ковчин Вила Ковчин – архитектонско наслеђе града Сомбора ��������������������������������������������������������������������������������������������������������� 106 Никола Миловановић, Драгана Милић Црква Светог Николе у Биљег у и надгробници у порти ����������������������������������������������������������������������������������������������������� 113 Мариа Силађи, Аница Драганић Прва железничка станица Новог Сада – веза града са Европом ��������������������������������������������������������������������������������������� 120 Љиљана Стражмештеров, Дејан Радовановић Прилог проу чавању синагога у Војводини – Синагога у Апатину ������������������������������������������������������������������������������������ 126 Бојан Којичић, Споменка Урошевић Ревитализација Дворца Хертеленди–Бајер у Бочару ������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 132 Стефана Манић Кућа Маре Митровић у Мачванској улици у Београду ���������������������������������������������������������������������������������������������������������� 138 Растко Влајковић Рестаурација и конзервација крова и фасада Цркве Преноса моштију Светог оца Николаја у Мошорину �������� 144
АКТИВНОСТИ ДРУШТВА КОНЗЕРВАТОРА СРБИЈЕ Катарина Максимов, Гордана Митровић Обележавање Дана Друштва конзерватора Србије 2021. године Нови Сад, 31. мај 2021. ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 151
КОНФЕРЕНЦИЈЕ, СКУПОВИ, УСАВРШАВАЊЕ Александра Давидов Темерински Научни скуп Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији САНУ, 1–2. јун 2021. ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 165 Миша Ракоција Двадесет година Међународног симпозијума византолога – Ниш и Византија XX У спомен Његове светости патријарха српског Иринеја �������������������������������������������������������������������������������������������������������� 168 Ненад Лајбеншпергер Међународни научни округли сто Spomenička baština i kultura sjećanja na Prvi svjetski rat Загреб, 9–10. септембар 2021. године ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 171
Садржај 5
Сања Петровић Тодосијевић Od postojećeg ka novom muzejskom konceptu: Memorijalni muzej Spomen-područja Jasenovac Међународни вирт уелни семинар, 11–12. децембар 2020. ������������������������������������������������������������������������������������������������� 173 Светлана Перовић Ивовић 20/21. Међународно архивистичко саветовање Стандардизација у архивима и Управљање подацима у архивском окружењу Нови Сад, 24–25. јун 2021. ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 175
ПРИКАЗИ Наташа Живаљевић Luxor Borislav Puljić: Čitati grad – urbana struktura Mostara u razdoblju 1440.–1878. UPI-2M plus, Arhitektonski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 2020. ������������������������������������������������������������������������� 179 Горан М. Бабић Време синтезе код Драгише Милосављевића Драгиша Милосављевић: Осаћани – наслеђе генерацијског искуства, Ужице – Сребреница, 2019. ����������������������� 181 Ђорђе Мамула Приказ књиге Извори са камена, архив у камену о Скобаљу и Цветовцу, Завод за заштит у споменика култ уре Ваљево, 2020. �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 184 Бранка Гугољ Љиљана Танасијевић: Чувари историје – од Кајмакчалана до Битоља, Београд, 2021. ���������������������������������������������� 185 Снежана Мијић Изложбено оживљавање напуштених простора Земуна и Вождовца ������������������������������������������������������������������������������ 186 Катарина Максимов Приказ изложбе Спомен-збирка Павла Бељанског и њен архитекта Иво Куртовић 16. септембар 2021 – 30. јануар 2022. ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 188 Снежана Вучетић, Емилија Николић, Младен Јовичић, Љиљана Миличић, Ивана Делић Николић, Јоњауа Раногајец Дизajн мaлтeрa зa кoнзeрвaциjу – Римскa грaницa нa Дунaву 2.000 гoдинa кaсниje Научноистраживачки пројекат MoDeCo2000 ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 190
ПОРТРЕТ КОНЗЕРВАТОРА Гордана Митровић Историчар уметности Зорица Златић Ивковић �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 197
ВЕСТИ Ненад Лајбеншпергер, Јасна Гулан Ружић Именовања нових директора завода за заштит у споменика култ уре ������������������������������������������������������������������������������� 211 Јасна Гулан Ружић Вести из Покрајинског завода за заштит у споменика култ уре – Петроварадин ��������������������������������������������������������� 211
6
ГЛАСНИК ДКС 45
Марко Николић Универзитет у Београду – Архитектонски факултет �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 211 Ана Сибиновић IX Међународни симпозијум етнолога конзерватора ����������������������������������������������������������������������������������������������������������� 211 Ненад Лајбеншпергер Кратке вести ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 212
IN MEMORIAM Викторија Алаџић Бела Дуранци (1931–2021) ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 215 Мирјана Благојевић Часлав Јордовић (1936–2021) ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 217 Миладин Лукић Архитекта Оливера Кандић (1936–2021) ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 218 Тони Чершков Миодраг Анђелковић Даја (1945–2021) ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 220 Ивана Пашић Драган Анђелић (1955–2020) ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 221
О АУТОРИМА/АУТОРКАМА ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 225 РЕЦЕНЗЕНТИ/РЕЦЕНЗЕНТКИЊЕ ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 228 УПУТСТВО АУТОРИМА/АУТОРКАМА ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 231 АКТИВНОСТИ ДКС ПОДРЖАВАЈУ ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 236
ИСТРАЖИВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
Истраживање и заштита културног наслеђа
101
Милица Николић
76/77.025 069.5:76/77(497.11)
ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА И КОНЗЕРВАЦИЈА ФОТО-ЗБИРКЕ МУЗЕЈА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНО СТИ У БЕОГРА ДУ
Увод – садржај и историјат збирке На иницијативу кустоскиње – музејске саветнице Јелене Пераћ, која води Збирку фотографије, приме њене графике и уметничке опреме књиге у Музеју при мењене уметности у Београду, 2018. године покренута је успешна сарадња на пројект у превентивне заштите и конзервације ове збирке1. Изузетно богата и разноврсна збирка садржи 5.427 инвентарских јединица. Будући да се под истим инвен тарским бројем у неким случајевима воде по два и више предмета, укупан број је за око 1.000-1.500 већи. Kолекција фотографија почела је да се формира већ шездесе тих година 20. века, али је систематичније прикупљање фотографија кренуло осамдесетих година, захваљујући залагању др Миланке Тодић,2 некадашње кустоскиње збирке. Данас колекцију чини 3.630 инвентарских једи ница које прате развој уметничке фотографије у дома ћим и иностраним атељеима од настанка медија, 1839. године, до тридесетих година XX века. Најстарији при мерак у колекцији представља дагеротипија из средине XIX века. У збирци се чува богат опус дворског фото графа Милана Јовановића (1863–1944), а по вредности се издваја колекција надреалистичке фотографије. Гра ђа се константно увећава путем аквизиција – поклони ма и откупима. Поред фотографија на папиру, у збирци се налазе и феротипије, дагеротипијe, амбротипијe, као и колекција фото-албума (разгледнице и споменари), негативи, слајдови и фото-опрема. Принципи превентивне заштите Генералне методе превентивне заштите наведених фотографских плоча, фотографија и негатива након њихове идентификације3 подразумевају обезбеђивање стабилних услова у смислу релативне влажности и тем перат уре чувања предвиђене за сваку врсту фотограф ске технике и опреме, врсте осветљења при руковању збирком, годишњи мониторинг збирке и похрањивање у pH неутралне кутије са пергаминским спремицама и
полиетиленским фасциклама по потреби формата. Ста клене негативе, дагеротипије, амбротипије, феротипи је, негативе на стаклу, сребро-желатинске и албуминске принтове (колор и црно-беле) потрeбно је чувати на темпeратури до 18°C / 30–40% RH, полиестерске црно-беле негативе на 21°C / 20–50% RH, а диацетатне и полиестерске колор негативе, слајдове и дијапозитиве на 2°C / 20–40% RH. Kако су у фото-албумима претежно заступљени сре бро-желатински и албумински принтови, они се чувају уз њих, такође на 18°C / 30–40% pH.4 Полице са кути јама и фасциклама физички су обезбеђене од механич ких, гасних, микробиолошких и светлосних оштећења у одговарајућим ормарићима који имају уређаје за стаби лизацију температ уре и вла жности са хепа филтерима. Kада су атмосферски услови слични онима у којима се чувају предмети (пролеће и јесен без падавина), пожељ но је прегледати стање збирке ван директног сунчевог УВ светла и забележити уколико се уоче промене у боји, структ ури или мирису. Пројекат превентивне заштите збирке Иницијатор и носилац пројекта је Јелена Пераћ, кустоскиња – музејска саветница која води Збирку фото графије, примењене графике и уметничке опреме књиге у Музеју примењене уметности у Београду, у сарадњи са графичарком-рестаураторком и стручњакињом за дигитализацију архивске грађе, Милицом Николић. Пројекат се периодично подржава из средстава Мини старства култ уре и информисања Репу блике Србије од 2018. године, а временски опсег није прецизиран већ се сукцесивно реализује у зависности од одобрених сред става за текућу годину. Изводи се у три фазе: фаза I – еду кација; фаза II – израда извештаја о целокупној збирци, сваког предмета понаособ, и одређивање приоритетних категорија за конзерваторске третмане; фаза III – кон зервација и превентивна заштита предмета. Прва фаза била је намењена едукацији кустоса/кустоскиња и сарадника/сарадница Музеја и усмерена на више
1 http://mpu.rs/fotografija-primenjena-grafika-i-umetnicka-oprema-knjige/?pismo=cir (1.11.2021) 2 https://www.fpu.bg.ac.rs/nastavnici/Nastavnici/MilankaTodic/index.html (1.11.2021). 3 D. Stulik, A. Kaplan, The Atlas of Analytical Signatures of Photographic Processes. Los Angeles 2013, https://www.getty.edu/conservation/publi
cations_resources/pdf_publications/atlas.html (1.11.2021).
4 Care of Photographs, 84-88, https://www.nedcc.org/free-resources/preservation-leaflets/5.-photographs/5.3-care-of-photographs (1.11.2021).
102
ГЛАСНИК ДКС 45
Сл. 1 Преглед стања фото-грађе
тема: основе фотографских техника заступљених у збир ци, заштита музејских збирки, врсте оштећења, услови чувања осетљиве фото-грађе, правилно излагање, рукова ње и транспорт, архивирање и, на крају, препоруке везане за дигитализацију, која би се обавила у неким каснијим фазама. Трајала је око месец дана у форми предавања и презентација директно на примерима из збирке. Друга фаза, која је паралелно рађена са трећом, под разумевала је идентификацију и преглед стања сваког предмета збирке појединачно (сл. 1). Тај процес изи скивао је највише пажње и конс ултација са колегама рестаураторима метала, стакла и текстила, као и хеми чарима и фотографима који се активно баве алтернатив ним, односно горенаведеним фотографским техникама, укључујући и ауторку овог текста (дагеротипија, мокри колодијум, цијанотипија, слани принт, фотограм и сл.). Kонстатованa су следећа оштећења на мањем броју објеката: механичка оштећења реверса и фотографског слоја, поједине масне флеке и остаци лепка на реверсу, жуте флеке од киселих спремица и загађујућих гасова, прашина, ефекат „сребрног огледала“, ситне пукотине на емулзији фотографија. Након ревизије стања за сваки предмет додељена је ознака приоритета конзерваторског третмана и пред виђена архивска заштита (пример: негативи на стаклу су похрањени одвојени један од другог у кутијама од pH неутралног картона којe су прошлe ПАТ (Photo graphic Activity Test)5, тест фотографске стабилности материјала, а негативи на полиестеру у полиетиленске и пергаминске спремице које не реаг ују на пластичну
Сл. 2 Смештај фото-грађе у бескиселинске спремице и кутије
базу негатива, са препоруком да се прегледају и мењају на 2-5 година) (сл. 2). Трећа фаза одвија се активно по предвиђеном плану приоритета и подразумева класичне технике конзерва ције и рестаурације архивске грађе које се примењују код носиоца фотографије, тј. реверса, и њене про пратне опреме (дописи, улошци, разгледнице, паспар туи, кутије). Oвe конзерваторске технике обухватају пажљиво механичко чишћење, уклањање прљавштине, мрља, трагова лепка, деградирајућих масних, киселих остатака папира и картона, по потреби неу трализа цију и мокро прање у дестилованој води, парцијално чишћење са константном контролом (сл. 3). Заштита пукотина рађена је метил-целулозом и деминерализо ваним фото-желатином типа Б бла же растворљивости
5 https://www.conservation-wiki.com/wiki/PMG_Preservation_Housing_Materials_and_Formats (1.11.2021).
Истраживање и заштита културног наслеђа
103
Сл. 3 Kонзерваторски третмани
Сл. 4 Пре и после третмана, Љубомир Бикар (1900–1922, Рума)
Сл. 5 Рестаурација оштећеног реверса фотографије Милана Јовановића
104
ГЛАСНИК ДКС 45
Сл. 6 Фото-документација пре и после третмана (А. Царевић)
200 блума намењеним специјално за ове конзерваторске потребе (сл. 4). Kартонски реверси и пропратна опре ма са механичким оштећењима санирани су класичном ручном рестаурацијом јапанским папиром одговарају ће грамаже и тоналитета. Превентивна конзервација фотографија, негатива на стаклу и полиестеру који су махом у одличном ста њу укључује благо чишћење од прашине и премештање у нове заштитне спремице и смештај у pH неу тралне кутије са препоруком чувања у одговарајућим микро климатским условима. Присутност микроорганизама, буђи услед воде, лепка и рђе од спајалица директно оштећује комплексне слојеве фотографије и интераг ује са реверсом или неодговарајућом опремом за архиви рање нарушавајући стање суседне фотографије, па су оне увек приоритет (сл. 5). Дагеротипије, амбротипије и феротипије такође су препоручене за похрањивање у архивске кутије. Наравно, све ове фазе су фотографски документоване, уз стално ажуриране извештаје стања и урађених третмана који су похрањени у дигиталну архи ву збирке (сл. 6). Велики део колекције је у изузетно добром стању и чуван у одговарајућим условима те је мали број предмета предвиђен за примену ових третмана. Будуће интервенције За наредни период предвиђена је конзервација фотографија великих формата. Будући да је потребан већи маневарски простор приликом изведбе појединих третмана (уклањање оксидирајућих киселих паспарт уа, мокро чишћење у кадицама, консултације са хемичари ма да би се избегле непожељне хемијске реакције у раз личитим слојевима фотографија и негатива), радиће се у сарадњи са другим инстит уцијама. Генeрално, као што већина колега наглашава, најбоља превентивна зашти
Сл. 7 Фотографија Николе Вуча „Задржано бекство надстварности” (Београд, 1929)
та је – не дирати и не чинити ништа ако није ургентно неопходно. Такође, у плану је наставак рада на дигита лизацији што већег дела збирке како би ово култ урно наслеђе било доступније кустосима и истраживачима а руковање самим предметима сведено на минимум, као што је преглед стања предмета од стране стручног конзерватора или паковање и опремање за излагање. Предлози и препоруке за излагање ове осетљиве грађе своде се на форму репринта – репродукције у реалној величини – како се не би даље оштећивали предмети који су изузетно осетљиви за руковање6, захтевају спе цијалне услове осветљења7 и одговарајућу температ уру и влажност простора, а наведени су у табелама које пре поручују последња испитивања Getty Conservation Insti tute-а.8 Популаризација дигитализације, интерактивне и АР технологије (Augmented Reality, тј. проширена реалност) те велики избор савремених медија и мулти медијалних форми излагања, који све више привлаче публику и посетиоце, могу знатно допринети чешћем
6 V. Živković, Stručna uputstva za rukovanje muzejskim predmetima, Beograd 2014. 7 reCollections: Caring for Collections Across Australia, Damage and Decay, https://aiccm.org.au/conservation/collection-care/ (1.11.2021). 8 B. Lavédrine, A Guide to the Preventive Conservation of Photograph Collections, Los Angeles, 2003, 83-89, https://www.getty.edu/conservation/
publications_resources/books/preven_conserv_photo.html (1.11.2021).
Истраживање и заштита културног наслеђа
присуству фотографских садржаја и техника у галериј ским просторима без њиховог оштећења. Закључак и новости Овај вид избалансираних метода заштите, уз потреб не консултације и едукацију, показао се као врло успе шан јер оставља доста простора за лакшу примену одго варајуће методе заштите предмета у збирци. Kако се поједине фотографске технике ретко виђају у збиркама музеја, галерија и приватним колекцијама, свака фото графија за себе захтева систематичан приступ метода ма заштите, анализу стања и услове у којима треба да се чува и групише, јер неке збирке, попут галеријских, имају већи број принтова у односу на, рецимо, приват не фото-збирке, које имају већи број негатива и сл. Из године у годину, нарочито у време када су путовања на конференције и усавршавања онемог ућена, интернет
105
едукација, сарадња и консултације са стручњацима широм света од великог је значаја за будуће методе у кон зервацији и рестаурацији фотографија, фотографских материјала и збирки. Дивна вест је и та да ће на великој интернационал ној изложби „Надреализам без граница“ (Surrealism Beyond Borders)9 у Музеју уметности Метрополитен у Њујорку (11. октобар 2021 – 30. јануар 2022) бити приказана фотографија Николе Вуча „Задржано бек ство надстварности” (Београд, 1929) (сл. 7), која је кон зервирана и опремљена за ту прилику, а након изложбе у Метрополитену биће представљена у Галерији Тејт модерн у Лондону (25. фебруар – 29. август 2022). Фотографија „Задржано бекство надстварности” део је богате колекције надреалистичке уметности Музеја примењене уметности, чији најзначајнији сегмент чини фотографско наслеђе Николе Вуча (негативи и ориги налне фотографије).
9 http://www.seecult.org/vest/fotografija-nikole-vuca-u-metropolitenu-i-tejt-modern (1.11.2021).
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 7.025:061(497.11) ГЛАСНИК Друштва конзерватора Србије / за издавача Катарина Максимов. – 1978, бр. 1 – . – Београд (Радослава Грујића 11) : Друштво конзерватора Србије, 1978 – (Нови Сад : SZR MASTER PRINT MAJA ČANJI PREDUZETNIK NOVI SAD). – 29 cm Годишње ISSN 0350-9656 = Гласник Друштва конзерватора Србије COBISS.SR-ID 15956482