Platforma Misel Uelbek

c

Prevela sa francuskog Zorica Banjac

Moj otac je mrtav, već godinu dana. Ne verujem u teoriju po kojoj covek Ästvarno odrasta" nakon smrti svojih roditelja. Covek nikada ne odraste stvarno.

Nad starÄ?evim kovÄ?egom navirale su mi odvratne misli. Taj se lepo naĹživeo, stari pokvarenjak. Snalazio se kao neki paĹĄa. Ă„Bio si ĹĄvalerÄ?ina, budalino", govorio sam u sebi razdragano, Ă„trpao si svoju veliku kitu i u picu moje majke." Ipak, bio sam malo napet, to je

izvesno. Covek se ne suočava svakog dana sa smrću u porodici. Odbio sam da vidim leš. Četrdeset mi je godina, i već sam viđao leševe. Sada bih da izbegnem. To me je uvek sprečavalo da nabavim bilo kakvog kućnog ljubimca.

Nisam ni ženjen. Imao sam za to prilike, više puta, aU uvek sam odustajao. Međutim, veoma volim žene. Taj celibat je nešto zbog čega se malo i kajem u životu. A naročito je neprijatno zbog godišnjih odmora. Ljudi zaziru od muškaraca u izvesnim godinama koji su sami na odmoru. Pretpostavljaju da u njima ima mnogo egoizma i, bez sumnje, bar nešto malo poroka. Ne mogu a da im ne dam za pravo.

Posle sahrane otišao sam u kuću u kojoj je moj otac proživeo svoje poslednje godine.

Telo je bilo otkriveno pre nedelju dana. Po nameštaju i u uglovima soba nakupilo se nešto prašine; u ramu jednog prozora opazio sam paučinu. Vreme, to jest entropija, i sve te stvari polako su zaposedale ovo mesto. Frižider je bio prazan. U plakaru, u kuhinji, bile su uglavnom kesice sa gotovom hranom Weight Watchers, kutije aromatizovanih proteina, energetskih štapića. Tumarao sam besciljno po prizemlju, grickajući keksić sa magnezijumom. U kotlarnici sam malo vozio sobni bicikl. Iako u poodmaklim sedamdesetim, moj otac je imao fizičku kondiciju daleko bolju od moje. Radio je gimnastiku svakog dana, jedan sat intenzivno, preplivavao bazen po dužini dvaput nedeljno. Vikendom je igrao tenis, vozio bicikl sa vršnjacima. Sreo sam ih nekolicinu u sali za sahrane. ÄPovukao nas je sve!" uzviknuo je jedan ginekolog. ÄBio je deset godina stariji od nas, a na uzbrdici od dva kilometra gubili smo ga ceo minut iz vida." ÄOče, oče", rekao sam sebi, Äkako je velika bila tvoja taština." U levom uglu svog vidnog polja nazreo sam klupu za vežbanje grudnih mišića i haltere.

Načas sam uočio jednog kretena u šortsu - izboranog lica, mada, s druge strane, lica veoma nalik mome - kako naduvava prsa, beznadežno se trudeći. ÄOče", rekoh u sebi, Äoče, sagradio si svoju kuću na pesku." Nisam prestajao da okrećem pedale ali sam bio sve zadihaniji, osećao već lagani bol u butinama. A bio sam tek na prvom nivou.

Razmišljajući ponovo o ceremoniji postao sam svestan da sam ostavio izvanredan opšti utisak. Uvek sam glatko izbrijan, ramena su mi široka. Pošto sam oko tridesete godine počeo da ćelavim, odlučio sam da se šišam sasvim kratko. Obično nosim sivo odelo, diskretne kravate, ne izgledam mnogo veselo. Sa svojom kratkom kosom, tankim okvirima naočara, namrštenim licem, naginjući lagano glavu da bih čuo miks hrišćanskih pogrebnih pesama, osećao sam se vrlo prijatno u toj situaciji - mnogo prijatnije nego na venčanju, na primer. Sahrane su, očigledno, moj fah. Prestao sam da okrećem pedale i lagano se iska- | šljao'. Noć je padala na okolna polja. Pored betonskog postolja sa ugrađenim kotlom uočavala se smeđa mrlja, nemarno oprana. Tamo su pronašli mog oca, razbijene lobanje, u šortsu i dukserici / love New York. Smrt je nastupila tri dana ranije, prema mišljenju pogrebnika. U krajnjem slučaju moglo bi se zaključiti da je u pitanju nesreća: mogao se okliznuti na mrlju od ulja, ili na ne znam šta drugo. Kad već govorim o tome, pod prostorije je bio savršeno suv, a lobanja probijena na više mesta. Malo mozga se čak rasulo po podu; više nego verovatno, u pitanju je bilo ubistvo. Kapetan Šomon, iz žandarmerije u Šerbu- ru, trebalo je da uveče svrati do mene.

Vrativši se u salon upalio sam televizor, Sony 16/9, sa ekranom od 8K cm, s ugrađenim surroundom i čitačem DVD. Na TF1 išla je epizoda Ksene-ratnice, jedne od mojih omiljenih serija. Dve veoma mišićave žene, odevene u metalne korsete i kožne mini suknje, izazivale su jedna drugu sabljama. ÄTvoja vladavina je predugo trajala, Tagrata!"

K

uzvikivala je plavuša. ÄJa sam Ksena, ratnica Zapadnih ravnica!" Neko je zakucao na vrata. Stišao sam ton.

Napolju se spustila noć. Vetar je nežno ljuljao grane s kojih se cedila kiša. Neka devojka od dvadeset pet godina, severoafričkog tipa, stajala je na ulazu. ÄZovem se Ajša", rekla je. ÄSpremala sam kod gospodina Renoa dva puta nedeljno. Došla sam da pokupim svoje stvari." Ä£, pa..." rekao sam, Äe, pa..." Napravio sam pokret koji je trebalo da znači dobrodošlicu, nešto tome nalik.

Ušla je i bacila brz pogled na televizijski ekran: dve ratnice su se sada borile uhvaćene ukoštac, u blizini vulkana. Pretpostavljam da prizor ima nešto uz- buđujuće, za neke lezbejke. ÄNeću da vas uznemira- vam", reče Ajša, Äsamo pet minuta." ÄNe uznemiravate me", rekoh, Äzapravo, ništa mi ne smeta." Klimnula je glavom kao da je razu- mela, oči su joj se zadržale, na trenutak, na mome licu. Verovatno je procenjivala fizičku sličnost s mojim ocem, možda da bi odredila stepen moralne sličnosti.

Posle nekoliko sekundi ispitivanja okrenula se, pošla uza stepenice koje su vodile u sobe. ÄOstanite koliko god vam je potrebno", rekao sam prigušenim glasom, Äostanite koliko hoćete." Nije odgovorila ništa, nije zastala. Verovatno me nije ni čula. Seo sam ponovo na kanabe, iscrpljen od ovog uporedivanja. Trebalo je da joj predložim da skine kaput.

Ljudima se, normalno, ponudi da skinu kapute. Tada sam postao svestan da se u sobi osećala užasna hladnoća - vlažna i prodorna hladnoća, hladnoća podruma. Nisam umeo da upalim kazan u kotlarnici, nisam imao volje ni da pokušavam. Otac mi je bio mrtav i trebalo je da odmah odem odavde. Prešao sam na vreme na FRý, taman da odgledam poslednju etapu Pitanja za šampiona. U trenutku kad je Nadež iz Val-Furea objavljivala Žilijenu Le- peru da će uložiti svoju šampionsku titulu u takmičenje i po treći put, Ajša se pojavila na stepenicama, s lakom putnom torbom na ramenu. Isključio sam televizor i brzo krenuo ka njoj. ÄUvek sam se mnogo divio Žilijenu Leperu", rekoh joj. ÄČak i kad ne poznaje osobenosti grada ili sela odakle je takmičar, on uspeva da kaže neku reč o departmanu, užem re- gionu, zna bar nešto o njegovoj klimi, o prirodnim lepotama. A naročito poznaje život: takmičari su za njega ljudska bića, on zna za njihove probleme, zna za njihove radosti. Nijedna sitnica iz svakodnevnog života takmičara nije mu ni strana ni mrska. Bez obzira ko je takmičar, on uspeva da ga navede da priča o svojoj profesiji, o svojoj porodici, o svojim strastima - konačno, o svemu onome što, u njegovim očima, može činiti život. Veoma često takmičari su čla novi orkestra bleh-muzike, ili nekog hora, uključeni u organizovanje kakve lokalne svečanosti, ili posvećeni humanitarnim poslovima. U sali su često njihova deca. Iz emisije se uglavnom stiče utisak da su ljudi srećni. I sam gledalac se oseća srećnijim i boljim. Zar nije tako?"

Gledala me je bez osmeha. Kosa joj je bila skupljena u punđu, lice blago našminkano, odeća skromna. Ozbiljna devojka. Oklevala je nekoliko trenutaka pre nego što će reći tihim glasom, malo promuklim zbog stidljivosti: ÄMnogo sam volela vašeg oca." Nisam znao šta da joj odgovorim. Prvo mi se to učinilo čudnim, ali posle svega mogućim. Starac je verovatno imao šta da priča: putovao je u Kolumbiju, Keniju, ni sam više ne znam kuda.

Imao je prilike da dvogledom posmatra nosoroge. Svaki put kad bismo se sreli, on se usredsredivao na to da bude ironičan zbog mog činovničkog statusa, i sigurnosti koja je iz njega proisticala. ÄNašao si fino mestašce", ponavljao je ne skrivajući prezir. Čovek uvek ima problema s porodicom. ÄUčila sam za bolničarku", nastavila je Ajša. ÄAli pošto sam

ý

otišla od roditelja, bila sam prinuđena da radim po kućama." Lupao sam glavu da pronađem odgovarajuću repliku. Da li je trebalo da je pitam za cenu stanova u Šerburu?

Konačno sam se opredelio za jedno ÄE, da..." kroz koje sam pokušao da provučem izvesno razumevanje života. Kao da joj je to bilo dovoljno, uputila se ka vratima. Prilepio sam lice uz prozor da bih gledao njen folksvagen polo dok je pravio polukrug po blatnjavom putu. Na FRý davao se neki TV film iz seoskog života u XIX veku, sa Čekijem Kariom u ulozi radnika na seoskom imanju. Između dva časa klavira, gazdina kćerka gazdu tumači Zan-Pjer Mariel - dozvoljavala je izve- sne slobode zavodljivom seljaku.

Njihova stiskanja dešavala su se u štali. Zadremao sam u trenutku kad je Čeki Kario energično svlačio njene organdinske gaćice. Poslednje čega se sećam je rez i krupan plan na nekoliko svinja.

Probudio me bol, i hladnoća. Mora da sam se uspavao u lošem položaju, vratni pršljenovi bili su mi potpuno ukočeni. Snažno sam se zakašljao dižući se, moj dah je ispunjavao parom ledenu atmosferu sobe. Čudnovato je bilo što se na televiziji prikazivao Super ribolov, emisija sa TF1. Morao sam se znači probuditi, ili bar dostići nivo svesnosti dovoljan da aktiviram daljinski upravljač. Ništa od toga nije mi ostalo u seća- nju. Večernja emisija je bila posvećena somovima, džinovskim ribama koje nemaju krljušti, a postali su vrlo česti u francuskim rekama zbog globalnog zagrevanja. Izgleda da posebno vole okolinu nuklearnih centrala. Reportaža je nastojala da rasvetli neke mitove: odrasli somovi, istina je, dostižu tri do četiri metra. U Dromu je čak primećena vrsta duža od pet metara. Sve to nije bilo nimalo neverovatno. Bilo je, nasuprot tome, potpuno isključeno da te ribe pokazuju znake krvoločnog ponašanja, ili da napadaju kupače. Narodne praznove- rice o somovima kao da se, na neki način, prenose i na one koji su se posvetili lovu na njih. Malo bratstvo ribara specijalizovanih za somove loše je prihvaćeno unutar šire porodice ribolovaca. Oni zbog toga pate i želeli su da iskoriste emisiju kako bi popravili tu negativnu sliku. Naravno, nisu mogli da ponude gastronomske razloge. Meso soma, strogo gledano, nije za jelo. Ali reč je o lepom ribarenju, koje je istovremeno i razonoda i sport, pa stoga zaslužuje da ima više pristalica. Napravio sam nekoliko koraka po prostoriji ne uspevajući da se zagrejem. Nisam mogao da zamislim da spavam u očevom krevetu. Konačno sam se popeo da potražim jastuke i pokrivače i smestio se, manje-vi- še udobno, na kanabe. Isključio sam televizor baš kad se preko ekrana pojavio natpis ÄDemistifikovani som". Noć je bila neprozirna. Tišina isto tako.

Sve ima svoj kraj, uključujući i noć. Iz gušterske letargije izvukao me je glas, jasan i prodoran, kapetana Šomona. Izvinjavao se, nije imao vremena da svrati prethodne večeri. Predložio sam mu da popijemo ka- fu. Dok se voda zagrevala, on je postavio svoj lap-top na kuhinjski sto i priključio štampač. Tako ću moći da pročitam i potpišem izjavu pre nego što odem. Promrmljao sam nešto kao odobravanje. Žandarmerija, zatrpana administrativnim poslovima, žalila je što nema dovoljno vremena da se posveti svojoj stvarnoj misiji - istrazi. To sam mogao da zaključim i iz raznoraznih televizijskih serija. On je to ovom prilikom temperamentno potvrdio. Evo jednog saslušanja koje je krenulo dobro, u atmosferi uzajamnog razumeva- nja. Windows je startovao uz kratak, veseo zvuk.

Smrt moga oca dogodila se uveče, ili tokom noći 1×. novembra. Tog dana sam radio.

Radio sam i petnaestoga. Očigledno, mogao sam da krenem kolima, ubijem oca i napravim aller-retour tokom noći. Sta sam radio te večeri, ili te noći 1×. novembra? Po mom saznanju - ništa, ništa značajno. U svakom slučaju, ništa nisam upamtio. Pa ipak, to

×

se dogodilo pre manje od nedelju dana. Nisam imao stalnog seksualnog partnera ni stvarno intimnog prijatelja. U takvim okolnostima, čega da se sećam? Dani prolaze, i to je sve. Rastuženo sam pogledao kapetana Šomona. Vo- leo bih da mu pomognem ili, bar, da mu usmerim pravac istrage. ÄProveriću u svojoj agendi..." rekoh. Ne očekujem ništa od toga poteza. Čudno, postoji jedan broj mobilnog telefona pored datuma 1×. novembar, ispod imena ÄKoralija". Koja Koralija? Bila je čista koještarija ta agenda. ÄMozak mi je kao gomila izmeta..." izustio sam sa zbunjenim osmehom. ÄPa, ne znam, možda sam bio na otvaranju izložbe." ÄOtvaranje izložbe", čekao je strpljivo, s prstima nadvijenim nekoliko santimetara iznad tastature. ÄDa, ja radim u Ministarstvu kulture. Ponekad pripremam dokumentaciju za finansiranje izložbi ili predstava." ÄPredstava?" ÄPredstave... modernog baleta..." osećao sam se potpuno očajnim, obuzet stidom. ÄZapravo, vi radite na kulturnim manifestacijama?" ÄDa, tako je... Može se tako reći." Zagledao se u mene sa simpatijom, uozbiljeno.

Imao je predstavu o postojanju kulturnog sektora, nejasnu ali stvarnu predstavu. Morao je biti u prilici da sreće toliko raznih ljudi u svom poslu. Nijedan socijalni milje nije mu mogao biti potpuno stran. Žandarmerija je humanistička.

Potom je razgovor tekao gotovo normalno. Da li sam poznavao neprijatelje svoga oca? Ne, ali ni prijatelje, ako ćemo pravo. U svakom slučaju, moj otac nije bio dovoljno važan da bi imao neprijatelje. Kome je mogla koristiti njegova smrt? Naravno, meni. Kada sam ga poslednji put posetio? Čini mi se u avgustu. Nema nešto posebno da se radi u kancelariji, u avgustu. Moje kolege su obavezne da tada idu na odmor, jer imaju decu. Ja ostajem u Parizu, igram se sam na kompjuteru i uzimam produženi vikend negde oko petnaestog. Eto okvira mojih poseta ocu. Zbilja, da li sam imao dobre odnose s ocem? Da i ne. Više ne, ali dolazio sam da ga obiđem jednom ili dvaput godišnje, što i nije tako loše.

Klimnuo je glavom. Osećao sam da se moje ispitivanje bliži kraju. Voleo bih da sam mu rekao nešto više. Osećao sam kako se u meni javlja nerazumna, abnormalna simpatija prema kapetanu Somonu. On je već uključivao štampač. ÄMoj otac je bio pravi sportski tip", izvalio sam odjednom. On podiže ka meni upitan pogled. ÄNe znam..." rekoh šireći ruke s očajanjem, Ähteo sam samo da kažem da je bio pravi sportski tip." Uz jedan ljutiti gest on otpoče štampanje.

Pošto sam potpisao izjavu, otpratio sam kapetana Somona do vrata. ÄSvestan sam da sam nepouzdan svedok", rekoh mu. ÄSvi svedoci su nepouzdani..." odgovori on.

Razmišljao sam neko vreme o tom aforizmu. Pred nama se prostirala bezgranična čamotinja polja. Kapetan Somon je ušao u svoj pežo ý . Oba- veštavaće me kako napreduje istraga. Za smrt direktnog srodnika dobija se, u javnim službama, trodnevni dopust. Mogao sam, prema tome, da se vratim i švrljam okolo, da probam lokalni kamember. Međutim, ja sam istog trenutka krenuo autoputem za Pariz.

Poslednji dan dopusta proveo sam u raznim turističkim agencijama. Dopadaju mi se katalozi za godišnje odmore, njihova apstrakcija, način kako sva mesta u svetu svode na jednu jedinu sekvencu, ograničenu na moguću sreću koja će se doživeti, i na cenu.

Posebno sam smatrao vrednim sistem zvezdica kojim se označava intenzitet sreće kojoj čovek ima pravo da se nada. Nisam bio srećan, ali cenim sreću, i jednako sam joj težio.

Prema Maršalovom modelu, kupac je razumna jedinka koja se trudi da dostigne najveće

zadovoljstvo vodeći računa o ceni. Koplendov model pokazuje da se proces kupovine razlikuje u zavisnosti od kategorije proizvod/usluga (tekuća kupovina, promišljena kupovina, specijalizovana kupovina). Ali, prema modelu Bodrijar-Beker, smatra se da trošiti znači i proizvoditi simbole. U osnovi, osećao sam da mi je najbliži Maršalov model.

Po povratku na posao nagovestio sam Mari-Žan da mi je potreban godišnji odmor.

Mari-Žan je moja koleginica; zajedno pripremamo materijale za izložbe, predstavljamo savremenu kulturu. Ona ima trideset pet godina, plavu i ravnu kosu, veoma svetle plave oči. O njenom intimnom životu ne znam ništa. U službenoj hijerarhiji, ona zauzima položaj nešto viši od moga. Ali to je stvar koju ona radije previda i stara se da u prvi plan istakne timski rad u okviru službe. Kad god nas poseti neka stvarno značajna ličnost - predstavnik Direkcije likovnih umetnosti ili neki član ministarskog kabineta - ona insistira na tom pojmu tima. ÄEvo najznačajnijeg čoveka u našoj službi!" uzvikuje tada, upadajući u moju kancelariju. ÄOn žonglira računovodstvenim bilansima i iznosima... Bez njega, bila bih potpuno izgubljena." Zatim počinje da se smeje. Značajni posetioci se smeju ta- kode, ili se, u najmanju ruku, smejulje. Ja pokušavam da samog sebe vizuelno zamislim kao žonglera, mada se u stvarnosti zadovoljavam time da savladavam proste aritmetičke operacije. Iako Mari-Žan, pravo govoreći, ne radi ništa, njen posao je veoma složen. Ona mora da prati nova kretanja, veze, tendencije. Pošto je odgovorna za kulturu, stalno joj preti opasnost da bude osumnjičena za nepokret- nost, tačnije rečeno, za nazadnost. To je opasnost od koje ona mora da se zaštiti, i da na taj način zaštiti instituciju. Zbog toga se redovno susreće s umetnici- ma, galeristima, direktorima revija, koje su, po meni, beznačajne. Njihovi telefonski pozivi je održavaju u stanju ushićenja, jer njena strast prema modernoj umetnosti jeste istinska. Ja nemam ništa protiv moderne umetnosti.

Nisam neko ko zagovara Äzanat", niti sam za povratak tradiciji u slikarstvu. Zauzimam rezervisan stav, što i priliči šefu računo vodstva. Estetička i politička pitanja nisu moj fah. Ne zavisi od mene da li će se izmisliti ili prihvatiti neki nov pravac, nov stav prema svetu. Odustao sam od te iluzije u isto vreme kad su mi se ramena pogrbila, kad je izraz moga lica počeo da postaje setan. Prisustvovao sam mnogim izložbama, svečanim otvaranjima, uspesima koji se pamte. Moj zaključak, od ? ada pa nadalje, sasvim je jasan: umetnost ne može da promeni život. Bar ne moj.

Obavestio sam Mari-Zan o svojoj žalosti. Pokazala je da saoseća sa mnom, čak mi je položila ruku na rame. Moja molba za odmor izgledala joj je potpuno prirodna. ÄTebi je potrebno da staviš tačku, Mišel", procenila je ona, Äda se okreneš samom sebi." Pokušao sam da sebi predstavim predloženi postupak, i zaključio da je ona, bez sumnje, u pravu... ÄSesilija će završiti preliminarni izveštaj umesto tebe", nastavila je, Ärazgovaraću s njom o tome." Na šta je zapravo aludirala i ko je ta Sesilija? Krenuo sam pogledom unaokolo, spazio jedan prednacrt zakačen na zid, i setio se. Sesilija je bila jedna debela rida devojka koja je neprestano žderala čokolade Cadbury a došla je u odeljenje pre dva meseca. Neka sa ugovorom na određeno vreme, ili stažista na društveno-korisnom radu - neko ko je, kad se sve uzme u obzir, prilično beznačajan. Baš uoči očeve smrti radio sam na predračunu budžeta za izložbu ÄRuke uvis, mangupi!" koja je trebalo da bude postavljena u januaru u Burg la Renu. Bile su to fotografije o policijskim brutalnostima, snimljene teleobjektivom, u Ivlenu. Ipak, nije bio u pitanju čisto dokumentaran posao, pre se moglo govoriti o procesu teatralizacije prostora, s osvrtom na različite policijske serije i

6

uz citiranje delova iz Los Angelos Police Departmenta. Umetnik se opredelio za pristup navijača radije nego za socijalnu optužbu, što bi se najpre moglo očekivati. Sve u svemu, interesantan projekat, i ne mnogo skup ni kom- plikovan. Čak bi i idiot kao ta Sesilija bio u stanju da završi predračun budžeta.

Obično bih, po izlasku iz kancelarije, otišao na jedan krug u nekom peep-shoivu.

Koštalo me je to pedeset franaka, ponekad i šezdeset, kad bi ejakulacija kasnila.

Gledanje riba kako mešaju ispiralo mi je glavu. Kontradiktorne tendencije savremene video umetno- sti, ravnoteža između zaštite kulturnog nasleđa i podrške živom stvaralaštvu... sve je to brzo nestajalo pred lakom čarolijom riba koje mešaju. Praznio sam mošni- ce nežnim milovanjem. U istom tom času Sesilija se kljukala čokoladnim kolačima u poslastičarnici pored Ministarstva. Motivacija nam je bila gotovo ista.

Vrlo retko unajmljivao sam salon, za pet stotina franaka. To se dešavalo kad mi s kitom nešto nije bilo u redu, kad je izgledala kao malo slepo crevo, zahtev- no a nekorisno, koje se osećalo na sir; tada mi je bilo potrebno da je neka devojka uzme u ruke, da se oduševljava, makar lažno, snagom mog uda, bogatstvom njegove sperme.

Bilo šta da sam radio, vraćao bih se kući pre sedam i po. Počinjao bih sa Pitanjima za šampiona, čije sam snimanje programirao na magne- toskopu. Zatim bih se prebacio na domaće vesti. Kriza ludih krava me slabo interesovala, hranio sam se pretežno pireom Mousline sa sirom. Veče je tako protkalo. Nije mi bilo loše, imao sam dvadeset osam kanala. Oko dva sata posle ponoći ubijao bih se turskim muzičkim komedijama.

Nekoliko dana je tako prošlo, relativno mirno, pre nego što me kapetan Somon ponovo pozvao telefonom. Stvari su mnogo napredovale, našli su mogućeg ubicu, bilo je to čak i više od pretpostavke - zapravo, čovek je priznao. Organizovaće rekonstrukciju zločina kroz dva dana. Da li želim da joj prisustvujem? O, da, rekao sam, da!

Mari-Žan mi je čestitala na toj hrabroj odluci. Govorila je o obavezama koje nameće žalost, o rodbinskim vezama. Koristila je društveno prihvatljive izraze, izvučene iz ograničenog kataloga opštih mesta, ali to nije bilo važno: osećao sam da mi se obraća sa sao- sećanjem, što je bilo čudno, i bilo je dobro. Žene ipak imaju osećanja, rekao sam sebi dok sam ulazio u voz za Serbur. Čak i u poslu one teže da uspostave sentimentalne odnose, teško se kreću u svetu lišenom ose- ćajnosti, to je atmosfera u kojoj im nije lako da se opuste. One pate od te boljke, rubrika ÄPsiho" u Ma- rie-Claire na to ih stalno podseća; bilo bi bolje kad bi jasno razlikovale profesionalno i osećajno. Ali, to im ne uspeva - rubrika ÄSvedočenja" u Marie-Claire to postojano potvrđuje. U visini Ruana ponovo sam se vratio elementima one afere. Veliko otkriće kapetana Šomona jeste da je Ajša održavala Äintimne odnose" s mojim ocem. Koliko često, na kom nivou? Nije ništa znao o tome, a to se pokazalo i nepotrebnim za nastavak njegove istrage. Jedan od Ajšine braće brzo je priznao da je došao da Äzatraži objašnjenje" od starca,* da je razgovor krenuo lošim tokom, i da ga je ostavio mrtvog na betonskom podu u ložionici.

Rekonstrukciju zločina je u principu trebalo da-vodi istražni sudija, suv i strog čovečuljak, u flanelskim pantalonama i tamnoj polo majici, lica izobličenog od stalne grimase razdražljivosti. Ali kapetan Somon brzo se nametnuo kao pravi ceremonijal-majstor. Žustar i živahan, sačekivao je učesnike, upućivao svakome poneku reč dobrodošlice, smeštaoga gde treba. Delovao. je veoma srećno. Bio je to njegov prvi slučaj ubistva, a rešio ga je za manje od nedelju dana; u toj odvratnoj i banalnoj priči on je bio jedini pravi junak. Prikovana za stolicu, očigledno izmučena, Ajša je jedva podigla oči

x

kad sam ušao. Namerno je odvraćala pogled od mesta na kom se nalazio njen brat. Ovaj je, opkoljen dvojicom žandarma, tvrdoglavo zurio u pod. Ličio je na obično malo đubre. Nisam osećao ni najmanju simpatiju prema njemu. Podigavši glavu sreo je moj pogled i očigledno me identifikovao. Znao je moju ulogu, morali su ga upozoriti: prema njegovim sirovim shvatanjima, ja sam imao pravo na osvetu, bio sam onaj ko svodi krvne račune svoga oca. Svestan odnosa koji su se uspostavljali među nama, zurio sam u njega ne skrećući pogled. Puštao sam da me, polako, obuzima mržnja, sve lakše sam disao: bio je to prijatan i snažan osećaj. Da sam imao oružje, ubio bih ga bez oklevanja. Ubiti to malo đubre - nije mi izgledalo samo kao čin nemarnosti, već i kao dobročini- teljski, pozitivan potez. Jedan žandarm je kredom obeležio obrise na tlu i rekonstrukcija je počela. Prema optuženom, stvari su bile proste: tokom rasprave on se iznervirao, gurnuo je snažno mog oca, ovaj je pao unazad, lobanja mu se razbila o tlo. U panici, ovaj je odmah pobegao.

Naravno, lagao je, i kapetan Somon nije imao nikakvih problema da to dokaže.

Pregled lobanje žrtve očigledno je ukazivao na bes: bilo je tu brojnih uboja, verovatno nanetih udarcima noge. Lice mog oca bilo je, sem toga, udarano o pod, praktično sve dok mu jedno oko nije izletelo iz duplje. ÄNe znam više", izustio je optuženi, Äbio sam besan."

Posmatrajući njegove nervozne ruke, usko i zlo lice, čoveku nije bilo nimalo teško da u to poveruje: uradio je ono bez , predumišljaja, verovatno izluđen udarcem lobanje o tlo i prizorom prve krvi. Sistem njegove odbrane bio je jasan i uverljiv, mogao bi se skoro provući na sudu: nekoliko godina uslovno, ne više. Kapetan Somon, zadovoljan kako je proteklo popodne, spremao se za za- ključak. Digao sam se sa stolice i krenuo ka zastakljenoj niši. Veče je padalo: za nekoliko ovaca zauvek se gasio dan. I one su bile glupe, možda gluplje nego Aj- šin brat. Ali nikakva nasilna reakcija nije bila programirana u njihovim genima. Poslednje večeri svog života blejale su od straha, srčani ritam im se ubrzavao, noge su im se beznadežno batrgale; zatim je došao pucanj iz pištolja, njihov život je oticao, tela su im se pretvarala u meso. Razišli smo se uz nekoliko stisaka ruku.

Kapetan Somon mi je zahvalio na prisustvu.

Sutradan sam opet video Ajšu. Po savetu agenta za nekretnine, odlučio sam da temeljno očistim kuću nre prvih posetilaca. Dao sam joj ključeve, a ona me je otpratila do stanice Serbur. Zima je zavladala na pašnjacima, pramenovi magle su se nagomilavali iznad živica. Ništa nije bilo lako medu nama. Ona je poznavala polne organe moga oca, što je stvaralo pomalo nepriličnu intimnost. Sve je to bilo, uopšteno gledano, iznenađujuće: ona je delovala kao ozbiljna devojka a moj otac nije nimalo ličio na zavodnika. Morao je, ipak, posedovati neke crte, izvesnu privlačnost koju ja nisam umeo da vidim. Čak mi je sad, u stvarnosti, bilo teško da se setim i crta njegovog lica. Ljudi žive jedni pored drugih kao goveda. Jedva uspevaju, s vremena na vreme, da podele flašu alkohola.

Ajšin folksvagen zaustavio se na staničnom trgu. Činilo mi se da bi bilo dobro reći neku reč pre rastanka. ÄE, pa..." rekao sam. Posle nekoliko sekundi obratila mi se potmulim glasom: ÄNapustiću ovaj kraj. Imam prijatelja koji može da mi nađe posao konobarice u Parizu. Nastaviću tamo školovanje. U svakom slučaju, moja porodica me smatra kurvom." Promrmljao sam nešto u znak odobravanja. ÄU Parizu ima više ljudi..." odvažio sam se najzad bojažljivo. Dobro sam razmislio, ali to je bilo sve što sam mogao da kažem o Parizu. Krajnja ogoljenost ove replike nije je, izgleda, obeshrabrila. ÄNemam šta da očekujem od svoje porodice", nastavila je s obnovljenim besom. ÄNe samo što su

8

siromašni, već su i budale. Pre dve godine moj otac je išao na hodočašće u Meku. Od tada, iz njega ništa više ne može da se istera. A moja braća, još su gora: podržavaju uzajamno sopstvene gluposti, zalivaju njuške anisovcem tvrdeći, istovremeno, da su čuvari prave vere, i dozvoljavaju sebi da me tretiraju kao kurvu zato što više volim da radim nego da se udam za nekog govnara sličnog njima." ÄTačno je, u celini gledano, muslimani nisu nešto izuzetno..." izustio sam s nelagodom. Uzeo sam svoju putnu torbu i otvorio vrata. ÄMislim da ćete se vi izvući..." promrmljao sam neubedljivo. Imao sam u tom trenutku viziju emigrantskog talasa kao sistema krvnih sudova koji se širi Evropom. Muslimani su se tu pojavljivali kao ugrušci krvi koji se lagano resorbu- ju. Ajša me je posmatrala, sumnjičava. Hladnoća se uvlačila u kola. Racionalno gledano, uspevao sam da osećam izvesnu privlačnost prema vagini muslimanke. Pomalo na silu, nasmešio sam se. Nasmešila se i ona, sa više iskrenosti.

Dugo sam joj stezao ruku, osećao sam toplinu njenih prstiju, nastavio sam da je stežem dok nisam osetio kako krv lagano bije u udubljenju zglavka. Na nekoliko metara od kola okrenuo sam se da joj lagano mahnem. Ipak je to bio neki susret, ipak, na kraju, nešto se dogodilo.

Smestivši se u vagon pomislio sam da je trebalo da joj dam -nešto novca. A možda i ne, to je moglo biti loše protumačeno. U tom trenutku sam, čudno, prvi put postao svestan da ću uskoro postati bogat čovek, zapravo - relativno bogat. Prenos sa računa mog oca već je izvršen. Što se ostalog tiče, prodaju kola pove- rio sam vlasniku jedne garaže, prodaju kuće agenciji za nekretnine. Sve se sredilo na najprostiji način. Vrednost ovih dobara utvrđena je po zakonima tržišta. Bilo je tu, naravno, cenkanja: deset odsto gore, deset odsto dole, ali ne više. Procenat poreza takođe nije bio nikakva misterija. Dovoljno je bilo pogledati malu brošuru, vrlo dobro urađenu, koju je štampala Uprava poreskih prihoda.

Nema nikakve sumnje da je moj otac, u više navrata, nameravao da me isključi iz nasledstva. Konačno je odustao od toga. Verovatno je rekao sebi da tu ima suviše komplikacija, suviše procedure a rezultat ostaje neizvestan (jer, nije lako isključiti iz nasleda svoju decu, zakon vam pruža samo vrlo ograničene mogućnosti: male bitange ne samo što vam zagorčavaju život, već se i kasnije koriste svim onim što ste vi, uz najveće napore uspeli da zgrnete). Morao je sebi red, nakon svega, da od toga nema nikakve koristi - jer, zašto bi uopšte brinuo šta će se desiti posle njegove smrti. Eto kako je morao rezonovati, po mom mišljenju. Bitno je bilo da je stara budala mrtva i da ću ja prodati kuću u kojoj je proveo poslednje godine. Pro- daću isto tako tojotu Land Cruiser, koja mu je služila za prevoz pakovanja vode Evian iz šerburškog Casino Geanta. Šta bih ja, koji živim u blizini Botaničke ba- šte, mogao da radim s tojotom Land Cruiser* Mogao bih da prevozim u njoj raviole a la ricotta sa pijace Muftar, i to je skoro sve. Što se tiče nasledstva direktnih srodnika, uslovi za prenos nisu preterano strogi - čak i ako emotivne veze nisu bile preterano jake. Kad se odbije porez, moglo bi se nakupiti oko tri miliona franaka, a to je predstavljalo petnaest mojih godišnjih plata. To je takode ono što se neki nekvaliflkovani radnik mogao nadati da će zaraditi, u Zapadnoj Evropi, tokom celog svog radnog veka; nije to bilo tako loše. Moglo se početi s izvlačenjem iz ovog života. Moglo se bar pokušati.

Kroz nekoliko nedelja ću, naravno, dobiti pismo iz banke. Voz se približavao Bajeu i mogao sam već da zamislim tok razgovora. Službenik iz moje filijale konstatovaće da na mom računu postoji znatan pozitivni saldo, izraziće želju da se nađemo - kome nije

9

potreban, u izvesnom trenutku života, partner za plasiranje novca? Pomalo nepoverljiv, ja ću verovatno že- leti da se usmerim ka sigurnim opcijama. On će dočekati ovu reakciju tako čestu - s lakim osmehom. Većina investitora-početnika, oni dobro znaju, pretpostavlja sigurnost dobiti. Često su se sprdali s tim u banci, medu kolegama. Kad je reč o čuvanju nasled- stva, izvesne zrele osobe ponašaju se kao početnici. Sa svoje strane, on će pokušati da moju pažnju zaustavi na malo drugačijem scenariju - ostavljajući mi, naravno, vremena za razmišljanje. Zašto ne bih delimično investirao - dve trećine imovine, na primer - u plasman bez iznenađenja, a sa manjom dobiti? I zašto ne bih, poslednju trećinu, uložio u neki malo neizvesniji plasman ali sa realnim šansama za valorizaciju? Nakon nekoliko dana, znao sam to, prikloniću se njegovim argumentima.

Njega će osokoliti moje prihvata- nje, spremiće dokumenta blistajući od oduševljenja - i naše rukovanje, u trenutku kad se budemo rastajali, biće iskreno srdačno.

Ziveo sam u zemlji koju je obeležio stabilni socijalizam, u kojoj je posedovanje materijalnih dobara bilo zagarantovano strogim zakonodavstvom, u kojoj je bankarski sistem bio zaštićen snažnim državnim garancijama. Sem ako se sam ne usudim da prekoračim granice zakonitog, nije trebalo da se bojim ni malverzacija ni stečajnih prevara. U stvari, nisam više imao mnogo briga; nisam ih, istinu govoreći, nikad stvarno ni imao: posle ozbiljnih studija, koje nikad nisu bile briljantne, brzo sam se usmerio ka državnom sektoru. Bilo je to sredinom osamdesetih godina, na početku modernizovanja socijalizma, u vreme kad je čuveni Zak Lang doprinosio sjaju i slavi državnih kulturnih institucija. Moja plata, kad sam se zaposlio, bila je sasvim pristojna. A zatim sam ostario, prisustvujući, bez uzbuđenja, uzastopnim političkim promenama. Bio sam učtiv, korektan, cenili su me i pretpostavljeni i kolege. Budući da nisam posebno zapaljivog temperamenta, uspelo mi je da ne stvorim prave neprijatelje. Veče je padalo na okrug Lisije. Zašto na poslu nikad nisam ispoljavao strast koja bi se mogla uporediti s onom koju ima Mari-Zan? Zašto nisam nikad, šire gledano, pokazao pravu strast za bilo šta u svom životu?

Ni sledećih nekoliko nedelja nisu mi donele odgovor na ovo. A onda sam, u jutro Ký. decembra, seo u taksi za aerodrom Roasi.

I eto, sad stojim tu, sam, kao neki idiot, na nekoliko metara od šaltera Novih granica.

Subotnje je jutro, vreme praznika. Roasi je bio prepun, kao i obično. Čim dobiju nekoliko dana slobode, žitelji Zapadne Evrope jure na drugi kraj globusa, prelaze pola sveta avionom, ponašaju se bukvalno kao begunci iz zatvora. Ne zame- ram im zbog toga: i sam se spremam da uradim isto.

Moji snovi su mediokritetski. Kao svi žitelji Zapadne Evrope, i ja želim da putujem.

Prate to i teškoće: jezička barijera, prevozna sredstva, rizici od krade i pljačke; ako bih stvari opisao u najgrubljim crtama, rekao bih da ja u osnovi želim da upražnjavam turizam. Svako ima snove kakve može da ima; moj san je da beskrajno dugo povezujem ÄLjubavne ture" sa ÄVatrometom boja" i ÄUživanjem a la carteu - da navedem samo teme iz tri kataloga Novih granica.

Odmah sam se odlučio za kružnu turu, ali sam se prilično kolebao između ÄRuma i Salse" (ref. CUB CO ýý,16 dana /1× noćenja, 11.K franaka u dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu sobu 1.ý franaka) i ÄTajskih tropa" (ref. THA CA 6, 1 dana /1ý noćenja, 9.9 franaka u dvokrevetnoj sobi, doplata za jednokrevetnu sobu 1.1x franaka). Zapravo, više me privlačio Tajland; ali prednost Kube bila je što je to jedna od poslednjih komunističkih zemalja, verovatno ne zadugo - postoji tu faktor privlačnosti re-

1

žima koji je na putu nestajanja, neka vrsta političke egzotike, jednom rečju. Na kraju, ipak Tajland. Treba priznati da je reklamni tekst u brošuri bio lukavo sročen, u stanju da zavede prosečne duhove: Ture su organizovane sa daškom avanture, vodiče vas od bambusa na reci Kvaj, do ostrva Koh Samui, da bi se završile u Koh Fi Fi, sa pogledom na pučinu, posle božanstvenog prelaska kroz klanac Kra. Veoma Äcool" putovanje kroz trope.

Tačno u trenutku kad otkucava osam sati i trideset minuta, Zak Majo bučno zatvara vrata svoje kuće na Bulevaru Blanki, u XIII arondismanu, opkoračuje svoj skuter i polazi na put kroz glavni grad, od istoka ka zapadu. Pravac: sedište Novih granica, Bulevar Grenel. Svakog drugog dana on poseti tri ili četiri svoje agencije: ÄDonosim najnovije kataloge, skupljam poštu i merim temperaturu", objašnjava ovaj vlasnik, sav u pokretu, kao na oprugama, postojano unakarađen neverovatnom šarenom kravatom. Na taj način, po njegovom mišljenju, daje podstrek prodavcima. ÄPosle toga te agencije povećavaju promet", objašnjava on smeškajući se. Padajući, očigledno, na njegov šarm, novinarka Capitala čini korak dalje u divljenju: ÄKo bi mogao predskazati, 196x. godine, da će mala asocijacija koju je formirala šačica studenata, imati takav uzlet?! Svakako ne one hiljade demonstranata koje su defilovale, u maju '68, ispred prve agencije Novih granica, na Trgu Denfer-Rošro, u Parizu. ÄNašli smo se na dobrom mestu, naspram televizijskih kamera", seća se Žak Majo, bivši izviđač i katolik levičar, koji je prošao kroz Nacionalnu uniju francuskih studenata. Bio je to prvi reklamni potez ovog preduzeća, s imenom za koje je inspiracija nađena u govoru Džo- na Kenedija o Änovim granicama" Amerike.

Vatreni liberal Žak Majo borio se s uspehom protiv monopola Air-Francea, za demokratizaciju vazdu- šnog saobraćaja. Odiseja njegovog preduzeća - koje je postalo, za nešto više od trideset godina, prva francuska putnička agencija - fascinirala je ekonomske časopise. Kao FNAC, kao Club Mediteranee, i Nove granice su rođene sa civilizacijom razonode; i mogle su simbolizovati novo lice modernog kapitalizma. Godine K , po prvi put, industrija turizma postala je, po poslovnim rezultatima, vodeća grana svetske privrede. Iako su zahtevali samo prosečnu fizičku kondiciju, programi ÄTajski tropi" bili su svrstani u kategoriju Äavanturističkih tura": tu se podrazumeva raznovrstan smeštaj (običan, standardni, prvoklasni); broj učesnika ograničen na dvadeset, kako bi se obezbedila što bolja kohezija grupe. Spazio sam, u jednom trenutku, kako se približavaju dve veoma slatke crnkinje, sa rancima na leđima; počeo sam da priželjkujem da su odabrale istu turu; zatim sam skrenuo pogled i pošao da podignem svoj vaučer. Let je trajao nešto više od jedanaest sati.

Putovati danas avionom, s bilo kojom kompanijom, na bilo kojoj liniji, znači isto što i biti tretiran kao govno tokom čitavog leta. Zgrčen na nedovoljnom, gotovo smešno malom sedištu, s kojeg je nemoguće dići se a da se ne pokrenu svi susedi u redu, čo- vek je od početka suočen sa serijom zabrana koje izriču stjuardese, pošto navuku lažan osmeh. Čim uđete u avion, prvi zadatak im je da se dokopaju vašeg ličnog prtljaga, da bi ga zatvorile u prtljažnik, kome nećete imati pristupa, ni uz kakav izgovor, sve do sletanja.

Tokom celog leta one se zatim trude da uvećaju broj zajebancija kojima će vam se onemogućiti bilo kakvo pomeranje, bilo kakva aktivnost, sem onih koje se nalaze na ograničenom spisku dozvoljenih radnji: konzumiranje gaziranih pića, gledanje američ kih filmova, kupovina proizvoda duty-free. Stalni ose- ćaj opasnosti, koji pothranjuju mentalne slike avionskih nesreća i nametnuta nepokretnost u ograničenom prostoru, izazivaju tako jak stres da se ponekad dogodi da putnik i umre od srčanog udara, na

11

dugim letovima. Posada se trudi da taj stres digne na još viši nivo zabranjujući vam da se protiv njega borite uobičajenim sredstvima. Lišen cigareta i čitanja, čovek je takođe, sve češće, lišen i alkohola. Hvala bogu, drolje još uvek ne praktikuju pretresanje do gole kože; kao iskusan putnik znao sam, dakle, da treba da pripremim mali pribor za preživljavanje: nekoliko komada nicopata od K1 mg, tablu tableta za spavanje, pljosku sa Southern Comforom. Utonuo sam u mutan san u trenutku kad smo nadletali bivšu Istočnu Nemačku.

Probudila me neka težina na ramenu, i topao dah. Gurnuo sam svog suseda s leve strane na njegovo se- dište, bez naglih pokreta; nežno je zagroktao ali nije otvorio oči. Bio je to visok klipan, tridesetih godina, svetlokestenjaste kose, kratko ošišane ukrug; nije izgledao ni nesimpatično ni zlobno. Delovao je gotovo dirljivo, umotan u svetloplavo ćebe, koje daje kompanija, sa svojim velikim šakama fizičkog radnika, položenim na kolena.

Podigao sam džepnu knjigu koja mu je pala pored nogu: neki govnarski anglosaksonski bestseler, izvesnog Frederika Forsajta. Već sam bio pročitao jedno delo te budale, puno hvale za Margaret Tačer i granginjolskih opisa SSSR-a kao imperije zla. Pitao sam se kako li se taj snašao posle pada Berlinskog zida. Prelistao sam njegov novi opus: po svemu sudeći, ulogu loših momaka sad su preuzeli crve- no-mrki, i srpski nacionalisti; eto čoveka koji je u toku aktuelnih zbivanja. Sto se tiče njegovog omilje- nog junaka, dosadnog Džejsona Monka, taj je ponovo postao službenik CIA-e, koja se, za ovu priliku, povezala sa čečenskom mafijom. ,,E, baš divno!" rekao sam sebi, vraćajući knjigu na kolena svog suseda, ,,lep je taj moral autora anglosaksonskih bestselera!" Mesto do kojeg je u knjizi stigao bilo je obeleženo trostruko presavijenim papirom u kojem sam prepoznao poziv Novih granica: upravo sam se, znači, upoznao sa svojim prvim kompanjonom na putovanju. Čestit momak, bio sam u to siguran, svakako mnogo manje egocentričan i neurotičan nego ja. Bacio sam pogled na video ekran na kojem je bila označena maršruta leta: verovatno smo preleteli Čečeniju, ako smo je uopšte preleteli; spoljna temperatura bila je - ý C, visina 1 .1×ý metra, lokalno vreme :Ký h. Nova mapa je usledila posle ovih podataka: nadletali smo Avgani- stan. Kroz avionsko okno nije se videlo ništa sem potpunog mraka. U svakom slučaju, talibani su već morali spavati, i kiseliti se u svojoj prljavštini. ÄLaku noć, talibani, laku noć... Sanjajte lepe snove", prošaputao sam pre nego što sam progutao i drugu tabletu za spavanje.

Avion je oko pet ujutro sleteo na aerodrom u Don Muangu. Jedva sam se razbudio.

Moj sused sleva već je bio ustao i cupkao u redu za izlazak. Ubrzo sam ga izgubio iz vida - ušao je u hodnik koji vodi u prijemni hol. Noge su mi bile kao od pamuka, usta suva; uši ispunjene snažnim brujanjem. Čim sam prošao kroz automatska vrata, vrućina se sklopila oko mene, kao da su me progutala ogromna usta. Bilo je najmanje ý C. Vrućina u Bangkoku ima tu osobenost da je, nekako, masna, verovatno zbog zagađenja; čovek se mora zaprepastiti, posle dužeg boravka napolju, kako ga nije prekrio tanak sloj industrijskog otpada. Trebalo mi je tridesetak sekundi da ljudski udahnem. Pokušao sam da ne padnem u oči tajlandskom vodiču, ženi o kojoj nisam stekao bogzna kakav utisak, sem da izgleda rezervisano i čini se dobro vaspitana - ali mnogi Tajlanđani stvaraju sličan utisak. Ranac mi se usecao u ramena: bio je to Lowe Pro Himalaya Trekking, najskuplji model koji sam uspeo naći kod ÄStarog kampera"; imao je doživotnu garanciju. Vrlo interesantan predmet: srebrnosiv, sa kopčom od specijalnog Velcroa - zaštićena licenca firme - i rajsferšlusima koji su mogli da funkcionišu i na temperaturi od -6 C. Sadržina mu je, nažalost, bila veoma skromna:

1K

nekoliko šortseva i majica, kupaće gaće, specijalne cipele koje omogućavaju hodanje po koralnim stenama (1K franaka kod ÄStarog kampera"), neseser za toaletu s lekovima koji su propisani kao neophodni u Vodiču kroz popularni turizam, jedna digitalna kamera JVC HRD-96 MS, sa rezervnim baterijama i kasetama, i dva američka bestselera koje sam kupio, nasumice, na aerodromu.

Autobus Novih granica bio je parkiran stotinak metara dalje. U unutrašnjosti ovog snažnog vozila - mercedes M-8 , sa 6× mesta - rashladni uređaj bio je uključen na najjače: kao da sam stupio u zamrzivač. Seo sam uz prozor, s leve strane, na sredini vozila. Neodređeno sam prepoznavao dvanaestak ostalih putnika, među njima i svog suseda iz aviona. Niko nije došao da sedne pored mene. Očigledno sam promašio prvu priliku da se integrišem u grupu; i bio sam na najboljem putu da se dobro prehladim.

Nije se još bilo sasvim razdanilo, ali na autoputu sa šest traka, koji vodi u centar Bangkoka, saobraćaj je već bio gust. Promicali smo naizmenično pored zgrada od čelika i stakla, s vremena na vreme poneka zgrada od betona podsetila bi na sovjetsku arhitekturu. Sedišta banaka, veliki hoteli, elektronske kompanije - najčešće japanske.

Posle račvanja kod Šatušaka autoput se izdigao iznad zrakastih puteva koji opasuju središte grada. Između osvetljenih zdanja hotela počele su da se naziru grupisane kuće, male, sa krovovima od talasastog lima, na brdovitom terenu. Pokretne radnjice, osvetljene neonom, nudile su supu i pirinač; videlo se kako se puše lonci od belog lima.

Vozilo se lako zanelo na izlazu za New Petchaburi Road. U jednom momentu spazili smo fantazmagorične obrise automobilske petlje čije makadamske spirale kao da su silazile pravo s neba, osvetljene mlazevima reflektora s aerodroma. Zatim, posle jedne dugačke krivine, naše vozilo prede u brzu traku.

Bangkok Palače hotel pripadao je lancu bliskom hotelima Mercure - odlikuju ga kvaliteti i na prijemu i u restoranu; to sam saznao iz brošure koju sam pokupio u holu, dok sam čekao da se situacija sredi. Bilo je tek prošlo šest - ponoć je u Parizu, pomislio sam bez ikakvog povoda - ali gužva je već bila velika, sala za doručak upravo se otvarala.

Spustio sam se na jed^u klupu; bio sam ošamućen, u ušima mi je jednako silno brujalo, osećao sam mučninu u stomaku. Po načinu na koji su čekali u redu, počeo sam da razaznajem neke članove grupe. Bile su tu dve devojke, od nekih dvadeset pet godina, ne tako loše građene, koje su pogledom prezrivo preletale po svima. Jedan penzionerski par, naprotiv - čovek bi se mogao opisati kao živahan» žena mrzovoljna - udivljeno je razgledao unutrašnju dekoraciju hotela, silna ogledala, pozlatu i kristalne lustere. U prvim satima boravka u grupi, druželjubivost se obično ispoljava samo na nivou jezika, a karakteriše je upotreba ustaljenih izraza i emocionalna uzdržanost. Prema Edmundu i Vajtu,1 konsti- tuisanje mini-grupe zbiva se tek prilikom prvog izleta, mada se to ponekad dogodi već tokom prvog zajedničkog obroka.

Trgao sam se, gotovo da sam se obeznanio, zapalio sam cigaretu da se priberem: one tablete za spavanje bile su stvarno veoma jake, razboleo sam se od njih; one koje sam ranije uzimao, nisu uspevale da me uspavaju: nema idealnog rešenja. Penzioneri su se lagano okretali tamo-amo: iščekujući neku konkretnu osobu s kojom bi razmenili osmehe, nameštali su na licu smešak za ceo spoljni svet. Mora da su bili sitni trgovci u nekom ranijem životu, to je jedino što se o njima moglo pretpostaviti. Jedan po jedan članovi 1 ÄSightseeing tours: a sociological approach", Annals of Tourism Research, vol. Ký, K1ý-KKx,1998.

1ý

grupe su, kad bi čuli svoje ime, prilazili vodiču, primali ključeve, peli se u svoje sobe razilazili su se, zapravo. Možemo, podsetila nas je ona odmerenim glasom, da doručkujemo odmah; možemo, takođe, da se prvo odmorimo u svojim sobama; bili smo potpuno slobodni da radimo šta hoćemo. U svakom slučaju, sastanak radi posete klongu* zakazan je za petnaest sati, u holu. Širok zastakljen prozor moje sobe gledao je direktno na brzu traku puta. Bilo je već pola sedam. Saobraćaj je vrlo živ, ali dvostruko staklo propuštalo je samo slabašno brujanje. Noćne svetiljke bile su ugašene, sunce se još nije bilo prosulo po čeliku i staklu; u to doba dana grad je siv. Poručio sam dupli espreso, u room service, i ispio ga sa jednim eferalganom, doli- preanom i duplom dozom oscilokohinuma; onda sam legao i pokušao da odremam.

Prilike su se sporo kretale u suženom prostoru, iz njih je dopiralo neko potmulo brujanje; kao da su u pitanju bile mašine sa gradilišta ili kakvi džinovski in- sekti. U dnu sobe, neki čovek naoružan malom sa- bljom-krivošijom, pažljivo je procenjivao oštricu; na sebi je imao turban i bele šalvare. Odjednom je atmosfera postala crvena i smolasta, gotovo tečna; po kondenzovanim kapima, koje su mi iskrsle pred očima, shvatio sam da me neko staklo deli od tog prizora. Covek je sada ležao na zemlji, za nju ga je prikova- la nevidljiva sila. Građevinske mašine zatvorile su krug oko njega - bilo je tu nekoliko bagera i jedan mali buldožer na Ägusenicama". Bageri su podizali svoje pokretne krake i teškim Äkašikama" obrušavale se na čoveka, raskomadavši njegovo telo na sedam- osam delova; no, glavu kao da mu je, uprkos svemu, još uvek pokretala neka demonska živa sila, i zli * Klong - živopisni kanal (prim. prev.). osmeh i dalje je nabirao bradato lice. Sad je došao red na buldožer da krene na čoveka, i njegova glava se raspukla kao jaje; mlaz od delova mozga i smrskanih kostiju prsnuo je po staklu, na nekoliko santimetara od moga lica.

U svojoj biti turizam, kao traganje za smislom, uz lu- dičku druževnost koju podstiče, i slike koje rada, predstavlja uputstvo za stepenastu, šifrovanu, spoznaju, koju spoljašnji svet i različitost ne mogu da poremete.

Rašid Amiru Probudio sam se oko podne, rashladni uređaj brujao je potmulo; glava me je bolela malo manje. Poprečno izvaljen na king siže krevetu, postajao sam sve- stan toka događaja i njihovog značenja. Naša, do sada bezoblična grupa, uskoro će se pretvoriti u živu zajednicu; već od ovog popodneva moraću da zauzmem stav; sad je trebalo da odaberem odgovarajuću majicu za šetnju po klongu. Opredelio sam se za košulju srednje dužine, od plavog džinsa, ne suviše pripijenu, koju sam dopunio majicom Radiohead; zatim sam strpao nekoliko stvarčica u ranac. U ogledalu u kupatilu posmatrao sam sebe s gađenjem: moje zgrčeno lice birokrate tragično je odudaralo od pozadine; u celini gledano, ličio sam tačno na ono što sam bio: četrdesetogodišnji činovnik koji pokušava da se mladalački preruši tokom odmora; bilo je to obeshrabrujuće. Prišao sam prozoru, široko razmakao zavese. Sa Kx. sprata prizor je bio izuzetan. Impozantna masa hotela Mariott uzdizala se sleva, kao krečnjačka stena izbrazdana crnim horizontalnim linijama nizova prozora, napola sakrivenih balkonima. Svetlost sunca u zenitu oštro je isticala ravnine i izbočine. Desno, napred, od- blesci su se bez prestanka umnožavali na komplikova- noj strukturi piramida i kupa od plavičastog stakla.

1×

Na horizontu, džinovske betonske kocke hotela Grand Plaza President naslagane jedna na drugu, kao nivoi stepenaste piramide. S desne strane, nadvisujući treperavu, zelenu površinu Lumfini parka, razaznava- le su se, kao tvrđava od cigala, ugaone kule Dusit Thana. Ispio sam polako Singha Gold, razmišljajući pri tom o pojmu nepopravljivo.

U prizemlju je naša vodičica započela neku vrstu prozivke tj. podelu bonova za doručak. Tu sam saznao da se one dve uspijuše zovu Babet i Lea. Babet je imala plavu kovrdžavu kosu, u stvari ne prirodno lokna- stu već, bez sumnje, onduliranu; imala je lepe grudi, droljica, dobro uočljive ispod providne tunike sa štampanim etno motivima - iz Trois Suisses, po svoj prilici. Njene pantalone, od iste tkanine, bile su tako- đe providne: jasno se mogla razaznati bela čipka gaćica. Lea, brineta, bila je tanka kao grančica; to je nadoknađivala lepom oblinom zadnjice, naglašenim crnim biciklističkim pantalonama, i agresivnim istura- njem grudi, čiji su se vrhovi napinjali ispod žutog kor- seta. Majušni dijamant krasio je njen uski pupak. Dugo sam i pažljivo zagledao ove dve uspaljenice, da bih ih konačno definitivno zanemario.

Podela bonova se nastavljala. Naš vodič, Son sve je učesnike prozvala po imenu; pripala mi je muka od toga. Bili smo odrasli, za ime Božje. Ponadao sam se, u jednom trenutku, kad je prozvala one matorce prezimenom: Ägospođa i gospodin Lobližoa", ali je odmah dodala, uz oduševljeni osmeh, ÄZozet i Rene". ÄZovem se Rene", potvrdio je penzioner, ne obraćajući se nikome posebno. ÄNije to nikakva sreća..." promrmljao sam.

Njegova mu žena uputi umoran pogled koji je značio: ÄĆuti, Rene, dosaduješ ljudima."

Odjednom se setih na koga me on podsećao; na lik Gospodina Plus u reklamnom spotu Bahlsen. Možda je to, uostalom, i bio on. Obratih se direktno njegovoj ženi: da li su, nekada, tumačili, kao glumci, neke epizodne likove? Ne, nikada, obavestila me je, oni su imali kobasičarsku radnju. Ah, da, to se sasvim uklapalo! Ovaj veseli majmun bio je znači bivši kobasičar (u Klamaru, precizirala je njegova žena); u jednom skromnom prostoru, gde je dolazila sirotinja da se prehrani, on je nekada prikazivao svoje piruete i svoju duhovitost.

Bila su tu još dva para, koje kao da je vezivalo neko mutno pobratimstvo. Da li su zajedno krenuli na put? Da li su se upoznali za vreme breakfasta f Sve je bilo moguće u ovoj fazi putovanja. Prvi par bio je nesimpatičan. Čovek je malo ličio na mladog Antoana Vahtera, ako je tako nešto moguće zamisliti, ali bio je više smed, i sa dobro oblikovanom bradom; na kraju, i nije ličio toliko na Antoana Vahtera koliko na Robina Huda, sa nečim švajcarskim, tačnije, jurskim u sebi. Sve je rečeno time da nije ličio ni na šta, već je stvarno imao izgled idiota. Da ne pričam o njegovoj ženi, u kombinezonu s tregerima, ozbiljnoj, pravoj mlekarici. Malo je verovatno da se ta bića već nisu reprodukova- la, pomislio sam; bez sumnje su dete ostavili kod roditelja, negde u Lon-le-Sonijeu. Drugi par, nešto stariji, nije odavao utisak tako duboke smirenosti. Mršav, brkat i nervčik, čovek mi je ličio na pravog naturopatu: suočen sa mojim nepoznavanjem materije, naglasio je da se leci samo biljkama, ili drugim prirodnim sredstvima, ako je to moguće. Njegova žena, suva i sitna, radila je u društvenom sektoru, na socijalizaciji ne znam više kojih nekažnjavanih - alzaških delinkvenata; ostavljali suv utisak osoba koje se nisu tucale već trideset godina. Činilo se da je čovek bio raspoložen da me upozna s preimućstvima prirodne medicine; ali sam se, pomalo ošamućen već od ove prve razmene iskustava, odvojio i seo na najbližu klupu. S tog mesta slabo sam razaznavao troje poslednjih članova grupe, koje mi je upola zaklanjao par kobasičara: bilo je tu nešto nalik govečetu, od nekih pedesetak godina, po

1

imenu Rober, izuzetno surovog izraza lica; žena, približno istih godina, crne loknaste kose koja joj je uokviravala lice, u isti mah zlo, oprezno i ravnodušno, a zvala se Zozijan; i jedna mlada žena, najzad, koja je stupala za Zozijan s kučećom pokornošću, a zvala se Valeri. U redu, biće prilike da se na njih vratim, biće čak suviše prilike, rekao sam sebi sumorno, dok sam hodao ka autobusu. Spazio sam da Son još uvek pažljivo proučava listu s imenima putnika. Lice joj je bilo napeto, reči su joj se nesvesno formirale na usnama; na njima se čitala zebnja, gotovo panika. Računajući i nju, grupa je brojala trinaest osoba; a Tajlanđani su često vrlo sujeverni, čak više i od Kineza: na spratovima u zgradama, u obeležavanju brojeva po ulicama, često se događa da sa broja dvanaest pređu direktno na četrnaest, samo zato da bi izbegli da pomenu broj trinaest. Smestio sam se s leve strane, u sredinu vozila. Ljudi stiču navike dosta brzo, pa i tokom ovakve vrste grupnih putovanja: mesto treba zauzeti ranije, držati se njega, možda raširiti preko sedišta neke lične stvari u neku ruku, treba ga aktivno zaposednuti.

Na svoje veliko iznenađenje ugledah kako se Valeri spušta pored mene iako je tri četvrtine mesta u autobusu bilo prazno. Dva reda iza nas, Babet i Lea su razmenile nekoliko podrugljivih reči. Bolje bi im bilo da se smire, droljice! Diskretno sam pažnju usmerio na mladu ženu: imala je dugu crnu kosu, lice - ne znam ni sam šta da kažem! lice koje bi se moglo opisati kao skromno: ni lepo, ni ružno, da budemo precizni. Posle kratkog ali intenzivnog razmišljanja, s mukom sam prevalio: ÄJe 1' vam nije mnogo toplo?" ÄNe, ne, u autobusu je u redu", odgovorila je odmah, bez osmeha, prosto rasterećena što sam počeo razgovor. Moja rečenica bila je gotovo glupa: u autobusu smo se, zapravo, smrzavali. ÄVi ste već bili na Tajlandu?" nastavila je. ÄDa, jedanput." Zastala je u stavu očekivanja, spremna da čuje zanimljivu priču. Hoću li joj pričati o svom prethodnom boravku? Možda ne odmah. ÄBilo je dobro..." rekao sam konačno, dajući glasu toplinu, da kompenzujem banalnost opaske. Klimnula je glavom, zadovoljno. Tada sam shvatio da ova mlada žena uopšte nije bila potčinjena Žozijan: ona je bila potčinjena en général, i možda spremna da potraži novog gospodara, možda joj je bilo preko glave Žozijan, koja je sedela dva reda ispred nas i besno prelistavala svoj Vodič kroz popularni turizam, mrko nas streljajući pogledom. Romansa, romansa.

Odmah posle Pajab Feri Pira brod je zaokrenuo nadesno, u Klong Samsen, i stupili smo u sasvim drugačiji svet. Život se ovde promenio, veoma malo, po- slednjih stoleća.

Kuće od tikovine, na kolju, nizale su se duž kanala; pod nadstrešicama sušio se veš.

Neke žene prilazile su prozorima da gledaju kako prolazimo; druge su prekidale pranje rublja. Deca su se kupala i gnjurala između kočeva: radosno su nam mahala. Vegetacija je bila bujna: naš brodić je krčio put kroz guste slojeve lokvanja i lotosa; snažan i bogat život nadirao je odasvud. Svaki slobodan deo zemlje, vazduha ili vode kao da se namah punio leptirima, gušterima, žabama. Sada smo, javi se Sôn, usred sušne sezone; no to nije učinilo da atmosfera ne bude potpuno, gotovo bolesno vlažna.

Valeri je sedela pored mene; izgledalo je da je utonula u potpuni unutrašnji mir.

Odgovarala je mahanjem ruke starcima koji su na balkonima pušili lule, deci koja su se kupala, ženama nadnesenim nad rublje. Ekolozi sa Jure takođe su delovali smireno; čak i naturopati kao da su se malo opustili. Svuda oko nas bili su samo nežni zvuči i osmesi. Valeri se okrenula k meni. Gotovo sam poželeo da je uhvatim za ruku; bez nekog posebnog razloga uzdržao sam se. Brod se više nije kretao: boravili smo sad u kratkoj večnosti jednog srećnog popodneva; čak su i Babet i Lea

16

zaćutale. Kao da su ledbele, da ponovim izraz koji je Lea upo- trebila kasnije, dok smo se iskrcavali.

Tokom obilaska hrama Zore, u mislima sam pravio podsetnik: treba da kupim vijagru u nekoj otvorenoj apoteci. Na trajektu, pri povratku, saznao sam da je Valeri Bretonka i da njeni roditelji imaju farmu u Tregoroa; ja sam nisam znao šta da joj kažem o sebi.

Izgledala je inteligentno, a meni nije bilo do inteligentnog razgovora. Sviđao mi se njen nežan glas, njena katolička revnost, kretanje njenih usana dok je govorila; verovatno je imala vrele usne, spremne da progutaju spermu istinskog prijatelja. ÄBaš je bilo prijatno ovo popodne", rekao sam konačno, sa setom. Suviše sam se bio udaljio od ljudi, suviše sam dugo ži- veo sam, nisam više uopšte znao kako da se postavim. ÄO, da, bilo je lepo", odgovorila je ona; nije bila naporna, stvarno fina devojka. Ipak, čim je autobus stigao pred hotel, ja sam pojurio u bar.

Posle tri koktela počeo sam da žalim što sam se onako poneo. Krenuo sam da procunjam po holu. Bilo je sedam sati i nikog iz grupe na vidiku. Po ceni od četiri stotine bahta, oni koji su to želeli mogli su da prisustvuju večeri uz tradicionalne tajlandske igre: sastanak je bio zakazan za osam. Valeri će sigurno biti tamo. Sto se mene tiče, imao sam već neku predstavu o tradicionalnim tajlandskim plesovima, jer sam pre tri godine prošao turu ÄKlasični Tajland", od Severne ruže do Anđeoskog grada, koju je nudio Kuoni, nimalo lošu, u celini, ali malo skupu, i na zastrašujućem kulturnom nivou, jer su svi učesnici imali najmanje visoku školsku spremu. Trideset dva Budina stava, u svetilištu Ratanakosin, stilovi tajsko-burmanski, tajsko-kmerski ili taj-taj - ništa im nije promicalo.

Vratio sam se otuda iscrpljen i neprestano sam se osećao smešnim bez Plavog vodiča. U ovom trenutku istinski sam osetio potrebu da nešto pojebem. Vrteo sam se u krug po holu, mučen napetošću koja je sve više rasla, kad spazih natpis Health Club, koji je vodio na donji sprat.

Ulaz beše osvetljen crvenim neonima i girlandom od raznobojnih sijalica. Na svetlom panou bele osnove, tri sirene u bikiniju, malo prenaglašenih grudi, pružale su čaše šampanjca potencijalnom posetiocu. Ajfelova kula, krajnje stilizovana, ocrtavala se u daljini; u svakom slučaju, ovo nikako nije bio koncept prostora za održavanje forme hotela Mercure. Ušao sam i poručio burbon, za barom. Desetak devojaka, iza stakla, okrenulo je glave prema meni - neke sa zavodljivim osmehom, druge ne. Bio sam jedini klijent.

Uprkos malom kapacitetu ovog prostora, devojke su nosile trake sa brojevima. Moj izbor je brzo pao na broj x: najpre zato što je bila ljupka, zatim što nije odavala utisak da obraća preteranu pažnju na televizijski program, a nije bila zaokupljena ni ostrašćenim razgovorom sa svojom susetkom. I zaista, kad je prozvana po imenu, ustala je sa vidnim zadovoljstvom. Ponudio sam joj collu u baru, zatim smo prešli u sobu. Zvala se Oon, u stvari tako sam razumeo, i bila je sa severa zemlje - iz malog sela blizu Ciang Maja. Imala je devetnaest godina.

Posle zajedničkog kupanja, ispružio sam se na dušeku prekrivenom vatelinom; odmah sam shvatio da neću zažaliti zbog ovog izbora. Odn se kretala jako dobro, veoma gipko; stavila je dole dosta sapuna. Milovala je dugo moju zadnjicu dojkama; to je bila njena lična inicijativa, ne rade sve devojke te stvari. Njen dobro nasapu- njen klitoris trljao je moje listove kao kakva tvrda četkica. Skočio mi je odmah, gotovo me začudio; kad me prevrnula i počela da mi nogama miluje penis, pomislio sam da neću moći da se uzdržim. Uz ogroman napor, stežući snažno mišiće na butinama, uspeo sam.

1x

Kad se namestila iznad mene na krevetu, verovao sam da ću moći još da izdržim, ali brzo sam spustio durbin. Iako je bila vrlo mlada, znala je da se služi ribicom. Počela je prvo sitnim stezanjem glavića, zatim se spustila neki santimetar niže, stežući sve jače. Ä , ne, o, ne", zaječao sam. Zasmejala se, zadovoljna zbog moći koju je imala, zatim je nastavila da se spušta, stežući snažno i sporo zidove svoje vagine; sve vreme zagledana u moje oči, očigledno se dobro zabavljala. Svršio sam pre nego što je stigla do korena uda.

Posle smo malo ćeretali, ležeći jedno preko drugog na krevetu. Nije imala mnogo mušterija, rekla mi je; ovo je hotel namenjen grupama ozbiljnih turista, ljudima nesklonim skandalima, oslobođenim skoro svih životnih iskušenja. Bivalo je među njima dosta Francuza, ali retki su cenili body massage. Oni koji su dolazili u salon bili su ljubazni, među njima bilo je najviše Nemaca i Australijanaca. Poneki Japanac tako- đe, ali njoj se oni nisu sviđali, bili su čudni, sa čudnim željama: ili da vas udaraju, ili da vas vezuju, ili su ostajali tu da masturbiraju zagledani u vaše cipele; to nije bilo nimalo zabavno.

A šta je mislila o meni? Nije loše, ali nadala se da ću izdržati još malo. ÄMuch need", rekla je nežno vrteći moju zadovoljenu kitu između prstiju. Međutim, odavao sam joj utisak milog čoveka. ÄYou look quiet", rekla je. Tu se malo prešla, ali u stvari tačno je, uspela je lepo da me smiri. Dao sam joj tri hiljade bahta, što je, koliko sam bio zapamtio, bila dobra cena. Po njenoj reakciji video sam da je to zaista bila dobra cena. ,,Kr6p khun khat", izgovorila je sa širokim osmehom i sklapajući ruke u visini čela. Zatim me je otpratila do ulaza, držeći me za ruku; ispred vrata smo razme- nili nekoliko poljubaca u obraze.

Penjući se stepenicama naleteo sam pravo na Žo- zijan - ona je očigledno bila neodlučna da li da side. Obukla je, za večeru, crnu tuniku sa zlatnim obrubima, ali je to nije učinilo nimalo simpatičnijom. Njeno sivkasto, inteligentno lice osmatralo me je netremice. Primetio sam da je oprala kosu. Nije bila ružna, to ne; mogla bi čak biti lepa, ako hoćete, poznavao sam neke Libanke toga tipa; ali osnovni izraz njenog lica bio je nedvosmisleno zao. Sasvim sam je lako mogao zamisliti kako izražava kojekakve ekstremne političke stavove. Spustio sam glavu, malo u neprilici kad je uzela reč: ÄIma li tamo nečeg interesantnog?" Toliko me nervirala da sam zamalo odgovorio: ÄBar sa kurvama", ali na kraju sam slagao: ÄNe, ne... ne znam, neki kozmetički salon." ÄNiste otišli na večeru s priredbom", konstatovala je gadura. ÄNiste ni vi", odgovorio sam istim tonom. Ovaj put je malo otezala s odgovorom, prenemagala se. ÄOh, ja ne volim preterano tu vrstu provoda", nastavila je, uz gotovo rasinovsko mlataranje rukama: ÄTo je isuviše turistički." Sta je htela time da kaže? Sve je turistički. Uzdržao sam se, ponovo, da je ne tresnem pesnicom po njušci. Stojeći nasred stepeništa prepreči- la mi je prolaz; trebalo je dati dokaza trpeljivosti. Sveti Jeronim je takođe umeo, kad bi to prilike zahtevale, da pruži dokaze hrišćanskog strpljenja - eto zašto se on smatra velikm svecem i učiteljem katoličke crkve.

Predstava sa Ätradicionalnim tajlandskim plesovima" bila je, po njenom mišljenju, dobra samo za Zo- zet i Renea, koje je, ne trepnuvši, nazivala Äsmrdljivim kasapima".

Shvatio sam, s nelagodnošću, da u meni traži saveznika. Tačno je da će se naša tura uskoro usmeriti ka unutrašnjosti, tada ćemo biti podeljeni na dva stola prilikom obeda; bilo je vreme da se odabere strana. ÄE, pa", rekao sam posle duge ćutnje. U tom trenutku, kao nekim čudom, Rober je iskrsnuo iznad nas. Hteo je da prođe i on. Gipko sam uzmakao

18

preskačući po nekoliko stepenika. Pre nego što sam skrenuo u restoran, osvrnuo sam se: Žozijan, koja je ostala nepomična na mestu, fiksirala je Robera, a ovaj je žustrim korakom stupao ka salonu za masažu.

Babet i Lea stajale su u trpezariji, kraj činija s povrćem. Klimnuo sam glavom u znak neobaveznog prepoznavanja, pre nego što sam se poslužio vodenim ladoležom. I one su smatrale da su tajlandski plesovi nešto smešno i staromodno. Zaputivši se ka svom stolu spazio sam da su one dve profuknjače sele na nekoliko metara od mene. Lea je na sebi imala majicu na kojoj je pisalo Rage against the machine i vrlo pripijene bermude od džinsa; Babet je nosila neku destruk- turisanu stvar na kojoj su se smenjivale šarene svilene trake i providne površine. Živo su torokale, navodeći, kako se moglo čuti, imena raznih njujorških hotela. Oženiti se nekom od ovakvih, rekao sam sebi, mora biti vrhunac užasa. Da li još uvek mogu da promenim sto? Ne, bilo bi suviše prostački. Premestio sam se na stolicu preko puta, kako bih im bar okrenuo leda, brzo sam pojeo večeru i popeo se u svoju sobu.

Jedna bubašvaba pojavila se baš kad sam se spremao da se zagnjurim u kadu. Bio je to pravi trenutak, za bubašvabu, da se pojavi u mom životu; bolje nije moglo da se strefi.

Jurnula je žustro preko keramičkih pločica, mali lupež; tražio sam pogledom papuču, ali sam u osnovi znao da su mi šanse da je zgnječim male. Čemu borba? I šta je tu mogla Oon, uprkos svojoj fantastično elastičnoj vagini? Bili smo unapred osuđeni. Bubašvabe se pare bez naklonosti i prividno bez uživanja; ali se razmnožavaju često, njihove genetske mutacije su brze; mi smo apsolutno nemoćni u borbi protiv bubašvaba.

Pre nego što sam se svukao, još jednom sam odao priznanje Oon, i svim tajlandskim prostitutkama. Nije lak zanat koji obavljaju te devojke; nije im se često događalo da nalete na dobrojg momka, prihvatljivog izgleda, koji ne traži ništa drugo sem da sporazumno uživaju. Da ne govorimo o Japancima - zadrhtao sam na tu pomisao i zgrabio Vodič za popularni turizam. Babet i Lea, pomislio sam, ne bi bile u stanju da budu tajlandske prostitutke; nisu bile dostojne toga. Valeri, možda; bilo je nečega u toj devojci, istovremeno uzornoj majci a pomalo i kurvi - obe su se potencijalno nalazile u njoj; do sada je bila, pre svega, mila devoj- ka, prijateljski raspoložena i ozbiljna. I inteligentna.

Zbilja, veoma mi se sviđala Valeri. Lagano sam masturbirao da bih smireno pristupio čitanju; izašlo je nekoliko kapljica.

Iako je u principu nudio organizovana putovanja po Tajlandu, Vodič kroz popularni turizam je u praksi izražavao najdublje rezerve prema tome, i osećao se čak obaveznim da, već u predgovoru, osudi seksualni turizam, to gnusno ropstvo. U stvari, ovi iz Vodiča bili su džangrizala čiji je jedini cilj da zagorčaju i najmanje zadovoljstvo turistima, jer ih zapravo mrze. Oni, uostalom, nisu voleli nikoga do sebe same, ako je suditi po sarkastičnim kratkim rečenicama rasutim po brošuri, kao: ÄAh, gospođo, da ste samo videli to u doba hipika!" Najmučniji je bio, bez sumnje, upravo taj odsečni ton, miran i strog, koji je ključao od suzdržanog prezira: ÄNije u pitanju sramežljivost, već to što mi ne volimo Pataju. Sto je mnogo, mnogo je." Malo dalje dopisivali su nešto o Ämasnim trbušastim zapadnjacima" koji se kočopere u društvu malih Taj- lanđanki, što je izazivalo njihovu nedvosmislenu osudu; humanitarne protestantske seronje - eto šta su oni, i cela njihova Äsimpatična grupa drugara koji su im pomogli u radu na ovoj knjizi", a čije su se prljave njuške zadovoljno šepurile sa korica. Zavitlao sam, besno, knjigu preko sobe, promašivši za dlaku televizor Sony, i prihvatio se, rezignirano, Firme Džona Grišema. Bio je to američki bestseler, jedan od najbo

19

ljih; jedan od najprodavanijih, to se podrazumevalo. Glavni lik je bio mladi advokat, sa sjajnom budućnošću, briljantan i lep momak, koji je radio devedeset sati nedeljno; ne samo da je ovo sranje bilo unapred planirano da se pretvori u scenario, već se osećalo da se mislilo i na kasting - bila je to očigledno uloga pisana za Toma Kruza. Ni žena ovog junaka nije bila loša, mada njeno radno vreme nije bilo devedeset sati nedeljno; uz to, Nikol Kidman se nije uklapala, nije to bila uloga za neku s kuždravom kosom, već za dobro isfeniranu. Hvala bogu da ovi golupčići nemaju dece, što je omogućilo da se izbegnu scene strave i užasa. Bio je to roman uzbudljiv, zapravo umereno uzbudljiv; već od drugog poglavlja bilo je jasno da su rukovodioci firme bitange, i da nema govora o tome da će junak umreti na kraju: kao ni njegova žena, uostalom. Jedino je, s vremena na vreme, da bi pokazao kako se ne šali, romansijer žrtvovao poneki simpatičan lik iz drugog plana: ostajalo je da se vidi ko je sledeći na redu, jedino time bi se opravdalo dalje čitanje knjige. Možda otac glavnog junaka: njegovi poslovi bili su u silaznoj putanji, on se loše uklapao u opšte povišeno raspoloženje; imao sam utisak da je on upravo prisustvovao svom poslednjem Thanksgivingu.

Valeri je prve godine života proživela u Tremeva- nu, zaseoku nekoliko kilometara severno od Genga- ma. Sedamdesetih godina, i početkom osamdesetih, vlada i lokalne vlasti imali su ambiciju da u Bretanji naprave snažan centar organizovane proizvodnje svinjskog mesa, koji bi mogao da konkuriše Velikoj Britaniji i Danskoj. Podstaknuti da usmere privatne farme za intenzivan uzgoj, mali odgajivači - medu kojima je bio i Valerin otac - zadužili su se do guše kod Crédit Agricole. Ali 198×. godine cena svinjskog mesa počela je da pada; Valeri je tada imala jedanaest godina. Bila je mirna devojčica, uglavnom usamljena, dobar đak: pripremala se da pođe u šesti razred srednje škole u Gengamu. Njen stariji brat, takođe dobar đak, upravo je položio maturu i upisao se u pripremni razred poljoprivrednog smera, na liceju u Renu.

Valeri se dobro sećala Badnje večeri 198×; otac je ceo dan proveo sa računovođom iz FNSEA (Nacionalna federacija stočara i poljoprivrednika). Tokom božičnog ručka uglavnom je ćutao. Kad je poslužen desert, posle dve čaše šampanjca, obratio se sinu: ÄNe bih ti savetovao da preuzmeš farmu", rekao je. ÄEvo već dvadeset godina ustajem pre zore, a radni dan završavam u osam ili devet; tvoja majka i ja praktično nikada nismo imali godišnji odmor. Bilo bi najpametnije da sad sve prodam, sve mašine, i svinje, i obore, i da investiram u salu s automatima za igru: ostatak života mogao bih da provedem izležavajući se na suncu."

I narednih godina cene svinjskog mesa neprestano su padale. Cesti su bili protesti poljoprivrednika, karakterisalo ih je žestoko beznađe; tone stajskog đu- briva izručene su na Trgu Invalida, mnogo svinja zaklano je pred Burbonskom palatom. Krajem 1986. vlada je donela dekret o hitnim merama pomoći, zatim je najavila razvojni plan u korist odgajivača. U aprilu 198x. Valerin otac je prodao svoju farmu - za nešto više od četiri miliona franaka. Za novac koji je dobio od prodaje kupio je veliki stan u Sen-Ke-Por- trijeu, za sebe, i tri garsonjere u Toremolinu; preostali milion franaka uložio je u SICAV; mogao je čak - bio mu je to san iz detinjstva - da nabavi malu jedrilicu. Potpisao je dokument o prodaji s tugom, pomalo s gađenjem. Novi vlasnik bio je neki mlad tip, dvadesettrogodišnjak, neženja, poreklom iz Laniona, koji .je upravo završio studije agronomije.

Valerin otac imao je četrdeset osam godina, majka četrdeset sedam: najlepše godine života posvetili su poslu bez budućnosti. Živeli su u zemlji u kojoj ulaganje u proizvodnju nije davalo nikakvu stvarnu prednost u odnosu na transakcione poslove; to je kasno

K

saznao. Već prve godine, iznajmljivanje onih garsonjera do- nelo mu je prihod veći od prihoda koji je ostvario tokom svih prethodnih godina. Stekao je naviku da re- šava ukrštene reči, vozio se jedrilicom po zalivu, ponekad išao na pecanje. Njegova žena još se lakše navikla na nov život: ponovo je dobila želju da čita, da ide u bioskop, da izlazi.

U vreme prodaje farme, Valeri je imala četrnaest godina, počinjala je da se šminka; pred ogledalom u kupatilu uredno je pratila rast svojih grudi. Uoči selidbe dugo je šetala po imanju. U najvećem oboru ostalo je bilo još dvanaestak prasadi; ona su joj prilazila, nežno grokćući. Iste večeri odvezao ih je trgovac na veliko i poklao narednih dana.

Leto koje je nastupilo bilo je čudno. U odnosu na Tremevan, Sen-Ke-Portrije činio se gotovo kao mali grad. Nije više mogla, kad izađe iz kuće, da se ispruži na travi, da pusti misli da lete s oblacima, da plove s vodom iz rečice. Među mladićima koji su tu provodili raspust, neki su se okretali za njom u prolazu; nikako nije uspevala da se potpuno opusti.

Krajem avgusta upoznala je Berenisu, devojku iz osmogodišnje škole, koja je trebalo da s njom pođe u drugi razred liceja u Sen-Brieku. Berenisa je bila godinu dana starija od nje, šminkala se i nosila firmirane suknje; imala je lepo usko lice i veoma dugu kosu, prelepe venecijan- skoplave boje. Počele su redovno da odlaze na plažu Sent-Margerit: presvlačile su se u Valerinoj sobi pre polaska na kupanje. Jednog popodneva, kad je skinula grudnjak, Valeri je uhvatila Berenisin pogled usme- ren na njene grudi. Znala je da ima divne grudi, okrugle, visoke, tako čvrste i nabijene da su izgledale kao veštačke.

Berenisa je pružila ruku, dotakla oblinu i bradavicu. Valeri je rastvorila usne i zatvorila oči dok su se Berenisine usne približavale njenima; potpuno se predala tome poljupcu. Bila je već sva vlažna dole u trenutku kad je Berenisa gurnula ruku u njene gaćice. Skinula ih je žurno, pala na krevet i raširila noge. Berenisa je klekla ispred nje i spustila usne na njenu macu. Vrele kontrakcije počele su da joj prolaze stomakom, imala je utisak da joj duh klizi u beskrajne nebeske prostore: nikada nije ni pretpostavila da može postojati takvo uživanje.

Posle su to radile svakog dana - sve do početka školske godine: najpre u rano popodne, pre odlaska na plažu; kasnije su zajedno ležale na suncu. Valeri je osećala kako joj se, malo-pomalo, želja uvlači pod kožu, skidala bi zatim gornji deo kostima da ponudi grudi Berenisinom pogledu. Vraćale su se gotovo trčeći u sobu, i tamo vodile ljubav, po drugi put.

Kada je počela škola, već prve sedmice, Berenisa se udaljila od Valeri, izbegavala je da se iz škole vraća s njom; malo zatim, počela je da izlazi s jednim dečkom. Valeri je, bez istinske tuge, prihvatila ovo razdvajanje; bio je to normalan sled. Stekla je naviku da masturbira, svako jutro, čim se probudi. Svaki put je, za nekoliko minuta, doživljavala orgazam. Bio je to divan, lak proces koji se dešavao u njoj, i koji je činio da dan počne uživanjem. Prema dečacima je bila uz- držana: pošto je kupila nekoliko brojeva Hot videa u kiosku na stanici, bila je upućena u njihovu anatomiju, njihove organe, različite seksualne položaje; ali, osetila je samo laku odbojnost prema njihovim dlakama, njihovim mišićima; izgledalo je da im je koža debela i gruba. Braonkasta i naborana površina muda, preteći anatomski oblik napetog glavića, crvenog i sjajnog... sve to nije bilo nešto posebno privlačno. Na kraju je ipak spavala s jednim tipom iz završnog razreda, visokim plavušanom, posle jedne večeri provedene u diskoteci u Pempolu; nije posebno uživala.

Počinjala je više puta, sa drugima, tokom celog školovanja; bilo je lako zavesti dečake,

K1

dovoljno je bilo obući kratku suknju, prekrstiti noge, imati dekolto- vanu ili providnu bluzu da bi grudi došle do izražaja: nijedno od ovih iskustava ne beše za nju stvarno presudno.

Razumom je uspevala da shvati osećaj, istovremeno trijumfalan i nežan, koji su imale neke devojke kad bi osetile kitu kako prodire u dubinu njihove vagine; ali ona sama nije osećala ništa slično. Prezervativ, istina, ne doprinosi da se stvari poboljšaju; mlitav i ponavljani prasak koji prati razvlačenje gumice vraćao ju je u realnost, sprečavao duh da klizne u beskonačnost bez razbludnih osećaja. Kad je bila na maturi, skoro je potpuno odustala od veza sa momcima.

Ni deset godina kasnije još nije bila istinski otpočela, razmišljala je s tugom dok se budila u svojoj sobi, u hotelu Bangkok Palače. Još se nije bilo razdanilo. Upalila je svetio, stojeći ispod plafonjere stala je da posmatra svoje telo u ogledalu. Grudi su joj bile još uvek isto čvrste, nisu se promenile od njene sedamnaeste. Zadnjica joj je bila lepo zaokrugljena, bez trunke sala: imala je, bez sumnje, veoma lepo telo. Međutim, navukla je široku duksericu i bezoblične bermude polazeći na doručak. Pre nego što će zatvoriti vrata, pogledala se poslednji put u ogledalu:. lice joj je bilo obično, prijatno i ništa više od toga; ni kosa, crna i ravna, koja je u neredu padala po ramenima, ni vrlo crne oči, nisu predstavljale dodatni adut. Mogla bi, verovatno, izvući nešto više iz toga izgleda, istaći nešto šminkom, očešljati se drukčije, posavetovati se s kozmetičarom. Većina žena njenih godina tome je posvećivala bar nekoliko sati nedelj- no; ona nije imala utisak da bi se, u njenom slučaju, time mnogo promenilo. Ono što joj je u osnovi ne- . dostajalo, bila je, pre svega, želja za zavođenjem.

Napustili smo hotel u sedam sati; saobraćaj je već bio gust. Valeri mi je ovlaš klimnula glavom i sela u moj red, s druge strane. U autobusu je bila tišina. Sivi megalopolis lagano se budio: skuteri na kojima su bili parovi, ponekad i sa detetom u majčinom naručju, provlačili su se između prepunih autobusa. Laka magla bila je još nataložena u uličicama u blizini reke. Uskoro će sunce probiti jutarnje oblake, zavladaće vrućina. U visini Nontaburija gradsko tkivo se razredilo, opazili smo prva pirinča- na polja. Nepomični bivoli, kao ukopani u blatu, pratili su autobus pogledom, tačno onako kako bi to radile i krave. Osetio sam lako uzbuđenje ekologa sa Jure: bez sumnje su zaželeli da naprave dve-tri fotografije bivola.

Prvo zaustavljanje bilo je u Kanšanaburiju, građu koji su svi vodiči ocenili na isti način - isticali su njegov živahan i veseo karakter. Po Mišlenu, on je bio Ädivna polazna tačka za posetu okolnim krajevima"; Globtroter ga je, sa svoje strane, kvalifikovao kao Ädobar bazični kamp". U nastavku programa predviđena je bila vožnja od nekoliko kilometara Ävozom smrti", koji je vijugao obalom reke Kvaj. Nikad nisam stvarno proučio događanja vezana za reku Kvaj, zato sam se usredsredio na objašnjenja vodiča. Sreća što je Rene, proučivši Mišlenov vodič, bio spreman da unese ispravke na pojedina mesta. Ukratko, Japanci, posle ulaska u rat 19×1, odlučiše da sagrade železničku prugu, da povežu Singapur i Burmu - po- stavivši kao dugoročan cilj invaziju Indije. Ova žele- znička pruga trebalo je da prođe kroz Maleziju i Tajland. Ali šta su Tajlanđani zapravo radili za vreme Drugog svetskog rata? £, pa, ništa posebno. Bili su Äneutralni", napomenula je stidljivo Sdn. Zapravo, dopunio je Rene, sklopili su vojni sporazum s Japancima a pri tom saveznicima nisu objavili rat. Bio je to mudar izbor. Tako su, još jednom, uspeli da pruže dokaze postojanja onog čuvenog suptilnog duha koji im je omogućio da, više od dva veka, u obruču između francuskih i engleskih kolonijalnih sila, ne pokleknu ni pred jednom, da ostanu jedina zemlja jugoistočne Azije koja nikada nije bila kolonizovana.

KK

Bilo kako bilo, 19×K. godine počeli su radovi u sektoru oko reke Kvaj, za koje je bilo mobilisano šezdeset hiljada ratnih zarobljenika, engleskih, australij- skih, novozelandskih i američkih, kao i nepregledna masa prinudnih radnika Azijata. U oktobru 19×ý. železnička pruga beše završena, ali šesnaest hiljada ratnih zarobljenika platilo je to životom - zbog manjka hrane, loše klime i prirodne surovosti Japanaca. Uskoro nakon toga, u savezničkom bombardovanju uništen je most na reci Kvaj, najvažniji objekat toga građevinskog poduhvata - čime je pruga učinjena neupotrebljivom. Sve li svemu, ostala je tamo ogromna masa ohlađenog ljudskog mesa, a rezultat je bio gotovo ravan nuli. Od tada, situacija se ni na koji način nije promenila - i dalje je bilo nemoguće uspostaviti pristojnu železničku vezu između Singapura i Delhija.

Tako sam, s lakom nelagodom počeo obilazak Je- ath muzeja, koji je sagrađen da bi se sačuvalo sećanje na užasne patnje savezničkih ratnih zarobljenika. Svakako, govorio sam sebi, sve to bilo je za žaljenje; ali, najzad, bilo je i većeg stradanja za vreme Drugog svet- skog rata. Nisam uspevao da se oslobodim utiska kako bi se, da su zarobljenici bili Poljaci ili Rusi, svemu ovome posvećivalo mnogo manje pažnje.

Potom je trebalo izdržati posetu groblju savezničkih ratnih zarobljenika - onih koji su, u neku ruku, žrtvovani. To je bio niz belih krstova, poredanih pod konac, svi apsolutno isti; mesto je odisalo dubokom čamotinjom; podsetilo me je na Omaha Bič, a ni ona me nije posebno uzbudila - istinu govoreći, pre me je navela na misao da je reč o kakvom, u prirodi izloženom, delu savremene umetnosti. ÄOvde je", rekao sam tada sebi s osećanjem tuge, koja mi se ipak učinila nedovoljnom, Äcela gomila budala umrla za demokratiju." Groblje na reci Kvaj je, uzgred budi rečeno, bilo mnogo manje, mogli su se čak prebrojati grobovi,. ali sam vrlo brzo odustao od ove ideje. ÄTu ih ne može biti šesnaest hiljada", zaključio sam ipak, glasno. ÄTačno!" obavestio me je Rene, opremljen Mišlenovim vodičem. ÄBroj mrtvih procenjen je na šesnaest hiljada, a na ovom groblju nalaze se samo pet stotina osamdeset dve humke. Oni su proglašeni (čitao je povlačeći prst ispod reda) za pet stotina osamdeset i dva mučenika za demokratiju."

Kad sam dobio svoju treću skijašku zvezdicu, u desetoj godini, otišao sam u poslastičarnicu da se najedem palačinki a la grand marnier. Bio je to veliki praznik jednog samotnjaka; nisam imao drugova s kojima bih podelio tu radost. Svake godine u isto doba boravio sam kod oca u Samoniju. On je bio planinski vodič, uspešni alpinista. Imao je prijatelje sebi slične, hrabre i muževne ljude; nisam se dobro ose- ćao među njima. Bilo mi je jedanaest godina kad mi je jedna devojčica prvi put pokazala svoju ribicu; odmah sam bio oduševljen, počeo da obožavam taj mali organ, prosečen i čudan. Ona nije imala puno dlačica, bila je mojih godina, zvala se Martina. Ostala je dugo raširenih butina, držeći gaćice razmaknute da mogu da vidim; ali kad sam pružio ruku, uplašila se, zatim je pobegla. Sve su mi se te uspomene činile vrlo bliskim, nisam imao utisak da sam se otad bogzna koliko promenio. Moje oduševljenje za pičke nije se smanjilo, u tome sam čak prepoznao jednu od svojih poslednjih potpuno ljudskih crta; za ostale, nisam bio tako siguran.

Malo posle, kad smo ušli u autobus, Sdn se ponovo javi. Zaputili smo se prema svom prenoćištu, koje će biti, naročito je želela to da podvuče, izuzetno kvalitetno.

Bez,televizije, bez videa. Bez struje, samo sve- će. Bez kupatila, samo voda iz reke. Bez dušeka, samo asure. Kompletan povratak prirodi. Ovaj povratak prirodi, beležio sam u mislima, podrazumevao je, naj- pre, čitavu seriju lišavanja; ekolozi sa Jure, a zvali su se Erik i Silvi - saznao sam to i protiv svoje volje, za vreme putovanja vozom - balavili su od

Ký

nestrpljenja. ÄVečeras francuska kuhinja", zaključila je Sdn, bez neke očigledne veze. ÄMi sad jesti tajlandski. U mali restoran, na obala reke."

Mesto je bilo šarmantno. Drveće je pravilo hladovinu oko stolova. Kraj ulaza je bio osunčani bazen sa kornjačama i žabama. Ostao sam dugo pred njim, zagledan u žabe; još jedanput sam bio zatečen izuzetnom bujnošću života u ovom podneblju. Beličaste ribe plivale su ispod same površine.

Iznad njih, lokvanji i vodeni pauci, insekti što neprestano sleću na njih. Kornjače su sve to posmatrale sa spokojem koji se obično pripisuje njihovoj vrsti.

Son je prišla da me podseti da je ručak poslužen. Krenuo sam ka trpezariji koja je bila na samoj obali. Tu su bila postavljena dva stola za šest osoba; sva me- sta bila su zauzeta. Pogledao sam unaokolo, uz lak osećaj panike, ali Rene mi je brzo priskočio u pomoć: ÄNema problema, dođite za naš sto", dobacio je širo- kogrudo. ÄPostavićemo još jedan pribor, ovde, na kraju." Seo sam, dakle, za sto koji je očigledno okupio već formirane parove: ekolozi sa Jure, naturopate - koji su se, to sam saznao ovom prilikom, odazivali na imena Alber i Suzan, i dvoje matorih kobasičara. Ovakav raspored, bio sam uveren, nije odgovarao ničijim stvarnim željama, već vanrednoj situaciji koja je nastala dok su zauzimana mesta oko stolova; parovi su se nehotično grupisali, kao u svakoj drugoj vanrednoj situaciji; ovaj ručak nije, u stvari, bio ništa drugo do pmmatračka runda.

Razgovor je skliznuo prvo na temu masaže, koja j^,iizgleda, bila bliska naturopatama.

Prethodne večeri Ailher i Suzan su, odrekavši se tradicionalnih plesova, idb>ristili blagodeti izvanredne leđne masaže. Rene se nestašno, lako osmehnu; Alberovo objašnjenje mu je nihrzo pokazalo da je njegova pretpostavka bila potpuno pogrešna.

Tradicionalna tajlandska masaža, raspalio se on, nema ničeg zajedničkog s ne znam kakviim smicalicama; to je prosto izraz jedne stoletne, da o£ Ikažemo milenijumske civilizacije, koji se, uosta- kum, savršeno nadovezivao na kinesko učenje o akupnrikturnim tačkama. I oni sami su se time bavili, u SMSjjoj ordinaciji u Monbelijaru; nisu mogli, naravno, &a ¿lostignu umeće tajlandskih stručnjaka; sinoć su, zsiklljjučio je on, dobili zaista finu lekciju. Erik i Silvi su ih slušali, oduševljeni. Rene je zbunjeno kašljucao; par iz Monbelijara zaista nije mogao da se poveže s bilo čime skarednim. Otkud uopšte ideja o Francuskoj kao zemlji masnih šala i raskalašnostif Francuska je bila jedna zlokobna zemlja, potpuno sumorna i bi- rokratizovana. Ä1 ja sam išao da mi izmasiraju leđa, ali je devojka masažu završila na mojim mudima", ubacio sam nehajno. Pošto sam upravo žvakao kikiriki, niko to nije čuo, ni razumeo, izuzev Silvi, koja mi je dobacila užasnut pogled. Progutao sam gutljaj piva i izdržao njen pogled bez ustezanja: da li je ta ženska bila u stanju da se korektno pozabavi kurcem? Ni na koji način to se nije moglo zaključiti. ÄTačno je da su veoma slatke, te devojke..." pri- metila je Žozijan grabeći komad papaje i doprinoseći opštoj nelagodnosti. Čekanje kafe se odužilo. Šta da se radi na kraju obeda, kad čovek nema pravo da zapali cigaretu? Mirno sam prisustvovao narastanju uzajamne netrpeljivosti. Završili smo razgovor na je- dvite jade, uz nekoliko zapažanja o klimi.

Ugledao sam, ponovo, oca prikovanog za krevet, pokošenog napadom iznenadne depresije - strašne za tako aktivnog čoveka; njegovi prijatelji-alpinisti bili su oko njega, nemoćni pred tim zlom. Sportom se bavio toliko, objasnio mi je jednom, da bi ispraznio mozak, da bi sprečio sebe da misli. I uspeo je: bio sam uveren da je zaista prošao kroz

K×

život nikada ne osetiv- ši stvarnu potrebu da se ozbiljno zamisli nad ljudskom egzistencijom.

U autobusu S6n ponovo uze reč. Granično područje pored kojeg ćemo proći delimično je naseljeno burmanskim izbeglicama karenskog porekla; to ne predstavlja nikakav problem. Kareni dobri, smatrala je Sdn, hrabri, deca rado pohađaju školu, nema nevolja. Nikakvih veza neće biti s plemenima sa severa, njih nećemo imati prilike da sretnemo tokom našeg putovanja; i, uverena je, time ništa ne gubimo. Naročito ne kad je reč o Akasima; njih je ona, činilo se, posebno uzela na zub. Uprkos naporima vlade, Akasi izgleda nisu bili u stanju da se odreknu gajenja maka, svoje tradicionalne delatnosti. Bili su u izvesnom smislu animisti, jeli su pse. Akasi loši, podvlačila je Sdn energično: sem gajenja maka i branja voća, ne umeju ništa da rade; deca im ne idu u školu. Mnogo novca potrošeno je na njih, rezultat nikakav. Oni su potpune nule, zaključi ona, u najlepšem duhu sinteze.

Kad smo stigli u hotel, radoznalo sam zagledao te čuvene Karene, koji su nešto užurbano petljali na obali reke. Viđeni izbliza, hoću reći bez mitraljeza, nisu izgledali tako zločesto; najevidentnije kod njih je bilo da obožavaju svoje slonove. Kupati se u reci i trljati leđa svojih slonova, to im je, čini se, pričinjavalo najveću radost. Tačno je i to da se ovde nije radilo o karenskim pobunjenicima, već o običnim Karenima - onima koji su, zapravo, pobegli iz oblasti borbi zato Sto im je bilo dosta cele te priče i zato što su ostali, tako reći, potpuno ravnodušni prema karenskoj nezavisnosti.

Prospekt koji sam našao u sobi dao mi je nekoliko podataka o prošlosti ovog odmarališta, što je ujedno i priča o lepoj ljudskoj avanturi: reč je o Ber- tranu de Moalu, pioniru masovnog turizma, koji je, zaljubivši se u ovo mesto, tu Äspustio ruksak" krajem šezdesetih godina. S velikom upornošću i uz pomoć svojih prijatelja, Karena, on je, malo-pomalo, podigao ovaj Äekološki raj", u kojem sada može da uživa međunarodna klijentela.

Mesto je bilo zaista prekrasno. Kolibice od tikovog drveta, vrlo fino izrezbarenog, povezane cvetnim koridorima, dizale su se nad rekom - imao se utisak da ona čoveku huji pod nogama. Hotel je bio smešten u dnu sužene, levkaste kotline čije su padine bile obrasle gustom džunglom. U trenutku kad sam stupio na terasu, zavladala je potpuna tišina. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim šta je razlog tome: sve ptice su zaćutale u isti mah. Bio je to čas kad se džungla spremala za noć. Koliko je velikih grabljivica moglo biti u ovoj šumi? Bez sumnje, ne previše, dva ili tri leoparda, ali zmije i pauci sigurno su tu bili brojni. Dan se brzo gasio. Jedan usamljeni majmun skakao je s drveta na drvo, na drugoj obali; pustio je kratak krik. Osećalo se da je uznemiren i da hita da se pridruži čoporu.

Vratio sam se u sobu, zapalio sveće. Nameštaj je bio krajnje jednostavan: jedan sto od tikovine, okvir za dušeke od rustikalnog drveta, vreće za spavanje i asure. Četvrt sata temeljno sam utrljavao u kožu kremu Cinq sur cinq. Reke su prijatne, ali se zna i šta su one još - leglo komaraca. Bila je u sobi i smeša s limu nskom kiselinom, koja se mogla rastopiti; predo- strožnost mi se nije činila suvišnom.

Kad sam krenuo na večeru, noć se već bila spustila; po girlandama između kućica treptale su raznoboj ne sijalice. Bilo je, znači, struje u ovom selu, zaključio sam, samo nisu smatrali da je potrebno da je uvode u sobe. Zastao sam na trenutak i naslonio se na ogradu, pogleda uperena u reku; mesec je već bio odskočio i ogledao se u vodi. Nejasno se nazirala

K

tamna masa džungle, s druge strane; s vremena na vreme iz nje bi dopro rezak krik kakve noćne ptice.

Ljudske grupe, ako ih čine i samo tri osobe, imaju tendenciju da se dele u suparničke podgrupe. Večera je bila servirana na pontonskom mostu, nasred reke; ovoga puta postavili su za nas dva stola za po osam osoba. Ekolozi i naturopate već su se smestili za jednim stolom, bivši kobasičari, trenutno usamljeni, za drugim. Šta li je moglo izazvati ovu podelu? Možda podnevni razgovor o masaži, koji se, u osnovi, nije dobro završio. Ipak, još jutros je Suzan, prikladno odevena u tuniku i pantalone od belog lana ² sve dobro osmišljeno da podvuče vitkost njene figure - pr- sla u smeh ugledavši Zozetinu cvetnu haljinu. Podela, bilo šta da joj je uzrok, već je, dakle, počela. Pomalo kukavički, usporio sam korak, pustio da me obiđe Li- onel, moj sused iz aviona, a sada i iz bungalova. On se opredelio vrlo brzo, na način koji je gotovo isključio promišljanje; nisam stekao utisak da je birao po afinitetu već prema svojevrsnoj klasnoj solidarnosti (on je radio u Gaz de Franceu, bio je znači činovnik, a ovo dvoje bili su bivši trgovčići) ili, bolje reći, o solidarnosti prema obrazovnom nivou. Rene nas je dočekao s vidnim olakšanjem. Naša odluka, u ovom stadijumu, nije bila od presudnog značaja, ali je bila važna: pridružujući se onima za drugim stolom mi bismo snažno potvrdili izolovanost bivših kobasičara, dok smo ovako, u osnovi, samo uravnotežili trenutni odnos za stolovima.

Babet i Lea stigoše ubrzo i smestiše se, bez najmanjeg oklevanja, za susedni sto.

Posle dužeg vremena - predjelo je već bilo servirano - pojavi se Valeri na kraju pontona; bacala je neodlučne poglede levo-desno. Za susednim stolom ostala su dva mesta pored Babet i Lee. Oklevala je još tren, zatim se naglo odlučila i prišla da sedne s moje levejstrane.

Zozijan je trebalo vremena, više nego obično, da se spremi; moralo joj je biti teško da se šminka pri svetlo- sti sveća. Njena somotska haljina nije bila loša, malo dekoltovana ali ne preterano. I ona se na trenutak zaustavila, zatim je prišla nama i sela naspram Valeri.

Poslednji stiže Rober, nesigurnim korakom - mora biti da je gucnuo nešto pre obroka, video sam ga maločas sa bocom Mekonga. Teško se spustio na klupu, levo od Valeri.

Kratak ali jeziv krik dopre iz džungle: vero- vatno se neki mali sisar upravo oprostio od života.

S6n prođe između stolova da proveri je li sve u redu, da vidi da li smo udobno smešteni. Ona sama večerala je sa vozačem - nimalo demokratski raspored, koji je već za ručkom izazvao Zozijanino negodovanje. Ali, u osnovi, mislim da je to Son odgovaralo; mada nije imala ništa protiv nas, bilo joj je dosta naprezanja, dugi razgovori na francuskom pomalo su je zamarali.

Za susednim stolom tekao je veseli razgovor o le- poti mesta, kako treba da budemo srećni što smo se našli usred prirode, daleko od civilizacije, o suštinskim vrednostima, itd. ,,Je-e-e, baš je super", potvrđivala je Lea. ,,A jeste li videli, stvarno smo usred džungle...

Ne mogu da verujem."

Mi smo se malo mučili da nađemo zajedničku temu. Lionel, naspram mene, spokojno je žvakao, ne nameravajući da učini ni najmanji napor. Bacao sam nervozne poglede tamo i amo. U jednom trenutku spazih debelog bradonju - izašao je iz kuhinje i nešto žestoko grdio poslugu; to nije mogao biti niko drugi do čuveni Bertran de Moal. Po mome sudu, njegova najvidljivija zasluga, do sada, bila je u tome što je Ka- rene naučio da prave pečenje a la dauphinois. To je bilo nešto izvanredno: praseće pečenje bilo je savršeno pečeno,

K6

istovremeno krckavo i meko. ÄOvde nedostaje samo malo vinca", primeti Rene melanholič- no. Žozijan prezrivo skupi usne. Sta je mislila o francuskim turistima koji ne mogu ni na putu bez svoga vinca, nije je trebalo ni pitati. Prilično nespretno, Valeri uze Renea u odbranu. Uz tajlandsku kuhinju, reče ona, vino uopšte i nije potrebno; ali za ovu priliku, malo vina bi ipak dobro došlo. Ona lično, u svakom slučaju, nije pila ništa sem vode. ÄKad se putuje u inostranstvo", odsecala je Žozijan, Äprirodno je da se jede lokalna kuhinja i da se uvažavaju lokalni običaji!... U protivnom, bolje je ostati kod kuće." ÄSlažem se!" zabrunda Rober.

Ona se zaustavi, prekinuta u žaru, i pogleda ga, gotovo s mržnjom. ¿,Ipak je suviše začinjeno, ponekad", priznade stidljivo Žozet. ÄVama to, čini se, ne smeta", reče ona obraćajući se meni, bez sumnje da malo otkravi atmosferu. ÄNe, ne, ja to obožavam. Sto je više začinjeno, meni se više sviđa. I u Parizu jedem kinesku hranu, redovno", odgovorio sam žurno. Razgovor se tako prebacio na kineske restorane, kojih je bilo zaista mnogo u poslednje vreme. Valeri ih je jako cenila, tamo je odlazila u podnevnoj pauzi: nije uopšte skupo, bolje je od fast-fooda, i verovatno mnogo zdravije. Žozijan se o ovome nije izjašnjavala, ona je ručavala u svom preduzeću; Rober je izgleda smatrao da ova tema ne zaslužuje pažnju. Ukratko, večera je protkala gotovo mirno, do deserta.

Sve je počelo kad je poslužen želatinasti pirinač. Bio je lako zlataste boje, začinjen cimetom - originalan recept, po svoj prilici. Hvatajući bika za rogove, Žozijan je odlučila da otvori pitanje seksualnog turizma. Za nju je to bilo nešto apsolutno gnusno, nije nalazila druge reči. Skandalozno je što tajlandska vlada toleriše takve stvari, a i međunarodna zajednica trebalo je da se oglasi. Rober je slušao s osmehom u uglu usana, osmehom koji nije obećavao ništa dobro. To jeste skandalozno, mada ne i iznenađujuće, nastavljala je ona; ne treba zaboraviti da je najveći deo tih ustanova (bordela, nije ih trebalo zvati drugačije!) u vlasništvu generala; to najbolje govori o zaštiti koju uživaju. ,Ja sam general..." prekide je Rober. Ona na to zastade, zaprepašćena; donja vilica joj je žalosno visi- la. ÄNe, ne, šalim se", poreknu on, uz laku grimasu ÄNemam čak ni oružje."

Nije izgledalo da je njoj to bilo smešno. Trebalo joj je neko vreme da se pribere, ali je onda ponovo krenula, s obnovljenom energijom: ÄApsolutno je sramota da matori jarci mogu nekažnjeno da se koriste bedom tih devojaka. Treba znati da sve one dolaze iz severnih i severoistočnih provincija, iz najsiromašnijih delova zemlje." ÄNe sve..." ubaci on, Äima ih koje su izvBangkoka." ÄTo je seksualno ropstvo!" urlala je Zozijan, nije ga ni slušala. ÄNema druge reči!"

Ja sam lagano zevnuo. Ona me je okrznula jednim mračnim pogledom, ali je nastavila, pozivajući sve prisutne za svedoke: ÄZar vi ne mislite da je skandalozno to što svaki matori jarac može da za parče hleba pribavi maloletnicu?" ÄNe za parče hleba", usprotivio sam se skromno. ÄJa sam platio tri hiljade bahta, to je gotovo francuska cena." Valeri se okrenula i iznenađeno me pogledala. ÄMalo ste skupo platili", primeti Rober. ÄMeđutim, ako je devojka vredela..."

Kx

Na Zozijan se tresao svaki mišić, počeo sam već malo da brinem. ÄZaista fino!" izusti konačno piska- vim glasom. ÄMeni se povraća od toga što svaki debe li prasac može da plati da bi nabio svoj organ u neku devojčicu!" ÄNišta vas ne obavezuje da me pratite u tome, draga gospodo..." odvrati Rober mirno.

Ona je ustala, sva drhteći, sa tanjirom pirinča u ruci. Za susednim stolom razgovor se prekinuo. Pove- rovao sam da će mu baciti tanjir u lice, i verovatno ju je na kraju zaustavio samo obzir prema drugima. Rober je sve pratio vrlo ozbiljno, mišići su mu se zategli ispod polo majice. Nije ličio na nekoga ko bi se lako predao, sasvim sam lako mogao da zamislim kako je privodi pameti. Konačno, ona snažno tresnu o sto tanjir, koji puče na tri dela, okrenu se i nestade u noći, tj. otrča ka bungalovima. ÄTja..." učini Rober uzdržano.

Valeri je bila stešnjena između mene i njega; sada ona ustade elegantno, obiđe oko stola i sede na Zozi- janino mesto, za slučaj da i sama poželi da napusti sto. Ali nije se desilo više ništa: u tom trenutku poslužitelj je doneo kafu. Pošto je otpila dva gutljaja, Valeri se okrenula k meni: ÄZnači, tačno je, platili ste devoj- ku?" upitala je tiho. Njen ton odavao je znatiželju, ali lišenu bilo kakvog odobravanja. ÄNisu te devojke tako siromašne", dodade Rober, Äone mogu sebi da priušte skutere i pištolje. Ima ih, čak, koje doteruju grudi. A nije jeftino operisati grudi. Pomažu i svojim roditeljima, istina", zaključio je zamišljeno.

Oni za susednim stolom, posle nekoliko fraza izme- njenih u pola glasa, brzo su se razišli - bez sumnje iz solidarnosti. Ostali smo mi kao jedini gospodari terena, u neku ruku.

Mesec je sad punim sjajem obasjavao površinu pontona, ona je lako svetlucala. ÄJesu li zaista tako dobre, te male maserke?" upita sanjalački Rene. ÄAh, gospodine", uzviknuo je Rober namerno ose- ćajno, gotovo patetično, videlo se da nije sasvim iskren, Äone su najbolje! To je divota! A uz to, još niste videli Pataju. To je odmaralište na istočnoj obali", nastavio je oduševljeno, Äkoje je u celini posvećeno bludu i raska- lašnosti. Tu su prvo pristigli Amerikanci, za vreme rata u Vijetnamu, zatim mnogo Engleza i Nemaca; a sada je već moguće sresti Poljake i Ruse. Tamo je svako uslu- žen, ima za svačiji ukus ponešto: za homoseksualce, he- teroseksualce, transvestite... To je Sodoma i Gomora u jednom. I bolje od toga, jer ima i lezbejki." ÄAh, ah...!" bivši kobasičar delovao je zamišljeno. Njegova žena je spokojno zevnula, izvinila se i okrenula prema mužu; očigledno je htela da pode na spavanje. ÄNa Tajlandu", zaključi Rober, Äsvi mogu imati ono što žele, i svi mogu imati nešto dobro. Pričaće vam o Brazilkama, o devojkama s Kube. Ja sam mnogo putovao, gospodine, putovao sam iz zadovoljstva, i ne ustežem se da vam kažem: za mene, Tajlanđanke su najbolje ljubavnice na svetu."

Valeri, koja je sedela preko puta, slušala je s najvećom pažnjom. Ustala jevubrzo potom, sa lakim osme- hom, za njom pođoše Zozet i Rene. Lionel, koji cele večeri ni reč nije rekao, diže se takođe; sledio sam njegov primer. Nije mi bilo do nastavka razgovora s Ro- berom. Ostavio sam ga samog u noći, da naruči svoj drugi konjak. Činilo se da ga je preplavilo neko složeno i neodređeno osećanje, sem ako nije počeo da rela- tivizuje sve oko sebe, što uvek stvara utisak složenosti i neodređenosti. Ispred bungalova poželeo sam Lione- lu laku noć. Atmosfera je bila zagušena brujanjem in- sekata, bio sam gotovo siguran da neću oka sklopiti.

K8

Gurnuo sam vrata i zapalio sveću, odlučivši, ma- nje-više rezignirano, da nastavim da čitam Firmu. Komarči su krenuli: neki su sagorevali krila na plamenu, njihovi leševi utapali su se u rastopljen vosak; nijedan nije sleteo na mene. Međutim, pod mojom kožom bilo je puno hranljive, ukusne krvi, a oni su put tražili mehanički, nesposobni da probiju mirisnu barijeru dimetrilperoksid karbida. Moglo se čestitati laboratori- jama Roche-Nicolas, proizvođačima kreme Cinq sur cinq - tropik. Ugasio sam svecu, pa je ponovo upalio, bio sam svedok baleta gusto zbijenih malih gadnih letećih mašina. S druge strane pregrade čuo sam Lione- la, nežno je hrkutao u noći. Ustao sam, stavio novi komad limunovca da se topi, zatim otišao da pišam. Jedna okrugla rupa služila je za tu svrhu u podu kupatila, direktno nad rekom. Čulo se praćakanje, udaranje peraja; pokušao sam da ne mislim šta se sve moglo nalaziti ispod. U trenutku kad sam ponovo legao, Lionel pusti dugačak niz prdeža. ÄU pravu si, momče!" odobrih mu snažno. ÄKao što reče Martin Luter, ništa se ne može uporediti s prdežom u sopstvenoj vreći za spavanje." Moj glas je čudno odzvanjao u noći, iznad žubora vode i neprestanog brujanja insekata. Osluškivanje dešavanja u spoljnom svetu bilo je već po sebi neka vrsta patnje. ÄSa nebeskim carstvima dešava se isto što i sa štapićima za čišćenje ušiju", zaur- lao sam ponovo kroz noć. ÄOnaj ko ima uši da sluša, nek čuje!" Lionel se okrenu u svom krevetu i lagano zagrokta, ne budeći se. Nisam imao mnogo izbora: valjalo je da uzmem još jednu tabletu za spavanje.

Nošeni vodenom strujom, buseni trave plovili su niz reku. Ponovo se začula pesma ptica, dizala se izmaglica iz džungle. Sasvim prema jugu, na izlasku iz doline, čudnovati obrisi burmanskih planina nazirali su se u daljini. Već sam negde video ove zaokružene i plavičaste oblike, presecane neočekivanim rasedima. Možda je to bilo na pejzažima italijanskih naivaca, tokom neke posete muzeju, u gimnazijskim danima. Grupa se još nije bila probudila; bio je to čas kad je temperatura još uvek prijatna. Vrlo sam loše spavao.

Posle sinoćne krize, izvesna blagost osećala se za stolovima tokom doručka. Zozet i Rene su, čini se, bili u punoj formi; međutim, ekolozi sa Jure bejahu u žalosnom stanju, primetio sam to čim su stigli teško vukući noge. Proleteri iz prethodne generacije, koji su sad bez ikakvih kompleksa uživali u modernom komforu - čim im se za to pruži prilika pokazivali su, u slučaju da se iznenada nađu lišeni komfora, mnogo veću izdržljivost od svoje dece, iako su se ona ponosila svojim Äekološkim" opredeljenjima. Erik i Silvi, iako ekolozi, nisu cele noći oka sklopili; Silvi je uz to bila bukvalno prekrivena crvenim plikovima. ÄDa, komarči me nisu zaobišli", potvrdila je ogorčeno. ,Ja imam kremu za smirivanje ubodenih mesta, ako želite. Vrlo je efikasna; mogu da odem po nju." ÄDa, vrlo rado, baš ljubazno od vas; ali prvo ćemo da popijemo kafu."

Kafa je bila odvratna, vrlo svetla, i skoro da nije mogla da se pije; bar u tom pogledu držali su se američkih normi. Izgledali su kao idioti, ovaj mladi par, skoro mi je bilo žao da gledam kako im se njihov Äekološki raj" ruši pred očima; ponovo sam pogledao ka jugu: ÄVerujem da je u Burmi veoma lepo", rekoh u pola glasa, više sebi samom. Silvi ozbiljno potvrdi: zaista je veoma lepo, čula je da tako pričaju, ali kad je to čula, zabranila je sebi da ide u Burmu. Nije dopušteno biti saučesnik, pomagati, svojim devizama, održanje jedne takve diktature. Da, da, razmišljao sam, devize. ,yažna su ljudska prava!" uzviknula je

K9

ona, skoro u očajanju. Kad ljudi govore o Äljudskim pravima", uvek imam utisak da to rade zbog igre reči; ali ovo nije bio takav slučaj, ne verujem, ne ovaj put. ÄJa lično prestao sam da odlazim u Španiju posle Frankove smrti", oglasi se Rober sedajući za naš sto. Nisam ga video dok nije stigao. Činilo se da je u punoj snazi, svi štetočinski kapaciteti bili su mu obnovljeni. Obavestio nas je da je zaspao mrtav pijan i da je, prema tome, odlično spavao. Nekoliko puta se zamalo nije sjebao u reci, na putu ka svom bungalovu, ali to se ipak nije desilo. ÄInšalah", zaključio je zvonkim glasom.

Posle ove karikature od doručka, Silvi me otpratila do sobe. Usput sretosmo Žozijan.

Bila je natuštena, zatvorena, nije nas ni pogledala; videlo se i da joj ne pada na pamet da mi oprosti. Čuo sam da je ona profesor književnosti u civilu, kako je, šaleći se, govorio Rene; to me ni najmanje nije iznenadilo. Upravo zbog kučki njenog tipa odustao sam od studija književnosti, pre mnogo godina.

Dao sam Silvi tubu kreme za smirivanje ujeda. ÄVratiću vam je odmah", reče ona. ÄMožete je zadržati, više se verovatno nećemo ni sretati s komarcima, mislim da oni ne vole morsku obalu." Zahvalila mi je, prišla vratima, zastala, okrenula se: ÄNe možete, ipak, odobravati seksualno iskorišćavanje dece", uzviknula je uzbuđeno. Očekivao sam nešto slično; odmahnuo sam glavom i umorno odgovorio: ÄNema baš toliko dečje prostitucije na Tajlandu. Ne više nego u Evropi, po mom mišljenju." Zavrtela je glavom, ne baš ubeđena, i izašla. U stvari, raspolagao sam preciznim informacijama, zahvaljujući jednoj čudnoj knjizi The White Book, koju sam kupio tokom jednog ranijeg putovanja. Bila je objavljena bez imena autora i izdavača, tobože u izdanju asocijacije nazvane ÄInkvizicija K ". Pod vidom optužbe protiv seksualnog turizma, oni su nudili adrese, od zemlje do zemlje; svakom informativnom poglavlju prethodio je kraći uvod, u kome se strasno pozivalo na poštovanje Božjih zapovesti, tražila smrtna kazna za seksualne prestupnike. Kad je o pedofiliji reč, White Book je bila jasna: formalno je odvraćala turiste od Tajlanda, koji, izgleda, više nije bio interesantan, ako je to ikada i bio. Pre bi trebalo otići na Filipine, ili, još bolje, u Kambodžu - takvo putovanje bi moglo biti opasno, ali vredelo je truda.

Vrhunac moći Kmersko kraljevstvo dostiglo je u XII veku, kad je sagrađen Angkor Vat. Zatim je, ma- nje-više, sve krenulo nizbrdo; glavni neprijatelji Tajlanda otada su postali Burmanci. Godine 1ý 1. kralj Ramatibodi I osniva grad Ajitaja. Njegov sin, Rama- tibodi II, 1× K. godine osvaja carstvo Angkor. Svaki od trideset šest vladara Ajitaje, koji su se smenjivali jedan za drugim, obeležio je period svoje vladavine građenjem budističkih hramova i palata. U XVI i XVII veku, prema opisima francuskih i portugalskih putnika, to je najveličanstveniji grad Azije. Ratovi s Burmancima, međutim, ne prestaju, i Ajitaja pada 1x6x. godine, posle petnaestomesečne opsade. Bur- manci pljačkaju grad, tope zlatne statue i za sobom ostavljaju samo ruševine.

Sad je sve veoma mirno, blagi vetrić kovitla prašinu između hramova. Iz doba kralja Ramatibodija nije ostalo mnogo, tek nekoliko redova u Mišlenovom vodiču. Budin lik je, naprotiv, još uvek vrlo prisutan, i sačuvao je u celini svoj smisao. Burmanci su deportovali tajlandske zanatlije da bi im ovi sagradili identične hramove, nekoliko stotina kilometara dalje. Snaga volje postoji i ispoljava se tokom istorije; sama po sebi, ona je krajnje neproduktivna. Budin smešak jednako lebdi nad ruševinama. Bilo je tri posle podne. Prema Mišlenovom vodiču, trebalo je predvideti tri dana za detaljno razgledanje, a ceo dan za letimično upoznavanje mesta. Mi smo imah samo tri sata na raspolaganju; došao je trenutak da se izvuku video kamere. Zamišljao sam Šatobrijana u Koloseumu,

ý

kako puši cigarete Benson, radije nego Gauloises Légères. Suočen s jednom ovako radikalnom religijom, on bi, bez sumnje, ispoljio nešto drugačije stavove; malo bi se manje divio Napoleonu. Bio sam ubeđen da bi on mogao da napiše izvanredan Duh budizma.

Zozet i Rene su se pomalo dosađivali tokom ove posete. Babet i Lea takođe. Ekolozi sa Jure, naprotiv, bili su na svome terenu, naturopate takođe; priredili su nam impresivnu demonstraciju svoje fotografske opreme. Valeri je bila zamišljena, šetala je duž aleja, gazeći po pločama između kojih je rasla trava. To ti je kultura, govorio sam u sebi; pomalo je dosadno, i dobro je tako; svako se suočava sa sopstvenim ništavi- lom. Kad je već o tome reč, kako li su sve ovo izveli vajari iz perioda Ajitaja? Kako su uspeli da Budinim statuama daju izraz tako prosvetljenog saosećanja?

Posle pada Ajitaje, Tajsko kraljevstvo ušlo je u period dugotrajnog mira. Prestonica se učvrstila u Bang- koku, tu započinje dinastija Rama. Tokom dva veka (praktično do naših dana) kraljevstvo nije znalo ni za kakav ozbiljniji sukob sa spoljnim neprijateljem, kao ni za verske ili građanske ratove; uspevalo je da izbeg- ne sve oblike kolonizacije. Nije bilo ni gladi, ni velikih epidemija. U takvim okolnostima, kad je zemlja plodna i žetve bogate, kad ne haraju bolesti, kad jedna mirna religija može da sasvim učvrsti pravila i utvrdi ih u svesti pojedinca, ljudska bića se sparuju, razmnožavaju i žive uglavnom srećno. Sada se sve promenilo, Tajland je zagazio u slobodni svet, što će reći u tržišnu ekonomiju; pre pet godina suočio se i sa žestokom ekonomskom krizom, u kojoj je njegov novac izgubio polovinu vrednosti, krizom koja je i najnaprednija preduzeća dovela na ivicu propasti. Bila je to prva drama koja je stvarno pogodila ovu zemlju, posle dva stoleća.

Jedno za drugim, u zaglušujućoj tišini, vratili smo se u autobus. Krenuli smo kad je sunce počelo da zalazi. Trebalo je da uhvatimo noćni voz iz Bangkoka prema Surat Tani.

Surat Tani - 816. stanovnika - opisuje se u svim vodičima kao mesto u kojem nema apsolutno ničeg značajnog. Ovo mesto predstavlja, i to je sve Sto se o njemu može reći, tačku kroz koju obavezno prolazi feribot sa Koh Samuija. Međutim, i tu žive ljudi, i Mišlenov vodič nam napominje da je grad, već odavno, postao značajan metalurški centar, zatim da je, odskora, počeo dobijati na značaju kad je o metalnim konstrukcijama reč.

Konačno, šta bismo mi bez metalnih konstrukcija? Ruda gvožđa vadi se iz mračnih dubina, onda se prevozi kao kargo. Zatim se od nje proizvode mašine-ala- tljike, najčešće pod kontrolom japanskih firmi. Prerada se obavlja u gradovima kakav je Surat Tani: rezultat su automobili, železnički vagoni, feriboti, sve to pod licencom NEC, General Motors ili Fujimori. Konačni proizvodi služe, delom, i da se njima prevoze zapadni turisti, ili zapadne turistkinje, kao Babet i Lea. Bio sam u prilici da s njima razmenim poneku reč - konačno, deo smo istog turističkog aranžmana; nisam se mogao nadati da ću postati potencijalni ljubavnik, i to je unapred ograničavalo eventualnu konverzaciju. Ipak, dobili smo, na polasku, isti vau- čer i zato sam mogao da, do izvesne mere, ipak uspostavim kontakt s njima dvema. Babet i Lea, utvrdilo se, radile su u istoj agenciji za odnose s javnošću; u suštini, one su organizovale događanja. Događanja? Da! S odgovarajućim institucijama, pojedincima, ili sa preduzećima koja su želela da samostalno razvijaju sektor dobrotvornog rada. Bilo je tu sigurno mnogo love u opticaju, razmišljao sam. I da i ne. Sad se preduzeća sve više usredsređuju na ljudska prava, investiranja su u drugom planu. Raspitivao sam se kolika su im primanja: dobra, rekoše. Mogla su biti bolja, ali su dobra. Skoro dvadeset pet puta

ý1

veća od primanja radnika u metalurškoj industriji u Surat Tani. Ekonomija je istinska misterija.

Po dolasku u hotel, grupa se rasturila; nisam imao volje da ručam s ostalima; bilo mi ih je malo dosta, tih drugih. Navukao sam zavese i ispružio se. Čudnovato, zaspao sam odmah, i sanjao neku Magrebljanku kako igra u metrou. Nije imala Ajšine crte, bar mi se tako činilo. Držala se za centralnu šipku, kao devojke u go-go barovima. Grudi su joj bile pokrivene minijaturnom pamučnom trakom, koju je lagano svlačila. Onda je s osmehom odjednom oslobodila grudi: oli- zala je zatim prste i stala da miluje bradavice. Onda je spustila ruku na moje pantalone, otvorla šlic i oslobodila mi kitu, koja je počela da se diže.

Ljudi su prolazili oko nas, silazili na svojim stanicama. Spustila se, četvoronoške, na pod, zadigla minisuknju; ispod nje nije imala ništa. Vagina joj je bila jebozovna, uokvirena upadljivo crnim dlakama, nudila se kao dar; počeo sam da prodirem. Vagon je bio poluprazan, ali niko nije obraćao pažnju na nas. U svakom slučaju, tako nešto nije se moglo u stvarnosti dogoditi. Bio je to san izgladnelog, smešan san čoveka, već u godinama.

Probudio sam se oko pet sati i primetio da su čar- šavi dobro umrljani spermom.

Noćna polucija... bilo je to dirljivo. Zaključio sam, takođe, na svoje veliko iznenađenje, da sam još uvek u erekciji; mora da je zbog klime. Jedna bubašvaba ležala je, izvrnuta na leđima, nasred noćnog stočića; jasno su se razlikovale dlačice na njenim nožicama. Ona nije više morala da vodi brigu ni o čemu, što bi rekao moj otac. Moj otac, kad smo već kod toga, umro je na izmaku K . i to je dobro uradio. Njegova egzistencija se tako u celini sme- stila u XX vek, čiji je on bio gnusno-reprezentativan primerak. Ja sam ga nadživeo, bio sam u srednjem dobu, u četrdesetim, zapravo na početku četrdesetih, konačno - nisam još imao četrdeset godina: bio sam, tako reći, na polovini trke. Smrt moga oca donela mi je izvesnu slobodu; nisam još rekao svoju poslednju reč.

Smešten na istočnoj strani Koh Samui, hotel je bio oličenje zemaljskog raja, kako se on zamišlja u agen- cijskim brošurama. Okolne padine bile su obrasle gustom džunglom.

Niske zgrade, okružene rastinjem, stepenasto su se rasule nizbrdo, do jednog ogromnog ovalnog bazena na čijim su se krajevima nalazile dža- kuzi kade. Moglo se plivati do bara, smeštenog na ostrvcetu usred bazena. Nekoliko metara niže bila je plaža od belog peska, i onda more. Bacio sam ispitivački pogled unaokolo; prepoznao sam izdaleka Lionela, praćakao se na talasima kao kakav hendikepirani delfin. Krenuo sam prečicom i stigao do bara preko jedne uske pasarele koja se nadnosila nad bazen. Napadno opušteno, stao sam da proučavam listu koktela; happy hour upravo je počeo.

Baš kad sam se odlučio za Singapore Sling, pojavi se Babet. ,,E, lepo", izustih, Äbaš lepo..." Nosila je dvo- delni kostim, prilično zatvoren: pripijen šorts i široka traka preko grudi, lep sklad svetloplavog i tamnopia- vog. Materijal je delovao izuzetno fino; bio je to kupaći kostim čija se potpuna vrednost videla tek kad se po- kvasi. ÄVi se ne kupate?" zapitala me. ÄPa-a-a..." promucao sam. Stiže i Lea, klasičnije seksipilna, u jedno- delnom kostimu od crvenog vinila zatvorenog crnim rajsferšlusima, koji su se razmicali na koži, jedan je prelazio preko leve dojke, dopuštao da se vidi bradavica. Klimnula mi je glavom pre nego što će se pridružiti Ba- beti kraj vode; kad se okrenula, postao sam svestan da ima savršenu zadnjicu. Njih dve su zazirale od mene u početku; ali . otkad sam im se obratio na feribotu, zaključile su da sam bezopasno ljudsko biće, i relativno zabavan. Bile su u pravu: skoro da je bilo tako.

ýK

Zaronile su zajedno. Okrenuo sam glavu da još malo osmotrim okolo. Za susednim stolom sedeo je dvojnik Robera Ija. Čim se pokvasio, Babetin kostim postao je zapravo spektakularan: savršeno su se ocrtavale bradavice i rez između guzova; moglo se čak pri- metiti blago ispupčenje stidnih dlaka, iako ih je ona nesumnjivo šišala. Za sve ovo vreme neki ljudi su radili, proizvodili robu korisnu, ili nekorisnu, kako kad. Ali, proizvodili su. A šta sam to ja proizveo tokom četrdeset godina svoga postojanja? Istinu govoreći, ništa posebno. Sabirao sam informacije, omogućavao njihovo korišćenje i distribuciju; ponekad sam organizo- vao i transfer novca (na skromnom nivou: ograničavao sam se na to da plaćam račune, a oni u principu nisu bili visoki). Jednom reči, radio sam u trećem planu. Bez ljudi kao što sam ja bi se moglo. Moja beskorisnost je ipak bila manje uočljiva od Babetine i Leine; kao skoman parazit, ja se nisam isticao u svom poslu, i nisam osećao nikakvu potrebu da se pretvaram da sam važan.

Kad je pala noć, sišao sam u hotelski hol, gde sam se mimoišao s Lionelom; bio je sav u opekotinama, i oduševljen proteklim danom. Mnogo je plivao, a o sličnom mestu nije se do sada usuđivao ni da sanja. ÄMorao sam dosta da štedim da bih sebi priuštio ovo putovanje", reče on, Äali nimalo ne žalim.* Spustio se na ivicu fotelje; razmišljao je o svom svakodnevnom životu. Radio je u Gaz de Franceu, u jugoistočnom sek toru pariškog predgrađa, a živeo je u Živisiju. Često je morao da interveniše u kućama veoma siromašnih ljudi, kod jadnih staraca čije su plinske instalacije bile već zastarele.

Morao je da im isključuje gas ako ne bi imali sredstava za neophodne prepravke. ÄIma ljudi koji žive u takvim uslovima..." reče, Äda se to ne može zamisliti." ÄPonekad čovek vidi čudne stvari", nastavio je vrteći glavom. Njegov kvart nije bio samo strašan; bio je, iskreno rečeno, opasan. ÄIma mesta koja je bolje izbegavati", dodao je. Mada, konačno, u celini gledano, išlo je nekako. ÄNa odmoru smo", zaključio je i zaputio se ka trpezariji. Pokupio sam nekoliko informativnih brošura i vratio se u sobu, da ih pogledam. Još uvek nisam želeo da večeram s ostalima. Tek u odnosu s drugima čovek stiče svest o sebi; to je upravo ono što te odnose čini nepodnošljivim. Čuo sam od Lee da Koh Samui nije samo tropski raj, već i vrlo hype mesto. Svake noći punog meseca, na malom susednom ostrvu Koh Lanta održava se džinovski rave party; ljudi su dolazili iz Australije ili iz Nemačke da bi u njoj učestvovali. ÄNešto kao Goa", primetih ja. ÄJoš bolje od Goe", presudi ona. Goa je bila potpuno popušena; da bi se mogla održati rave žurka, sad se moralo ići u Koh Samui ili u Lombok.

Toliko baš nisam tražio. Sve što sam želeo u ovom trenutku bilat je poštena body massage, uz jedno pušenje i dobro tucanje. Ništa komplikovano, naizgled; međutim, prelistavajući brošure primetio sam, sa setom koja je sve više rasla, da to, po svemu sudeći, uopšte nije specijalitet ovog mesta. Bilo je navedeno mnogo toga: akupunktura, masaža aromatičnim ulji- ma, vegetarijanska ishrana ili ta]-si-cuan\ ali o body massage ili go-go barovima - ni govora! Izgledalo je da se sve kupa u mučnoj amerikanizovanoj atmosferi, što znači, kalifornijskoj, usredsređenoj na healthy life i na meditativne aktivnosti. Preleteo sam pogledom pismo jednog čitaoca brošurice What's on Samui, iz- vesnog Gija Hopkinsa; on je sam sebe opisivao kao ubeđenog health addicta, pristalicu zdravog života, i tvrdio je da je redovni posetilac ostrva već dvadesetak godina. ÄThe aura that backpackers spread on the island is unlikely to be erased quickly by upmarket touristV zaključivao je on; to je bilo obeshrabrujuće. Nisam mogao čak ni sam da pođem u avanturu, jer je hotel bio daleko od svega; tačnije rečeno, sve je bilo daleko od svega, jer ničega nije ni bilo. Karta ostrva nije

ýý

otkrivala nikakav uočljiv centar: samo nekoliko bungalov-odmarališta, kao što je naše, na obodima mirnih plaža. Setih se tada s užasom da je ostrvo nali val je no u Vodiču za popularni turizam-, bio sam ulovljen kao pacov. Osećao sam, ipak, nejasno zadovoljstvo, uglavnom teorijsko, pri pomisli da sam spreman za tucanje. Ponovo sam rezignirano dohvatio Firmu, preskočio dve stotine strana, vratio se pedesetak unazad; slučajno, pogled mi se zaustavio na šašavoj sceni. Intriga je prilično napredovala: Tom Kruz se sad nalazio na Kajmanskim ostrvima, gde je pokušavao da sprovede neki propis o fiskalnim odlivanjima, ili da ga ukine, to nije bilo baš jasno. Bilo kako bilo, tamo je upoznao divnu meleskinju - devojka nije bila s raskida. Mič začu rezak zvuk i vide kako suknja klizi niz Elenine noge, otkrivajući string koji se držao na dva gajtana. Otvorio sam rajsferšlus na pantalonama. Zatim je sledio jedan smešan pasaž, psihološki teško razumljiv: ÄOdlazi", saputao mu je neki unutrašnji glas. Baci tu flašu piva u okean, a njenu suknju na pesak.

Podbij pete i trči u stan. Idi!" Na svu sreću, Elen nije imala isti pogled na stvari: Veoma sporo, podizala je ruku uz leđa da bi otkopčala gornji deo bikinija, koji * Malo je verovatno da će auru koju su ruksak turisti doneli ostrvu, brzo poništiti turisti više klase (prim. prev.). je skliznuo, otkrivajući joj grudi, a one su se činile još većim ovako ogoljene. ÄHoćete li da mi pridržite ovo?" pitala je pružajući mu nežnu belu tkaninu, laku kao perce. Sad sam već ozbiljno drkao, pokušavajući da slikovito dočaram sebi meleskinju u majušnom kupaćem kostimu, u noći. Izbacio sam seme s uzdahom zadovoljstva, između dve stranice. Ulepiće se; pa neka, to i nije knjiga koja se čita dva puta.

Ujutro, plaža je bila pusta. Sišao sam odmah posle doručka; vazduh je bio mlak.

Sunce će uskoro početi da se penje, uvećavajući rizik od raka kože pripadnika bele rase.

Računao sam da ostanem samo onoliko koliko je sobarici potrebno da spremi moju sobu, a zatim da se vratim, uvučem se pod čaršave i pustim klima uređaj do kraja; planirao sam potpuni mir za ovaj slobodan dan.

Tom Kruz, sa svoje strane, nije prestajao da sebi zadaje probleme tom pričom o meleskinji; odlučio je, čak, da ceo slučaj ispriča svojoj ženi (koja se, a u tome je bila cela suština problema, nije zadovoljavala samo time da bude voljena: htela je da bude i najseksipilnija, najpoželjnija među ženama). Budala se ponašao baš kao da je budućnost njegovog braka dovedena u pitanje. Ako sačuva hladnokrvnost i ostane velikodušna, reći će joj da žali, da najdublje žali, i obećaće joj da se to nikada više neće ponoviti. Ako ona, naprotiv, zajeca, preklinjaće za oproštaj - na kolenima ako treba - i za- kleće se na Bibliji da nikada više neće to učiniti. Bilo je očigledno da i jedno i drugo izlazi skoro na isto; ali ovo neprekidno kajanje junaka, uprkos tome što nije bilo ni od kakvog značaja, na kraju se ukrstilo sa glavnim tokom priče: bilo je tu vrlo zlih mafijaša, zatim FBI-ovaca, možda i Rusa. Najpre je sve to bilo dosadno, da bi na kraju čoveka stvarno izludelo.

Pokušao sam i s onim drugim američkim bestselerom, Totalna kontrola Dejvida G. Baldučija. Junak ovde nije bio advokat, već mladi genijalni informatičar, i radio je sto deset sati nedeljno. Žena mu je, međutim, bila advokat, i radila je devedeset sati nedeljno; imali su jedno dete.

Uloga zlih momaka pripala je, ovom prilikom, jednom Äevropskom" preduzeću, koje nije prezalo od najrazličitijih prevara da bi osvojilo tržište. To tržište je, prirodno, moralo pripasti američkom preduzeću u kojem je radio junak. Tokom jednog njegovog sastanka sa lošim momcima iz evropske firme, ovi su, bez najmanjeg ustručavanja, popušili, jednu za drugom, silne cigarete; atmosfera je zbog toga bila bukvalno zagađena, ali junak se

ý×

dobro držao. Iskopao sam plitku rupu u pesku da u nju zakopam obe knjige; problem je sad bio kako naći nešto za čitanje. Živeti bez čitanja je opasno, treba se zadovoljiti svojim životom, a to nas može uvući u različite rizične situacije. Imao sam četrnaest godina; jednog poslepodneva, kad je magla bila posebno gusta, izgubio sam se na skijanju; bio sam prinuđen da prođem jednim usekom u kojem je pretila opasnost od lavine. Sećam se posebno dobro olovnih oblaka, vrlo niskih, apsolutne tišine u planini. Znao sam da snežna lavina može da se pokrene u trenutku, izazvana čovekovim naglim pokretom, ili čak bez očiglednog razloga, usled promene temperature, ili zbog vetra. Zasigurno bi me povukla, tumbala nekoliko stotina metara, do stenovitog podnožja; umro tih tada, verovatno, na licu mesta. Međutim, nimalo se nisam plašio. Osećao sam da bi mi bilo krivo da se sve okonča na taj način, neprijatan i za mene i za druge. Bila bi mi draža bolje pripremljena smrt, nekako zvaničnija, s nekom bolešću, sa ceremonijom i suzama. Žalio sam naročito, da kažem pravu istinu, što nisam upoznao žensko telo. Tokom zimskih meseci moj otac je izdavao prvi sprat svoje kuće; te godine, iznajmio ga je bračnom paru arhitekata. Njihova kćer, Silvi, imala je takođe četrnaest godina; izgledalo je da joj se dopadam, stalno me je tražila. Bila je sitna, gracijiozna, kosa joj je bila crna i kovrdžava.

Da li joj je i ribica bila isto tako crna i kovrdžava? Eto misli koje su mi padale na pamet dok sam se s mukom uspinjao uz bok planine. Cesto sam, od tada, razmišljao o toj osobenosti: u prisustvu opasnosti, čak i bliske smrti, ja ne osećam ništa posebno, nikakvo oslobađanje adrenalina. Ona uzbuđenja koja privlače Ävrhunske sportiste", ja sam izgleda uzaludno tražio. Nisam nimalo hrabar i klonim se opasnosti kad god je to moguće; ali kad se to ipak dogodi, dočekujem je s mirnoćom kakvog go- večeta. Ne treba u tome tražiti nikakvo posebno značenje, to je prosto tehnička stvar, pitanje doziranosti hormona; neka ljudska bića, prividno slična meni, ne osećaju, kažu, ništa u prisustvu ženskog tela, a mene je telo u ono vreme bacalo, i baca me još uvek, u trans koji ne mogu da kontrolišem.

U najvećem broju takvih situacija u životu, imao sam toliko slobode odlučivanja koliko i neki usisivač.

Sunce je već počinjalo da greje. Primetio sam da su Babet i Lea stigle na plažu; smestile su se na desetak metara od mene. Danas su bile golih grudi, i ode- vene vrlo jednostavno, potpuno isto, u donji deo be- log tanga kupaćeg kostima. Očigledno su se zbližile s nekim mladićima, ali nisam verovao da su spavale s njima: tipovi nisu bili loši, uglavnom mišićavi, ali ne preterano zgodni: sasvim obični, sve u svemu.

Ustao sam i pokupio stvari. Babet je bila spustila Elle pored peškira. Bacio sam pogled ka moru: kupale su se, šalile s momcima. Brzo sam se sagnuo i strpao časopis u torbu; zatim sam nastavio duž plaže.

More je bilo mirno; pogled je dopirao daleko na istok. S druge strane bi trebalo da je Kambodža, ili možda Vijetnam. Nazirala se jedna jahta, na sredini horizonta; možda to neki milijarderi provode vreme krstareći svetskim morima; bio je to život istovremeno monoton i romantičan.

Valeri mi je dolazila u susret, hodala je tik uz vodu, zabavljajući se tako što je s vremena na vreme od- skakala u stranu da umakne kakvom silnijem talasu. Brzo sam se podigao na laktove i postao bolno sve- stan da ona ima divno telo, vrlo privlačno u, tako reći, smernom dvodelnom kupaćem kostimu; grudi su joj savršeno popunjavale grudnjak.

Slabašno sim mahnuo rukom, uveren da me ne može primetiti, ali ona je zapravo već skretala u mom pravcu; žene nije lako iznenaditi. ÄČitate Elle?" upitala me pomalo iznenađeno, pomalo šaleći se.

ý

ÄEh..." promrmljah. ÄMogu li?" smestila se kraj mene. Sa ležernošću nekoga ko se kreće po poznatom terenu, prelistavala je časopis; brz pogled na strane posvećene modi, drugi na uvodne stranice; Elle želi da pročita, Elle želi u provod... ÄVratili ste se u salon za masažu sinoć?" upitala je, uz jedan pogled iskosa. ÄEh...ne. Nisam našao."

Kratko je zatresla glavom, zadubila se u proučavanje testa, a tema je bila ÄDa li ste sposobni da volite dugo?" Ä1 šta sledi iz testa?" upitao sam je posle izvesnog vremena provedenog u ćutanju. ÄJa nemam ljubavnika", odgovorila je ozbiljno. Ova devojka me potpuno izbacivala iz koloseka. ÄNe shvatam smisao ovog lista", nastavljala je ne prestajući da prelistava časopis. ÄTu se govori samo o modi, o novim tendencijama: šta treba posetiti, šta vi- deti, šta čitati; tu su razlozi zbog kojih se treba uključiti u neke akcije, nove teme za razgovor... Čitateljke ne mogu da nose modele koje nose manekenke, i zašto bi se onda interesovale za nove tendencije? U principu, čitaju ga starije žene." ÄMislite?" ÄSigurna sam u to. Moja majka ga čita." ÄMožda novinari govore o onome što njih same interesuje, a ne o onome što interesuje čitateljice." ,,S ekonomske tačke gledišta to ne bi bilo opravdano; normalno je da se sve radi da se zadovolji ukus korisnika." ÄPa, možda to i zadovoljava ukus korisnika."

Razmislila je, onda odgovorila: ÄMožda..." s okle- vanjem. ÄVerujete li", insistirao sam, Äda vas, kad budete imali šezdeset godina, više neće interesovati nove tendencije?" ÄŽivo se nadam da neće..." reče ona iskreno.

Zapalio sam cigaretu. ÄAko ostanem, moraću da se namažem kremom", prokomentarisao sam tužno. ÄIdemo da se kupamo. Kremu ćete staviti posle." Začas je bila na nogama i povukla me ka vodi.

Plivala je dobro. Ja se na vodi održavam na neki nedefinisan način, i brzo se zamaram ÄBrzo se zamarate", reče ona. ÄTo je zato što mnogo pušite. Treba da se bavite sportom.

Ja ću se pozabaviti vama." Uvr- nula mi je biceps. Ä , ne", mislio sam, Äne." Konačno se smirila i legla da se sunča, nakon što je snažno istrljala glavu. Bila je lepa tako, s tom dugom, crnom, razbarušenom kosom. Nije skidala prsluče, to je bila šteta; silno sam želeo da skine prsluče. Želeo sam da joj vidim grudi, tu, sada.

Uhvatila je moj pogled na svojim grudima, kratko se nasmešila. ÄMišel", reče ona posle kraćeg ću- tanja. Poskočio sam kad je izgovorila moje ime. ÄZašto se vi osećate tako starim?" pitala je gledajući me pravo u oči.

Bilo je to dobro pitanje; lagano sam uzdahnuo. ÄNiko vas ne tera da odmah odgovorite", dodade ljubazno. ÄImam jednu knjigu za vas", nastavila je, tražeći po torbi. S iznenađenjem sam prepoznao žute korice edicije Maske, i naslov Agate Kristi, Dolina. ÄAgata Kristi?" izustih začuđen. ÄIpak je pročitajte. Mislim da će vam biti zanimljivo."

Klimnuo sam tupavo glavom. ÄNećete na ručak? upitala me. Već je jedan sat."

ý6

ÄNe... Ne, ne verujem." ÄVi baš ne volite život u grupi?"

Nije bilo potrebe da odgovorim; nasmejao sam se. Pokupili smo stvari, krenuli nazad.

Usput smo se mi- moišli s Lionelom, lutao je kao kakva ukleta duša; ljubazno nas je pozdravio, ali se lepo videlo da mu nije nimalo zabavno. Ne čudi što su ljudi-samci tako retki u klubovima za odmor. A i ako dodu, napeti su, nespremni da se prepuste bilo kakvoj razonodi. Najčešće i skrate boravak; i sasvim retko učestvuju u zabavnim aktivnostima.

Ostavio sam Valeri kraj stola u restoranu.

U svakoj noveli o Šerloku Holmsu prepoznatljive su bile, naravno, karakteristične crte njegove ličnosti; međutim, autor nikad nije propuštao da unese i neku novu crtu (kokain, violina, postojanje brata Majkrofta, ljubav prema italijanskoj operi, pojedine usluge evropskim vladarskim porodicama - prva afera koju je Šer- lok rešio, kad je još bio žutokljunac). Sa svakim novo- otkrivenim detaljem ocrtavala se nova zona senki, i na kraju je stvoren stvarno fascinantan lik: Konan Doji uspeo je da ostvari savršenu ravnotežu između zadovoljstva otkrivanja i zadovoljstva prepoznavanja. A Agata Kristi kao da se, naprotiv, suviše prepušta zadovoljstvu prepoznavanja. U početnim opisima Poaroa ona pokazuje sklonost da se ograniči na nekoliko tipskih fraza, svedenih na najuočljivije karakteristike ličnosti (njegov manijačni ukus za simetriju, lakovane čizme, pažnja koju poklanja brkovima); u njenim slabijim delima stiče se čak utisak da su rečenice kojima se lik predstavlja, gotove prepisivane, iz jedne knjige u drugu.

Zanimljivost Doline, uza sve rečeno, bila je ipak u nečem drugom. Ona nije ni u liku ambiciozne Henrijet, vajarke, kroz koju Agata Kristi pokušava da predstavi stvaralačke muke (scena u kojoj ona uništava jednu od svojih skulptura jer je osetila da joj nešto nedostaje), već i u posebnom vidu patnje koja nastaje iz same činjenice da je neko umetnik, iz nesposobnosti da se bude stvarno srećan ili nesrećan, da se istinski oseća mržnja, očajanje, oduševljenje ili ljubav - u toj vrsti estetskog filtera koji se postavlja, bez mogućnosti uklanjanja, između umetnika i sveta. Romansijerka je unela mnogo ličnog u taj lik i njena je iskrenost očigledna. Na nesreću, umetnik, postavljen, na neki način, izvan sveta, i koji stvari oseća samo na dvosmislen i, prema tome, manje nasilan način, postajao je, zbog svega toga, manje zanimljiva ličnost.

Konzervativna iz temelja, nesklona bilo kakvoj ideji o socijalnoj preraspodeli bogatstava, Agata Kristi zastupala je, tokom cele svoje romansijerske karijere, vrlo tvrde ideološke stavove. Ovakvo radikalno teorijsko an- gažovanje omogućavalo joj je da, u praksi, često bude vrlo stroga kad opisuje englesku aristokratiju, čije je privilegije sama branila. Ledi Angkatel je burleskni lik, na granici uverljivosti, povremeno stvarno zastrašujuć. Romansijerka je bila fascinirana svojom kreaturom koja je zaboravljala čak i ono što važi za normalna ljudska bića; mora biti da se istinski zabavljala ispisujući rečenice tipa: ÄTako je teško da se stvarno sazna kad se desi ubi- stvo u kući"; ipak, njene simpatije nesumnjivo ne uživa ledi Angkatel. Naprotiv, tu je vrlo topao portret Midž, koja je bila prinuđena da radi kao prodavačica tokom cele nedelje, da bi tako zaradila za život, a vikende je provodila u okruženju ljudi koji nisu imali ni najmanju predstavu o tome šta znači rad. Hrabra, preduzimljiva, Midž je volela Edvarda ljubavlju bez nade. Edvard je, pak, sam sebe smatrao promašenim: nije uspeo nikada ništa da uradi u svom životu, čak ni da postane pisac; objavljivao je samo kratke hronike, pune gorke ironije, u opskurnim revijama za bibliofile. Tri puta je prosio

ýx

Henrijet, bez uspeha. Henrijet je bila Džonova ljubavnica, divila se njegovoj blistavoj ličnosti, njegovoj snazi; ali, Džon je bio oženjen. Njegovo ubistvo poremetilo je krhku ravnotežu nezadovoljenih želja, koja je povezivala sve ove likove; Edvard je najzad shvatio da Henrijet njega nikada ne može poželeti, da on definitivno nije na visini jednog Džona; osim toga, nije uspevao da se približi ni Midž, i njegov se život činio definitivno promašenim. Od toga trenutka Dolina je postala uzbudljiva i čudna knjiga, kao duboka voda koja počinje da se kreće. U sceni u kojoj Midž spasava Edvarda od samoubi- stva a on je potom prosi; Agata Kristi ostvarila je nešto vrlo lepo, neku vrstu očaravanja u Dikensovom stilu.

Zagrlila ga je. On joj se nasmešio: ÄTi si tako topla, Midž... tako topla..."

Da, pomisli Midž, to je to - očajanje. Nešto ledeno, beskrajna hladnoća i samoća.

Nikad dosad nije shvatala da je očajanje hladno; ona ga je uvek zamišljala kao nešto vrelo, žestoko, nasilno. Ali ne. Eto šta očajanje zapravo jeste: ponor ledene tame bez dna, ispunjen nepodnošljivom samoćom. A greh očajanja, o kojem su govorili sveštenici, bio je hladan greh, koji se sastojao u tome da se prekine svaki dodir među ljudima, topao i živ.

Završio sam sa čitanjem u dvadeset jedan sat; ustao sam, odšetao do prozora. More je bilo mirno, mirijade svetlosnih tačaka igrale su na njegovoj površini; bledi obruč oivičavao je mesečev krug. Znao sam da se ove noći održava full moon rave party u Koh Lanti; Babet i Lea će svakako ići tamo, kao i najveći broj hotelskih gostiju. Tako se lako čovek odriče života, i sam gura sopstveni život na stranu. U času dok su se pripremali za žurku, kad su taksi vozila počela da stižu pred hotel, kad je nastala užurbana gužva po hodnicima, ja sam osećao samo neko tužno olakšanje.

Uska traka planinskog masiva, koja Tajlandski za- liv deli od Andamanskog mora, prevoj Kra, preseca, u njegovom severnom delu, granica između Tajlanda i Burme. U nivou Ranonga, na krajnjem jugu Burme, on je širok samo dvadeset dva kilometra; zatim se postepeno širi da bi obrazovao Malezijsko poluostrvo.

Od nekoliko stotina ostrva kojima je načičkano Andamansko more, samo neka su naseljena, a nijedno od onih koja pripadaju burmanskoj teritoriji nije turistički iskorišćeno.

Ostrva iz zaliva Fang Nga, na tajlandskoj teritoriji, naprotiv, donose zemlji godišnje četrdeset tri odsto od ukupnog turističkog prihoda. Najznačajnije je ostrvo Fike, gde su odmarališta bila izgrađena već sredinom osamdesetih, najvećim delom uz pomoć kineskog i francuskog kapitala (Grupa Aurora smatra azijski jugoistok ključnim sektorom svog razvoja). Nema spora da je Vodič kroz popularni turizam, u svom poglavlju posvećenom ostrvu Fike, ispoljio najviši stepen mržnje, vulgarnog elitizma i agresivnog mazohizma. ÄFike je za neke", kaže se tu, na samom početku, Äostrvo u usponu; za nas je ono već potonulo." ÄTreba posetiti", nastavljalo se u Vodiču, Äovaj 'biser' Indijskog okeana... Još pre nekoliko godina laskalo se Fikeu: sunce, plaže snova, bezbrižan život.

Uz rizik da unesemo nered u ovu lepu simfoniju, reći ćemo vam istinu: Fike se više ne traži! Patong Bič, njegova najčuvenija plaža, zalivena je betonom. Pose- tioci su uglavnom muškarci, barovi sa animir-damama se umnožavaju, osmesi se kupuju. Što se tiče bungalova za plići džep, oni su podvrgnuti liftingu uz pomoć buldožera, da bi se oslobodio prostor za hotele za usamljene trbušaste Evropljane."

ý8

Trebalo je da provedemo dve noći u Patong Biču. S puno poverenja smestio sam se u autobus, spreman da do kraja odigram svoju ulogu usamljenog trbuša- stog Evropljanina.

Kružno putovanje završavalo se slobodnim trodnevnim boravkom u Koh Fi Fi, odredištu koje je tradicionalno opisivano kao rajsko. ÄŠta reći o Koh Fi Fi?!" jadao se Vodič. ÄTo vam je pomalo kao kad bi se od nas tražilo da pričamo o nesrećnoj ljubavi. Zeleli bismo da kažemo sve najbolje, ali sa ogromnom knedlom u grlu." Mazohisti-manipulatoru nije dovoljno što je on sam nesrećan, treba mu da i drugi to budu. Posle trideset kilometara autobus se zaustavio da uzme gorivo; bacio sam svoj Vodič kroz popularni turizam u kantu za đubre na benzinskoj stanici. Zapadnjački mazohizam, rekao sam sebi. Dva kilometra kasnije postao sam svestan da sada zaista nemam ništa za čitanje; moraću da dočekam kraj kružne ture bez i najmanjeg štampanog teksta koji bi mi služio kao štit.

Bacio sam pogled unaokolo, udarci srca su mi se ubrzali, spoljni svet mi se najednom učinio mnogo bližim. S druge strane prolaza, Valeri je oborila sedište; činilo se da sanjari, ili da spava - lice joj je bilo okrenuto ka prozoru. Pokušao sam da sledim njen primer.

Napolju je promicao pejzaž kompono- van od najrazličitijeg rastinja. U očajanju, zatražih od Renea njegov Mišlenov vodič; saznao sam, tako, da plantaže kaučukovog drveta zauzimaju primarno me- sto u ekonomiji regiona: Tajland je treći svetski proizvođač kaučuka. Ovo haotično rastinje kraj puta sluzilo je, znači, za proizvodnju prezervativa, automobilskih guma; ljudska genijalnost je zaista izuzetna. Co- veka je moguće kritikovati zbog mnogo čega, ali ovo je činjenica koja mu se ne može osporiti: On je, očigledno, domišljat sisar.

Od one večere na obali reke Kvaj, raspored za stolovima utvrđen je definitivno. Valeri se priključila onome što je sama nazivala Ästočnim taborom". Zozi- jan se priklonila naturopatama, s kojima se slagala kad je reč o izvesnim vrednostima, kao što je propisivanje ponašanja za Äizražavanje spokojstva". Za doručkom sam tako mogao, izdaleka, da prisustvujem pravom takmičenju u Äizražavanju spokojstva" između Albera i Žozijan, pod radoznalim pogledima ekologa, koji su - budući da su živeli u nekoj rupi u Franš-Konteu očigledno imali pristupa mnogo manjem broju praktičnih vežbi. Babet i Lea, mada obe Parižanke, nisu imale bogzna šta da dodaju, sem uobičajenog: ÄTo je super..." s vremena na vreme. U celini gledano, bio je to uravnotežen sto, s parom prirodnih vođa, različitog pola, pa su međusobno mogli da razvijaju aktivnu saradnju. Na našoj strani, stvari su se teže pomerale. Zozet i Rene su redovno komentarisali jelovnik, oni su se vrlo dobro prilagodili lokalnoj kuhinji. Zozet je čak odlučila da zatraži neke recepte. Povremeno su kritikovali one za drugim stolom, koje su smatrali pretencioznima i pozerima; sve to nije nas moglo daleko odvesti, i ja sam, po pravilu, s nestrpljenjem očekivao desert.

Vratio sam Reneu njegov Mišlenov vodič; ostala su još četiri sata puta do Fikea. U bar-restoranu kupio sam flašu Mekonga. Naredna četiri sata proveo sam boreći se sa stidom koji me sprečavao da izvučem flašu iz torbe i pošteno zalijem njušku; na kraju, stid je nadjačao. Nad ulazom u Beach Resortel stajala je traka na kojoj je pisalo: Dobrodošlica grupi vatrogasaca iz Šazeja. ÄAh, pa to je baš smešno", prokomentari sala je Žozet, Äu Sazeju živi tvoja sestra..." Rene se toga nije sećao. ÄJeste, jeste..." insistirala je ona. Pre nego što sam uzeo ključ od sobe, imao sam još toliko vremena da je čujem kako kaže: ÄSve u svemu, zbog ovog prelaska preko prevlake Kra, izgubili smo jedan dan." Najgore je bilo što je ona imala pravo. Bacio sam se na svoj king size krevet, nasuo čašu alkohola, do vrha; zatim i drugu.

ý9

Probudio sam se s užasnim bolom u lobanji, i dugo sam povraćao u WC šolju. Bilo je pet sati ujutro: suviše kasno za bar s animir-damama, suviše rano za doručak. U fioci noćnog stočića bila je ÄBiblija" na engleskom, kao i knjiga o Budinom učenju. Because of their ignorance, čitao sam tu, people are always losing the right viewpoint and, clinging to their egos, they take wrong actions. As a result, they become attached to a delusive existence. "* Nisam bio sasvim siguran da razumem, ali poslednja rečenica je savršeno odslikavala moje sadašnje stanje; ona mi je donela olakšanje, dovoljno da strpljivo sačekam vreme doručka. Za susednim stolom bila je grupa američkih crnaca džinovskog rasta, reklo bi se košarkaška ekipa. Malo dalje, pun sto Kineza iz Hongkonga, prepoznatljivih po svojoj prljavštini, teško podnošljivoj za jednog Zapadnjaka, koji su, međutim, naterali tajlandske poslužitelje da se užurbaju. Za razliku od Tajlanđana, koji su u svim prilikama napadno čisti, gotovo izve- štačeni, Kinezi jedu prostački, smeju se vrlo glasno, otvorenih usta, rasipajući svuda oko sebe parčiće hrane, pljuju po zemlji, ušmrkuju se s dva prsta - u sve * Ljudi se redovno lišavaju pravog pogleda na stvari zbog svog neznanja i, oslanjajući se samo na svoj ego, pred- uzimaju pogrešne korake. Rezultat je: postaju vezani za svoje varljive egzistencije (prim. prev.). mu se ponašaju apsolutno kao svinje. I da sve bude gore, to su vrlo brojne svinje.

Nakon nekoliko minuta hoda po ulicama Patong Biča, shvatio sam da se sve što je civilizovani svet uspeo da smisli za zadovoljstvo turista, nalazi grupisa- no ovde, na prostoru od dva kilometra uz more. Na rastojanju od nekoliko desetina metara susreo sam Japance, Italijane, Nemce, Amerikance, ne računajući ponekog Skandinavca i bogatog Južnoamerikanca. ÄSvi su jednaki, svi traže sunce", baš kao što mi reče devojka iz putničke agencije. Ponašao sam se kao uzoran turista, prosečan tip: iznajmio sam ležaljku sa du- šečićem koji ide uz nju, suncobran, naručio sam nekoliko sprajtova; kvasio sam se umereno. Talasi su bili blagi. Vratio sam se u hotel oko pet, u celini zadovoljan svojim slobodnim danom, i odlučan da tako nastavim. I was attached to a delusive existence, bio sam vezan za varljivu egzistenciju. Ostao mi je još bar sa kurvama. Pre nego što sam krenuo u odgovarajuću četvrt, tumarao sam oko osvetljenih prozora restorana. Ispred Royal Savoey Seefood spazio sam par Amerikanaca koji su zurili u jastoga, preterano usredsređe- no. ÄDva sisara suočena sa ljuskarom", rekoh u sebi.

Jedan keiner im se priključio, sav pretvoren u osmeh, verovatno da bi pohvalio svežinu hrane. ÄSad ih je troje sisara", nastavio sam mahinalno. Gomila se neprestano kretala, sastavljena od samaca, porodica, parova; sve to stvaralo je neodoljiv utisak neke čednosti.

Ponekad, kad mnogo popiju, nemački matorci se ujedine i počinju da pevaju neke spore pesme, pune beskrajne tuge. To silno zabavlja tajlandske kelnere: oni ih opkole i prate, uz smeh i kratke povike.

Idući u stopu za trojicom pedesetogodišnjih dobričina, koji su živo razmenjivali uzvike Ah i Ja, našao sam se, i ne tražeći to, u ulici barova s kurvama. Mlade devojke u kratkim suknjama takmičile su se u očijukanju, da bi me uvukle u Blue Nights, Naughty Girl, Classroom, Marilyn, Venus... Konačno sam se opre- delio za Naughty Girl. Još nije bila gužva: tek desetak Zapadnjaka, sami za stolom - većinom Englezi i mladi Amerikanci, između dvadeset pet i trideset godina. Na podijumu za ples desetak devojaka ljuljalo se polako u ritmu disco retro. Neke su bile u belim bikiniji- ma, druge su skinule gornji deo i zadržale samo string. Sve su imale oko dvadeset godina, sve

×

su imale kožu zlatastomrke boje i uzbudljiva, vižljasta tela. Jedan stari Nemac sedeo je s moje leve strane, sa čašom Carlsberga: impozantan stomak, bela brada, naočari prilično je ličio na univerzitetskog profesora u penziji. Fiksirao je mlada tela koja su se kretala pred njegovim očima, potpuno hipnotisan; njegova nepomičnost bila je takva da sam u jednom času pomislio da je mrtav.

Nekoliko mašina za pravljenje dima uključeno je, muzika se promenila i na red je došao polinezijski šou. Devojke napustiše scenu, da bi ih zamenilo desetak drugih, odevenih u cvetne vence - preko grudi i struka. Lagano su se vrtele u krug, cvetni venci dopuštali su da se vide čas grudi, čas početak zadnjice. Ma- tori Nemac još uvek je zurio u podijum; na trenutak je skinuo naočari da bi ih obrisao - oči su mu bile vlažne. Bio je u raju.

Iskreno govoreći, devojke se nikome nisu nametale; ali moguće je bilo pozvati neku od njih na čašu pića, malo razgovora, eventualno platiti bar fee pet stotina bahta, i devojku potom odvesti u hotel, posle dogovora o ceni. Za celu noć, tarifa je, čini mi se, bila četiri ili pet hiljada bahta - gotovo kao mesečna plata nekvalifikovanog radnika na Tajlandu; ali Fike je skupo letovalište. Stari Nemac diskretno dade znak jednoj od devojaka što su čekale, još uvek odevene samo u beli string, da se popnu na scenu. Ona je istog časa prišla i familijarno se spustila na njegova kolena. Njene mlade okrugle grudi bile su u visini stračevog lica, crvenog od zadovoljstva. Začuh kako mu se obraća sa Ätatice". Platio sam svoju tekilu sa limunom i izašao, s osećanjem nelagodnosti: imao sam utisak da prisustvujem jednoj od poslednjih starčevih radosti, i bilo je to suviše potresno i suviše intimno.

U samoj blizini bara naleteh na restoran pod otvorenim nebom; seo sam da pojedem porciju pirinča s račićima. Praktično za svakim stolom sedeo je po par - Tajlanđanka i Zapadnjak, većina muškaraca ličila je na stanovnike Kalifornije, ili na ono što mi mislimo da treba da budu stanovnici Kalifornije; u svakom slučaju, nosili su tonga papuče. U stvari, bili su to ve- rovatno Australijanci - njih je lako pomešati; bez obzira ko su i odakle su, imali su zdrav, sportski izgled i bili dobro uhranjeni. Oni su bili budućnost sveta. Tek u tom trenutku sam, gledajući sve te mlade Anglosak- sonce, besprekorne i sa svetlom budućnošću, shvatio u kojoj je meri seksualni turizam budućnost turizma. Za susednim stolom, dve Tajlandanke, od nekih tridesetak godina, raskošnih oblina, živo su brbljale; sedele su naspram dvojice mladih Engleza izbrijanih lobanja, s izgledom postmodernih robijaša, koji su s mukom gutali pivo, ne progovarajući ni reči. Malo dalje, dve nemačke drolje u Äradničkim" kombinezonima s tre- gerima, prilično okruglaste, kratko ošišane, crvenokose, priuštile su sebi društvo jedne božanstvene ma- loletnice, duge crne kose, veoma čistog lica, odevene u šareni sarong. Bila su tu i dva usamljena Arapina, neodredene nacionalnosti - lobanje su im bile obavi- jene onom vrstom kuhinjske krpe po kojoj se prepoznaje Arafat u televizijskim nastupima. Sve u svemu, bogat ili polubogat svet bio je tu, odazivajući se na sladak i neizmenjen zov azijske vagine. Najčudnije je bilo to što se, već na osnovu jednog pogleda bačenog na bilo koji od parova, sticao utisak o tome hoće li se, ili neće, nešto dogoditi medu njima. Devojke su se većinom dosađivale, imale naduren ili rezigniran izraz lica, i pogledale naokolo, u druge stolove. Ipak, neke su, pogleda uperenog u svoje pratioce, u stavu ljubavnog iščekivanja, pažljivo pratile njihove reči, živahno im odgovarale; tu se moglo pretpostaviti da će stvari krenuti dalje, da će se razviti

×1

simpatija, čak neka trajnija veza; znao sam da ni bračne veze nisu bile retke, naročito sa Nemcima.

Sto se mene tiče, nisam baš želeo da se upuštam u razgovor sa nekom devojkom iz bara; po pravilu vezani za vrstu i cenu seksualne usluge, ovakvi razgovori su, generalno uzevši, razočaravajući. U nekim slučajevima razmatra se i mogućnost produžetka razgovora u hotelu, i ponekad se utvrdi da devojka to ne želi: ili je razvedena, ili ima decu koju mora da čuva; to jeste tužno, ali je i dobro što je tako. Više sam voleo salone za masažu: tu se počinje seksom, pa se ponekad razvije intimnost, ponekad ne.

Završavajući svoj pirinač zamišljao sam, u glavi, osnove budućeg avanturističko-pornografskog filma, nazvanog ÄSalon za masažu". Siri- jen, mlada Tajlanđanka sa severa, zaljubila se do ušiju u Boba, američkog studenta, koji se tu slučajno našao, posle suviše burnog večernjeg provoda u koji su ga uvukli drugovi po čaši. Bob je nije ni pipnuo, zadovoljavao se time da je gleda svojim lepim, svetlim, plavim očima, i da joj priča o svom zavičaju - Severnoj Karo- lini, ili tako nečemu. Zatim su se nalazili više puta, izvan Sirijeninog radnog mesta; onda je, na nesreću, Bob morao da ode da bi okončao poslednju godinu studija na univerzitetu u Jelu. Ukratko: Sirijen je čekala s nadom, udovoljavajući, istovremeno, zahtevima svojih brojnih klijenata. Iako čista u srcu, dražila je i sa strašću sisala trbušaste i brkate Francuze (epizodna uloga za Zerara Zinoa), ćelave i masne Nemce (epizodna uloga za nekog nemačkog glumca). Konačno, Bob se vratio, hteo da je izvuče iz njenog pakla; ali kineska mafija nije na to gledala istim očima.

Bob je iz- dejstvovao intervenciju ambasadora Sjedinjenih Američkih Država i predsednice jedne humanitarne organizacije, koja se suprotstavljala trgovini mladim devojkama (uloga za Džejn Fondu). Imajući u vidu kinesku mafiju (evociranje Trijada) i saučesništvo tajlandskih generala (politička dimenzija, apel za poštovanje demokratskih vrednosti) mogla se očekivati dobra makljaža i jurnjava po Bangkoku. Na kraju, Bob pobeđuje. U tako reći završnoj sceni, Sirijen pravi inventar svojih seksualnih umeća, prvi put iskreno. Svaku kitu koju je sisala, kao ponizna nameštenica u salonu za masažu, sisala je samo u nadi i očekivanju Bobove kite, koja je sadržavala sve ostale - uostalom, to treba dati u dijalogu. U završnom kadru vide se dve reke, povezane prelivanjem i razlivanjem boja (Čao Fraja i Delaver). Odjavna špica. Za evropsko tržište smislio sam već i poseban slogan, tipa: ÄVoleli ste 'Muzički salon', volećete i 'Salon za masažu'".

Međutim, sve je to bilo mutno, u ovom času nedostajale su mi partnerke. Ustao sam čim sam platio, prošetao oko sto pedeset metara, izbegavajući različite predloge, i našao se pred Pushy Paradise. Gurnuo sam vrata i ušao. Na tri metra ispred sebe uočio sam Robera i Lionela, kako sede za stolom i piju irsku hafu. U dnu sale, iza nekog stakla, pedesetak devojaka sedelo je na klupicama, s brojevima na privescima oko vrata. Jedan kelner mi je brzo prišao. Okrenuvši glavu, Lionel me spazio, i izraz stida ocrtao mu se na licu. I Rober se okrenuo, pozvavši me, sporim pokretom, da im se pridružim. Lionel je grickao usne, prosto nije znao kud da se dene. Konobar primi moju porudžbinu. ÄJa sam s desnice..." reče Rober, bez ikakvog vidljivog razloga, Äpripazite..." Šetao je kažiprstom iznad stola, kao da hoće na nešto da me upozori. Od početka putovanja, primetio sam, uobražavao je da sam ja s levice i čekao povoljnu priliku da započne diskusiju sa mnom; ni na kraj pameti mi nije bilo da se upustim u tu igru. Zapalih cigaretu; on me gotovo prostreli pogledom. ÄSreća je delikatna stvar", izgovorio je tonom kojim se kazuju mudre izreke, Äteško je nalazimo u sebi, nemoguće ju je naći van sebe." Posle nekoliko sekundi dodao je strogim glasom: ÄŠamfor!" Lionel ga je gledao s divljenjem, izgleda da je

×K

potpuno pao na njegov šarm. Rečenica mi je zvučala sporno: zamenjujući reči Äteško" i Änemoguće", možda bismo se pre. približili realnosti; ali nisam želeo da nastavim dijalog, smatrao sam da je nužno da se vratimo normalnom turističkom ponašanju. Sem toga, počeo sam da osećam žudnju za brojem ×x, malom Tajlanđankom, veoma vitkom, čak malo mršavom, ali sa sočnim usnama i ljupkog izgleda; nosila je crvenu mini-suknju i crne čarape. Svestan da je moja pažnja popustila, Rober se okrenuo Lionelu: Ja verujem u istinu", rekao je potmulim glasom, Äveru- jem u istinu i u princip dokazivanja." Slušajući ga rase- jano shvatio sam, s iznenađenjem, da je on diplomirani matematičar i da je u mladosti pisao radove o Lijevim skupovima, radove koji su mnogo obećavah. Živo sam reagovao na ovu informaciju: postojale su, znači, neke oblasti, izvesni segmenti ljudske inteligencije, gde je on bio prvi koji je jasno nazreo istinu, i iz- neo je sa sigurnošću koja se dokazima mogla potvrditi. ÄDa", složio se on, gotovo žaleći, Änaravno, sve to je posle bilo ponovo dokazano, u jednom širem okviru." Potom je radio kao nastavnik u pripremnim odeljenji- ma: bez ikakvog zadovoljstva posvetio je svoje zrele godine pripremi za maturu mladih idiota čija je opsesija bila upis na Politehniku. ÄU svakom slučaju", dodao je, Änisam bio od materijala matematičara-kreativca. To je dato samo malobrojnima." Krajem sedamdesetih učestvovao je u radu jedne ministarske komisije za reformu nastave matematike - lepa pizdarija, po njegovom priznanju. Danas ima pedeset tri godine, a pošto je već tri godine u penziji, sav se posvetio seksualnom turizmu. Ženio se tri puta. ,Ja sam rasista", reče on veselo. ÄPostao sam rasista... Jedna od prvih posledica putovanja", dodao je, Äsastoji se u tome da se jačaju ili stvaraju rasne predrasude: jer, kako bi se mogli zamišljati drugi pre nego što se upoznaju? Slični su nama - to se podrazumeva; ali malo-pomalo čovek postaje svestan da je stvarnost ipak drugačija. Kad god može, Zapadnjak radi: posao mu je često dosadan, ili ga nervira, ali on se pretvara da ga interesuje; to je lako uočiti. U pedesetoj godini, umoran od podučavanja, matematike i svega ostalog, odlučio sam da otkrijem svet. Bio sam se upravo razveo, po treći put, na seksualnom planu nisam imao posebnih zahteva. Moje prvo putovanje odvelo me je na Tajland; odmah zatim otišao sam na Madagaskar. Od tada, nisam više nikada pojebao belu ženu, nisam, štaviše, osetio ni želju za tim. Verujte mi", dodao je položivši dlan na Lionelovu podlakticu, Ädobru, nežnu, poslušnu pičku, gipku i mišićavu, više nećete naći ni kod jedne bele žene: sve je to nepovratno nestalo." Broj ×x je primetila da ne skidam oči sa nje; nasmešila mi se i visoko prekrstila noge, otkrivajući crvene podvezice. Rober je nastavljao da izlaže svoje stavove: ,,U doba kad su se belci još smatrali superiornima", govorio je, Ärasizam nije bio opasan. Za koloniste, misionare, laičke učitelje XIX veka, crnac je bio velika životinja, ne mnogo zla, neka vrsta majmuna koji je malo evoluirao. Polazilo se od toga da je smatran za korisnu tegleću životinju, sposobnu da obavi i složene poslove; ili je držan za frustriranu dušu, malo neotesanu, ali sposobnu da se, dobrim vaspitanjem, uzdigne do Boga, ili bar, na nivo zapadnog razuma.

U svakom slučaju, u njemu je prepoznavan 'inferiorni brat', a prema nekome ko je inferioran ne može se osećati mržnja, najviše prezriva do- brodušnost. Ovaj dobronamerni rasizam, skoro humanistički, potpuno je nestao. Od časa kad su belci počeli da doživljavaju crnce kao jednake, bilo je jasno da će se, pre ili kasnije, doći dotle da budu smatrani superiornima. Pojam jednakosti nije utemeljen u ljudskom biću", nastavljao je on, podižući ponovo kažiprst. Poverovao sam u jednom trenutku da će citirati svoje izvore - Larošfukoa, ili ne znam već koga - ali nije. Lionel je nabrao čelo. ÄBelci sami sebe smatraju inferiornima", nastavi Rober, zabrinut da nije dobro shvaćen, Äsve je spremno za

×ý

pojavu rasizma novog tipa, baziranog na mazohizmu; istorijski gledano, u takvim okolnostima neminovno je nasilje, medurasni sukobi i masakri. Svi antisemiti, na primer, saglasni su da Jevrejima treba priznati superiornost određene vrste: ako čitate ranije antisemitske tekstove, bićete zaprepa- šćeni činjenicom da se Jevrejin smatra za najinteligentnijeg, najlukavijeg, da mu se pripisuju posebni kvaliteti u oblasti finansija - i solidarnosti sa zajednicom. Rezultat: šest miliona mrtvih."

Ponovo sam bacio pogled na broj ×x: uzbudljiv je ovaj period čekanja, čovek čak želi da on potraje, mada uvek postoji i opasnost da devojka ode s nekim drugim klijentom.

Ovlaš sam rukom pozvao kelnera. ÄJa nisam Jevrejin", uzvikivao je Rober, shvativši da se ja to spremam da stavim neku primedbu. Mogao bih, u stvari, staviti primedbe na mnogo toga: konačno, mi smo na Tajlandu, i belci nikada nisu smatrah osobe žute rase Äinferiornom braćom", već naprednim bićima, pripadnicima raznolikih civilizacija, složenih, nekad opasnih; mogao sam, takođe, da prime- tim da smo ovde radi jebačine, i da ovakve diskusije predstavljaju gubljenje vremena; bila bi to, u osnovi, moja glavna primedba. Kelner je prišao našem stolu: jednim hitrim gestom Rober mu je naznačio da ponavlja porudžbinu. Ä1 need a girl", izgovorio sam ja slomljenim glasom, Äthe girl forty seven." Primakao mi se zabrinutog i upitnog izraza lica; jedna grupa Kineza upravo se smeštala za susedni sto, pravili su užasnu buku. ÄThe girl number four seven!" zaurlao sam, razdvajajući slogove. Ovaj put je razumeo, nabacio širok osmeh i uputio se ka mikrofonu smeštenom kraj prozora, gde je izgovorio nekoliko reči. Devojka je ustala, krenula niza stepenice, zaputila se ka bočnom izlazu gladeći kosu. ÄRasizam", nastavljao je Rober, posmatrajući me iskosa, Äu početku kao da odlikuje jaka antipatija, vrlo snažan takmičarski poriv između mužjaka različitih rasa; on za posledicu ima porast seksualne želje za ženkama druge rase. Pravi predmet rasne borbe", precizirao je Rober, Änije ni ekonomski, ni kulturni: on je biološki i surov - to je borba za vagine mladih žena." Osećao sam da nije daleko čas kad će še oboriti na darvinizam: u tom trenutku kelner je ponovo prišao našem stolu, u pratnji broja ×x. Rober je digao pogled ka njoj, dugo je posmatrao. ÄDobro ste odabrali", zaključio je sumorno, Äliči na kurvu." Devojka se stidljivo nasmešila.

Zavukao sam joj ruku pod suknju i milovao joj zadnjicu, kao da hoću da je zaštitim. Pribila se uz mene. ÄČinjenica je da u mome kvartu uglavnom belci određuju pravila", umešao se Lionel, bez vidljive potrebe. ÄTačno!" važno je odobrio Rober. ÄJa predviđam, u godinama koje dolaze, rast rasnog nasilja u Evropi; sve će se završiti građanskim ratom", reče on, pomalo zapenušen, Äsve će se to rešiti kalašnjikovima." Ispio je svoj koktel naiskap; Lionel se zagledao u njega pomalo bojažljivo. ÄMene se to više ne tiče!" dodao je Rober, spustivši s treskom čašu na sto. ÄJa sam Zapadnjak, ali mogu da živim gde hoću, jer sada imam love. Obišao sam Senegal, Keniju, Tanzaniju, Obalu Slonovače. Devojke su tamo manje stručne od Tajlanđanki, to je tačno, manje su nežne, ali su dobro skrojene i imaju mirišljave vagine." Neko sećanje ga je, očigledno, tada preplavilo - ućutao je na trenutak. ÄWhat is your name", iskoristio sam priliku da upitam broj ×x. ,Ja sam Sin", reče ona. Kinezi za susednim stolom već su bili izabrali devojke, sad su krenuli nasprat rakoljeći se i cerekajući; ponovo je zavladala relativna tišina. ÄOne se postavljaju četvoronoške, te male crnkinje, tako pokazuju svoje vagine i zadnjice", nastavio je zamišljeno Rober. ÄA unutrašnjost vagine im je sva ružičasta..." dodao je šapatom. Lionel mi je uputio jedan zahvalan pogled; bio je očigledno zadovoljan što odlazim prvi s devojkom, tako je za njega sve postalo manje

××

neprijatno. Klimnuo sam glavom ka Roberu, da se pozdravim. Njegovo lice, tvrdih crta, zgrčeno u gorku grimasu, bilo je okrenuto ka sali - i iznad nje; posmatrao je ceo ljudski rod, bez imalo samilosti. Izneo je svoje stavove, bar mu se za to pružila prilika; znao sam, ipak, da će sve vrlo brzo zaboraviti. Odjednom mi se učinilo da je to jedan dotučen, gotov čovek; život se može opisati i kao proces laganog zaustavljanja funkcija, što se lepo vidi kod francuskog buldoga, izuzetno ustreptalog u mladosti, potpuno apatičnog u zrelom dobu. Kod Robera je taj proces već dobro uznapredovao; još uvek je} možda, imao erekcije, mada to nije bilo sigurno. Čovek se može dovijati, davati utisak da je razumeo nešto od života, no uprkos tome, život se završava. Moja sudbina bila je slična njegovoj, delili smo isti poraz; nisam, međutim, osećao nikakvu potrebu za solidarno- šću. Kada ljubavi nema, ništa ne može biti sveto. Pod očnim kapcima, stapaju se svetlosne mrlje; postoje vizije, a postoje i snovi. Sve to više nije važno čoveku koji očekuje noć: noć neizostavno dolazi. Platio sam dve hiljade bahta kelneru, on je hodao ispred mene prema dvostrukim vratima koja su vodila na sprat. Sin me držala za ruku; pokušaće, u toku jednog ili dva sata, da me učini srećnim. Činjenica je da se u salonu za masažu veoma retko nabasa na devojku koja želi da vodi ljubav. Čim smo se našli u sobi, Sin je klekla preda mnom, spustila mi pantalone i slip, i prihvatila moj kurac usnama. Odmah mi je otvrdnuo. Išla je dalje usnama, oslobodila vršak nežnim pokretima jezika. Zatvorio sam oči, hvatala me vrtoglavica, imao sam utisak da ću joj svršiti u ustima. Zaustavila se najednom, skinula se, sme- šeći se složila odeću i stavila je preko stolice. ,JsAassa- ge later", reče bacajući se na krevet; zatim je raširila butine. Već sam bio u njoj, snažno sam ulazio i izlazio kad primetih da sam zaboravio da stavim prezervativ. Prema izveštaju Lekara sveta, trećina tajlandskih prostitutki je seropozitivna. Ne mogu, međutim, reći da sam zadrhtao od užasa, bio sam samo nešto malo zabrinut: očigledno, sve te kampanje protiv side bile su apsolutni neuspeh. Ipak sam malo splasnuo. ÄSotne- thing wrongf Nešto nije u redu?" zabrinula se ona oslonivši se na laktove. ,JAaybe... condom", rekao sam u neprilici. ÄNo problem, no condom... l'm OK", dobacila je veselo. Prihvatila mi je muda jednom rukom, dlan druge položila na moj ud. Ispružio sam se na leđa, prepustio se milovanju. Pokreti dlana bili su sve brži, ponovo sam osetio krv kako mi struji kroz organ. Na kraju krajeva,v valjda postoji medicinska kontrola, ili nešto slično. Cim mi se uspravio, postavila se iznad mene i nasadila se jednim pokretom. Obgrlio sam joj kukove, osetio se neranjivim. Počela je da meša donjim delom, sitnim pokretima, njeno uživanje je raslo, raširio sam joj noge da prodrem što dublje. Zadovoljstvo je bilo snažno, disao sam vrlo lagano, da bih se uzdržao, bio sam opušten. Ona se onda ispružila preko mene, snažno protrljala svoj pubis o moj, kratko jeknula od uživanja. Digao sam ruke, stao da joj milujem potiljak. U trenutku orgazma ukočila se, pustila dug hropac, zatim mi pala na grudi. Bio sam još uvek u njoj, osećao sam kako joj se vagina steže. Imala je i drugi orgazam, snažne kontrakcije koje su dolazile iznutra. Nesvesno sam je snažno stegao u naručje i izbacio spermu uz snažan krik. Ostala je nepomična, glave položene na moje grudi, gotovo desetak minuta; zatim je ustala i predložila da se istušira- mo. Sušila me je brižljivo, tapkajući me peškirom, kao što se radi s bebama. Seo sam na kanabe i ponudio joj cigaretu. ÄWe have time", reče ona, Äimamo još malo vremena." Saznao sam da ima trideset dve godine. Nije volela ovaj posao, ali muž ju je napustio i ostavio je s dvoje dece. ÄBad man", reče ona. ÄTajlandski muškarac, loš muškarac." Pitao sam je da li ima prijateljice medu ostalim devojkama. Ne baš, glasio je odgovor; većina devojaka su mlade i praznoglave, troše ono

×

što zarade na haljine i parfeme. Ona nije takva, ona je ozbiljna i stavlja novac u banku. Za nekoliko godina moći će da prestane s poslom, da se vrati u svoje selo, da tamo živi: roditelji su joj bili već stari, treba im pomoć.

Kad sam pošao, dao sam joj napojnicu od dve hiljade bahta; bilo je to smešno, bilo je previše. Primila je novčanice s nevericom, zahvalila mi nekoliko puta, s rukama sklopljenim u visini grudi. ÄYou good man", reče. Navukla je mini-suknju i čarape. Ostalo joj je da radi još dva sata, do zatvaranja. Otpratila me je do vrata, sklopivši još jednom ruke. ÄTake care", reče, Äbe happy." Izašao sam na ulicu, pomalo zamišljen. Polazak na poslednju etapu putovanja bio je predvi- den za sutradan u osam. Pitao sam se kako li je Valeri provela svoj slobodni dan. ÄKupila sam poklone za porodicu", reče ona. ÄNašla sam divne školjke." Brod je klizio preko tirkizne vode, između krečnjačkih stena obraslih gustim rasti- njem, bilo je tačno onako kako sam zamišljao dekor za Ostrvo s blagom. ÄMora se priznati, ipak je priroda čudo..." rekoh. Valeri pažljivo okrenu lice k meni; bila je skupila kosu u pundu, ali nekoliko uvojaka lepršalo je na vetru s obe strane lica. ÄPriroda je ipak, ponekad..." nastavio sam obeshrabreno. Morali bi da se organizuju časovi konverzacije, kao što postoje kursevi okretnih igara; suviše sam se bio posvetio računovodstvu, očigledno - izgubio sam kontakt. ÄDa li ste sve- sni da je danas ý1. decembar", primetila je mirno. Bacio sam pogled uokolo, po nepomičnom azuru, tirkiznom okeanu - ne, zaista nisam bio toga svestan.

Son je ustala da bi se obratila grupi: ÄMi sad približili Koh Fi Fi. Tamo, ja vam rekla, nemoguće ići. Stavili vaše kupaće kostime da odete? Ići peške, ne duboko, hodati. Hodati kroz vodu. Ne koferi, koferi posle." Kormilar je zaobišao jedan rt, zaustavio motor, brodić je klizio, po inerciji, do male uvale, koja je pravila polukrug usred stenovite obale obrasle džunglom. Zelena prozračna voda mreškala se po plaži do savršeno belog, nestvarnog peska. Usred šume, u podnožju prvih obronaka, nazirali su se drveni bungalovi podignuti na kolju, sa krovovima pokrivenim palminim lišćem. Grupa je na trenutak zanemela. ÄZemaljski raj", reče tiho Silvi, grla stegnutog od istinskog uzbuđenja. Jedva da je preterivala. Ona nije bila Eva, to sam hteo da kažem. A ni ja Adam, naravno. Članovi grupe ustajali su jedan za drugim i opkoračivali oplatu broda. Pomogao sam Žozijan da siđe do svoga muža. Zadigla je suknju do pojasa, nije joj bilo lako da ustane, ali je bila očarana, usta široko otvorenih od oduševljenja. Osvrnuo sam se: mornar Tajlanđanin je čekao, oslonjen na veslo, da svi putnici siđu. Valeri je ukrstila ruke na kolenima i, dobacivši mi pogled odozdo, nasmešila se zbunjeno: ÄZaboravila sam da obučem kupaći kostim", izustila je konačno. Grizla je usne nervozno, zatim je ustala i skinula pantalone, jednim potezom. Imala je na sebi čipkane gaćice, veoma fine, nimalo u skladu sa duhom ovog putovanja. Stidne dlake su joj štrcale sa strane, bile su guste, veoma crne. Nisam okrenuo glavu, bilo bi to glupo, ali moj pogled ipak nije bio suviše napadan. Pošao sam niz levu stranu broda, pružio ruku da joj pomognem; ona je, međutim, već bila skočila s broda. Voda nam je dosezala do pojasa.

Pre nego što će poći na plažu, Valeri je ponovo razgledala ogrlice od školjki koje je namenila svojim bratanicama. Odmah nakon diplomiranja, njen brat je dobio mesto inženjera u odseku za istraživanja kod Elfa. Posle nekoliko meseci internih priprema, otišao je u Venecuelu, u svoju prvu misiju. Godinu dana kasnije oženio se jednom meštankom. Valeri je imala utisak da on nije imao mnogo seksualnih iskustava pre toga; u svakom slučaju, nikad nije nijednu devoj- ku doveo kući. To često biva s mladićima koji

×6

uče za inženjere: oni nemaju.vremena za izlaske ni za stalnu devojku. Njihova zabava svodi se na razonode bez posledica, kao što su igrice ili partije šaha na Internetu. Oni stiču diplomu, nalaze prvi posao i sve otkrivaju u isto vreme: novac, profesionalnu odgovornost, seks; ako se desi da budu poslati u kakvu tropsku zemlju, teško mogu da se odupru izazovima. Bernar se oženio meleskinjom, božanstvenog tela; više puta, tokom odmora kod roditelja, u Sen-Ke-Por- trijeu, Valeri je osećala kako se u njoj budi snažna želja prema snahi. Bilo joj je teško da zamisli nju i svog brata kako vode ljubav. Međutim, imali su sada dvoje dece, i ostavljali utisak srećnog para. Nije bilo teško kupiti poklon za Huanu: ona je volela nakit i svetio kamenje će divno isticati njenu mrku kožu. Naprotiv, za Bernara nije našla ništa. Kad ljudi nemaju poroka, reče ona sebi, veoma je teško pogoditi šta bi im predstavljalo zadovoljstvo.

Upravo sam prelistavao Phuket Weekly, koji sam našao u hotelskom salonu, kad ugledah Valeri kako hoda plažom. Malo dalje bila je grupa Nemaca koji su se kupali goli.

Oklevala je na trenutak, zatim krenula ka meni. Sunce je bilo zaslepljujuće, bilo je skoro podne. Ovako ili onako - u svakom slučaju trebalo je da uspem da odigram igru. Babet i Lea promakoše ispred nas; nosile su velike torbe preko ramena, inače su bile potpuno gole. Uočio sam ovo ravnodušno; Valeri ih je, naprotiv, dugo pratila pogledom, radoznalo i bez ustručavanja. Njih dve se- doše nedaleko od Nemaca. ÄMislim da ću da se okupam", rekoh. ÄJa ću ići kasnije", odgovori ona. Ušao sam u vodu, bila je topla, prozirna, božanstveno mirna; male srebrne ribe plivale su tik ispod površine. Nagib je bio blag, osećao sam tlo pod nogama i na pet stotina metara od obale. Izvadio sam svoj rep iz gaća, zatvorio oči i zamišljao Valerinu ribu, onakvu kakva mi se pokazala jutros, polupokrivena čipkanim gaćicama. Drkao sam, to je već bilo nešto; to bi moglo predstavljati motivaciju. Treba živeti život, uspostavljati veze s ljudima: bio sam previše napet, uopšteno govoreći, već duže vremena. Trebalo je možda da večeri posvetim nekoj aktivnosti, bad- mingtonu, pevanju u horu ili nečem drugom. Jedine žene kojih sam uspevao da se setim, bile su one koje sam tucao. Nije ni to malo: čovek sakuplja uspomene da bi se osećao manje usamljenim u trenutku smrti. Nisam smeo ovako da razmišljam. ÄThink po- sitive", rekoh u sebi uzrujano, Äthink different Vratio sam se, polako, na obalu, zastajući posle svakog desetog zamaha, dišući duboko da bih se opustio. Prva stvar koje sam postao svestan kad sam stupio na pesak, bila je da je Valeri skinula gornji deo kostima. Zasad je ležala na stomaku, ali okrenuće se, to je bilo neminovno kao kretanje planeta. Seo sam na svoj peškir, malo se povio unapred. ÄThink differentponavljao sam.

Već sam viđao ženske grudi, milovao sam ih i lizao; pa ipak, ovoga puta, bio sam u šoku.

Već sam bio pretpostavio da ona ima divne grudi, ali bilo je Ästrašnije" nego što sam mogao zamisliti. Nisam uspevao da odvojim pogled od bradavica, tamnih krugova oko njih; nije moguće da ne oseća moj pogled; ona je, međutim, ćutalav nekoliko sekundi, koje su mi se činile strašno duge. Sta se tač- no zbiva u ženskim glavama? One tako lako pristaju na pravila igre. Ponekad, kad se posmatraju u ogledalu od glave do pete, gole, u njihovom se pogledu može razabrati neka vrsta objektivnosti, hladnog procenjivanja sopstvenih zavodničkih moći, što nijedan muškarac nikada ne može postići. Ja sam, konačno, morao prvi da skrenem pogled.

Sedeli smo tako neko vreme, a koliko - ne bih znao da odredim: sunčevi zraci jednako su padali vertikalno, svetio je bilo izuzetno živo. Moj pogled bio je prikovan za pesak, beo i sitan kao prašina. ÄMišel", rekla je nežno. Naglo sam podigao glavu, kao pogođen. Njene tamnosmeđe oči utopile su se u moje. ÄŠta to Tajlanđanke imaju a žene sa Zapada neK,

×x

zapitala je razgovetno. Ni ovoga puta nisam uspeo da podnesem njen pogled; grudi su joj se dizale u ritmu disanja; učinilo mi se da su joj bradavice otvrdnule. Tada, tačno u tom času, zaželeo sam da odgovorim: ÄNišta!" Zatim mi je na pamet pala jedna ideja, ne baš srećna. ÄPostoji jedan tekst o tome, neka vrsta ankete-re- portaže..." pružio sam joj Phuket Weekly. ÄFind your longlife companion... Well educated Thai ladies, je P to?" ÄDa, malo dalje je i jedan intervju." Sam Savanasi, nasmejan, u crnom odelu sa tamnom kravatom, odgovarao je na deset pitanja koja su mu postavljena (ÄTen questions you could ask") o funkcio- nisanju agencije Od srca srcu, koju je on vodio. ÄThere seems to be", zapažao je g. Savanasi, ,,a ne- arperfect match between the Western men, who are unapreciated and get no respect in their own countries, and the Thai women, who would be happy to find smeone who simply does his job and hopes to come home to a pleasant family life after work. Most Western women do not want such a boring husband." ÄOne easy way to see this", nastavljao je on, Äis to look at any publication containing 'personal' ads. The Western women want someone who looks a certain way, and who has certain 'social skils', such as dancing and clever conversation, someone who is interesting and exciting and seductive. Now go to my catalogue, and look at what the girls say they want. It's all pretty simple, really. Over and over they state they are happy to settle down FOREVER with a man who is willing to hold down a steady job and be a loving and understanding HUSBAND and FATHER. That will get you exactly nowhere with an American girl." ÄAs Western women", zaključio je bez zazora, Ädo not appreciate men, as they do not value traditional family life, marriage is not the right thing for them to do. I'm helping modern Western women to avoid what they despise."K ÄDeluje uverljivo to što on priča", reče Valeri tužno. ÄPostoji tržište, to je izvesno..."

Odložila je časopis i zamislila se. U tom trenutku Rober prođe pored nas, šetao je duž plaže, s rukama na leđima, mračnog izgleda. Valeri se naglo okrenu na drugu stranu. ÄNe sviđa mi se ovaj tip", progovori ona s gađenjem. ÄNije on glup", napravio sam pri tom prilično nemaran pokret. ÄNije glup, ali meni se ne sviđa. Maksimalno se trudi da šokira druge, da bude antipatičan; ja to ne volim. Vi bar pokušavate da se prilagodite." ÄA, je 1'?" pogledao sam je upitno.

K Čini se da se stvara gotovo savršena veza između onih muškaraca sa Zapada, koji nisu na ceni i nemaju ugleda u svojim zemljama, i tajlandskih žena, koje bi bile srećne da nadu nekoga ko prosto radi svoj posao i očekuje da se, posle posla, vrati kući, u prijatno porodično okruženje. Većina zapadnih žena ne želi tako dosadnog muža.

To se lako može videti ako se pogleda bilo kakva publikacija koja sadrži 'lične oglase'.

Zapadna žena želi nekoga ko izgleda dobro i ko ima neki hobi vezan za druženje, kao što su ples ili vođenje pametne konverzacije, nekoga ko je inteligentan, i uzbudljiv, i zavodljiv.

Pogledajmo moj katalog da vidimo šta devojke žele. Sve je to prosto, zaista. One jednako ponavljaju da bi bile srećne da se ZAUVEK srede s nekim čovekom koji je voljan da prihvati neki stalan posao i da bude MUŽ i OTAC, da voli i razume. S tim ne biste uspeli ni kod jedne američke devojke.

×8

Pošto zapadne žene ne cene muškarce, kao ni vrednosti tradicionalnog porodičnog života, za njih venčanje nije poželjna stvar. Ja zato modernim zapadnim ženama pomažem da izbegnu ono što preziru. ÄDa. Očigledno je, oseća se da vam je teško, da niste stvoreni za ovu vrstu odmora; ali, bar se trudite. U osnovi, vi ste, uverena sam, mio dečko."

U tom času mogao sam, i trebalo je, da je uzmem u naručje, da joj pomilujem grudi, poljubim je u usta; ali, iz gluposti, uzdržao sam se. Poslepodne se odužilo, sunce se primicalo vrhovima palmi; mi smo izgovarali beznačajne reči.

Za novogodišnju večeru Valeri je obukla dugačku haljinu od zelene vazdušaste tkanine, lako providne, s korsetom koji joj je duboko otkrivao grudi. Posle deserta, na terasu je stigao orkestar, sa smešnim starim pevačem koji je pevao kroz nos adaptacije slow-rock Boba Dilana. Babet i Lea su se očigledno sasvim priklonile grupi Nemaca, slušao sam dobacivanja koja su dolazila s njihove strane. Zozet i Rene su plesali, ne- žno zagrljeni. Noć je bila vrela, noćni leptiri lepili su se za šarene lampione okačene o balustradu. Osećao sam se jadno i potišteno, ispijao sam viski za viskijem. ÄOno što je rekao tip u intervjuu, u novinama...?" ÄDa..." Valeri podiže oči k meni; sedeli smo jedno pored drugog na klupi od trske.

Grudi su joj bile zaobljene u korsetu, kao da se nude iz unutrašnjosti malih školjki. Bila se našminkala; duga raspuštena kosa lepršala joj je oko ramena. ÄTo se odnosi, pre svega, na Amerikance. Kad su Evropljani u pitanju, manje je prihvatljivo."

Napravila je sumnjičavu grimasu, ostala tako ćuteći. Po svoj prilici, bolje bih uradio da sam je pozvao na ples. Popio sam novi viski, zavalio se na klupu, duboko udahnuo.

Kad sam se probudio, sala je bila gotovo prazna. Pevač je i dalje pevušio na tajskom, uz nemarnu pratnju bubnjara; niko ga više nije slušao. Nemci su iščezli, Babet i Lea vodile su živu diskusiju sa dvojicom Italijana koji su iskrsli ne znam odakle. Bilo je tri sata ujutro; godina K 1. je počela. U Parizu će se zvanič- na smena godine desiti tek za tri sata; bilo je tačno pola noći u Teheranu, i pet ujutro u Tokiju. Covečan- stvo je, ovako ili onako, ulazilo u treći milenijum; što se mene tiče, ulaz sam potpuno promašio.

Vraćao sam se u svoj bungalov, smrvljen od stida; u vrtu se čuo smeh. Nasred peščane aleje sapleo sam se o sivu, nepomičnu žabu. Nije pobegla, nije imala nikakav odbrambeni refleks. Pre ili kasnije, neko će stati na nju, nehotice; kičma će joj se prelomiti, njena raz- gažena koža izmešaće se sa peskom. Šetač će osetiti nešto meko na donovima, kratko će opsovati, obrisaće ih, trljajući noge o tlo. Odgurnuo sam žabu nogom; sasvim lagano, uputila se ka travnjaku. Gurnuo sam je još jednom: dohvatila se relativne sigurnosti travnjaka; produžio sam, možda, njeno preživljavanje za nekoliko sati.

Osećao sam da se nalazim u poziciji jedva nešto boljoj od njene: nisam odrastao u porodičnom gnezdu, niti u bilo čemu, da bi se neko mogao uzbuditi zbog moje sudbine, podržati me u slučaju nevolje, oduševljavati se mojim dogodovštinama i mojim uspesima. Nisam, šta više, ni zasnovao neko takvo bivstvo- vanje: bio sam neženja, bez dece; nikome nije padalo na pamet da se osloni na moje rame. Kao životinja: živim sam i umreću sam. Nekoliko minuta bilo me je preplavilo samosažaljevanje, bez jasnog povoda...

Kad bi se drukčije gledalo na stvar, moglo bi se reći da sam od otpornog, čvrstog materijala, superiornijeg rasta od prošeka životinjske vrste; pretpostavljena dužina mog života bila je ista kao za slona, ili za ga

×9

vrana; bio sam biće koje je teže uništiti nego nekog malog vodozemca.

Sledeća dva dana proveo sam u svom bungalovu. S vremena na vreme samo, izlazio sam, šunjajući se uza zidove, i odlazio do minimarketa da kupim pista- će i po koju flašu Mékonga. Nisam mogao da zamislim kako bih se mogao ponovo suočiti sa Valeri, u bifeu, za doručkom, ili na plaži. Postoje stvari koje se mogu raditi, i one druge - koje nam izgledaju suviše teške. Malo-pomalo, sve je postalo suviše teško; na to se svodi ceo moj život.

Poslepodne drugog januara, našao sam ispod vrata upitnik Novih granica o utiscima.

Popunio sam ga pedantno, zaokruživao sam uglavnom kućice sa naznakom ÄDobro".

Tačno je - u nekom smislu, sve je bilo dobro. Moj odmor je prošao normalno. Kružno putovanje bilo je cool, s lakim ukusom avanture; odgovaralo je svom opisu. U rubrici Älična zapažanja" napisao sam sledeću strofu: Čim sam se probudio, kao da sam bio prenet U neki drugi svet išpartan kvadratima Dobro poznajem život i njegova pravila: Nalik je upitniku u kojem se zaokružuju pitanja.

Ujutro, trećeg januara, spakovao sam kofere. Ugledavši me na brodu, Valeri se jedva uzdržala da me ne pozove; okrenuo sam glavu na drugu stranu. Sôn se s nama pozdravila na aerodromu u Fikeu; stigli smo ranije, avion je poletao tek za tri sata. Posle pasoških formalnosti krenuo sam prema trgovinskom centru. Iako je hol aerodroma potpuno pokriven, butici imitiraju kolibe, sa konstrukcijom od tikovine i krovovima od palminog lišća. U asortimanu izložene robe mešale su se medunarodne marke (marame Hermès, parfemi Yves Saint Laurent, torbe Vuitton) s lokalnim proizvodima (školjke, ukrasi, tajlandske svilene kravate). Butici na aerodromima predstavljaju, još uvek, prostor na kome se prikazuje nacionalni stil života, ali nekog bez- bednog, obezbojenog nacionalnog života, potpuno prilagođenog standardima svetske potrošnje.

Za putnika na završetku putovanja to je bio neki međuprostor, istovremeno i manje zanimljiv i manje zastrašujuć nego ostatak zemlje. Nisam se mogao oteti utisku da svet, u celini, sve više teži tome da liči na aerodrom.

Prolazeći pored butika Coral Emporium odjednom sam poželeo da kupim poklon za Mari-Zan; konačno, samo sam nju imao na ovom svetu. Ogrlicu, broš? Dok sam preturao po korpi, ugledao sam Vale- ri, na dva metra od sebe. ÄPokušavam da izaberem ogrlicu..." rekao sam, ustežući se. ÄZa crnku ili za plavušu?" u glasu joj se osećala nota gorčine. ÄPlavuša, s plavim očima." ÄU tom slučaju, bolje je uzeti svetli koral."

Pružio sam bording kartu devojci za kasom. Dok sam plaćao, rekao sam Valeri žalostivim glasom: ÄTo je za koleginicu s posla." Čudno me pogledala, kao da je oklevala da li da me ošamari ili da prsne u smeh; ipak, pratila me još nekoliko metara po izlasku iz butika. Većina ljudi iz grupe sedela je na klupama u holu, izgledalo je da su već obavili sve kupovine. Zastao sam, udahnuo duboko i okrenuo se Valeri. ÄMogli bismo se videti u Parizu..." izgovorih konačno. ÄMislite?" odvrati ona jetko...

Nisam joj odgovorio, zadovoljio sam se time da je ponovo pogledam. U jednom trenutku sam hteo da kažem ÄBila bi šteta..." ali nisam siguran da li sam izgovorio te reči.

Valeri baci pogled unaokolo, spazi Babet i Leu na najbliĹžoj klupi, i razdraĹžljivo okrete glavu. Zatim izvuÄ?e notes iz taĹĄne, iĹĄÄ?upa jedan list i brzo napisa neĹĄto. PruĹžajući mi list zaustila je da neĹĄto kaĹže, onda je odustala, okrenula se i prikljuÄ?ila ostalima. Bacio sam pogled na parÄ?e papira, pre nego ĹĄto ću ga staviti u dĹžep: bio je to broj mobilnog telefona.

„

„

Avion je na Roasi sleteo u jedanaest sati; meÄ‘u prvima sam podigao kofer. U pola jedan bio sam kod kuće. Bila je subota; mogao sam joĹĄ da odem u kupovinu, da kupim neke sitnice za stan, i sliÄ?no. Ulicom Muftar brisao je ledeni vetar, i niĹĄta od tih sitnica nije bilo vredno ovakve Ĺžrtve. Aktivisti pokreta za prava Ĺživotinja prodavali su Ĺžute nalepnice.

Posle praznika uvek se beleĹži lagani pad potroĹĄnje prehrambenih proizvoda u domaćinstvima. Kupio sam peÄ?eno pile, dve boce vina Graves i poslednji broj Hot videa.

To je predstavljalo skroman izbor za vikend; nisam imao utisak da sam neĹĄto viĹĄe zasluĹžio. Pojeo sam pola pileta, njegovu ugljenisanu i masnu koĹžu, gotovo odvratnu.

NeĹĄto posle tri sata telefonirao sam Valeri. Odgovorila je na drugo zvono. Da, bila je slobodna veÄ?eras; za veÄ?eru, da. Mogao bih doći po nju u osam sati; ona stanuje u Aveniji Rej, blizu parka Monsuri.

Otvorila mi je obuÄ?ena u donji deo bele trenerke i kratku majicu. Ă„Nisam spremna..." reÄ?e prikupljajući kosu pozadi. Od ovog pokreta podigle su joj se grudi; nije nosila prsluÄ?e.

Stavio sam joj ruku na struk, primakao lice njenom. Rasklopila je usne, i odmah mi uvukla

1

jezik u usta. Osetio sam žestoko uzbuđenje, na granici da se onesvestim; odmah mi je skočio. Ne odvajajući svoj pubis od moga, gurnula je ulazna vrata, koja su se zatvorila s prigušenim treskom.

Prostorija, osvetljena samo jednom Stonom lampom, činila se ogromnom. Valeri me zagrlila oko struka i povela, na slepo, do sobe. Pored kreveta ponovo me poljubila.

Zadigao sam joj majicu, počeo da joj milujem grudi; ona je šaputala nešto što nisam razumeo. Kleknuo sam pred njom, svukao joj trenerku i gaćice, zatim položio lice na njenu ribu. Otvor joj je bio vlažan, rastvoren, fino je mirisao. Zaječala je i pala na krevet. Brzo sam se skinuo i prodro u nju. Organ mi je bio vreo, kroz njega su strujali žmarci zadovoljstva. ÄValeri", rekoh, Äneću moći dugo da izdržim, suviše sam uzbuđen." Privukla me sebi i šapnula na uvo: ÄDođi..." U tom trenutku sam osetio kako su se zidovi njene vagine stegli oko moje kite. Činilo mi se da nestajem u prostoru, jedino mi je kurac bio živ, protresali su ga talasi neverovatno snažnog zadovoljstva. Dugo sam izbacivao spermu, u nekoliko navrata; kad sam već bio pri kraju, postao sam svestan da ur- lam. Mogao bih umreti za trenutak kao što je ovaj. Žute i plave ribe plivale su oko mene. Stajao sam u vodi održavajući ravnotežu na nekoliko metara ispod površine obasjane suncem. Valeri je bila malo dalje, i ona je stajala u vodi, pred jednim koralnim sprudom; bila mi je okrenuta leđima. Oboje smo bili goli.

Znao sam da je to bestežinsko stanje posledica gustine okeana, ali bio sam iznenađen što uspevam da dišem. Uz nekoliko zamaha rukama, približio sam joj se: sprud je bio osut fosforescentnim, srebrnim organizmima, zvezdastog oblika. Položio sam joj dlan na grudi, drugi na dno stomaka. Ona se savila, zadnjica joj se trljala o moj organ.

Probudio sam se u istom položaju; bila je još noć. Nežno sam razmaknuo Valerine butine, da prodrem. Istovremeno sam vlažio prste da bih joj draškao klitoris. Shvatio sam da je budna kad je počela da ječi. Digla se, klekla na krevet, počeo sam da ulazim, sve jače i jače, osećao sam kako počinje da svršava, disala je ubrzano. U trenutku orgazma poskočila je i ispustila prodoran krik; zatim je ostala nepomična, kao zgromljena. Izvukao sam se i ispružio pored nje. Ona se opustila i zagrlila me; oboje smo bili u znoju. ÄPrijatno je probuditi se u orgazmu", rekla je spuštajući ruku na moje grudi.

Kad sam se ponovo probudio, već je uveliko bio dan; bio sam sam u krevetu. Ustao sam i prošao kroz sobu. Druga prostorija bila je zaista vrlo prostrana, s visokom tavanicom. Police s knjigama pružale su se duž polusprata, iznad kanabea. Valeri je bila izašla; na kuhinjskom stolu ostavila je hleb, sir, buter, džem. Poslužio sam se šoljom kafe i otišao da se ponovo izvr- nem. Ona se vratila desetak minuta kasnije, sa kroasa- nima i pecivom sa čokoladom; donela je poslužavnik u sobu. ÄUžasno je hladno napolju", reče skidajući se. Ja se setih Tajlanda. ,yaleri", rekoh oklevajući, Äšta nalaziš u meni? Nisam ni mnogo lep, ni mnogo zabavan; teško mi je da shvatim šta to ima privlačno u meni." Gledala me, ne govoreći ništa; bila je skoro naga, samo u gaćicama. ÄOzbiljno te pitam", insistirao sam. ÄPogledaj me, izrađen tip, ne mnogo društven, štaviše - pomiren sa dosadnim životarenjem. A ti mi prilaziš, prijateljski i nežno, i pružaš mi mnogo zadovoljstva. To ne razu- mem. Čini mi se da u meni tražiš nešto što ne postoji. Bićeš razočarana, sigurno." Smeškala se, imao sam utisak da se usteže da govori; Onda je položila ruku na moja muda i spustila glavu na njih.

Počeo je odmah da raste. Obavila je koren mog uda jednim pramenom kose, zatim stala da ga draška vrhovima prstiju. ÄNe znam..." mrmljala je, ne prekidajući. ÄPrijatno je što ti

K

nisi siguran u sebe. Strašno sam te želela tokom ovog putovanja. Bilo je užasno, mislila sam na to svaki dan." Stisnula je jače moja jaja, prikupljajući ih u šaku. Drugom rukom je uzela malo džema od malina i raz- mazala po udu; zatim je počela pažljivo da ga oblizuje, širokim zahvatima jezika. Zadovoljstvo je nezadrživo raslo, širio sam noge u očajničkom naporu da se uzdržim. Kao da se igra, draškala me sve brže, prinoseći kitu usnama. U času kad je njen jezik zagolicao moj vršak, snažno sam joj šiknuo u poluotvorena usta.

Progutala je i lako se zagrcnula, zatim je prihvatila kraj mog kurca usnama, da pokupi poslednje kapi. Bio sam zahvaćen talasom neverovatnog spokojstva, i kao da se taj talas ulivao u svaku moju venu. Sklonila je usne, zatim se ispružila i priljubila uza me. ÄU noći ý1. decembra zamalo sam zakucala na vrata tvoje sobe; konačno, nisam se usudila. Bila sam ubeđena da se među nama ništa neće desiti; najgore je bilo što nisam uspevala da te mrzim. Ljudi mnogo pričaju među sobom na organizovanim putovanjima, ali to ostaje prividno drugarstvo, oni dobro znaju da se, po povratku, više neće videti. Vrlo je retko da među njima dođe do seksualnih odnosa." ÄMisliš?" ÄZnam: postoje istraživanja o tome. Tako je i kad je reč o klubovima za odmor. To je, uostalom, i njihov problem, jer je, zapravo, druženje jedini pravi smisao ovakvog letovanja. Poslednjih deset godina poseta klubovima konstantno opada iako su cene u stalnom padu. Jedino pravo objašnjenje je da su seksualni odnosi tokom odmora postali skoro nemogući. Jedine destinacije koje malo izvlače posao su one koje imaju jaku homoseksualnu klijentelu, kao Krf ili Ibica." ÄVrlo si obaveštena o tom problemu", rekoh iznenađeno. ÄTo je normalno, radim u turizmu." Nasmejala se: Ä1 to je jedna od konstanti organizovanih putovanja: vrlo se malo govori o svom profesionalnom životu. To je jedno od pravila igre: u potpunosti prihvatiti ono što organizatori zovu 'zadovoljstvo otkrivanja'. Prećutno, učesnici se saglašavaju da izbegavaju ozbiljne teme, kao što su posao ili seks." ÄGde radiš?" ÄU Novim granicama." ÄZnači, putovala si službeno? Da napišeš izveštaj, ili nešto slično?" ÄNe, bila sam stvarno na odmoru. Imam veliki popust, naravno, ali koristila sam svoj godišnji odmor. Već pet godina radim tamo, i prvi put putujem s njima."

Spremajući salatu od paradajza s mocarelom, Va- leri mi je pričala o tome šta radi. U martu 199 , tri meseca pre mature, počela je da razmišlja šta će da radi sa diplomom i, uopšte, sa svojim životom. Uz mnogo muka, njen stariji brat uspeo je da se upiše na geološki fakultet u Nansiju, i upravo je bio diplomirao. Njegova karijera trebalo je da započne negde u rudnicima ili na naftnim platformama, u svakom slučaju veoma daleko od Francuske. On je imao strast za putovanjima. I ona je imala tu strast, manje-više. Tako je na kraju odlučila da se upiše u Višu turističku školu. Intelektualni napor koji su zahtevale duge studije nije smatrala primerenim svojoj prirodi.

Bila je to greška, i nije joj dugo trebalo da se u to uveri. Nivo nastave u Višoj turističkoj školi bio je suviše nizak, polagala je sve ispite bez ikakvog napora, i normalno je bilo da očekuje diplomu i ne razmišljajući o njoj. Paralelno, upisala se na seminar koji joj je omogućavao da stekne diplomu u rangu univerzitetske, na studijama književnosti i humanističkih nauka. Kad je dobila diplomu Više turističke škole, upisala se na postdiplomske studije na sociologiji. I tamo se brzo razočarala. Oblast je bila interesantna, istraživačkih zadataka mnogo, ali predloženi metodi rada, izložene teorije,

ý

činili su joj se smešno pojednostavljeni: sve je smrdelo na ideologiju, površnost i amaterizam Odustala je od svega ne sačekavši kraj godine, ne stekavši svedočanstvo, i našla posao agenta na šalteru u poslovnici Kuoni u Renu. Dve nedelje kasnije, u trenutku kad je nameravala da iznajmi garsonjeru, postala je svesna - upala je u zamku: od sada pa nadalje bila je u svetu zaposlenih.

Ostala je godinu dana u agenciji Kuoni u Renu, gde se pokazala kao vrlo uspešna prodavačica aranžmana. ÄNije bilo teško", pričala je, Ädovoljno je malo popričati sa klijentima, zainteresovati se za njih. To je vrlo retko naći - ljude koji se interesuju za druge." Direkcija joj je predložila mesto asistenta na pravljenju i ugovaranju aranžmana u pariškom sedištu firme. Trebalo je da učestvuje u osmišljavanju kružnih tura, u predlaganju maršruta i poseta, u ugovaranju cena s hotelijerima i lokalnim operaterima. I na tom poslu še uglavnom dobro snašla. Šest meseci kasnije javila se na oglas Novih granica, u kojem se nudilo mesto istog ranga. Tada je njena karijera stvarno uzletela.

Stavili su je u ekipu Zan-Iva Frošoa, mladog diplomca sa Trgovačke akademije, koji o turizmu nije znao skoro ništa. Odmah je pokazao da je ceni, ukazao joj poverenje; iako joj je, teorijski, bio šef, ničim nije ograničavao njenu inicijativu. ÄOno što je dobro u radu sa Žan-Ivom jeste to što je on ambiciozan i za mene. Svaki put kad je trebalo pregovarati o nekoj promociji ili povećanju plate, to je on vodio. Sad je direktor ponuda za ceo svet - on je supervizor svih tura; a ja sam još uvek njegova asistentkinja." ÄMora da si dobro plaćena." ÄČetrdeset hiljada franaka mesečno. U stvari, sad treba računati u evrima. Malo više od šest hiljada evra.

Pogledao sam Valeri iznenađeno. ÄNisam to očekivao", rekoh joj. ÄTo je zato što me nikad nisi video u klasičnom kostimu." ÄImaš i kostim?" ÄOn ne služi bogzna čemu, radim uglavnom koristeći telefon. Ali ako zatreba, onda da! mogu da obučem i klasičan kostim. Imam čak i pojas za čarape. Is- probaćemo to jednom, ako hoćeš."

Tada sam shvatio, sa slatkom nevericom, da ću i dalje viđati Valeri i da ćemo, najverovatnije, biti sreć- ni. Bila je, ipak, suviše neočekivana ta radost, poželeo sam da plačem, trebalo je da promenim temu. ÄKakav je taj Zan-Iv?" ÄNormalan. Oženjen, dvoje dece. Radi strašno mnogo, nosi predmete kući preko vikenda. Sve u svemu, normalan mlad direktor, uglavnom inteligentan i, uglavnom, ambiciozan; ali simpatičan je, nije težak čovek. Dobro se slažem s njim." ÄNe znam zašto, ali zadovoljan sam što si bogata. Zapravo, to nema nikakvog značaja, ali mi čini zadovoljstvo." ÄTačno je da sam uspela, imam dobru platu; ali plaćam porez × odsto, i dajem za kiriju deset hiljada franaka mesečno. Nisam sigurna da sam se baš tako dobro snašla: ako moji poslovni rezultati počnu da opadaju, neće se ustručavati da me otpuste; to se već desilo drugima. Kad bih tamo imala akcije, onda, da - bila bih stvarno bogata. U početku su Nove granice nudile samo čiste letove; postale su zatim najvažniji francuski turistički operater zahvaljujući novoj koncepciji i povoljnom odnosu kvalitet-cena u aranžmanima koje su nudile; i to velikim delom zahvaljujući našem radu, Zan-Ivovom i

×

mom. Za deset godina se vrednost preduzeća uvećala dvadeset puta; pošto Žak Majo još uvek ima ý odsto učešća, mogu reći da je stvorio bogatstvo zahvaljujući i meni." ÄJesi ga nekad srela?*! ÄViše puta; ne sviđa n»i se. Spolja - to je katolički demagog, smešan sa svojim šarenim kravatama i skuterom; u osnovi - on je jedno licemerno i bezosećajno đubre.

Pred Božić, Zan-Iva je zvao jedan lovac na visoko kvalifikovane kadrove; trebalo je da se nađe s njim ovih dana, i trebalo bi da sad već nešto više zna; obećala sam da ću mu se javiti čim se vratim." ÄZovi ga onda, to je važno." ÄDa..." Kao da je malo oklevala, sećanje na Zaka Majoa ju je oneraspoložilo. Ä1 moj život je važan. U stvari, ja bih da opet vodimo ljubav." ÄNe znam da li će uspeti da mi se odmah digne." ÄOnda me liži. To će mi prijati."

Ustala je, skinula gaćice, smestila se udobno na kanabe. Kleknuo sam ispred nje, lagano razmaknuo njene velike usne i počeo da joj jezikom lagano dodirujem klitoris. ÄJače..." promrmljala je. Stavio sam joj prst u čmar, prineo usta i obuhvatio njima klitoris, žvaćući ga nežno usnama. ÄO, to", rekla je. ÄJoš!" Moji poljupci su postali snažniji. Svršila je najednom, kad to nisam očekivao, uz snažan drhtaj celog tela. ÄDođi pored mene..." Seo sam na kanabe. Sklup- čala se uz mene, spustila glavu na moje butine. ÄKad sam te pitala šta to Tajlanđanke imaju što mi nemamo, nisi mi odgovorio; samo si mi pokazao intervju direktora neke agencije za bračno posredovanje." ÄTo što je on pričao, tačno je: ima mnogo muškaraca koji se pribojavaju modernih žena, jer oni žele samo nežnu suprugu koja bi vodila domaćinstvo i bavila se decom.

Tako nešto nije sasvim nestalo, ali je na Zapadu postalo nemoguće ostvariti sličnu želju: zbog toga se mnogi žene Azijatkinjama." ÄU redu..." razmišljala je jedan trenutak. ÄAli ti nisi takav; lepo vidim da ti nimalo ne smeta što ja imam odgovoran posao, visoku platu; nemam utisak da te to plaši. Međutim, uprljos tome otišao si u salpn za masažu umesto da pokušaš da me zbariš. To je ono što ne razumem. Šta imaju te devojke tamo? Da li stvarno vode ljubav bolje od nas?"

Glas joj je lako zadrhtao pri ovim rečima; bio sam zaista dirnut, trebalo mi je više od minuta da uspem da joj odgovorim: ÄValeri", rekoh konačno, Äja nikad nisam sreo osobu koja vodi ljubav tako dobro kao ti; ono što doživljavam od sinoć, gotovo je neverovatno."

Ućutao sam načas, pre nego što ću dodati: ÄTi ne možeš da shvatiš, ali ti si stvarno izuzetak. Danas su zaista retke žene koje uživaju, i koje žele da drugima pruže uživanje.

Zavesti ženu koju ne poznaješ, tucati se s njom - to je zaista postalo izvor poniženja i problema. Kad se imaju u vidu dosadni razgovori koje treba podnositi da bi se neka ženska odvukla u krevet, a da ona, u većini slučajeva, donosi razočaranje kao ljubavnica, pa te onda gnjavi svojim problemima, priča o svom bivšem tipu - dajući ti usput utisak da nisi sasvim na visini - i da još obavezno treba provesti s njom ostatak noći - onda je razumljivo zašto ljudi, želeći da poštede sebe mnogih problema, plaćaju tu malu sumu. Čim dodu neke godine i iskustvo, čovek radije izbegava ljubav; mnogo mu je jednostavnije da ode negde i potraži kurvu. Zapravo, ne kurvu na Zapadu, to nije vredno truda, to su ljudske olupine, i, u svakom slučaju, ne tokom godine, jer Zapadnjaci preterano rade. Zaključak: najveći broj njih ništa ne preduzima, a poneki, s vremena na vreme, plate sebi malo seksualnog turizma. A i to se dešava u najboljem slučaju: otići kod neke kurve, znači, još uvek, održavati neki međuljudski kontakt. Ima ih koji smatraju da je

najlakšev da se priključe na Internet. Ili da gledaju porniće. Čim kita izbljuje svoj mali mlaz, čovek je sasvim miran." ÄShvatam", reče ona, posle dužeg ćutanja. ÄShva- tam šta hoćeš da kažeš. A zar ne misliš da se ljudi i žene mogu promeniti?" ÄNe verujem da se stvari mogu vratiti unazad, to ne. Ono što će se, verovatno, dalje dešavati jeste da će žene postajati sve sličnije muškarcima; one sada još uvek veoma drže do zavođenja, dok se muškarcima jebe da zavode, oni hoće pre svega da tucaju. Zavođenje interesuje samo poneke od njih, one koji imaju dosadan profesionalni život, i nemaju druga intereso- vanja u životu. Sto se žene budu više posvećivale karijeri, to će i same pre shvatiti da je mnogo jednostavnije platiti tucanje; i one će se okrenuti seksualnom turizmu. Žene mogu da se prilagode svim muškim vrednostima; ponekad im je teško, ali one to mogu da urade, istorija je to dokazala." ÄZnači, uopšteno govoreći, uglavnom je loše krenulo." ÄVrlo loše..." potvrdio sam sa mračnim zadovoljstvom. ÄZnači, mi smo imali sreću." ÄJa sam imao sreću da tebe sretnem, da."

I ja", reče ona, gledajući me u oči. Ä i ja sam imala sreću. Ljudi koje poznajem prava su katastrofa, ne postoji više nijedan koji veruje u ljubavne veze; zato prave cirkus pričama o prijateljstvu, o međusobnom pomaganju, ukratko, o svim zavrzlamama koje nikoga ni na šta ne obavezuju. Ja sam bila stigla dotle da više nisam mogla da podnesem reč prijateljstvo, ona me stvarno čini bolesnom. Ili, uzmimo drugi slučaj, ljude koji se venčaju, koji se okuće što je moguće pre, i koji zatim ne misle ni na šta drugo sem na karijeru. Ti nisi taj slučaj, naravno; ali, odmah sam znala i da mi nikada nećeš pričati o prijateljstvu, da nećeš biti toliko vulgaran. Odmah sam se ponadala da ćemo spavati zajedno, i da će se desiti nešto vrlo snažno; ali moglo je i da se ništa ne desi, i to je čak bilo verovatnije."

Tu je prekinula, uzdahnuvši. ÄDobro", dodade rezignirano, Äipak ću sada da pozovem Zan-Iva." Ja sam se oblačio u sobi dok je ona telefonirala. ÄDa, jako dobar odmor..." čuo sam.

Malo posle, uzviknula je: ÄKoliko?!" Kad sam se vratio u sobu, drža la je slušalicu u ruci, delovala je zamišljeno; još se nije bila obukla. ÄZan-Iv se video s tipom iz kabineta za transfer kadrova", reče. ÄPredložili su mu sto dvadeset hiljada franaka mesečno. Spremni su da zaposle i mene; po njegovoj proceni, mogli bismo ići do osamdeset hiljada. On sutra ujutro ima sastanak na kojem će razgovarati o poslu." Ä1 gde bi radila?" ÄU odseku za razonodu, u Aurori." ÄJe 1' to značajna firma?" ÄSvakako, to je najveća svetska hotelska grupacija."

Shvatiti ponašanje potrošača kako biste ga nadmudrili, predložiti mu pravi proizvod u pravom trenutku, ali, pre svega, ubediti ga da je predloženi proizvod usaglašen s njegovim potrebama - eto o čemu sanjaju sva preduzeća. Žan-Luj Barma, O čemu sanjaju preduzeća Žan-Iv se probudi u pet ujutro, baci pogled na ženu koja je još spavala. Proveo je jedan smrdljiv vikend kod svojih roditelja - njegova žena nije podnosila selo. Nikola, njegov desetogodišnji sin, takode je mrzeo Loare: nije mogao da ponese svoj kompjuter,

6

a nije voleo ni dedu i babu, tvrdio je da neprijatno mirišu. Tačno je da je otac stario, sve više zapuštao imanje, nije se više interesovao čak ni za svoje zečeve. Jedina koja je bila zadovoljna tokom ovih vikenda bila je njegova kći, Anželika: u svojoj trećoj godini još uvek je umela da se oduševljava kravama i kokoškama; ali ovoga puta bila je bolesna, veći deo noći provela je plačući i cvileći. Čim su se vratili, posle tročasovnog saobraćajnog zakrčenja, Odri je odlučila da izađe s prijateljima. On je sebi pripremio smrznutu hranu, gledajući istovremeno neki američki mediokritetski film koji je govorio o serijskom ubici-autisti; scenario je, izgleda, inspirisan stvarnim događajem: čovek je bio prvi mentalni bolesnik koji je pogubljen u Nebraski, posle više od šezdeset godina. Sin nije hteo da večera, odmah se bacio na Total Annihilation, ili možda Mortal Kombat II - on ih je mešao. S vremena na vre- me, ulazio je u kćerkinu sobu, da smiri njeno urlanje. Zaspala je oko osam; Odri se još nije bila vratila.

Dobro je što se ipak vrati, govorio je sebi pripremajući ekspreso kafu, zasad.

Advokatska kancelarija za koju je radila imala je za klijente Libération i Le Monde; ona je počela da posećuje novinarske krugove, televizijske voditelje, političare. Često su izlazili, ponekad na vrlo bizarna mesta. Jednom prilikom, dok je prelistavao neku njenu knjigu, iz nje je ispala vizit-karta jednog fetišističkog bara. Zan-Iv je sumnjao da ona spava s nekim drugim, s vremena na vre- me; u svakom slučaju, njih dvoje nisu više spavali zajedno.

Najčudnije je bilo što on nije imao ljubavnih avantura. Bio je svestan, međutim, da je lep: plavokos, s plavim očima, kao kod Amerikanaca; pravo govoreći, on i nije imao volje da iskoristi prilike koje su mu se pružale - mada je to bivalo sasvim retko: radio je dvanaest do četrnaest sati dnevno, a na tako odgovornim poslovima kojima se bavio, ne sreće se baš mnogo žena. Naravno, bila je tu Valeri; ali on nikada nije ni pomislio da je posmatra drukčije nego kao ko- leginicu. Bilo bi interesantno promeniti ugao gledanja, ali znao je da to može ostati samo sanjarenje: radi sa Valeri već pet godina i u toj oblasti stvari se dogode odmah, ili se ne dese nikada. Veoma je cenio Valeri, njenu začuđujuću sposobnost organizacije, njenu nepogrešivu memoriju; znao je da bez nje ne bi stigao dovde, ili bar ne ovako brzo. A danas je trebalo da napravi odlučujući korak. Oprao je zube, brižljivo se obrijao, izabrao klasično odelo. Zatim je gurnuo vrata kćerkine sobe: spavala je, plava kao i on, u svojoj pi- žamici sa štampanim pilićima.

Peške je otišao do teretane ÄRepublika", koja se otvarala u sedam; stanovao je u Ulici Fobur di Tampl,u prilično otmenom kraju, koji je mrzeo. Njegov sastanak u sedištu Grupacije Aurora bio je tek u deset sati. Jednom bi se, bar, Odri mogla pozabaviti oblačenjem dece i odvesti sina u školu. Znao je da će zato večeras, kad se vrati kući, mirno odslušati pola sata prebacivanja; stupajući dalje po vlažnom trotoaru, između praznih kutija i otpadaka, postajao je svestan da ga to ni na koji način ne dodiruje. Postao je takođe svestan, prvi put ovako jasno, da je njegov brak greška. Ovakva vrsta osvešćivanja, znao je to, prethodi razvodu za dve do tri godine u prošeku; to ipak nije odluka koja se lako donosi.

Visoki crnac dobacio mu je jedno ,,U formi, šefe?" ne baš ubedljivo. Pružio mu je pretplatnu kartu, uzeo peškir klimnuvši glavom. Kad je upoznao Odri, imao je samo dvadeset tri godine. Dve godine kasnije bili su u braku, delom - mada ne samo zato - što je bila trudna. Bila je lepa, elegantna, dobro se oblačila - i umela je da bude seksi, po potrebi. Uz to, bila je puna ideja. Primena američke pravničke procedure u Francuskoj za nju nije bila znak regresije već, naprotiv, napredak ka boljoj zaštiti građana i ka više ličnih sloboda. Bila je u stanju da iznese priličan broj argumenata o toj temi, upravo se vratila s

x

obuke u Sjedinjenim Američkim Državama. Ukratko, bila ga je zasenila. Čudno je to, primeti sad, kako je uvek imao potrebu da ga žene intelektualno impresioniraju.

Prvo je radio pola sata na starmasteru, na različitim nivoima, zatim je dvadesetak puta preplivao bazen. U sauni, praznoj u to doba dana, lepo se opustio i iskoristio to vreme da u mislima ponovi sve što zna o Grupi Aurora. Društvo Novotel-SIEH osnovali su, krajem 1966. godine, Žerar Pelison i Pol Dibril, prvi - diplomac Visoke tehničke škole, drugi samouk, isključivo kapitalom koji su pozajmili od porodice i prijatelja. U avgustu 196x. prvi Novotel otvorio je svoja vrata u Lilu; on je već posedovao sve karakteristike koje sada čine identitet celoga lanca: visoka kategorizacija soba, smeštaj na periferiji gradova - tačnije, na trasama autoputeva, u nivou poslednjeg izlaska s puta prema naselju, zavidan komfor, za to vreme. Novotel je bio jedan od prvih lanaca koji je uvek, uz svaku sobu, nudio kupatilo. Uspeh kod poslovne klijentele došao je odmah: 19xK. godine lanac je brojao već trideset pet hotela. Sledilo je zatim osnivanje Ibisa, 19xý. godine; preuzimanje Mercura 19x . i Sofitela 198 . godine. Paralelno s tim, Grupa je počela, oprezno, da razgranava posao u domenu restoraterskih usluga -vkupljen je lanac Courtpaille i International, grupacija Zaka Bore- la, s veoma čvrstim pozicijama u sektoru pansionskih restorana. Godine 198 . društvo je promenilo ime, transformisalo se u Aurom. Zatim je, 198 , stvorena Formula 1, prvi hotel bez personala, i jedan od najvećih uspeha u istoriji hotelijerstva. Već dobro ukotvljeno u Africi i na Srednjem istoku, Društvo je kročilo i u Aziju, i stvorilo sopstveni centar za obuku kadrova - Akademiju Aurora.

Godine 199 . kupovina Motela 6, sa njegovih šest stotina pedeset zgrada, uzdigla je Grupaciju do prvih redova u svetu; potom je usledilo uspešno preuzimanje kontrole nad delom akcija Wagons Lits, 1991. godine. Sve ove kupovine mnogo su koštale, i Aurora je 199ý. godine doživela krizu: akci- onari su procenili da su zaduživanja bila previsoka, od planirane kupovine lanca Méridien se odustalo: Za^ hvaljujući ustupanju nekih poslova i ozdravljenju Europcara i Udruženja kazina, u vlasništvu Lisijena Barijera - situacija se poboljšala već početkom 199 . U januaru 199x. Pol Dibril i Žerar Pelison povukli su se sa mesta predsedavajućih, upravljanje grupacijom bilo je povereno Žan-Liku Espitalijeu, diplomcu ENA (Nacionalne administrativne škole), koga su ekonomski časopisi, usput, opisivali kao Äatipičnog". Ona dvojica su ipak ostali članovi Nadzornog odbora. Tranzicija je bila uspešna i krajem K . Grupacija je potvrdila svoj status svetskog lidera, istakavši još ubedljivije svoju prednost u odnosu na Mariott i Hyatt - koji su se našli na drugom i trećem mestu. Medu prvih deset hotelskih lanaca u svetu, bilo je devet američkih i jedan francuski - Grupa Aurora. Žan-Iv je parkirao kola u devet i po na parkingu centrale Grupacije, u Evriju. Napravio je nekoliko koraka, da se opusti, na ledenom vazduhu, čekajući da dode vreme sastanka.

Tačno u deset uveli su ga u kancelariju Erika Legena, izvršnog potpredsednika Odseka za hotelijerstvo, člana uprave. Ovaj čovek, svršeni student Visoke tehničke škole i diplomac Stenford univerziteta, imao je oko četrdeset pet godina. Visok, jak, plave kose i plavih očiju, ličio je pomalo na Zan-Iva, sa desetak godina više, i sa više samouverenosti u stavu. ÄPredsednik Espitalije će vas primiti za četvrt sata", započe on. ,,U međuvremenu, ja ću vam objasniti zašto ste ovde. Pre dva meseca smo otkupili lanac Eldorador od Grupacije Jet Tours. To je mali lanac od dvanaestak hotela-klubova sagrađenih na plažama, od Magreba i crne Afrike, do Antila." ÄOn je u gubicima, čini mi se."

8

ÄNe više od sektora u celini", naglo se nasmejao. ÄU stvari, da, ipak nešto više od sektora u celini. Da kažem otvoreno, cena je bila razumna, a bilo je i drugih zainteresovanih grupacija. Još uvek nemali broj ljudi u profesiji smatra da će tržište ponovo živnuti. Tačno je da u ovom trenutku Club Mediteranće jedini ubira čar; mi smo, da vam kažem u poverenju, zapravo pomišljali da preuzmemo kontrolu nad delom akcija Cluba. Ali taj zalogaj je suviše veliki, akcionari nas ne bi u tome pratili. A, sem toga, to ne bi bilo sasvim prijateljski u odnosu na Filipa Burginjona, koji je jedan od naših bivših službenika." Ovog puta mu je osmeh bio pomalo namešten, kao da je hteo da naglasi da je reč - možda, ali ne i sigurno - o šali. ÄUkratko", nastavio je, Äono što vam predlažemo je da preuzmete rukovođenje lancem klubova Eldorador. Vaš zadatak će, prirodno, biti da brzo uspostavite ravnotežu, zatim da ostvarite dobit." ÄTo nije lak zadatak." ÄMi smo toga svesni; smatramo da je visina predloženih primanja dovoljno atraktivna.

Da ne govorimo o mogućnostima za napredovanje u okviru Grupacije, koje su ogromne: mi smo prisutni u sto četrdeset dve zemlje, zapošljavamo više od sto trideset hiljada ljudi.

Sem toga, većina naših visokih službenika postaju, vrlo brzo, akcionari Grupacije: to je sistem u koji mi imamo poverenje; pripremio sam vam belešku o tome, s nekim brojčanim podacima." ÄTrebalo bi i da raspolažem preciznijim informacijama o situaciji u tom lancu hotela." ÄRazumljivo, daću vam odmah detaljan izveštaj. To nije bila čisto taktička kupovina, mi zaista veruje- mo u mogućnost da jedna takva struktura bude uspe- šna: geografski položaj objekata je dobar, njihovo op- šte stanje - odlično, potrebno je vrlo malo adaptacija, spolja. Tako se bar meni čini, mada ja nemam iskustva u oblasti turističkog hotelijerstva. Radićemo, naravno, u dogovoru, ali o svim važnim pitanjima vi ćete sami donositi odluke. Ako želite da se nekog objekta otarasite, ili da kupite neki drugi, na vama je da donesete konačnu odluku. Tako se radi kod nas, u Aurori."

Razmislio je nekoliko trenutaka pre nego što će nastaviti: ÄNaravno, vi niste slučajno ovde. Vašu karijeru u Novim granicama pratile su naše službe vrlo pažljivo; može se čak reći da ste vi tamo zasnovali školu. Niste se trudili da sistematski idete na najniže cene, niti na najbolje uslove: svaki put ste se vezivali za prihvadjive cene, za klijentelu koja traži određen nivo usluga; to je tačno ona filozofija koju mi sledimo, u svakome od lanaca naše grupacije. I, ono što je jako važno, učestvovali ste u stvaranju jedne marke, koja je jasno prepoznatljiva; mi u Aurori to još uvek nismo uradili."

Telefon je zazvonio u Legenovoj kancelariji. Razgovarao je veoma kratko. Ustao je, otpratio Zan-Iva duž hodnika popločanog kockama bež boje. Kancelarija Žan-Lika Espitalijea bila je ogromna, dugačka najmanje dvadeset metara; na levoj strani nalazio se kancelarijski sto sa petnaestak stolica. Espitalije je ustao kad su ušli, dočekao ih s osmehom. Bio je to omalen čovek, dosta mlad - sigurno nije bio stariji od četrdeset pet godina - malo proredene kose na čelu, čudno skromnog izgleda, skoro skrušen, kao da je hteo da ironijom proprati značaj svoga položaja. - Treba biti oprezan, mislio je Zan-Iv; diplomci s Nacionalne administrativne škole često su takvi, neguju taj prividni humor, da bi se na kraju pokazalo da je bio lažan. - Seli su u fotelje oko niskog stočića koji se nalazio ispred njegovog pisaćeg stola. Espitalije ga je dugo promatrao sa onim čudnim, stidljivim osmehom na licu, pre nego što će uzeti reč. ÄJa se veoma divim Zaku Majou", rekao je najzad. ÄOn je stvorio veoma lepo preduzeće, vrlo originalno, istinski vredno. Kad to kažem - a ne želim da igram ulogu ptice

9

zloslutnice - ja mislim da francuski turistički operateri treba da se pripreme za izuzetno težak period. Ono što predstoji - a to je neizbežno i, po mome mišljenju, samo su meseci u pitanju - jeste ubacivanje britanskih i nemačkih tur-operatera na naše tržište. Oni raspolažu dva do tri puta većom finansijskom moći, i predlažu ture jeftinije za K do ý odsto, uz nivo usluga sličan našima, ili čak bolji. Konkurencija će biti jaka, izuzetno jaka.

Da budem sasvim precizan, biće tu mrtvih. Neću da kažem da će se Novim granicama to dogoditi; to je grupa koja ima veoma jak identitet, vrlo privržene akcionare, ona može opstati. Ali, u svakom slučaju, godine koje dolaze biće teške za sve." ÄMi u Aurori te probleme nemamo", nastavio je lako uzdahnuvši. ÄMi smo nesporni svetski lider u oblasti poslovnog hotelijerstva, a to je prilično stabilno tržište, dok smo vrlo slabo uključeni u domen turističkog i pansionskog hotelijerstva, koje je prilično nestal- no, osetljivije na ekonomska ij>olitička kolebanja." ÄUpravo zato", ubaci se Zan-Iv, Äprilično sam iznenađen vašom kupovinom. Bio sam uveren da je prioritetna linija vašeg razvoja i dalje poslovno hotelijerstvo, naročito u Aziji." ÄTo ostaje naša prioritetna linija", odgovori mirno Espitalije. ÄSamo u Kini, na primer, mogućnosti u oblasti privrednog hotelijerstva su izvanredne. Mi imamo iskustvo, imamo znanje: zamislite koncept kao Ibis ili Formula 1, razvijen na nivou ove zemlje... Pri tome... kako da vam objasnim?" Razmišljao je trenutak, pogledao u tavanicu, pa u konferencijski sto sa svoje desne strane, pre nego što će ponovo usredsre- diti pogled na Zan-Iva: Jiurora je jedno diskretno preduzeće", reče konačno. ÄPol Dibril je često ponavljao da je jedina tajna uspeha na tržištu - stići na vre- me. Na vreme, to znači ne suviše rano: retki su inovatori koji lično izvlače korist od svojih pronalazaka - to je priča o Apple protiv Microsofta. Ali to takođe znači da ne treba stići ni suviše kasno. I tu nas je poslužila naša diskrecija. Ako se razvijate u senci, ne talasajući, dok se vaši konkurenti prenu i požele da dođu na vaše mesto na vrhu, vi ste već potpuno zaokružili svoju teritoriju, stekli ste odlučujuću konkurentsku prednost. Nivo naše popularnosti nije na nivou našeg stvarnog značaja; dobrim delom, to je posledica našeg svesnog izbora." ÄVremena su se promenila", nastavio je posle novog predaha. ÄSada svi znaju da smo mi broj jedan u svetu. Od ovog trenutka postaje nepotrebno - i čak opasno - da se igra na kartu preterane diskrecije. Jedna grupacija Aurorinog značaja ima obavezu, prema sebi, da stvori odgovarajuću sliku u javnosti. Privredno hotelijerstvo je veoma siguran posao koji garantuje visoke i redovne prihode. Ali to nije, kako da kažem, suviše fun. Retko se priča o poslovnim putovanjima, niko i ne nalazi zadovoljstvo u tome da o njima priča. Da bi se stvorila pozitivna slika kod široke publike, postoje dve mogućnosti: organizovanje putovanja, ili hoteli klupskog tipa. Organizovanje turističkih putovanja je veoma daleko od našeg osnovnog posla; međutim, tu postoje veoma zdrave firme koje su spremne da promene vlasnike, i malo je nedostajalo da se uputimo tim pravcem. A onda se ukazala prilika s El- doradorom, i odlučili smo da je iskoristimo." ÄUpravo pokušavam da shvatim vaše ciljeve", uključi se Zan-Iv. ÄDa li vi veći značaj pridajete rezultatima ili imidžu?" ÄTo je složeno pitanje", Espitalije je oklevao, lagano se promeškoljio na stolici. ÄProblem Aurore je u tome što ona ima vrlo razuđen akcionarski sastav. To je, uostalom, 199×. i prouzrokovalo glasine o tome da će se deo akcija prodati na berzi; a sad vam mogu reći", nastavio je, odmahnuvši odlučno rukom, Äda te priče uopšte nisu bile osnovane. Još manje će to biti sada; naše zaduživanje je na nuli, i nijedna svetska grupacija, čak ni izvan sektora hotelijerstva, nema dovoljno veliki rast da bi se bacila u

6

ovu vrstu posla. Ono što je tačno, jeste da mi, za razliku od Novih granica na primer, nemamo koherentno akcionarsko te- lo. Pol Dubril i Zerar Pelison bili su, u osnovi, manje kapitalisti nego preduzetnici - i to vrlo dobri predu- zetnici, po mom mišljenju, među najvećim preduzet- nicima ovoga veka. Ali oni se nisu trudili da sačuvaju ličnu kontrolu nad akcijama svog preduzeća; to je ono što nas danas stavlja u delikatnu poziciju. I vi i ja znamo da je ponekad nužno pristati na odricanje od prestiža da bi se, strateški, ojačao položaj firme i izbe- gli kratkoročni finansijski udari. Znamo i to da je ponekad nužno podržavati, privremeno, neki sektor koji ima deficit zato što tržište nije zrelo, ili prolazi kroz privremenu krizu. To akcionari nove generacije sve teže i teže prihvataju: teorija o brzom isplaćivanju investicija načinila je užasne štete u mentalitetu ljudi."

Diskretno je digao ruku uočivši da se Žan-Iv sprema da prigovori. ÄPazite", naglasi on, Änaši akcionari ipak nisu budale. Oni vrlo dobro znaju da lanac kao što je Eldorador, u trenutnim okolnostima, neće biti u mogućnosti da uspostavi ravnotežu već prve godine, verovatno ni za dve godine. Ali, počev od treće godine oni će ozbiljno analizirati poslovne rezultate, i neće im dugo trebati da izvuku sopstvene zaključke. Od toga trenutka, čak i ako je vaš projekat izvanredan, čak i ako bude nudio ogromne mogućnosti, ja neću ništa moći da učinim."

Nastupilo je duže ćutanje. Legen je bio nepomičan, nisko je oborio glavu. Espitalije je stavio prst na bradu, lako zamišljen. ÄShvatam", reče konačno Zan-Iv. Posle nekoliko sekundi, mirno je dodao: ÄDaću vam odgovor za tri dana."

Veoma često bio sam s Valeri tokom naredna dva meseca. Zapravo, s izuzetkom jednog vikenda koji je provelav kod roditelja, viđali smo se, mislim, svakog dana. Zan-Iv je odlučio da prihvati predlog Grupe Aurora; ona je odlučila da krene za njim. Prva primedba koju je imala, sećam se toga, bila je: ÄPreči ću u kategoriju za oporezivanje od 6 odsto." I zaista, njena plata skočila je sa četrdeset na sedamdeset pet hiljada franaka mesečno; kad se odbije porez, sve de- luje manje spektakularno. Znala je da je čekaju ogromni napori čim se uključi u rad, početkom marta. U to vreme je u Novim granicama sve teklo po planu: njih dvoje najavili su ostavke, mirno su predali poslove svojim naslednicima. Savetovao sam Valeri da štedi, da napravi plan štednje, ili nešto slično; ali u stvari nismo o tome mnogo razmišljali. Proleće je kasnilo, mada to uopšte nije bilo ni na koji način važno. Kasnije, kad se budem sećao tog srećnog perioda sa Valeri - o kojem sam, paradoksalno, sačuvao tako malo uspomena - reći ću da čovek definitivno nije stvoren za sreću. Da bi zaista stekao praktične uslove za sreću, čovek bi, bez sumnje, morao da se transfor- miše - da se transformiše fizički. S čime se može upo- rediti Bog? Najpre, svakako, sa ženskom vaginom, ali možda i s isparenjima u amamu. U svakom slučaju, s nečim u čemu duh potpuno gubi moć zato što je telo zasićeno zadovoljstvom i uživanjem, i zato što je nastalo potpuno spokojstvo. Sad mi se čini da je sasvim sigurno da duh i nije rođen, da tek traži da se rodi, da će njegovo rađanje biti teško, da smo mi o njemu do sada imali samo nedovoljnu, i pogrešnu predstavu. Kad sam dovodio Valeri do orgazma, kad sam osećao njeno telo kako podrhtava pod mojim, imao sam ponekad utisak, neodređen ali neodoljiv, da stupam na jedan potpuno drukčiji nivo svesti, na kojem je sve zlo nestalo. U tim trenucima, koji su bili bezvremeni i, praktično, izvan svakog kretanja, kad je moje telo težilo jedino uživanju, osećao sam se kao Bog, od kojeg zavise i smiraji i oluje. To su bili trenuci iskonske radosti - bespogovorne, savršene.

Druga radost koju mi je pružala Valeri dolazila je od njene izuzetne nežnosti i prirodne dobrote. Ponekad, kad bi joj se radni dani odužili - a postajali su, kako su meseci prolazili,

61

sve duži i duži - osećao sam kako je napeta, nervno iscrpljena. Ipak, nikada se nije okrenula protiv mene, nikada nije imala izlive besa, nikada nije imala neku od onih nepredvidljivih nervnih kriza, koje ponekad zaposlene žene čine tako nesnosnim, tako patetičnim. ÄJa nisam ambiciozna, Mišel", rekla bi mi ponekad. ÄS tobom se dobro osećam, uve- rena sam da si ti čovek mog života; u suštini, ne tražim ništa drugo. Ali to nije moguće: treba da tražim više. Uhvaćena sam u sistem koji mi ne donosi ništa značajno i za koji od početka znam da je beskoristan; ali ne vidim kako da iz njega umaknem.

Trebalo bi, jednom, da odvojim vremena za razmišljanje; ali ne znam kako se uopšte može naći vremena za razmišljanje."

Sto se mene tiče, radio sam sve manje i manje; zapravo, otaljavao sam svoj posao u najbukvalnijem smislu. Vraćao sam se kući na vreme da pogledam Pitanja za šampiona, da kupim nešto za večeru^ spavao sam sad svake noći kod Valeri. Začudo, Mari-Zan kao da nije ozbiljno shvatala opadanje moje profesionalne prilježnosti. Istina, ona je toliko volela svoj posao da je bila sasvim spremna da prihvati i nove obaveze. Ono što je, pre svega, očekivala od mene, bilo je da budem dobar pema njoj - i bio sam dobar svih tih nedelja, bio sam ljubazan i tih. Ogrlica od korala, koju sam joj doneo sa Tajlanda, mnogo joj se dopala, nosila ju je svakog dana. Radeći na dokumentaciji za izložbe, ponekad bi me gledala na neuobičajen način, teško razumljiv. Jednog februarskog jutra - sećam se vrlo dobro, bilo je to na moj rođendan - rekla mi je otvoreno: ÄPromenio si se, Mišel. Nisam baš sigurna, ali - deluješ srećno."

Bila je u pravu; bio sam srećan, sećam se. Naravno, postoje uvek i razne druge stvari, čitava serija ne- rešivih problema, pad i smrt, takođe. Pa ipak, sećaju- ći se tih nekoliko meseci mogu da kažem: znam da sreća postoji.

Zan-Iv, međutim, nije bio srećan, to je bilo očigledno. Sećam se da smo jednom večerali, nas troje, u nekom italijanskom restoranu, preciznije - venecijanskom, u svakom slučaju, u nečemu veoma šik. Jasno mu je bilo da ćemo se Valeri i ja uskoro vratiti kući da se tucamo, i da ćemo se tucati iz ljubavi. Nisam tačno znao šta da mu kažem, a ono što je on imao da kaže, bilo je suviše očigledno, suviše jasno. Po svemu je bilo jasno da ga žena ne voli; ona verovatno nikad nikoga nije ni volela, i to je bilo jasno. Jednostavno, nije imao sreće. Nije to tako komplikovano kao što se priča: ljudski odnosi često jesu nerešivi, ali vrlo retko kom- plikovani. Sada je, naravno, trebalo da se razvede; nije bilo lako, ali trebalo je to učiniti. Šta sam drugo mogao da mu kažem? Predmet je bio zaključen pre nego što smo pojeli antipasti.

Zatim su njih dvoje pričali o svojoj profesionalnoj budućnosti u okviru Aurore; već su imali ideje, razmisijali o pravcima obnove Eldoradora. Bili su inteligentni, stručni, priznati u svom poslovnom okruženju; ali - nisu imali pravo na grešku. Jedan poraz na novom mestu ne bi značio kraj njihove karijere: Zan-Iv je imao trideset pet godina, Valeri dvadeset osam - pružiće im se i druga šansa, mada se u profesiji neće zaboraviti taj prvi pogrešan korak, morali bi ponovo da krenu gotovo iz početka. U društvu u kojem živimo, osnovnu motivaciju za posao čini plota ili, uopšteno govoreći, finansijske prednosti posla; društveni prestiž, počast koju određena funkcija nosi, zauzimaju odnedavno manje značajno mesto. Postojao je, međutim, razrađen sistem fiskalne raspodele, koji je omogućavao da opstanu i oni beskorisni, nestručni i škodljivi - kojima sam, u neku ruku, i ja sam pripadao. Ziveli smo, da rezimiram, u mešovitoj privredi, koja se lagano okretala prema izraženom liberalizmu, koja je savladala, malo-pomalo, predrasude protiv pozajmica s visokim kamatama - i, uopšteno govoreći, protiv novca - još uvek uočljive u

6K

zemljama s jakom katoličkom tradicijom. Njih dvoje neće izvući nikakav stvarni profit iz ove evolucije. Neki mladi diplomci Trgovačke akademije, mnogo mlađi od Zan-Iva, poneki još studenti - bacali su se odmah u berzanske spekulacije, i ne pomišljajući da potraže stalan posao s platom. Imali su kompjutere povezane s Internetom i sofisticirane programe za praćenje tržišta. Veoma često okupljali su se u klubovima i tada odlučivali o svim značajnim ulaganjima. Ziveli su sa svojim kompjuterima, uključenim dvadeset četiri sata dnevno, nisu ni pomišljali na odlazak na odmor. Njihov cilj, cilj svih njih, bio je izuzetno prost: postati milijarder pre nego što napuniš trideset godina.

Zan-Iv i Valeri pripadali su prelaznoj generaciji, kojoj je još uvek bilo teško da zamisli svoju karijeru van preduzeća ili, eventualno, javnog sektora. Nešto stariji od njih, ja sam bio otprilike u sličnoj situaciji.

Bili smo, sve troje, zarobljeni u društvenom sistemu kao insekt u komadu smole; nije nam preostajala ni najmanja mogućnost da istupimo iz njega.

Prvog marta ujutro, Valeri i Žan-Iv preuzeli su zva- nično svoje funkcije u Grupi Aurora.

Već za četvrti mart planiran je sastanak s najvažnijim rukovodiocima koji su radili na projektu Eldorador. Upravni odbor firme naručio je, od Profila, veoma poznatog centra za sociologiju ponašanja, istraživačku studiju o budućnosti klubova za odmor.

Ulazeći prvi put u salu za sastanke na Ký. spratu, Žan-Iv je osećao da je, ipak, impresioniran. Bilo je tu dvadesetak osoba koje su u Aurori imale nekoliko godina staža više od njega; sada je njemu dato da upravlja tom grupom. Valeri je sela tik uz njega, s leve strane. Proveo je vikend proučavajući predmet; znao je imena, tačne funkcije, profesionalnu prošlost svake osobe za tim stolom; pa ipak, nije mogao da savlada snažno ose- ćanje straha. Sivkasti dan dizao se nad problematičnim predgrađima Esona. Kad su Pol Dibril i Žerar Pelison odlučili da direkciju sagrade u Evriju, računali su, pre svega, na jeftino zemljište, na blizinu južnog kraka autoputa i aerodroma Orli; u to vreme ovo je bilo mirno predgrađe. Danas, susedne opštine beleže najviši porast delinkvencije u Francuskoj. Svake nedelje dešavaju se napadi na autobuse, na žandarmerijska vozila, vatrogasna kola; nije više bilo moguće utvrditi tačan broj napada i krađa; prema nekim procenama, da bi se dobio realan broj, trebalo je podnete prijave množiti sa pet. Lokale i preduzeća obezbeđivale su, dvadeset četiri časa dnevno, ekipe naoružanih čuvara.

Jedna interna beleška preporučivala je da se izbegava javni prevoz posle izvesnih sati.

Za zaposlene koji su morali da rade duže a koji nisu imali svoja kola, Aurora je ugovorila sniženu tarifu sa taksi prevoznikom.

Kada je stigao Lindzi Lagarig, sociolog-biheviori- sta, Zan-Iv je imao utisak da se našao na poznatom terenu. Tip je imao oko trideset godina, proćelavo čelo, kosu svezanu u repić; nosio je trenerku Adidas, majicu Prada, Nike patike, iznošene; zapravo, ličio je u svemu na sociologa ponašanja. Počeo je time što im je podelio vrlo tanke fascikle, u kojima su bili grafički prikazi sa strelicama i krugovima; njegova tašna ostala je prazna. Prva stranica u fascikli bila je fotokopija jednog teksta iz Nouvel Observateura, tačnije uvod- Snik iz dodatka o godišnjim odmorima, pod naslovom ÄOtputovati na nov način". ,,U godini K ", počeo je Lagarig, čitajući tekst naglas, Ämasovni turizam je odživeo svoje. Sad se mašta o putovanju kao o individualnom doživljaju, ali uz određene etičke obzire." Taj pasus, kojim je počinjao uvodnik, njemu se činio suštinskim za definisanje pro- mena u biću turizma. Brbljao je nekoliko minuta o toj temi, zatim pozvao prisutne da usmere pažnju na sle- deću rečenicu: ÄU godini K . postavlja se pitanje turizma koji

6ý

poštuje Druge. Želeli bismo da, dobro opremljeni, ne putujemo samo zarad egoističkog zadovoljstva, već i da bismo izrazili neku vrstu solidarnosti s drugima". vÄKoliko su platili ovom tipu za studiju?" zapitao je Zan-Iv diskretno Valeri. ÄSto pedeset hiljada franaka." ÄNe mogu da verujem... Da li će ta budala stvarno da nam čita tekst iz Nouvel obsa?

Lindzi Lagarig je nastavljao da neodređeno parafrazira izraze iz teksta, zatim je pročitao treći pasus, smešno naglašenim tonom: ÄU K . godini", uzvikivao je on, Äljudi žele da budu nomadi. Putuje se vozom, ili krstari rekama i okeanima: u eri velikih brzina, otkrivaju se uživanja sporosti. Čovek će najpre da se izgubi u beskrajnoj tišini pustinje, a zatim će, bez postepenog prelaska, otići da zaroni u vrevu velikih gradova. Ali uvek s istom strašću..." Etika, individualni doživljaj, solidarnost, strast: ključne reči, po njegovom mišljenju, bile su, eto, izgovorene. U tom pro- menjenom kontekstu nije trebalo nikoga da čudi što sistem klubova za odmor - zasnovan na usamljenič- kom zatvaranju u sebe, i na ujednačavanju svih potreba i želja - prate nepredvidivi problemi. Vreme preplanulih turista definitivno je prošlo: ono što savremeni čovek želi da pronađe na godišnjem odmoru jeste ponovna autentičnost, otkrivanje, osećanje da se nešto deli s drugima. Sire gledano, Fordov model turizma, koji karakterišu famozna Ä×S": Sea, Sand, Sun and Sex, odživeo je svoje. Kao što su ubedljivo pokazali radovi Miškija i Brauna, cela profesija trebalo bi već sad da se priprema da planira svoje aktivnosti iz postfor- dovske perspektive.

Sociolog ponašanja vladao je materijom, mogao je ovako da tera satima. ÄIzvinite..." prekinuo ga je Žan-Iv, glasom u kojem se osećala nervoza. ÄDa?" sociolog ponašanja uputi mu očaravajući osmeh. ÄJa sam siguran da su svi oko ovog stola, bez izuzetka, svesni da sistem klubova za odmor prolazi kroz teškoće, u ovom trenutku. Ono što od vas tražimo nije da nam u beskraj opisujete karakteristike problema; trebalo bi da pokušate, makar provizorno, da naznačite skicu nekog rešenja."

Lindzi Lagarig ostao je zaprepašćen; ni u snu nije bio predvideo sličnu primedbu. ,Ja verujem..." promucao je konačno, Äverujem da je, da bi se rešio neki problem, važno i da se on identifikuje, da se stekne neka predstava o njegovim^ uzrocima." Još jedna prazna frazetina, pomisli besno Zan-Iv; ne samo prazna, već u ovom slučaju i lažna. Uzroci su, očigledno, bili deo op- štih društvenih kretanja, i nije bilo u njihovoj moći da ih promene.

Pitanje je kako se prilagoditi. Ova budala nije, po svoj prilici, o tome imala nikakvu ideju. ÄOno što nam vi govorite je, najgrublje rečeno", nastavi Zan-Iv, Äda je sistem klubova za odmor pre- vaziđen." ÄNe, ne, nikako..." sociolog biheviorista počeo je da gubi tlo. ÄJa verujem... prosto verujem da treba razmišljati..." ÄPa zašto te plaćaju, kretenu?" dobaci Žan-Iv poluglasno, pre nego što će uzvratiti, da ga svi čuju: ,,E, pa, pokušaćemo da razmislimo. Zahvaljujem vam, gospodine Lagarig, na saopštenju; mislim da nam danas više nećete biti potrebni. Predlažem da prekinemo sastanak na desetak minuta, koliko da popijemo šolju kafe."

Ljutit, sociolog ponašanja kupio je svoje dijagrame. Kad je sastanak nastavljen, Zan-Iv je poredao svoje beleške i uzeo reč: ÄIzmeđu 199ý. i 199x. godine Club Mediteranie, to znate, prošao je kroz najozbiljniju krizu u svojoj istoriji. Konkurenti i imitatori su se namnožili, preuzeli su, zdravo za gotovo, sve što predstavlja suštinu Cluba, istovremeno znatno snizivši cene; poseta Clu- bu vrtoglavo je opadala. Kako su ipak uspeli da poprave situaciju? Prosto: i oni su snizili

6×

cene. Ali nisu ih snizili do nivoa konkurencije, znali su da imaju prednosti: prvenstvo, reputaciju, imidž; znali su da klijentela može da prihvati izvesnu razliku u cenama - koje su oni snizili, zavisno od destinacije i uvažavajući brižljiva istraživanja, između K i ý odsto - da bi uživala u autentičnosti formule Club Med, u njenoj originalnoj verziji, u neku ruku. To je prva linija promišljanja na koju vas upućujem kao na zadatak u toku narednih nedelja: ima li mesta, na tržištu klubova za odmor, za neku formulu različitu od one koju daje Club Mediteranee? I ako ima, možemo li već sad da označimo njene konture, da steknemo ideju o ciljnoj grupi? To nije jednostavno pitanje." ÄJa dolazim", nastavio je, Äverovatno to svi već znate, iz Novih granica. I mi smo, mada to nije najpoznatiji sektor aktivnosti firme, stvorili klubove za odmor - Paladinci.

Gotovo u isto vreme kad i Club Miditeranće, i mi smo s ovom formulom zapali u teškoće.

Zašto? Zato što smo bili prvi francuski turistički operater. Pošto otkriju lepote zemlje, naši korisnici bi, najčešće, poželeli da produže boravak u letovalištima. Naše ture prati glas, uostalom opravdan, da su ponekad teške, da traže dobru fizičku kondiciju. Pošto su se, u neku ruku, teškom mukom izborili za svoj 'orden putnika', naši klijenti su uglavnom zadovoljni kad mogu da se nađu u koži običnog turiste. Poneseni uspehom ove formule, odlučili smo da u većinu programa direktno uključimo i produženi boravak u letovalištima - što je omogućavalo da se dobije celovitija kataloška ponuda: dan u letovalištu, vi to znate, košta mnogo manje nego dan na putovanju. U takvim okolnostima bilo nam je, očigledno, najjednostavnije da se opredelimo za sopstvene hotele. To je druga linija razmišljanja koju vam predlažem: moguće je da spas klubova za odmor ide preko tešnje saradnje s organizatorima turističkih putovanja. I tu treba da pokažete maštovitost, da se ne ograničavate prilikama koje sad karakterišu francusko tržište. Predlažem vam da istražite neku novu oblast; možda bismo nešto mogli dobiti saradnjom sa velikim putničkim agencijama Severne Evrope."

Posle sastanka, jedna žena od tridesetak godina, plavuša lepuškastog lica, priđe Zan-Ivu. Zvala se Ma- riliz Lefransoa, bila je direktor sektora za odnose sa javnošću. ÄHtela bih da znate da mi se jako dopala vaša intervencija", reče ona. ÄBila je neophodna.

Mislim da ste uspeli da opet motivišete ljude. Sad su svi svesni da postoji neko ko upravlja, sad će se stvarno moći prionuti na posao."

Nije bilo lako, toga su brzo postali svesni. Najveći broj britanskih turističkih operatera, o nemačkim da i ne govorimo, već je imao svoje sopstvene klubove za odmor, i nisu imali nikakvog interesa da se udružuju s nekom drugom grupacijom. Svi kontakti koji su preduzeti u tom pravcu, propali su. S druge strane, Club Mediteranee je, izgleda, bio pronašao dobru, standardnu, konačnu formulu poslovanja klubova za odmor; od vremena kad su oni stvoreni pa do danas, nijedan konkurent nije bio u stanju da predloži neku stvarnu novinu.

Valeri je došla na jednu ideju dve nedelje kasnije. Bilo je skoro deset uveče; pila je čokoladu pre nego što će otići kući, zavaljena u fotelji za Žan-Ivovim pisaćim stolom. Bili su oboje iscrpljeni, radili su ceo dan na finansijskom bilansu klubova. ÄZapravo", uzdahnula je ona, Ämožda grešimo što insistiramo na odvajanju kružnih tura od programa boravka u jednom mestu." ÄSta hoćeš da kažeš?" ÄSeti se, u Novim granicama, čak i ako nije bilo predviđen boravak u letovalištu, kad bi se dobio neki dan predaha na plaži, usred ture, on je uvek veoma rado prihvatan. A ljudi su se najčešće žalili upravo na to što neprestano moraju da menjaju hotele. U stvari,

6

ono što bi trebalo uraditi jeste kombinovati, naizme- nično, ekskurzije s boravkom na plaži: jedan dan ekskurzija, jedan dan odmor, i tako stalno, s povratkom u isti hotel svako veče, ili svako drugo veče, posle duže ekskurzije, ali bez obaveze da se stalno pakuju koferi, i da se oslobađa soba." ÄKlubovi već nude ekskurzije; nisam siguran da će to ići tako dobro kao što se tebi čini." ÄDa, ali one su dodatak programu, a Francuzi mrze 'dodatke'. Sem toga, za dodatne programe potrebno je prijaviti se na licu mesta, a ljudi oklevaju, premišljaju se, ne uspevaju da izaberu, i konačno ne odu nikuda. Oni, u principu, vole otkrića, ali pod uslovom da budu pošteđeni bilo kakvog napora izbora; a iznad svega, obožavaju frazu 'sve uračunato'."

Zan-Iv je razmišljao jedan kratak trenutak. ÄZnaš da nije glupo to što predlažeš", reče konačno. ÄStavi- še, trebalo bi s tim da krenemo što pre, već od ovog leta, mislim: mogao bi se postojećem boravku priključiti plan dopunskog provoda. To bi se moglo zvati Eldorador otkrića, nešto u tom smislu." Žan-Iv se konsultovao sa Legenom, pre nego što je krenuo u operaciju; vrlo brzo je shvatio da on ni na koji način ne želi da zauzme stav, ni u jednom ni u drugom smislu. ÄTo je vaša odgovornost", rekao je skromno Legen. Slušajući Valeri kako mi priča o svome radu, shvatio sam da nemam nikakvu predstavu o svetu rukovodećih kadrova. Tandem koji su formirali ona i Zan-Iv bio je već sam po sebi izuzetan. ÄU normalnim prilikama", pričala mi je Valeri, Äon bi kao asistentkinju imao devojku koja bi sanjala samo o tome da zauzme njegovo mesto. To otvara prostor za komplikovane računice u preduzeću: ponekad se korist može izvući i iz neuspeha i propasti, pod uslovom da odgovornost može da se prebaci na nekog drugog." U konkretnom slučaju, njih dvoje su radili u prilično zdravoj klimi: niko, unutar grupe, nije imao želju da zauzme njihovo mesto većina rukovodećih ljudi smatrala je da je kupovina Eldoradora greška.

Do kraja meseca često je radila s Mariliz Lefran- soa. Katalozi za letnje odmore morali su, bezuslovno, biti gotovi do kraja aprila, bio je to poslednji rok, ako nisu već i zakasnili.

Odmah je shvatila da je saradnja Jet Toursa sa klubovima bila apsolutno žalosna. »Godišnji odmor u klubovima Eldorador, to je nešto nalik onim čarobnim trenucima u Africi kad vrućina počinje da popušta i kad se celo selo okupi oko drveta u centru, da sluša priče mudrih staraca", reče ona Zan- Ivu. ÄIskreno, uspevaš li da poveruješ u to? Uza sve one fotografije zabavljača koje dovode ko zna otkuda, da skaču u vazduh u svojim kanarinac-žutim odorama... To je stvarno koještarija." ÄA slogan S Eldoradorom živiš snažnije? Kako ti se čini?" ÄNe znam šta da mislim o tome." ÄZa propagandu običnog kluba je suviše kasno, katalozi su već podeljeni. Ono što je izvesno jeste da ćemo s katalogom Eldorador otkrića morati početi od nule." ÄOno što po mom mišljenju treba uraditi", ubaci se Mariliz, Äjeste: ujediniti skromnost i luksuz: čaj od nane usred pustinje, ali na skupocenim ćilimima..." ÄDa-a-a, čarobni trenuci", primeti Zan-Iv umorno. ÄNe zaboravite da unesete u katalog, uz slike, potpis 'čarobni trenuci'; začudo, to uvek prolazi. Dobro, ostavljam vas, vraćam se svojim fiksnim troškovima..."

Nema sumnje da je njemu bio zapao najnezahval- niji deo posla. Valeri je toga bila svesna. Ona sama nije znala gotovo ništa o upravljanju hotelima, imala je o tome samo nejasne predstave iz Više turističke škole. Edvard Jang, vlasnik hotela-restorana sa tri

66

zvezdice, smatra da je njegova dužnost da što bolje zadovolji svoje goste; on neprestano smišlja novine koje bi odgovarale njihovim potrebama. Iz iskustva zna da doručak predstavlja važan momenat, bitan za uspostavljanje ravnoteže u ishrani tokom celog dana, i da doručak odlučujuće doprinosi stvaranju imidža hotela. - Ovo je bila tema ispisana na tabli prilikom ispitivanja, na prvoj godini. Navodni Edvard Jang sproveo je anketu medu svojim gostima, vodeći posebno računa o socijalnoj strukturi korisnika (samci, parovi, porodica). Trebalo je analizirati anketu, izračunati Khi K; ispit se završavao pitanjem: Da li je, na osnovu navedenog, porodična situacija kriterijum kojim se objašnjava konzumacija svežeg voća za doručkom ?

Prelistavajući svoje papire uspela je da pronađe i temu iz škole koja je odgovarala sadašnjoj situaciji. Upravo ste imenovani za rukovodioca marketinga u internacionalnoj upravi Grupe 'Južna Amerika'. Ona je nedavno kupila hotel-restoran 'Antili', sa četiri zvezdice i sa sto deset soba, koji se nalazi u Gvadelupi, okrenut ka moru. Sagrađen 1988. a renoviran 1996. godine, hotel sad ima ozbiljne probleme. Zapravo, popunjenost kapaciteta iznosi samo × odsto, u prošeku, što je daleko ispod praga rentabilnosti.

Dobila je tada ocenu 18/K , što se moglo smatrati uspehom. U to vreme, pri- setila se, sve joj je to izgledalo samo kao neka priča, čak ne ni mnogo uverljiva. Nije mogla da zamisli sebe kao direktora marketinga Grupe Južna Amerika, niti bilo čega drugog. Bila je to igra, intelektualna igra, ni mnogo zanimljiva ni preterano teška. A sad, više se nisu igrali; ili zapravo jesu - ali igrali su se svojim karijerama.

Vraćala se s posla toliko iscrpljena da nije imala snage ni da vodimo ljubav, jedva ako je mogla da mi sisa; zaspala bi negde napola, s mojim organom u ustima. Ulazio sam u nju, obično ujutro, po buđenju. Orgazmi su joj bili slabiji, uzdržaniji, kao prigušeni zavesom umora; i mislim da sam je voleo sve više.

Krajem aprila katalozi su bili odštampani i distribuirani u pet hiljada putničkih agencija - u gotovo celoj francuskoj mreži. Od tada pa nadalje, trebalo se baviti organizacijom izleta, kako bi sve bilo spremno prvog jula. Usmena reklama igra ogromnu ulogu kad je reč o ovakvoj vrsti novog proizvoda: jedan otkazan izlet, ili loše organizovan, mogao bi da znači mnogo izgubljenih klijenata. Odlučili su da ne investiraju u veliku propagandnu kampanju. Začudo, Zan-Iv, mada je bio stručnjak za marketing, veoma je malo vero- vao u reklamu. ÄTo može da se iskoristi da se iskrivi slika, a mi nismo u toj fazi", govorio je on. ÄU ovom času je najvažnije da naš proizvod učinimo uverlji- vim." Investirali su, međutim, izuzetno mnogo u informacije namenjene putničkim agencijama; od najvećeg je značaja bilo da novi proizvod, brzo i spontano, počnu da nude službenici na šalterima. Time se posebno bavila Valeri, ona je dobro poznavala tu sredinu. Prisetila se argumenata CAP / SON / CAS, koje je naučila da primenjuje još tokom studija (osnovne karakteristike prednosti - dokazi / sigurnost - novina / komfor - novac - privlačnost); setila se i realnosti, mnogo prostije. Najveći broj prodavačica aranžmana bile su vrlo mlade osobe, mahom tek izašle iz turističke škole; trebalo im je, pre svega, govoriti jezikom koji im je bio poznat.

Razgovarajući s nekima od tih devojaka, shvatila je da se Barmina tipologija još uvek predaje u školama (kupac-tehničar: usredsređen na proizvod, osetljiv na njegov kvantitativni aspekt i na novinu koju on sadrži; kupac-vernik: ima slepo poverenje u prodavca jer o proizvodu ne zna mnogo; ku- pac-saučesnik: rado igra na kartu dodirnih tačaka koje bi mogao imati s prodavcem, ukoliko ovaj ume da uspostavi dobru komunikaciju s njim; kupac-profiter: on je manipulator čija se strategija sastoji u tome da direktno upozna dobavljača, kako bi iz toga izvukao maksimum pogodnosti; iskusni

6x

kupac: posvećuje pažnju prodavcu, koga poštuje, kao i ponuđenom proizvodu, svestan je svojih potreba, s njim se lako komunicira. Valeri je bila pet-šest godina starija od tih devojaka; uzdigla se s nivoa na kojem su one sad bile, i postigla profesionalni uspeh o kojem najveći broj njih nije smeo ni da sanja. Upućivale su joj zadivljene, pomalo glupave poglede.

Imao sam sad ključeve njenog stana; po pravilu, tu sam je čekao uveče, čitao sam Kurs pozitivne filoso- fije Ogista Konta. Sviđao mi se taj dosadan i gust tekst; često sam čitao istu stranicu tri-četiri puta zare- dom. Trebalo mi je skoro tri nedelje da završim peto poglavlje, ÄPreliminarna razmatranja o spontanom prirodnom redu ljudskih društava".

Zaista, bila mi je neophodna teorija koja bi mi pomogla da shvatim svoju društvenu poziciju. ÄPreterano radiš, Valeri..." rekao sam joj jedne majske večeri, dok se odmarala, sklupčana na kana- beu u salonu. ÄTo bar nečemu treba da posluži. Trebalo bi da ostavljaš novac na stranu, inače će on, ovako ili onako, otići na gluposti." Složila se sa mnom. Sutradan ujutro uzela je dvočasovnu pauzu i otišli smo u Crédit Agricole, blizu Por d'Orleana, da otvorimo zajednički račun. Potpisala mi je ovlašćenje i zatim sam ja ponovo otišao, dva dana kasnije, u banku, da razgovaram sa savetnikom. Odlučio sam da ostavljamo na stranu dvadeset hiljada franaka mesečno, od njene plate - pola u program osiguranja, drugu polovinu u program stambene štednje. Sad sam skoro sve vreme bio kod nje, nije više imalo nikakvog smisla da zadržavam svoj stan.

Ona sama mi je to rekla, početkom juna. Vodili smo ljubav, najveći deo popodneva: umotani u čar- šave, pravili smo duge pauze; zatim me ona dirkala, ili mi je pušila, ja sam ponovo ulazio u nju; ni jedno ni drugo nismo svršavali, svaki put kad bi me pipnu- la, lako bi mi se podigao, a njena vagina je stalno bila vlažna. Bilo joj je dobro, video sam to, smirenost joj je bila u pogledu. Oko devet predložila je da odemo na večeru u italijanski restoran, u blizini parka Monsuri. Još se nije bilo sasvim smrklo, bilo je veoma prijatno.

Trebalo je posle da svratim do svog stana, ako hoću, kao obično, da odem na posao sa kravatom i u odelu. Kelner nam je doneo dva koktela - specijalitet kuće. ÄZnaš šta, Mišel..." rekla mi je kad se on udaljio, Ämogao bi da se preseliš kod mene.

Ne verujem da je potrebno da još dugo igramo komediju nezavisnosti. Ili, ako hoćeš, možemo da zajednički iznajmimo stan."

Da, u izvesnom smislu, to mi se više sviđalo; recimo da sam tako imao ubedljiviji utisak o novom početku. Tačnije govoreći, o početku uopšte, kad sam ja u pitanju; konačno, ali ni s njom nije bilo drugačije. Covek se navikne na izolovanost i na nezavisnost; to, naravno, nije dobra navika. A ako sam hteo da doži- vim nešto što liči na porodični život, sad je očigledno bio trenutak za to. Bile su mi poznate, naravno, i nepovoljne strane ove priče; znao sam da želja brže splašnjava u svakodnevnom životu para. Ali ona nestaje u svakom slučaju, to je zakon življenja. I možda je tada moguće ostvariti neki drugi tip zajednice - mnogo osoba je bilo uvereno da je tako. Te večeri, međutim, moja želja za Valeri bila je daleko od toga da splasne. Pre nego što smo se rastali, poljubio sam je u usta: široko je rastvorila usne, prepuštajući se sasvim poljupcu.

Uvukao sam ruke u njenu trenerku, u gaćice, položio dlanove na njenu zadnjicu. Odmakla je lice od mog, osmotrila levo-desno: ulica je bila sasvim pusta. Klekla je na trotoar, otvorila mi šlic, uzela kitu u usta. Naslonio sam se na metalnu ogradu parka: bio sam gotov da svršim. Sklonila je usne i nastavila da me draži s dva prsta, uvlačeći mi pri tom drugu ruku u pantalone, da miluje muda. Zatvorila je oči, ja sam joj svršio po licu. U tom

68

trenutku sam pomislio da će briznuti u plač; ali ipak nije, zadovoljila se time da poliže spermu koja joj se slivala niz obraze.

Već sutradan ujutro bacio sam se na oglase; trebalo je potražiti nešto u južnim delovima grada, zbog Valerinog posla. Nedelju dana kasnije našao sam: bio je to veliki četvorosoban stan, na tridesetom spratu kule Opal, blizu kapije Soazi. Nikad ranije nisam iz stana imao lep pogled na Pariz; nisam ga baš ni tražio, istinu govoreći. U trenutku kad sam se preseljavao, shvatio sam da mi nije stalo ni do čega što se nalazilo u mom stanu.

Mogao sam zbog toga osetiti radost, nešto nalik pijanstvu od nezavisnosti; bio sam, međutim, gotovo uplašen. Ziveo sam znači, četrdeset godina a nisam imao nikakav lični odnos prema bilo kojoj stvari. Imao sam, sve u svemu, dva odela, koja sam nosio zavisno od prilike. Knjige, da, imao sam knjige; ali njih sam lako mogao ponovo da kupim, nijedna od njih nije predstavljala ništa ni retko ni dragoceno. Mnoge žene našle su se na mom životnom putu, a ni od jedne nisam sačuvao ni sliku ni pismo. Nisam, šta- više, imao ni svojih slika: o tome kakav sam bio u petnaestoj, dvadesetoj ili tridesetoj godini - nisam imao nikakvo sećanje. Nisam imao ništa zaista lično ni medu papirima: ceo moj identitet nalazio se u nekoliko dokumenata, koje je bilo lako složiti u kartonsku fasciklu uobičajenog formata. Pogrešno je tvrditi da su ljudska bića jedinstvena, da nose neku nezamenljivu posebnost: kad sam ja u pitanju, ni na koji način nisam uočavao ni traga od takve posebnosti. Svi se mi, najčešće uzaludno, upinjemo da razlikujemo individualne sudbine, karaktere. Ukratko, ideja o posebnosti ljudske ličnosti jeste pompezna besmislica. Covek se seća sopstvenog života, napisao je negde Sopenhauer, tek nešto više nego romana koji je nekad u prošlosti pročitao. Da, to je to: tek nešto više.

U drugoj polovini juna Valeri je opet imala užasno mnogo posla; problem u poslovanju sa velikim brojem zemalja istovremeno, predstavljaju vremenske razlike, a zbog tih vremenskih razlika čovek bi praktično morao da bude aktivan dvadeset četiri sata dnevno. Bivalo je sve toplije, leto je obećavalo da će biti divno, ali u tom trenutku nismo baš mnogo uživali u njemu. Posle posla, s posebnim zadovoljstvom svraćao sam kod braće Tang, pokušavao da se i sam bavim azijskom kuhinjom. Ali, pokazalo se da je to suviše komplikovano za mene: trebalo je utvrditi pravi uravnoteženi odnos sastojaka, na poseban način seckati povrće - podrazumevalo je to gotovo drugačiji mentalni sklop.

Bacio sam se, zato, na italijansku kuhinju, meni ipak dostupniju. Nikada ne bih poverovao da ću, u životu, jednog dana otkriti zadovoljstvo u kuvanju. Ljubav čoveka posvećuje.

U pedesetoj lekciji iz sociologije Ogist Kont pobija onu Äčudnu metafizičku zabludu", prema kojoj porodicu određuje tip društva. Zasnovana, uglavnom, na privrženosti i zahvalnosti, piše on, porodična zajednica je predodređena da direktno zadovoljava, samim svojim postojanjem, celinu naših instinktivnih potreba, nezavisno od bilo kakve pomisli o aktivnoj i stalnoj saradnji s određenim ciljem, osim ako za cilj nema svoje sopstveno utemeljenje. Ako, na žalost, usaglaša- vanje poslova postane jedini smisao veze, porodična zajednica nužno pokazuje tendenciju da se degeneriše u običnu asocijaciju, a često joj, čak, i ne treba dugo da se suštinski razbije. U kancelariji sam i dalje nastojao da radim što je manje moguće; morao sam, ipak, da organizujem dve ili tri važne izložbe; iz ostaloga sam se izvukao bez većih teškoća. Nije posebno teško raditi u kancelariji: dovoljno je biti pomalo pedantan, brzo donositi odluke, i držati ih se. Ja sam veoma rano shvatio da nije obavezno doneti najbolju odluku, da je najčešće dovoljno doneti bilo kakvu odluku - pod uslovom da se to učini brzo, ukoliko se radi u javnom sektoru. Eliminisao sam, tako, neke umetnič- ke projekte, prihvatao druge, rukovodio sam

69

se, pri tome, nedovoljno jasnim kriterijumima, nije mi se desilo nijednom za deset godina da tražim dodatnu informaciju, i zbog toga, uglavnom, nisam osećao nikakvo kajanje. U suštini, nisam mnogo cenio savremenu umetnost. Većina umetnika koje sam poznavao, ponašala se kao da su pravi preduzetnici: pažljivo su pratili nove pravce, onda hitali da zauzmu pozicije. Kao i preduzetnici, izlazili su masovno iz istih škola, štanco- vani u istom kalupu. Bilo je, ipak, i razlika: u domenu umetnosti, nagrada za inovaciju bila je značajnija nego u drugim oblastima; sem toga, umetnici su najčešće funkcionisali organizovano, u čoporima ili mrežama., za razliku od preduzetnika - usamljenih bića okruženih neprijateljima-akcionarima, uvek spremnim da ih napuste, i rukovodiocima, uvek spremnim da ih izdaju. Veoma retko sam u umetničkim dosijei- ma, kojima sam se bavio, osetio postojanje prave unutrašnje potrebe. Krajem juna postavljena je izložba Bertrana Bredana, koju sam, od samog početka, svesrdno podržavao - na ogromno iznenađenje Mari- -Zan, naviknute na moju ravnodušnu popustljivost, koja je, uz to, gajila veliku odbojnost prema umetničkim delima toga tipa. Nije ovo bio mlad umetnik, u doslovnom smislu reči, imao je već četrdeset tri godine i psihički je bio, uglavnom, istrošen - veoma nalik na pesnika-alkoholičara u filmu Zandarm iz Sen-Tro- pea. Postao je poznat posebno po tome što je ostavljao meso da se ucrvlja u gaćicama mladih žena, ili što je u svom sopstvenom izmetu gajio muve, koje je zatim puštao u galerije. Nikad nije imao mnogo uspe- ha, nije pripadao pravim klanovima, i uporno se držao trash struje, pomalo demodirane. Osećao sam kod njega izvesnu autentičnost - mada je, možda, to prosto bila autentičnost neuspeha. Nije mi delovao sasvim uravnoteženo. Njegov poslednji projekat bio je, uz to, gori nego prethodni - ili bolji, zavisi kako se gleda. Napravio je video-zapis o sudbini leševa onih ljudi koji pristaju da posle svoje smrti zaveštaju telo nauci - što znači, na primer, da mogu da posluže kao materijal za vežbe disekcije u medicinskim školama.

Nekoliko studenata medicine, normalno obučenih, trebalo je da se pomeša s publikom i da povremeno pokazuju odsečenu ruku, ili oči izvađene iz duplji - u principu, trebalo je da prave šale koje, kako se priča, studenti medicine obožavaju. Pogrešio sam što sam na otvaranje izložbe poveo Valeri, izmoždenu posle napornog radnog dana. Bio sam iznenađen kad sam utvrdio da se skupilo prilično sveta, među njima i više značajnih osoba: da li je to bio početak perioda milosti za Bertrana Bredana? Posle pola sata Valeri je bilo dosta, zamolila me je da krenemo. Jedan od studenata medicine tada je stao pred nju držeći na dlanu odse- čen kurac, sa jajima koja su još bila oivičena dlakama. Okrenula je glavu s gađenjem, povukla me ka izlazu. Sklonili smo se u kafić ÄBobur".

Pola sata kasnije tamo upade Bertran Bredan, u pratnji dve-tri ribe, koje sam poznavao, i još nekih ljudi, prepoznao sam direktora odseka za podršku stvaralaštvu iz Fonda za depozite i konsignacije. Smestili su se za susedni sto; nije mi bilo druge nego da odem da se pozdravim s njima. Bredan je bio očigledno zadovoljan što me vidi - činjenica je da sam mu dao ozbiljnu podršku za večerašnju izložbu. Razgovor se odužio, Valeri mi se pridružila za stolom. Ne znam više ko je predložio da odemo na čašu pića u ÄBar-bar", verovatno sam Bredan. Pogrešio sam što sam prihvatio poziv. Najveći broj svingerskih klubova, koji su pokušali da, jednom nedeljno, uključe u svoj zabavni program sado/mazo veče, propali su. Naprotiv, ÄBar-bar", koji se od početka opredelio isključivo za sado/mazohističku praksu, ne tražeći pri tom, na ulazu, striktan dresh-code - osim nekih izuzetnih večeri - nije gubio posetioce od trenutka otvaranja. Prema onome što sam čuo, sado/mazo milje bio je prilično specifičan, sastavljen od ljudi koje uopšte nisu interesovali

x

obični seksualni odnosi, i koji su se, prema tome, užasavali odlaska u klubove sa klasičnim grupnim seksom.

Pored ulaza, žena od nekih pedesetak godina, lut- kastog lica, vezana lisicama, zavezanih usta, vrtela se u kavezu. Primetio sam, zagledavši je, da je okovana: članci na nogama bili su joj privezani za stranice kaveza metalnim lancima; na sebi je od odeće imala samo korset od crnog skaja, iz kojeg su visile njene velike otromboljene grudi. Bila je to, kako su pravila tog mesta nalagala, robinja koju je njen gospodar nudio na prodaju tokom cele večeri. Nije se činilo da joj je previše zabavno, primetio sam da se okreće tamo-amo pokušavajući da sakrije guzove, prilično zahvaćene celulitom; ali to nije bilo moguće, kavez je bio otvoren sa sve četiri strane. Možda je to radila da bi zaradila za život, znao sam da neko može iznajmiti sebe kao robinju za hiljadu do dve hiljade franaka za veče. Imao sam utisak da je to neka niža činovnica, telefonistkinja na centrali Socijalnog osiguranja, koja je ovo radila da bi sastavila kraj s krajem u mesecu.

Bio je još samo jedan slobodan sto, blizu ulaza u prvu salu za mučenje. Tek što smo seli, jedan čova, nalik na činovnika, potpuno ćelav, velikog stomaka, u ode- lu s prslukom, prođe, vezan lancem, a gospodarica mu je bila crnkinja gole zadnjice. Kad je stigla do našeg stola, zastala je, naredila mu da se skine do pojasa. On je poslušao. Izvukla je iz tašne metalne štipalj- ke; on je imao sise prilično debele i nabubrele za jednog muškarca.

Zakačila je štipaljke o njegove bradavice, koje su bile izdužene i crvene. Napravio je bolnu grimasu. Ona ga ponovo cimnu lancem: spustio se četvoronoške i počeo nespretno da puzi za njom; nabori na stomaku tresli su mu se, olovnobledi pri prigušenom svetlu.

Naručio sam viski, Valeri sok od pomorandže. Pogled joj je bio uporno spušten na sto, nije gledala šta se dešava okolo, nije učestvovala ni u razgovoru. Maržori i Zeraldin, dve devojke koje sam upoznao u Direkciji likovnih umetnosti, bile su, naprotiv, veoma uzbuđene. ÄSmerno je, večeras je veoma smerno", brundao je Bredan, razočaran. Objasnio nam je zatim da, nekih večeri, klijenti puštaju da im se zabijaju igle u mošnice ili u vršak uda; jednom je čak video nekog tipa kome je ukrotiteljka kleštima iščupala nokat.

Valeri je poskočila od gađenja. ÄJa to smatram apsolutno odvratnim", reče ona, ne mogavši više da se uzdržava. ÄZašto odvratno?" protestovala je Zeraldin. ÄOd trenutka kad postoji slobodan pristanak učesnika, ja ne vidim nikakav problem. To je ugovor, i to je sve." ÄNe verujem da se može slobodno pristati na poni- žavanje i patnju. A čak i kad bi to bio slučaj, ipak mi se ne čini dovoljno jakim razlogom za uživanje u patnji."

Valeri je bila zaista iznervirana, čekao sam trenutak da skrenem razgovor na izraelsko-palestinski sukob; onda sam shvatio da me uopšte nije briga za mišljenje tih devojaka; čak i ako budu prestale da se javljaju, to će mi zapravo smanjiti opterećenje na poslu. ÄDa, ti ljudi se i meni pomalo gade", potvrdio sam i ja. Äi vi mi se gadite isto tako", dodao sam tihim glasom. Žeraldin nije čula, ili se pravila da nije čula. ÄAko sam ja punoletna osoba koja daje pristanak", nastavila je ona, Äi ako se moja fantazija svodi na patnju, na istraživanje mazohističke dimenzije moje seksualnosti, ne vidim u ime čega bi me iko smeo sprečavati u tome. Živimo u demokratiji." I ona se nervirala, osećao sam da će se vrlo brzo pozvati na ljudska prava. Na reč de- mokratija, Bredan joj dobaci jedan lako prezriv pogled; onda se obratio Valeri: ÄImate pravo", rekao je sumorno, Äto je apsolutno odvratno. Kad vidim nekog da pristaje da mu čupaju nokte kleštima, a da zatim bude

x1

popisan i da jede izmet svog mučitelja, nalazim da je to odvratno. Ali, upravo je odvratna strana ljudskog bića ono što mene interesuje."

Posle nekoliko sekundi, Valeri s mukom upita: ÄZašto?" ÄNe znam", odgovori prosto Bredan. ÄNe verujem u ukleti deo u čoveku, zato što ne verujem ni u kakav oblik prokletstva, ni blagoslova, uostalom. Ali imam utisak da, približavajući se patnji i surovosti, gospodarenju i ropstvu, dodirujemo suštinu, intimnu prirodu seksualnosti. Vi u to ne verujete?" - obraćao se sada meni. Ne, zapravo nisam verovao. Surovost je nešto vrlo iskonsko u ljudskom biću, nalazimo je kod najprimitivnijih naroda: već u prvim plemenskim ratovima pobednici su se brinuli da poštede živote nekih svojih zarobljenika, kako bi ih kasnije stavljali na užasne muke. Ova tendencija se ponavljala, postala konstanta u istoriji, održala se, netaknuta, do naših dana: čim bi se nekim spoljnim ili građanskim ratom pokušale poništiti svakodnevne moralne norme, našla bi se ljudska bića - i to bez obzira na rasu, etničku pripadnost i kulturu - spremna da se prepuste uživanjima u zverstvima i zločinima. To se potvrđivalo stalno, bespogovorno, ali nije imalo nikakve veze sa seksualnim zadovoljstvom - takođe praiskonskim, takođe vrlo jakim instinktom. Ukratko, nisam se slagao s njim, ali bio sam svestan, kao obično, da je diskusija uzaludna. ÄHajde da napravimo krug..." reče Bredan pošto je ispio pivo. Pošao sam za njim, u pratnji ostalih, u prvu salu za mučenje. Bio je to podrum sa svodovima, oštro kamenje je izbijalo iz zidova. Ambijentalna muzika sastojala se od izuzetno dramatičnih akorda na orguljama, preko kojih su se čuli krici prokletih duša. Ugledao sam ogromne zvučnike, uokolo su projektori bacali crvenu svetlost, maske i sprave za mučenje visi- le su na kukama - opremanje prostorije moralo je koštati čitavo bogatstvo. Pod jednim baldahinom je neki ćelav i skeletski mršav tip bio postavljen četvorono- ške, noge su mu bile ukleštene u neke drvene mengele koje su ga odizale pedesetak santimetara od poda, ruke su mu se držale na lisicama, spuštenim s tavanice. Ukrotiteljka u čizmama i s rukavicama, obučena u crni lasteks, obilazila je oko njega, naoružana bičem sa tankim zupcima u koje je bilo ugrađeno nešto svetlu- cavo, kao drago kamenje. Najpre mu je dugo bičevala zadnjicu, širokim snažnim udarcima; tip nam je bio okrenut licem, potpuno nag, i ispuštao je bolne urlike. Mala grupa okupila se oko ovog para. ÄOna mora da je na drugom nivou..." prošaputa mi Bredan. ÄNivo jedan je kad se mučitelj zaustavi na pojavu prve krvi."

Ukrotiteljka sad obiđe oko čoveka, stade da pre- tura po svojoj tašnici prikačenoj oko struka, izvadi iz nje nekoliko udica i zabode ih u njegove mošnice; malo krvi se pojavi na površini u vidu sjajnih perlica. Zatim, nešto nežnije, poče da mu bičuje genitalije. To je bila baš granična situacija: ako bi se koji od zubaca nekim slučajem zakačio za udicu, koža na mošnicama mogla je sasvim da se razdere. Valeri okrete glavu, stisnu se uz mene. ÄHajdemo", reče preklinjućim glasom, Ähajdemo, objasniću ti." Vratili smo se u bar; ostali su bili toliko zaneti prizorom da nisu obratili nikakvu pažnju na nas. ÄŽena koja bičuje onog tipa..." reče mi poluglasno, Äprepoznala sam je. Videla sam je samo jednom, ali sam sigurna da je to ona... To je Odri, Žan-Ivova žena."

Odmah zatim otišli smo. U taksiju, Valeri je bila kao zgromljena, nepomična. Ćutala je i u liftu, sve do stana. Tek kad smo zatvorili vrata, okrenula se ka meni: ÄMišel, da li smatraš da sam suviše konvencionalna?" ÄNe. I ja se onoga užasavam." ÄJa razumem da postoje dželati: od toga mi je muka, ali znam da postoje i ljudi koji osećaju zadovoljstvo da muče druge; ono što ne mogu da razumem, jeste postojanje

xK

žrtava. Ne uspevam da shvatim da jedno ljudsko biće može doći do toga da više voli patnju od uživanja. Ne znam, trebalo bi ih prevaspitava- ti, voleti ih, naučiti ih šta je to zadovoljstvo."

Slegao sam ramenima, kao da sam hteo da kažem da tema nadilazi moje moći - a to se dešavalo u skoro svim prilikama u mom životu. Stvari koje ljudi čine, one koje pristaju da podnose... ništa se iz toga nije moglo izvući, nikakav opšti zaključak, nikakav smisao.

Svlačio sam se ćutke. Valeri je sela na krevet pored mene. Osećao sam da je napeta, da je i dalje muči ova tema. ÄOno što me u svemu ovome plaši", nastavila je, Äjeste činjenica da nema nikakvog fizičkog kontakta. Svi nose rukavice, koriste sprave. Nikada se koža ne dodiruje, nema nikada nijednog poljupca, dodira, milovanja. Za mene je sve to upravo suprotno od seksualnosti."

Bila je u pravu, mada pretpostavljam da sledbenici sado/mazo pristupa smatraju svoja iskustva apoteozom seksualnosti, njenim vrhunskim izrazom: svako je ostajao zatvoren u svojoj koži, potpuno prepušten svom osećanju da je jedinstveno ljudsko biće; bio je to, prosto jedan od načina gledanja na stvari. U sva kom slučaju, sigurno je da broj ovakvih mesta stalno raste. Veoma sam lako mogao da zamislim da ih pose- ćuju devojke kao Zeraldin i Maržori, na primer, dok mi je, međutim, bilo teško da zamislim da su njih dve sposobne za prepuštanje, neophodno za penetraciju, to jest za bilo kakav seksualni odnos. ÄProstije je to nego što se misli", rekao sam na kraju. ÄPostoji seksualnost ljudi koji se vole i seksualnost ljudi koji se ne vole. Kad više ne postoji mogućnost identifikacije s drugim, jedino što preostaje je patnja - i surovost."

Valeri se privila uza me. ÄŽivimo u čudnom svetu", reče ona. U izvesnom smislu, ostala je čedna, zaštićena od realnosti svojim stalnim obavezama, koje joj ostavljaju taman toliko vremena da obavi kupovine, da se odmori, i da ponovo krene. Dodala je: ÄNe sviđa mi se svet u kojem živimo."

Tri velike želje potrošača otkrilo nam je naše istraživanje: želju za sigurnošću, želju za nežnošću, želju za lepim.

Tridesetog juna stigli su izveštaji putničkih agencija o broju rezervacija. Bili su izvanredni. Program El- dorador otkrića pokazao se uspešnim, odmah je dao bolje rezultate od dotadašnje formule Eldorador - koja je, s druge strane, i dalje beležila pad.

Valeri je odlučila da uzme nedelju dana odmora; otišli smo kod njenih roditelja u Sen-Ke-Portrije. Osećao sam se malo matorim za ulogu verenika koga predstavljaju porodici: ipak sam imao trinaest godina više od nje, i prvi put se nalazio u sličnoj situaciji.

Voz se zaustavio u Sen-Brijeu, njen otac nas je čekao na stanici. Nežno je poljubio kćerku, dugo je grlio, videlo se da mu je nedostajala. ÄMalo si smršala", rekao joj je. Zatim se okrenuo meni, pružio mi ruku, ne zagledajući me suviše. I on je bio pomalo uplašen, verujem: znao je da radim u Ministarstvu kulture dok je on bio samo seljak. Majka joj je bila mnogo pričljivija, dugo me ispitivala kako živim, šta radim, kako provodim slobodno vreme. Konačno, pokazalo se da sve nije bilo toliko teško: Valeri je bila tu; s vremena na vreme odgovarala je umesto mene, razmenjivali smo poglede razumevanja. Nisam uspevao da zamislim kako bih se ja ponašao u takvoj situaciji, kad bih imao decu, jednog dana; mnogo šta nisam uspevao da zamislim o budućnosti.

Večera je bila pravi praznični obed, s jastogom, jag- njećim butom, sirevima, kolačima s jagodama i kafom. Bio sam sklon da u tome vidim znak prihvatanja, i?ko sam, naravno,

xý

znao da je jelovnik pripremljen una- pred. Valeri je vodila glavnu reč, pričala uglavnom o svom novom poslu - o kome sam ja znao skoro sve. Pogled mi je lutao po zavesama, ukrasnim sitnicama, porodičnim fotografijama u ramovima. Bio sam u porodici, bilo je to dirljivo i pomalo zastrašujuće.

Valeri je insistirala da spavamo u sobi koja je bila njena kad je bila devojčica. ÄBolje bi bilo da uzmete gostinsku sobu", protestovala je majka, Äbiće vam pretesno." Tačno je da je krevet bio malo uzak, ali ja sam se, razmičući Valerine gaćice i milujući joj zatim klitoris, silno uzbudio pri pomisli da je ona tu spavala kad je imala trinaest-četrnaest godina.

Izgubljene godine, rekoh sebi. Kleknuo sam pored kreveta, svukao joj sasvim gaćice, okrenuo je ka sebi. Zatvorila je vaginu krajem mog uda. Pravio sam se da ulazim i da se povlačim, po nekoliko santimetara, sitnim brzim pokretima, stežući joj istovremeno dojke dlanovima. Svršila je uz prigušen krik, zatim prsla u smeh: ÄMoji roditelji još ne spavaju", reče. Ponovo sam ušao u nju, jače, da sad i ja svršim. Gledala je šta radim, sjajnih očiju, i pritisla mi ruku na usta baš u trenutku kad sam svršio u njoj, mumlajući promuklo.

Nešto kasnije radoznalo sam zagledao nameštaj u sobi. Odmah iznad ÄRužičaste biblioteke", na jednoj polici, stajale su male sveske, brižljivo umotane. Ä , to", reče ona, Äto sam pisala kad sam imala de- set-dvanaest godina. Možeš da pogledaš. To je nešto o Klubu petorice." ÄŠta ti je to?" ÄNeobjavljene priče o Klubu petorice, ja sam ih napisala."

Izvukao sam sveščiće: bili su tu Klub petorice u svemiru, Klub petorice u Kanadi...

Odjednom sam zamislio malu maštovitu devojčicu, uglavnom usamljenu, koju nikada neću upoznati.

U danima koji su sledili, nismo radili ništa posebno, sem što smo išli na plažu. Vreme je bilo lepo ali voda je bila suviše hladna da bismo se duže kupali. Valeri je satima ostajala ispružena na suncu; polako je dolazila sebi: protekla tri meseca bila su najteža u njenom radnom veku. Jedne večeri, tri dana po dolasku, započeo sam priču o tome. Bilo je to u ÄOceanic baru", pošto smo upravo naručili koktele. ÄImaćeš, verujem, manje posla sad kad je projekat uspešno lansiran" ÄU prvo vreme, da", pomalo zbunjeno se osmeh- nula. ÄAli, vrlo brzo treba ponuditi nešto novo." ÄZašto? Zašto se ne stane na ovome?" ÄZato što je takva igra. Kad bi Zan-Iv bio tu, on bi ti rekao da je to princip kapitalizma: ako ne ideš na- pred, mrtav si. Osim ako nisi stekao zaista odlučujuću prednost nad konkurentima: u tom slučaju možeš da predahneš nekoliko godina; ali mi još nismo dotle stigli. Princip Eldorador otkrića je dobar, to je genijalna ideja, lukava ako hoćeš, ali to nije ništa novo, već samo dobro dozirana mešavina dva ranija koncepta. To i nije bilo komplikovano napraviti; ono što je bilo mnogo teže, jeste da se projekat postavi na noge u tako kratkom roku. Ali ja sam sigurna da su, na primer, Nove granice u stanju da izbace konkurentsku ponudu već sledećeg leta. Ako hoćemo da sačuvamo prednost, moraćemo ponovo da unosimo novine." Äi to se nikad neće završiti?" ÄNe verujem, Mišel. Ja sam dobro plaćena, unutar sistema koji poznajem: prihvatila sam pravila igre."

Mora da sam delovao sumorno; obgrlila me je oko vrata. Ä'Ajde da jedemo..." rekla je. ÄMoji roditelji nas čekaju."

x×

Vratili smo se u Pariz u nedelju uveče. Već u pone- deljak ujutro Valeri i Zan-Iv imali su sastanak sa Erikom Legenom. Zeleo je da im prenese zadovoljstvo Grupacije zbog prvih rezultata u njihovoj akciji opo- ravljanja Eldoradora. Jednoglasno, upravni odbor odlučio je da im dodeli nagradu u vidu akcija firme - što je bio pravi izuzetak kad je reč o kadrovima koji su manje od godinu dana u kući.

Uveče, sve troje smo izašli na večeru u marokanski restoran u Ulici Ekol. Zan-Iv je bio loše obrijan, glava mu se klatila i kao da je bio pomalo naduven. ÄMislim da je počeo da pije", rekla mi je Valeri u taksiju. ÄProveo je užasan odmor sa ženom i decom na ostrvu Re. Trebalo je da tamo ostane petnaest dana, ali se vratio već prve nedelje. Rekao mi je da zaista nije više mogao da podnosi prijatelje svoje žene."

Zaista, videlo se da mu nije sve potaman: nije ni pipnuo tažin, naručio je za sebe samo vino. ÄTu smo", dobacio je podrugljivim tonom, Äpočinjemo da pecamo veliku ribu."

Zavrteo je glavom, iskapio svoju čašu vina. ÄIzvinite me", rekao je skrušeno, Äne bi trebalo ovako da govorim." Položio je na sto ruke; one su lagano podrhtavale, čekao je: drhtavica se smirila, malo-pomalo. Onda je pogledao Valeri u oči. ÄZnaš li šta se desilo sa Mariliz?" ÄMariliz Lefransoa? Ne, nisam je videla. Da nije bolesna?" ÄNije bolesna, ne. Provela je tri dana u bolnici pod sedativima; ali nije bolesna. Bila je napadnuta i silovana, dok se vraćala s posla, u vozu za Pariz, prošle srede."

Mariliz se vratila na posao sledećeg ponedeljka. Po svemu sudeći, bila je nervno uzdrmana; pokreti su joj bili usporeni, gotovo mehanički. Jednostavo, isuviše jednostavno je pričala o svom doživljaju; nije delovalo prirodno. Njen ton je bio neutralan, lice bezizražajno i ukočeno kao da automatski ponavlja svoj iskaz. Izlazeći s posla u KK.1 odlučila je da uhvati voz u KK.K1, misleći da će tako stići brže nego da čeka taksi. Tri četvrtine mesta u vagonu bilo je prazno. Približila su joj se četiri tipa, odmah su počeli da je vređaju. Prema onome što se od nje moglo saznati, bili su karipskog izgleda. Pokušala je da razgovara, da se šali s njima; u zamenu za taj pokušaj, dobila je nekoliko šamara, od kojih se gotovo onesvestila. Zatim su se bacili na nju, dvojica su je oborila na pod. Počeli su da prodiru u nju, bez milosti, u sve otvore. Svaki put kad bi pokušala da vikne, dobijala je udarac pesnicom, ili novi par šamara. To je trajalo veoma dugo, voz se zaustavljao nekoliko puta: putnici su silazili, bojažljivo menjali vagone. Kad su se zasitili, tipovi su nastavili da se iživljavaju i da je vređaju, nazivali je kurvom i kurožderkom. Na kraju, u vagonu nije ostao više niko. Završili su tako što su pljuvali i pišali po njoj, stojeći u krugu oko nje, zatim su je šutirali nogama, napola gurnuli pod klupu, a onda mirno izašli na stanici Lion. Prvi putnici popeli su se dva minuta kasnije i obavestili policiju, koja je odmah stigla.

Komesar policije nije bio suviše iznenađen: po njemu, moglo se reći da je imala sreće.

Cesto se dešavalo da, pošto iskoriste devojku, takvi tipovi završe time što joj u vaginu ili u čmar zabiju šipku s ekserima. Ta linija voza bila je poznata kao veoma opasna.

Jedna interna beleška podsetila je zaposlene na uobičajene mere opreza i podvukla da im taksi uvek stoji na raspolaganju, ukoliko moraju da rade do kasno, a da troškove u celini snosi preduzeće. Patrola čuvara koji su obezbeđivali prostorije i parking bila je pojačana.

Te večeri je Zan-Iv dopratio Valeri, jer su njena kola bila na opravci. U trenutku kad je napuštao kancelariju, bacio je pogled, kroz prozor, na haotičan pejzaž sastavljen od privatnih kuća, tržnih centara, solitera. Daleko na horizontu, smog je zalazak sunca obojio neobičnim ljubičastim i zelenim tonovima. ÄČudno je to", reče on, Äevo nas ovde, u

x

preduzeću, kao tegleća marva, dobro hranjeni. A napolju su svuda grabljivice, divlji život.

Jednom sam bio u Sao Paolu, tamo je ova evolucija dovedena do kraja", nastavio je. ÄTo više nije grad, to je neka vrsta urbanizovanog prostora koja se proteže unedogled, sa favelama, džinovskim poslovnim zgradama, luksuznim rezidencijama koje čuvaju stražari, do zuba naoružani. Tu živi više od dvadeset miliona stanovnika, od kojih su mnogi rođeni, živeli i umrli a da nikada nisu napustili granice svoje teritorije. Tamo su ulice veoma opasne, čak i kad se čovek vozi kolima: vrlo lako mogu ga napasti na semaforu, kad je crveno, može kakva banda na motorima krenuti u lov na njega - one najbolje opremljene imaju mitraljeze i minobacače. Da bi se kretali, poslovni ljudi i bogataši koriste gotovo isključivo helikoptere; heliodromi postoje na krovovima svih banaka i rezidencijalnih zgrada. Dole, na du - napuštena ulica, prepuštena je siromašnima ili gangsterima."

Skrećući na južni autoput, dodao je tihim glasom: ÄMuče me neke sumnje, u ovom trenutku. Sve manje verujem u važnost sveta koji upravo gradimo."

Nekoliko dana kasnije ponovila se slična scena. Pošto se parkirao ispred zgrade u Aveniji Soazi, Žan-Iv je pripalio cigaretu, ostao zamišljen nekoliko trenutaka, zatim se okrenuo Valeri: ÄVeoma sam zabrinut, zbog Mariliz... Lekari kažu da može da se vrati na posao i, istina, u izvesnom smislu ona je normalna, nema nikakve krize. Ali ne pokazuje više nikakvu inicijativu, kao da je paralizovana. Svaki put kad treba nešto da odluči, ona dolazi da me pita za savet; ako nema mene, u stanju je da me čeka satima a da pri tome ne mrdne ni malim prstom. Za jednog šefe službe za odnose s javnošću, to nije dobro; ne možemo dalje ovako." ÄNećeš valjda da je otpustiš?"

Zan-Iv ugasi cigaretu, zatim je dugo zamišljen gledao niz bulevar, zavaljen u kolima; rukama je stezao volan. Izgledalo je da je pomalo uzbuđen, izgubljen. Valeri opazi da su se i na njegovom odelu počele pojavljivati mrlje. ÄNe znam", uzdahnu on teško, na kraju. ÄNikad se još nisam suočio s takvim problemom. Otpustiti je - to ne, bilo bi to gnusno; ali moraće joj se naći drugi posao, na kome će manje morati sama da odlučuje, manje kontaktirati s ljudima. Sem toga, otkako joj se ono desilo, počela je da pokazuje rasističke sklonosti. To je prirodno, može se razumeti, ali u turizmu je to nedopustivo. U reklamama, u katalozima, u svemu što se odnosi na propagandu i komunikacije, domoroci se po pravilu predstavljaju kao topli, predusretlji- vi i otvoreni ljudi. Nema govora da se drugačije radi: to je zaista profesionalna obaveza."

Sutradan je Zan-Iv o tome razgovarao sa Lege- nom, koji je bio mnogo manje sentimentalan, i nede- lju dana kasnije Mariliz je bila prebačena u računovodstvo, da zameni jednu službenicu koja je upravo otišla u penziju. Trebalo je naćijtiovog šefa službe za odnose s javnošću Eldoradom. Zan-Iv i Valeri su zajedno razgovarali sa kandidatima.

Pošto su saslušali njih desetak, otišli su na ručak u restoran firme, da popričaju o tome. ÄMislim da treba da uzmemo Nuredina", reče Valeri. ÄOn stvarno ima neverovatan talenat, i već je radio na mnogo različitih projekata." , ÄDa, on jeste najbolji; ali, meni se čini da je skoro preterano talentovan za ovaj posao.

Ne mogu baš da ga zamislim u službi za odnose s javnošću turističke agencije. Pre bi odgovarao nekom uglednijem mestu, više umetničkom. Ovde će se dosađivati, i neće ostati. A osim toga, poreklom je Magrebljanin, to može stvoriti probleme. Da bi se privukli ljudi, treba koristiti što više

x6

klišea o arapskim zemljama: gostoprimljvost, čaj od nane, fantazije, beduini... Primetio sam da ti štosovi loše prolaze kad ih nude Magrebljani; u stvari, oni često teško podnose ovakvu sliku o arapskim zemljama." ÄRasna diskriminacija prilikom zapošljavanja..." primeti Valeri zlobno. ÄTo ti je idiotski!" Zan-Iv je gotovo zapenušio; otkako se vratio s odmora bio je, očigledno, suviše napet, počinjao je da gubi smisao za humor. ÄSvi tako rade!" nastavio je, preglasno; ljudi za susednim stolom su se okrenuli. ÄPoreklo ljudi čini deo njihove ličnosti, o tome treba voditi računa, očigledno. Na primer, ja bih bez oklevanja uzeo nekog tunižanskog ili marokanskog emigranta - čak i ako je u ovu zemlju došao mnogo posle Nuredina - za pregovore s lokalnim dobavljačima. Ti ljudi imaju dvostruku pripadnost, što ih čini jakima, sagovornika odmah uhvate u laži. Sem toga, oni stižu s imidžom nekog ko je uspeo u Francuskoj, ljudi to una- pred cene, imaju utisak da ne mogu biti prevareni.

Najbolji pregovarači koje sam imao, uvek su bili ljudi sa dvostrukom pripadnošću i poreklom. Ali sad, za ovo mesto, radije bih da uzmemo Brigitu." ÄDankinju?" ÄDa. Sto se tiče samog posla, i ona je veoma darovita. I zaista je pravi antirasista mislim da je u vezi s nekim Jamajčaninom, a priori je krajnje oduševljena svime što je egzotično. Nema nameru da rađa decu, zasad. Ukratko, mislim da je ona prava osoba."

Možda je postojao i neki drugi razlog: Valeri se uverila u to nekoliko dana kasnije uočivši kako Brigit stavlja ruku na Zan-Ivovo rame. ÄDa, u pravu si", priznao joj je on, pored automata za kafu, Ämoj dosije postaje sve gori, sad mu se može dodati i seksualno uznemiravanje... Jeste, to se desilo dva-tri puta, ali neće ići dalje od toga; uostalom, ona ima dečka." Valeri prelete pogledom preko njega. Trebalo bi da se ošiša, zaista se zapustio u poslednje vreme. ÄNe prebacujem ti ništa..." reče ona. Kad je posao u pitanju, nije se prome- nio nagore: još uvek je imao veoma tačne procene ljudi i situacija, finu intuiciju za finansijske aranžmane, ali sve više liči na nesrećnog čoveka, na olupinu.

Počelo je iščitavanje upitnika o utiscima klijenata; procenat vraćenih upitnika bio je veliki zahvaljujući nagradnoj igri u kojoj je prvih pedeset ispitanika moglo da dobije nedelju dana besplatnog odmora. Na prvi pogled, razloge za loše ocene Eldorador - nove formule, bilo je teško otkriti. Klijenti su bili zadovoljni smeštajem i lokacijom, zadovoljni ishranom, zadovoljni aktivnostima i predloženim sportovima; uprkos tome, neznatan je bio broj onih koji bi se ponovo opre- delili za ovaj aranžman.

Slučajno, Valeri je naletela na članak u Tourisme Hebdo, koji je analizirao nove vrednosti do kojih drže potrošači. Autor se pozivao na model Holbruka i Hirš- mana, koji počiva na emocijama koje potrošač ulaže kad je reč o nekom proizvodu ili usluzi; svi ovi zaključci nisu ponudili ništa posebno novo. Novi potrošači bili su opisani kao slabije predvidljivi, zainteresovani za razne stvari, skloniji zabavi, spremni da se angažuju na humanitarnom planu. Oni više ne troše da bi se pokazali, već da bi dali dokaza o svojoj umerenosti: jeli su uravnoteženo, vodili računa o zdravlju; plašili se pomalo drugih ljudi, i budućnosti... Zahtevali su pravo na nevernost, iz radoznalosti, iz podražavanja; a davali su prednost onome što je solidno, trajno, autentično. Izražavali su i neke etičke zahteve: više solidarnosti i slično. Sve to bilo je već napisano i pročitano stotinu puta, psiholozi i sociolozi ponašanja ponavljali su iste reči iz teksta u tekst, iz jednog časopisa u drugi. Sve to oni su,uostalom, već uzeli u obzir. Naselja Eldorador bila su sagrađena od tradicionalnih materijala, u duhu lokalne arhitekture. Ishrana u restoranima sa samousluživa- njem bila je uravnotežena, velika pažnja posvećivana je morskim

xx

plodovima, voću, kritskom načinu ishrane. Među predloženim aktivnostima nalazila se joga, so- frologija,* taj-ši-šuan. Aurora je bila potpisnik povelje o etičkom turizmu i redovno je davala priloge za World Wildlife Fund - WWF. Ništa od svega toga izgleda nije bilo dovoljno da spreči pad. ,Ja sam prosto uveren da ljudi lažu", rekao je Žan-Iv pošto je pročitao, po drugi put, izveštaj o upitnicima s ocenama klijenata. ÄOni izjavljuju da su zadovoljni, zaokružuju svaki put odgovor 'dobro', ali u stvari su se dosađivali tokom celog odmora, a osećaju se krivima da to priznaju. Na kraju ću prodati sve klubove koji ne mogu da se prilagode formuli Otkrića i uvešću paket aktivnih odmora: dodaću formulu ×x×, vožnje mongolfijeom, mešui u pustinji, krstarenje 'butrima' - arapskim jedrilicama, ronjenje, kajak na brzim vodama, sve to..." ÄNismo mi jedini u tom manevarskom prostoru." ÄNe..." složio se on obeshrabreno. ÄTrebalo bi da pokušamo da provedemo nedelju dana u nekom klubu, inkognito, bez određenog cilja. Prosto da uhvatimo atmosferu." ÄTačno to!" Žan-Iv se naglo uspravio u svojoj fotelji, dohvatio svežanj upitnika. ÄTreba pogledati one koji imaju najgore rezultate." Brzo je prelistavao stranice. ÄĐerba i Monastiri, to je katastrofa, moramo napustiti Tunis. Tamo je suviše izgrađeno, konkurencija je spremna da snizi cene do neverovatnog nivoa; imajući u vidu našu poziciju, to nikada nećemo moći da pratimo." * Sofrologija - tehnika kojom se čovek uči da postigne harmoničan razvoj ličnosti tako što potiskuje bolna oseća- nja i fizičke bolove (prim prev.). ÄImaš li već ponude za kupovinu?" ÄČudno, ali Neckermann je zainteresovan. Oni žele da se bace na klijentelu iz bivših istočnih zemalja: Češke, Mađarske, Poljske... vrlo nizak nivo, ali Košta Brava je prosto prezasićena. Interesuje ih i naš klub u Agadiru, predlažu razumnu cenu. U priličnom sam iskušenju da ga ustupim: uprkos tome što je na jugu Maroka, Agadir ne uspeva da se 'odlepi'; vidim da ljudi više vole Marakeš." ÄMarakeš je baš nikakav." ÄZnam to... Čudno je, međutim, da Sarm-el-Seik uopšte ne ide, a raspolaže pravim adutima: najlepše koralno podvodno tle na svetu, šetnje po Sinajskoj pustinji..." ÄTačno, ali to je u Egiptu." ÄPa šta?" ÄPo mom mišljenju, niko nije zaboravio atentat u Luksoru, 199x. godine. Ipak je tu bilo pedeset osmoro mrtvih. Jedina šansa da uspemo da prodamo Šarm- -el-Šeik jeste da sklonimo oznaku Egipat." Ä1 šta da stavimo umesto nje?" ÄNe znam, Crveno more, na primer." ÄOK, Crveno more, ako ti kažeš." Pribeležio je, pa opet počeo da prelistava papire. ÄAfrika dobro ide. Čudno, Kuba beleži loše rezultate. Međutim, u modi je kubanska muzika, latinski ambijent i slično. San Domingo, na primer, ne prazni se." Proučavao je opis kubanskog kluba: Hotel u Gvadalavaki je nedavno sagrađen, po tržišnim cenama. Ni suviše sportski, ni suviše porodičan. U neobuzdanom ritmu salse, proživite magiju kubanskih noći... A prihodi su pali za 1 odsto. Mislim da bi se moralo otići i videti na licu mesta - bilo tamo, bilo u Egipat."

x8

ÄIdemo kuda ti kažeš, Zan-Iv", odgovori ona umorno. ÄU svakom slučaju, prijaće ti da putuješ bez žene."

Avgust u Parizu: dani su bili vreli i čak zagušljivi, ali se toplo vreme nije održalo došla je oluja i u roku od dva dana sasvim je zahladnelo. Zatim se opet vratilo sunce, stub u termometru i stopa zagađenosti počeli su ponovo da rastu. Pridavao sam tome, istinu govoreći, samo površan značaj. Odrekao sam se poseta peep- -shotuu otkako sam upoznao Valeri; takođe sam se bio odrekao, i to pre mnogo godina, tzv. gradske avanture. Pariz za mene nikada nije bio praznik, nisam video nikakvog razloga da to sad postane. Međutim, pre de- set-petnaest godina, kad sam počeo da radim u Ministarstvu kulture, posećivao sam sve nezaobilazne noćne klubove i barove. Nisam znao o čemu da pričam, osećao sam da uopšte nisam u stanju ni da zapo- denem razgovor s bilo kim; nisam znao čak ni da igram. Zbog svih tih okolnosti postao sam alkoholičar. Alkohol me nikada nije izneverio, ni u jednom trenutku mog života; bio mi je, naprotiv, stalna potpora.

Posle dvanaestak džin-tonika čak mi se dešavalo, ponekad - u stvari prilično retko, sve u svemu, četiri ili pet puta - da prikupim energiju neophodnu da ubedim neku ženu da pođe u krevet sa mnom. Rezultat je, po pravilu, bio razočaravajući: nije mogao da mi se digne i ja bih zaspao posle nekoliko minuta. Nešto kasnije otkrio sam da postoji vijagra; natapanje u alkoholu mnogo je smetalo njenoj efikasnosti, ali povećanjem doze moglo se ipak nešto postići. U svakom slučaju, bilo je to klanje vola za pola kile mesa. Pre Valeri, ja, u stvari, nisam sreo nijednu devojku koja bi uopšte mogla da se primakne tajlandskim prostitutkama; ili možda jesam, kad sam bio veoma mlad: s devojkama od šesnaest-sedamnaest godina mogao sam još i da osetim nešto. Ali u kulturnim krugovima koje sam posećivao, to je bila, otvoreno govoreći, katastrofa. Devojke iz tih krugova nisu se uopšte interesovale za seks, već isključivo za zavođenje: a to zavođenje bilo je elitističko, otkačeno, treš zavođenje, nimalo erotsko, u stvari. U krevetu su bile bukvalno nesposobne za bilo šta. Ili im je bilo potrebno fantaziranje, čitava gomila bljutavih i kičerskih scenarija, čije mi je i samo spominjanje bilo odvratno. Sviđalo im se da pričamo o seksu, to je izve- sno, i to je čak bila glavna tema njihovih razgovora; ali nije bilo u njima ni trunke prave senzualne naivnosti. Ni muškarci nisu vredeli više. To je, u svakom slučaju, francuska tendencija: da se priča o seksu u svakoj prilici a da se nikada ništa ne uradi; to je počinjalo ozbiljno da mi smeta.

Sve može da se desi u životu, a još češće može da se ne desi ništa. Ovoga puta, ipak, u mom životu nešto se desilo: našao sam ljubavnicu i ona me je činila srećnim. Mesec avgust je za nas bio vrlo miran. Espi- talije, Legen i, uopšte, svi šefovi Aurore otišli su na odmor. Valeri i Zan-Iv su se složili da ključne odluke donesu posle boravka na Kubi, početkom septembra. Nastupio je pravi odmor, period mira. Zan-Iv se osećao malo bolje. ÄKonačno je odlučio da potraži kurve", saopštila mi je Valeri. ÄTrebalo je to već odavno da učini. Sad manje pije, mirniji je." ÄMeđutim, koliko me sećanje služi, kurve ne pružaju neko posebno uživanje." ÄDa, ali ovo je drugačije, ovo su devojke koje se nude preko Interneta. Prilično mlade, često studentki- nje. Opredeljuju se za malo mušterija, biraju ih, ne rade to isključivo zbog novca. Konačno, on sam kaže da nije tako loše. Ako hoćeš, probaćemo jednog dana.

Neka biseksualna cura za nas dvoje, znam da to popa- ljuje muškarce; a i ja, u stvari, volim devojke."

Nismo to radili toga leta; međutim, sama činjenica da mi je to predložila, strašno me je uzbuđivala. Baš imam sreće. Valeri je znala različite trikove da održi želju u muškarcu, ne

x9

u potpunosti, naravno, to nije moguće, ali, recimo, da je održava na nivou dovoljnom da se ljubav vodi s vremena na vreme, dok svemu ne dode kraj. Poznavanje tih stvari, iskreno govoreći, nije ništa posebno, toliko je lako, toliko smešno lako; ali ona je volela to da radi, uživala je u tome, radovala se kad vidi kako se želja rada u mom pogledu. Cesto bi, u restoranu, vraćajući se iz toaleta, stavila na sto svoje gaćice, koje je tamo skinula. I tada joj je pričinja- valo ogromno zadovoljstvo da spusti ruku medu moje noge, da uživa u mojoj erekciji. Ponekad mi je otkopčavala šlic i drkala mi, pod stolnjakom. Isto tako, ujutro bi me budila pušeći mi, i pružajući mi šolju kafe pre nego što će da prihvati spermu usnama; osećao sam tada vrtoglave zanose zahvalnosti i slasti. Znala je, takođe, da se zaustavi baš kad bi mi došlo da svršim, i mogla je tako da me drži satima, na ivici. Ziveo sam u središtu jedne igre, jedine igre koja preostaje odraslima; prolazio sam kroz univerzum želja i kroz neograničene trenutke uživanja.

Krajem avgusta, agent za prodaju nekretnina iz Serbura telefonirao je da mi javi kako je našao kupca za očevu kuću. Tip je želeo da malo spustim cenu, ali bio je spreman da mi plati u kešu. Odmah sam prihvatio. Vrlo brzo raspolagaću, znači, sa nešto više od milion franaka. Radio sam u tom trenutku na pripremi jedne izložbe-performansa; zamisao je bila da se žive žabe puštaju na karte za igranje, raspoređene u ograđenom prostoru popločanom mozaikom - na nekima od ovih ploča biće ugravirana imena značajnih istorijskih ličnosti, kao što su Direr, Ajnštajn, ili Mi- kelanđelo. Iz osnovnog budžeta trebalo je kupiti karte za igranje, a trebalo ih je menjati vrlo često; nužno je bilo, takođe, s vremena na vreme promeniti žabe. Umetnik je želeo, bar kad je u pitanju prvo izlaganje, u Parizu, da mu se nabave karte za tarot; a kad se krene po provinciji, bio je spreman da se zadovolji i običnim kartama. Odlučio sam da otputujem na nedelju dana na Kubu, sa Zan-Ivom i Valeri, početkom septembra. Hteo sam da sam platim svoje putovanje, ali mi ona reče da će se sve srediti u okviru firme. ÄNeću vam smetati u poslu", obećao sam. ÄNećemo mi stvarno raditi, ponašaćemo se kao obični turisti. Nećemo raditi takoreći ništa, ali to je ono najvažnije: pokušaćemo da vidimo šta se tamo dešava, zašto nema pravog klupskog ambijenta, zašto se ljudi s odmora ne vraćaju oduševljeni. Nećeš nam nimalo smetati: možeš nam biti čak vrlo koristan."

Ušli smo u avion za Santjago de Kuba u petak, petog septembra, rano popodne. Žan-Iv nije uspeo da ubedi samog sebe da pode bez lap-topa, ali izgledao je odmorno u svetloplavoj polo-majici, spreman da uživa u godišnjem odmoru. Malo posle uzletanja, Valeri stavi ruku na moju butinu i opusti se, sklopljenih očiju. ÄNe brinem, naći ćemo već nešto", rekla mi je kad smo pošli.

Put od aerodroma trajao je dva i po sata. ÄPrvi negativan poen", primeti Valeri, Ätrebalo bi videti postoji li let za Holgen." Ispred nas u autobusu, dve sićušne gospode od nekih šezdesetak godina, sa trajno onduliranim sedim kosama i veš-plavim prelivom, pi- jukale su bez prestanka, ukazujući jedna drugoj na interesantne detalje u okolini: ljude koji seku šećernu trsku, orlušinu koja lebdi nad ravnicom, dva vola koja se vraćaju s paše... Izgleda da su odlučile da se intere- suju za sve; ovako suve i izdržljive, pomislio sam, one neće biti laki klijenti. I zaista, kad je počela raspodela soba, pijukava gospoda A insistirala je uporno da dobije sobu do sobe pijukave gospođe B. Ta vrsta zahte- va nije bila predviđena, službenik na recepciji nije ništa razumeo, trebalo je pozvati upravnika. Taj je imao tridesetak godina, ovnovsku facu, jogunast izraz, zabrinute bore brazdale su njegovo usko čelo; u stvari, veoma je ličio na Nagija. ÄMirna, prvo", rekao je kad su mu

8

izložili problem, Ämirna, prvo, moja mala gospo. Za večeras nije moguće, ali sutra imamo odlaske, promenićemo sobu."

Nosač prtljaga poveo nas je do našeg bungalova, preko plaže; uključio rashladni uređaj i povukao se s dolarom napojnice. ÄPa, eto..." reče Valeri sedajući na krevet.

Večera je trebalo da bude servirana kao hladan bife. Bio je to aranžman u koji je sve uračunato, uključujući grickalice i koktele. Diskoteka je bila otvorena od Ký sata. Moglo se doplatiti za masažu i za noćne časove tenisa. Cilj turističkih agencija je da ljude učine srećnima, po određenoj ceni, u određenom periodu. Zadatak može biti lak, isto tako i nemoguć - zavisno od prirode ljudi, predloženih ponuda i drugih činilaca. Valeri skide pantalone i košulju. Ja sam se ispružio na drugom krevetu. Izvori stalnog zadovoljstva, uvek na raspolaganju - zato postoje polni organi. Bog, koji je stvorio našu nesreću, koji nas je načinio smrtnima, taštima i okrutnima, predvi- deo je, isto tako, ovu vrstu slabe kompenzacije. Kad ne bi bilo, s vremena na vreme, malo seksa, u čemu bi se sastojao život? Neprekidna borba s ukočenim zglobovima, s karijesom koji se stvara. Sve to je tako nezanimljivo - kolagen od kojeg se mišići grče, mikrobi u desnima. Valeri je sada raširila butine iznad mojih usta. Nosila je vrlo male tanga gaće, od ljubičaste čipke.

Razmakao sam tkaninu i ovlažio prste da joj milujem velike usne. Ona je, pak, raskopčala moje pantalone i zgrabila mi ud rukama. Počela je da mi gladi muda lagano, bez žurbe. U tom trenutku opazio sam jednu sobaricu koja je čistila pesak s terase. Za- vese su bile razvučene, staklena vrata širom otvorena. Uhvativši moj pogled, devojka je prsnula u smeh. Valeri se uspravila, dala joj znak da priđe. Ova je ostala na mestu, oklevajući, oslonjena na svoju metlu. Valeri je onda ustala, pošla k njoj i pružila joj ruke. Čim ju je uvela unutra, počela je da otkopčava dugmad na njenoj bluzi. Devojka nije nosila ništa ispod, sem belih pamučnih gaćica; mogla je imati dvadesetak godina, telo joj je bilo tamnomrke boje, skoro crne, imala je male čvrste grudi i veoma lepo oblikovanu zadnjicu.

Valeri je navukla zavese; onda sam i ja ustao. Devojka se zvala Margarita. Valeri joj je uzela ruku i stavila je na moj ud. Ona je opet prsla u smeh, ali je počela da mi ga drka.

Valeri je brzo skinula grudnjak i gaćice, legla na krevet i počela da se miluje. Margarita je oklevala još trenutak, onda je i sama skinula gaćice i klekla medu Valerine butine. Najpre joj je gledala ribu, milovala je rukama, potom je primakla usta i počela da je liže. Valeri je stavila ruku na Margaritinu glavu, da je vodi, nastavljajući istovremeno da mi drka drugom rukom. Osetio sam da ću da svršim; odmakao sam se i otišao da potražim prezervativ u torbici za toaletu. Bio sam toliko uzbuđen da sam ga jedva pronašao i zatim natakao; vid mi je bio sasvim zamućen. Zadnjica male crnkinje talasala se u ritmu kako se ona spuštala i dizala sa Valerinog pubisa. Ušao sam u nju najednom, vagina joj je bila široko otvorena, kao neki plod. Slabo je zastenjala, podigla zadnjicu ka meni. Počeo sam da šetam tamo-amo u njoj, pomalo bez ritma, u glavi mi se vrtelo, telo su mi preplavili drhtaji zadovoljstva. Noć je padala, nije se skoro ništa više videlo u sobi. Kao da je dolazilo iz velike daljine, iz nekog drugog sveta, čuo sam Valerino stenjanje, koje je postajalo sve jače. Gnječio sam rukama Margaritinu zadnjicu, ulazio sve dublje u nju, više nisam ni pokušavao da se uzdržavam. U času kad je Valeri kriknula, i ja sam svršio. Sekundu-dve imao sam utisak da sam potpuno bez težine, da lebdim u atmosferi. Zatim se osećaj težine povratio, u istom trenutku osetio sam da sam potpuno iscrpljen. Bacio sam se na krevet, u zagrljaj njihovih ruku.

Malo kasnije, nejasno sam nazreo Margaritu koja se oblačila, i Valeri kako pretura po tašni da joj nešto da. Poljubile su se na pragu, napolju je bilo potpuno mračno. ÄDala sam

81

joj četrdeset dolara..." reče Valeri ispruživši se pored mene. ÄTo je cena koju plaćaju Zapadnjaci. Za nju je to mesečna plata." Upalila je stonu lampu. Siluete su promicale, nazirale se kao u pozorištu senki, na zavesama; čuo se žamor razgovora. Položio sam joj ruku na rame: ÄBilo je dobro..." rekao sam gotovo s nevericom. ÄStvarno je bilo dobro." ÄDa, bila je senzualna, ta devojka. I mene je fino lizala." ÄČudna je cena seksa..." nastavio sam, oklevajući. ÄImam utisak da to ne zavisi mnogo od načina života u zemlji. Naravno, zavisno od zemlje, dobijaju se potpuno različite stvari, ali osnovna cena je skoro uvek ista: cena koju su Zapadnjaci spremni da plate." ÄVeruješ li ti u ono što se zove ekonomija ponude?" ÄNemam pojma..." zatresao sam glavom. ÄNikada ništa nisam razumeo u vezi sa ekonomijom; to je kod mene prava crna rupa."

Bio sam veoma gladan, ali restoran se otvarao tek u osam. Popio sam tri pinacolade u baru, prisustvovao programu koji su animatori izvodili uz aperitiv. Osećanje telesnog uživanja lagano se topilo, pomalo sam bio odlepio: iz daleka mi se činilo da svi zabavljači liče na Nagija. Zapravo nisu, bilo ih je mladih, ali svi su imali nešto neobično: obrijanu lobanju, kozju bradicu ili pleteničice. Ispuštali su neverovatne krike, s vremena na vreme dočepali bi se neke osobe iz publike i terali je da se popne na scenu. Srećom, bio sam dovoljno udaljen da bih bio ozbiljno ugrožen.

Gazda bara bio je prilično žalosna pojava, nije služio tako reći ničemu: svaki put kad bih nešto zatražio, zadovoljio bi se time da me prepusti, jednim prezrivim pokretom ruke, svome osoblju; ličio je pomalo na nekog bivšeg toreadora, s ožiljcima i malo zaobljenim stomačićem, ali držao ga je pod kontrolom. Žute kupaće gaće veoma su jasno ocrtavale njegove polne organe; bio je dobro opremljen i držao je do toga da se to zna. Dok sam se vraćao za sto, nakon što sam dobio, uz izuzetan napor, svoj četvrti koktel, video sam tog čoveka kako se približava susednom stolu, za kojim je bila bučna grupa pedesetogodišnjakinja iz Kvebeka. Već sam ih primetio pri dolasku: bile su, sve, nabijene i izdržljive, na njima su se isticala zubala i salo, govorile su neverovatno glasno; čoveku nije bilo nimalo teško da shvati da su odavno pokopale muževe. Osećao sam da se ne bi dobro proveo neko ko bi se ugurao ispred njih u redu u samousluzi, ili zgrabio činiju s kornfleksom koju su one ošacovale. Kad se bivši lepotan približio njihovom stolu, dočekale su ga zaljubljenim pogledima, i skoro da su ponovo postale žene. On je krenuo da se šepuri pred njima, ističući svoju opscenost pokretima kao da nešto nosi; pa podiže, čak nekoliko puta, a sve preko svojih gaća, pri čemu se činilo da hoće sam sebe da uveri u materi- jalnost svoje trodelne alatke. Pedesetogodišnjakinje iz Kvebeka oduševljavalo je ovo najavljivano druženje; njihova stara, istrošena tela još uvek su osećala potrebu za suncem i zadovoljstvom. Dobro je igrao svoju ulogu, obraćao im se, tihim glasom, na uvo, nazivajući ih, u kubanskom maniru, mi corazon, ili mi amor. Ništa se više od toga neće desiti, bilo je izvesno, on se prosto zadovoljavao time da izaziva poslednje drhtaje ostarelih vagina; ali i to će možda biti dovoljno da žene steknu utisak kako su provele izvanredan odmor, i da preporuče klub svojim prijateljicama. Počeo sam tada da sklapam scenario jednog socio-porno- grafskog filma koji bi se zvao Razulareni matorci. Na sceni su dve bande, one operišu po klubovima za odmor; jedna je sastavljena od italijanskih matoraca, druga od matorki iz Kvebeka. Svaka banda je bila naoružana nunčakama ili zašiljenim komadima stakla, i silovali su gole i preplanule maloletnike. I prirodno, na kraju

8K

su se svi našli na jednom jedrenjaku Cluba Mediteranee; članovi posade su brzo onesposobljeni pa jedan za drugim silovani, da bi ih potom preko palube pobacale matorke opijene krvlju. Film se završavao velikim grupnjakom matoraca, dok je brod, koji se otkačio od sidrišta, plovio pravo ka Južnom polu.

Valeri mi se konačno pridružila: bila se našminkala, nosila je kratku i providnu belu haljinu; ponovo sam osetio požudu. Našli smo Zan-Iva pored Šved-, skog stola u trpezariji. Izgledao je opušteno, skoro uspavano, ovlaš nam je izneo svoje prve utiske.

Soba nije bila loša, zabava pomalo napadna; bio je smešten neposredno pored zvučnika, što je bilo gotovo neizdrživo. ÄKlopa nije ništa posebno", dodao je gledajući s ogorčenjem parče kuvane piletine. Pa ipak, svi su se služili obilato, i to u nekoliko navrata, naročito ma- torci - bili su začuđujuće proždrljivi, čovek bi povero- vao da su poslepodne proveli trošeći se u nautičkim sportovima, ili u odbojci na pesku. ÄJedu, samo jedu", prokomentarisao je Žan-Iv s rezignacijom. ÄA šta bi drugo i radili?"

Posle večere bila je priredba na kojoj se ponovo zahtevalo učešće publike. Jedna žena od nekih pedesetak godina bacila se na karioka-interpretaciju Sejli- ne pesme ÄBang-bang". Bilo je to prilično smelo s njene strane, usledilo je nekoliko aplauza. U celini, šou su izvodili uglavnom zabavljači. Zan-Iv je bio gotov da zaspi, Valeri je mirno pijuckala koktel. Pogledao sam za susedni sto: činilo se da se ljudi prilično dosađuju ali su učtivo pljeskali na kraju svake tačke. Pomislio sam kako uzroke opadanja interesovanja za klubove za odmor nije teško shvatiti; skoro da su boli oči. Klijentela je najvećim delom bila sastavljena od matoraca, ili od zrelih osoba izvesnih godina, a ekipa zabavljača se na sve načine upinjala da im podari veselost koja se od njih više nije mogla očekivati, u najmanju ruku - ne u tom obliku. I Valeri, i Zan-Iv, pa i ja, u izvesnom smislu, imali smo neke odgovornosti u stvarnom životu; bili smo ozbiljni, uvažavani činovnici, okupirani manjim ili većim problemima - ne mislim samo na poreze, zdravstvene tegobe, i slično. Većina ljudi koji su sedeli za ovim stolovima bila je u istom položaju: bilo je tu direktora preduzeća, lekara, ili penzionera koji su se nekada bavili istim poslovima. Nisam razumeo kako su se zabavljači mogli nadati da ćemo se mi s oduševljenjem prepustiti kontakt soareima, ili šansonjerskim rimama. Nisam video kako bismo u našim godinama, i u okolnostima u kojima živimo, uspeli da sačuvamo smisao za ludorije. Sve u svemu, njihova animacija bila je osmišljena za one sa manje od četrnaest godina.

Pokušao sam da deo svojih razmišljanja prenesem Valeri, ali je zabavljač opet počeo da priča, držao je mikrofon suviše blizu usta, to je stvaralo nepodnošljivu buku. Ovoga puta upustio se u improvizaciju in- spirisanu komičarom Lagafom, ili možda Loranom Bafijem; bilo šta da je posredi, hodao je po sceni s pe- rajima na nogama, a pratila ga je devojka prerušena u pingvina, koja se kikotala na sve što on izgovori. Predstava se završila plesom u klubu, uz crazy signs; nekoliko osoba iz prvog reda ustalo je i tromo se kretalo tamo-amo. Žan-Iv, pored mene, mučio se da ne zeva. ,,'Oćemo da napravimo krug po diskoteci?" predložio je.

Tamo je bilo pedesetak osoba, ali zabavljači su bili jedini koji su plesali. DJ je mešao, naizmenično, ritmove tehno i salsa. Konačno se nekoliko parova srednjih godina oprobalo u salsi. Zabavljač sa perajima prolazio je podijumom između parova, pljeskajući i urlajući: ÄCaliente! Caliente!" Imao sam utisak da više smeta nego što zabavlja. Smestio sam se za bar i naručio pinacoladu. Posle dva koktela, Valeri me gurnula laktom pokazujući na Zan-Iva. ÄMislim da možemo da ga ostavimo..." prošaputala mi je na uvo.

On je tada pričao sa jednom veoma lepom devojkom, od nekih tridesetak godina,

8ý

verovatno Italijankom. Sedeli su rame uz rame, sasvim jedno uz drugo, gotovo lice uz lice.

Noć je bila vrela, vlažna. Valeri me uzela za ruku. Ritam diskoteke se utišao; sad se čulo samo cvrčanje toki-vokija, čuvari su patrolirali unutar imanja. Obišavši bazen krenuli smo ukoso, u pravcu okeana. Plaža je bila pusta. Talasi su lagano lizali pesak, na nekoliko metara od nas; nije se čuo nikakav drugi zvuk. Kad smo došli u bungalov, svukao sam se i legao čekajući Valeri. Ona je oprala zube, takode se svukla i spustila pored mene. Privukao sam njeno golo telo. Stavio sam joj jednu ruku na grudi, drugu na stomak. Bilo je tako slatko.

Kad sam se probudio, bio sam sam u krevetu, i osećao blagi bol u glavi. Ustao sam teturajući se, zapalio cigaretu; posle nekoliko dimova osećao sam se malo bolje.

Navukao sam pantalone, izašao na terasu koja je bila pokrivena peskom - mora da je vetar duvao tokom noći. Tek što se bilo razdanilo; nebo kao da je bilo oblačno. Prešao sam nekoliko metara u pravcu okeana i ugledao Valeri. Zaranjala je pravo u talase, plivala praveći nekoliko kraul-zamaha, ustajala, ponovo se bacala.

Zastao sam puckajući cigaretu; vetar je bio prilično svež, oklevao sam da joj se pridružim. Okrenula se, ugledala me, doviknula: Ä'Ajde, dodi!" mašući mi rukom. U tom trenutku se sunce probilo između dva oblaka, obasjalo je spreda. Svetlost joj je pala na grudi i kukove, svetlucala u peni u njenoj kosi, na stidnim dlakama. Ostao sam nepomičan, nekoliko sekundi, postajući svestan da ovaj prizor nikada neću zaboraviti, da će to biti jedna od slika koje čovek vidi kako promiču, bar tako kažu, u onih nekoliko sekundi koje prethode smrti.

Pikavac mi je pekao prste; bacio sam ga u pesak, skinuo se i krenuo u more. Voda je bila sveža, veoma slana. Jedna sunčana traka blistala je na površini, tekla pravo ka horizontu; udahnuo sam i zaronio u sunce.

Kasnije, uvijeni u peškire, pratili smo kako se dan diže nad okeanom. Oblaci su se malo-pomalo rasturili, sjajne površine postajale sve šire. Ponekad, ujutro, sve u životu izgleda veoma prosto. Valeri je odbacila peškir, izložila telo suncu. ÄNemam nikakvu želju da se obučem..." rekla je. ÄMakar nešto, minimalno..." usudio sam se. Jedna ptica je kružila osmatrajući površinu vode. ÄVolim da plivam, volim da vodim ljubav..." rekla mi je. ÄAli ne volim da plešem, ne umem da se veselim i zato sam uvek mrzela soare. Da li je to normalno?"

Oklevao sam pre nego što ću joj odgovoriti. ÄNe znam", rekao sam konačno. ÄZnam samo da sam i ja isti."

Nije bilo mnogo sveta oko stolova za doručkom, ali Zan-Iv je već bio tu, s kafom i cigaretom u ruci. Nije bio obrijan, ostavljao je utisak da je loše spavao; lako nam je mahnuo rukom. Seli smo naspram njega. ÄDakle, je 1' dobro prošlo s Italijankom?" pitala je Valeri razbijajući kuvano jaje. ÄNe baš, ne preterano. Počela je da mi priča kako radi u marketingu, kako ima probleme sa dečkom, da je zbog toga sama na odmoru. Smučilo mi se, otišao sam na spavanje." ÄTrebalo bi da pokušaš sa sobaricama..."

On se neodređeno nasmejao, zgnječio opušak u pepeljari. ÄSta ćemo danas?" upitao sam. ÄZapravo, hoću da kažem... ovo bi trebalo da bude boravak koji će nam doneti otkrića."

8×

ÄA, da..." Zan-Iv napravi umornu grimasu. ÄAli samo donekle. Hoću reći, nismo imali vremena da sve precizno isplaniramo. Sad prvi put radim u nekoj socijalističkoj zemlji; čini se da je sve prilično kompliko- vano i da se, u socijalističkim zemljama, stvari utanačavaju u poslednjem trenutku. Poslepodne ima neki štos sa delfinima..." Pribrao se, pokušao da objasni. ÄAko sam dobro razumeo, to je šou s delfinima, a posle može da se pliva s njima. Pretpostavljam da im se treba popeti na leda ili tako nešto." ÄA, da znam", upade Valeri. ÄTo su gluposti. Svi veruju da su delfini veoma ljupki, prijateljski raspoloženi sisari, itd. U stvari, to je netačno, oni su organi- zovani u veoma hijerarhizovane grupe, sa jednim mužjakom koji dominira. I zapravo su agresivni: često se medu sobom bore na smrt. Jedini put kad sam pokušala da plivam s delfinima, ujela me jedna ženka." ÄLepo, lepo..." Zan-Iv raširi ruke u znak da odustaje. ÄKako bilo da bilo, poslepodne ima delfina, za one kojima se to sviđa. Sutra i prekosutra pravimo dvodnevni izlet u Barakoa; to ne bi trebalo da bude loše, bar se nadam. A posle..." razmišljao je trenutak, Äposle, to je sve. A, da, poslednjeg dana, pre nego što krenemo na avion, biće i ručak sa specijalitetima od jastoga i poseta groblju Santjago."

Nakon ove izjave vladala je tišina nekoliko sekundi. ÄDa", nastavi Zan-Iv neraspoloženo, Ämislim da je ova destinacija malo zeznuta." ÄOsim toga", nastavio je posle kraćeg razmišljanja, Äimam utisak da se ni u klubu sve ne odvija kako treba. Juče, u diskoteci, nisam imao utisak da se formiraju parovi, čak ni medu mladima." Ponovo je ću- tao neko vreme. ÄEcco..." zaključio je uz rezignirani pokret rukom. ÄImao je pravo sociolog", reče zamišljeno Valeri. ÄKoji sociolog?" ÄLagarig. Sociolog ponašanja. Imao je pravo kad je rekao da smo daleko od epohe dobro preplanulih."

Zan-Iv ispi kafu, ogorčeno zatrese glavom. ÄStvarno", reče on s gađenjem, Änikad ne bih poverovao da ću jednog dana doći dotle da osećam nostalgiju za vremenom preplanulih."

Da bismo stigli do plaže, morali smo izdržati nalet nekolicine prodavača besmislenih lokalnih rukotvorina; ipak, sve je dobro prošlo: nisu bili ni previše brojni ni suviše nasrtljivi, lako smo ih se otresli osmehom ili izvinjavajućim pokretom ruke. Tokom dana Kubanci su imali pravo da ulaze na klupsku plažu. Nisu imali bogzna šta da ponude niti da prodaju, objasnila mi je Valeri, ali pokušavaju, čine ono što mogu. Očigledno, u ovoj zemlji niko nije mogao da živi samo od plate. Ništa nije stvarno funkcionisalo: nedostajalo je benzina za motore, rezervnih delova za mašine - otuda taj utisak agrarne utopije koji se sticao kad se prolazilo kroz sela: seljaci oru volovima, voze se na talji- gama... A, u stvari, nije u pitanju nikakva utopija, niti ekološka politika; bila je to realnost zemlje koja nije mogla da se održi u industrijskom dobu. Kuba je još kojekako i uspevala da izveze poneki poljoprivredni proizvod, kao što su kafa, kakao, šećerna trska; ali industrijska proizvodnja je praktično bila na nuli. Teško je bilo naći i najosnovniji proizvod široke potrošnje - sapun, papir, hemijsku olovku. Jedine dobro opremljene radnje bile su one s uvoznom robom, gde se moralo plaćati u dolarima. Kubanci su, znači, preživljavali zahvaljujući dodatnim aktivnostima vezanim za turizam. Najpovlašćeniji su bili oni koji su bili zaposleni u turističkoj privredi; svi ostali su, na razne načine, pokušavali da dolare pribave sporednim uslugama, ili švercom.

8

Ispružio sam se na pesku, razmišljajući. Ljudi i žene tamne kože, koji su se vrzmali između klupa s turistima, videli su nas isključivo kao novčanike na nogama, nije tu trebalo imati nikakvih iluzija; ali - tako je bilo u svim zemljama trećeg sveta. Ono što je ipak specifično za Kubu, jesu zapanjujuće teškoće vezane za industrijsku proizvodnju. Ja sam, istina, bio apsolutno nekompetentan da o tome sudim. Bio sam savršeno prilagođen informatičkoj eri, što znači da sam znao o svemu pomalo, ni o čemu konkretno. Valeri i Žan-Iv su, kao i ja, znali da upotrebe samo informacije i kapital; njih dvoje su to radili inteligentno i stručno, ja - više rutinski i činovnički. Ali nijedno od nas troje, i nijedna osoba koju sam poznavao ne bi bila u stanju da, u slučaju blokade neke strane sile, na primer, osigura ponovno pokretanje industrijske proizvodnje. Nismo imali ni osnovne pojmove o topljenju metala, proizvodnji delova, termičkom oblikovanju plastičnih masa. Da ne govorim o novijim proizvodima, kao što su optička vlakna ili mikroprocesori. Ziveli smo u svetu sastavljenom od predmeta čije su proizvođenje, mogućnosti i način korišćenja nama bili potpuno strani. Bacio sam pogled unaokolo, uplašen ovom spoznajom: pored mene je bio jedan peškir, naočari za sunce, krema za sunčanje, knjiga Milana Kundere u džepnom izdanju. Papir, pamuk, staklo: sofisticirane mašine, složeni sistemi proizvodnje.

Valerin kupaći kostim, na primer, nisam bio u stanju da shvatim kako se on proizvodi; bio je sastavljen od 8 procenata lasteksa i K procenata poliuretana. Uvukao sam dva prsta u njen brushalter: ispod prepleta industrijskih vlakana osećao sam živu kožu. Uvukao sam prste još dublje, osetio kako se bradavice stvrdnjavaju. Bilo je to nešto što sam mogao da radim, što sam znao da radim. Sunce je ma- lo-pomalo postalo nepodnošljivo.

Kad smo ušli u vodu, Valeri je skinula donji deo kostima. Obavila je noge oko mog struka i ispružila se na leđa, plutajući na površini. Vagina joj je već bila rastvorena. Meko sam ušao u nju, ulazeći i izlazeći, u ritmu kretanja talasa. Izvukao sam ga pre nego što ću svršiti. Zatim smo izašli da se sušimo na suncu.

Pored nas je prošao jedan par, visok crnac i devoj- ka izrazito bele kože, nervoznog lica, veoma kratke kose, koja je neprekidno pričala gledajući ga, i smeju- ći se veoma glasno. Bila je očigledno Amerikanka, možda novinarka New York Timesa, ili nekog drugog lista. Nešto dalje, dva visoka plavušana, pomalo goja- zni, s nazalnim izgovorom, smejala su se i šalila sa dvema prekrasnim devojkama bakarne kože. U stvari, kad se pogleda malo pažljivije, nisu bili tako retki me- šoviti parovi na ovoj plaži. ÄNemaju pravo da ih uvode u hotel", reče Valeri prateći moj pogled. ÄU obližnjem selu ima soba za izdavanje." ÄMislio sam da Amerikanci nemaju pristup na Kubu." ÄU principu nemaju; ali dolaze preko Kanade ili Meksika. Oni su zapravo besni što su izgubili Kubu. Mogu da ih razumem..." reče ona zamišljeno. ÄAko postoji neka zemlja na svetu kojoj je potreban seksualni turizam, onda je to Amerika. U ovom trenutku sve američke firme su blokirane, apsolutno nemaju pravo da ovde investiraju. Ipak, ova zemlja će ponovo postati kapitalistička, to je samo pitanje vremena; za sada je prostor slobodan za Evropljane, zbog toga Aurora nema nameru da odustane iako je klub u teškoćama: sad je trenutak da se stekne prednost nad konkurencijom. Kuba je naša jedinstvena šansa u zoni Antili-Karibi." ÄE, da..." nastavila je, posle kraćeg ćutanja. ÄOvako se govori u mom profesionalnom okruženju... u svetu globalne ekonomije."

Minibus za Barakoa polazio je u osam sati ujutro; u njemu je bilo petnaestak osoba.

Oni su već imali priliku da upoznaju to mesto i nisu štedeli pohvale za program s

86

delfinima. Oduševljenje penzionera (bili su u većini), dvoje ortofonista, koji su zajedno provodili odmor, i jednog studentskog para izražavalo se, prirodno, nešto različitim leksičkim obrascima, ali svi su bili saglasni: to je jedinstveno iskustvo.

Zatim je počeo razgovor o karakteristikama kluba. Bacio sam pogled na Zan-Iva: sedeo je sam, na sredini autobusa, notes i penkalo odložio je na sedište pored sebe.

Zavaljen, poluzatvorenih očiju, koncen- trisao se da uhvati celinu razgovora. U ovim okolnostima, računao je, mogao bi doći do ogromnog broja utisaka i korisnih zapažanja.

Izgledalo je da je, i kad je o klubu reč, postignut konsenzus medu prisutnima.

Zabavljači su jednoglasno proglašeni Äsimpatičnima" ali je program bio neinteresantan.

Sobe su bile dobre, sem onih koje su se nalazile blizu razglasa, suviše bučnog. Sto se tiče hrane, ona, konačno, nije bila ništa posebno.

Nijedna od prisutnih osoba nije učestvovala u aktivnostima koje traže razmrdavanje mišića - u vežba- ma aerobika, u učenju salse, ali ni u učenju španskog. Na kraju, najbolja je bila plaža, pre svega zato što je mirna. ÄAnimacija i ozvučenje ocenjeni uglavnom kao suvišni", zapisao je Žan-Iv u svoj notes.

Bungalovi su, po opštem priznanju, dobri, posebno zato što su udaljeni od diskoteke. ÄSledeći put ću tražiti samo bungalov!" odlučno je izjavljivao jedan krupan penzioner, u punoj snazi svojih godina, očigledno naviknut da komanduje; i zaista, ceo radni vek proveo je u komercijalnom sektoru bordoleških vina. Dvoje studenata bilo jev istog mišljenja. ÄDiskoteka nepotrebna", zapisao je Žan-Iv, sećajući se s tugom svih investicija koje su uzaludno uložene.

Posle račvanja u Kajo Setiji, put je postajao sve gori. Bilo je tu rupčaga i pukotina, ponekad po sredini kolovoza. Šofer je morao da pravi slalome bez prestanka, mi smo se tresli na sedištima, bacani levo-de- sno. Ljudi su reagovali povicima i smehom. ÄU redu je, ovo je dobar sastav", šapnula mi je Valeri. ÄTo je ono što je dobro u turama otkrića-, mogu im se nametnuti najodvratniji uslovi, za njih je to deo avanture. Ovde je zapravo napravljena greška: za jedan ovakav put normalno bi bilo ponuditi program ×x×."

Nešto malo ispred Moa, šofer je naglo skrenuo udesno da bi izbegao jednu ogromnu rupu; vozilo se blago zanelo, da bi se zaustavilo tek u jednom jarku. Šofer je tu dao gas do daske. Točkovi su počeli da tonu u tamnomrko blato, minibus je ostao nepokretan; on je bio uporan, još nekoliko puta dodao gas, bez rezultata. ÄDobro..." reče vinarski trgovac veselo sklapajući ruke, Ävalja nam sići da se pogura."

Izašli smo iz vozila. Pred nama se prostirala ogromna ravnica, pokrivena ispucanim, mrkim blatom, vrlo nezdravog izgleda. Bare ustajale vode, gotovo crne boje, bile su oivičene suvim prašnjavim rasti- njem. Sasvim u dnu horizonta, ogromna tamna ciglana dominirala je pejzažom; njena dva dimnjaka bljuvala su gust dim. Iz ciglane su izlazile ogromne cevi, napola zarđale, koje su se pružale, u izlomljenoj liniji i bez jasne svrhe, posred ravnice. Malo niže, metalni pano s kojeg je Će Gevara podsticao radnike na revolucionarni razvoj proizvodnih snaga, takođe je već počinjao da rđa. Atmosfera je bila zasićena nezdravim zadahom, koji kao da se dizao iz samog blata, pre nego iz baruštine.

Udarna rupa nije bila previše duboka, minubus je lako pokrenut zahvaljujući našim udruženim naporima. Svi se brzo popeše unutra, čestitajući jedni drugima. Ručali smo nešto kasnije u restoranu gde su slu- ženi morski plodovi. Žan-Iv je razgledao svoju beležnicu, zabrinutog izraza; nije ni pipnuo jelo.

8x

ÄŠto se tiče formule odmor-otkrića", zaključio je posle dužeg razmišljanja, Äčini mi se da je dobro postavljena. Ali kad je u pitanju formula klupski odmor, stvarno ne vidim šta se tu može učiniti."

Valeri ga je mirno pratila pijuckajući ledenu kafu; izgledala je kao da je se to savršeno ne tiče. ÄOčigledno", nastavio je on, Äneophodno je da otpustimo zabavljačku grupu: to će smanjiti izdatak za plate." ÄTo bi bilo dobro, da." ÄDa nije malo radikalno, kao mera?" zapitao se. ÄNe brini za to. U svakom slučaju, animator u klubu za odmor nije zanimanje za mlade.

To ih čini glupima i lenjima - što ne vodi ničemu. Kasnije mogu da postanu jedino upravitelji ovakvog 'sela' ili televizijski animatori." ÄDobro... Znači, smanjujem izdatak za plate; uzgred, oni i nisu baš mnogo plaćeni. Čudilo bi me da ovo učini da postanemo konkurentni u odnosu na ne- mačke klubove.

Ipak, napraviću večeras simulaciju na kompjuteru, mada ne verujem suviše u taj metod."

Ona je učinila pokret kao da se slaže s tim, nešto kao: ÄSamo ti simuliraj, to ne može da naškodi." Malo me iznenadila u tom trenutku, nalazio sam da je čudnovato cool. Tačno je da smo se često tucali, a tucanje, nema sumnje, smiruje i - relativizuje probleme. Žan-Iv je, opet, izgleda izgarao od želje da se baci na svoj lap-top; zapitao sam se čak neće li možda zatražiti od šofera da mu ga odmah izvadi iz gepeka. ÄNe brini, naći će se neko rešenje..." rekla je Valeri na kraju, tapšući ga prijateljski po ramenu. Kao da ga je to nakratko umirilo, mirno se spustio na svoje mesto u minibusu.

Tokom poslednjeg dela puta putnici su pričali isključivo o Barakoa, našem krajnjem odredištu; izgledalo je kao da već sve znaju o tom gradu: K8. oktobra 1×9K. godine Kristifor Kolumbo bacio je sidro u zalivu čiji ga je savršeno kružan oblik zadivio. ÄJedan od naj- lepših prizora koji se mogu videti", zapisao je u svom brodskom dnevniku. Taj kraj su tada nastanjivali samo Indijanci Tainosi. Godine 1 11. Dijego Velaskez osnovao je grad Barakoa; bio je to prvi španski grad u Americi. Tokom više od četiri stoleća, pošto je bio pristupačan samo brodovima, grad je ostao izolovan od ostatka ostrva. Tek 196ý, gradnjom vijadukta La Faro- la, omogućena mu je veza sa putem za Gvantanamo.

Stigli smo nešto malo posle tri; grad se pružao duž zaliva, koji je zaista formirao skoro pravilan krug. Zadovoljstvo je bilo sveopšte, i izražavano je zadivljenim uzvicima.

Konačno, pristalice formule putovanja- -otkrića traže, pre svega ostalog, potvrdu onoga što su mogli da pročitaju u svojim vodičima. Barakoa, sa svojom skromnom zvezdicom u Mislenu, nije mogao da ih razočara. Hotel El Castillo, smešten u staroj španskoj tvrđavi, dominirao je gradom. Gledan odozgo, grad je bio prekrasan; mada, zapravo, ništa drugačiji od većine gradova. U stvari, nije bio ništa posebno, sa svojim učmalim stambenim blokovima, crnkastosive boje, toliko sumornim da su se činili nenastanjenim. Odlučio sam da ostanem kraj bazena,kao i Valeri. U odmaralištu je bilo tridesetak soba, sve popunjene turistima iz Seveme Evrope, koji kao da su svi ovde došli iz jednog istog razloga. Primetio sam najpre dve Engleskinje, od nekih četrdesetak godina, dosta zatvorene; jedna od njih je nosila naočari. S njima su bila dvojica meleza bezbrižnog izgleda, od oko dvadeset pet godina, najviše. Izgledalo je da se >ni osećaju prijatno: pričali su i šalili se s debeljucama, držali ih za ruku, hvatali oko struka. Ja bih bio nesposoban za tu vrstu posla; pitao sam se da oni ne znaju neki trik, na šta, ili na koga su mogli misliti u času kad je trebalo stimulisati erekciju. U jednom trenutku Engleskinje su se povukle u svoje sobe, dok su momci

88

nastavili da razgovaraju pored bazena; da sam se stvarno interesovao za čovečanstvo, mogao bih sad zapo- denuti razgovor, pokušati da o onome saznam nešto više. Na kraju krajeva, možda je bilo dovoljno pravilno drkati, erekcija, bez sumnje, može doći kao rezultat čisto mehaničke radnje: biografi prostitutki mogli bi mi verovatno dati objašnjenja o ovome, ali pri sebi sam imao samo Raspravu o pozitivnom duhu. Dok sam prelistavao poglavlje s podnaslovom ÄPopulacio- na politika, koja je uvek i društvena, mora postati, pre svega, moralna", spazio sam jednu Nemicu; bila je baš onakva kakva, zamišljamo, Nemica treba da bude: duga plava kosa, plave oči, dopadljivo i čvrsto te- lo, velike grudi.

Taj fizički tip je vrlo privlačan: problem je samo što privlačnost ne traje dugo, čim se prede trideseta, moraju se tu preduzeti dodatni radovi: liposukcija, silikoni, zatezanje; međutim, zasad je sve još dobro, bila je istinski uzbudljiva, njen kavaljer ima sreće. Pitao sam se da li ona plaća isto koliko i Engleskinje, da li postoji jedinstvena tarifa i za muškarce i za žene; i tu bi opet trebalo istraživati, propitivati. Bilo je to već suviše zamorno za mene, odlučio sam da se popnem u svoju sobu. Poručio sam koktel, pijuckao sam lagano na balkonu. Valeri se sunčala, kvasila se s vremena na vreme u bazenu; kad sam hteo da uđem, da se opružim, video sam da je započela razgovor s Nemicom.

Oko šest se popela da me potraži. Ja sam bio zaspao na polovini svoje knjige. Skinula je kupaći kostim, istuširala se i došla k meni, uvijena u peškir; kosa joj je bila pomalo vlažna. ÄReći ćeš sad da je to moja opsesija, ali pitala sam Nemicu šta to crnci imaju što belci nemaju. Istina je zapanjujuća: bele žene više vole da spavaju s Afrikancima, beli ljudi s Azijatkinjama. Moram da saznam zašto, to je važno za moj posao." ÄIma i belaca koji vole crnkinje",, primetio sam. ÄTo je redi slučaj; seksualni turizam je mnogo manje razvijen u Africi nego u Aziji.

Turizam uopšte, iskreno rečeno." ÄŠta ti je odgovorila?" ÄKlasična priča: crnci su opušteni, muževni, imaju dara za uživanje; znaju da se zabavljaju a da ne izgube glavu, s njima nema problema."

Odgovor mlade Nemice bio je svakako banalan, ali je ipak naznačavao konture jedne adekvatne teorije: u suštini, belci su bili inhibirani crnci, koji su hteli da pronađu izgubljenu seksualnu nevinost. Očigledno, time se nije mogla objasniti misteriozna privlačnost koju imaju azijske žene, kao ni seksualni prestiž koji su uživali, prema svim svedočenjima, belci u crnoj Africi. Počeo sam tada da sklapam osnove jedne komplikova- ne i, uostalom, sumnjive teorije: ukratko, belci su žele- li da pocrne i da nauče plesove crnaca; crnci su priželjkivali da posvetle kožu i da isprave kosu. Celokupno čovečanstvo instinktivno teži ka mešanju, sveopštem stapanju, a to se čini najčešće pomoću elementarnog sredstva, kao što je seksualnost. Jedini koji je, međutim, taj proces doterao do kraja, bio je Majki Džek- son: on više nije ni crn ni beo, ni mlad ni star; nije čak, u izvesnom smislu, ni muškarac ni žena. Niko ne može da stvarno zamisli njegov intimni život; shvativši koje su prosečne karakteristike čovečanstva, on se do- setio kako da ih prevlada. Eto zašto se on mogao smatrati zvezdom i, čak, najvećom - u stvarnosti, prvom zvezdom u svetskoj istoriji. Svi ostali - Rudolf Valentino, Greta Garbo, Marlen Ditrih, Merilin Monro, Džejms Din, Hemfri Bogart - mogli su najviše biti smatrani talentovanim umetnicima, oni su samo podražavali ljudske sudbine, davali im estetizovanu formu; Majki Džekson je prvi pokušao da ode korak dalje.

89

Bila je to zavodljiva teorija, i Valeri me s pažnjom slušala; ja sam, međutim, nisam bio u nju stvarno ubeđen. Da li je iz toga trebalo zaključiti da će prvi cyborg, prva osoba koja bude prihvatila da joj se u mozak ugrade elementi veštačke inteligencije, postati odmah, samim tim, i zvezda? Verovatno, da; ali to nije imalo bogzna kakve veze s našom temom.

Majki Džekson mogao je da bude zvezda kol'ko 'oće, on svakako nije bio seksualni simbol. Ukoliko se želi masovno turističko pomeranje, kojim bi se isplatila ogromna investiranja, treba se već ovog trena okrenuti elementarnijim silama privlačenja.

Malo kasnije, Zan-Iv i ostali iz grupe vratili su se iz obilaska grada. Lokalni istorijski muzej bio je uglavnom posvećen običajima Tainosa, prvih stanovnika regiona. Izgleda da su oni vodili miran život, koji se sastojao od zemljoradnje i lova; sukoba sa sused- nim plemenima gotovo da nije bilo; Spanci su bez ikakvih teškoća mogli da istrebe ta bića, slabo pripremljena za borbu. Danas od njih više ništa nije ostalo, sem nekoliko neznatnih genetskih odlika u fizičkom izgledu pojedinaca; njihova kultura se izgubila, moglo bi se čak reći da uopšte nije ni postojala. Na nekim crtežima koje su nacrtali sveštenici, pokušavajući - često uzalud - da domorocima približe poruke Jevanđe- lja, Tainosi su prikazani kako oru, ili kako se bave pripremanjem hrane oko ognjišta; žene golih grudi dojile su decu. Sve to odavalo je utisak ako ne raja, ono bar usporene istorije; dolazak Spanaca osetno je ubrzao stvari. Posle klasičnih sukoba između kolonijalnih sila, koje su tu nekada imale premoć, Kuba je postala nezavisna 1898, da bi odmah zatim prešla pod američku dominaciju. Početkom 19 9, posle višegodišnjeg građanskog rata, revolucionarne snage koje je vodio Fidel Kastro nadvladale su regularnu armiju primoravši Batistu da pobegne. Zbog podele na dva bloka, koja je tada nametnuta ćelom svetu, Kuba je ubrzo morala da se približi sovjetskom bloku, i uvede režim marksističkog tipa. Lišen logističke podrške posle pada Sovjetskog Saveza, ovaj režim je danas na izdisaju. Valeri je navukla kratku suknju, sa prorezom sa strane, i kratak gornji deo od crne čipke; imali smo vremena da popijemo koktel pre večere.

Svi su se bili okupili oko bazena i posmatrali sunce kako zalazi nad zalivom. U blizini obale, olupinu nekog teretnjaka lagano je hvatala rđa. Drugi brodovi, manji, plutali su na vodi, gotovo nepomični; sve to je rađalo snažno osećanje napuštenosti. Sa gradskih ulica, tamo odozdo, nisu dopirali nikakvi glasovi; nekoliko kandelabara palilo se oklevajući.

Za Zan-Ivovim stolom bio je neki čovek od šezdesetak godina, mršavog i iznurenog lica, sirotinjskog izgleda; i drugi, znatno i mladi, od trideset godina najviše, u kome sam prepoznao upravnika hotela. Primetio sam ga nekoliko puta tokom popodneva, kako se nervozno vrti između sttilova trčeći od jednog do drugog, da bi proverio da ¡liau svi posluženi; na licu mu je bio izraz stalne zabrinutosti, bez veze sa bilo kakvim stvarnim uzrokom, ^ftttevši nas kako prilazimo, živahno je ustao, privukao i&ve stolice, dozvao kelnera, proverio da li nam je ovaj totimah prišao; zatim se uputio ka kuhinji. Stariji čovek j£,ssa svoje strane, bacao razočarane poglede na bazen, ina jparove koji su se smeštali za stolove, i, po svemu sudeći, na svet u celini. ÄSiroti kubanski narod..." izgovorio je posle dužeg ćutanja. ÄNemaju više ništa da prodaju, sem svojih tela." Žan-Iv nam je objasnio da on živi odmah tu, u blizini, i da je otac upravnika hotela. Učestvovao je u revoluciji, pre više od četrdeset godina, bio je u prvim redovima onih koji su se pridružili kastrističkoj pobuni. Posle rata, radio je u fabrici nikla u Moi - prvo kao radnik, onda kao predrad- nik, i konačno, pošto su ga poslali na univerzitet, kao inženjer. Upravo njegov status heroja revolucije omogućio je njegovom sinu da dobije značajno mesto u turističkoj privredi.

9

ÄPromašili smo", rekao je muklim glasom, Äi zaslužili smo poraz. Imali smo izuzetne rukovodioce, izvanredne ljude, idealiste, koji su dobro domovine stavljali iznad ličnih interesa. Sećam se commandante Ce Gevare onog dana kad je došao da otvori fabriku za preradu kakaoa u našem gradu; i sad vidim njegovo lice, hrabro, pošteno. Niko nikada nije mogao da kaže da se commandante obogatio, da je izvukao kakvu korist - ni za sebe ni za svoju porodicu. To nije bio slučaj ni sa Kamilom Sjenfuegosom, ni sa jednim od naših revolucionarnih voda, pa ni sa Fidelom; Fidel voli moć, to je izvesno, želi da sve drži na oku, ali i on je nekoristoljubiv, nema grandiozna imanja, ni račune u Švajcarskoj.

Dakle, Če je bio tu, otvorio je fabriku, održao govor u kojem je pozvao kubanski narod da dobije i mirnu bitku, u proizvodnji, posle oružane bitke u borbi za nezavisnost; bilo je to malo pre nego što će otići u Kongo. Mi smo zaista mogli da dobijemo tu bitku. Ovo ovde je bogat kraj, zemlja je plodna i, kad se obilno zaliva, sve raste po želji: lcafa, kakao, šećerna trska, svakovrsno egzotično voće. Nedra zemlje prepuna su nikla. Imali smo najmoderniju fabriku čokolade, sagrađenu uz rusku pomoć. Posle šest meseci, proizvodnja je opala za polovinu: svi radnici krali su čokoladu, sirovu ili u tablama, nosili je porodicama, prodavali strancima. A isto je bilo u svim drugim fabrikama, u celoj zemlji. Kad nisu uspevali da štogod ukradu, radnici su radili loše, ostavljali posao, stalno bili bolesni, odsustvovali zbog najbeznačajnijih povoda. Proveo sam godine pokušavajući da im objasnim, da ih uverim da se malo više potrude u interesu zemlje: doživeo sam samo razočaranje i poraz."

Zaćutao je; ostatak dana lebdeo je iznad Junkve, planine sa misteriozno zasečenim vrhom, u obliku stola, koji je dominirao iznad brežuljaka i koji je, davno, onako silno impresionirao Kristifora Kolumba. Zveckanje pribora za jelo doprlo je iz trpezarije. Sta je to što može da natera ljudska bića da obavljaju dosadne i mučne poslove? To mi se sad učinilo kao jedino političko pitanje koje vredi postaviti. Svedočenje starog radnika bilo je optužujuće, nemilosrdno: po njegovom mišljenju, to je bila jedino potreba za novcem; u svakom slučaju, revolucija je doživela poraz u stvaranju novog čoveka, koji bi bio spreman da radi za dobrobit svih. Stoga je, kao i sva društva, i kubansko društvo bilo samo marljivo pripremljena obmana, doneta s ciljem da se nekima omogući da izbegnu dosadne i mučne poslove. Pošto obmana nije uspela, niko više nije bio lakove- ran, nikog više nije održavala nada da će jednog dana uživati u zajedničkom radu. Rezultat toga je bio da ništa više nije funkcionisalo, niko nije radio niti bilo šta proizvodio, i kubansko društvo je postalo neposobno da osigura preživljavanje svojih pripadnika.

Izletnici su poustajali, pošli ka stolovima. Očajnički sam smišljao nešto optimistično da kažem starcu, neku poruku neodređene nade; ali ne, ništa se nije moglo naći; baš kao što je on gorko predosećao, Kuba će uskoro ponovo postati kapitalistička i od revolucionarnih nadanja, koja su još mogla živeti u njemu, neće ostati ništa - osim osećanja poraza, beskorisnosti i sramote. Njegov primer niko neće ni pamtiti s poštovanjem, niti slediti, on će za buduće generacije možda biti i predmet gađenja. Ispada da se borio, zatim radio, celog svog života, grubo rečeno - nizašta.

Tokom obroka poprilično sam pio, i na kraju bio dobro nacvrckan. Valeri me je gledala s blagom zabrinutošću. Igračice salse pripremale su se za nastup, odevene u plisirane suknje, raznobojne pripijene kostime. Smestili smo se na terasi. Znao sam šta otprilike želim da kažem Žan-Ivu, samo nisam bio siguran da je momenat dobro odabran. Osećao

91

sam da je pomalo smeten, ali ipak opušten. Poručio sam svoj po- slednji koktel, zapalio cigaru pre nego što ću mu se obratiti. ÄŽeliš li stvarno da nađeš novu formulu koja bi omogućila da se spasu hoteli klupskog tipa?" ÄNaravno, zbog toga sam ovde." ÄPredloži onda jedan klub gde ljudi mogu da se tucaju. To je, pre svega ostalog, ono što im nedostaje. Da na godišnjim odmorima nemaju male avanture, odlazili bi nezadovoljni. Oni se ne usuđuju da to priznaju, možda nisu ni svesni toga; ali, sledeći put, pro- meniće agenciju." ÄMogu oni da se tucaju, čak je sve napravljeno da bi ih na to podsticalo, to i jeste princip kluba; a zašto to ne rade, pojma nemam."

Odbacio sam ovu primedbu jednim pokretom ruke. ÄNi ja ne znam zašto je tako, ali nije to problem; ne vredi sad istraživati uzroke nekog fenomena, čak i ako pretpostavimo da pojava ima nekog smisla. Moralo se sigurno dogoditi nešto zbog čega Zapadnjaci više ne uspevaju da spavaju zajedno. Možda je to u vezi sa narcizmom, s prejakim osećanjem individualnosti, sa kultom uspeha, nije važno. Činjenica je da posle dvadeset pete ili tridesete godine ljudi imaju mnogo muke da steknu nova seksualna poznanstva a, istovremeno, za tim stalno osećaju potrebu, i ta potreba vrlo sporo iščezava. Tako oni provode trideset godina svog života, gotovo celo svoje zrelo doba, u stanju stalne oskudice."

Usred alkoholičarskog nalivanja, neposredno pre nego što poblesavi, čovek ponekad prolazi kroz trenutke najoštrije lucidnosti. Opadanje seksualnosti na Zapadu je, bez sumnje krupan sociološki fenomen, koji je uzaludno objašnjavati tim i tim individualnim psi- hološim faktorom; obraćajući se Zan-Ivu postao sam, međutim, svestan da je upravo on savršeni primer za moju tezu, i to je bilo vrlo neprijatno. Ne samo što više nije jebao, što više nije imao vremena da to pokušava, već nije imao ni stvarne želje za tim. I što je bilo još gore, osećao je kako mu se taj vitalni gubitak utiskuje u telo, počinjao je da oko sebe širi zadah smrti. ÄIpak", primetio je posle dužeg oklevanja, Äčuo sam da svingerski klubovi imaju izvesnog uspeha." ÄNe, upravo to se sve manje i manje traži. Mnogo se takvih klubova otvara ali se vrlo brzo i zatvaraju, jer nema klijenata. Zapravo, postoje samo dva kluba koja su se održala u Parizu, ÄKris i Manu" i ÄK K", pa i oni su puni samo subotom uveče: za grad od deset miliona stanovnika to je malo, i mnogo manje nego početkom devedesetih godina.

Svingerski klubovi su simpatični kao formula, ali su sve više demodirani, zato što ljudi više ne žele bilo šta da razmenjuju, to ne odgovara modernom mentalitetu. Po mom mišljenju, razmena parova danas ima šansi da preživi koliko je šansi imao auto-stop sedamdesetih.

Jedino što stvarno odgovara duhu ovog vremena je sado/mazo." U tom trenutku Valeri me je preplašeno pogledala i šutnula me u cevanicu. To me je iznenadilo, trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim: ne, očigledno, neću pričati o Odri; uputio sam joj mali umirujući znak glavom. Zan-Iv nije primetio ovaj prekid. ÄZnači", nastavio sam, Äs jedne strane imaš više miliona Zapadnjaka koji poseduju sve što žele, osim što više ne uspevaju da nadu seksualno zadovoljstvo: oni ga traže, traže ga bez prestanka, ali ne nalaze ništa, i zbog toga su nezadovoljni, do srži. S druge strane, imaš više milijardi pojedinaca koji nemaju ništa, koji crkavaju od gladi, koji umiru mladi, koji žive u odvratnim uslovima i koji nemaju više ništa da prodaju 1 sem svog tela i svoje neoštećene seksualnosti. To je prosto, zaista prosto da se razume: to je idealna situacija

9K

za razmenjivanje. Lova koja se tu može pokupiti je skoro nezamisliva: više nego u informatici, više nego u biotehnologiji, više nego u industriji medija; nema nijedne privredne grane koja bi se s time mogla porediti."

Zan-Iv nije ništa odgovorio; u tom trenutku orkestar krenu s prvom melodijom. Igračice su bile lepe i nasmejane, njihove plisirane suknje su se vrtele, obilato otkrivajući preplanule butine; savršeno su ilustro- vale moje izlaganje. Mislio sam da i neće ništa reći, da će prosto progutati tu ideju. Međutim, pet minuta kasnije, on je prihvatio temu: ÄNa muslimanske zemlje nikako ne bi mogao da se primeni taj tvoj sistem..." ÄNema problema, njih prepusti Eldorador otkrićima. Možeš čak da se opredeliš za još tvrdu formulu, uz trekking* i ekološka iskustva, nešto kao survivor, preživljavanje, u krajnjoj meri, što bi mogao da nazo- veš Eldorador avantura: to će se dobro prodavati u Francuskoj i u anglosaksonskim zemljama. Naprotiv, klubovi sa seksi orijentacijom mogli bi dobro ići u mediteranskim zemljama i u Nemačkoj."

Ovaj put se iskreno nasmejao: ÄTrebalo je da pređeš u svet biznisa..." rekao mi je poluozbiljno. ÄImaš ideja..." ÄDa, ideja..." U glavi mi se pomalo vrtelo, nisam više uspevao da razaznajem igračice; ispio sam koktel, naiskap. ÄImam ideje, možda, ali sam nesposoban da i Trekking (engl.) - planinarenje po slabo prohodnim predelima (prim. prev.). zaronim u eksploatacionu računicu, da napravim predračune budžeta. Ideje svakako imam."

Ne sečam se baš dobro nastavka te večeri, mora biti da sam zaspao. Kad sam se probudio, nalazio sam se u svom krevetu; Valeri, ispružena gola pored mene, ravnomerno je disala. Probudio sam je pokrenuvši se da dohvatim cigarete. ÄBio si dobro natreskan sinoć." ÄDa, ali ono što sam rekao Zan-Ivu bilo je ozbiljno." ÄČini mi se da je on to tako i prihvatio." Milovala mi je trbuh vrhovima prstiju. ÄSem toga, verujem da si u pravu. Sa seksualnim slobodama na Zapadu je svršeno." ÄZnaš li zašto?" ÄNe..." oklevala je, zatim je ponovila, Äne, pravo govoreći, zaista ne znam."

Zapalio sam cigaretu, zavalio se na jastuke i rekao: ÄSisaj mi ga." Pogledala me iznenađeno, ali je spustila ruku na moja muda, primakla usne. ÄEto!" uzviknuo sam trijumfalno. Prekinula je, iznenađeno me pogledavši. ÄVidiš, rekao sam ti: 'Sisaj mi ga!' i ti mi sisaš. A priori, a nisi imala želju." ÄDobro, nisam ovoga trenutka, ali to mi čini zadovoljstvo." ÄBaš to je ono što začuđuje kod tebe: ti voliš da pričinjavaš zadovoljstvo. Ponuditi svoje telo kao predmet naslade, pričinjavati besplatno zadovoljstvo: eto šta Zapadnjaci više ne umeju da rade. Oni su potpuno izgubili smisao da nekom nešto daruju. Džaba im što se trude, oni više nikada neće uspeti da seks osete kao nešto prirodno. Ne samo što se stide sopstvenog tela, koje nije na visini porno standarda, već, iz istih razloga, ne osećaju pravu privlačnost ni prema telu drugog. Nemoguće je da se ljubav vodi bez izvesnog podavanja, bez prihvatanja, makar privremeno, izvesnog stanja zavisnosti i slabosti. Sentimentalni zanos i seksualna opsesija imaju isto poreklo, oboje proističu iz delimičnog zaboravljanja sebe samog; to nije oblast u kojoj se neko može dokazati a da pri tom ne izgubi sebe. Mi smo postali hladni, racionalni, izuzetno sve- sni svojih pojedinačnih egzistencija i svojih prava; želimo da, pre svega, izbegnemo otuđenje i zavisnost; s druge strane, opsednuti smo zdravljem i higijenom: to nisu baš idealni uslovi

9ý

za vođenje ljubavi. U tački u kojoj se nalazimo, profesionalizacija seksualnosti na Zapadu je postala neizbežna. Naravno, postoji i sado- mazohizam. To je čisto cerebralni univerzum, sa preciznim pravilima, uz prethodni sporazum. Mazohisti su zainteresovani samo za svoje sopstvene osete, oni pokušavaju da vide dokle mogu ići u bolu, pomalo kao sportisti koji idu do krajnjih granica. Sadisti su nešto drugo, mada i oni, u svakom slučaju, idu što je moguće dalje. Oni imaju želju za uništenjem: kad bi mogli da ranjavaju ili ubijaju, oni bi to i radili. ÄNemam želju čak ni da mislim na to", reče ona zadrhtavši, Äto mi se stvarno gadi." ÄZato što si ti ostala seksualno animalna. Ti si normalna, u stvari, ne ličiš mnogo na žene iz zapadnog sveta. Organizovani sado/mazo, sa svojim pravilima, privlači samo kultivisane, cerebralne ljude, za koje je seks izgubio svaku privlačnost. Za sve ostale postoji više od jednog rešenja: porno proizvodi, seks sa profesionalkama, i - ukoliko se želi pravi seks - zemlje trećeg sveta." ÄDobro..." nasmešila se. ÄMogu li ipak nastaviti da ti sisam?"

Zabacio sam se na jastuke i prepustio. Bio sam maglovito svestan, u tom trenutku, da sam izmislio nešto na ekonomskom planu; bio sam siguran da sam u pravu, procenjivao sam da potencijalna klijentela može biti osamdeset odsto odraslih Zapadnjaka, ali znao sam i da je ljudima, začudo, ponekad teško da prihvate jednostavne ideje.

Doručkovali smo na terasi, pored bazena. Baš kad sam dovršavao kafu, spazih Zan-Iva kako izlazi iz sobe u društvu neke devojke, u kojoj sam prepoznao jednu od sinoćnih igračica. Bila je to visoka crnkinja, dugačkih i vitkih nogu, koja nije mogla imati više od dvadeset godina. Njemu je u jednom trenutku bilo neprijatno, zatim je krenuo ka našem stolu i, s poluo- smehom na licu, predstavio nam Andelinu. ÄRazmišljao sam o tvojoj ideji", rekao je bez oko- lišenja. ÄOno što me malo plaši jeste reakcija feministkinja." ÄBiće i žena medu klijentima", dobaci Valeri. ÄMisliš?" ÄO, da, čak sam sigurna..." reče ona pomalo ironično. ÄPogledaj samo oko sebe."

On baci pogled na stolove oko bazena: i stvarno, bilo je tu ne tako malo samih žena, kojima su društvo pravili Kubanci - bilo ih je skoro isto koliko i usamljenih muškaraca u sličnoj situaciji. Upitao je Andelinu nešto na španskom, onda nam preveo njen odgovor: ÄVeć tri godine, otkako je postala jinetera, ona ima najviše italijanskih i španskih mušterija, i misli da je to zato što je crnkinja; Nemci i Anglosaksonci se zadovoljavaju devojkama latinskog tipa, za njih je već to dovoljno egzotično. Ima mnogo prijatelja jineterosa oni imaju većinom engleske i američke klijentkinje, s izuzetkom poneke Nemice."

Progutao je gutljaj kafe, razmišljao trenutak: ÄKako ćemo nazvati klub? Treba nam nešto jasno izazovno, sasvim različito od Eldorador avanture, ali ipak ne suviše izričito." ÄMislila sam na Eldorador Afrodita", reče Vale^;. ÄAfrodita..." ponavljao je tu reč zamišljeno. ÄTo nije loše; zvuči manje vulgarno od 'Venus'. Erotično, kultivisano, pomalo egzotično; da, veoma mi se sviđa."

Sat kasnije otputovali smo u Gvardalavaku. Na nekoliko metara ispred autobusa, Zan-Iv se oprostio od jinetere; delovao je pomalo tužno. Kad se popeo u vozilo, primetio sam da studentski par baca na njega neprijateljske poglede; trgovac vinom, naprotiv, držao se kao da ga se to uopšte ne tiče.

9×

Povratak je bio prilično sumoran. Naravno, čekalo nas je još ronjenje, veče karioka, gađanje iz luka; mišići su nam se zamarali, zatim smo se opuštali, san je brzo dolazio.

Nije mi ništa ostalo u sećanju na po- slednje dane boravka, osim da je jastog bio kao od gume, a groblje koje smo posetili razočaravaj uče. Bio je tu, međutim, grob Hozea Martija, oca domovine, pe- snika, političara, polemičara, mislioca. Na jednom bareljefu bio je predstavljen s velikim brkovima. Njegov sarkofag, posut cvećem, nalazio se na dnu kružne rake, na čijim su stranama bile ugravirane njegove najpoznatije misli - o nacionalnoj nezavisnosti, o otporu tiraniji, o osećanju pravde. Uprkos tome, nije se imao utisak da njegov duh živi nad tim mestom; jadni čo- vek bio je, prosto rečeno, potpuno mrtav. Kad ovo kažem, ne mislim da je bio neki antipatičan mrtvac; neko bi čak poželeo da ga upozna, bio spreman da podvrgne ironiji njegov ozbiljni, pomalo uskogrudi humanizam; ali to nije bilo moguće, on se, po svemu sudeći, sasvim ukopao u prošlost.

Da li bi mogao ponovo ustati, naelektrisati zemlju, povesti je ka novom duhovnom napretku? Nije se moglo zamisliti ništa slično. Sve u svemu, bio je to prizor jednog tužnog poraza, a takva su, uostalom, sva republikanska groblja. Bio je to, sve u svemu, pomalo zbunjujući zaključak da su katolici jedini u stanju da smrt obeleže na najprimereniji način.

Sredstva kojima se koriste da bi smrt učinili veličanstvenom i dirljivom, sastoje se jednostavno u tome da se ona negira - neubedljivim argumentima, doduše. Ovde su, u odsustvu vaskrslog Hrista, bile iskorišćene nimfe, čobanice, nešto malo ogoljenih zadnjica. Bilo kako bilo, nije se moglo zamisliti da se siroti Hoze Marti sad provodi na rajskim poljima; sticao se, mnogo više, utisak da se zaglibio u pepelu večne dosade.

Malo smo spavali u avionu. Sutradan po povratku sastali smo se u Zan-Ivovoj kancelariji. U sećanju na taj dan ostala mi je samo atmosfera vesele čarolije, dosta čudne i retke u tom ogromnom pustom zdanju. Tri hiljade osoba radilo je u njemu tokom sedmice, a te subote bilo nas je samo troje, izuzimajući ekipu čuvara. Sasvim blizu zgrade, na popločanom platou trgovinskog centra Evri, obračunavale su se dve suparničke bande, napadajući se uzajamno mesarskim noževima, palicama za bezbol i bombama sa sumpornom kiselinom; uveče je prebrojano sedmoro mrtvih, medu kojima dvoje prolaznika i jedan pripadnik službe bezbednosti. Događaj je naveliko komentarisan na radiju i na nacionalnoj televiziji; ali u onom trenutku mi ništa o tome nismo znali. U stanju pomalo irealnog uzbuđenja, pravili smo programsku platformu za podelu sveta.

Ideje koje sam iznosio mogle bi, možda, za posledicu imati investiranje miliona franaka, ili zapošljavanje stotina ljudi; za mene je to bilo zaista novo i omamljujuće. Gotovo sam buncao celo to poslepodne, ali Žan-Iv me je slušao pažljivo. Bio je ubeđen, poverio se kasnije Valeri, da ću eksplodirati ako pokušaju da me zauzdaju, mada, istinu govoreći, ja sam unosio kreativnu notu a njemu je preostajalo da odlučuje; eto kako je on gledao na stvar.

Slučaj arapskih zemalja bio je brzo rešen. Imajući u vidu njihovu bezumnu religiju, bilo kakva aktivnost seksualnog tipa odmah je isključena. Turisti koji bi se opredelili za te zemlje imali su se zadovoljiti sumnjivim avanturističkim doživljajima. U svakom slučaju, Žan-Iv je odlučio da proda Agadir, Monastir i Đerbu, suviše gubitnička odredišta. Ostale su tamo dve desti- nacije koje su eventualno mogle biti svrstane u rubriku Äavantura".

Tako bi korisnici godišnjeg odmora u Marakešu mogli malo jahati kamile, a oni u Sarm-elŠeiku mogli bi posmatrati crvene ribice, ili praviti izlete po Sinaju, do mesta sa samogorućim grmom, tamo gde je Mojsije Äodlepio", prema slikovitom opisu jednog Egipćanina koga sam upoznao pre tri godine, tokom izleta na felukama* po Dolini

9

kraljeva. ÄNaravno!" uzvikivao je on u zanosu, Äpostoji tamo impresivna gomila kamenja...

Ali od toga do zaključka o jednom jedinstvenom Bogu!..." Izgledalo je da taj čovek, inteligentan i često zabavan, gaji simpatije prema meni, bez sumnje zato što sam bio jedini Francuz u grupi, a on je, iz neodređenih, kulturnih ili sentimentalnih razloga, negovao neku staru strast - iskreno govoreći, uglavnom teorijsku - prema Francuskoj.

Izabravši me za predmet svog zanimanja, on je i bukvalno spasavao moj odmor. Imao je pedesetak godina, uvek besprekorno odeven, izrazito maslina- stog tena, s brčićima. Po zanimanju biohemičar, emigrirao je u Englesku posle završenih studija, i briljantno uspeo u oblasti genetskog inženjeringa. Dok je bio u poseti svojoj rodnoj zemlji, prema kojoj, tvrdio je, * Feluka - vrsta brodića na Nilu (prim. prev.). gaji netaknuta osećanja, nalazio je, međutim, samo veoma teške reči da bi opisao islam.

Egipćani nisu bili Arapi! - iznad svega mu je bilo stalo da me u to ube- di. ÄKad samo pomislim šta je ova zemlja sve izume- la!...tt uzvikivao je obuhvatajući širokim pokretom ruke dolinu Nila. ÄArhitekturu, astronomiju, matematiku, agrikulturu, medicinu..." (Malo je preteri- vao, ali bio je to Istočnjak, i bilo mu je potrebno da me što pre ubedi.) ÄOtkako se pojavio islam - ništa. Apsolutno intelektualno ništavilo, totalna praznina. Postali smo zemlja vašljivih prosjaka. Prosjaci puni va- šiju, eto šta smo mi. Ološ, ološ!..." (Odbio je, besnim pokretom, nekolicinu klinaca koji su prišli da isprose neki novčić.) ÄTreba da se setite, cher monsieur (govorio je tečno pet jezika: francuski, nemački, engleski, španski, ruski), da je islam rođen usred pustinje, medu škorpionima, kamilama i divljim zverima svake fe- le. Znate li kako ja zovem muslimane? Bednici iz Sa- hare. Eto jedinog naziva koji zaslužuju! Verujete li vi da bi se islam mogao roditi u nekoj ovako divnoj oblasti (ponovo je pokazao na dolinu Nila, s istinskim ushićenjem). Ne, monsieur. Islam se mogao roditi samo u glupavoj pustinji, među prljavim beduinima, koji nemaju šta drugo da rade - izvinite me na izrazu! - sem da guze svoje kamile. Sto se jedna religija više približava monoteizmu - razmislite dobro o tome, cher monsieur - to je nehumanija i okrutnija; a islam, u poređenju sa svim ostalim religijama, nameće najradikalniji monoteizam. Od svoga nastanka on je obele- žen neprekidnim nizom osvajačkih ratova i masovnih ubistava; sve dok on bude postojao, sloga neće moći vladati u svetu. Nikad, štaviše, na muslimanskoj zemlji, inteligencija i talenat neće naći svoje mesto; ako je i bilo arapskih matematičara, pesnika, naučnika, to je bilo onda kad su izgubili veru. Već pri prvom čitanju Kurana nemoguće je ne biti zatečen bednim okvirom tautologije koja karakteriše ovo delo: 'Nema drugog Boga do samog Boga', itd. Sa tim, složićete se, ne može se otići daleko. Daleko od toga da predstavlja pokušaj apstrakcije, kao što se često čuje, prelazak na monoteizam je samo put ka zaglupljivanju. Primetićete da se katoličanstvo, suptilna religija, koju ja poštujem, brzo udaljila od monoteizma koji mu je nametala početna doktrina. Preko dogme o Trojstvu, kulta Device i svetaca, preko priznavanja uloge paklenih sila i zadivljujućih slika anđela, katoličanstvo je, malo-pomalo, obnovilo autentični politeizam; samo pod tim okolnostima ono je moglo prekriti zemlju bezbrojnim umetničkim divotama. Jedan jedini bog! Kakva besmislica! Kakva nehumana i zločinačka besmislica! Jedan kameni bog, cher monsieur, krvoločni i ljubomorni bog koji nije trebalo nikada da pređe granice Sinaja. Koliko je naša egipatska religija, kad se samo pomisli, bila dublja, humanija i mudrija... A naše žene! Kako su naše žene bile lepe! Setite se Kleopatre, koja je očarala velikog Cezara. A gledajte šta je danas ostalo...

(Pokazao je na dve za- brađene žene koje su se s mukom kretale prteći zavežljaje s

96

robom.) Kamare. Kamare bezobličnog sala koje se krije pod krpetinama. Čim se udaju, one misle samo na to kako će da jedu i šire se, šire, šire..." (Lice mu se nabralo u izražajnu grimasu & la Luj de Fin.) ÄNe, verujte mi, dragi gospodine, pustinja rađa samo neuravnotežene tipove i kretene. U vašoj plemenitoj zapadnoj kulturi, koju poštujem, možete li da mi nabrojite one koje je privlačila pustinja? Jedino pedere, avanturiste i podlace. Kao što je onaj smešni pukovnik Lorens, dekadentni homoseksualac, patetični pozer. Kao vaš odvratni Anri de Monfred, spreman na sve kompromise, beskrupulozni švercer. Ništa veliko ni otmeno, ništa plemenito ni zdravo; ništa što bi moglo unaprediti čovečanstvo, niti ga izdići iznad njega samog." »Dobro, avantura u Egiptu..." zaključio je sumorno Zan-Iv. Izvinjavao se što prekida moje pripoveda- nje, ali trebalo je preći na slučaj Kenije. Težak slučaj. ÄU iskušenju sam da je uključim pod odrednicu Avantura", predložio je nakon razgledanja svoje dokumentacije. »To je šteta", uzdahnula je Valeri, Äžene u Keniji su dobre." ÄKako ti to znaš?" ÄU stvari, ne samo u Keniji, u Africi uopšte." ÄDa, ali žena imaš svuda. U Keniji ipak imaš i no- soroge, zebe, gnue, slonove i bivole.

Ja predlažem da stavimo Senegal i Obalu Slonovače u program Afrodita, a da Keniju ostavimo pod naznakom Avantura. Povrh svega, to je bivša engleska kolonija, a to je loš erotski imidž; što se tiče avanture, u redu je." ÄDobro mirišu žene iz Obale Slonovače..." dodao sam sanjarski. ÄŠta hoćeš time da kažeš?" ÄDa mirišu na seks." ÄDa..." mahinalno je grickao svoj marker. ÄTo bi moglo naći mesta na reklamnoj poruci: 'Obala Slonovače, obala mirisa'. S oznojenom devojkom, pomalo razuzdanom, ode venom u panj* na ilustraciji. Treba to pribeležiti." ,J goli robovi prožeti mirisima... Bodlerovi stihovi, čija su prava sad prešla u javno vlasništvo." ÄTo neće proći." ÄPretpostavljam."

Ostale afričke zemlje predstavljale su manji problem. ÄS Afrikancima, uostalom", primetio je Zan-Iv, Änikada nema problema. Oni se tucaju i besplatno; treba samo pripremiti dovoljno prezervativa u klubo * Šarena pamučna tkanina koju afričke žene obavijaju oko struka, umesto suknje (prim. prev.). vima, to je sve; kad je zaštita u pitanju, oni su ponekad malo tvrdoglavi." Podvukao je dva puta predvide- ti prezervative u svom notesu.

Slučaj Tenerife nas je zaokupljao još manje vremena. Ta destinacija je davala prosečne rezultate, ali je bila, po recima Zan-Iva, strateški važna za anglosaksonsko tržište. Pod avanturu se lako mogao podvesti uspon na vrh Teide i izlet hidrogliserom u Lan- zarot. Hotelska struktura bila je korektna, ulivala je poverenje.

Došli smo tako do dva kluba koji bi trebalo da predstavljaju glavne adute lanca: Boka Čika u San Do- mingu, i Gvardalavaka na Kubi. ÄMogli bismo predvi- deti king siže krevete", predlagala je Valeri. ÄOdobreno", odgovorio je odmah Zan-Iv. ÄPrivatni džakuzi u apartmanima", predložio sam ja. ÄNe", odlučio je on, Äostaćemo na prosečnom

9x

standardu." Sve je trebalo da teče prirodno, bez ustezanja i sumnje; ostalo je da se s lokalnim seoskim upraviteljima razgovara o ujednačavanju tarife lokalne prostitucije.

Napravili smo kratku pauzu za ručak. U istom tom trenutku, na manje od kilometar od nas, dva ma- loletnika iz naselja Kurtilijer razbijala su glavu jednom šezdesetogodišnjaku, bezbol palicom. Za predjelo sam naručio skuše u belom vinu. ÄDa li ste planirali nešto za Tajland?" upitao sam. ÄDa, imamo jedan hotel u izgradnji, u Krabi. To je nova pomodna destinacija, odmah posle Fikea. Mogli bi se ubrzati radovi, da sve bude spremno prvog januara: bilo bi dobro da se tamo napravi velika svečana promocija."

Posvetili smo celo poslepodne razmatranju različitih novih elemenata, da se omogući što bolje funkcio- nisanje klubova Afrodita. Centralna tačka, naravno, bila je dozvola pristupa lokalnim prostitutkama, muškim i ženskim. Nije bilo govora, u ovim planovima, angažovanju dece; najbolje bi svakako bilo da se ulazak u klubove i zabrani osobama mladim od šesnaest godina. Oštroumna zamisao, koju je predložila Va- leri, sastojala se u tome da se kao osnovna tarifa u katalogu navede cena sobe za jednu osobu, a da se odobrava popust od deset odsto na sobe koje dele parovi: time se, najkraće rečeno^ naglavačke okretao uobičajeni način prezentacije. Cini mi se da sam ja predložio da se obavezno istakne i politika gay friendly i da se prošire glasine kako se poseta homoseksualaca klubovima povećala za dvadeset odsto: ovakva vrsta informacije bila je, u principu, dovoljna da oni zaista počnu da dolaze. Na osmišljavanju ključnog slogana u reklamnoj kampanji zadržali smo se mnogo duže. Zan-Iv je pronašao osnovnu, efikasnu formulu: ÄOdmor je zato da se rasturiš"; ali na kraju sam ja pobrao lovorike sa: ÄEldorador Afrodita - zato što imaš pravo na ljubavno uživanje." Otkad je NATO interve- nisao na Kosovu, pravo je postalo ključni izraz, objasnio mi je Zan-Iv, polušaljivo; ali to je u suštini bilo ozbiljno, sâm je upravo pročitao o tome jedan tekst u Stratégies. Sve skorašnje reklamne kampanje, koje su bile zasnovane na temi pravo, postigle su uspeh: pravo na novinu, pravo na posebnost... Pravo na uživanje, zaključio je on tužno. Bila je to nova tema. Počeli smo da osećamo umor; on nas je odvezao do ÄK K" pre nego što je krenuo kući. Bila je subota veče, mnogo ljudi unutra. Upoznali smo simpatičan crnački par: ona je bila bolničarka, on bubnjar u džez orkestru - dobro mu je išlo, redovno je snimao diskove.

Treba priznati da je mnogo radio na tehnici, bez prestanka, tako reći. ÄTu nema tajne..." rekao sam ja glupavo; začudo, on mi je odobrio: izrekao sam, iako to nisam nameravao, duboku istinu. ÄTajna je u tome što nema tajne", ponavljao mi je on uvereno. Ispili smo po piće i pošli u sobe. On je predložio Valeri dvostruku penetraciju. Pristala je, pod uslovom da ja budem taj koji će je sodomisati - sanjom se moralo postupati nežno, a ja sam znao kako. Zerom je pristao, ispružio se preko kreveta. Nikol ga je draškala, da mu održi erekciju, zatim mu je navukla prezervativ. Ja sam zavrnuo Valeri- nu suknju do struka; nije nosila ništa ispod nje. Jednim jedinim pokretom dokopala je Zeromov rep, zatim je legla preko njega. Raširio sam joj guzove, malo ih podmazao, zatim počeo da je guzim lakim pažljivim ubodima. U času kad se moj vršak potpuno uvukao, osetio sam kako joj se stežu mišići oko čmara. Ostao sam nepomičan na čas, malo je falilo da svršim. Kroz nekoliko sekundi uvukao sam ga dublje. Kad sam bio unutra do pola, ona je počela da se kreće na- pred-nazad, trljajući svoj pubis o Zeromov. Nisam morao ništa više da činim: počela je da ispušta duge, mo- dulisane uzdahe, dupe joj se sasvim otvorilo, ušao sam u nju do korena, bilo je kao da klizim niz strmu ravan, počela je da svršava, začudo brzo.

Zatim je ostala nepomična, zadihana, srećna. To nije bio, po svoj prilici, najintenzivniji

98

trenutak, objašnjavala mi je nešto kasnije; ali kad sve ide kako treba, postoji jedan časak u kojem se dva uživanja stapaju u jedno, i to je bilo nešto veoma slatko, i neodoljivo, kao neka sveopšta toplota.

Nikol je neprestano masturbirala gledajući nas, postala je već vrlo uspaljena, i odmah je zauzela Vale- rino mesto. Imao sam tek toliko vremena da prome- nim prezervativ. ÄSa mnom možeš slobodno ići dokle hoćeš", šapnula mi je na uvo, Äja volim kad me snažno tucaju u dupe." To sam i uradio, zatvarajući oči da pokušam da se koncentrišem na čist fizički osećaj. Sve se odvijalo lako, bio sam prijatno iznenađen sop- stvenom izdržljivošću. I ona je svršila veoma brzo, uz glasne, promukle krike.

Zatim su Valeri i Nikol klekle, da nam puše, dok smo mi čavrljali. Zerom još uvek ide na turneje, pričao mi je, ali mu se to sve manje dopada. Stareći, ose- ća sve više potrebu da ostane kod kuće, da se bavi porodicom - imali su dvoje dece - i da sam za sebe uživa u bubnjevima. Pričao mi je tada i o novom ritmičkom sistemu, od ×/ý i od x/9; ruku na srce, nisam ga nešto posebno razumeo. Usred jedne rečenice iznenađeno je uzviknuo, oči su mu se iskolačile: svršio je odjednom, snažno izbacujući spermu u Valerina usta. ÄAh, dobila ga je", rekao je smejući se, Ädobila ga je." I ja sam osećao da neću još dugo izdržati: Nikol je imala sasvim poseban jezik, širok i mek, kremast; lizala mi je lagano, erekcija je bila neizbežna. Dao sam znak Vale- ri da se primakne, objasnio sam Nikol šta želim: trebalo je prosto da sklopi usne oko mog vrška, da ostane tako nepokretna dok mi Valeri bude drkala i lizala mi muda. Klimnula je glavom i zaklopila oči, očekujući pražnjenje. Valeri je odmah prionula, prsti su joj bili živahni i nervozni, ponovo je bila u punoj formi. Raširio sam ruke i noge što sam više mogao, zatvorio oči. Uživanje je raslo naglo, kao da su munje preleta- le, zatim je sve eksplodiralo baš pre nego što sam svršio Nikol u usta. Skoro da sam na trenutak bio pred nekom vrstom moždanog udara, svetlucave tačke se- vale su mi ispod kapaka, nešto kasnije sam shvatio da sam se skoro onesvestio. S mukom sam otvorio oči. Nikol je još uvek držala kraj mog repa u ustima.

Valeri mi je obavila ruku oko vrata, izraz lica bio joj je ne- žan i tajanstven istovremeno; rekla mi je da sam izuzetno snažno urlikao.

Malo kasnije oni su krenuli da nas otprate do kuće. U kolima je Nikol ponovo dobila jaku želju. Izvukla je sise iz korseta, zadigla suknju i ispružila se na zadnjem sedištu, položivši glavu na moje butine. Draškao sam je polako, siguran u sebe; dobro sam kontrolisao svoja čula, osećao sam kako joj bradavice postaju krute a vagina vlažna. Miris njene pice ispunio je cela kola. Zerom je vozio obazrivo, zaustavljao se na crvenom svetlu; kroz prozore sam nazirao svetlosti Konkorda, Obelisk, zatim most Aleksandra III, Invalide. Osećao sam se dobro, smiren ali još pomalo aktivan. Svršila je otprilike u visini Trga Italija. Rastali smo se nakon što smo izmenjali telefonske brojeve.

Zan-Iv je, pak, imao lak napad tuge kad nas je ostavio i parkirao se na Aveniji Republike. Uzbuđenje koje ga je držalo tokom dana, splasnulo je; znao je da je Odri odsutna, ali, istinu govoreći, tome se zapravo radovao. Srešće se s njom, nakratko, sutra ujutro, pre nego što ona ode da vozi rolere; otkako su se vratili s odmora, spavali su u odvojenim sobama.

Zašto da se vraća? Zavalio se na sedištu, pomislio da potraži neku stanicu na radiju, pa se uzdržao. Mladi ljudi su prolazili avenijom u grupama, momci i de- vojke; izgledalo je da se zabavljaju, u najmanju ruku: razdragano su urlali. Neki od njih imali su konzerve s pivom. Mogao bi da izađe, umeša se među njih, možda izazove tuču; mogao bi da uradi mnogo toga. Vratiće se kući, najzad. Voleo je svoju kćerku, u izve- snom smislu, bar je

99

tako pretpostavljao; osećao je prema njoj nešto organsko, i potencijalno krvno. Prema sinu nije osećao ništa slično. U stvari, on možda i nije njegov; oženio se Odri uz vrlo mršave dokaze o očinstvu. Prema ženi je, međutim, osećao samo prezir i gađenje; suviše gađenja, voleo bi da dođe do nivoa ravnodušnosti. Možda je upravo to čekao da bi se razveo - da dođe u stadijum ravnodušnosti; sad je još uvek suviše snažno osećao da ona mora da plati. Ja ću biti taj koji će platiti, u stvari - rekao je odjednom sebi, s gorčinom.

Ona će dobiti decu i dočepaće se visoke alimentacije. Osim ako on ne pokuša da dobije decu, da se izbori za njih; ali ne, zaključio je, nije vredno truda. Vrlo važno i za Anželiku.

Samom će mu biti bolje, mogao bi pokušati da počne život iznova, što se svodi manje-više na to da nađe neku drugu žensku. Opterećenoj s dvoje klinaca, njoj će biti gore, kurvetini. Utešila ga pomisao da bi joj i on sam teško mogao smisliti nešto gore, i da će ona, kad se svedu svi računi, biti ta koja će ispaštati zbog razvoda. Nije više onako lepa kao kad ju je upoznao; imala je stila, moderno se oblačila, ali, pošto je poznavao njeno te- lo, znao je da je već na nizbrdici. A i njena advokatska karijera bila je daleko od toga da teče onako briljantno kao što je sama predstavljala drugima; i predvidao je da joj neće nimalo odgovarati što će morati da čuva decu. Ljudi vuku za sobom svoje potomstvo kao užasan teret koji sprečava i najmanji njihov pokret, i koji ih zaista, na kraju, najčešće ubija. Revanširaće joj se on kasnije, u trenutku, pomislio je, kad mu to, vero- vatno, više uopšte neće biti važno. Još nekoliko minuta, parkiran na ivičnjaku sada već prazne avenije, uve- žbavao je ravnodušnost.

Brige su se ponovo i nenadano svalile na njega čim je prošao kroz vrata svog stana.

Joana, bebisiter- ka, izvrnuta na kanabeu, gledala je satelitsku televiziju. Mrzeo je tu mlitavu pubertetlijku, besmisleno gro- ove; svaki put kad bi je video, imao je želju da joj lupi nekoliko šamara, dok ne uspe da promeni izraz njene odvratne, natmurene i blazirane njuške. Bila je kćerka jedne Odrine prijateljice. ÄKako je?" zaurlao je. Ona je nonšalantno klim- nula glavom. ÄMožeš li malo da utišaš?" Ona je očima tražila daljinski upravljač. Izbezumljen, ugasio je televizor; dobacila mu je uvreden pogled. ÄA deca, je l'sve dobro prošlo?" nastavio je da urla, iako nije bilo više nikakve galame u stanu. ÄJe-e-e, mislim da spavaju", povukla se, pomalo uplašena.

Popeo se na sprat, gurnuo vrata sinovljeve sobe. Nikola ga je rasejano pogledao, zatim se ponovo zadubio u svoj Tomb Raider. Anželika je spavala, stisnutih pesnica.

Sišao je, pomalo smiren. ÄJeste li joj pomogli da se okupa?" ,Je-e-e, nisam, zaboravila sam."

Prešao je u kuhinju, nasuo sebi čašu vode. Ruke su mu se tresle. Na radnoj ploči spazio je tučak za meso. Nekoliko šamara nije dovoljno za Joanu; najbolje bi bilo da joj se razbije lobanja udarcem tučka. Neko vreme se čak poigravao tom idejom; misli su se preplitale u njegovom mozgu, loše kontrolisane. S užasom je u predsoblju primetio da mu je tučak u ruci. Spustio ga je na stočić, potražio u novčaniku novac za taksi za bebisiterku.

Uzela ga je mumlajući nešto što je ličilo na zahvaljivanje. Zalupio je za njom vrata u nastupu nekontrolisanog besa; tresak je odjeknuo u ćelom stanu. Nešto očigledno nije štimalo u njegovom životu. U salonu je bife bio prazan. Odri više nije bila u stanju ni time da se bavi. Pri pomisli na nju prožeo ga je drhtaj mržnje čiji ga je intenzitet iznenadio. U kuhinji je pronašao bocu načetog ruma; i to je sad moglo da prođe. U svojoj sobi,

1

naizmenično je okretao brojeve tri devojke koje je upoznao preko Interneta: svaki put je naletao na Äsekretaricu". Mora da su izašle, da še tucaju za svoj račun. Tačno je da su bile seksi, simpatične, elegantne; ipak, koštale su ga dve hiljade franaka za veče; na dugi rok - to je ponižavajuće. Kako je samo mogao doći dotle? Morao bi da izlazi, da nađe prijatelje, da se malo manje posvećuje poslu. Ponovo je razmišljao o klubu Afrodita, i prvi put postao svestan da ideja možda neće proći kod njegovih poslodavaca; vladalo je prilično nepovoljno raspoloženje prema seksualnom turizmu, u Francuskoj, u tom trenutku; očigledno, mogao je da pokuša da Legenu predstavi nešto ublaženu verziju projekta; Espitalije se, međutim, neće dati obmanuti, osećao je kod njega neku opasnu finoću. Ipak, ima li drugog izbora? Preturajući po fiokama svog pisaćeg stola pronašao je povelju Aurore, koju su pre deset godina sastavili osnivači, i izložili je u svim hotelima grupacije: Duh Aurore je umetnost umešnosti da se podjednako koriste tradicija i modernost, imaginacija i humanizam, kako bi se dostigao određeni vid izuzetnosti. Ljudima i ženama iz Aurore na raspolaganju stoji jedinstveno kulturno dobro: umetnost gostoprimstva. Oni poznaju rituale i običaje koji život pretvaraju u umetnost življenja, a najjednostavniju uslugu u trenutak koji se pamti. To je zanat, to je umetnost: to je tale- nat.

Stvoriti najbolje, da bi se delilo s drugima; povezati se preko gostoprimstva s onim što je suštinsko; izmisliti prostore zadovoljstva: eto šta od Aurore čini miris Francuske, koji se širi svetom. Odjednom je postao svestan da bi ova odurna govorancija mogla vrlo lepo da se primeni i na lanac dobro organizovanih bordela; postojala je možda još jedna karta na koju bi se moglo zaigrati s nemačkim turističkim operaterima. Protivno svakom rezonu, neki Nemci i dalje misle da je Francuska zemlja galanterije i ljubavnog umeča. Ako bi neki veliki nemački tur-operater pristao da klubove Afrodita uključi u svoj katalog, bili bi zabeleženi odlučujući poeni; niko u profesiji dotle još nije stigao. Stupio je već u razgovore sa Neckermannom, radi prodaje klubova u Magrebu; ali bio je tu i TUI, koji je odbio njihove prve ponude jer su tada bile upisane na dnu lestvice; možda će biti zainteresovani za novi ciljni projekat.

Odmah u ponedeljak ujutro krenuo je da uspostavi prve kontakte. Sreća ga je obilato poslužila: Got- frid Rempke, predsednik uprave TUI, dolazio je sle- dećeg meseca na nekoliko dana u Francusku; mogao bi im tada posvetiti vreme u trajanju jednog ručka. U međuvremenu, ako budu uspeli da osnove projekta bace na papir, on će to sa zadovoljstvom proučiti. Zan-Iv je ušao u Valerinu kancelariju da joj saopšti novost, i ona se prosto oduzela, ostala bez reči. Kad je reč o godišnjim poslovnim rezultatima, TUI je težila dvadeset pet milijardi franaka, tri puta više od Ne- ckermanna, šest puta više od Novih granica: bio je to najveći svetski tur-operater.

Ostatak sedmice proveli su u konkretizovanju što je moguće kompletnijeg spiska argumenata. Finansij- ski gledano, projekat nije zahtevao znatnija ulaganja: nekoliko izmena u opremi klubova, i, svakako, obnavljanje dekoracija u njima, kako bi se dao što Äerot- skiji" ton; dosta brzo su se složili oko naziva - turizam larma - koji bi trebalo da bude korišćen u svim dokumentima preduzeća. Najvažnije je bilo to što se moglo očekivati značajno smanjenje fiksnih taksi: više sportskih aktivnosti i klubova za decu, veće plate za školovane vaspitačice, za učitelje jedrenja, streličarstva, aerobika, ronjenja, kao i za stručnjake za ikebani? nu, emajl ili slikanje na svili. Posle prve simulacije na kompjuteru, Žan-Iv je shvatio, s nevericom, da će, računajući tu sve amortizacije, godišnji troškovi klubova biti manji za dvadeset pet procenata od sadašnjih. Tri puta je ponavljao računicu, svaki put je rezultat

1 1

bio isti. Bilo je to utoliko šokantnije zato što je namera- vao da predloži, u kataloškim tarifama, troškove boravka za dvadeset pet odsto više od norme u toj kategoriji - što će reći da je hteo, en gros, da se izjednači s prosečnom cenom Cluba Mediteranee. Indeks profita- bilnosti skočio bi, time, za procenata. ÄTvoj dečko je genije..." kazao je Valeri kad je došla da mu se pridruži u kancelariji.

Atmosfera u preduzeću bila je pomalo čudna tih dana. Prošlonedeljni sukobi na platou Evrija nisu bili ništa neuobičajeno; ipak, krajnji bilans - sedmoro mrtvih - ostavio je mučan utisak. Mnogi zaposleni, naročito oni koji su najduže tu, stanovali su u neposrednoj bizini preduzeća. Oni su u početku živeli u pravougaonim barakama koje su se pojavile na gradilištu u isto vreme kad je počela izgradnja upravne zgrade; zatim su se, gotovo svi, zaduživali da bi mogli da sagrade sopstveni paviljon. ÄŽalim ih", rekla mi je Valeri, Äiskreno ih žalim. Njihov san, svih njih, jeste da se nastane negde u provinciji, u nekom mirnom kraju; ali ne mogu to da učine sad, odmah, bilo bi to preveliko smanjenje osnovice za penziju. Pričala sam s telefonistkinjom: ona ima tri godine do penzije. San joj je da kupi kuću u Dordonji; rodom je iz tog kraja. Ali tamo je sad mnogo Engleza, cene su postale astronomske, čak i u nekoj bednoj selendri. A, s druge strane, cene njihovih paviljona su pale, svi sad znaju da je ova četvrt opasna, moći će prilikom prodaje da dobiju tek trećinu realne vrednosti." ÄOno što me takode iznenadilo je atmosfera u sekretarijatu na drugom spratu. Ušla sam u njihovu kancelariju u pola šest, da dam da se otkuca jedna be- leška; sve sekretarice bile su na Internetu. Objasnile su mi da, odnedavno, tako obavljaju kupovine, sigurnije je: vrate se s posla, zabarikadiraju se u kući i čekaju da im se isporuči roba."

Ni tokom narednih sedmica psihoza se nije smanjivala, čak je pokazivala tendenciju porasta. Sada se u novinama jednako pričalo o profesorima izbodenim noževima, o silovanim nastavnicama, o vatrogasnim kolima napadnutim Ämolotovljevim koktelima", o hendikepiranim osobama koje su izbačene kroz prozor voza samo zato što su Äpopreko pogledale" vodu neke bande. Le Figaro je sebi baš dao oduška - čitajući ga svakodnevno čovek je sticao utisak da se neizbe- žno krećemo ka građanskom ratu. Istina, ulazilo se u predizborni period, a tema Äsigurnost građana" je, izgleda, jedina bila u stanju da zabrine Lionela Zospe- na. Činilo se neverovatnim× u svakom slučaju, da bi Francuzi ponovo glasali za Zaka Širaka: on ima zaista suviše glup izgled, to je počelo da predstavlja atak na imidž zemlje. Kad god bi videli tu visoku benu kako obilazi kakvu poljoprivrednu zadrugu, ili kako prisustvuje skupu šefova država, ljudi bi se zastideli, bilo im je neprijatno zbog njega. Levica, definitivno nesposobna da zaustavi porast nasilja, držala se dobro: iz strateških razloga glumila je nezainteresovanost, slagala se da su statistički pokazatelji loši, veoma loši, pozivala da se treba čuvati od bilo kakve političke zloupotrebe teme, podsećala da desnica, u svoje vre- me, nije radila ništa bolje. Pojavio se, u svemu, samo mali nesklad - smešni uvodnik izvesnog Žaka Atalija. Po njemu, nasilje mladih iz predgrađa bilo je Äpoziv za pomoć". Luksuzni izlozi Hala i Jelisejskih polja predstavljaju, pisao je on, Äopsceno razmetanje, iz pozicije njihove bede". Ipak, nije, po njemu, trebalo smetnuti s uma da je predgrađe i Ämozaik naroda i ra sa koji su došli, sa svojim tradicijama i svojim verova- njima, da iskuju nove kulture, i da ponovo osmisle umetnost zajedničkog življenja". Valeri mi je dobacila začuđen pogled; bilo je to prvi put da sam prsnuo u smeh čitajući L' Express.

1 K

ÄAko hoće da bude izabran", rekao sam pružajući joj članak, ÄŽospen mora ovoga da ućutka, bar do drugog kruga." ÄOčigledno, počinješ da se interesuješ za strategiju izbora."

Uprkos svemu, i ja sam se zabrinuo. Valeri je ponovo radila do kasno uveče, retko se dešavalo da kući dođe pre devet; bilo bi možda bolje da kupi neko oružje. Imao sam vezu, brata jednog umetnika čiju sam izložbu organizovao pre dve godine. Taj nije sasvim pripadao svetu kriminala, samo je učestvovao u nekoliko sumnjivih akcija. Bio je to zapravo pronalazač, neka vrsta svaštara. Tu skoro, tvrdio je svom bratu da je pronašao način za pravljenje ličnih karata, a one, zna se, važe za dokumenta koja se ne mogu falsifikovati. ÄNema govora", odgovorila mi je na to Valeri. ÄNe rizikujem ništa: danju nikada ne napuštam zgradu preduzeća, uveče se uvek vraćam kolima, bez obzira na to koliko je sati." ÄAli tu su semafori." ÄIzmeđu sedišta Aurore i skretanja na autoput ima samo jedan semafor. Zatim izlazim na Port d'Itali i odmah sam kod kuće. Naš kraj nije opasan."

To je bilo tačno; u našoj Kineskoj četvrti, iskreno govoreći, bilo je izuzetno malo napada i silovanja. Nisam znao kako im to uspeva: da li imaju sopstveni sistem kontrole?

U svakom slučaju, odredili su nam poziciju čim smo se doselili: bar dvadesetak osoba nas je redovno pozdravljalo. Bilo je retko da Evropljani dođu da žive ovde, bili smo istinska manjina u zgradi.

Povremeno su, rukom ispisani oglasi, kineskim znacima, izgleda pozivali na neke skupove, ili proslave; ali kakve skupove? kakve proslave? Može se godinama živeti medu Kinezima a da se nikada ne pojmi ništa o njihovom načinu života.

Pozvao sam, ipak, svoju vezu koja mi je obećala da će se raspitati, i nazvala me, zaista, dva dana kasnije. Mogao bih da dobijem ozbiljnu utoku, u vrlo dobrom stanju, za dve hiljade franaka; cena je uključivala i znatnu rezervu municije. Treba ga samo redovno čistiti - da se spreči da zariba u trenutku kad je najpotrebniji. Ponovo sam to pomenuo Valeri, i ona je ponovo odbila. ÄNe bih mogla", rekla je, Äne bih imala snage da pucam." ÄČak ni da si u smrtnoj opasnosti?" Odmahnula je glavom. ÄNe..." ponovila je, Äto ne mogu." Nisam insistirao. ÄKad sam bila mala", rekla mi je malo posle, Änisam bila u stanju da ubijem ni pile." Istina, nisam ni ja; ali muškarcu je to, mislim, ipak lakše.

Za sebe se, začudo, nisam plašio. Istina, imao sam malo kontakta sa varvarskim hordama, osim slučajno i povremeno, kad bih, tokom pauze za ručak, odlazio da napravim krug po centru Hale, gde su diskretno raspoređene snage bezbednosti (jedinice republikanske garde, policajci u civilu, čuvari koje je najmilo udruženje trgovaca) teorijski isključivale svaku opasnost. Kretao sam se, dakle, kroz umirujuću topografiju uniformi. U odsustvu snaga reda, znao sam to, predstavljao bih lak plen, iako ne previše interesantan: moja odeća, tipična za prosečnog činovnika, nije ničim privlačila pažnju. Sam, pak, nisam osećao nikakvu simpatiju za te mlade iz opasnih klasa: nisam ih razumeo i nisam se ni trudio da ih razumem; nisam imao nimalo razumevanja ni za njihove predrasude niti za njihove vrednosti. Ja lično ne bih mrdnuo malim prstom da nabavim Rolex, Nike, ili BMW Zý; nikada nisam uspeo da otkrijem ni najmanju razliku iz među markiranog proizvoda i lažnjaka. U očima drugih ljudi, očigledno, nisam bio u pravu.

Bio sam toga svestan: moja pozicija je bila manjinska, i, prema tome, pogrešna. Morala bi da postoji razlika između košulje Yves Saint Laurent i drugih košulja, između mo- kasina

1 ý

Gucci i mokasina André. Ja sam bio jedini koji nije shvatao tu razliku; bio je to moj nedostatak, na koji se nisam mogao osloniti da bih osudio ostale. Traži li se od slepca da bude stručnjak za nadrealističko slikarstvo? Zbog mog slepila, svakako nevoljnog, samog sebe isključio sam iz jedne žive ljudske realnosti, dovoljno snažne da dovede i do zločina.

Ti mladi su, sledeći svoje poludivlje instinkte, slutili, bez ikakve sumnje, prisustvo lepote; njihova želja bila je za pohvalu, i savršeno usaglašena sa društvenim normama.

Kad, međutim, dobrov razmislim, morao sam doći na to da su Valeri i Mari-Zan, jedine dve ženske osobe čije je prisustvo iole postojano u mom životu, ispolja- vale totalnu nezainteresovanost za bluze Kenzo i za ta- šne Prada; u svakodnevnom životu, koliko je to meni bilo poznato, one su kupovale ne gledajući na marku. Zan-Iv, osoba s najvećom platom koju sam poznavao, opredeljivao se isključivo za polo-košulje Lacoste; ali on je to činio u neku ruku mahinalno, po navici, čak i ne proveravajući da li je njegovu omiljenu firmu pretekao, po čuvenju, neki noviji rival. Neke činovnice Ministarstva kulture koje sam poznavao iz viđenja (ako se tako može reći, jer sam zaboravljao, redovno, između dva naša susreta, njihovo ime, funkciju, čak i lik) kupovale su kreatorsku odeću; ali u pitanju su bili, po pravilu, mladi i nepoznati kreatori, koji su se prodavali u samo jednom butiku u Parizu, a bio sam uve- ren da se ne bi ustezale da ih napuste kad bi oni postigli neki veći uspeh.

Moć Nike, Adidasa, Armania, Vuitton bila je pri tome nesporna; mogao sam za to naći konkretan dokaz, ako bi bilo potrebno, čim bih prelistao Le Figaro i njegov dodatak boje lososa.* Ali ko je, zapravo, osim mladih iz predgrađa, doprinosio uspehu ovih marki?

Mora da su u tom smislu postojali čitavi slojevi društva, koji su za mene ostajali nepoznati; osim ako se nije radilo o nečem mnogo banalnijem - o bogatim skorojevićima iz trećeg sveta. Malo sam putovao, malo toga doživeo, i postajalo mi je sve jasnije da mno^o šta ne razumem o modernom svetu.

Dvadeset sedmog septembra održan je sastanak jedanaestorice upravnika naselja Eldorador, koji su za tu priliku došli u Evri. Bio je to uobičajen skup, održavao se svake godine u isto vreme, s ciljem da se svede bilans letnjih rezultata i da se razmotri kakva poboljšanja treba uneti. U četiri preostala naselja - u onima koja su prešla pod odrednicu Afrodita - upravnici naselja trebalo je da budu spremni da otpuste polovinu personala.

Valeri nije prisustvovala ovom skupu, imala je sastanak s predstavnikom Italtrava, da mu izloži novi projekat. Italijansko tržište bilo je mnogo usitnjenije nego ono u Severnoj Evropi: ltaltrav bio je možda najveći italijanski turistički operater, ali njegova fi- nansijska moć predstavljala je tek deseti deo snage TUI; sporazum s njima mogao bi ipak predstavljati dobitak važne klijentele.

Vratila se sa sastanka oko devetnaest sati. Zan-Iv je bio sam u svojoj kancelariji; skup se upravo završio. ÄKako su reagovali?" ÄLoše. Razumem ih, uostalom; mora biti da ose- ćaju da su i oni sami u pitanju." ÄImaš li nameru da promeniš upravnike naselja?" ÄOvo je nov projekat; najbolje je pokrenuti ga s novim ekipama." * Ekonomski dodatak (prim. prev.).

Glas mu je bio sasvim miran. Valeri ga je iznenađeno pogledala: u poslednje vreme, stekao je sigurnost i - grubost. ÄSiguran sam, sad, da ćemo pobediti. Tokom podnevne pauze pozvao sam na stranu upravnika naselja Boka Cika, u San Domingu. Hteo sam da budem načisto: hteo sam da

1 ×

saznam kako mu uspeva da ima stalni procenat popunjenosti, 9 odsto, bez obzira na godišnje doba. Vrdao je, delovao vrlo zbunjeno, pričao mi nešto o timskom radu. Na kraju sam ga otvoreno upitao da li dopušta da se devojke penju u sobe gostiju; bilo mi je stvarno teško da od njega izvučem priznanje, bojao se sankcija. Morao sam da ga uverim da mi to ne smeta, da, naprotiv, smatram da je njegova inicijativa interesantna. Tada je priznao: on smatra da je idiotski da klijenti idu i iznajmljuju sobe na dva kilometra od hotela, uz rizik da budu i opljačkani, dok na licu mesta, međutim, imaju sav komfor.

Odobrio sam mu i obećao mu da će sačuvati svoje mesto upravnika naselja, čak i ako bude jedini."

Noć je padala; upalio je lampu na radnom stolu, ćutao jedan trenutak. ÄSto se ostalih tiče", nastavio je, Änimalo ih ne žalim. Svi imaju gotovo isti profil. To su bivši državni činovnici, ušli su u posao u pravo vreme, imali su sve ženske koje su poželeli a da nikada nisu morali ni prstom da mrdnu, i umislili su da, postavši upravnici naselja, mogu da se do penzije izležavaju na suncu. Njihovo vreme je prošlo, i utoliko gore po njih.

Sad su mi potrebni pravi profesionalci."

Valeri je prekrstila noge i gledala ga ćuteći. ÄA kako je protekao tvoj sastanak s ltaltravom?" ÄO, u redu je, nema problema. Odmah je shvatio šta podrazumevam pod 'turizmom šarma', čak je pokušao da mi se nabacuje... To je ono što je dobro kod Italijana, bar su predvidljivi. Na kraju mi je obećao da će ubeležiti klubove u svoj katalog, ali rekao mi je i da ne gajim mnogo iluzija: Italtrav je veliko preduzeće pre svega zato što je konglomerat mnogih specijalizo- vanih putničkih agencija; sama po sebi, firma nema neki jak identitet.

On, u stvari, radi pomalo kao distributer: možemo se upisati na njegovu listu, ali na nama jeda sami stvorimo ime na tržištu." ÄA Spanija, kako tu stojimo?" ÄPostoje dobri kontakti sa Marsanom. To je nešto slično, osim što su oni ambiciozniji, od pre nekog vremena pokušavaju da se učvrste u Francuskoj. Čak sam se pribojavala da će nam biti konkurencija svojim ponudama, ali nisu - smatraju da se mi dopunjavamo."

Razmišljala je časak pre nego što će nastaviti: ÄA šta ćemo s Francuskom?" ÄJoš uvek ne znam... Možda je to idiotski, ali stvarno se bojim kampanje moralističke štampe. Naravno, možemo napraviti studiju tržišta, testirati ceo koncept..." ÄTi nikada nisi verovao u te stvari." ÄNe, istina je... U stvari, u iskušenju sam da pokušam s minimalnim konceptom u Francuskoj, isključivo preko mreže Auroretour; s oglasima u revijama usmerenim ka vrlo specijalizovanoj publici, tipa čitalaca FHM ili Odjeka savane. Ali, u prvo vreme, treba stvarno igrati na Severnu Evropu."

Sastanak sa Gotfridom Rempkeom bio je zakazan za naredni petak. Veče uoči toga, Valeri je stavila re- laksirajuću masku, legla veoma rano. Kad sam se probudio, u osam, već je bila spremna. Rezultat je bio zadivljujući: imala je crni kostim, veoma kratku suknju koja je božanstveno obavijala njenu zadnjicu; ispod jakne je obukla košuljicu od ljubičaste čipke, strukiranu i providnu na pojedinim mestima, preko purpurnocrvenog grudnjaka vonderbra, koji je obilato otkrivao njene grudi. Kad je sela na ivicu kreveta ugledao sam crne čarape, tamnije nijansirane ka vrhu, koje su se držale na pojasu. Usne je iscrtala tamnocrvenim karminom, pomalo ljubičastim, a kosu je uvila u pundu.

Jali li?" upitala je pomalo vragolasto.

1

ÄPali opasno. Žene su, ipak..." uzdahnuo sam. ÄTo je moja uobičajena zavodnička odeća. Obukla sam je pomalo i zbog tebe; znala sam da će ti se dopasti." ÄRe-erotizovanje preduzeća", promumlao sam. Ona mi je pružila šolju kafe.

Dok nije pošla, nisam radio ništa drugo osim što sam je gledao kako ustaje pa opet seda. Nije to bilo ništo posebno, ako hoćete; sve je, konačno, bilo sasvim jednostavno, ali je palilo, nije bilo sumnje. Prekrstila je noge: tamna traka se pojavila pri vrhu butina, podvlačeći kontrast na izuzetno finom najlonu. Prekrstila ih je još više: crna čipkana traka otkrila se sasvim gore, pa onda držači za čarape na pojasu, bela gola koža, početak zadnjice. Sastavila je noge: sve je opet nestalo. Nadnela se nad sto: osećao sam kako joj grudi drhte pod tkaninom. Mogao bih tako provesti sate. Bilo je to lako, nevino, beskonačno blagodatno uživanje, čisto naslućivanje sreće...

Trebalo je da se sve troje nadu u trinaest sati, u restoranu ÄLe Divellec", u Univerzitetskoj ulici; Žan-Iv i Valeri stigli su pet minuta ranije. ÄKako ćemo početi razgovor?" zabrinula se Valeri izlazeći iz taksija. ÄPa, evo, ti ćeš mu reći da hoćemo da otvorimo bordel za Švabe..." Zan-Iv je napravio umornu grimasu. ÄNe brini, ne brini, on će sam postaviti pitanja."

Gotfrid Rempke stigao je u trinaest sati, tačno. Čim je ušao u restoran, čim je predao kaput vrataru, znali su da je to on. Nabijeno i čvrsto telo, otvoren pogled, energičan stisak ruke: sve je u njemu odisalo neusiljenošću i dinamizmom, odgovarao je savršeno slici koja se može imati o velikom šefu, ili još tačnije - o nemačkom velikom šefu.

Moguće je bilo zamisliti ga kako kreće u novi dan s oduševljenjem, kako se u skoku diže iz kreveta, pola sata vozi sobni bicikl, pre nego što krene u svoju kancelariju, u svom mercedesu, koji blešti, nov-novcijat, sluša usput ekonomske informacije. ÄSavršeno izgleda ovaj tip..." progundao je Zan-Iv, dižući se, sav pretvoren u osmeh, da ga pozdravi.

Prvih deset minuta gospodin Rempke nije zapravo pričao ni o čemu drugom sem o kuhinji. Pokazalo se da dobro poznaje Francusku, njenu kulturu, njene restorane; imao je čak i kuću u Provansi. ÄSavršeno, čo- veče, savršeno..." mislio je Zan-Iv zagledajući svoj konsome od škampa sa kurasaom. ÄRock and roll, Gotty", dodao je u sebi, spuštajući kašičicu u jelo. Va- leri je bila veoma pažljiva: slušala je usredsređeno, oči su joj svetlucale kao da je očarana. Zelela je da zna gde tačno u Provansi, da li ima vremena da često ide tamo, itd. Ona sama poručila je rakove na žaru, sa sosom od ribizla. ÄVidite", reče on, tražeći reči, Ämi dobro znamo da je 'turizam šarma' (pomalo je zapeo na ovom izrazu) jedna od osnovnih motivacija naših zemljaka na letovanju u inostranstvu, i razumemo ih uostalom, jer, postoji li neki slađi način da se putuje? Međutim, i to je prilično čudno, nijedna veća turistička grupacija se nije, do sada, ozbiljnije pozabavila ovim pitanjem - da zanemarimo nekoliko pokušaja, uostalom sasvim nedovoljnih, usmerenih ka homoseksualnoj klijenteli. U suštini, ma kako to začuđujuće moglo biti, imamo posla s devičanski čistim tržištem." ÄO tome se i radi - ja mislim da upravo mentaliteti moraju da evoluiraju..." upao je Zan-Iv, shvatajući istovremeno da je izgovorio glupost. ÄS obe strane Rajne..." dodao je bedno. Rempke mu je uputio hladan pogled, kao da se pita ne podsmeva li mu se ovaj u lice; Žan-Iv ponovo zabode nos u tanjir, obećavajući u sebi da će ćutati do kraja obeda.

Nasuprot tome, Valeri se zadivljujuće snalazila. ÄNemojmo prebacivati francuske probleme u Nemačku..." rekla je prekrštajući noge bezazlenim pokretom. Rempke prenese svu svoju pažnju na nju.

1 6

ÄNaši zemljaci", nastavio je, Äprinuđeni su, zato, da se oslanjaju sami na sebe, predajući se često posrednicima sumnjivog poštenja. Uopšteno govoreći, ovaj sektor karakteriše najveći stepen amaterizma - što predstavlja ogroman minus za dobit profesije u ce- lini." Kelner donese pečenog ÄSan-Pjera" sa mladim smokvama. ÄVaš projekat" nastavi on, pošto je bacio pogled na svoj tanjir, Äinteresuje nas zato što predstavlja stvarnu promenu u odnosu na tradicionalnu usmere- nost klubova za odmor.

Ono što je mogla biti formula prikladna početkom sedamdesetih godina, više ne odgovara očekivanjima savremenih potrošača. Uspostavljanje odnosa između ljudskih bića na Zapadu postaje sve teže - zbog čega, naravno, mi svi žalimo..." nastavi on usmerivši nov pogled na Valeri, koja je sastavila noge smešeći se.

Kad sam se vratio iz kancelarije, u šest i petnaest, ona je već bila kod kuće. Trgao sam se iznenađeno: mislim da se tako nešto desilo prvi put od početka našeg zajedničkog života. Sedela je u dnu kanabea, još uvek u kostimu, malo razmaknutih nogu. S očima u oblacima, kao da je sanjarila o nekim srećnim i ne- žnim stvarima. Nisam to znao u tom trenutku, ali prisustvovao sam nečemu što bi odgovaralo orgazmu na profesionalnom planu. ,Je 1' dobro prošlo?" pitao sam je. ÄViše nego dobro. Vratila sam se odmah posle ručka, i ne svrativši u kancelariju: nisam videla šta bih još imala da radim ove nedelje. Ne samo da je zainteresovan za projekat, već ima nameru da od njega napravi jedan od svojih ključnih proizvoda, već ove zimske sezone. Spreman je da finansira izdavanje kataloga i reklamnu kampanju specijalno namenjenu nemačkoj klijenteli. Misli da može da popuni, on sam, kapacitete svih postojećih klubova; pitao nas je čak da li imamo i neke druge projekte u realizaciji.

Jedina stvar koju želi zauzvrat je ekskluzivnost na svom tržištu - u Nemačkoj, Austriji, Svajcarskoj i Beneluksu; zna čak i to da smo u kontaktu s Neckermannom." ÄRezervisala sam ovaj vikend u centru za talasoterapiju u Dinaru", dodala je. ÄMislim da mi je to potrebno. Možemo da skoknemo i do mojih roditelja."

Voz je krenuo sa stanice Monparnas sat kasnije. Prilično brzo, kako su kilometri prolazili, nakupljena tenzija je nestajala - i Valeri je ponovo postala normalna, što će reći seksipilna i vesela. Poslednje stambene zgrade u velikom predgradu nestajale su u daljini; TGV* se približavao svojoj maksimalnoj brzini pre nego što će ući u ravnicu oko Irpoa. Ostatak dana, kao jedna crvenkasta, gotovo neodredljiva nijansa, lebdeo je u pravcu zapada, iznad tamne mase žitnih silosa. Bili smo u vagonu prve klase, preuređenom u niz polukupea; na stolovima koji su razdvajali sedišta, male žute lampe već su bile upaljene. S druge strane prolaza jedna žena od nekih četrdesetak godina, vrlo šik, vrlo otmena, prva klasa, plave kose skupljene u pundu, prelistavala je Figaroov dodatak za žene - Ma- dame Figaro. I ja sam kupio te iste novine i pokušavao sam, bez većeg uspeha, da se zainteresujem za njegov Älosos" dodatak. Od pre nekoliko godina razvio sam teoriju da je moguće protumačiti svet i razumeti njegovu evoluciju ako se u novinama ostavi po strani sve * Brzi voz (prim. prev.). što vuče na političke aktuelnosti, od stranica Ädruštvo" do Äkulture"; smatrao sam da je moguće stvoriti ispravnu sliku istorijskih kretanja jedino ako se čitaju ekonomske i berzanske informacije. Ograničavao sam se, prema tome, na svakodnevno čitanje Älosos" Figa- roovog dodatka, ponekad dopunjenog još odbojnijim publikacijama, kao što su Les Echos ili La Tribine Des- fossés. Do sada je moja teza još stajala pod sumnjom.

1 x

Bilo je, zapravo, sasvim moguće da se istorijski važne informacije kriju u tim izdanjima odmerenog tona, i u njihovim kolonama brojki; ali i obratno je takođe moglo biti istina.

Jedini jasan zaključak do kojeg sam došao, bio je da je, sasvim izvesno, ekonomija strašno dosadna. Dižući pogled s jednog kratkog teksta koji je pokušavao da analizira pad rezultata u Nikei, primerio sam da je Valeri počela da prekršta i skuplja noge; preko lica joj je prelazio poluosmeh. ÄSilazak u pakao za berzu u Milanu", čitao sam dalje, pre nego što ću odložiti novine. Odjednom sam imao erekciju shvativši da je ona pronašla način da skine gaćice. Došla je i sela pored mene, pribila se sasvim. Skinula je jaknu kostima i prebacila je preko mojih kolena. Brzo sam pogledao nadesno: naša susetka kao da je i dalje bila zadubljena u svoj časopis, tačnije, u tekst o zimskim baštama. Nosila je kostim s vrlo uskom suknjom, crne čarape; prilično je ličila na, što bi se reklo, uzbudljivu burzujku. Uvlačeći ruku ispod svog raširenog rublja, Valeri je spustila dlan na moj šlic; imao sam na sebi samo tanke pamučne pantalone; noć se bila sasvim spustila. Zavalio sam se na sedište, uvukao joj ruku pod bluzu. Smičući grudnjak obuhvatio sam joj dojku desnom rukom i počeo da nadražujem bradavicu palcem i kažiprstom. Negde u visini Mana ona je otkopčala moj šlic. Pokreti su joj sad bili sasvim određeni, bio sam siguran da naša susetka ne gubi iz vida ništa od naših igrarija. Po mom mišljenju, nemoguće je ostati imun na masturbaciju koju vrši zaista umešna ruka. Malo pre Rena, izbacio sam seme, ne uspevši da zadržim prigušeni krik. ÄMoraću da očistim kostim..." reče mirno Valeri.

Susetka baci pogled prema nama, ne skrivajući da je to zabavlja.

Bilo mi je ipak malo neprijatno na stanici Sen-Ma- lo, kad sam zaključio da se i ona penje u autobus koji vozi u talaso-centar; ali Valeri to nimalo nije smetalo: zapodenula je razgovor s njom, o različitim terapijama. Ja nikada nisam jasno razlikovao vrednosti blatnih kupatila, tuševa s mlaznicama i umotavanja u alge; sutradan, zadovoljio sam se uglavnom brčkanjem u bazenu. Plutao sam izvrnut na leđima, neodređeno svestan postojanja podvodnih struja koje bi trebalo da masiraju leđa. Valeri mi se pridruži. ÄNaša susetka iz voza..." izjavi ona sva uzbuđena, Äpridružila mi se u džakuziju." Primio sam tu informaciju ne reagujući. ÄSad je sasvim sama u sauni", dodade ona. Odmah sam krenuo za njom, uvivši se u peškir. Blizu ulaza u saunu skinuo sam kupaće gaće; moja erekcija bila je vidljiva pod frotirskom tkaninom. Ušao sam sa Valeri, pustio je da ode napred kroz paru - tako gustu da se nije videlo dalje od dva metra. Atmosfera je bila prezasićena veoma jakim mirisom eukaliptusa, skoro opojnim. Zastao sam nepomično u beličastom vrelom ništavilu, zatim sam čuo stenjanje koje je dolazilo iz dna sale. Odvezao sam pojas na penjoaru, krenuo napred; kapi znoja su se već obrazovale na mojoj koži. Klečeći pred ženom, dlanova položenih na njenu zadnjicu, Valeri joj je lizala ribu. Bila je to zaista veoma lepa žena, sa silikonskim grudima savršeno okruglog oblika, skladnim licem, širokim i senzualnim usnama. Bez iznenađenja je skrenula pogled na mene, zatim sklopila ruku oko mog uda. Približio sam se još, prošao iza nje i stao da joj milujem grudi, trljajući istovremeno kitu o njenu zadnjicu. Raširila je butine i nagnula se napred, oslanjajući se o zid. Valeri je potražila po džepu svog penjoara, pružila mi prezervativ; drugom rukom je nastavila da draška ženin klitoris. Ušao sam u nju odjednom, već je bila sasvim otvorena; savila se još više napred. Išao sam tamo-amo u trenutku kad sam osetio Valerinu ruku kako mi se uvlači medu butine, da bi se zatim zatvorila oko mojih jaja.

Ponovo je primakla usne da liže ženinu vaginu; sa svakim pokretom uvlačenja i izvlačenja osećao sam kako mi kurac klizi niz njen jezik. Očajnički sam stezao karlične mišiće u trenutku kad je žena svršila uz duge radosne krike, zatim sam se polako izvukao. Bio sam

1 8

sav u znoju, po ćelom telu, ubrzano sam disao, i protiv svoje volje, osetio sam vrtoglavicu i seo na klupu. Oblak pare i dalje se talasao u atmosferi. Začuo sam zvuk poljupca, podigao glavu: njih dve su bile zagrljene, čvrsto pripijene grudima.

Vodili smo ljubav i malo kasnije, krajem popodne- va, zatim još jednom uveče, pa ponovo sutradan ujutro. Ova grozničavost bila je pomalo neuobičajena; oboje smo bili svesni da ulazimo u težak period, kad će Valeri ponovo otupeti od posla, od problema, od računa. Nebo je bilo plavo, bez ijedne mrlje, vreme skoro blago; bio je to nesumnjivo jedan od poslednjih lepih vikenda pre jeseni. Pošto smo vodili ljubav u nedelju ujutro, otišli smo u dugu šetnju obalom. Iznenađeno sam posmatrao neoklasične, pomalo kič, zgrade hotela. Kad smo stigli do kraja plaže, seli smo na stenu. ÄPretpostavljam da je bio važan taj sastanak s Nemcem", rekao sam. ÄPretpostavljam da je to i početak novog takmičenja."' ÄOvo je poslednji put, Mišel. Ako nam uspe ovaj potez, bićemo mirni za dugo vremena."

Dobacio sam joj pogled pun neverice i pomalo tužan. Nisam baš verovao u ovu vrstu argumenata, to me pomalo podsećalo na neke istorijske događaje, s izjavama političara o ratu kojeg neće biti, i koji je trebalo zatim da dovede do konačog mira. ÄSama si mi objasnila", rekao sam nežno, Äda je kapitalizam u svojoj suštini stanje neprestanog rata, stalne borbe koja se nikada ne može okončati." ÄTo je tačno", složila se bez oklevanja, Äali ne moraju obavezno jedni isti da se bore."

Jedan galeb je uzleteo, dosegao visinu, ustremio se ka okeanu. Bili smo skoro sami na tom kraju plaže. Dinar je očigledno mirna banja, bar u ovo doba godine. Jedan labrador je prišao, došao da nas onjuši, zatim nastavio svojim putem; nisam primetio njegove gospodare. ÄTvrdim ti", insistirala je, Äako bude išlo dobro, kao što se nadamo, mogao bi se isti koncept primeniti u mnogo zemalja. Samo u Latinskoj Americi, recimo, postoje mogućnosti u Brazilu, Venecueli, Kostariki. Mogu se otvoriti klubovi i drugde - u Kamerunu, u Mozambiku, na Madagaskaru, na Sejšelima. U Aziji takode, ukazuju se odmah mogućnosti: Kina, Vijetnam, Kambodža. Za dve ili tri godine možemo postati nesporna referenca; i niko se neće usuditi da investira na istom tržištu ² ovoga puta ćemo je konačno imati, tu našu konkurentsku prednost."

Nisam odgovorio ništa, nisam znao šta da joj odgovorim; konačno, ja sam stajao iza ove ideje. Plima je rasla, brazde su se stvarale u pesku, umirale pred našim nogama. ÄSem toga", nastavila je, Äovoga puta ćemo tražiti zaista veliki akcionarski paket. Ako uspeh dode, neće moći da nas odbiju. A kad je neko akcionar, on se više ne bije: drugi se onda bore umesto njega.

Zaustavila se, gledala me, neodlučna. Bilo je tačno to što je govorila, sledilo je izvesnu logiku. Vetar je počeo da se diže; osetio sam glad. Hrana u hotelu bila je izvrsna: bilo je morskih plodova savršene svežine, ribljih jela, sočnih i finih. Vraćali smo se hodajući po ÄJa imam para..." rekao sam iznenada, Äne treba zaboraviti da imam para." Ostala je nepokretna i gledala me iznenađena; i sam sam se začudio što sam izgovorio te reči. ÄZnam dobro da danas niko neće da živi kao izdržavana osoba", nastavio sam, malo zbunjen, Äali ništa nas ne obavezuje da radimo ono što rade svi ostali."

Pogledala me mirno u oči. ÄKad budeš dobio novac od kuće, sve u svemu, to će biti najviše tri miliona franaka", rekla je. ÄDa, nešto manje."

1 9

ÄTo nije dovoljno; ne sasvim. Potreban je i jedan mali dodatak." Načinila je još nekoliko koraka, ćutala jedan dugi trenutak. ÄImaj poverenja u mene..." rekla je u momentu kad smo stupali na verandu restorana.

Posle obroka, pre nego što ćemo krenuti na stanicu, svratili smo do Valerinih roditelja.

Ona će opet imati mnogo posla, objašnjavala im je; neće verovatno moći da dode pre Božića. Njen otac posmatrao ju je s rezigniranim osmehom. Dobra je to kćerka, rekoh sebi, nežna i pažljiva kći; bila je takođe senzualna ljubavnica, koja je volela milovanje, i bila odvažna; biće ona verovatno, ako se desi, mudra i nežna majka. Stopala su joj od čistog zlata, noge su joj stubovi jerusalimskog hrama. Nastavio sam da se pitam šta sam, uistinu, uradio da zaslužim ženu kao Valeri. Verovatno ništa. Sti- caj okolnosti, rekao sam u sebi, samo to konstatujem; pristupajući empirijski, dobronamerno - konstatujem, i ne mogu da činim ništa drugo sem da konstatujem.

Krajem oktobra umro je Žan-Ivov otac. Odri je odbila da ode s njim na pogreb; on je to uostalom i očekivao, pitao je samo reda radi. Pogreb je trebalo da bude jednostavan: on je bio jedinac, imao je nešto malo familije, skoro nimalo pravih prijatelja. Njegov otac će imati pravo na kratku posmrtnu belešku u biltenu bivših učenika Visoke tehničko-agronomske škole, i to će biti sve, putanja će se zatvoriti; u poslednje vreme on se nije viđao praktično ni sa kim. Zan-Iv nije do kraja razumeo šta ga je navelo da se povuče u penziju i preseli u ovaj beznačajan kraj, ruralan u najgorem smislu te reči, za koji ni na koji način nije bio vezan. Bez sumnje, bio je to poslednji trag onog mazohizma koji ga je pratio, manje-više, tokom čitavog života. Posle briljantnih studija utonuo je u bezbojnu karijeru inženjera tehnologije prerade prehrambenih proizvoda. Iako je oduvek sanjao da ima devojčicu, namerno se ograničio na samo jedno dete - da bi mu, tvrdio je, dao najbolje obrazovanje; ovaj argument nije stajao, uvek je dobro zarađivao. Imao se utisak da se na svoju ženu više bio navikao nego što ju je voleo; bio je možda ponosan na profesionalne uspehe svog sina, ali, istinu govoreći - činjenica je da o tome nikada nije pričao. Nije imao ni hobi, ni stvarnu razbibrigu, ako se zanemari gajenje zečeva i rešavanje ukrštenih reči u listu La République du Centre-Ouest. Bez sumnje je pogrešno pretpostavljati da sve živo krije u sebi neku tajnu strast, deo neke tajne, nešto luckasto; da je Žan-Ivov otac trebalo da izrazi svoja najintimnija ubedenja, o istinskom smislu koji život ima, po njegovom mišljenju, on bi najverovatnije mogao iskazati samo lako razočaranje.

Zbog toga se njegova omiljena izreka, ona koje se Žan-Iv sečao kao rečenice koju je najčešće izgovarao, koja je najbolje sintetizovala njegovo iskustvo o ljudskoj sudbini, ograničavala na dve reči: ÄStari se."

Njegova majka pokazala se razumno ožalošćenom - nakon svega, bio je to, ipak, njen životni saputnik - ne delujući pri tome stvarno potreseno. ÄMnogo je propao..." prokomentarisala je ona. Uzroci smrti bili su toliko neodređeni da se moglo govoriti o opštem zamoru, kao i o obeshrabrenosti. ÄNije mu se više ništa mililo..." dodala je još majka. To gotovo da je bilo njeno posmrtno slovo.

Odsustvo Odri bilo je, naravno, primećeno, ali majka se uzdržala, tokom ceremonije, da to stavi do znanja. Večera je bila sasvim jednostavna - konačno, ona nikada nije bila dobra kuvarica. Znao je vrlo dobro da će pokrenuti ovu temu, u nekom trenutku. Imajući u vidu okolnosti, bilo je dosta teško da se ona izbegne uključivanjem televizora, na primer, kao što je obično radio. Majka je pokupila sudove, zatim je sela naspram njega, laktovima se oslonivši o sto. Ä1, kako je s tvojom ženom?"

11

ÄNe najbolje..." objašnjavao je nekoliko minuta, utapajući se postepeno u svoju sopstvenu nevolju; na kraju je nagovestio da namerava da se razvede. Njegova majka, znao je, mrzi Odri, optuživala ju je da je lišava unučica; to uostalom nije bilo netačno, mada ni deçà nisu bila mnogo željna da je obilaze. Pod drugačijim okolnostima, tačno je, oni bi se i na to navikli, bar An- želika, u njenom slučaju još nije bilo sasvim kasno. Ali to bi zaista bile druge okolnosti, neki drugi život, sve te stvari bilo je teško sad razmatrati. Žan-Iv podiže pogled i zaustavi ga na licu svoje majke, na njenoj pro- sedoj pundi, strogim crtama lica: bilo je teško osetiti poriv nežnosti ili simpatija prema toj ženi; koliko god njegovo sećanje sezalo u prošlost, ona nikada nije stvarno bila sklona nežnostima; bilo je isto tako teško zamisliti je u ulozi senzualne i raspusne ljubavnice. Odjednom je postao svestan da je njegov otac, vero- vatno, morao biti skenjan čitavog svog života. Osetio je strašan šok, ruke su mu grčevito stegnule ivicu stola: ovoga puta sve je već nepopravljivo, suviše konačno. Sad već potpuno očajan, pokušao je da se priseti nekog trenutka kad je video oca opuštenog, veselog, iskreno srećnog što živi. Bilo je to možda jednom, kad je on imao pet godina i kad je otac pokušavao da mu pokaže kako funkcioniše neka mehanička igračka. Da, njegov otac je voleo mehaniku, iskreno ju je voleo - sećao se njegovog razočaranja onoga dana kad mu je saopštio da će se upisati na ekonomiju - bilo je to možda dovoljno, uprkos svemu, da mu ispuni život.

Sutradan je na brzinu obišao baštu, koja mu je bila, iskreno govoreći, prilično strana, koja nije budila nijedno sećanje iz detinjstva. Zečevi su se nervozno vrteli u kavezima, još nisu bili nahranjeni: majka će ih odmah prodati, nije volela da se bavi njima. U osnovi, oni su bili najveći gubitnici u ovom slučaju, jedine stvarne žrtve smrti. Zan-Iv uze džak sa zrnevljem, baci šaku u rešetkasti valov; u spomen na svog oca mogao je bar toliko da učini.

Krenuo je rano, baš pred emisiju Mišela Drikera, ali to nije sprečilo da upadne, ispred Fontenbloa, u \ižasnu saobraćajnu gužvu. Vrteo je stanice na radiju, na kraju ga je ugasio. S vremena na vreme talas automobila napredovao bi po nekoliko metara; čulo se samo brundanje motora, udarac poneke usamljene kišne kapi o šoferšajbnu. Duhom se uklapao u ovu melanho- ličnu prazninu. Jedina pozitivna strana vikenda, mislio je, jeste ta da ne mora da gleda Joanu; konačno je najurio tu bebisiterku. Novu, Euharistiju, preporučila mu je jedna susetka: bila je to devojka rodom iz Daho- meja, ozbiljna, koja je dobro učila u školi; u petnaestoj godini već je bila u završnom razredu. Htela je da postane lekar, možda pedijatar; u svakom slučaju, umela je dobro s decom. Uspela je da odvuče Nikolu od vi- deo-igara i da ga pošalje u krevet pre deset sati - što Zan-Iv nikada nije bio postigao. Bila je pažljiva prema Anželiki - hranila ju je, kupala, igrala se s njom; po svemu sudeći, mala ju je već obožavala.

Stigao je kući u deset i po, iscrpljen od putovanja; Odri je otišla, činilo mu se da je tako rekla, u Milano za vikend; uhvatiće avion sutra ujutro, otići će direktno na posao. Razvod će ipak usporiti tempo njenog života, mislio je sa zlobnim zadovoljstvom; bilo je sasvim razumljivo što ona odlaže trenutak rasprave o toj temi. Nije išla, međutim, dotle da se pretvara kako su joj se vratila osećanja, naleti nežnosti; bio je to nešto što joj se moglo računati kao plus.

Euharistija se bila smestila na kanabeu, čitala je Život, način upotrebe Žorža Pereka, džepno izdanje; sve je bilo u redu. Prihvatila je sok od pomorandže; on je sebi nasuo konjak. U principu, kad bi se vratio kući, ona bi mu pričala o provedenom danu, šta su zajedno radili; to je trajalo nekoliko minuta, onda bi otišla. I ovoga puta je ponovila to isto;

111

sipajući sebi drugi konjak, shvatio je da je uopšte nije slušao. ÄUmro mi je otac..." rekao je u trenutku kad je toga postao svestan. Euharistija se naglo zaustavila, pogledala ga neodlučno; nije znala kako da reaguje; u svakom slučaju, uspeo je da privuče njenu pažnju. ÄMoji roditelji nisu bili srećni zajedno..." nastavio je, a ova druga primedba bila je još gora: kao da je potirala njegovo postojanje, lišavala ga na izvestan način prava na život. Bio je plod jedne nesrećne veze, lošeg spoja, plod nečega za šta bi najbolje bilo da nije ni postojalo. Pogledao je zabrinuto oko sebe: za nekoliko meseci, najviše, napustiće ovaj stan, neće više nikada videti ni ove zavese, ni ovaj nameštaj; sve kao da se već ofucalo, izgubilo postojanost. Mogao bi isto ovako stajati u salonu neke velike radnje, nakon zatvaranja, ili na nekoj slici iz kataloga, u prostoru što, u svakom slučaju, ne postoji istinski. Ustao je posrćući, približio se Euharistiji, stegao snažno u naručje telo mlade devojke. Zavukao je ruku pod njen pulover: koža joj je bila živa, stvarna. Odjednom se pribrao i ukočio, postiđen. Ona je, međutim, prestala da se otima. Pogledao ju je pravo u oči, zatim je poljubio u usta. Odgovorila je na njegov poljubac, svojim jezikom dohvatila njegov. Uvukao je ruku još više pod njen pulover, sve do grudi.

Vodili su ljubav bez ijedne reči, tu u sobi; ona se svukla brzo, a zatim, klečeći na krevetu, čekala da je uzme. Kad su oboje svršili, ostali su tako još nekoliko minuta, ne progovarajući ni reči, a i posle su izbega- vali da razgovaraju o tome. Ona mu je ponovo opisala kako je protekao dan, šta je radila s decom; zatim mu je rekla da ne može ostati da prespava.

Ponovo su radili to, više puta, zapravo svaki put kad je ona dolazila, tokom nedelja koje su sledile. On je, uglavnom, uveravao sebe da bi ona trebalo da pokrene pitanje ispravnosti njihovih odnosa - konačno, imala je samo petnaest godina, i mogao bi joj, u krajnjoj liniji, biti otac. Ali ona izgleda nije uopšte bila sklona da stvari posmatra iz tog ugla.

Iz kog ugla, onda? Na kraju je shvatio, preplavljen emocijama i zahvalnošću: njen ugao gledanja je bio, prosto, ugao uživanja. Brak ga je, izvesno, bio izbacio iz koloseka, učinio da izgubi oslonac u stvarnosti: prosto je bio zaboravio da neke žene, u nekim slučajevima, vode ljubav radi uživanja. Nije bio prvi Euharistijin muškarac, već je imala jednog dečka prošle godine, nekog tipa iz završnog razreda, koga je zatim izgubila iz vida; ipak, bilo je nekih stvari za koje ona nije znala, na primer za felaciju. Prvi put se uzdržao, ustručavao se da joj svrši u ustima; ali ubrzo je primetio da ona to voli, ili bolje reći, da je zabavlja da oseća kako se njegova sperma izliva. U osnovi, nije mu bilo nimalo teško da je dovede do orgazma; on je, pak, silno uživao oseća- jući u svom naručju to čvrsto i gipko telo. Bila je inteligentna, radoznala; interesovala se za njegov posao i postavljala mu brojna pitanja - imala je gotovo sve što je nedostajalo Odri. Svet velikih preduzeća bio je za nju nepoznat svet, egzotičan, čije je običaje želela da upozna; sva ova pitanja ona ne bi postavljala svom ocu - on, u svakom slučaju, i ne bi mogao na njih da odgovori jer je radio u državnoj bolnici. Sve u svemu, njihova veza, govorio je sebi sa čudnim osećanjem opuštenosti, bila je uravnotežena veza. Bila je ipak sreća što nije imao kćerku toga uzrasta: u ponekom trenutku, teško mu je bilo da shvati kako - a naročito, zašto - bi se izbegavao incest.

Tri nedelje posle njihovog prvog doživljaja, Euharistija mu je saopštila da je upoznala nekog dečka; u takvim okolnostima najbolje je bilo sve prekinuti, jer bi se stvari iskomplikovale. Izgledao je zbog toga toliko ožalošćen da je sledeći put predložila da mu puši. Nije video, iskreno govoreći, zbog čega je to manje komplikovano, ali on je uglavnom zaboravio osećanja koja je imao u petnaestoj godini. Razgovarali bi dugo, o

11K

svemu pomalo, po njegovom povratku kući. Uvele je ona odlučivala kad je trenutak: skidala bi se do pojasa, puštala da joj miluje grudi, zatim se on naslanjao na zid a ona bi kleknula ispred njega. Znala je sasvim tačno, po njegovom stenjanju, da odgodi trenutak kad će da svrši. Tada bi sklanjala lice; mekim preciznim pokretima usmeravala bi njegov mlaz, ponekad na svoje grudi, ponekad ka ustima. U tim trenucima imala je izraz radosti, skoro detinje; prisećajući se, potom, toga, govorio je sebi, meianholično, da je ona tek na početku svog ljubavnog života, da će usrećiti još mnoge ljubavnike; njihovi putevi su se ukrstili, to je sve, a to je već bila sreća.

Druge subote, u trenutku kad je Euharistija, poluzatvorenih očiju i široko otvorenih usta, ponovo počela da mu drka s oduševljenjem, odjednom je ugledao svog sina, bolje reći - glavu svog sina, na vratima salona. Zadrhtao je, skrenuo pogled; kad je ponovo okrenuo glavu, dete je bilo nestalo. Euharistija ništa nije primetila; uvukla je ruku medu njegove butine, nežno mu stisnula jaja. Imao je u tom trenutku čudan osećaj potpune nepokretnosti. Pred njim se iznenada otkrio ćorsokak. Jaz između generacija bio je veliki, vezivanje nije imalo nikakvog smisla. Navukao je Euharistijine usne na svoj organ. Ne znajući sebi samom da objasni zašto je tako, znao je da je to posled- nji put, i osećao je potrebu za njenim usnama. Čim je sklopila usne, on je počeo da svršava, više puta, gurajući kurac do dna njenog grla, dok su mu kroz telo prolazili drhtaji. Ona je onda podigla oči k njemu; on je držao ruku na devojčinoj glavi. Zadržala je njegov organ u ustima još dva-tri minuta, prelazeći lagano jezikom preko vrška, sklopljenih očiju. Malo pre nego što se spremila da ide, rekao joj je da to više neće ponoviti. Nije tačno znao zašto; ako njegov sin bude pričao, to će mu sigurno naneti štetu tokom brakorazvodne parnice; ali bilo je tu i nešto drugo, što nije uspevao da objasni. Sve ovo mi je ispričao nedelju dana kasnije, tonom prilično mučnog samooptuživanja, moleći me da ništa ne kažem Valeri. Malo me gnjavio, istinu govoreći, nisam apsolutno video u čemu je problem; iz čiste učtivosti pravio sam se ipak da me to interesuje, da odmeravam za i protiv, mada mi apsolutno nije bio uverljiv njegov položaj, osećao sam se pomalo kao u nekoj emisiji koju vodi Mirej Dima.

Na profesionalnom planu sve je, naprotiv, išlo dobro, to mi je saopštio s osećanjem zadovoljstva. Jedini problem bi mogao da se pojavi za nekoliko nedelja u vezi s klubom na Tajlandu: da bi se odgovorilo očekivanjima potrošača na toj destinaciji, trebalo je, bez ikakve sumnje, predvideti makar jedan bar s hostesama i jedan salon za masažu, a to je bilo prilično teško sme- stiti u okvire hotelskih predračuna. Telefonirao je Got- fridu Rempkeu. Šef TUI brzo je našao rešenje: imao je partnera na licu mesta, nekog kineskog preduzimača, nastanjenog u Fukeu, koji bi mogao da se pozabavi izgradnjom kompleksa za zabavu u neposrednoj blizini hotela. Vlasnik nemačke agencije bio je, po svemu sudeći, dobro raspoložen - stvari su se očigledno dobro razvijale. Početkom novembra, Zan-Iv je dobio prime- rak kataloga namenjenog nemačkom tržištu; oni ne rade u rukavicama, shvatio je to odmah. Na svim fotografijama bile su lokalne lepotice golih grudi, nosile su minijaturni string ili providne suknje; bilo da su foto- grafisane na plaži ili u sobi, one su se zavodnički sme- šile, prelazile jezikom preko usana; bilo je gotovo nemoguće ne shvatiti o čemu je reč. Sličan štos, rekao je on Valeri, nikada ne bi prošao u Francuskoj. Bilo je čudno konstatovati, razlagao je dalje, da je - što se više približavamo Evropi, što ideja o federaciji evropskih država postaje snažnija - sve uočljivije nepostojanje bilo kakvog ujednačavanja u domenu zakonodavstva i običaja. Dok je, recimo, prostitucija bila ozvaničena u Holandiji i Nemačkoj, i imala zakonski regulisan sta-

11ý

tus, u Francuskoj je rastao broj onih koji su tražili njeno ukidanje, čak i sankcije protiv klijenata, kao što se to radi u Švedskoj. Valeri ga je iznenađeno posmatrala: bio je čudan u tom trenutku, sve češće se bacao u neproduktivne meditacije, bez jasnog povoda. Ona sama radila je bez zaustavljanja; metodično, s nekom vrstom hladne odlučnosti; vrlo često je donosila odluke i ne konsultujući ga. Nije, međutim, bila naviknuta na to, i ponekad sam osećao da je izgubljena, da okleva; direkcija firme nije intervenisala, ostavljali su joj potpunu inicijativu. ÄOni čekaju, to je sve, čekaju da vide da li ćemo uspeti ili ćemo skrhati vrat", poverila mi se jednog dana, s uzdržanim besom. Bila je u pravu, to je bilo očigledno, nisam mogao da joj protivrečim - igra je bila tako organizovana.

Ja sam nisam video nikakvu prepreku tome da seksualnost postane deo tržišne ekonomije. Bilo je mnogo načina da se dobije novac, poštenih ili nepoštenih, osmišljenih ili, naprotiv, fizički grubih. Novac se mogao steći pomoću inteligencije, talenta, snage ili hrabrosti, pa i lepote; moglo se doći do njega i nekim banalnim srećnim slučajem.

Najčešće bi vam novac dolazio nasledem, kao što je bio moj slučaj. Problem je u tom slučaju bivao prebačen na prethodnu generaciju. Različiti ljudi su na raznolike načine došli do ovozemaljskog bogatstva: bivši vrhunski sportisti, gangsteri, umetnici, manekeni, glumci; veliki broj preduzimača i veštih finansijera; poneki tehničar, ta- kode, i, rede, poneki pronalazač. Novac se ponekad sticao mehanički, prostom akumulacijom; ili, naprotiv, kakvim smelim potezom koji je bivao krunisan uspehom. Sve ovo nije imalo nikakvog smisla, bio je to samo znak velike raznovrsnosti. Nasuprot tome, kriterijumi seksualnog izbora bili su više nego jednostavni: svodili su se na mladost i na fizičku lepotu. Ove karakteristike su imale, naravno, svoju cenu, ali ne preveliku. Situacija je bila bitno drugačija u minulim vekovima, u doba kad je seksualnost, u suštini, ipak bila vezana za reprodukciju. Da bi se sačuvale genetske vrednosti vrste, čovečanstvo je moralo najviše računa da vodi o kriterijumima kao što su zdravlje, snaga, mladost, fizička izdržljivost - a lepota je bila samo praktična sinteza svega ovoga. Danas se činjenično stanje promenilo, lepota je postala najviša vred- nost, ali lepota koja se može unovčiti, narcisoidna.

Ako bi, konačno, lepota morala da postane deo sektora dobara za razmenu, najbolje rešenje bilo bi, bez sumnje, da se u pomoć pozove novac, taj univerzalni posrednik, koji je već omogućio da se obezbedi precizna protivvrednost za inteligenciju, talenat, tehničko umeće; koji je već pomogao da se osigura savršena standardizacija stavova, ukusa, načina života. Suprotno od aristokrata, bogataši uopšte ne pretenduju da su prirodno različiti od ostatka stanovništva; oni pretenduju samo na to da budu najbogatiji. Po svojoj prirodi apstraktan, novac je pojam u kojem nikakvog značaja nema ni rasa, ni fizički izgled, ni starost, ni inteligencija, niti bilo kakva izuzetnost - ništa drugo, u stvari, sem novca samog. Naši evropski preci naporno su radili, tokom mnogih vekova najpre su nastojali da osvoje, zatim da promene svet i, u izvesnoj meri, u tome su uspeli. Učinili su to zahvaljujući ekonomskim interesima, ljubavi prema poslu, ali i zato što su duboko verovali u superiornost svoje civilizacije: izmislili su snove, progres, utopiju, budućnost.

Upravo je svest o civilizatorskoj misiji prosto izvetrila, tokom XX ve- ka. Evropljani, bar neki medu njima, nastavili su da rade, ponekad vrlo naporno, ali to čine iz interesa, ili usled neurotične privrženosti svom poslu; naivna svest o njihovom, ljudskom pravu da gospodare svetom i da usmeravaju njegovu istoriju, nestala je. Rezultat ukupnih napora je da je Evropa i dalje ostala bogat kontinent; ali kvalitete kao što su inteligencija i ostrašćenost, koje su ispoljavali moji preci, ja sam, očigledno, izgubio. Kao imućan

11×

Evropljanin, mogao bih u drugim zemljama dobiti, po najnižoj ceni, hranu, uslugu i ženu.

Kao dekadentni Evropljanin, sve- stan blizine svoje smrti, i budući potpuno utopljen u egoizam, nisam video nikakvog razloga da se toga lišavam. Bio sam, međutim, svestan da takva situacija nije održiva, da su ljudi kao ja nesposobni da osiguraju preživljavanje društva, i da, prosto rečeno, ne zaslužuju da žive. Uslediće mutacije, već su se i desile, mada ja nisam uspevao da osetim da se one zaista tiču i mene. Moja jedina autentična motivacija bila je - izvući se iz ove kloake što je brže moguće. Ceo novembar bio je hladan, gadan; nisam više čitao ni Ogista Konta u poslednje vreme. Moja glavna razonoda, u Valerinom odsustvu, postala je posmatranje kretanja oblaka, kroz prozorsko staklo. Ogromna jata čvoraka sabirala bi se, krajem popodneva, iznad Zantija, iscrtavajući po nebu kose ravni i spirale; bio sam prilično sklon tome da im dajem poseban smisao, da ih tumačim kao najavu neke apokalipse.

Jedne večeri, izlazeći sa posla, sreo sam Lionela; nisam ga video od završetka kružne ture Tajski tropi, pre gotovo godinu dana. Međutim, prepoznao sam ga odmah. Bio sam pomalo iznenađen što je na mene ostavio tako jak utisak; ne sećam se da sam u ono vreme uopšte i razmenio neku reč s njim.

Sve je u redu, rekao mi je. Veliki tampon od gaze prekrivao mu je desno oko. Imao je nesreću na radnom mestu, nešto je eksplodiralo; ali biće u redu, le- čili su ga na vreme, povratiće mu se pedeset odsto sposobnosti vida na tom oku. Pozvao sam ga da popijemo nešto u jednom kafiću u blizini Pale Roajala. Pitao sam se da li bih, pod sličnim okolnostima, isto tako lako prepoznao i Robera, Zozijan, ostale članove grupe; verovatno bih. Bila je to pomalo obespoko- javajuća misao: moje sećanje se punilo, neprestano, informacijama koje su bile skoro sasvim nepotrebne. Kao ljudsko biće, bio sam posebno osposobljen za prepoznavanje i skladištenje likova drugih ljudskih bića. Ništa čoveku nije korisnije od samog čoveka. Razlog zbog kojega sam pozvao Lionela nije mi bio sasvim jasan; razgovor će zapinjati, nema sumnje. Da bih održao konverzaciju, upitao sam da li je imao prilike da ponovo ode na Tajland. Ne, i to ne zato što nije imao želju, već zato što je, nažalost, putovanje prilično skupo. Da li je viđao druge saputnike? Ne, nikoga. Onda sam mu rekao da sam se ja našao s Valeri, koje se možda seća, i da smo došli do toga da živimo zajedno. Izgledalo je kao da se obradovao što je čuo tu vest; u svakom slučaju, ostavili smo na njega dobar utisak. On nije imao prilike da često putuje, rekao mi je, i onaj odmor na Tajlandu bio je jedna od njegovih najlepših uspomena, uopšte. Počela je da me osvaja njegova jednostavnost, njegova naivna želja za srećom. Tada sam napravio nešto što, kad danas o tome razmišljam, dolazim u iskušenje da nazovem dobrim delom. Ja nisam dobar, u celini gledano, to nije odlika mog karaktera. Sve što je u vezi sa humanim, gadi mi se; prema sudbini drugih sam obično ravnodušan, ne sećam se da sam ikada imao bilo kakvo osećanje solidarnosti. Uprkos svemu tome ja sam, te večeri, objašnjavao Lionelu da Valeri radi u turizmu, da se njena firma sprema da otvori novi klub u Kra- biju i da bih mogao lako da mu obezbedim sedmo- dnevni boravak sa popustom od pedeset odsto. Bila je to, očigledno, potpuna izmišljotina, ali već sam doneo odluku da mu sam platim razliku. Možda sam, na izvestan način, hteo da se napravim važan, mada mi se čini da sam osetio, prosto, iskrenu želju da mu opet omogućim, makar još samo nedelju dana u životu, da doživi zadovoljstvo u stručnim rukama mladih tajlandskih prostitutki.

Kad sam Valeri ispičao o ovom susretu, pogledala me je gotovo sa zaprepašćenjem; ona lično nije sačuvala nikakvo sećanje na Lionela. Upravo to i jeste bio problem ovog momka: nije on bio loš tip, ali nije imao nikakvu ličnost - bio je suviše uzdržan, suviše

11

ponizan, teško je bilo sačuvati bilo kakvo sećanje na njega. ÄDobro", rekla je, Äako ti to čini zadovoljstvo; uostalom, neće biti potrebno da plati ni pedeset odsto; htela sam to da ti kažem, imaću pozivnice za ina- uguracionu nedelju, koja pada prvog januara." Na zvao sam Lionela sutradan da mu javim da će njegov boravak biti besplatan; ovo je bilo suviše, nije bio u stanju da poveruje, imao sam ne malo muke da ga ubedim da prihvati.

Istog dana primio sam jednu mladu umetnicu - došla je da mi predstavi svoje radove.

Zvala se Sandra Ekstovojan, ili nešto slično tome, prezime u svakom slučaju nisam uspeo da zapamtim; da sam joj ja bio agent, savetovao bih joj da uzme ime Sandra Holidej. Bila je to sasvim mlada devojka, u pantalonama i majici, prilično obična, okruglastog lica, kratke kovrdžave kose; upravo je završila slikarsku akademiju u Kae- nu. Radila je isključivo na svom telu, objasnila mi je; gledao sam je zabrinuto dok je otvarala torbu.

Nadao sam se da neće iz nje izvući fotografije estetske operacije svojih čukljeva, ili nečeg sličnog, bilo mi je pomalo dosta svih sličnih priča. Ali ne, pružila mi je samo razglednicu koju je sama osmislila: otisci njene ribe umočene u različite slikarske boje. Izabrao sam jednu tirkiznu i jednu boje lavande; gotovo sam zažalio što nisam poneo fotografije svoje kite da ih razmenim. Bilo je vrlo simpatično, sve ovo, ali, ako me sećanje služi, Iv Klajn je već realizovao slične stvari, pre više od četrdeset godina. Biće mi teško da branim njen projekat. Naravno, naravno, saglasila se ona, trebalo je sve ovo shvatiti kao stilsku vežbu. Tada je izvukla iz kartonske ambalaže jedan složeniji rad - dva točka nejednake veličine povezana tankom gumenom trakom; jedna ručica omogućavala je pokretanje sistema. Gumena traka bila je prekrivena malim plastičnim iz- bočinama, uglavnom piramidalnog oblika. Pokrenuo sam ručicu, spustio prst na traku u pokretu; to je proizvelo trljanje, nimalo neprijatno. ÄTo su odlivci mog klitorisa", objasnila je devojka; odmah sam povukao prst. ÄNapravila sam fotografije pomoću endoskopa, u trenutku erekcije, zatim sam sve ubacila u kompjuter. Uz pomoć kompjuterskog programa ýD rekonstituisala sam zapreminu, sve sam modelovala na ray- -tracingu, i dostavila podatke u fabriku." Stekao sam utisak da u njenom pristupu dominira isključivo tehnički način razmišljanja. Ponovo sam pokrenuo ručicu, sasvim mahinalno. ÄČovek ima želju da dodiruje, a?" nastavila je zadovoljno. ÄNameravam da to pove- žem s otpornikom koji bi omogućio paljenje sijalice.

Sta vi mislite?" Ja nisam bio za to, činilo mi se da bi moglo naškoditi jednostavnosti koncepta. Za jednu savremenu umetnicu, ta devojka je bila prilično simpatična; dobio sam želju da joj predložim da napravimo žurku jedno veče, bio sam siguran da bi se dobro složila s Valeri. Međutim, shvatio sam odmah da bi, u mom položaju, to lako moglo da se podvede pod seksualno uznemiravanje; posmatrao sam njen predmet obeshrabreno. ÄZnate", rekao sam joj, Äja se bavim uglavnom finansijskim aspektom projekata. Što se tiče estetskog aspekta, bilo bi bolje da zakažete sastanak sa gospođicom Diri." Pribeležio sam joj na vizit-karti ime i broj lokala Mari-Žan; konačno, ona bi trebalo da je kompetentnija u pitanjima klitorisa. Devojka kao da se pomalo zbunila, ali mi je dala, ipak, malu kesicu punu plastičnih piramidica. ÄEvo vam nekoliko odlivaka", rekla je, Änapravili su ih mnogo u fabrici." Zahvalio sam joj, otpratio je do službenog ulaza. Pre nego što ću je tu ostaviti, upitao sam je da li su odlivci u prirodnoj veličini. Naravno, rekla je, to i jeste sastavni deo njene zamisli.

Te iste večeri pažljivo sam zagledao Valerin klitoris. Nisam tome nikad poklanjao veću pažnju; kad bih je milovao ili lizao, to je bilo u funkciji jedne globalne sheme, zapamtio sam položaj, uglove, ritam pokreta koje treba prihvatiti. Ali sad sam baš ispitivao, veoma dugo, mali organ koji je drhtuljio pred mojim očima. ÄŠta to radiš?" upitala me je

116

začuđeno, nakon što je mirno ležala dobrih pet minuta, raširenih nogu. ÄOvo je umetnički pristup", rekao sam umirujući potezom jezika njenu nestrpljivost. U devojčinom odlivku nedostajali su, očigledno, i ukus i miris; ali inače, sličnost je bila nesporna. Kad sam završio ispitivanje, raz- maknuo sam obema rukama Valerine usne i lizao joj klitoris sitnim, preciznim potezima jezika. Da li je možda čekanje pojačalo njenu želju? Ili precizniji i pažljiviji potezi mog jezika? Bilo kako bilo, svršila je gotovo odmah. U suštini, rekao sam sebi, ta Sandra je dobra umetnica; njen rad je navodio na to da se baci nov pogled na svet.

Već početkom decembra bilo je jasno da će klubovi Afrodita postati pravi hit, i to, verovatno, istorijski. Novembar je tradicionalno, u turističkoj privredi, najteži mesec. U oktobru se još i dogodi poneki zakasneli, van- sezonski polazak; u decembru, period praznika preuzima štafetu; ali retki su, veoma retki, oni koji pomišljaju da na odmor odu u novembru, osim nekih pametnih i krepkih matoraca. Prvi rezultati koji su se odnosili na klubove u celini, bili su odlični: formula je postigla neposredan uspeh, moglo se čak govoriti o navali gostiju. Večerao sam sa Zan-Ivom i Valeri te večeri kad su stigli prvi pokazatelji; on me gledao zaprepašćeno - toliko su rezultati bili iznad njegovih očekivanja: za ceo mesec indeks popunjenosti kluba prelazio je 9 procenata, bez obzira na odredište. ÄDa, seks..." rekao sam zbunjeno. ÄLjudima je potreban seks, samo se ne usuđuju da to priznaju." Sve ovo je navodilo na razmišljanje, zahteva- lo ćutanje. Kelner nam posluži antipasti. ÄInauguracija Krabija biće ipak nešto posebno", nastavio je Zan-Iv. ÄRempke mi je telefonirao, sve je bilo bukirano još pre tri nedelje. Sto je još bolje, u medijima o tome nema ništa, ni retka. Diskretan uspeh, istovremeno masovan i strogo poverljiv: tačno ono što se tražilo."

On je najzad odlučio da iznajmi sebi garsonjeru i da napusti ženu; ključeve će dobiti tek prvog januara, ali bilo mu je već bolje, osećao sam kako je već opušteniji. Bio je relativno mlad, lep i zaista bogat: sve to ne omogućuje, samo po sebi, da se dobro živi, shvatio sam to, pomalo zbunjen, ali pomaže, u najmanju ruku, da se probudi želja kod drugih. Nisam uvek uspevao da razu- mem njegovu ambiciju, žestinu koju je unosio da bi uspeo u karijeri. To nije bilo zbog novca, ne verujem: plaćao je visoke poreze i nije imao nikakvu sklonost ka luksuzu. Nije to bilo ni zbog odanosti preduzeću, niti, uopštenije gledano, zbog altruizma: teško se u razvoju turizma mogao pronaći ekvivalent za kakvu plemenitu akciju. Njegova ambicija, koja je postojala sama po sebi, nije se mogla objasniti nikakvim drugim razlogom: ona se, bez sumnje, pre mogla shvatiti kao želja da se nešto izgradi nego kao potreba za vlašću, ili izraz takmičarskog duha - nisam ga nikada čuo da priča o karijeri svojih nekadašnjih kolega sa Trgovačke akademije, i ne verujem da se time uopšte bavio.

U pitanju je bila, ukratko, motivacija vredna poštovanja, ona ista kojom se objašnjava razvoj ljudske civilizacije. Društvena nagrada koja mu je dodeljena sastojala se u velikoj plati; u nekim drugim režimima ona bi se materijalizovala kroz neku otmenu titulu, kroz privilegije kakve su davane pripadnicima komunističke nomenklature; ali nemam utisak da bi to kod njega mnogo šta promenilo. U stvari, Zan-Iv je radio zato što je voleo rad; bilo je to u isti mah misteriozno i kristalno jasno.

Petnaestog decembra, dve nedelje pre inauguracije, dobio je uznemirujući telefonski poziv iz TUI. Jedan nemački turista bio je otet, zajedno sa mladom tajlandskom devojkom koja ga je pratila; to se desilo u Hai Jai, na krajnjem jugu zemlje. Lokalna policija je dobila konfuznu poruku, napisanu na nečemu nalik engleskom, u kojoj nije bio formulisan

11x

nikakav zahtev; naglašavano je samo da će dvoje mladih ljudi biti pogubljeni zbog ponašanja suprotnog islamskom zakonu.

Od pre nekoliko meseci stvarno je zapažena aktivnost islamskih grupa, koje je podržavala Libija, u graničnoj zoni s Malezijom; ali sad su prvi put napali ljude.

Osamnaestog decembra, goli i unakaženi leševi to dvoje mladih ljudi izbačeni su iz jednog kamioneta, nasred glavnog gradskog trga. Devojka je bila kamenovana, na nju su se bili okomili s neshvadjivom žestinom; koža joj je sva popucala, telo joj je bilo pretvoreno u ogroman otok. Nemac je bio zaklan i kastriran, penis i testisi bili su mu gurnuti u usta. Ovaj put je celokupna nemačka štampa prenela informaciju, bilo je i nekoliko kratkih beleški u novinama u Francuskoj. Novine su odlučile da ne objavljuju fotografije žrtava, ali su one brzo postale dostupne na redovnim sajtovima na Internetu.

Zan-Iv je svakodnevno telefonirao u TUI: za sada situacija nije alarmantna; bilo je malo otkazivanja, ljudi su se držali svojih planova za godišnje odmore. Rastao je broj umirujućih izjava, koje je davao tajlandski premijer: radilo se verovatno o izolovanoj akciji, svi poznati teroristički pokreti osudili su otmicu i ubistva. Čim smo stigli u Bangkok, međutim, osetio sam izvesnu napetost, naročito u četvrti Sukhumvit, gde je odsedao najveći broj običnih turista sa Srednjeg istoka. Dolazili su najviše iz Turske ili iz Egipta, ali ponekad i iz mnogo tvrđih muslimanskih zemalja, kao što su Saudijska Arabija ili Pakistan. Dok bismo šetali ulicama, osećao sam kako im se upućuju neprijateljski pogledi. Na ulazu u nekoliko barova s hostesama video sam natpise ÄNo muslims here"; vlasnik jediiog bara u Patpongu čak je eksplicitno objasnio svoj stav ističući sledeću poruku, kaligrafski ispisanu: ÄWe respect your Muslim faith: we don't want you to drink whisky and enjoy Thai girls."* Jadnici nisu, međutim, * Mi poštujemo vašu muslimansku veru: ne želimo da vi pijete viski i uživate sa tajlandskim devojkama (prim. prev.). bili krivi ni za šta, bilo je čak jasno da bi u slučaju atentata oni bili prvi na meti. Tokom svoje prve po- sete Tajlandu bio sam iznenađen prisustvom građana iz arapskih zemalja; dolazili su upravo iz istih razloga iz kojih i Zapadnjaci, činilo se da se bacaju u razvrat sa još više oduševljenja. Često su se, u hotelskim barovima, mogli videti s flašom viskija već u deset sati ujutro; i bili su prvi pri otvaranju salona za masažu. U očiglednom razlazu s islamskim zakonom, osećali su se verovatno krivima, a u principu su bili vrlo učtivi i šarmantni.

Bangkok je bio još uvek onako isto zagađen, bučan, onemogućavao disanje; ja sam ga, međutim, do- živeo s istim zadovoljstvom. Žan-Iv je imao dva-tri sastanka s bankarima, ili u nekom ministarstvu, pratio sam sve to sasvim površno i izdaleka. Dva dana kasnije saopštio nam je da su razgovori bili veoma uspešni: lokalne vlasti bile su pokrenute, spremne na sve samo da privuku i najmanju zapadnu investiciju. Već nekoliko godina Tajlandu nije uspevalo da izađe iz krize, berza i moneta bile su na najnižem nivou, javni dug je dostigao sedamdeset procenata unutrašnjeg bruto proizvoda. ÄToliko su u eovnima da više nisu ni korumpirani..." reče nam Zan-Iv. ÄMorao sam malo da podmažem, ali jedva, gotovo ništa u odnosu na ono kako se radilo pre pet godina."

Ujutro ý1. decembra seli smo u avion za Krabi. Izlazeći iz minibusa naleteo sam na Lionela, koji je bio stigao prethodnog dana. Bio je oduševljen, kazao mi je, apsolutno oduševljen; bilo mi je malo teško da progutam plimu njegovog zahvaljivanja. Ali, prilazeći svom bungalovu bio sam takođe zaprepašćen lepotom pejzaža. Plaža je bila ogromna,

118

netaknuta, pesak fin, kao puder. Nakon nekoliko desetina metara okean je prelazio iz azurnoplayog u tirkizno, iz tirkiznog u smaragdno. Ogromni krečnjački grebeni, pokriveni tamnozelenim šumama, izranjali su iz vode, daleko na horizontu, i gubili se u svetlosti, dajući zalivu neku nestvarnu, kosmičku širinu. ÄDa nije ovde snimana Plaža}" upitala me Valeri. ÄNe, mislim da je to bilo u Koh Fi Fi, ali nisam gledao film."

Po njenom mišljenju, nisam time nešto naročito izgubio; osim pejzaža, ništa drugo nije bilo nimalo zanimljivo. Ja sam se maglovito sećao knjige koja je govorila o mladim turistima s rancima na leđima, koji tragaju za devičanskim ostrvom; jedini orijentir koji su imali bila je karta nekog starog putnika-lutalice, nacrtana pre nego što se on ubio u jednom bednom hotelu u Kao Sen Roadu. Prvo su otišli u Koh Samui, suviše turističko mesto; odatle su se dočepali jednog ostrva u blizini, ali bilo je tu previše sveta za njihov ukus. Najzad su, potplativši nekog mornara, uspeli da se iskrcaju na jedno ostrvo u prirodnom rezervatu, znači, u principu, nedostupno. Tada su počele nevolje. Prvo poglavlje knjige savršeno je ilustrovalo prokletstvo turiste opsednutog luđačkim traganjem za Äne-turističkim" mestom, čijem diskreditovanju doprinosi samo njegovo prisustvo, pa je tako prinuđen da ide stalno dalje, s namerom koju sopstvena realizacija čini uzaludnom. Ovakva situacija bez nade, slična onoj iz priče o čoveku koji je hteo da pobegne od svoje senke, bila je dobro poznata u turističkim krugovima, objasnila mi je Valeri: iskazano sociološkim terminima, ona je opisivana kao paradoks double bind.

Turisti koji su odabrali Eldorador Afroditu u Krabi- ju, nisu, u svakom slučaju, ličili na nekoga ko bi mogao da podlegne paradoksu double bind; iako je plaža bila ogromna, oni su se svi smestili na jednom mestu. Po onome što sam uspeo da vidim, ličili su upravo na očekivanu klijentelu: osamdeset odsto Nemaca, deset odsto Italijana, pet odsto Španaca i pet odsto Francuza. Istinsko iznenađenje: bilo je tu mnogo parova. Prilično je jasno bilo da su u pitanju takozvani slobodo umni parovi, kakvi su se lako mogli naći i na Kap Dandu: većina žena imala je silikonski doterane grudi, mnoge su nosile lančić oko struka ili oko članka na nozi. Zapazio sam takođe da se skoro svi kupaju goli. Sve to uglavnom je ulivalo poverenje: s takvim ljudima nikad nema problema. Za razliku od mesta za koje se kaže da u njemu vlada Äturistički duh", letovalište gde borave parovi spremni za seksualno razmenjivanje partnera, i koje je na ceni tek kad je poseta u njemu velika, u suštini je mesto bez paradoksa. U svetu u kojem se najveći luksuz sastoji u tome da se dobije mogućnost da se izbegnu drugi, dobroćudna društvenost nemačkih buržuja koji razmenjuju seksualne partnere, predstavljala je neku vrstu posebno suptilne subverzije, rekao sam Valeri dok je skidala prsluče i gaćice. Tek što šam se i ja skinuo, shvatio sam, malo posramljen, da mi je skočio, pa sam legao na stomak, pored nje. Ona je raširila butine spokojno izlažući svoju ribu suncu. Nekoliko metara od nas, s desne strane, bila je grupa Nemica; one su očigledno raspravljale o nekom tekstu iz Spiegela. Jedna od njih bila je dole obrijana, vrlo lepo joj se video prorez, tanak i prav. ÄVolim ovakve pičkice..." reče mi Valeri tiho, Äto rada želju da se uvuče prst." I ja sam voleo to isto; s naše leve strane bio je par Spanaca, i žena je, suprotno prvoj susetki, imala stidne dlake vrlo guste, kovrdžave i crne; dopadalo mi se i to. U trenutku kad se ispružila, bacio sam pogled na njene velike usne, debele i mesnate. Bila je to mlada žena, ne starija od dvadeset pet godina, ali imala je teške grudi, sa širokim istaknutim krugovima oko bradavica. Ä'Ajde, okreni se na leda", reče mi Valeri na uvo. Poslušao sam, zatvorivši oči, kao da činjenica da sam ništa ne vidim menja značenje ovog čina. Osećao sam kitu kako mi se uspravlja,

119

vršak kako izlazi iz svog zaštitnog omotača od kože. Minut potom prestao sam da razmišljam, koncentrisao sam se samo na osećaje: sunčeva toplota na sluzokoži bila je izuzet no prijatna. Nisam otvorio oči ni onda kad sam osetio kako mlaz ulja za sunčanje klizi niz moje grudi, zatim niz stomak. Valerini prsti su se kretali brzo me dodirujući. Miris kokosovog oraha širio se okolo. U času kad je počela da mi stavlja ulje na ud, otvorio sam oči: klečala je pored mene, licem okrenuta Španjolki, koja se pridigla na laktove da gleda.

Zabacio sam glavu unazad, zagledao se netremice u plavetnilo neba. Valeri mi je položila dlan na muda, uvukla kažiprst u čmar; drugom rukom je nastavljala da mi ravnomerno drka. Okrenuvši glavu nalevo, spazio sam kako se Španjolka bavi kitom svog muža; ponovo sam vratio pogled na ažurno nebo. Kad sam začuo korake na pesku kako se približavaju, ponovo sam zažmurio. Najpre se čuo zvuk poljubaca, zatim šaputanje.

Nisam više znao koliko ruku i prstiju se prepliće i miluje mi ud; zvuk odbijanja talasa o obalu bio je vrlo nežan.

Posle plaže otišli smo da obiđemo centar za zabavu; veče je padalo, šarene svetlosne reklame go-go barova palile su se, jedna za drugom. Bilo je desetak barova na kružnom trgu, a uokviravali su v ogroman salon za masažu. Pred ulazom sretosmo Zan-Iva u pratnji devojke odevene u dugačku haljinu; imala je velike grudi i svetlu kožu, i više je ličila na Kineskinju. ÄJe I' dobro unutra?" upitala je Valeri. ÄČudno je: pomalo kič, ali stvarno luksuzno. Tu su fontane, tropsko rastinje, kaskade; postavili su čak i statue grčkih boginja."

Smestili smo se na duboko kanabe, pokriveno zlatnim nitima, a onda izabrali dve devojke. Masaža je bila jako prijatna, voda topla, tečni sapun uklanjao je sve tragove ulja za sunčanje s naše kože. Devojke su se kretale ljupko, koristile su se sisama da nam nasa- punjaju unutrašnjost butina; Valeri je odmah počela da stenje. Ja sam, i ovoga puta, ostao zadivljen bogatstvom erogenih zona kod žene.

Pošto smo se osušili, prešli samo na veliki okrugli krevet, okružen ogledalima, gotovo do plafona. Jedna od devojaka je lizala Valeri, dovodeći je lako do orgazma; druga je meni milovala jaja i draškala me svojim usnama. U času kad je osetila da ću da svršim, Valeri je dala devojkama znak da se još više primaknu: dok mi je prva lizala testise, druga je ljubila Valeri u usta: svršio sam na njihove poluspojene usne.

Zvanice na dočeku Nove godine bili su pre svega Tajlandani, uglavnom vezani za lokalnu turističku privredu. Nijedan direktor Aurore nije došao; gazda TUI takode nije mogao da se napreže, ali poslao je jednog od svojih potčinjenih; ovaj očigledno nije imao nikakav uticaj ali je bio oduševljen srećom koja ga je zadesila. Bife je bio izvanredan, sastavljen od tajlandske i kineske kuhinje. Bilo je tu i sitnog krckavog vijetnamskog peciva, nem, sa bosiokom i limunom, krofni od vodenog ladoleža, karija od račića sa kokosovim mlekom, zatim sote od pirinča sa kažu orahom i bademom, patka u kiselo-slatkom sosu, koja se topi u ustima, neverovatno ukusna. Za ovu priliku uvezena su francuska vina. Nekoliko minuta sam ćaskao s Lionelom, koji kao da je plivao u sreći.

Bio je u pratnji jedne prekrasne devojke, rodom iz Siang Maja, koja se zvala Kim. Upoznao ju je još prve večeri u jednom toples baru, i od tada su stalno zajedno; pratio ju je očima punim obožavanja. Dobro sam shvatao kako je ovo delikatno stvorenje, skoro irealno nežno, moglo zavesti ovog velikog pomalo zdepastog klipana, mada uopšte nisam mogao da zamislim kako bi on našao sličnu devojku u svojoj zemlji. Pravi su blagoslov te male tajlandske kurve, rekoh sebi; dar neba, ništa manje od toga. Kim je govorila

1K

malo francuski. Bila je jednom u Parizu, oduševljavao se Lionel; sestra joj se udala za Francuza. ÄA, tako?" raspitivao sam se; ÄA šta on radi?" ÄLekar..." malo se smrknuo. ÄOčigledno, sa mnom ne bi imala takav stil života." ÄTi imaš siguran posao..." primetio sam s optimizmom. ÄSvi Tajlandani sanjaju da postanu činovnici."

Pogledao me, malo sumnjičavo. Bilo je to, međutim, tako: javna služba imala je za Tajlanđane začuđujuću privlačnost. Istina je i da su na Tajlandu činovnici krajnje korumpirani: oni ne samo što imaju sigurno zaposlenje, već su uz to i bogati. Mogu da imaju sve. ÄE, pa, želim ti dobru noć..." dodao sam krećući ka baru. ÄZahvaljujem..." rekao je pocrvenevši. Nisam shvatao šta me je navelo, u tom trenutku, da izigravam čoveka koji poznaje život; očigledno, stario sam. Ipak sam imao i neke sumnje u pogledu te devojke: Tajlanđanke sa severa su po pravilu veoma lepe, ali dešava se da su malo suviše svesne toga. Provode sve vreme gledajući se u ogledalu, sasvim sigurne da njihova lepota, sama po sebi, predstavlja glavni ekonomski ulog, i tako postaju kapriciozne i beskorisne osobe.

S druge strane, za razliku od svake zapadnjačke mace, Kim nije bila u stanju da shvati da je Lionel smešan naivko. Osnovni kriterijumi za fizičku lepotu su: mladost, odsustvo fizičkih mana i opšta usaglaše- nost s normama vrste; oni su, naravno, univerzalni.

Dodatne kriterijume, neprecizne i relativne, teže je mogla da proceni devojka koja potiče iz druge kulture. Za Lionela je egzotičnost bila dobar izbor, vero- vatno i jedini. Najzad, rekoh sebi, učinio bih sve što znam kad bih mogao da mu pomognem.

S čašom Sent-Estefa u ruci seo sam na jednu klupu da gledam zvezde. Godinu K K. obeležiće ulazak Francuske u evropsku monetarnu uniju, između ostalog: biće tu i Mundijal, predsednički izbori, razni medijski događaji od najšireg značaja. Stenoviti vrhovi u zalivu bili su osvetljeni mesečinom; znao sam da će u ponoć biti vatromet. Nekoliko minuta kasnije Valeri je došla da sedne pored mene. Zagrlio sam je, spustio glavu na njeno rame; jedva sam nazirao crte njenog lica, ali prepoznavao sam miris, strukturu kože. U času kad se prva raketa rasprsla, uočio sam da ima zelenu haljinu, pomalo providnu, onu istu koju je nosila i pre godinu dana, prilikom dočeka Nove godine u Koh Fi Fi; ispunilo me je čudno osećanje u trenutku kad je prislonila usne na moje - kao da se srušio ceo svetski poredak. Čudno: dobio sam drugu šansu a da to nisam zaslužio, ni najmanje na svetu. Vrlo se retko u životu dobije druga šansa; to je suprotno svim zakonima. Snažno sam je stegao u naručje, obuzet iznenadnom željom da zaplačem.

Ako ljubav ne može da dominira, kako bi duh nadvladao iŶ Sva praktična nadmoć pripada aktivnosti.

Ogist Kont Brod je klizio kroz tirkizni beskraj, i nisam morao da brinem o redosledu poteza. Pošli smo rano ka Koh Maji, prolazili pored koralnih hridi i ogromnih kreč- njačkih vrhova. Neke od tih hridi imale su oblik prstena, moglo se prići centralnoj laguni jedino kroz uzak prolaz izdubljen u steni. U unutrašnjosti malih ostrva voda je bila nepomična, smaragdnozelena.

Krmanoš je zaustavio motor. Valeri me je pogledala, ostali smo tako ne govoreći, ne mičući se - trenuci potpune tišine.

Odvezao nas je na ostrvo Koh Maja, u zaliv zaklonjen visokim kamenim liticama.

Plaža od stotinak metara protezala se duž stena, uska i krivudava. Sunce je visoko odskočilo, bilo je već jedanaest sati. Kormilar je ponovo upalio motor i izgubio se u pravcu

1K1

Krabija; trebalo je da dode po nas krajem poslepodneva. Čim je napustio zaliv, brujanje motora je potpuno utihnulo.

Osim u seksualnom činu, malo je trenutaka u životu u kojima telo uživa u jednostavnoj sreći što živi, ispunjeno radošću zbog proste činjenice da se nalazi na ovom svetu; moj dan, tog prvog januara, bio je ceo ispunjen takvim trenucima. Nemam nijednu drugu uspomenu osim te ispunjenosti. Verovatno smo se kupali, valjda smo se grejali na suncu, i vodili ljubav. Ne verujem da smo pričali, niti istraživali ostrvo. Sećam se Valerinog mirisa, ukusa soli koja se sušila na njenom seksu; sećam se da sam zaspao na njoj, da su me probudili njeni drhtaji.

Brod je po nas došao u pet. Na terasi hotela koji je dominirao ćelom plažom, naručio sam campari, a Valeri Maj Taj. Krečnjački vrhovi bili su skoro crveni u narandžastoj svetlosti. Poslednji kupači su se vraćali, s peškirima preko ruke. Na nekoliko metara od obale, uronjen u mlaku vodu, jedan par je vodio ljubav. Zraci sunca na zalasku padali su na pozlaćeni krov jedne pagode. U mirnoj atmosferi zvono je zazvonilo nekoliko puta.

Budistički je običaj, kad se izvrši neko dobročinstvo ili delo za pohvalu, da se taj čin obeleži zvonjavom zvona sa hrama; to je vesela religija, u njoj ima mesta i za ljudska svedočenja o dobročinstvima. ÄMišel", reče Valeri posle dužeg ćutanja, i gledajući meu oči, Äželela bih da ostanem ovde." ÄSta ti to znači?" ÄDa ostanem ovde zauvek. Razmišljala sam o tome poslepodne, u povratku: to je moguće. Dovoljno će biti da me imenuju za upravnika naselja. Imam diplomu i ispunjavam sve neophodne uslove."

Gledao sam je ne govoreći ništa; stavila je ruku na moju. ÄTrebalo bi samo da ti pristaneš da ostaviš svoj posao. Da li bi hteo?" ÄDa." Trebalo mi je manje od jedne sekunde da odgovorim, bez trunke sumnje i oklevanja; nikad nisam imao da donesem tako laku odluku.

Ugledali smo Zan-Iva baš kad je izlazio iz salona za masažu. Valeri mu je mahnula, došao je da sedne za naš sto; ona mu je izložila svoju nameru. ÄPa", rekao je, oklevajući, Äpretpostavljam da se to može urediti. Očigledno, Aurora će biti malo iznenađena, jer to što tražiš je degradacija. Plata će ti biti u najmanju ruku prepolovljena; neće biti moguće da se uradi drukčije, zbog odnosa prema ostalima." ÄZnam", rekla je, Äi nije me briga."

Pogledao ju je ponovo, klimajući glavom iznenađeno. ÄAko je to tvoj izbor..." dodao je, Äako je to ono što želiš..." Posle svega, kad se malo sredio, rekao je: ÄJa rukovodim Eldoradorom; imam pravo da imenujem upravnika naselja kako ja hoću." ÄZnači, slažeš se?" ÄDa... Da, ne mogu te sprečiti." Čudno je to osećanje kad shvataš da ti se život po- merio iz osnova; dovoljno je da ostaneš gde si, da ništa ne radiš, i da osećaš kako te nešto lagano izbacuje iz prethodnog stanja. Sve vreme obroka bio sam ću- tljiv, zamišljen, u toj meri da se Valeri zabrinula. ÄJesi li siguran da je to ono što hoćeš?" upitala me. ÄJesi siguran da nećeš žaliti za Francuskom?" ÄNe, nimalo neću žaliti." ÄOvde nema razonode, nema kulturnih zbivanja."

1KK

Bio sam toga svestan; kad god sam imao prilike da o tome razmišljam, kultura mi se činila kao nužna kompenzacija za nesreće u našim životima. Mogla bi se, možda, zamisliti drugačija vrsta kulture, vezana za proslave i poeziju, koja bi se razvijala u stanju sreće; nisam bio u to baš siguran, činilo mi se da je to prilično teorijsko razmišljanje, koje nije moglo imati nikakvog značaja za mene. ÄIma TV ", rekao sam nemarno. Ona se nasmeši- la; TV je, ipak, najgori televizijski kanal na svetu, to je bilo poznato. ÄJesi li siguran da se nećeš dosađivati?" insistirala je ona.

Ja sam u životu upoznao patnju, pritiske, strah; nikada nisam upoznao dosadu. Nisam imao ništa protiv večitog, budalastog ponavljanja jednog istog. Naravno, nisam imao iluizija da mogu dotle stići; znao sam da je nesreća istrajna, da je lukava i uporna; ali bila je to, u svakom slučaju, perspektiva koja me nije nimalo brinula. Kao dete, mogao sam da provedem sate brojeći listove deteline na livadi, i mada nikad, tokom dugih godina traženja, nisam našao detelinu sa četiri lista; nisam zbog toga osećao nikakvo razočaranje, niti gorčinu. Istinu govoreći, mogao sam isto tako da brojim i vlati trave: sve te stabljike deteline, sa svoja tri lista, izgledale su mi vazda identične, vazda divne. Jednog dana, u dvanaestoj godini, popeo sam se na vrh jednog električnog stuba, na planini.

Sve vreme dok sam se peo, nisam nijednom pogledao u svoje noge. Kad sam stigao na vrh, na platformu, izgledalo mi je da će biti jako komplikovano i opasno da siđem. Planinski lanci su se pružali u nedogled, krunisani veči- tim snegom. Bilo bi mnogo jednostavnije ostati tamo gde sam se našao, ili skočiti. Zadržala me, na kraju, pomisao da ću se razbiti; ali, inače, mislim da bih večno mogao da uživam u svom slobodnom letu.

Sutradan sam se upoznao s Andreasom, Nemcem koji ovde živi već desetak godina.

On je prevodilac, objašnjavao mi je, što mu je omogućavalo da radi sam, za svoj račun.

Odlazio je u Nemačku jednom godišnje, u vreme Sajma knjiga u Frankfurtu; kad mu je bilo potrebno neko obaveštenje, pitao je preko Interneta. Pružila mu se prilika da prevede nekoliko američkih bestselera, među njima Firmu, što mu je obez- beđivalo časna primanja; a život i nije tako skup u ovom kraju. Do sada, skoro uopšte nije bilo turista, njemu je bilo čudno da vidi kako se najednom iskrcavaju svi ti njegovi zemljaci; primio je novost bez oduševljenja, ali i bez stvarnog nezadovoljstva. Njegove veze sa Nemačkom postale su vrlo razređene iako ga je posao obavezivao da stalno koristi jezik. Oženio se Tajlandankom koju je upoznao u salonu za masažu, sad imaju dvoje dece. ÄJe l'ovde lako dobiti... ovaj... decu?a upitao sam ga. Imao sam utisak da postavljam neko neprilično pitanje, otprilike kao da sam pitao da li je lako nabaviti psa. Iskreno govoreći, oduvek sam osećao izvesnu odbojnost prema sasvim maloj deci; koliko sam ja o tome znao, bila su to mala ružna čudovišta koja pišaju nekontrolisano i ispuštaju nepodnošljive urlike; pomisao da i sam imam jedno takvo, nije mi nikada padala na pamet. Ali znao sam da ih najveći broj parova napravi; nisam znao da li su zbog toga i zadovoljni; u svakom slučaju, nisu se usuđivali da se žale. U osnovi, rekao sam sebi, bacajući pogled uokolo, po turističkom naselju, na ovako širokom prostoru o tome bi se možda moglo i razmišljati: šetala bi se između bungalova, igrala se komadima drveta, ili već ne znam čime.

Prema Andreasovim recima, bilo je posebno lako ovde gajiti decu; postoji škola u Krabiju, moglo se do nje stići čak i peške. A tajska deca bila su veoma različita od evropske, mnogo manje ćudljiva i tvrdoglava. Gajila su prema svojim roditeljima poštovanje blisko obožavanju - to im je dolazilo prirodno, bio je to deo njihove kulture.

1Ký

Kad bi odlazio da poseti svoju sestru u Diseldorfu, on je bivao bukvalno zaplašen ponašanjem svojih sestrića.

Bio sam samo dopola ubeđen u funkcionisanje ovog kulturnog prožimanja; sebi sam rekao, da bih se umirio, kako Valeri ima tek dvadeset osam godina, a žene, u principu, to hvata oko trideset pete; ali konačno, da! ako bude trebalo, imaću dete s njom: znao sam da će joj ta ideja pasti na pamet, to je bilo neizbe- žno. Nakon svega, dete je kao neka mala životinja - istina, sa tendencijom da postane zločesta; recimo da je to nešto kao mali majmun. To bi moglo imati čak i prednosti, rekoh sebi, možda bih mogao da ga naučim da igra igricu ÄHiljadu prepreka". Gajio sam istinsku strast za igru ÄHiljadu prepreka", strast koja je u principu bila neutažena; kome bih još mogao predložiti da odigramo po partiju? Svakako ne kolegama s posla; ne ni umetnicima koji su dolazili da mi izlože svoje projekte. Andreasu, možda? Brzo sam ga ocenio pogledom: ne, nije ličio na tu vrstu, što znači da je imao ozbiljan izgled, inteligentan; bilo je to poznanstvo koje bi trebalo negovati. ÄVi nameravate da se nastanite... definitivno?" upitao me. ÄDa, definitivno." ÄNajbolje je tako gledati na stvari", odgovorio je odmahujući glavom. ÄVrlo je teško napustiti Tajland; ja znam da bih, kad bi mi se to danas desilo, imao mnogo muke da se oporavim."

Dani su prolazili strahovitom brzinom; trebalo je da otputujemo petog januara. Veče uoči toga dana našli smo se sa Zan-Ivom u centralnom restoranu. Lio- nel je odbio poziv; hteo je da ide da vidi Kim kako pleše. ÄVolim da je gledam kad igra skoro naga pred muškarcima", rekao nam je, Äznajući pri tom da ću je kasnije ja jedini imati." Zan-Iv ga je gledao kako se udaljava. ÄNapreduje ovaj činovnik plinske kompanije..." primetio je, sarkastično. ÄOtkriva perverzije." ÄNemoj mu se podsmevati", protestovala je Vale- ri. ÄKonačno shvatam šta si ti našao u njemu", rekla je obraćajući mi se, Ädirljiv je to momak. U svakom slučaju, sigurna sam da je proveo izvanredan odmor."

Veče je padalo; svetla su se palila u selima rasutim duž zaliva. Poslednji zrak sunca osvetljavao je pozlaćeni krov pagode. Od trenutka kad mu je Valeri saop- štila svoju odluku, Zan-Iv nije o njoj više govorio. Sačekao je ovu večeru da to učini; poručio je flašu vina. ÄNedostajaćeš mi..." rekao je. ÄNišta više neće biti isto. Radili smo zajedno više od pet godina. Dobro je išlo, nikad nismo imali ozbiljan sukob. Bez tebe, u svakom slučaju, ne bih uspeo." Govorio je sve tiše, kao za sebe samoga; noć se sasvim spustila. ÄSad", nastavio je on, Ämožemo već razvijati formulu. Jedna od najpogodnijih zemalja je Brazil.

Razmišljao sam ponovo i o Keni ji: idealno bi bilo da se otvori klub negde u unutrašnjosti zemlje, rezervisan za safari, a da se klub na plaži prepusti Afroditi. Druga izvesna mogućnost je Vijetnam." ÄNe plašiš se konkurencije?" upitao sam. ÄNe postoji nikakav rizik. Američki lanci neće se nikada usuditi da se upuste u ovo, puritanski pokret je mnogo jači u Sjedinjenim Državama. Ono čega sam se malo plašio, jeste reakcija francuske štampe; ali, do sada, ništa se nije desilo, mada moramo reći i to da imamo uglavnom strane klijente; u Nemačkoj i Italiji mnogo su pomirljiviji kad je o ovoj temi reč." ÄPostaćeš glavni svetski svodnik..."

1K×

ÄSvodnik, ne!" protestovao je. ÄNe uzimamo ništa od zarade devojaka; puštamo ih da rade, i to je sve." ÄA sem toga, sve je posebno i odvojeno", interve- nisala je Valeri; Äone nisu, strogo gledano, osoblje hotela." ÄU stvari, da..." reče Zan-Iv, oklevajući. ÄOvde je to odvojeno;, ali čuo sam da se u San Domingu konobarice prilično lako penju." ÄOne to rade svojom voljom." ÄAh, da, to je najmanje što se može reći." ÄDobro..." Valeri napravi pomirljiv gest. ÄNe daj da te zezaju licemeri. Ti si tu, ti predstavljaš osnovu, sa svojom snalažljivošću. Aurora - to si ti."

Kelner donese potaž od limunovca. Za susednim stolom bilo je Nemaca i Italijana kojima je društvo pravila jedna Tajlandanka, zatim nekoliko nemačkih parova. Sve to je živelo zajedno, u punoj saglasnosti, bez vidljivih problema, u klimi koju je karakterisalo opšte zadovoljstvo; posao upravnika turističkog sela biće sasvim lak. ÄVi znači ostajete ovde..." nastavi Zan-Iv; očigledno mu je bilo teško da poveruje u to. ÄTo je stvarno iznenađujuće! U izvesnom smislu, razumem, ali... čudno je da neko odbija da zaradi još novca." ÄViše novca da bi se radilo s njim - šta?" odseče jasno Valeri. ÄDa kupim Pradine cipele? Da odem na vikend u Budimpeštu? Da jedem bele tartufe u sezoni? Zaradila sam mnogo para, ne uspevam više ni da se setim šta sam s njima uradila: nema sumnje, mora da sam ih potrošila na budalaštine tog tipa. Da li ti znaš šta radiš sa svojim novcem?" ÄPa..." razmišljao je. ÄZapravo, verujem da ga je, dosad, trošila uglavnom Odri." ÄOdri je idiot", uzvrati ona nemilosrdno. ÄSrećom, razvešćeš se. To je najpametnija odluka koju si ikada doneo." ÄTačno je, u osnovi ona jeste veliki idiot..." odgovori on bez ustručavanja. ÄTi si, ipak, veoma čudna devojka, Valeri." ÄNisam čudna ja, već je takav svet oko mene. Da li ti stvarno želiš da kupiš kabriolet ferari? Ili vikend-ku- ću u Dovilu, koja će biti, u svakom slučaju, poharana? Da radiš devedeset sati nedeljno, sve do šezdesete godine? Da daješ polovinu plate za porez, od kojeg se fi- nansiraju vojne operacije na Kosovu, ili planovi spašavanja predgrađa? Ovde je dobro; ima svega što je potrebno za život. Jedina stvar koju može da ti ponudi zapadni svet su markirani proizvodi. Ako veruješ u markirane proizvode, onda možeš da ostaneš na Zapadu; ako ne, na Tajlandu ima izvanrednih falsifikata." ÄČudan je ipak tvoj stav; godinama si radila u okvirima zapadnog društva, ne verujući nikada u njegove vrednosti." ÄJa sam grabljivica", odgovorila je ona mirno. ÄMala, ljupka grabljivica, moje potrebe nisu velike; ali ako sam do sada tamo radila, bilo je to samo za lovu: sad hoću da počnem da živim. Ono što ja ne razu- mem su drugi: šta tebe, na primer, sprečava da dođeš da živiš ovde? Možeš bez problema da se oženiš Taj- lanđankom; one su lepe, ljupke, dobro vode ljubav; ima ih koje čak govore i francuski." ÄPa..." ponovo je oklevao. ÄZasad više volim da menjam žensku svako veče." ÄProći će te to. U svakom slučaju, ništa te ne sprečava da svraćaš u salone za masažu i kad se oženiš - oni i postoje zbog toga." ÄZnam. Mislim... U osnovi mislim da mi je uvek bilo teško da donesem značajne odluke u životu."

Pomalo u neprilici, okrenuo se na moju stranu: ÄA ti, Mišel, šta ćeš ti da radiš ovde?"

1K

Odgovor najbliži istini bio bi bez sumnje nešto nalik na Äništa"! Ali uvek je teško objasniti tu vrstu želje nekome ko je aktivan. ÄKuhinja..." odgovorila je Va- leri umesto mene. Okrenuo sam se k njoj, iznenađen. ÄDa, da", bila je uporna, Äprimetila sam, to te hvata s vremena na vreme, imaš prolazne kreativne napade u toj oblasti. To pada baš fino, ja kuvanje ne volim, sigurna sam da ćeš se ti baciti na to."

Zahvatio sam kašičicom pileći kari sa zelenim pa- pričicama; stvarno, moglo bi se razmisliti o nečemu sličnom sa mangom. Zan-Iv je vrteo glavom, zamišljen. Gledao sam Valeri: bila je to dobra grabljivica, inteligentnija i upornija od mene; a izabrala je da sa mnom deli svoju jazbinu. Moglo bi se pretpostaviti da društva počivaju, ako ne baš na zajedničkoj volji, a ono bar na konsenzusu - ponekad definisanom kao meki konsenzus, u zapadnim demokratijama, iz pera uvodničara u novinama s jasno određenim političkim pozicijama. Pošto sam lično bio dosta mek po temperamentu, nisam učinio ništa da promenim taj konsenzus. Ideja o opštoj volji bila mi je manje uverljiva. Prema Imanuelu Kantu, ljudsko dostojanstvo sastoji se u neprihvatanju potčinjenosti zakonima, sem u meri u kojoj se sam čovek može smatrati tvorcem zakona. Nikada mi jedna tako smešna izmišljotina ne bi pala na pamet. Ne samo što nikada nisam glasao, već nisam nikada ni smatrao da se izbori suštinski razlikuju od odličnog televizijskog šoua - tu su moji omiljeni izvođači bili, zapravo, politikolozi; Zerom Zafe, posebno - bacao me je u zanos. Biti politički lider - uvek mi je to izgledalo teško zanimanje, tehničko i iscrpi ju j uče; rado sam prihvatao da svaku svoju političku volju prenesem na druge. U mladosti sam poznavao aktiviste koji su držali da je nužno naterati društvo da evoluira u tom ili tom pravcu; nisam ose- ćao prema njima ni simpatiju ni poštovanje. Čak sam, postepeno, naučio da ih se klonim: način na koji su se zanimali za opštu stvar - i razmišljali o društvu kao da su ga oni već preuzeli - imao je u sebi nešto sumnjivo. S ta sam ja imao, sa svoje strane, da zamerim Zapadu? Ništa posebno, ali nisam bio ni posebno vezan za njega (i sve manje sam uspevao da shvatim da se može biti vezan za jednu ideju, za zemlju, za bilo šta en général, osim za neku osobu). Život je bio skup na Zapadu, bilo je hladno, prostitucija je tamo bila lošeg kvaliteta. Bilo je teško pušiti na javnim mestima, skoro nemoguće kupiti lekove ili drogu; radilo se mnogo, bilo je kola i buke, a bezbednosti na javnim mestima gotovo da nije bilo. Sve u svemu, to je stvaralo niz nepogodnosti. Postao sam odjednom svestan da sam društvo u kojem sam živeo smatrao gotovo za neko prirodno okruženje kao, recimo, savanu, ili džunglu - na čije zakone sam morao da se privikavam. Ideja da postanem deo tog okruženja nikad mi nije prolete- la kroz glavu; bilo je to kao atrofija, kod mene, kao neki nedostatak. Nije bilo izvesno da bi društvo moglo još dugo preživljavati s osobama mog tipa; ali ja sam mogao preživeti s jednom ženom, vezati se za nju, pokušati da je usrećim. U trenutku kad sam ponovo bacio pogled pun zahvalnosti na Valeri, začuo sam, s desne strane, nešto kao škljocanje. Razaznao sam tada buku motora koja je dolazila s mora, naglo prekinutu. Sasvim napred, na terasi, jedna visoka plava žena ustala je vrišteći. Odjeknuo je prvi rafal, kra tak prasak. Ona se okrenula k nama, prinoseći ruke licu: jedan metak joj je prošao kroz oko, njegova duplja bila je sad samo krvava rupa; zatim se sručila be- šumno. Tada sam ugledao napadače, tri čoveka sa turbanima koji su brzo nadirali prema nama, s mitraljezima u rukama. Odjeknuo je i drugi rafal, nešto duži; zvuk posuda i slomljenog stakla pomešao se sa bolnim kricima. Tokom nekoliko sekundi, mora da sam bio potpuno paralisan: retki su bili oni koji su pomislili da potraže spas pod stolom. Pored mene, Zan-Iv kratko jauknu: bio je pogođen u ruku. A tada ugledah Valeri kako lagano klizi sa stolice i

1K6

svaljuje se na pod. Pritrčao sam i obavio ruke oko nje. Od tog trenutka, nisam više ništa video. Mitraljeski rafali su se sustizali u tišini koju je presecala samo lomljava stakla; činilo mi se da to traje beskrajno dugo. Miris baruta bio je veoma jak. Zatim ponovo nastupi tišina. Tek tada sam video da mi je leva ruka oblivena krvlju; Valeri je morala biti pogođena u grudi ili u vrat. Sve- tiljka pored nas bila je uništena, zavladala je skoro potpuna pomrčina. Zan-Iv, svaljen na metar od mene, pokušao je da se podigne, i zaječao. U tom trenutku, iz pravca centra za razonodu začula se strahovita eksplozija, koja je presekla prostor i dugo odjekivala zali- vom. Imao sam najpre utisak da su mi bubne opne prsle; međutim, nekoliko sekundi kasnije, usred za- glušenja, razabrao sam mnoštvo užasnutih krikova, stvarnih urlika prokletnika u paklu.

Pomoć je stigla posle deset minuta, došli su iz Krabija; najpre su krenuli ka centru za razonodu. Bomba je eksplodirala usred Crazy Lips, najvećeg bara, u vreme najveće posete; bila je sakrivena u sportskoj torbi ostavljenoj kraj prilazne staze. Bila je to naprava ručne proizvodnje, ali vrlo moćna, na bazi dinamita, sa satnim mehanizmom; torba je bila puna šrafova i eksera. Usled siline eksplozije, zidovi od la ke cigle, koji su delili bar od drugih građevina, bili su prosto oduvani; neki od metalnih nosača na kojima se držala konstrukcija, popustili su pod snagom udarca, krov je pretio da se sruši. Prva stvar koju su spasioci uradili, suočivši se sa širinom katastrofe, bila je da zovu dodatnu pomoć. Pred ulazom u bar jedna igračica je puzila po zemlji, ruke su joj bile odsečene u visini laktova. Kraj nje je nemački turista sedeo u gomili šuta, pridržavajući creva koja su mu ispadala iz stomaka; njegova žena ležala je pored njega, otvorenih grudi, poluotkinutih dojki... U unutrašnjosti bara nakupio se crnkasti dim; pod je bio klizav, preliven krvlju koja je liptala iz ljudskih tela i otkinutih organa. Mnogi su u agoniji, bez ruku ili nogu, pokušavali da se odvuku do izlaza, ostavljajući iza sebe krvavi trag. Šrafovi i ekseri su se zabadali u oči, čupali šake, kidali lica. Pojedina ljudska tela su se i bukvalno rasprsla iznutra, udovi i utrobe bili su rasuti po podu, na prostoru od nekoliko metara.

Kad su spasioci stigli na terasu, ja sam još uvek držao Valeri u naručju; telo joj je bilo mlako. Nekoliko metara od mene, neka žena je ležala na podu, a njeno lice, obliveno krvlju, bilo je načičkano komadima stakla. Mnogi su ostali kao da sede na svojim stolicama, široko otvorenih usta, nepokretni u smrti. Viknuo sam u pravcu spasilaca: dvojica bolničara su odmah prišla, prihvatila pažljivo Valeri, stavili su je na nosila.

Pokušao sam da ustanem, i odmah pao unazad; glava mi je lupila o tle. Čuo sam, tada kako neko, vrlo diskretno, kaže na francuskom: ÄMrtva je."

1Kx

Bilo je to prvi put, posle dugo vremena, da se budim sam. Bolnica u Krabiju bila je mala svetla zgrada; jedan lekar je došao da me obiđe oko podneva. Bio je Francuz, pripadao je Lekarima sveta; organizacija je stigla na lice mesta sutradan po atentatu.

Imao je tridesetak godina, bio malo pogrbljen, zabrinutog izraza. Rekao mi je da sam spavao tri dana. ÄU stvari, niste stvarno spavali", rekao je. ÄPovremeno ste bili budni, pričali smo s vama u nekoliko mahova; ali ovo je prvi put da uspevamo da uspostavimo kontakt." Uspostavimo kontakt, rekoh sebi. Rekao mi je još da je bilans atentata bio užasan: u ovom trenutku zna se za sedamnaest mrtvih; bio je to atentat s najviše žrtava koji se ikada dogodio u Aziji. Nekolicina ranjenih još uvek je u vrlo kritičnom stanju, smatra se da je nemoguće sada ih prebaciti dalje. Lionel je bio medu njima. Obe noge su mu otkinute, parče metala raznelo mu je trbušnu duplju; njegove šanse da preživi bile su skoro zanemarlji- ve. Ostali teški ranjenici bili su prebačeni u Bumrungrad bolnicu, u Bangkoku. Zan-Iv je bio samo lako pogođen, nadlakticu mu je probio metak; mogli su ga lečiti u mestu. Meni ništa nije falilo, nisam imao ni ogrebotinu. ÄSto se tiče vaše prijateljice", zaključio je doktor, Änjeno telo je već prebačeno u Francusku. Zvao sam roditelje telefonom: biće sahranjena u Bretanji."

Zaćutao je; očekivao je, verovatno, da nešto kažem. Posmatrao me krajičkom oka; delovao je sve zabrinutije.

Oko podneva pojavi se jedna bolničarka s poslu- žavnikom; odnela ga je sat kasnije; rekla mi je da moram da počnem da jedem, da je to neophodno.

Zan-Iv je došao da me obiđe, takođe oko podneva. I on me posmatrao nekako čudno, malo iskosa. Pričao mi je najviše o Lionelu; on je umirao, samo su sati bili u pitanju. Stalno je tražio Kim. Ona je bila, čudom, potpuno netaknuta, ali izgleda da se brzo ute- šila; šetajući se ulicama Krabija, sinoć, Zan-Iv ju je video u naručju nekog Engleza. Ništa o tome nije rekao Lionelu, mada on, u svakom slučaju, nije ličio na nekoga ko bi sebi stvarao velike iluzije - već je imao veliku sreću što ju je upoznao, izjavio je. ÄČudno", rekao je Zan-Iv, Äon deluje srećno."

U času kad je napuštao moju sobu, shvatio sam da nisam izgovorio nijednu reč.

Osećao sam da nešto nije u redu, ali to je bilo krajnje nejasno osećanje, koje je teško izraziti. Činilo mi se da je najbolje da ćutim i sačekam da ljudi oko mene shvate svoju grešku; to je bio loš trenutak kroz koji je trebalo proći.

1K8

Pre nego što će izaći, Zan-Iv je bacio još jedan pogled na mene, zatim je obeshrabreno zavrteo glavom. Izgleda, to mi je ispričao posle, da sam pričao mnogo, zapravo bez prestanka, kad god bi me ostavili samog u sobi; čim bi neko ušao, ja bih zaćutao.

Nekoliko dana kasnije prebacili su nas sve u Bu- mrungrad bolnicu, ambulantnim avionom. Nisam dobro shvatao razloge ovog prebacivanja; mislim da se pre svega radilo o tome da se omogući policiji da nas ispituje. Lionel je umro uoči tog dana; prolazeći hodnikom bacio sam pogled na njegov leš, uvijen u pokrov.

Tajlandski policajci došli su u pratnji jednog atašea iz ambasade, koji je igrao ulogu prevodioca; nisam, nažalost, mogao mnogo da im kažem. Pitanje koje ih je, izgleda, opsedalo, bilo je da li su napadači bili azijskog ili arapskog tipa. Dobro sam shvatao njihovu zabrinutost: bilo je neophodno da saznaju da li se neka medunarodna teroristička mreža uvukla na Tajland ili su imali posla s malezijskim separatistima; ali ja sam jedino mogao da im ponavljam da se sve desilo strašno brzo, da sam zapazio jedino siluete; koliko sam ja o tome mogao da znam, ti ljudi su mogli pripadati malajskoj rasi.

Zatim su tu bili Amerikanci, koji su pripadali, pretpostavljam, CIA-i. Oni su se izražavali grubo, neprijatnim tonom, imao sam utisak da sam i ja sam osumnjičen. Nisu smatrali za potrebno ni da povedu prevodioca, tako da mi je smisao njihovih pitanja u glavnim crtama promakao. Pred kraj su mi pokazali seriju fotografija, koje je trebalo da predstavljaju međunarodne teroriste; nisam prepoznao nijednog od tih ljudi.

S vremena na vreme, Zan-Iv je dolazio da me obiđe, sedao je na ivicu kreveta, kraj mojih nogu. Bio sam svestan njegovog prisustva, postajao sam tada malo napetiji.

Jednog jutra, tri dana posle našeg dolaska, pružio mi je tanak svežanj listova: bile su to fotokopije tekstova iz novina. ÄDirekcija Aurore mi je ovo poslala faksom sinoć", dodao je, Äoni nemaju nikakav komentar."

Prvi tekst, izvučen iz Nouvel Observateura, naslovljen sa ÄVeoma specijalan klub", išao je preko cele dve strane, pun detalja, ilustrovan fotografijom izvučenom iz nemačkog reklamnog prospekta. Novinar je, bez uvijanja, optuživao Grupu Aurora što promoviše seksualni turizam, i dodavao da se, u takvim okolnostima, može razumeti reakcija muslimana. Zan-Klod Gijbo posvetio je uvodnik istoj temi. Upitan telefonom za mišljenje, Zan-Lik Espitalije je izjavio: ÄGrupa Aurora, potpisnik svetske povelje o etičkom turizmu, ne može ni na koji način biti odgovorna za takva zastranjivanja; odgovorni će biti kažnjeni." Dosije je dopunjen tekstom Izabele Alonzo u Journal du dimanche, oštrim ali slabo dokumentovanim, pod naslovom ÄPovratak ropstvu"; Fransoaz Žiru preuzela je ovaj izraz u svojoj nedeljnoj beležnici u Expressu: ÄImajući u vidu stotine hiljada ukaljanih, poniženih žena, pretvorenih u robinje, ima li ikakvu težinu, žalosno je ovo reći, smrt nekolicine jadnika?" Atentat u Krabiju imao je, naravno, ogromnog odjeka. Libération je na prvoj strani objavio fotografiju preživelih koji su vraćeni u zemlju, prilikom njihovog dolaska na aerodrom Roasi, uz naslov: ÄDvolične žrtve". U svom uvodniku, Žerom Dipi je napadao tajlandsku vladu zbog njene tolerancije prema prostituciji i trgovini drogom, kao i zbog njenih uzastopnih propusta u procesu demokratizacije. Paris-Match je, sa svoje strane, pod naslovom ÄKlanica u Krabiju", objavljivao kompletnu priču o noći užasa.

Uspeli su da nabave i fotografije, iskreno rečeno dosta lošeg kvaliteta - crno-bele fotokopije, dobijene faksom, što je moglo predstavljati bilo šta, jedva su se i razaznavala ljudska tela. Paralelno s tim objavili su ispo- vest jednog seksualnog turiste, koji nije imao nikakve veze s prethodnim slučajem - bio je to slobodnjak, vr- šljao je uglavnom po

1K9

Filipinima. Žak Sirak je odmah dao izjavu u kojoj je, izražavajući svoje užasavanje zbog atentata, osuđivao Äneprihvatljivo ponašanje nekih naših zemljaka u inostranstvu".

Reagujući, u nastavku, Lionel Žospen je podsećao na postojanje zakonskih normi koje kažnjavaju seksualni turizam, čak i ako se on sprovodi medu odraslima. Naredni tekstovi u Le Figarou i Le Mondeu postavljali su pitanje sredstava za borbu protiv ove pošasti, i stava koji treba da zauzme međunarodna zajednica.

Sledećih dana, Žan-Iv je pokušao da dobije Got- frida Rempkea telefonom; konačno je i uspeo. Gazdi TUI bilo je žao, iskreno žao, ali nije mogao ništa da učini. Kao turističko odredište, Tajland je, u svakom slučaju, izgubljen za više desetina godina. Osim toga, francuske polemike imale su izvesnog odjeka u Ne- mačkoj; mišljenja su tamo, istina, bila više podeljena, ali veći deo javnosti osudio je, uprkos svemu, seksualni turizam; u takvim okolnostima, on bi se radije povukao iz projekta.

Kao što nisam razumeo razlog mog prebacivanja u Bangkok, nisam ništa bolje razumeo ni razloge mog povratka u Pariz. Osoblje bolnice me nije posebno blagonaklono gledalo, smatrali su, bez sumnje, da sam suviše inertan; čak i u bolnici, sve do samrtničke postelje, čovek je osuđen da igra komediju. Ono što bolničko osoblje ceni jeste da vidi kod bolesnika izve- stan otpor, nedisciplinu, koju ono onda mora dovijanjem da slomi, za dobro bolesnika, naravno. Ja nisam ispoljavao ništa nalik tome. Mogli su me prevrnuti na bok radi injekcije, i vratiti se tri sata kasnije: bio sam u potpuno istom položaju. Noć uoči odlaska snažno sam se lupio o vrata, tražeći put do toaleta, u bolničkom hodniku. Ujutro mi je lice bilo obliveno krvlju, rasekao sam arkadu; trebalo me očistiti, previti. Nije mi bilo palo na pamet da zovem bolničarku; u stvari, nisam apsolutno ništa ni osetio.

Let je predstavljao vremenski prazan prostor; izgubio sam čak i naviku da pušim. Pred pokretnom tra^'. kom za podizanje prtljaga, rukovao sam se sa Zan- -Ivom; zatim sam se taksijem odvezao do Avenije Soazi.

Odmah sam bio svestan da ne ide, da uopšte neće ići. Nisam ni raspakovao kofer.

Prošao sam kroz stan, sa plastičnom kesom, kupeći sve Valerine slike koje sam mogao naći. Najviše ih je bilo snimljeno kod njenih roditelja u Bretanji, na plaži ili u vrtu. Bilo je tu i nekoliko erotskih slika, koje sam napravio u stanu: voleo sam da je gledam kad masturbira, imala je tada jedan lep pokret.

Seo sam na kanabe i okrenuo broj za hitne slučajeve - radi dvadeset četiri sata dnevno - koji su mi dali. Bila je to neka vrsta krizne stanice, stvorene specijalno za staranje o preživelima u atentatu. Nalazila se u paviljonu bolnice Sveta Ana. Većina ljudi koji su tražili da ih prime, bili su zaista u jadnom stanju: uprkos ogromnim dozama sredstava za umirenje, imali su košmare cele noći, jednako praćene urlanjem, kricima straha, plačem. Kad sam se s njima mimoilazio u hodnicima, ostajao sam zaprepašćen njihovim zgrčenim, izludenim licima; izgledali su bukvalno nagrizani strahom. I taj strah, rekao sam sebi, nestaće tek kad nestane i njihov život.

Ja lično osećao sam samo strahoviti umor. Ustajao sam, u principu, samo da popijem šolju neskafe, ili da gricnem neki biskvit; obroci nisu bili obavezni, kao ni terapija. Podneo sam, međutim, seriju pregleda, a tri dana po dolasku imao sam susret sa psihijatrom; ispitivanja su otkrila Äizuzetno smanjeno reaktiviranje". Ništa me nije bolelo, ali sam zaista osećao da sam se smanjio; smanjio sam se čak ispod praga mogućeg. Pitao me šta nameravam da radim. Odgovorio sam: ÄDa čekam!" Pokazao sam se razumno optimističnim; izjavljivao sam mu da će sva ova tuga proći, da ću opet naći sreću, ali da

1ý

treba još čekati. Nije mi izgledao sasvim ubeđen. Bio je to čovek pedesetih godina, punog i veselog lica, potpuno ćosav.

Posle nedelju dana prebacili su me u novu psihijatrijsku bolnicu, na duži boravak ovog puta. Trebalo je da tamo ostanem nešto duže od tri meseca. Na svoje ogromno iznenađenje, tu je bio isti psihijatar. To ne treba da me iznenađuje, rekao mi je on; ovde je, zapravo, zaposlen. Pomoć žrtvama atentata samo je privremena misija, za šta se, u stvari, bio specijalizovao - već je učestvovao u radu stanice oformljene posle atentata u brzom vozu na liniji Sen Mišel.

On se nije izražavao baš kao tipičan psihijatar, tako da je, zapravo, sve bilo podnošljivo. Sećam se da mi je govorio da treba da se oslobodim privrženosti, reklo bi se - neki budistički govor. Osloboditi se čega? Po prirodi nestabilan, ja sam se bio vezao za nešto prolazno, u skladu sa svojom prirodom - sve to nije zasluživalo poseban komentar.

Da je u mojoj prirodi bilo nečeg trajnog, nastavljao sam da bih održao razgovor, vezao bih se za neke večne stvari. Izgleda da je njegov metod dobro funkcionisao s onim preživelima iz atentata koje je progonio strah od sakaćenja i smrti. ÄTe patnje vam ne pripadaju, one nisu stvarno vaše; fantomi prolaze kroz vaš duh", govorio je on ljudima; i ljudi su na kraju počinjali da mu veruju.

Ne znam kad sam počeo da bivam svestan situacije; do toga je, u svakom slučaju, došlo kroz pomračenje. Bilo je dugih trenutaka - zapravo, ima ih još uvek - kad Valeri uopšte nije bila mrtva. U početku sam mogao da ih produžavam po želji, bez najmanje muke. Sećam se prvog trenutka kad mi je to postalo teško, kad sam istinski osetio težinu realnosti; bilo je to upravo nakon Zan-Ivove posete. Bio je to težak susret, bilo je uspomena koje sam teško mogao da poti- snem; i nisam tražio od njega da me ponovo poseti.

Poseta Mari-Zan, naprotiv, delovala je na mene jako dobro. Nije rekla ništa posebno, malo mi je pričala o ambijentu na poslu; odmah sam joj kazao da nemam nameru da se tamo vraćam, da ću živeti u Krabiju. Složila se, ne komentarišući ništa. ÄNe brini", rekao sam joj, Äbiće u redu." Pogledala me s nemim saučešćem; mislim čak, ma koliko čudno bilo, da mi je i poverovala.

Poseta Valerinih roditelja bila je svakako najmučnija; psihijatar im je, mora biti, objasnio da prolazim kroz fazu Änegiranja stvarnosti", tako da je Valerina majka plakala tokom cele posete; ni otac nije izgledao kao da se najbolje snalazi u ovome. Bili su došli da srede neke praktične^ detalje, da mi donesu kofer sa mojim ličnim stvarima. Što se tiče stana u XIII arondismanu, pretpostavljali su da ne želim da ga zadržim. Naravno, naravno, rekao sam, videćemo kasnije; u tom trenutku je Valerina majka ponovo briznula u plač. Život protiče lako unutar neke institucije, ljudske potrebe su tamo, u osnovi, zadovoljene. Ponovo sam otkrio Pitanja za šampiona, bila je to jedina emisija koju sam gledao, vesti me uopšte nisu interesovale. Mnogi u sanatorijumu provodili su po ceo dan pred televizorom. Ja za to nisam mnogo mario. Moja zamisao je bila da će se, ako ostanem smiren, ako izbe- gavam, što je više moguće, da razmišljam, sve srediti samo od sebe.

Jednog aprilskog jutra saznao sam da su se stvari zaista sredile, i da ću moći uskoro da izađem. To mi se učinilo kao izvor novih komplikacija: trebalo je da nađem sobu u hotelu, da stvorim neutralan životni prostor. ÄTreba stvari gledati s njihove dobre strane",

1ý1

rekao sam jednoj bolničarki. Bila je vrlo iznenađena, bilo je to prvi put da joj uputim neku reč.

Protiv negiranja realnosti, objasnio mi je psihijatar tokom našeg poslednjeg razgovora, nema preciznog leka; to nije sasvim poremećaj u raspoloženju, već u predstavi. Razlog što me je držao u bolnici sve ovo vreme, bio je, pre svega, što se plašio pokušaja samo- ubistva - ona su dosta česta u slučaju kad se naglo vrati svest; ali sada sam van opasnosti. A, lepo, rekao sam, baš lepo!

Nedelju dana po izlasku iz bolnice, seo sam u avion za Bangkok. Nisam imao precizne planove. Da imamo idealnu prirodu, mogli bismo se zadovoljiti prosto kretanjem sunca.

Godišnja doba su bila suviše jasno pode- ljena u Parizu, i to je bio razlog uzmuvanosti, nervoze. U Bangkoku, sunce se dizalo u šest sati, zalazilo takođe u šest; u međuvremenu, prevaljivalo je svoju, stalno istu, putanju. Postojao je verovatno i period monsuna, ali ja tome, do sada, nisam prisustvovao. Postojala je i gužva u gradu, ali njene razloge nisam do kraja shva- tao; radilo se, zapravo, o nekoj vrsti prirodnog stanja. Ovi ljudi, bez svake sumnje, imaju neku sudbinu, život u meri koju je određivao nivo njihovih primanja; ali, mogli su, isto tako, biti i stado lemura.

Smestio sam se u Amari Boulevard; hotel su zapo- sedali uglavnom japanski poslovni ljudi. Tamo smo odseli, poslednji put, ja, Valeri i Zan-Iv; to nije bila dobra ideja. Dva dana kasnije preselio sam se u Grace hotel; bio je udaljen samo nekoliko desetina metara, ali je atmosfera bila osetno različita. Bilo je to bez sumnje poslednje mesto u Bangkoku gde su se još mogli naći arapski seksualni turisti. Ranije su se bukvalno šunjali uza zidove, a sad su prosto ostajali zatvoreni u hotelu, koji je raspolagao diskotekom i sopstvenim salonom za masažu. Neki od njih su se mogli sresti još samo u susednim uličicama, gde je bilo prodavača ćevapa, ali van toga - više nigde.

Primetio sam da sam se, i ne želeći to, približio Bumrungrad bolnici.

Covek sigurno može ostati u životu hranjen jednostavno željom za osvetom; mnogo ljudi je živelo tako. Islam je uništio moj život, i islam je svakako bio nešto što sam mogao da mrzim; narednih dana trudio sam se da osećam mržnju prema muslimanima. Uspevao sam prilično dobro, i počeo sam ponovo da pratim svetske vesti. Svaki put kad bih čuo da su neki palestinski terorista, ili neko palestinsko dete, ili trudna palestinska žena ubijeni metkom, u pojasu Gaze, ose- ćao sam kako drhtim od oduševljenja što je, eto, jedan musliman manje na svetu. Da, moglo se tako živeti.

Jedne večeri, u hotelskom kafe-baru jedan jordanski bankar zapodenuo je razgovor sa mnom. Prirodno ljubazan, insistirao je da mi plati pivo; možda je počela teško da mu pada prinudna izolovanost u hotelu. ÄJa razumem te ljude, shvatite, ne mogu ih zbog toga mrzeti", rekao mi je. ÄMora se reći da smo dobili šta smo tražili. Ovo nije zemlja islama, ovde nema potrebe da se plaćaju stotine miliona da bi se finansirala gradnja džamije. Ne računajući atentate, naravno." Uočivši da ga pažljivo slušam, naručio je i drugo pivo, i dodatno se osmelio. Problem muslimana, govorio mi je, jeste u tome što je raj, koji obećava Prorok, već postojao ovde dole: postoje mesta na ovom svetu gde raspoložive i lascivne devojke plešu zbog zadovoljstva muškaraca, gde se može opijati nektarom i istovremeno slušati muzika nebeskih tonova: bilo je dvadesetak takvih mesta u krugu od pet stotina metara oko ovog hotela. Ta mesta su lako dostupna, da bi se u njih ušlo nije bilo potrebno ispuniti sedam muslimanskih ver- skih obaveza, niti poći u sveti rat; bilo je dovoljno platiti nekoliko dolara. Nije bilo potrebno ni putovati da bi se sve to upoznalo; dovoljno je imati satelitsku antenu. Za njega nije bilo nikakve sumnje: muslimanski sistem

1ýK

je bio osuđen, kapitalizam će nadjačati. Već sad mladi Arapi misle samo na seks i kako da troše. Džabe oni ponekad tvrde suprotno, njihov tajni san je da se utope u američki model: agresivnost nekih medu njima nije ništa drugo do znak nemoćne ljubomore; srećom, sve su brojniji oni koji javno okreću leda islamu. On sam nije imao sreće, sad je već star čovek, i bio je prinuđen da ceo svoj život ureduje prema religiji koju je mrzeo. I ja sam bio pomalo u sličnoj situaciji: doći će sigurno jednom dan kad će svet biti oslobođen islama; ali, za mene, biće suviše kasno. Ja, zapravo, više nisam ni imao život; imao sam život samo nekoliko meseci; nije ni to tako loše, mnogi nemaju ni toliko. Odsustvo želje za životom, na žalost, nije dovoljno da bi se javila i želja za smrću.

Video sam ga sutradan, baš pred njegov povratak u Aman; trebaće da sačeka godinu dana pre nego što opet bude mogao da se vrati. Bio sam zadovoljan što odlazi, osećao sam da bi inače ponovo hteo da razgovara sa mnom, a ta mogućnost mi je stvarala pomalo glavobolju: bilo mi je jako teško, sad, da podnosim intelektualne razmene mišljenja; nisam više uopšte imao želje da razumem svet, čak ni da ga upoznam. Naš kratak razgovor, međutim, ostavio je na mene dubok utisak: on me zapravo, od prve, ubedio da islam mora biti osuđen; čim se o tome razmišljalo, to je moralo biti očevidno.

Ova jednostavna misao dovoljna je bila, za mene, da razveje mržnju. Ponovo sam prestao da se interesujem za vesti.

Bangkok je sasvim sličan svakom normalnom gradu: u njemu se šeta mnogo poslovnih ljudi, mnogo je turista na organizovanim putovanjima. Dve nedelje kasnije, seo sam u autobus za Pataju. Tako je moralo da se završi, rekao sam sebi ulazeći u autobus; zatim sam primetio da je to lažno zaključivanje, da u ovom slučaju nema nikakve predodredenosti. Mogao sam, isto tako, ostatak svojih dana provesti sa Valeri na Tajlandu, u Bretanji, ili bilo gde drugde. Stariti i inače nije posebno zabavno, ali stariti sam, to je gore od svega. Čim sam spustio kofer na prašnjavo tlo autobuske stanice, osetio sam da sam stigao na kraj svog puta. Jedan stari narkoman, nalik kosturu, duge sede kose, sa velikim gušterom koji mu je ležao na ramenu, prosio je kraj rotacionih vrata. Dao sam mu sto bahta da popije pivo u ÄHeidelberg Hofu", baš preko puta. Ne- mački pederi, brkati i trbušasti, šepurili su se u cvet- nim košuljama. Blizu njih, tri ruske maloletnice, u krajnjem stadijumu prostituisanja, uvijale su se slušajući ghetto-blaster. Previjale su se i bukvalno valjale po trgu, odvratne male sisačice. Za samo nekoliko minuta hoda ulicama grada, susreo sam impresivno šarenilo ljudskih vrsta: repere s vokmenima, holandske marginalce, sajber-pankere sa crvenom kosom, austrijske drolje nakićene persingom. Ne postoji više ništa posle Pataje, to je neka vrsta kloake, završni slivnik u koji se izliva sav otpad zapadnjačke neuroze. Bilo da je neko homoseksualac, heteroseksualac ili oboje u isti mah, Pataja za sve njih predstavlja mesto poslednje šanse, posle kojeg preostaje samo odricanje od svake želje. Hoteli se normalno razlikuju po komforu i po nivou cena, ali i po nacionalnosti svoje klijentele. Postoje ovde dve velike zajednice, Nemci i Amerikanci (medu koje se, verovatno, provlače i Australijanci, to jest Novozelanđani).

Može se takođe naći ne tako malo Rusa, oni se prepoznaju po seljačkom izgledu i gangsterskom ponašanju. Postoji čak ceo jedan obje- kat namenjen Francuzima, nazvan Ma maison: hotel nema više od dvanaestak soba, ali restoran je vrlo popularan. Ziveo sam u njemu nedelju dana, pre nego što sam shvatio da nisam posebno vezan ni za andujete* ni za žablje batake; da mogu da živim ne prateći utakmice francuskog prvenstva preko satelita i bez svakodnevnog prelistavanja stranica za kulturu u Mondeu.

1ýý

U svakom slučaju, valjalo je potražiti dugoročniji smeštaj. Normalno trajanje turističke vize je na Tajlandu samo mesec dana; ali, da bi se dobilo produženje, dovoljno je preći granicu. Više agencija u Pataji nude jednodnevni aller-retour do kambo- džanske granice.

Posle tročasovne vožnje minibusom čeka se u redu sat-dva, pred graničnom postajom; ruča se u restoranu sa samoposluživanjem na kambo- džanskom tlu (cena ručka uračunata je u aranžman, kao i bakšiši za carinike); zatim se ide nazad. Najveći broj rezidenata tako radi svakog meseca, već godinama; to je mnogo jednostavnije nego čekati na boravišnu vizu.

U Pataju se ne dolazi da se obnovi život, već da se on okonča pod prihvatljivim okolnostima. Ili bar, * Vrsta kobasice (prim. prev.). ako bih se hteo grubo izraziti, da se napravi pauza, duga pauza, koja bi mogla biti i konačna. To su izrazi koje je koristio jedan homoseksualac, od nekih pedesetak godina, koga sam upoznao u jednom irskom pabu; najveći deo radnog veka proveo je kao meter u žutoj štampi, i uspeo da uštedi nešto novca. Deset godina kasnije, zaključio je da se stvari kreću loše po njega: izlazio je redovno u noćne klubove, one iste u koje je zalazio godinama, ali sve češće se vraćao kući kratkih rukava. Naravno, još uvek je bio u stanju da plaća; ali kad je već trebalo doći na to, više je voleo da plaća Azijatima. Izvinjavao se zbog ove napomene, nadao se da u njoj ne vidim nikakvu rasističku konotaciju. Ne, ne, naravno, shvatio sam: manje je ponižavajuće da se plati osobi koja ne liči ni na jednu od onih koje je mogao da zavede u prošlosti, koja u vama ne budi nikakvu uspomenu. Ako seksualnost već mora da se plaća, onda je dobro da ona bude, u izvesnoj meri, neizdiferencirana. Kao Što svi znaju, jedna od prvih stvari koja se oseti u prisustvu predstavnika druge rase jeste upravo ta neizdiferencira- nost, to osećanje da su, fizički gledano, skoro svi ljudi druge rase slični. Taj efekat nestaje posle nekoliko meseci boravka među njima, i to je šteta, jer on više odgovara realnosti: ljudska bića, u osnovi, strašno liče jedna na druge. Mogu se, naravno, razlikovati mužjaci i ženke; mogu se, takođe, ako se to želi, razlikovati starosne kategorije; ali svaka dublja razlika potiče iz neke vrste pedanterije, što je sigurno posledica čamotinje. Osoba u čamotinji uočava razlike, stvara hijerarhiju vrednosti, i to postaje njena osobena crta. Prema Hačinsonu i Roulinsu, razvoj sistema hijerarhijske dominacije u okviru životinjskih zajednica ne odgovara nikakvoj praktičnoj nužnosti, nijednoj selektivnoj prednosti; on predstavlja prosto jedan od načina borbe protiv ubitačne čamotinje života u goloj prirodi.

I tako, bivši meter je okončavao mirno svoj život pedera, kupujući sebi lepuškaste, vitke i mišićave de- čake tamnog tena. Jednom godišnje, odlazio je u Francusku da obiđe porodicu i nekolicinu prijatelja. Njegov seksualni život manje je uzbudljiv nego što ja mogu da pretpostavim, rekao mi je; izlazi u provod jednom ili dvaput nedeljno, ne više. Već je šesta godina kako se nastanio u Pataji; obilje raznovrsnih seksualnih mogućnosti, uzbudljivih i jeftinih, izazivalo je, začudo, splašnjavanje želje. Svaki put kad izađe, siguran je da može naguziti nekog od tih divnih dečkića i pušiti im, a da će mu ovaj, sa svoje strane, drkati sa mnogo osećajnosti i veštine. Potpuno umiren u tom pogledu, on je zato mnogo bolje pripremao svoje izlaske, koristio se njima umereno. Shvatio sam da je on zamišljao da sam utonuo u erotska uzbuđenja prvih nedelja boravka, da je u meni video svoj heteroseksualni pandan. Uzdržao sam se od razuveravanja. Ponašao se prijateljski, insistirao da on plaća pivo, dao mi nekoliko adresa stanova koji se mogu iznajmiti na duži period. Predstavlja mu zadovoljstvo da priča s Francuzom, rekao mi je; većinom se

1ý×

okupljaju oko restorana Ma maison; to su uglavnom heteroseksualci, konzervativci i falokrati, bivši kolonisti ili vojnici. Ako bih se nastanio u Pataji, mogli bismo uveče zajedno izlaziti, bez ikakvih obaveza, prirodno; ostavio mi je broj svog mobilnog telefona. Primio sam to k znanju, svestan, istovremeno, da ga nikada neću zvati. Bio je simpatičan, prijatan, čak interesantan, ako hoćete; ali ja prosto više nisam imao nikakve volje za ljudskim kontaktima.

Iznajmio sam sobu u Naklua Roadu, malo po strani od gradske gužve. Imala je rashladni uređaj, frižider, tuš, jedan krevet i još nekoliko komada namešta- ja; kirija je bila tri hiljade bahta mesečno - nešto malo više od pet stotina franaka. Poslao sam novu adresu svojoj banci, zatim napisao pismo sa ostavkom Ministarstvu kulture.

Nije mi preostajalo mnogo toga da uradim u životu, uopšte... Kupio sam više araka papira K1xK9,x da pokušam da unesem nešto reda u delove svog života. To je nešto što bi ljudi češće trebalo da odrade, pre nego što umru. Čudno je bilo misliti kako ima mnogo ljudskih bića koja prožive ceo život ne ostavivši iza sebe ni najmanji komentar, ni najmanju belešku, ni najmanju primedbu. Ne zato što bi ti komentari, te kritike, te primedbe mogli biti namenjeni nekome, ili imati bilo kakav smisao; nekako je, čini mi se, ipak, bolje da, pri svođenju računa, budu napravljeni. Šest meseci kasnije, još uvek sam u sobi u Naklua Roadu; i kao da sam skoro završio svoj posao. Valeri mi nedostaje. Da sam slučajno imao nameru, započinjući pisanje ovih stranica, da umanjim osećanje gubitka, ili da ga učinim podnošljivijim, mogao bih sad biti konačno uveren u svoj poraz; odsustvo Valeri nikada mi nije donosilo ovoliko patnje.

Početkom trećeg meseca mog boravka ovde, konačno sam odlučio da ponovo krenem u salone za masažu i barove s hostesama. Ideja me a priori nije oduševljavala, bojao sam se da ću doživeti potpuni fijasko. Ipak, uspeo je da mi se digne, pa čak i da ejakulira, ali više nikada nisam doživeo zadovoljstvo. Nije to bila krivica devojaka, bile su one isto vešte, isto nežne; ali ja kao da sam bio bez osećaja. Pomalo iz principa, nastavio sam da odlazim u salone za masažu jednom ne- deljno; a onda sam odlučio da prekinem.

Bio je to, ipak, neki ljudski kontakt, eto smetnje! Mada više nisam verovao u zadovoljstvo koje bih ja osetio, moglo bi se desiti da devojka svrši, utoliko pre što mi je neo- setljivost mog organa omogućavala da izdržim satima, ako se ne bih potrudio da prekinem ovo gimnasticiranje. Mogao sam doći i dotle da poželim uživanje, to je predstavljalo izazov; a ja više nisam želeo da doživim bilo kakav izazov. Moj život je bio ispražnjena forma; bilo je poželjno da tako i ostane. Da sam pustio da strast obuzme moje telo, bol bi došao brzo za njom.

Moja knjiga se bliži kraju. Sve češće, sada, preležim najveći deo dana. Ponekad ujutro pustim rashladni uređaj, ugasim ga uveče, a između ove dve radnje ne desi se apsolutno ništa. Navikao sam se na romorenje aparata, mada mi je u početku smetalo; ali, navikao sam se i na vrućinu; ne dajem, stvarno, prednost bilo čemu.

Već odavno sam prestao da kupujem francuske novine; pretpostavljam da su u ovom trenutku već održani predsednički izbori. Ministar kulture, po svaku cenu, mora da nastavi svoj pošao. Možda Ma- ri-Zan još misli na mene, s vremena na vreme, bar dok pravi budžet za izložbe; nisam ni pokušavao da stupim u vezu s njom. Ne znam više ni šta je sa Zan-Ivom; posle otkaza u Aurori, morao je, pretpo- , stavljam, karijeru nastaviti na mnogo nižem položaju i, verovatno, u nekom drugom sektoru, ne u turizmu.

1ý

Kad se ljubavni život okonča, život u celini postaje nešto konvencionalno i nametnuto.

Zadržava se ljudska forma, uobičajeno ponašanje, neka vrsta strukture; ali srce, kako se to kaže, više ne učestvuje.

Skuteri se spuštaju niz Naklua Road, dižući oblak prašine. Već je podne. Prostitutke stižu s periferije grada, idu na svoja radna mesta u barove u centru. Ne verujem da ću danas izlaziti. Možda tek predveče, da progutam supu u nekoj od baraka na raskrsnici.

I kad se čovek odrekne života, poslednji ljudski kontakti koji mu preostaju su oni koje ima s trgovcima. U mom slučaju, oni se ograničavaju na nekoliko reči izgovorenih na engleskom. Ne govorim tajlandski, što podiže oko mene nesnosnu i mučnu prepreku. Sva je prilika da nikada neću stvarno upoznati Aziju, mada to, uostalom, i nema nikakvog značaja. Može se živeti u svetu a da se on ne shvati, dovoljno je moći iz njega dobiti hranu, milovanja i ljubav. U Pataji su hrana i milovanja jeftini, prema zapadnim, pa čak i prema azijskim kriterijumima. Sto se ljubavi tiče, teško mi je da o njoj govorim... Sada sam ubeđen u ovo: za mene je Valeri bila srećan izuzetak. Pripadala je onim osobama koje su u stanju da posvete svoj život nečijoj sreći, da od toga naprave, doslovno, svoj cilj. Taj fenomen je u biti misterija. U njemu leže sreća, jednostavnost, radost; ali ja još uvek ne znam ni kako, ni zašto se on dešava. A ako nisam shvatio ljubav, čemu bi mi služilo da sam razumeo sve ostalo?

Do kraja života ću ostati dete Evrope, briga i stida; nemam nikakvu poruku nade, za bilo koga. Prema Zapadu ne osećam mržnju, najviše ogroman prezir. Znam samo da, takvi kakvi smo, smrdimo na egoizam, mazohizam i smrt. Stvorili smo sistem u kojem je postalo prosto nemoguće živeti; i, uz to, nastavljamo da ga izvozimo.

Veče se spušta, šarene girlande pale se u izlozima pivnice. Nemački matorci se smeštaju, spuštaju dlanove na butine svojih mladih pratilja. Više nego ijedan drugi narod oni poznaju brigu i stid, osećaju potrebu za nežnim telom, za mekom kožom, beskrajno sve- žom. Više nego ijedan drugi narod, oni poznaju želju za sopstvenim uništenjem. Kod njih se retko sreće ona pragmatična i zadovoljna vulgarnost anglosaksonskih seksualnih turista, onaj stil da bez prestanka upoređu- ju ono što dobijaju s cenama. Retko je takode kod njih da rade gimnastiku, da održavaju sopstveno telo. Uglavnom jedu previše, piju mnogo piva, nagomilavaju salo; većina će ih brzo umreti. Cesto su prijateljski raspoloženi, vole da se šale, da pričaju viceve; ipak, njihovo društvo je opterećujuće i tužno.

Smrt sam sad shvatio; ne verujem da će me boleti. Upoznao sam mržnju, prezir, opadanje snage i još mnogo toga; spoznao sam čak i trenutke ljubavi. Ništa moje neće me nadživeti, i ne zaslužujem da me išta nadživi; ja sam jedna prosečna individua, u svim aspektima.

Zamišljam, ne znam zašto, da ću umreti usred noći, i osećam laku zabrinutost pri pomisli na patnju koja će pratiti odvajanje od tela. Teško mi je da predstavim prestanak života kao nešto savršeno bezbolno i nesvesno; znam naravno da grešim, ali uprkos tome teško mi je da sebe u to ubedim.

Starosedeoci će me pronaći nekoliko dana potom, možda i pre; u ovakvoj klimi leševi počinju brzo da zaudaraju. Neće znati šta da urade sa mnom, obratiće se verovatno ambasadi Francuske. Daleko od toga da sam neki siromašak, moj predmet će se lako obraditi. Ostaće sigurno ne tako malo novca na mom računu; ne znam ko će ga naslediti, bez sumnje država, ili neki daleki rođaci.

1ý6

Za razliku od drugih azijskih naroda, Tajlandani ne veruju u duhove i pokazuju malo interesovanja za sudbinu leševa; uglavnom ih pokopavaju direktno, u zajedničku raku.

Pošto nisam ostavio precizne instrukcije, isto će se desiti i sa mnom. Biće konstatova- na smrt, precrtaće jednu rubriku u kartoteci o broju stanovnika, daleko odavde, u Francuskoj.

Nekolicina uličnih prodavača, naviklih da me vide u kraju, zavr- teće glavom. Moj stan će biti izdat novom rezidentu. Zaboraviće me. Zaboraviće me brzo.

1ýx