Princeza mog srca

~1~

PRINCEZA MOG SRCA

~2~

1. poglavlje Knez Niko Kaveli sedeo je za svojim starinskim pisaćim stolom listajući neka dokumenta. Pogledavši na sat, shvatio je da ima dovoljno vremena sve da završi. Tek za nekoliko sali po čeće svečana večera, na kojoj će zvanično biti objavljena njegova veridba. Odjednom ga je obuzeo neki neprijatan osećaj, kao da ima omču oko vrata, nije želeo ni da misli na sklapanje braka s kneginjom Antonelom. Šta je tome bio razlog, ni sam nije umeo da objasni.

Pre nešto više od dva mesaca on je bio samo mladi sin, knez plejboj.

Tako su bar njegovog starijeg, emotivnijeg brata Gaetana ostavili na miru.

Gaetano je rođen u regularnom braku i Niko se uvek zaštitnički postavljao prema njemu. Jedino nije mogao da ga zaštiti od konačne i poslednje odluke: Gaetano se u svom sportskom automobilu odvezao... preko litice u ponor.

Niko je iskreno voleo brata i osećao je da mu i danas užasno nedostaje.

Bez obzira na to što je bio vanbračni sin, Niko je po zakonima Montebjanka mogao da preuzme titulu. Ne samo da je veoma ličio na ostale muške članove porodice Kaveli nego je i savremena medicina utvrdila da u Nikovim venama teče plava krv. Njegova maćeha Ticijana bila je veoma nezadovoljna time što Niko nasleđuje titulu. Od početka joj je bio trn u oku. Još kao dete pokušavao je da pridobije njenu ljubav i poverenje, ali mu to nikada nije polazilo za rukom. Tek kad je odrastao, shvatio je pravi razlog: samo pogled na njega Ticijanu je podsećao na muževljevu prevaru. Neposredno posle majčine smrti Niko se doselio u dvorac i od prvog trenutka Ticijana ga je doživljavala kao stalnu pretnju i noćnu moru. Bez obzira na to što su se braća volela i slagala, i što je Niko patio kad je Gaetano poginuo, Ticijani to ništa nije značilo.

Niko se trgnuo iz sećanja kad je čuo kucanje po vratima.

- Uđite!

Provirio je njegov sekretar i službenim tonom rekao: - Kapetan policije poslao je kurira s porukom.

- Neka uđe.

Koji tren kasnije čovek u uniformi duboko se naklonio knezu.

- Kapetan vas najsrdačnije pozdravlja.

Pomalo nestrpljiv, Niko je upitao: ~3~

- O čemu je zapravo reč? Nikova titula glavnog zapovednika policije bila je simbolična funkcija. To što je kapetan hteo da se konsultuje s njim u vezi sa jednim slučajem nije slutilo na dobro.

- Kapetan želi da vas informiše o tome da smo pronašli neke ukradene antičke kipove. Naređeno mi je da vam lično predam ovo.

Kurir je strpljivo čekao dok je Niko otvarao prvi koverat.

Unutra je bila samo jedna fotografija, a na njoj plavokosa pegava žena s detetom. Niko ju je odmah prepoznao, a pogledavši dete, u njemu je počeo da raste bes.

To je nemoguće. S devojkama on nikada nije bio neoprezan. Nikada nijednom detetu to ne bi učinio. Taj bol osetio je na sopstvenoj koži. Ovo je sigurno zamka. Neko je, izgleda, želeo da mu pokvari veridbu ili da ga uceni.

Knez Niko je bio u kratkoj vezi sa ovom plavušicom. Samo jednom vodili su ljubav, dobro se sećao, i tada je koristio zaštitu. Dete s fotografije bilo je slika i prilika svih muškaraca iz porodice Kaveli. Nije mogao da skine pogled s dečaka. Nekoliko minuta ćutke je posmatrao fotografiju, a onda se konačno koncentrisao na sadržinu druge koverte. Spustio je pismo na sto i naredio: - Odmah me odvezite u zatvor.

Lili Morgan je bila očajna. U Montebjanku je trebalo da ostane samo dva dana, a evo, protiče i treći. Kod kuće ju je čekao sinčić Dani, ali vlasti za to nisu pokazivale razumevanje. Molbu da razgovara sa ambasadom Amerike potpuno su ignorisali. Njen ručni sat bio je potvrda da već četiri sata nije videla žive duše. Laptop i mobilni telefon oduzeli su joj još sinoć pre nego što su je zatvorili u ovaj podrum.

- Hej! - viknula je. - Halo, ima li koga?

Nije bilo odgovora. Čuo se samo eho, koji se odbio o stari zid podruma. Lili se razočarano spustila na prastari dušek pokušavajući da zadrži suze. Mislila je na svog sina. Ovo je prvi put da su se razdvojili. Ni sada ga ne bi ostavila da nije morala.

- Lili, razbolela se naša Džuli, reporterka-putopisac, pa moraš da uskočiš umesto nje - objasnio joj je šef. - Odletećeš u Montebjanko i umesto nje završiti posao. Biće to super priča povodom našeg jubilarnog broja.

- Ali putopis nikada nisam napisala - zaprepašćeno je rekla Lili.

Za tri meseca koliko je radila u ovoj redakciji, “najuzbudljiviji” posao bio je sastavljanje čitulja. Tačnije, radila je kao ispomoć u odeljenu za oglašavanje. Ovaj lokalni list uposlio je novinara-putopisca samo zato što ~4~

je Džuli izdavačeva sestričina, a njeni roditelji vlasnici jedine putničke agencije u mestu.

Na pomisao da treba da otputuje u kneževinu Montebjanko na Sredozemlju, uznemirila je Lili, jer tamo živi Niko Kaveli.

- Ne moraš da pišeš tekst, Džuli ga je napisala, a ti samo treba da snimiš fotografije pejzaža, ljudi, lokalnog stanovništva. Kad se vratiš, vas dve ćete to zajedno uobličiti - hrabrio ju je urednik.

Lili je poželela da se pobuni, ali je ustuknula.

- Ovo je tvoja šansa da se dokažeš i da mi pokažeš koliko mogu da računam na tebe u budućnosti. Ako ne možeš da putuješ, reci odmah pa ću posao ponuditi nekome boljem od tebe - zapovednički je zvučao urednik lokalnog lista.

Nije smela da izgubi ovo radno mesto. Zbog trudnoće je pre vremena napustila studije. Da bi prehranila sebe i dete, prihvatala je slabije plaćene poslove, pa tako ni sad nije smela da odbije ono što joj se nudi. Zato je svog sina Danija ostavila kod najbolje prijateljice Karle. Trebalo je da provede samo dva dana u glavnom gradu Kastelo del Bjanku, pa se nadala da se prilikom tako kratkog boravka njeni putevi neće ukrstiti s prinčevim. A da će završiti u zatvoru, e, to ni sanjala nije. Čim je čula korake, Lili je skočila s pohabanog kreveta uhvativši se obema rukama za rešetke. Napeto je zurila u mračni hodnik. Konačno je čula glas, a zatim i drugi, očito su ta dvojica razgovarala. Činilo se da je prošla večnost dok jedan čovek nije prišao i otključao vrata. Bilo je previše mračno da bi ga prepoznala. Samo se uzani zrak svetlosti probijao kroz pukotinu u zidu. Knez? Lili se uplašila osetivši da joj se oči pune suzama. Ovo je nemoguće! Ovakve slučajnosti ne mogu se čak ni meni dešavati, pomislila je.

Knez Niko je izgledao isto onako dobro kao u njenom sećanju i kao na fotografijama u časopisi ma. Samo je njegova crna kosa sad bila nešto kraća. Obučen u tamne pantalone i svilenu košulju zaista je delovao seksepilno. Oči su mu bile ledenoplave. Kako je na karnevalu u Nju Orleansu mogla da poveruje da je on obični student? Baš je bila naivna.

- Ostavite nas nasamo - rekao je čoveku koji ga je dopratio. Čovek se naklonio pa je otišao. Kad su koraci utihnuli, Niko se okrenuo prema Lili i obratio joj se hladnim tonom: - Optuženi ste za pokušaj krijumčarenja nacionalnog blaga naše kneževine.

- Kako, molim? - Lili je bila u čudu. ~5~

- Nemojte da se pravite naivni. Reč je o dvema malim antičkim figurama, gospođice. Jedna predstavlja vuka, a druga ženu. Pronađene su u vašem prtljagu.

- To su suveniri, kupila sam ih od jednog uličnog trgovca.

- Te figurice su neprocenjivo kulturno blago naše kneževine.

Ukradene su pre tri meseca iz muzeja.

- O tome ništa ne znam, kunem se.

Sve joj je bilo neobično. Prvo optuže na njen račun, a zatim i činjenica da je knez nije prepoznao. Kako je mogao da zaboravi da su dane provodili zajedno razgovarajući, da su se zabavljali, šetali i ljubili po kiši?

On je bio prvi muškarac u njenom životu. Potpuno mu se otvorila, bila je čista kao jutarnja rosa kad su se sreli. Sad ju je bolelo saznanje da je nije čak ni prepoznao.

S rukama u džepovima, prišao joj je bliže i pronicljivo ju je posmatrao. Lili je oborila pogled. Više nije mogla da ga gleda.

Neverovatno koliko njen sin liči na njega.

- Plašim se da ne možemo tek tako da vas pustimo - knez je bio veoma ozbiljan.

- Ali ja... moram da idem kući. Čekaju me obaveze, nekome sam veoma potrebna.

- Kome ste to potrebni, gospođice?

Lilin stomak zgrčio se od straha. Nije želela da mu priča o Daniju, bar ne sada i ne na ovom mestu. Jedva je progovorila.

- Potrebna sam svojoj porodici, moja majka ne može bez mene.

Iako majku nije videla gotovo godinu dana, knez Niko to nije znao, pa joj je ova laž bila potpuno bezazlena.

Bilo je nečeg neobjašnjivog u njegovom držanju i pogledu.

- Nemaš muža, Lili?

Kad je izgovorio njeno ime, oblio ju je hladan znoj. Prisetila se da ju je nekada oslovljavao s Lilijana. Više joj nije persirao i pomislila je da je to dobar znak.

- Nisam udata - odgovorila je konačno.

Ponovo je počeo da je obuzima strah, ovoga puta zbog sina. Knez ne sme da sazna da ima sina, jer ko zna, možda bi joj oduzeo dete.

Naslonila se na rešetke i počela je da ga preklinje: - Molim te Ni.. - ućutala je istog trena i brzo se ispravila. - Molim vas, pomozite mi!

- Kako vam mogu pomoći? ~6~

Lili je progutala knedlu pitajući se šta bi najbolje bilo da kaže. Ako mu ne spomene sina, ostaće u zatvoru ko zna koliko dugo. Ko će onda brinuti o njenon dečaku? Ako prizna da je dete njegovo, eto joj novih problema.

Koliko može da veruje knezu Kaveliju?

- Mi smo se već sreli u Nju Orleansu, sećate se? Tada ste bili veoma ljubazni.

- Uvek sam ljubazan prema ženama - odbrusio je knez.

Lili je osetila da joj lice gori. Pred njom je stajao muškarac, otac njenog deteta, a ne pokazuje nimalo zanimanja za nju. U Nju Orleansu joj se predstavio kao Nik Kaveli. Tek kad je otišao iz njenog života, shvatila je da je on zapravo knez Niko od Montebjanka.

Sećala se Lili da je duže od dva sata stajala na kiši čekajući ga na dogovorenom mestu, ali se on nije pojavio. Bila je beskrajno tužna. Nogu su joj klecale od hladnoće, a sada se ponovo tako osećala jer je knez iz džepa izvukao fotografiju postavivši je pred njeno lice.

- Šta ovo treba da znači? Ko je ovo dete? - Lili je htela da mu uzme fotografiju, na kojoj su ona i Dani, ali je knez brzo povukao ruku. - Čije je ovo dete?

- To je moj sin, vratite mi fotografiju. Preturali ste mi po stvarima Lili je bila besna.

- Ne znam kakvu reakciju očekujete od mene pošto sam video fotku.

Taj jeftini trik neće vam proći gospođice, samo da znate. Mene nećete moći da ucenjujete!

Lili ga je začuđeno posmatrala.

- Da vas ucenjujem? Zašto bih to radila? Od vas ništa ne želim!

Mozak joj je radio neverovatnom brzinom. Znači, on se uplašio za svoj novac, zato se tako postavio. Lili je osetila olakšanje, jer ovde nije bila zbog tuđeg bogatstva. On se neće osećati ugroženim čim shvati da nije imala zadnje namere. Možda će joj i pomoći da se izvuče odavde.

- Ne želim da vas ucenjujem, želim samo da odem svojoj kući, nepravedno sam ovde zatvorena - rekla je sasvim mirno.

- Šta ste radili u Montebjanku?

- mrzovoljno je upitao.

- Došla sam zbog novinskog teksta...

- Nemojte se igrati sa mnom, gospođice - vratio je fotografiju u džep i, namrgođeno je pogledavši, nastavio: - Nadam se da vam je ovde udobno, Lili Morgan. Ostaćete u ovoj ćeliji sve dok mi ne kažete pravu istinu.

- Doputovala sam po nalogu svog šefa. Trebalo je da fotografišem... nije uspela da završi rečenicu. ~7~

- Hoćete li možda da mi kažete da je dete s fotografije moje? Kakav ste plan smislili da me držite u šaci?

Lili je počela da drhti. Da bi to prikrila, prekrstila je ruke na grudima.

- Rekla sam vam da nisam doputovala da bih vas ucenjivala. Želim samo da se vratim svom sinu, a od vas ništa ne očekujem. I želim da što pre zaboravim da sam vas upoznala.

Prišao joj je toliko blizu da nije mogla da se pomeri od rešetaka.

- Ne znam kakve su vaše namere, gospođice Morgan. Budite sigurni da ću saznati pravu istinu - okrenuo se naglo i otišao je bez pozdrava. Lili nije izustila ni glasa, još joj je pred očima titrala slika besnog kneževog lica.

Niko je dugim koracima šetao po svojim raskošnim odajama.

Razmišljao je o novonastaloj situaciji i zatvorenici Lili. Onda je pozvao svog sekretara. Još pre dve godine izdao je naredbu da se sazna sve o Lili Morgan. Tada je iz policijskih akata doznao da je njeno pravo ime Margaret Lili Morgan. Ponovni susret s njom zaokupio je njegove misli više nego što je to želeo. Pamtio ju je kao povučenu devojku, nežnu kao cvet čije ime nosi. Njegova Lilijana bila je osetljiva i nevina, a ova koju je danas video bila je prava lavica, neustrašivi borac. Noć provedena u ćeliji trebalo je da je zaplaši, smekša i pripremi za saradnju. Niko je bio neprijatno iznenađen videvši kako izgleda zatvor i bez obzira na sve, nije želeo da žena kakva je Lili provede tamo još jednu noć. Zatvorski uslovi hitno se moraju popraviti, pomislio je knez.

Iz džepa je izvukao fotografiju, ali je nije ni pogledao. Setio se kako su mu već nekoliko puta dosad pokušavali podmetnuti očinstvo. Iako je analizama dokazano da Niko nije bio otac te dece, novi knez nije se osećao prijatno. Dnevne novine i nedeljnici razvlačili su njegovo ime po stupcima nazivajući ga svakojakim imenima. I, naravno, to je povređivalo ranu stečenu u detinjstvu.

Poslaće gospođicu Morgan nazad u Ameriku, tamo gde joj je mesto.

Ona ipak ne pripada soju žena koje su ga ucenjivale. Uostalom, nije ni rekla da je dete njegovo. Tek sad je bacio pogled na fotografiju. Dečkić je bio pravi Kaveli: plave oči, tamna kosa, tamnoput, karakterističan oblik nosa i brade i savršeno iscrtane usne. Gledajući u to dete, osetio je neki blaženi mir. Uhvatio je sebe da se smeši. Da li bi ova beba zaista mogla da bude njegova, pitao se. Setio se kako je bio očaran Lilijanom, njenom lepotom i čednošću. Dobro se sećao tog jedinog seksualnog odnosa i činjenice da je koristio kondom. Odavno je sebi obećao: ako sam ja patio dok sam bio dete, moja deca neće patiti. Kad se odlučim za potomstvo, biće to iz ljubavi. Sve dotad moram paziti šta i s kim radim. ~8~

Knez Niko se trgnuo. Vetar je pomerio salonsku zavesu i to ga je vratilo u stvarnost. Večeras će službeno objaviti veridbu s kneginjom Antonelom i tako će se još više zbližiti dva kneževstva Montebjanko i Monteverde. Niko je ispunio obećanje, koje je njegova porodica odavno dala Romanelijima dok je još Gaetano bio živ. Antonela Romaneli je lepa žena. Sigurno će biti i supruga za primer.

~9~

2. poglavlje Lili je uplašeno skočila s kreveta. Gde se nalazi? Bilo joj je hladno. Ćebe pod kojim se sklupčala bilo je isuviše tanko. Kako je uopšte posle susreta s Nikom mogla da zaspi, pitala se. Vrata su se otvorila i ušao je povisok čovek.

- Pođite sa mnom, gospođice - rekao je, a ona je prepoznala u njegovom govoru jak italijanski akcenat.

- Kuda me vodite? - uplašeno je upitala. - Da nije knez naredio da me gurnete s neke stene?

- Pođite odmah! - zapovedio je strogim glasom.

Lili više nije oklevala. Možda će joj se pružiti prilika da pobegne čim napusti ćeliju. Sve se činilo boljim od još jedne provedene noći u ovom podrumu. Policajac ju je poveo naviše, u prizemlje, u jedan svetao hodnik.

Pre nego što je mogla da se privikne na svetio osetila je priliv svežeg vazduha. Baš joj je to nedostajalo! Pred ulazom je stajala limuzina, a vozač u crnoj uniformi otvorio joj je vrata. Verovatno mu je naređeno da ignoriše njena pitanja. Čim je sela, Lili je primetila da je pregradnim staklom odvojena od vozača. Kad su se zaustavili na semaforu, pokušala je da otvori vrata i pobegne. Kakav sam ja baksuz!, pomislila je shvativši da su vrata zaključana. Posle nekog vremena prošli su kroz visoku kapiju i ušli u neko dvorište. Šofer joj je otvorio vrata i prepustio ju je čoveku u savršeno skrojenoj uniformi. Nije joj trebalo mnogo da shvati da se obrela u dvorcu Kavalijevih. Niko je, dakle, naložio da me dovezu, pomislila je.

Mora mu pokazati koliko je jaka.

Dvorac je izgrađen na najvišoj koti u gradu i odatle se pružao veličanstven pogled na more. Sve je bilo savršeno umiveno i uređeno. Lili se zabezeknuto osvrtala oko sebe, a onda ju je sluga poveo unutra. Kroz lavirint hodnika sprovedena je do raskošnih velikih vrata, iza kojih ju je čekao knez Niko Kavali. Odeven u svečanu uniformu, izgledao je kao da je krenuo na vojnu smotru. Svukao je bele rukavice i zajedno s kapom odložio ih je na stolicu.

- Zašto sam ovde? - upitala je Lili.

- Trebalo bi prvo da mi ispričaš istinu, a posle ću ti dozvoliti da nazoveš svoju prijateljicu Karlu - očigledno je prikupio dovoljan broj informacija.

- Želela bih prvo da nazovem Karlu, koja je sigurno van sebe od brige.

Hoću da znam kako je moj sin.

Niko je podignuo ruku kao da je upozorava. ~ 10 ~

- Sve u svoje vreme, gospođice. Prvo odgovorite na moje pitanje.

- Ako ne mogu odmah da pozovem Karlu, neću da odgovaram na vaša pitanja.

Lilino strpljenje bilo je pri kraju. Nije je interesovala činjenica da razgovara s knezom.

- Nemojte da me provocirate. Vaš položaj nimalo nije zavidan, to vam je jasno.

Podigla je bradu kao da ga izaziva.

- Šta smerate? Zar hoćete da me vratite u ćeliju?

- I to je opcija.

Istog momenta izgubila je želju da se bori, jer se setila mračnog i hladnog podruma.

- Dobro, šta želite da znate?

- Da li sam ja otac vašeg deteta?

Lili se nakašljala oborivši pogled. Srce joj je lupalo kao ludo. Ovo je bio trenutak istine. Nikada nije razmišljala o tome da bi ovakva situacija mogla da joj se desi. Da li on to želi da prizna dete, da se uključi u njegovo odrastanje, da im pomogne?

Ništa joj nije bilo jasno. Knezu predstoji veridba, pa venčanje, znala je to iz tabloida, pa šta sad hoće od nje? Zbog vanbračnog sina sigurno neće promeniti odluku.

Knez ju je uhvatio za bradu da bi je naterao da ga pogleda. Lili je tek tada primetila da joj se toliko približio. Njegov dodir i pogled probudili su emocije, koje je jednom davno osetila. Tada je želela da nestane u njegovim dubokim plavim očima.

- Zašto je to sad važno?- jedva je izgovorila boreći se s narastajućom panikom.

- Da li je to moj sin? - sad mu je glas bio prijateljski, a Lili je osetila da joj kolena klecaju.

- Jeste, vaš je sin - s mukom je prošaputala. Ćutke su se gledali.

I protiv svoje volje uhvatio je prstima pramen njene kose.

- Sećam se tvoje kose, još uvek je divna, kao najfinija svila.

Onda se zagledao u Liline usne. Osetila je to i odmah se setila njegovog prvog poljupca... i svih ostalih. Sećanja su počela da naviru. Nije joj bilo dobro.

- Sećam te se, Lilijana - rekao je konačno.

U jednom momentu učinilo joj se da će je poljubiti. ~ 11 ~

- Sećam se da smo se sreli na Džekson skveru. Kradljivac je pokušao da ti otme tašnu. Sledeća tri dana sastajali smo se ispred katedrale. Sećam se i poslednje večeri. Sećam se i karnevala u Nju Orealnsu. Znam da si bila devica i da si meni poklonila čednost.

Lili više nije osećala tlo pod nogama, pa je, ne čekajući dopuštenje, sela na kauč. Knez je nastavio svoj monolog: - Nazvaćeš svoju prijateljicu Karlu i reći joj da donese dečaka na aerodrom. Tamo će ga predati ženi koja radi za mene. Njeno je ime...

- Ne, neću to da uradim - skočila je Lili. - Neću da kažem Karli da bilo kome preda mog sina...

- Našeg sina Lili! - ispravio ju je.

Lilino srce tuklo je sve jače.

- Pusti me da odem, molim te, nikada ništa neću tražiti od tebe, kunem se.

- Ne mogu te pustiti da odeš - na lice mu se vratio ljutiti izraz. - Lili, odavno znam istinu. Naš sin se rodio pre sedamnaest meseci u Luizijani, u maloj bolnici Port Pier. Znam i to da si dvadeset četiri sata trpela strašne bolove i da je jedino Karla Bro, tvoja najbolja prijateljica, bila s tobom sve vreme.

Lili je briznula u plač.

- Zašto si me onda pitao da li je dete tvoje?

- Hteo sam to da čujem od tebe.

- Neću ti dozvoliti da mi oduzmeš dete! Neću da nazovem Karlu!

Radije ću ostati u onoj prokletoj ćeliji.

Knez Niko je prišao baru, nalio čašu neke karamel tečnosti i ponudio ju je Lili.

- Previše si napeta, popij ovo, dobro će ti doći.

Uzela je čašu samo zato da bi se on što pre odmaknuo. Kao da je pročitao njene misli, otišao je do stočića s telefonom i popričao s nekim na italijanskom, tako da ni reč nije razumela. Kad je spustio slušalicu, ponovo se obratio Lili.

- Reći ćeš Karli da sutru ujutro u osam sati donese Daniela na aerodrom. Možeš sebi olakšati ili otežati ovu situaciju. Izbor je tvoj.

Ukoliko budeš sarađivala, sve će se dobro završiti po sve nas. U protivnom, Daniel će odrastati bez majke. Nećeš moći da napustiš Montebjanko.

- Zar bi mogao to da učiniš? Da svom sinu oduzmeš majku? Ti nisi normalan!

Knežev izraz lica bio je hladan. ~ 12 ~

- Ponoviću, draga, to se neće dogoditi ako budeš sarađivala.

Spustila je čašu na sto i krenula u napad. Želela je da udari kneza.

Vešto je zadržao njenu ruku, ali se Lili snažno opirala. Osetila je priliv lavovske snage. U tom komešanju Niko se sapleo i zajedno su pali. Knez je pobednički ležao preko nje.

- Prestani da se boriš protiv mene, to ništa neće promeniti, draga.

- Zašto mi to radiš? Imaš toliko dece po belom svetu, zašto te interesuje baš moje?

- Imam samo jedno dete, našeg Daniela, draga moja Lilijana.

- Ne verujem ti.

Uhvatio ju je za zglobove podigavši ruke iznad njene glave. Bio je besan.

- Da li ti je nekad palo na pamet da novinaru lažu i da topvestima podižu tiraže?

- Gde ima dima ima i vatre. Nemoguće je da svi lažu.

Niko se kiselo nasmejao.

- Očigledno je da nikada nisi bila žrtva njihovog iživljavanja. Oni žive od skandala. O meni se mnogo pisalo, sve i svašta, a istinite vesti objavljene su jedva na nekoliko strana.

- Tek sad sam sigurna u to da i ti lažeš. Videla sam tvoje fotografije s raznim ženama.

- Istina je, bio sam s mnogima, ali nijedna nije rodila moje dete. Svakoj koja me je optužila za to rado sam odgovarao medicinskim analizama.

Upamti, Lili, imam samo našeg Daniela.

Osetila je da joj krv nestaje iz lice. Kako je to moguće? Šta ako knez Niko govori istinu?

- Ako je Deni tvoje jedino dete...

- Tako je, moj naslednik i sledeći nosilac titule - još uvek joj je ruke držao iznad glave.

- Ali, Niko, mi nismo venčani - pokušala je da se oslobodi. Kad je bokovima pokušala da ga odgurne, osetila je koliko je uzbuđen. Kroz telo joj je prošao talas vrućine.

- Dođavola! Prestani da migoljiš! Ili hoćeš odmah da završimo u spavaćoj sobi?

Malo je nedostajalo da potvrdno odgovori. Ipak, nadvladao je razum.

- Silazi s mene! Bez reči je ustao. Čitavim telom blago je podrhtavala. Osećanja su joj se pomešala, čas ga je obožavala čas prezirala. ~ 13 ~

Neko vreme vladala je mučna tišina, koju je prekinula Lili.

- Šta dobijaš time što ćeš videti Denija? Želiš li možda da se venčaš s kneginjom pa da vas dvoje odgajate moje dete? Na to možeš da zaboraviš!

Niko se namrgodio.

- Tebi i našem sinu ništa neće nedostajati. Ne moraš više da radiš, ja ću se brinuti o vama.

O čemu priča ovaj čovek, iz koje je bajke izašao?, pomislila je Lili.

Doduše, više bi joj odgovaralo da se posveti sinu nego da radi u redakciji i prijalo bi joj da ne mora da razmišlja o računima i novcu. To bi značilo da je u zlatnom kavezu i da nema pravo na svoj život. Istovremeno bi gledala kneza kako se šepuri s kneginjom Antonelom. Neka, bolje je ovako, bez raskoši ali je bar svoj čovek i može da raspolaže sopstvenim životom.

Bolje je i s brigama nego bez života.

- Radije ću se o svome sinu brinuti sama.

- Očigledno je da nisam bio sasvim jasan. Vi pripadate meni. Lilijana, nemaš izbora.

- Ne pripadam tebi, pripadam samo svom sinu.

Knez se nasmešio, a nju je obuzela nelagoda. Uzeo je mobilni, nazvao nekoga i veoma brzo završio razgovar na italijanskom.

- Šta si sad uradio? Samouvereno joj se nasmešio, što je pojačalo Lilinu napetost.

- Pet miliona dolara je ogromna količina novca, slažeš li se? Misliš li da bi tvoja prijateljica propustila priliku da ih lako dobije? I to baš sad kad njen momak Alen grca u dugovima. Koliko god da voli tebe i Denija, ovo je ponuda koja se ne odbija.

Nastao je tajac.

Lili nije mogla da progovori od besa i straha. Kako je moguće da je za tako kratko vreme sve isplanirao i da je na sve mislio?, pitala se. Neke informacije u vezi s Karlom i ona je čula prvi put. Znala je da Alen ima finansijskih problema, ali pojma nije imala da je posredi kockarski dug.

Karla o tome nikada nije pričala. Znala je da bi ona sve učinila njemu za ljubav i da je celu ušteđevinu dala u želji da ga spase.

Kao da je pročitao Liline misli, knez od Montebjanka je nastavio: - Ovih pet miliona rešenje je svih njenih problema. To je novi život za oboje.

Tada joj je postalo jasno da je rat s knezom izgubljen. Lili je bila očajna.

Videvši da su joj sve lađe potonule, Niko je prišao Lili i pomilovao ju je po obrazu. ~ 14 ~

- Šta si planirao s mojim sinom? - teško je te reči prevalila preko usana.

- To je naše dete, Lilijana. Besno ga je ošinula pogledom.

- Mene ne možeš kupiti. Nikada ti neću prepustiti Denija.

- Ne moraš to da radiš. Zaledila se.

- Ne znam samo kako ćeš svojoj ženi objasniti da se Deni i ja motamo oko vas u palati? - osetila je knedlu u grlu.

Knez se iskreno nasmejao.

- Ne znam, pitaj je sama.

- Jesi li potpuno poludeo? Niko ju je zgrabio za ruku i poveo do jednih vrata. Na momenat je pomislila da se iza njih krije spavaća soba, u kojoj na svilenom prekrivaču sedi savršena Antonela Romaneli. Crnokosa lepotica besno će suziti pogled svojih sivih očiju, jer je njenom dragom trebalo toliko vremena da urazumi majku svog sina.

Međutim, Niko je doveo Lili ispred velikog ogledala, pa je stao tik iza nje obuhvativši je jednom rukom oko struka. Kad je htela da se oslobodi, knez ju je čvrsto uhvatio za bradu i okrenuo prema ogledalu. Gledala je svoj odraz, videla je tamne podočnjake i oči pune tuge. Kosa joj je u slapovima padala po ramenima. Na roze pogužvanoj bluzi videle su se fleke. Niko je delovao opušteno, kao da ga je sve to zabavljalo. Pomislila bi čak da se on dosađuje da nije osetila snažne otkucaje njegovog srca. U njegovim očima videla je sjaj.

- Šta sad ovo treba da znači? Da li je ovo nekakva šala?

- Nije šala, Lilijana. Prekršio sam ugovor koji je moja država sklopila s Monteverdeom, iako je trebalo mnogo vremena da ga usaglase. A o tome da sam svojom odlukom doveo u nezavidnu situaciju i svog oca i naše saveznike, trenutno ne želim da razmišljam. A sve zato što moram da ispunim svoju dužnost.

- Ništa od toga što si rekao nisam razumela - ispitivački ga je gledala, a srce je htelo da joj iskoči iz nedara.

- Naravno da razumeš - rekao je pognuvši se tako da je usnama gotovo dodirnuo njeno uvo. - Lili, sutra ćeš postati kneginja. Bićeš moja supruga i majka moje dece.

~ 15 ~

3. poglavlje Niko je primetio Lilin zapanjeni pogled. Nije mogao bilo šta da joj prebaci. S njom ima sina i ona je to krila skoro dve godine. Nije tražila novac, a mogla je. Očito u životu ceni neke druge vrednosti. Valjda je zbog toga uspela da zarobi njegovo srce. Dok ju je tako gledao u ogledalu, osetio je čudno podrhtavanje u želucu.

- Ne misliš valjda ozbiljno? - bojažljivo se osvrnula.

- Mislim, Lilijana, potpuno sam ozbiljan.

Oženiće se majkom svog deteta, jer mu to čast i pravičnost nalažu. Ne mora da znači da se to njemu sviđa. Ko zna šta on oseća. Da li voli kneginju Antonelu? Trgnula se.

- Nisam kneginja i neću to da budem. Čak ne znam kako treba da se ponašam...

- To se sve može naučiti, ne brini.

Niko je otišao do bara, nasuo je čašu brendija i popio naiskap. Lili nije ponudio. Zagledan u jednu tačku, u mislima je poredio Lili i kneginju Antonelu. Obe su lepe žene, svaka na svoj način. Antonela u knezu nije budila nikakva osećanja iako se trudila da ga šarmira. Umiljata, smerna, odana porodici i običajima, i veoma proračunata, mislio je Niko. Lili joj je sušta suprotnost. Bogatstvo je ne zanima, živi jednostavnim životom i dobro se snalazi u svemu. Bilo je nečeg dražesnoj u njoj, naprosto je plenila čistom dušom i zdravim razumom. Kad ju je prvi put ugledao, knez je znao da je posebna. Valjda mu je zato često padala na pamet. Samo jedan pogled, kakav mu je uputila pre tri godine, bio bi dovoljan da podstakne sva njegova osećanja. Mogla je da ga odvuče u krevet kad god je poželela, ali to nije znala.

Iz misli ga je trgnuo njen smireni glas.

- Pronaći ćemo neko rešenje za ovu situaciju. Dobićeš pravo na posete i...

- Pravo na posete? - prekinuo ju je zgranuto. - Budi srećna što ti nisam uzeo sina. U svakom slučaju, dobićeš više nego što zaslužuješ.

- Više nego što zaslužujem? Kako se usuđuješ tako da pričaš? Od tebe ništa ne tražim osim da me ostaviš na miru i da mi dozvoliš da se vratim svome životu. U poslednje dve godine borila sam se sa situacijama kakve zamisliti ne možeš...

- Ućuti, zaboga! - knez je bio veoma ozbiljan.

Mislio je na to da ga je upravo ona koštala kršenja ugovora s važnim pregovaračima i da je ostao bez pet miliona dolara. Moguće je da će ovim ~ 16 ~

činim izgubiti poverenje svojih podanika, a godinama ga je gradio. Zato joj neće dozvoliti da mu prebacuje za ono za šta je delimično i sama kriva.

Ona je odlučila da mu nijednom rečju ne spomene dete koje je rodila.

- Za večeras je dosta priče. Previše se toga danas desilo. Vreme je da se odmorimo.

Knez je prišao telefonu i pozvao domaćicu palate da dođe. Okrenuo se prema Lili i video da je rukama obgrlila telo. Izgleda da joj je hladno. Ništa čudno, pomislio je, noći u Montebjanku svežije su nego u Luizijani u ovo doba godine. Primetio je i da joj se bradavice ocrtavaju ispod tanke bluze i setio se dana kad joj je prvi put zadignuo majicu. Bio je potpuno opijen lepotom tih savršenih grudi. Strasno je uzdisala dok ga je grlila oko vrata.

Setio se kako joj je milovao i ljubio bradavice dovodeći je do ekstaze. Bila je toliko čedna da pojma nije imala kakvo zadovoljstvo muškarac može da joj pruži.

Potiskivao je sećanja dok je svlačio gornji deo uniforme.

- Hladno ti je, draga. Obuci moj sako.

- Žao mi je, Niko, što... - ućutala je jer je u tom trenutku ušla domaćica.

- Molim vas, pokažite našoj gošći gde će noćas spavati.

Poželela mu je laku noć, a on ni pogled podigao nije.

Lili je probudilo tiho zveckanje porcelana. Ustala je zevajući, protegnula se i pogledala oko sebe. Na prozorima su visile teške brokatne zavese, ali su već povučene u stranu. Na ogroman krevet s baldahinom padala je svetlost. Na tren joj se učinilo da je prenoćila u luksuznom aparmanu nekog visokokategorisanog hotela. Setila se da je u dvorcu Kaveli, a osećala se isto tako zarobljenom kao u ćeliji onog podruma.

Pored kreveta je stajala žena u liveriji, s tacnom u ruci.

- Dobro jutro. Knez želi prvo da doručkujete. Očekuje vas za sat vremena.

Spustila je poslužavnik pred gošću, naklonila se, pa je izašla. Doručak je zamamno mirisao.

Lili je razmišljala o tome da li bi možda prvo trebalo da se obuče i pronađe telefon. Mogla bi Karli da javi da je zadržana protiv svoje volje.

Možda bi trebalo da nazove svog šefa i da mu kaže da je kidnapovana.

Može o tome i sama da obavesti konzulat. Ne treba sad da gubi dragoceno vreme na to. Njen kofer je bio u sobi, ali u njemu nije našla ni laptop, ni mobilni, ni svoj pasoš. Lili Morgan se ne predaje tako lako, pomislila je.

Ipak, osetila je glad. Knez je bio u pravu, treba prvo da doručkuje. Žurno je pojela zemičku s pršutom i rovito jaje, a uz to je popila dve šoljice crne kafe. Potom se istuširala i obukla je farmerke i majicu. Kad je sve to uradila, proverila je vrata: nisu bila zaključana. Pogledala je levo i ~ 17 ~

desno niz hodnik. Nije se mogla setiti iz kojeg je pravca sinoć došla, pa je otvarala sva vrata jedna za drugima. Konačno je otvorila vrata velikog salona, u kojem joj je Niko rekao da će se venčati s njom. Zastao joj je dah od raskoši i luksuza, ali se brzo pribrala. Brzo je morala da pronađe telefon. Konačno je ugledala jedan aparat pored tamne somotom presvučene sofe. Podigla je slušalicu pitajući se koga prvo da nazove.

- Moraš prvo da uspostaviš vezu s centralom u dvorcu - čula je iza sebe glas.

Uplašeno je vratila slušalicu na mesto. Niko je stajao iza nje. U jednoj ruci držao je novine, a u drugoj šoljicu kafe. Bio je visok, zgodan i šarmantan. Zračio je muževnošću i elegancijom. I upravo zbog toga ubrzao se Lilin puls. Morala je da primeti plemićki prsten sa kao krv crvenim rubinom, koji je blistao na njegovoj ruci.

- Vrati mi moj mobilni terefon - trudila se da zvuči smireno.

- Dobićeš novi, Lili. Pored toga, dobićeš i mnogo drugih stvari odmeravao ju je od glave do pete.

Bez obzira na to što nije mogla da postavlja uslove, prkosno je podigla bradu.

- Razmislila sam o tvojoj ponudi. Možeš posećivati Denija kad god poželiš. Dovešću ga u Montebjanko kad se dogovorimo. Ali ne mogu se udati za tebe. Moramo naći drugo rešenje.

- Opet me nisi dobro razumela - gledao ju je začuđeno. - To nije bila ponuda, Lilijana, to je naređenje.

- Ne možemo se venčati! Ni ti to ne želiš - dodala je tiho.

Zašto on izgleda tako prokleto dobro?, zapitala se.

- To šta ja hoću sad nije važno - odgovorio je knez.

- Ali to što ja hoću veoma mi je važno. Tebe ne želim.

- O tome je trebalo pre da misliš.

- Mislim da ni ti ni ja te noći nismo mnogo razmišljali.

Na Nikovom licu zaigrao je mišić.

- Verovatno si u pravu. Šta je bilo posle, Lili? Šta se desilo kad si saznala da si trudna?

- Iskreno, nisam znala ko si ti.

- Otkrila si ko sam. Zašto nisi pokušala da stupiš u kontakt sa mnom?

- Da li bi mi poverovao?

- Sigurno da bih.

Lili se gorko osmehnula. Niko je odmahnuo rukom i nastavio: ~ 18 ~

- To sada više nije važno. Da nije bilo incidenta s figuricama i da te nisu uhapsili, siguran sam da me nikada ne bi obavestila da imam sina.

Jesam li u pravu?

- Tako je - naterala je sebe da ga pogleda u oči. - I ti si meni ponešto prećutao. Nisi došao na naš poslednji sastanak, satima sam te čekala ispred katedrale. Kako si zaboravio da mi kažeš da si knez?

- Lilijana moja, iznenada su me pozvali iz Montebjanka. Poslao sam nekoga da ti to javi.

- Nikada nisam dobila tu poruku.

- Pomalo si i sama kriva. Kako te moj kurir nije pronašao, naložio sam da istraže sve o tebi. Da sam znao da ti je ime Margaret, mogao sam da stupim s tobom u kontakt.

Lili je iznenađeno zatresla glavom.

- Niko, ne želim da budemo nesrećni. Ako me prisiliš na venčanje, bićemo oboje. Zar ne shvataš?

- Sad je prekasno da tako razmišljaš.

- Zašto je prekasno? Još uvek možeš da se oženiš kneginjom Antonelom i da s njom zasnuješ porodicu. Kako Deni može da nasledi titulu? Zar nemaju prednost deca rođena u braku?

- U Montebjanku je jedino važno da je knez otac naslednika.

- Ne želim da Deni tako odrasta, želim da ima normalno detinjstvo.

Uplašila se Nikovog bogatstva i njegove moći. Nije želela da njen sin izraste u donžuana, kao njegov otac. Bila je sigurna u to da u takvim uslovima neće moći da utiče na vaspitanje svog deteta.

- On je naš sin, Lili. Svojom sebičnošću već si mu oduzela ono što mu rođenjem pripada.

- To nije istina - pobunila se Lili.

- Daniel je i moj sin, a od danas ću mu biti pravi otac. Ako i dalje želiš da budeš deo njegovog života, moraš se udati za mene.

- Ovo je ucena! - rekla je plačnim glasom.

- Nazovi to kako hoćeš, važno je da smo se razumeli.

Niko je insistirao na tome da njegova buduća supruga obnovi garderobu. Na pamet joj nije padalo da će tim povodom leteti u Pariz. U avionu joj je dozvolio da nazove šefa. Rekla mu je da se neće vratiti kao što je planirano. Kad je zahtevao da sazna detalje, vešto ih je prećutala obećavši mu da će fotografije i utiske poslati mejlom. Čim je završila razgovor, obratila se knezu: - Treba mi laptop. Moram da završim posao.

- Tvoj laptop je kod mene, u Montebjanku. Dobićeš ga kad se vratimo. ~ 19 ~

Lili je bila besna što je sve u njegovim rukama. Čim su sleteli u Pariz, raspoloženje joj se popravilo. Vožnja kroz grad bila je uzbudljiva, jer je videla Ajfelov toranj iz drugačije perspektive. Lili bi radije razgledala sve znamenitosti, koje je viđala samo u TV reportažama, nego što bi kupovala krpice. Međutim, Niko je smatrao da za to sad nemaju dovoljno vremena. Vodio ju je iz jednog u drugi otmeni butik.

- Niko, ovo je smešno. Nikome ne treba ovoliko odeće.

- Kneginji sigurno treba - nevoljno je odgovorio dok su ulazili u limuzinu. Onda joj je objasnio: - Kneginja Lilijana Kaveli mora da izgleda ekstravagantno i mora da vodi računa o svom ponašanju, ali uvek podigao je kažiprst, što je značilo da ona ne može da se pobuni. Elegancija treba da bude tvoj zaštitni znak. Odmerenost u komunikaciji, pogotovo na svečanim večerama s diplomatama, visokim državnim činovnicima i konzulima, sastavni je deo protokolarnog ponašanja. Lili ga je ćutke posmatrala.

- To je za mene previše. Ne mogu ja to - oprezno je prošaputala.

- Čini ti se, draga, brzo ćeš sve naučiti.

Lili se okrenula prema prozoru razmišljajući zašto je sve to čini tužnom. Razlog je verovatno bio taj što je Niko potrošio brdo novca na njenu odeću, obuću, rukavice, tašne, šalove, kofere, mantile i vrhunsko donje rublje. A ona bi taj novac drugačije rasporedila. Želela je da se opusti, pa je mislila na Denija i njegov preslatki osmeh.

Sećala se situacija u vezi s njim. Deni je bio njen život i niko nije umeo tako da je razgali kao on.

Knez Niko je morao da odradi neke važne državne poslove u Parizu, a Lili je prepustio svojim ljudima. Na njegovu preporuku, naravno u pratnji obezbeđenja, otišla je u čuveni pariski ženski salon. Veliki tim za ulepšavanje pobrinuo se za buduću kneginju.

Konačno je bar o nečemu mogla sama da odlučuje: frizura i šišanje bili su po njenoj volji. Dok je Lili sedela ispod haube, pažnju joj je privuka dama koja je upravo ušla u salon. Svaki komad njene garderobe odisao je luksuzom i skladom. Visoke potpetice naglašavale su savršenu figuru. Bila je tip žene u kakvu je Niko želeo da pretvori Lili. Zaposleni u salonu utrkivali su se ko će joj pre ponuditi mesto.

- Ovo su vaši telohranitelji? - smrknuto je upitala novopridošla dama.

- Da - osmehnula se Lili uplašeno, jer je s fotografija prepoznala ženu.

- Ja sam kneginja Antonela Romaneri. Vi ste verovatno ona koja mi je preotela verenika - cinično je zaključila.

- Zaista mi je žao - jedva je promucala Lili. ~ 20 ~

Da li da joj odmah ispričam istinu ili da čekam da se ova opasna žena što pre odmakne od mene?, mislila je Lili.

Antonela se podbočila rukama okićenim skupim prstenjem i prosiktala je: - Zaista strašno! Za dva sata letim iz Pariza da ne bih mislila na svoj poraz i baš sad da naletim na vas! - oči su joj se napunile suzama.

Bez mnogo razmišljanja Lili se izvukla ispod haube i stala je tik do Antonele. Želela je da položi ruku na njeno rame, ali je kneginja uzmaknula.

- Izgleda da sam talentovana da sve prosce odgurnem od sebe - žalila se Antonela pa je uzela maramicu iz kutije. Šmrcajući, ispitivački je posmatrala Lili.

- Kako to da je izabrao baš vas? Šta vi to imate što ja nemam? Ne razumem kneza. Nemoguće da će se vama oženiti samo zbog deteta! kneginja nije mogla da se zaustavi.

- Iskreno mi je žao, oprostite mi. Molim vas da mog sina ne spominjemo ovim povodom.

- Oprostite vi. Nisam nameravala da povredim ni vas ni vašeg sina. Ne možete da pretpostavite šta ste mi zapravo oduzeli.

Lili nije bila u prilici da joj odgovori, jer je kneginja Antonela teatralno napustila salon.

Po završetku svih kozmetičkih i frizerskih tretmana Lili je jedva prepoznala svoj odraz u ogledalu. Bila je prezadovoljna onim što je videla.

Do zakazanog susreta s knezom ostalo joj je još toliko vremena da se pobrine za garderobu. U drugom kraju ovog raskošnog zdanja zaposleni su se raspakovali i uredno na stalke složili sve što je knez zahtevao. Bilo je tu desetak brižljivo odabranih odevnih kombinacija. Lili je izabrala usku suknju i belu bluzu s dugmićima od bisera. Široki crni kaiš, svileni mantil i vrtoglavo visoke potpetice zaokružili su njen izgled. Svoje stare stvari Lili je odložila u torbu. Još jedan pogled u ogledalo pokazao joj je da je sve na svom mestu. Da li kneginje ovako izgledaju?, pitala se. Nikada u životu ovako nije izgledala.

Odjednom se buduća kneginja setila svog teškog detinjstava, odrastanja u najsiromašnijoj četvrti u gradu uz majku alkoholičarku i oca koji je često nestajao na nekoliko meseci da bi se potom naprasno pojavljivao. Lili je razmišljala o kneginji Antoneli i knezu Niku shvativši da je ona prepreka za dvoje ljudi koji se, izgleda, vole i koji su predodređeni jedno za drugo.

Napustila je salon, a telohranitelji su je dopratili do limuzine. U tom trenutku zaslepela ju je snažna svetlost blica, potom još jednom i tako ~ 21 ~

desetak puta zaredom. Jedan telohranitelj zaklonio joj je krupnom šakom lice pokušavajući tako da je zaštiti od paparaca. Čim je Lili sela, vozač je dodao gas.

- Stavi ovo - čula je topli glas pored sebe.

Knez Niko sedeo je na pola metra od nje odmeravajući je pogledom. Činilo se da je zadovoljan onim što je video. Svesna činjenice da dobro izgleda, Lili je bila srećna. Pogledala je luksuznu kutijicu, koju je knez držao u ruci.

- Šta je to? - upitala je.

- Otvori i pogledaj.

Polako je otvarala kutiju dok su joj je ruke tresle. Osetila je da joj ponestaje daha kad je ugledala dragi kamen.

- Tako veliki safir! - začudila se.

- To je dijamant - izvadio je prsten iz ležišta i stavio ga na Lilin prst, ali bio joj je prevelik pa se pod težinom kamena okrenuo.

- Smanjićemo ga u Montebjanku! - rekao je Niko mršteći se.

- Ne mogu da ga nosim - rekla je Lili vraćajući prsten i razmišljajući o njegovoj ceni.

- Ovo je tvoj verenički prsten. Moraš da ga nosiš.

Pokorno je prsten vratila na ruku.

Zamišljeno ga je pogledala. Da li on sad mislio na Antonelu? Izraz njegovog lica bio je nedokučiv i ponovo je osetila težinu na svom prstu. Često je zamišljala sebe kako s dečkom odlazi u juvelirnicu da izabere verenički prsten. U njenoj mašti sve je bilo zabavno, ali ovo danas baš nije. Čak ni prsten nije bio po njenom ukusu. Usudila se to glasno da izgovori, a on ju je mrko pogledao, uvređen time što njegova buduća supruga ne ceni ono što je za nju činio. Niko je otišao u najpoznatiju juvelirnicu i zatražio da mu upakuju najskuplji prsten. Nije ovde bila reč ni o tradiciji ni o njenom sinu, o ljubavi ponajmanje. Ovaj prsten trebalo je da predstavlja statusni simbol. Kakav bi izabrao za Antonelu?, pitala se Lili. Sklopila je oči i duboko udahnula.

- Bilo bi neozbiljno da menjamo prsten iako ti se ne dopada podrugljivo je istaknuo - neko je već javio novinarima da sam ga kupio.

Videla si koliko te je foto-reportera malopre dočekalo.

Lili se zagledala u prsten. Čarobrni sjaj dijamanta podsećao ju je na to da je tek sad kneževo vlasništvo. Tištala ju je činjenica da će njen život ubuduće biti javno dobro, dostupan svima, kao da je u rijaliti programu.

- Da nisam rodila Denija, poželela bih da se nikada nismo sreli procedila je kroz zube. ~ 22 ~

- To bih i ja poželeo, ali nazad ne možemo. Ti si majka moga sina i ta činjenica ima prednost u odnosu na sve drugo.

Oči su joj se napunile suzama, pa je okrenula glavu i zagledala se kroz prozor. Zbog nje se Niko rastao od žene koju je voleo. Koliko li je mrzi zbog toga? Lili nije ovako zamišljala svoj život. Za sina je bila spremna da izdrži sve. Deni zaslužuje da ima oca, a Niko je izgleda čvrsto odlučio da preuzme tu ulogu. To je više nego što je njen otac za nju ikada učinio.

Džek Morgan, njen tata, smatrao je svoju kćerku nužnim zlom. Još dok je bila veoma mlada, Lili se zarekla da nikada svom detetu neće priuštiti takav život. Uradiće sve, istrpeće sve samo da njena deca imaju porodicu o kakvoj je maštala. Danas su se srušili svi njeni snovi. Život joj je pokazao drugo lice...

Vozač ih je kroz saobraćajnu gužvu dovezao do aerodroma, gde su ih opet čekali foto-reporteri. Srećom, limuzina se zaustavila daleko od znatiželjnih pogleda. Lili i Niko požurili su prema terminalu za privatne avione i uskoro su bili na bezbednom, u luksuznoj letelici. U velikoj kabini sačekala su ih dvojica muškaraca u tamnim odelima.

- Sva dokumenta su pripremljena - rekao je jedan. - Možemo započeti ceremoniju kad poželite.

Lili se okrenula prema knezu.

- Ceremonija?

Uhvatio ju je za ruku uputivši joj upozoravajući pogled.

- Nema razloga da čekamo, draga - a onda se obratio muškarcima: Spremni smo - potom je nežno položio obe ruke na Lilina ramena gledajući je pritom pravo u oči. - Venčajte nas.

~ 23 ~

4. poglavlje Na Lilinom licu smenjivala su se osećanja: bes, ljutnja, radoznalost.

Knez Niko je to primetio, ali je odlučio da ne pada u vatru ako Lili počne da se svađa.

- Zašto moramo to sad i ovde da uradimo? - trudila se da zvuči smireno.

- Za to postoji čitav niz razloga, Lilijana. Veruj mi.

- Još treba i da ti verujem? Kako možeš tako nešto tražiti od mene?

Povukao ju je u stranu da ostali ne čuju ono što joj govori, i pomilovao ju je po obrazu.

- Ovo ne radimo zbog nas, nego zbog našeg sina Daniela - rekao je tiho.

Knez od Montebjanka znao je da put do njenog srca vodi preko njihovog sina. Nije mogao da joj kaže pravu istinu da je neophodno da se venčaju u Francuskoj, daleko od njegovog i Antonelinog oca i njene braće, jer su svi oni otvoreno negodovali zbog njegove neodgovornosti u vezi sa datim obećanjem. S druge strane, u kneževini se još uvek šuškalo o tome da je Lili optužena za ilegalno iznošenje predmeta nacionalne kulturne baštine.

Niko nije znao da li je to tačno. Istraga je dosad pokazala da je Lili govorila istinu, da je predmete kupila od uličnog prodavca ne znajući njihovu pravu vrednost. Prodavac je uhapšen, ali još uvek ćuti i ne želi da otkrije ko stoji iza tog “posla”. Trebalo je vreme da se sve to okonča, a knez nije želeo da Deni predugo bude bez majke.

- Želim prvo da vidim svog sina. Još uvek ne znam kako je i gde je sad.

- On uskoro stiže u Montebjanko, draga moja. Avion u kojem je trenutno, pre pet sati napustio je američki vazdušni prostor.

Malo je odahnula. Obuzela ju je sreća što će uskoro svog Denija držati u naručju, a s druge strane, bila je tužna jer ju je pritiskala Karlina izdaja.

Knez se nagnuo i poljubio je njene usne. I odmah je osetio želju da je odnese u spavaću sobu u zadnjem delu aviona. Kako nije pružala otpor, Niko je nastavio da je ljubi. Lili mu se sasvim prepustila i počela je da mu uzvraća sve većim žarom. Oboje su zaboravili gde su, kao i na to da ih posmatra dvojica ljudi. Niko se prvi pribrao došapnuvši joj na uvo: - Hoćeš li da se udaš za mene?

- Da, hoću! - uzvratila je takođe šapatom. ~ 24 ~

Uhvatio je svoju nevestu za ruku i okrenuo se prema muškarcima.

Niko se setio da su ranije njene ruke uvek bile meke i tople, a sad su ledeno hladne.

Matičar je pročitao nekoliko uvodnih rečenica, Lili i Niko izgovorili su sudbonosno da, potpisali venčani list i sve je veoma brzo završeno.

- Čim sletimo, prosledicete ova dokumenta tamo gde treba - podsetio je knez matičara.

- Naravno, smatrajte to obavljenim. Čestitam vam od srca - dodao je matičar.

Mladenci su mu se zahvalili na lepim željama pa su nazdravili u to ime. Ubrzo su stigli u Montebjanko.

Od aerodroma do dvorca Kaveli dovezli su se u potpunoj tišini dok je Lili kao hipnotisana gledala u prsten na svojoj ruci. Osećala se potpuno praznom. Pariz će od danas pamtiti po svom venčanju bez imalo romantike. Krajičkom oka posmatrala je muža pokušavajući da pored svog imena doda titulu. Nije joj to polazilo za rukom, nije joj se dopalo da čuje kneginja Lili a još manje kneginja Lilijana. Onda se setila poljupca u avionu, koji joj je oduzeo dah. Baš čudno, pomislila je, posle tog poljupca bila sam spremna da se udam za njega. Šta mi se to događa? Ovo je za kneza igra, dobro idigrana uloga u scenariju koji je sam napisao. Zašto je sve bacio pod noge: svoj život, svoja osećanja i Antonelinu ljubav, državne obaveze? Zašto? Hiljadu puta postavila je sebi isto pitanje.

Pre nego što su izašli iz limuzine, obema rukama uhvatio je njenu i nežno ju je poljubio. Lili se stresla od tog dodira.

Dok su prolazili preko trema, Lili je primetila helikopter koji je leteo prilično nisko.

- To su novinari - objasnio joj je Niko još uvek je držeći za ruku. Mislio sam da ćemo imati dan-dva mira, ali očigledno su svi čuli novost.

- Misliš li da ih je neko iz juvelirnice obavestio?

- Možda su oni, a možda neko drugi. Novinari imaju svoje izvore posvuda.

- Šta ćemo sad? - upitala je dok se helikopter u luku okretao da se vrati nazad.

- Radićemo sve onako kako smo planirali - zagrlio ju je oko ramena i blago povukao prema ulazu, gde su im salutirala dvojica vojnika. Čim su ušli u raskošno predvorje, Niko je spustio ruku s njenog ramena i malo se odmaknuo. Lili je pokušala da prikrije razočarenje i ljutnju zbog tog njegovog postupka.

- Šta očekuješ sad od mene? Kako treba da se ponašam? ~ 25 ~

- Upravo smo se venčali, Lilijana, pa sve ljude treba da uverimo u to da smo presrećni. Ti ćeš odigrati ulogu srećne i zadovoljne žene.

- Kako se to radi? Ne umem da glumim. Kako ćeš se ti ponašati?

- Navikao sam na to da budem izložen sudu javnosti, pa umem da se ponašam u skladu sa situacijom.

- To znači da moram raditi ono što mi ti kažeš, zar ne?

- Da. Mislim da bi tako bilo nabolje.

- Da li ti je bar jednom palo na pamet da sam drugačije planirala svoj život i da tebe nisam uvrstila u njega.

- Šta god da si planirala, sada će ti biti mnogo bolje. Lili, podsetiću te, nikada više ne moraš da ideš na posao, da brineš o računima i budžetu.

Veruj mi, mnogo žena rado bi se menjalo s tobom.

- O, da, to sigurno. Napolju se već guraju u redu, pa ću se rado menjati sa svakom od njih - gorko se osmehnula.

Niko je stisnuo zube i čvrstim korakom pošao prema svojim odajama.

Lili je žurila za njim što nije bilo jednostavno s obzirom na to da su joj smetale visoke potpetice. Negde na sredini hodnika oboje su zastali, jer se iz jednog apartmana začuo dečji plač.

- Dani! - uzdrhtala je i požurila vodena dečjim glasom.

Desetak sekundi kasnije držala je svog sina u zagrljaju.

- Zlato mamino, kako si mi nedostajao!

Stezala ga je u naručju, ljubila i golicala, a dečak joj je isprva uzvraćao smehom. Pritisnula je mališana uza se i zagnjurila lice u njegovu kosicu.

Odjednom je dečak počeo da plače.

- Ja sam, tvoja mama, mili moj, zašto plačeš? Sve je u redu - mazila ga je po obraščićima pokušavaju da ga umiri.

Tek kad je Deni zaspao, Lili je shvatila razlog njegovog plača. Sad je potpuno drugačije izgledala: njena frizura, šminka, garderoba, sve je na njoj bilo drugačije u odnosu na mamu koju dete pamti. Samo je moj glas isti, pomislila je Lili.

Gledala je svog anđela kako spava utonuvši u teške misli. Ni sama nije znala koliko je vremena prošlo kad je ponovo čula Denijev plač. Malo je rastresla kosu da podseća na staru Lili, pa je dečaka prislonila na grudi.

Brzo ga je umirila i on je nastavio da spava. Primetila je da u vratima spavaće sobe stoji njen muž, otac malog Denija, a ipak stranac u njihovim životima. Otac i sin neverovatno su ličili jedan na drugog. Knez Niko im je prišao i pogledao usnulog dečaka. Lili je oko svog sina složila jastuke da ne bi pao s kreveta. ~ 26 ~

Kad je Niko pokušao da ga dodirne, Lili ga je instinktivno uhvatila za ruku.

- Nemoj sad, probudićeš ga! Knez je nije poslušao, nego je nežno pomilovao dečaka. Lili se osećala krivom. Zašto je tako reagovala? Možda još uvek oseća strah da će joj taj moćni čovek oteti dete. Niko nije skidao pogled sa svog sina.

- Još uvek mi nije jasno kako je začet kad sam koristio zaštitu? šaptao je knez.

- Nisam nesrećna zbog toga - tiho je dodala Lili.

- Naravno da nisi. Dobila si čitavu kneževinu, a o nečemu sličnom ni sanjala nisi čak ni u najluđim snovima.

- Ne zanima me tvoja kneževina, rekla sam da sam srećna zato što imam dete. Nadam se da ti je sad jasno i da si konačno siguran u to da je Deni tvoj sin.

- Sličnost je neverovatna i očigledna. Razumljivo je da sam ipak naložio da se urade medicinske pretrage.

- Bez moje dozvole? Nemoj da ti padne na pamet da se usudiš da sam odlučuješ bilo šta u vezi s Denijem, jasno?! - Lili ga je besno cimnula za ruku.

- On je naše dete - otresao je njenu ruku i još jednom pomazio usnulog mališana. - On je i moj sin. Postaće knez jednog dana... - potom je nastavio da priča nešto na italijanskom, a Lili ni reč nije razumela.

Deni više ne pripada samo njoj, to je istina s kojom mora da se suoči.

Nije više samo njen mali dečak, koga sama odgaja. On je budući knez, nosilac visoke plemićke titule. Da li će se njen sin stideti svoje majke, u čijim venama nema plave krvi, pitala se Lili.

- Ručaćemo zajedno za jedan sat. Budi spremna - službeno se knez obratio svojoj supruzi.

Lili je prekrstila ruke pod grudima. Osećala se iscrpljenom.

- Mislim da bi bolje bilo da ostanem uz Denija. Bio je ovo naporan dan i za njega, znam da sam mu sada potrebna.

- Gizela će brinuti o njemu, ona je najbolja dadilja u našoj kneževini.

- Ne želim dadilju, Daniju ona nije potrebna pored žive majke usprotivila se Lili.

- Treba još mnogo toga da naučiš, Lili. Kneževa supruga treba da obavlja različite poslove, što znači da ćeš imati i državničke obaveze.

Dadilja je obavezna ako želiš da ispuniš sve ono što se od tebe očekuje.

- Detetu treba majka - shvatajući da gubi bitku, Lili je duboko uzdahnula. ~ 27 ~

- Jelo će biti servirano za sat vremena, a s nama će ručati veliki knez i knjeginja. Tvoje prisustvo je obavezno, a Gizela će se pobrinuti za sve potrebe našeg sina - rekavši to, Niko je krenuo prema vratima, pa se osvrnuo i dodao: - Molim te, obuci nešto elegantno.

Obrok je bio serviran u maloj svečanoj trpezariji, u posebnom krilu dvorca. Sve je u njoj bilo bogato, luksuzno, stilski uređeno. Freske na zidovima davale su posebnu čar ovom zdanju. Lili je obukla svečanu haljinu na kojoj bi joj pozavidele i holivudske zvezde. Niko joj je zakopčao dijamantsku ogrlicu oko vrata, a Lili je podigla kosu u punđu da bi istaknula taj divni starinski komad nakita. Uprkos dobrom izgledu, knjeginja je ni pogledala nije, a knez je to učinio samo jednom i to letimično. Sve vreme njih troje su razgovarali na italijanskom pa ih nije razumela ni reč. Lili je pomislila da je možda bolje što je tako. Nije morala da se koncentriše na to šta, niti kako da odgovori na pitanje ili da se priseti odgovarajuće teme za razgovor. Po Nikovim pokretima i govoru tela shvatila je da je tema veoma vruća. Čak je Niko u jednom trenutku udario pesnicom po stolu dok se obraćao knjeginji Ticijani. Lili se pitala kako je njemu bilo da odrasta okružen tako hladnim ljudima.

Ta napeta atmosfera baš je potrajala, a onda joj je suprug rukom pokazao da je vreme da se povuku. Laknulo joj je istog trena. Ni do vrata nisu stigli kad je knez nešto rekao sinu, pa je ovaj zastao kao ukopan. Niko se brzo pribrao, polako se okrenuo, rekao je nešto ocu na italijanskom i naklonio se. Tek tada se knežev izraz lica ublažio postavši nešto prijatniji, dok je kneginjin ostao isti, hladan i neprijateljski.

- Šta je ovo bilo? - upitala je supruga kad su stigli u njegove odaje.

- Večera s knezom i kneginjom od Montebjanka.

Natočio je brendi u čašu, pa je stao uz prozor zagledavši se napolje.

Na neki način Lili ga je žalila.

- Sigurno nije bilo jednostavno odrastati u ovom dvorcu - usudila se da prokomentariše.

- Tako je, nije bilo lako. Ali nisam oduvek živeo ovde. Prvih šest godina odrastao sam s majkom.

- Onda kneginja nije...? - začuđeno ga je pogledala Lili.

- Nije moja majka. Moja biološka majka odavno je umrla.

- Niko, žao mi je, zaista nisam znala.

Odjednom je iz Lilinog srca isparila sva ljutnja. Shvatila je da Nikov život nije bio ni spokojan ni lep.

- Gde si živeo ranije? Daleko odavde?

- Nije preterano daleko. Moja majka je imala apartman u Kastelo del Bjanku, a nekoliko kilometara južnije vilu na obali mora. Tamo je bilo lepo ~ 28 ~

živeti - zastao je na tren, pa nastavio: - Moj otac nije loš čovek, ali kad je kneginja prisutna... Pomalo je besan zbog našeg venčanja, tačnije, zbog načina kako smo to uradili. Žao mi je što si morala da prisustvuješ onoj neprijatnoj raspravi - utešno joj se osmehnuo Niko. - Dođi da ti skinem ogrlicu.

Brzom promenom teme uspeo je da preusmeri Lilinu pažnju. Kad je osetila njegove nežne ruke na svojim golim ramenima, prošli su je žmarci.

Puls joj se ubrzao, a upravo se toga plašila. Nekontrolisano je duboko udahnula kad je počeo da joj mazi vrat.

Samo jedan poljubac u vrat bio je dovoljan da oboje polude od želje.

Bila je to njihova prva bračna noć.

~ 29 ~

5. poglavlje Iako je pred njim stajala prelepa žena, Niko je u mislima bio na drugom mestu. Tog popodneva video je dadilju kako se igra s njegovim sinom. Činilo mu se kao da je na drugoj planeti: on, Niko Kaveli ima sina!

Na neki način uplašio se te divne istine. Prvi put otkad nema Gaetana poželeo je da ne ispuni svoju plemićku dužnost. Najradije bi okrenuo leđa svojoj zemlji i vodio bezbrižan porodični život. Sad je tek shvatio kolika je prednost, ali i obaveza, biti vanbračni knežev sin. Ponovo je pažnju usmerio na ženu koja je stajala pred njim. Njena koža presijavala se pri slaboj svetlosti. Glavu je još uvek držala pognutu da bi joj mogao skinuti ogrlicu. Za veoma kratko vreme njegov život potpuno se promenio. Dobio je sina, oženio se, ali ne ženom s kojom je planirao život, nego majkom svog deteta. Stotinu misli motalo mu se po glavi. Ponovo se setio Gaetana, njihovog zdravog odnosa, a onda tog tragičnog gubitka. Poželeo je da i njegov sin ima brata.

Okrenuo je Lili sebi, zagrlio ju je i strasno poljubio. Odlučio je da dopusti sebi da ga obuzme strast. Lili je osetila njegove namere, pa se i ona prepustila trenutku, jer joj je takođe bilo neophodno opuštanje, kao i to da posle toliko vremena ponovo vodi ljubav sa ovim čovekom. Vreli poljupci razplamsavali su u njoj želju. Da, ovako me je ljubio pre tri godine, prisećala se omamljena Lili. On je bio i ostao jedini muškarac u njenom životu. Sad joj je postalo jasno da među njima postoji mnogo više od fizičke privlačnosti.

Na tren joj je palo na pamet da je među njima zapravo ogromna statusna razlika, jer je Niko bogat čovek s titulom, a ona siromašna devojka iz predgrađa.

Klizio je rukama preko njenih leđa sve niže, do bokova. Napipao je kopče na haljini. Jednu po jednu otkopčavao ih je ne prestajući da je ljubi.

Da bi mu pomogla, obavila je ruke oko njegovog vrata. Oboje su se prisetili onoga što se među njima dešavalo pre tri godine...

Ipak, kneza je nešto mučilo. Osećao je da ne bi bilo sasvim ispravno da sad vode ljubav. Želeo je da se opusti posle neprijatne večere s knezom i kneginjom, a Lili je u tom slučaju samo sredstvo za postizanje nirvane.

Njegov odnos s Kavelijevima bio je zategnut i poprilično bolan. Ako bi sad spavao s njom, bilo bi to zbog osećaja gorčine prema knezu i kneginji, koja ga nikada nije prihvatila, zbog besa prema Gaetanu, koji je odlučio tragično da okonča svoj život, zbog nepoverenja prema Lili, koja mu je prećutala da ima sina.

Brzo je zakopčao njenu haljinu i jedva je odvojio usne od njenih. ~ 30 ~

- Draga, najbolje je da sad prekinemo. Još smo oboje puni negativnih vibracija - rekavši to, napustio je sobu.

Zbog onoga što je osetila dok ju je ljubio, poželela je da strgne haljinu sa sebe, a on se tek tako povukao. Pobesnela je.

Zašto je uopšte počeo da je ljubi? Iz sažaljenja, zato što su knez i kneginji bili rezervisani prema njoj? Lili je zajecala osećajući se povređenom i postiđenom.

Nikakvo čudo što je pored plemićke nosio i tutulu plejboja. Baš pristaje uz njegov karakter, pomislila je Lili. Igrao se i s njom, kao i sa svim drugim ženama. Sledeći put neće mu dozvoliti da je ponizi.

Kad se ujutro probudila, bila je sama u sobi. Odmah je pošla u potragu za Denijem. Dozivala je dečaka idući niz hodnik, a onda je iz jedne prostorije provirio Niko.

- On nije ovde, draga.

- Gde je Deni? Šta se dešava? - uspaničeno je ponavljala Lili.

- Nisam ga oteo, Lilijana. Dobro mu je, ne brini.

- Želim da ga vidim.

- To trenutno nije moguće. Pošto sam isplanirao da se na nekoliko dana povučemo u moju privatnu palatu, tamo sam poslao Gizelu i Denija rekao je gledajući na sat. - Sad treba da se obučeš.

Zar je moguće da je Niko, uprkos njenom izričitom upozorenju, opet sam doneo odluku koja se odnosi na njihovo dete? Kad mu je to predočila, Niko ništa nije prokomentarisao, već ju je podsetio da treba da požuri.

Nešto kasnije sedela je pored njega u nekakvom sportskom automobilu.

Krajolici su promicali mimo njih dok su se krivudavim putem približavali palati. Montebjanko je bio mnogo lepši nego što je Lili mogla da pretpostavi. Ubrzo su zašli u šumu, a zatim su skrenuli na put koji je vodio prema moru. Ogromne stene delovale su moćno, a ispod njih se videlo tirkiznoplavo more. Što su dalje odmicali, u susret im je dolazilo sve manje vozila, a i kuće su se baš proredile. Ipak, u toj divljini sve je bilo nekako organizovano i sređeno.

Ona, Lili Morgan, ma ne, Lili Kaveli vozi se s mužem u njihov letnjikovac na Sredozemnom moru. Bajkovito, pomislila je Lili. Sunce je bilo visoko na nebu i ona se radovala svojim novim naočarima za sunce, koje su je štitile i s bočne strane. Kapri pantalone, koje je odabrala za put, savršeno su joj pristajale, a bile su udobne. I Niko je to prokomentarisao.

Top nežne pastelne boje i sandale bez potpetica dali su joj sasvim novi izgled.

Lili je dugo ćutala, a onda je odlučila da pita: - Koliko ćemo se još voziti? ~ 31 ~

- Vidi, vidi, pa ti umeš da pričaš - našalio se knez.

- Sigurna sam da ćeš mi uskoro prirediti novo iznenađenje, koje će me razljutiti.

Knez se glasno nasmejao. Lili je potpuno zaboravila koliko je svojevremeno uživala u ovom smehu. To je bila karika koja ih je spojila.

- Šta ćemo raditi u toj novoj palati što nismo mogli da radimo u zamku Del Bjanko?

- Posvetićemo se jedno drugome i našem sinu. Šetaćemo plažom, plivaćemo, igrati se s našim Danielom, odmarati i opuštati. Najvažnije je to što nećemo morati da srećemo mnogo ljudi. Uostalom, ni knez ni kneginja neće nam smetati.

- Zvuči zanimljivo.

- Sve je ovo novo za tebe, Lili. Novinari su veoma maštoviti kad je reč o razotkrivanju privatnog života poznatih. Stalno tragaju za novim pričama i senzacijama da bi baš njihovo otkriće dospelo na naslovne strane. Neka od tih štiva veoma su neprijatna. Videćeš, izazivaju bes.

- Zašto im se ne suprotstaviš?

- Najčešće se to ne isplati, a osim toga, ne treba trošiti energiju na trivijalnosti.

- U Nju Orleansu novinari te nisu pratili. Da jesu, sigurno bih se toga sećala.

- Tako je. U Ameriku sam otputovao inkognito, pa niko nije znao da sam tamo. Moj brat je, kao naslednik titule, u to vreme bio mnogo interesantniji, pa su se oko njega plele spletke.

- Imaš brata? - iznenadila se Lili. Primetila je da je stegnuo volan toliko da su mu zglobovi pobeleli, i da ukočeno gleda preda se.

- Imao sam brata, draga. On je, nažalost, mrtav - setno je izgovorio.

- Žao mi je, Niko, zaista mi je žao - položila je ruku na njegovu.

- Moj voljeni brat poginuo je pre dva meseca i svakoga dana sve više mi nedostaje.

Lili je posmatrala kako mu se lice menja dok je pričao o bratu. Pojma nije imala da je Niko doživeo toliko tragedija. Bila je besna na sebe, jer ga je još juče smatrala okorelim plejbojem i tiraninom.

Kad su stigli na odredište, pred njima se ukazao kompleks neograđenih zgrada. Kuća u koju su se uputili bila je izuzetna, a vrt oko nje uređen.

- Zar nisi rekao da idemo u drugu palatu? - zbunjeno ga je pogledala.

- Da, rekao sam. Ovo je moja palata. Izgradio sam je pre nekoliko godina, a u međuvremenu je postala moj dom. ~ 32 ~

Pritisnuo je dugme na daljinskom upravljaču i otvorila su se vrata ukopane garaže. Unutrašnjost kuće ničim nije podsećala na palatu Kavelijevih. Bila je moderno i jednostavno uređena. Knez Niko očito je umeo da uklopi skupocene kožne fotelje, meke šarene tepihe i podove od punog drveta s vrednim umetničkim slikama na zidovima.

- Verujem, draga moja, da ćemo ovde provoditi mnogo vremena.

Slobodno promeni sve što ti ne odgovara.

- Ne verujem da ću bilo šta menjati - odmahnula je glavom - zaista mi se sve dopada. - Sigurno želiš da vidiš našeg sina? - zadovoljno se nasmešio.

- To ne moraš da me pitaš, jer znaš odgovor - uzvratila mu je osmehom.

- Onda pođi sa mnom. Kuća je bila velika, ali ni blizu Kastelo del Bjanku. Kad su stigli do dečje sobe, Lili se začudila shvativši da se Niko pobrinuo za sve. Posvuda su ležale razbacane igračke, videla je ogromne plišane mede, zeke, kornjače, kuce... Na jednom stalku stajala je gomila društvenih igara primerenih Denijevom uzrastu. Na drugom kraju sobe bile su raspoređene sve moderne tehničke novotarije od televizora do tableta.

Lili je bila u blagom šoku kad je zaključila da nigde nema krevetića.

Pročitao je njene misli, pa ju je uhvatio za ruku i uveo u drugu sobu, u kojoj je ugledala divan dečji ležaj u nekoliko nijansi plave boje. Gizela je sedela na stolici za ljuljanje a Deni se igrao pored njenih nogu. Lili je tek sada primetila koliko je Denijeva dadilja mlada, jedva da joj je dvadeset godina. Previše je mlada da bi valjano brinula o mom sinu, pomislila je brižno. Moraće o ovome da popriča s Nikom.

- Maaamiceee! - Deni joj se bacio u naručje.

Lili se spustila na kolena da bi raširenih ruku prihvatila mališana.

- Mamice! - Deni ju je zadovoljno tapšao ručicama po obrazima dok ga je Lili podizala s poda. Nasmešila se gledajući Nika. On je delovao pomalo zbunjeno a možda i povređeno. Jače je pritisnula Denija na svoje grudi.

- Mamice - ponovio je nestaško i dodao nešto nerazumljivo. Čim je počeo da se izvija u naručju, Lili ga je spustila na pod. Brzo je otpuzao do malog kamiona, kojim se igrao na tepihu. Niko ga je ćutke gledao. Otkad ga poznaje, prvi put se Lili učinilo da je knez nesiguran u sebe. Sve mu je ovo novo, pravdala je kneževe nespretne pokrete. Odlučna da promeni situaciju, predložila je suprugu da se zajedno igraju s dečakom. Još nekoliko trenutaka Niko ih je posmatrao pa je bez reči napustio sobu. ~ 33 ~

6. poglavlje Lili je pošla za njim, ali se Niko brzo izgubio u velikoj kući. Stajala je neodlučno neko vreme u polupraznoj dnevnoj sobi, pa se uputila na terasu, s koje se pružao predivan pogled na Sredozemno more. Zašto je Niko tako brzo nestao?, pitala se. A samo je htela da mu pomogne.

Na povratku u dnevnu sobu, pažnju su joj privukle tri uramljene fotografije. Na prvoj su bila dvojica dečaka približnog uzrasta. Jedan od njih zagrlio je onog drugog, obojica su bila nasmejana. Iz drugog rama smešio joj se mio mladić. Na trećoj fotografiji bio je Niko. Lili je uzela treći ram u ruke ganuto posmatrajući taj lik. Sličnost s njenim sinom bila je zapanjujuća. Činilo se da je Niko veoma nesrećan.

- Zašto je u uramio baš ovu fotografiju? - prošaputala je sebi u bradu.

- Da ne zaboravim ko sam - smireno je izgovorio knez iza njenih leđa.

- Bože, baš si me uplašio - trgnula se Lili.

Niko je bio obučen u crno od glave do pete. Delovao je odvažno, čak pomalo opasno. Njegovoj supruzi trebalo je nekoliko trenutaka da shvati da je spreman da sedne na motor. Još jedno iznaneđenje, pomislila je. On vozi motor? Da li je divljao ovim oštrim krivinama, od kojih joj se podizala kosa na glavi? Svaki put rizikuje i svoj i tuđi život vozeći serpentinama, koje se spuštaju do mora.

Prišao joj je sasvim blizu. Mirisao je na kožu i motorno ulje, a njegovu atletsku građu naglašavala je ta odeća. Lili je osetila da je preplavljuje uzbuđenje.

Onda joj je pokazao fotografiju na kojoj su dvojica dečaka, dotakavši njena ramena.

- Gaetano je dečak s leve strane.

Lili se potpuno pogubila, sve je jače želela Nika.

- On je bio niži od tebe - jedva je izustila.

- Tako je, bio je niži od mene iako je tri godine stariji. Ova druga uspomena nastala je nekoliko godina kasnije. Ne znam čemu se Gaetao ovde smejao, ali se mora priznati da mu je osmeh te godine bio zdrav.

Leto smo proveli u Australiji, nikada ga nisam video tako opuštenog kao te godine.

- Da li je on želeo da bude naslednik titule?

Niko je polako klimnuo glavom.

- Šta se tačno desilo tvom bratu? ~ 34 ~

- Izvršio je samoubistvo, draga. Sportskim automobilom zaleteo se niz liticu - rekao je Niko tužno, posmatrajući njegov lik.

Lili bi mu rado postavila još neka pitanja o bratu, ali se nije usudila.

- Koliko ti je bilo godina kad ste se fotografisali? - pokušala je da odagne tužne misli.

- Samo šest. Tri dana ranije umrla je moja majka.

Lili je zastao dah. Niko je proživeo teške trenutke, a za neke od njih zaslužna je i ona. - Oh, Niko baš si propatio!

- Ne ide sve u životu onako kako planiramo. Izgubio sam majku, a dobio sam brata, tako sam se tešio.

I njega je na kraju izgubio, pomislila je.

- Hoćeš li da se provozaš sa mnom? - predložio je.

- Neću, hvala, a i tebi bi bolje bilo da ostaneš ovde. Mislim da nije dobar momenat da sedneš na motor - pokušala je da ga odgovori.

Začula je zvuk rajsferšlusa i ubrzo je kožna jakna ležala na stolici.

Stajao je u beloj majici ispod koje su se jasno ocrtavale mišićave ruke i snažno telo. Kosa mu je bila razbarušena, a Lili bi je najradije prstima namestila. Dotakla bi ga. Posvuda. Videla je kako mu se pantalone na bokovima i butinama zatežu...

U mislima ga je videla kako brzo vozi motor, stiže do neke diskoteke, pa odlazi s nekom ženom u noć, a ona se čvrsto privila uz njega... To nije fer! Zašto uopšte mislim o tome?!

Lili bi se rado menjala s tom ženom. Poželela je da mu skine majicu i da ljubi njegove mišiće. Ljubila bi ga po celom telu.

- Oh, joj! - oteo joj se uzdah.

- Boli li te nešto?

- Ne boli me ništa, samo sam nekako slaba - puls joj se ubrzao.

- Možda mogu da ti dam baš ono šta ti treba?

- Ma ništa, samo sam razmišljala o nečemu. Šta si ono rekao?

- Nije važno. Radije mi reci o čemu si razmišljala?

- Nije važno - nesigurno je rekla. - Idem sad da vidim šta radi Deni.

Kako je Niko uspevao da je pomeri iz temelja? Kako je vešto flertovao! Nikakvo čudo što za njega kažu da je pravi donžuan. Sigurno je zaveo na stotine žena.

- Šta se dešava, Lilijana? - prišao joj je na korak. - Da li se plašiš da priznaš ono što oboje odavno znamo?

Podigla je glavu i pogledala ga pravo u oči. Primetila je da ga sve to silno zabavlja. Pa ipak, bilo je nečeg čežnjivog u tom pogledu... ~ 35 ~

- Ne bojim te se - rekla je tiho.

- Zar sam to rekao? - nasmešio se.

Polako je vrteo pramen njene kose oko prsta i svaka se ćelija u Lilinom telu probudila.

- Neizbežno je, Lilijana. Koliko god da se opireš, pre ili kasnije zavšićemo u krevetu. Zato zaista nema razloga da se boriš protiv toga.

- Ne borim se, ti to umišljaš.

- Misliš? - pustio je pramen njene kose i vrhovima prstiju mazio ju je po ramenima i vratu. - A šta misliš o tome da proverimo tvoju teoriju?

- Zašto bismo bilo šta proveravali? - skupila je svu snagu da se odmakne od njega.

- Samo ti beži, Lili, na kraju ćeš ipak završiti u mom krevetu - nije to bila pretnja, već bockanje koje je teško podnela.

Lili se tresla celim telom, ali ne iz straha, nego od želje. Sebi nije mogla da objasni zašto se sputava, zašto ne dozvoli sebi da je instinkt ponese.

Niko je otišao da se istušira. Prijalo mu je osveženje i hladan tuš jer je samo tako mogao da obuzda želju za seksepilnom Lili.

Prošao je jedva dan od njihovog venčanja. Morao je još da se privikne na činjenicu da je oženjen i da je u braku sa ženom, prema kojoj opet oseća ljubav.

Kako bi rado ugasio njenu žeđ, koja je bila očigledna! Osećao je da i ona njega želi, ali još uvek nije htela to da prizna. I pod tušem je mislio na svoju Lilijanu, na njeno telo, zamamne usne... Još uvek je bio uzbuđen.

Sklopljenih očiju naslonio se na hladan zid tuš-kabine pokušavajući da se sabere. Pustio je hladnu vodu da što pre dođe sebi. Pitao se kako je moguće da tako reaguje na Lili da se jedva obuzdava.

Malopre ju je video kako se igra s njihovim sinom i tek tada je shvatio koliko je propustio. Zahvaljujući tome što mu je prećutala Denijevo rođenje, nije čuo njegove prve reči, nije video prve korake. Za Denija je on bio stranac i to ga je bolelo. Morao je da prizna bar sebi da ne ume s decom. Onih nekoliko minuta, koje je proveo sa svojim sinom, zapravo je pojačalo kneževu nesigurnost, pa se plašio da će to mnogi u palati primetiti. Zato je odlučio da svoju porodicu izmesti na mirnije mesto, da se zbliže i da bolje upozna svog naslednika. Postavio je sebi cilj: biću pravi otac i dobar suprug.

Kad se Lili narednog jutra probudila, bila je loše raspoložena.

Prevrtala se u krevetu tokom cele noći. Uveče joj je bilo hladno, a pred zoru se oznojila od vrućine. U nekoliko navrata san ju je nakratko prevario, pa je sanjala svog kneza na motoru. Sećala se, doduše kao kroz ~ 36 ~

maglu, dodira njegove kože i njegovih usana dok je je ljubio. Pitala se šta znače ti snovi, da li je to odraz njene mašte ili podsvesna želja? U jedno je bila sigurna: ne sme mu se lako predati, ne sme dozvoliti svom nežnom srcu da još jednom pati za njim. S druge strane, morala je da prihvati činjenicu da je u braku i da je sasvim u redu da upražnjava seks s mužem... Uzburkane emocije posvađale su njen razum i njeno srce.

Verovatno je zbog toga osećala sve jaču glavobolju.

Jedva je smogla snagu da se obuče i proveri gde joj je sin. Videvši da nije u svojoj sobi, uputila se u kuhinju. Čula je Nikov glas i osetila miris sveže pripremljene hrane.

Nikad ne bi pomislila da je moguće ono šta je upravo ugledala: Niko je u svetloj i prostranoj kuhinji u jednoj ruci držao tiganj, a u drugoj lopaticu za okretanje.

- Jesi li ti odlučila da nas obrađuješ svojim prisustvom? - upitao je osmehujući se.

- Pa dobro, tek je pola devet - pravdala se.

- Mi smo od šest sati na nogama - hvalio se knez.

Deni se igrao drvenim kockicama u uglu. Čim je ugledao svoju mamu, pritrčao joj je. Lili ga je zagrlila i zasula njegovo lice poljupcima. Privila ga je uza se dok se dečak razdragano smejao. Zatim je upitala Nika: - A šta to ti radiš?

- Pržim jaja za tebe - zadovoljno je podigao pogled.

- Za mene?

- Tako je. Nemoj me gledati toliko uplašeno, pa znam i ja ponešto da pripremim za jelo.

- Zašto bi knez učio da kuva? Sigurno imaš ličnog kuvara i nekoga ko te poslužuje. Čak ni u bajkama knez ne priprema obrok svojoj ženi.

- Mi nismo likovi iz bajke, draga - podsetio ju je.

- Da li je i tvoj brat naučio da kuva? - čim je to izgovorila, ugrizla se za jezik. Šta joj je trebalo to da pita?

- Jeste, umeo je ponešto da skuva, naučio je od mene. Njegovu majku najviše je nerviralo to što je više vremena provodio sa mnom nego s njom.

Molim te, hajde da sad pričamo o nečemu drugom, važi?

Kad je Deni postao nemiran u njenom naručju, spustila ga je.

Nestaško se vratio svojim kockama.

- Celog jutra čuvao si Denija?

- Čuvao... to je prava reč. Gizela ga je nahranila i obukla. Samo sat vremena igrao sam se s njim dok je Gizela trenirala u sali za fitnes.

- Ovde postoji i sala za fitnes? ~ 37 ~

- Naravno. Nisi to znala? Prvo nešto pojedi, pa ću te odvesti da ti je pokažem.

Zamišljala je svog muža kako podiže tegove u onim kožnim pantalonama i uzanoj majici, pa ju je oblio talas vrućine. Jednim pokretom ruke pokazao joj je da sedne na barsku stolicu za pultom, a zatim je spustio pred nju pun tanjir. Lili je doručkovala dok je on pio i dolivao kafu.

- Ovo je veoma ukusno - pohvalila ga je Lili.

- Hvala ti, drago mi je što je tako. Spremio bih ti doručak i pre skoro tri godine ali... imao sam pametnija posla - procedio je kroz zube.

Sećanje na to jutro nateralo je rumenilo u Liline obraze. Brzo je otpila gutljaj kafe u želji da se povrati. Još uvek nije bila spremna da opušteno razgovara s njim o toj noći, jer ju je još uvek bolela ta rana.

U njoj su se pokrenula tužna sećanja. Kako se Niko uveče nije pojavio na ugovorenom mestu, naredna dva dana provela je plačući, prisećala se Lili.

Knez je osetio da tuga pritišće njeno srce, pa je nežno počeo da je miluje po ruci. Malo se razvedrila. Lili se ispravila i pogledala je preko kuhinjskog pulta. Na podu je klečao Deni pokušavajući da dozove svog tatu. Vukao ga je za nogavice da bi skrenuo pažnju na sebe.

- Šta je bilo, maleni? - osmehnuo se dečaku.

- Želi da ga podigneš u naručje - objasnila mu je Lili.

Niko se nagnuo i podigao Denija na krilo. Dečak je bio oduševljen i zadovoljno je obavio ručice knezu oko vrata. U vazduhu se naprosto osetila sreća. Dete je promrmljalo nešto nerazumljivo, pa je mladi tata tražio pomoć prevodioca: - Šta je rekao?

Slegnuvši ramenima, Lili je zaključila: - Ništa važno. Izgleda da voli da čuje svoj glas. U poslednje vreme stalno nešto brblja.

Tokom narednih dana porodica se zbližila, jer je knez mnogo vremena provodio sa svojim sinom i suprugom. Svakodnevno se trudio oko Lili pazeći da ne pređe granicu koju je ona postavila. Kao slučajno, dodirnuo bi je kad je želeo da nešto dohvati sa stola, i obavezno bi okrznuo njenu bradavicu. Lili je prozrela njegovu igru, ali se nije bunila.

Smišljao je način kako da je odvuče u krevet, želeo je da to bude voljni čin koji će oboje dugo pamtiti.

Niko i Daniel istinski su se povezali. Knez se trudio da nadoknadi sve izgubljene dane, koje nisu proveli zajedno. Strah koji je osećao na početku druženja s mališanom s vremenom je nestao. Niko je shvatio da briga o ~ 38 ~

detetu nije velika filozofija, treba samo slediti svoj instinkt i delati u skladu s njim.

Prvi put posle Gaetanove smrti knez se osećao zadovoljno. Čak je uspeo da udesi da im novinari ne smetaju.

Posle nekog vremena, jednog divnog jutra po povratku s plaže, knez je primio pismo od oca. Stari knez nije voleo novotarije, mejlove je prezirao smatrajući da nemaju dušu. Zato je uvek pisma pisao rukom.

Niko je otvorio koverat i letimično pročitao sadržaj.

Kao što se moglo očekivati, knez od Monteverdea još uvek je bio ljut zbog Nikovog otkazanog venčanja sa Antonelom i, da bi zaštitio čast svoje kćerke, uveo je sankcije susednoj kneževini. Niko se sručio na stolicu kad je to pročitao, pa je očajno spustio glavu među obe ruke. Ako ne bude trgovine s Monteverdeom, biće to nenadoknadiva šteta za stanovništvo Montebjanka. Od njih se uvozilo maslinovo ulje, gorivo, rude i još mnogo toga. Moglo se to, naravno, kupiti i na drugim mestima, ali pod kojim uslovima i cenama, Niko to nije znao. Ovo je bio siguran i dobro utaban put. Koliko će radnih mesta zbog ove uredbe morati da ukinu?, pitao se.

Koliko će domaćinstava beležiti niže prihode? Dosad je na relaciji ove dve kneževine vladao reciprocitet. Građani Monteverdea računali su na vino, predmete od kože, kao i raznu drugu robu iz Montebjanka. Sad je to kneževa uredba naprosto poništila. Niko se nadao da će knez Pavle imati obzira prema stanovništvu obe kneževine. Valjda mu je jasno koliko će obe strane izgubiti. Očito je tvrdoglaviji nego što sam mislio čim je doneo ovu uredbu, shvatio je mladi knez.

Koliko god da je želeo da ostane u novom domu sa svojom porodicom, osećao je obavezu da se vrati u palatu Kaveli. Morao je pokazati svojim podanicima da mu je stalo do njihove sudbine i života.

Nije smeo, ali ni hteo da ih razočara.

Zagledan u zamišljenu tačku na zidu, Niko se setio razgovora koji je vodio s bratom dan pre nego što je Gaetano sebi oduzeo život.

- Niko, treba da preuzmeš titulu. Mnogo si jača ličnost i odlučniji si od mene. Montebjanko je kneževina, koja zaslužuje takvog vođu. Ne želim da se venčam, nikada neću poželeti da se oženim - po stoti put Gaetano je ponovio ovu poslednju rečenicu.

- Slušaj me, Gaetano, ponekad moramo da uradimo i ono što inače ne bismo svojom voljom. Sve nas obavezuje plemićka titula, a to podrazumeva i venčanje sa odgovarajućom ženom da bi naša kneževima dobila naslednika - trudio se da bude staložen.

- Ne mogu da joj budem muž, shvati me, brate. Ona je žena!

- Blagi bože! Ona treba samo da zatrudni i tako ćeš kneževini osigurati naslednika - rekao je Nik pomalo iznervirano. ~ 39 ~

- Ne razumeš me, Niko. Ne mogu jer... ponoviću, ona je žena.

Niko nije želeo da prihvati istinu, koja mu je na tacni servirana. I danas ga grize savest što nije razumeo i podržao brata. Da je drugačije odgovorio, možda bi Gaetano danas bio živ. Još mu je odzvanjala bratovljeva rečenica u ušima: Ona je žena.

Voleo je svog brata i nije mu smetalo to što je homoseksualac.

Pokušao je da ga privoli na brak zarad naslednika, ali mu to očito nije uspelo. To je greh s kojim Niko mora da živi i nikada više neće biti u prilici da to popravi. Zato je odlučio da sačuva uspomenu na njega. Postaće knez kakvim ga je Gaetano zamišljao, jak i odlučan.

~ 40 ~

7. poglavlje Držeći u ruci dve kacige, odeven u bajkersku odeću, Niko je pozvao svoju suprugu.

- Dođi, Lilijana, idemo motorom na izlet.

- Nikada se nisam vozila na motoru - odgovorila je.

- Ne brini, uživaćeš, treba samo čvrsto da se držiš za mene - drugom slobodnom rukom uhvatio ju je oko struka.

Poslednjih nekoliko dana razvili su zdrav odnos, kakav su imali u Nju Orleansu.

- Ne volim brzu vožnju, možda je bolje da pođeš sam - pokušala je Lili da se izvuče.

- Vozićemo se polako, obećavam ti.

- Nemam odgovarajuću odeću za motor - još jednom je pokušala da eskivira.

- Nećemo se voziti daleko, za početak će poslužiti farmerke, jakna i čizme.

- Kuda ćemo? - videvši da nema izlaza, pristala je da krene s njim.

- To je iznenađenje - osmehnuo se Niko.

Ubrzo se popela na motor iza kneza. Čim je stavila kacigu, krenuli su.

Garažna kapija se podigla i spustila čim su izašli u dvorište. Automobili puni novinara spremno su ih čekali iza prve krivine i dali su se u poteru za njima.

- Dođavola! Prokletstvo! - psovao je Niko.

Jedino šta je pri toj brzini razumela bila je njegova naredba: - Čvrsto se drži, draga!

- Niko, molim te, smanji brzinu, nemoj tako da voziš! - srce joj je tuklo kao ludo. Neće valjda sad poginuti!

- Ništa ne brini!

- Ne volim brzu vožnju! - zavapila je.

- Veruj mi, za minut ćemo se osloboditi novinara! Napamet znam ovaj put i ništa nam se loše neće dogoditi - pokušavao je da je umiri.

Jače se privila uz njega naslonivši glavu na njegova leđa. Stisnula je oči. Taj njegov minut trajao je čitavu večnost, činilo joj se.

Posle nekog vremena okuražila se da se osvrne i pogleda.

- Mislim da si uspeo da im pobegneš! - zadovoljno je primetila.

- Opusti se, još malo pa ćemo sići s puta. ~ 41 ~

Čim je motor usporio, Lili je ponovo mogla da diše. Niko je skrenuo na nekakav puteljak obrastao šibljem.

Konačno su stigli do skrivene plaže. Niko se ispod ogromne stene zavukao motorom i pomogao je Lili da siđe.

- Pazi da ne nasloniš nogu na auspuh, još je vruć. Vožnja je bila odlična, zar ne?

- Za moj ukus prebrza - nadovezala se Lili.

- Najveće zadovoljstvo osetim kad brzo vozim, brzina mi daje moć nadmeno se nasmešio.

Uhvatio ju je za ruku i poveo preko stenovitog tla.

- Kuda idemo? - upitala je.

- Samo što nismo stigli. Pojma nije imala šta je hteo da joj pokaže. Zar nisu već obišli najlepša mesta na ovoj obali? Napravili su polukrug šetajući uz stene.

Lili je zastala, bila je zapanjena. Niki se okrenuo prema njoj.

- Zar pogled nije veličanstven? Nije mogla da odgovori, pa je klimnula glavom. Stena se završavala krivinom, u čijem je koritu ležala olupina broda. Drvo je potamnelo od vremena i vode, a na morskom povetarcu lelujali su su pokidani ostaci zastave.

- Izgleda kao gusarski brod - primetila je Lili začuđeno.

- Nije to. Ranije su se u Montebjanku ovakvi brodovi gradili da bi kontrolisali pomorske trgovačke puteve. Jedan je uleteo u oluju i potonuo, a more ga je kasnije donelo ovamo.

- Trebalo bi da je u muzeju, zar ne?

- Mislim da u muzeju nikome ne bi bio zanimljiv. Ovde mu je mesto.

Niko je podigao kamičak sa zemlje, naskočio je na jednu gredu i bacio ga u vodu. Lili ga je posmatrala kako istražuje unutrašnjost olupine.

Neočekivano se okrenuo, nezadovoljan onim što je video i čuo, pa je u dva koraka stigao do Lili.

- Moramo se odmah sakriti! Povukao ju je za ruku i oboje su potrčali prema motoru. Tek tada je videla šta ga je toliko uplašilo. Crni oblaci spustili su se sasvim nisko, a vetar je jače duvao. Lili je sklonila kosu s lica da bi mogla bolje da vidi. Oblaci su se sve više približavali obali.

- Kakav je ovo vetar? Je li ovo tornado? - uplašila se.

- Ništa strašno, ovo će biti samo poprilično jak pljusak.

Kad su stigli do motora, Niko joj je dobacio kacigu.

- Uzmi kacigu, ali je nemoj staviti na glavu, jer nemamo vremena da stignemo do kuće. U blizini je pećina, u njoj ćemo sačekati da prođe ~ 42 ~

nevreme. Ne boj se, draga, za pola sata opet će sijati sunce - smirivao ju je Niko videvši koliko se uplašila.

Ušli su u visoku, prostranu pećinu, osvetljenu snopovima svetlosti, koja je dopirala kroz pukotine. Zidovi su se sijali kao da su od kristala.

- Ranije je ova pećina bila pod vodom, a na dnu je bio pesak, fin kao puder - objasnio je knez.

- Dok sam bio dete, rado sam s bratom dolazio ovamo. Prvo smo otkrili olupinu, a onda i pećinu. Možeš li da zamisliš kolika je bila naša sreća i šta smo sve radili sa ovim blagom?

- Verujem da je to bilo pravo odrastanje - Lili je pokušala da zamisli sina i muža u ovom okruženju i bilo joj je toplo oko srca.

Napolju je besnela oluja.

- Dođi ovamo! - pružio joj je ruku.

Lili je sela pored njega, a on ju je privukao uza se. Uživala je u toplini njegovog tela. Kad je Niko položio bradu na njenu glavu, obavila je ruke oko njegovog struka. To joj se činilo sasvim prikladnim.

- Gaetano se ubio u neposrednoj blizini ove pećine - tužno je kazao.

Lili se smrznula od ove izjave. Po izrazu njegovog lica shvatila je koliko ga to boli.

- Ponekad osećam da me on ovde čeka. Znam da to ne može biti istina, ali mi je u izvesnom smislu to uteha.

Milovala ga je po licu, a da toga nije bila svesna.

Spontano su počeli da se ljube. Lili se pomerila napred, želela ga je kao one noći kad su se venčali. Već nekoliko dana nije je dodirnuo u prolazu i sad je priznala sebi da joj to nedostaje.

- Ne znam kojom me magijom privlačiš, ali poludim kad sam u tvojoj blizini. Znaš li to Lilijana moja? - iskreno joj je rekao.

- Nije to magija, to je tvoj istraživački duh - pokušala je da se našali.

- Pričaj mi o sebi, draga.

- Ne znam šta bih ti ispričala, a da bude interesantno. Moje detinjstvo bilo je sasvim obično u odnosu na tvoje. Kćerkla sam jedinica, za razliku od tebe koji si osetio pravu bratsku ljubav.

- Da li si bila usamljena s obzirom na to da si odrastala bez brata ili sestre?

- Naravno da jesam. Karlu sam doživljavala kao sestru mada to nije isto.

- Kad spominješ Karlu, nemoj je osuđivati, Lili. Malo je ljudi koji se mogu odupreti velikodušno ponuđenoj svoti. ~ 43 ~

- Sad je više ne osuđujem, shvatila sam da te nije ni mogla ni smela odbiti.

Niko je podigao njenu ruku ljubeći joj vrhove prstiju.

- Ničega mi nije žao kad je u pitanju naš sin. U tom slučaju, novac je bezvredan.

Nekoliko trenutaka vladala je tišina, čulo se samo dobovanje kiše po stenama.

- Nije mi jasno zašto si krila da imam sina, zašto si me lišila roditeljske obaveze i ljubavi? To ti baš zameram, Lili - odjednom se uozbiljio.

- Sad shvatam koliko sam pogrešila. Priznajem, Niko, uplašila sam se da ćeš mi uzeti dete i da ga nikada više neću videti. Taj bol ne bih mogla da podnesem. Eto, zato ti se nisam javila.

- Ne poznaješ me, zapravo, čini mi se da se međusobno ne poznajemo.

Privukavši je u naručje, strasno ju je poljubio. Lili se nije opirala jer je osetila da u njoj raste sve jača žudnja.

- Toliko te želim! - prošaputao je tik uz njeno uvo.

- Da.! - on želi mene, a ne Antonelu..., to je želela da čuje.

Sad se osećala moćnom. Bila je žedna njegove ljubavi, a on spreman da utaži tu žeđ. Žudela je za njegovim dodirima, njegovim telom i ljubavnom igrom. Opijao ju je njegov zanosni miris.

Jednom rukom otkopčao joj je bluzu gurnuvši je u stranu. Zadrhtala je kad je preko grudnjaka osetila njegove usne na bradavicama. Jedva je izgovorila: - Kopča je napred.

Sledeći njena uputstva, Niko se pobrinuo za to da i grudnjak uskoro završi na kamenu.

Smešeći se, nastavio je da je svlači. Milovao ju je posvuda, a Lili je sve dublje disala. Oteo joj se vrisak zadovoljstva kad je palčevima prevukao po njenim osetljivim grudima. Zavrtelo joj se u glavi, a noge više nije osećala.

- Uzmi me, ovde i sad, molim te, ne mogu više da čekam - zavapila je Lili.

Knez je bio presrećan što to čuje.

- Ooo, Niko!

I Lili je poželela da nagradi svog ljubavnika, pa je gurnula butinu medu njegove, na šta je on glasno zastenjao. Bilo je očito da oboje isto žele. Osetila je vrelinu i veličinu njegove muškosti. Sve je isto kao one noći kad mu se potpuno prepustila, sevnula je misao u njenoj pomućenoj ~ 44 ~

svesti. Poželeli su da kiša nikada ne prestane i da zauvek vode ljubav.

Nosila ih je strast, požuda i dugo sputavana mašta. Lili je nespretno pokušavala da mu svuče pantalone. Uzbuđen do neizdržljivosti, odobravao je njene kretnje uzdišući: - To mi radi, izluđuješ me... Poslušno je nastavila da ga zadovoljava.

- Tako si vatrena, dušo...

- Ko mi to kaže? Ti si opasan po sav ženski rod - branila se koketno.

Potom su utihnuli prepuštajući se nagonu, koji ih je doveo do ekstaze.

Oboma im se vrtelo u glavi i nisu primetili da je kiša prestala da pada.

Smejali su se kao razdragani tinejdžeri dok su unaokolo skupljali razbacanu odeću.

Bio je ovo novi početak, oboje su to znali.

~ 45 ~

8. poglavlje Lili je neverovatno privlačila Nika. Nije to bila samo strast, želja za dobrim seksom, nego želja da se s njom trajno veže. Bio je siguran da to nije samo zbog činjenice da imaju zajedničko dete, nego zbog životnih stavova kojih su se oboje pridržavali. Osećao je da može da joj veruje, da je njena duša čista kao planinski potok, osećao je da je voli.

Kiša je prestala da pada, a miris mora zagolicao im je nozdrve. Oboje su bili omamljeni ozonom i ljubavnim zanosom, zbog kojeg su im kolena klecala. Niko je poželeo da svoju draganu što pre odavde odvede u njihovu mirisnu, svilenu posteljinu, da je opet divlje ljubi i vodi ljubav s njom. Užitak koji mu je malo-pre priredila pamtiće do kraja života.

- Lilijana, obuci se i zakopčaj. Treba da krenemo, kiša je prestala da pada - zaštitnički se postavio knez.

- Zašto baš sad? Tako mi je lepo... - mazila se Lili dok je kneza privlačila sebi. Ljubila ga je po vratu, iza ušiju, nežno je čupkala njegovu kosu. Želela je još jedan vrhunac. Osvežila je zaboravljeno sećanje na telesnu ljubav i nije htela tek tako da ga pusti. Niko je prihvatio njenu igru uzvraćajući joj vrele poljupce. Uhvatila je njegovu ruku povukavši je na svoju dojku, ne prestajući da ga ljubi. Gorela je od želje da ga ponovo ima.

Nije joj bilo važno ni gde je ni da li će ih neko videti. Probudila se raskalašna bludnica u njoj i nije se toga stidela. Uostalom, sve je to želela sa svojim mužem.

I knez se prepustio nežnim ženskim prstima i nagonu koji ga je vodio.

I on je želeo tog nektara još više i to s njom.

Kad je temperatura njihovih tela dostigla tačku ključanja, s neba se oglasio grom. Lili se prenula i u momentu ukočila. Knez ju je zaštitnički obavio obema rukama šapućući: - Ne boj se, draga, to je samo grom. Ovo se često dešava u našim krajevima, posle velikog pljuska oglasi se grom, a prethode mu munje.

Shvativši da je sve u redu, Lili je želela da nastavi tamo gde su stali.

Međutim, knez nije bio raspoložen za to i predložio je da krenu kući.

Lili se osećala povređenom i izigranom. Smatrala je da ničim ne zaslužuje da je usred žara ostavi nezadovoljenu.

- Zašto se uvek povlačiš? - oči su joj bile pune suza.

- Uvek? Pa nije baš uvek... Lili, da ti objasnim - pokušao je knez da popravi situaciju.

- Nemoj ništa da pričaš, upropastićeš i ono malo lepog što je bilo odvažno se postavila Lili. ~ 46 ~

Bila je u pravu.

Izgurao je motor iz pećine. Čim su stigli kući, Lili je otišla pod tuš. Htela je da spere svu tugu koja joj se nagomilala u duši. Plakala je kao malo dete razmišljajući o tome šta se zapravo dogodilo. Ovakav ishod ni u snovima nije sanjala. Čas ju je podizao u oblake, čas ju je bolno spuštao na zemlju. Nije razumela taktiku koju on primenjuje. Nije znala da li se to u kneževini tako radi ili je to naprosto njegov hir. Setila se i Antonele, pa je pokušala da je uplete u ove zamršene odnose. Nažalost, nije pronalazila logičnu vezu.

Te večeri dugo nije mogla da zaspi, prevrtala se po krevetu tražeći odgovore na mnoga pitanja. Otišla je i u dečju sobu u potrazi za spokojem.

Dani je spavao kao beba, ručica uzdignutih iznad glave. Slušala je to malo biće kako ujednačeno diše i toplina joj se razlila po telu dok ga je gledala.

Pomilovala je nežnu dečju kožu na obrazima i sasvim se raznežila. Dani je bio njen život, njena snaga i energija.

Nemir koji je Lili nosila u sebi nije se stišao ni narednog dana. Uveče ponovo nije mogla da spava. Stavila je slušalice na uši pokušavajući muzikom da se opusti i utone u san. Nije uspela. Opet se uputila u Danijevu sobu. Polako je otvorila vrata i zastala je u čudu. Pri svetlosti noćne lampe videla je oca i sina kako spavaju. Dani je tati spavao na grudima. Kao svaki brižni otac, Niko je ruku prebacio preko detetovih leda. Videvši to, obuzela ju je radost iako joj istovremeno nije prijalo saznanje da ona nije jedina osoba u Danijevom životu. Nekoliko trenutaka oklevala je u dovratku da li da uđe ili da se vrati u krevet i baš tada je Niko otvorio oči. Oprezno je ustao i mališana preneo u ograđeni krevetić. Dani se promeškoljio tražeći svoju omiljenu plišanu igračku, dinosaurusa kojeg mu je tata poklonio kad su se prvi put sreli. U uglu krevetića sedeo je stari medvedić, kojeg je Dani doneo iz Amerike. Pogled na staru igračku osvežio je Lilina tužna sećanja.

- Otkud ti u njegovoj sobi? - upitala je Lili.

- Čuo sam ga da plače. Dugo mu je trebalo da ponovo utone u san.

Kako to da nisam čula dečiji plač?, Lili je bila sumnjičava. Onda se setila da je to verovatno bilo dok je slušala muziku.

- Gde je Gizela?

- Ne oseća se dobro, pa sam je poslao u njenu sobu - objasnio je knez.

- Trebalo je da me pozoveš.

- Zašto? Šta bi ti uradila bolje od mene? - nasmešio se.

Verovatno ništa, pomislila je.

- Ja sam mu majka i brže bih ga smirila - osorno je uzvratila mužu. ~ 47 ~

Ovom rečenicom htela je da podigne zid između njih, ali joj je teško polazilo za rukom da ga odgurne. Naime, i ovoga puta miris kneževe kože naprosto je probudio sva čula u Lilinom telu.

- Daniel sad spokojno spava, pa nije važno koliko mu je trebalo vremena da zaspi. Verovatno je nešto loše sanjao - branio se knez.

- To ne možeš da znaš, nisi stalno s njim, još uvek ga ne poznaješ, Niko - siktala je Lili.

- Da bih ga upoznao, moram da budem s njim i kad se noću probudi.

Zašto misliš da je pogrešno to što sam ga uspavao? - spremno je odgovorio knez.

- Imaš li predstavu o tome koliko si uobražen?

- To nije istina i oboje to znamo. Samo tražiš povod da se posvađaš sa mnom, a želiš me isto koliko i ja tebe.

- Umišljaš, kneže - osetila je da joj pritisak skače.

Nakrivio je glavu odmeravajući je od glave do pete. Lilino srce udaralo je sve jače, ali se trudila da ostane pribrana.

- Odlično, draga. Biće od tebe prava kneginja jednoga dana, brzo učiš zadirkivao ju je videvši koliko se trudi da zatomi emocije.

- Nemoj da me ismevaš!

- Nikada to ne bih učinio.

Za trenutak joj se učinilo da će je napokon poljubiti. Promenjenog izraza lica okrenuo se od nje i dodao je: - Zaboravio sam da ti kažem da se sutra vraćamo u Kastelo del Bjanko, pa te molim da se spremiš do osam sati uveče.

Opet je jednostavno promenio temu.

- Neću da te slušam, ne želim da provedem ostatak života izvršavajući tvoja naređenje. Zapamti, neću da igram kako ti sviraš. Da li bi se i prema Antoneli tako ponašao?

- Nemoj da vičeš, probudićeš Daniela.

Ljutito ga je odgurnula. Knezu je to predstavljalo izazov, pa joj je prišao sasvim blizu. Nagnuo se prema njoj, kao da je želeo da je poljubi.

Nogama je ostala prikovana za pod, ali je uzmaknula gornjim delom tela u znak negodovanja. To se još više dopalo njenom mužu. Uhvatio ju je za zglobove ruku i pritisno uza zid.

Nežnim pokretima usana milovao joj je vrat, a onda je počeo da gricka njene ušne resice. Lili je sklopila oči. Nekontrolisano je uzdahnula nadajući se da on to neće primetiti.

- Bože! Tako si topla i vatrena... Trebalo je ranije da budem grublji s tobom, ti to voliš, zar ne? ~ 48 ~

Ništa nije odgovorila, samo se, kao i uvek, prepustila njegovom milovanju. Zavukao je ruku ispod njenog ogrtača i nežno joj je milovao grudi.

- Želim da te odnesem u krevet i da vodimo ljubav čitave noći prošaputao joj je na uvo.

- To je prazna priča - zadirkivala ga je. Osetila je da joj bradavice gore pod njegovim prstima. - Oboje znamo da to nećeš uraditi - pokušala je da ga provocira.

- Da li ti to mene testiraš?

- Ne, Niko, ne testiram te, jer znam kakav si. Zaustaviš se baš onda kad ne treba i to me izluđuje.

Ipak, nije bila u pravu. Podigavši je u naručje, pošao je niz hodnik.

Nogom je otvorio vrata spavaće sobe i nežno je svoju voljenu spustio na krevet.

Prigušena svetlost obasjavala je prostoriju, pa je njegovo mišićavo telo došlo do izražaja čim je skinuo majicu. Lili je pomislila: Sad bi bilo dobro da ja njega ostavim na cedilu, da ga uzbudim i pobegnem iz sobe.

Onda je odustala od te zamisli: Ma nismo deca, možemo se doveka tako preganjati. Gledala je u njegove snažne ruke, definisane mišiće na stomaku i guste dlačice koje su se sredinom torza spuštale naniže.

Neverovatno kako je baš njoj pripao ovaj seksepilni muškarac. Bila je presrećna zbog toga.

Gledao je pravo u oči svoju suprugu dok joj je širio bademantil. Gorela je od želje za njim, a htela je i da prekine ovu igru, da mu vrati milo za drago. Ipak, prevagnuo je prirodni nagon, odlučila je da mu se prepusti.

Milovala ga je po kosi dok je on ljubio njene grudi spuštajući se naniže. Zubima je pokušao da joj skine svilene gaćice, ali nije mu to dozvolila. Rekla mu je da se posluži rukama. Znao je šta to znači. Veštim pokretima prvo joj je preko svile mazio venerin breg a onda je zavukao ruku u donji veš. Lili je zatvorila oči i dok je zabacivala glavu, osetila je vrelinu koja je počela da se širi iz donjeg dela stomaka po čitavom telu.

- Bože, kako ti umeš sa ženama... - uživala je Lili.

Ponesen tim komplimentom, knez se trudio da još jače uzbudi svoju dragu. Osetio je da joj telo gori od želje za njim i učinio je sve da prvi put u spavaćoj sobi bude savršeno.

Odmaknuo se od nje tek toliko da svuče pantalone. Zategnuta zadnjica isticala je njegove dobro građene noge. Poželela je da ga što pre oseti duboko u sebi, više nije mogla da čeka. Jedan dubok uzdah oteo joj se iz grudi čim ju je pritisnuo telom. Ljubio joj je vrat, lice, grickao uvo sve dok ona nije rekla: ~ 49 ~

- Uzmi me već jednom!

Veoma brzo uskladili su pokrete i prepustili se svojim čulima. Oboje su uživali do duboko u noć. Iscrpljeni od slatkog umora, nagi su zaspali jedno kraj drugog.

Narednog jutra Lili se pitala da li je ljubav to što je osećala. Da li je moguće da se opet zaljubila u istog čoveka? Uplašila se svojih osećanja, jer se sve činilo toliko dobrim da bi bilo stvarno.

Gledala je u svog muža koji je spavao pored nje. Svuda je vladala tišina. Nije imala predstavu koliko je sati. Čim se pomerila da pogleda sat na noćnom ormariću, Niko se probudio. Poželeo joj je dobro jutro uz širok osmeh, a rukom je prešao preko njenog stomaka.

- Toliko mi je žao što te nisam video dok si bila trudna.

- Ko zna, možda ću opet zatrudneti - samouvereno je odgovorila Lili.

Pored njega se osećala voljenom i sigurnom.

Zora još nije zarudela kad su ponovo utonuli u san.

~ 50 ~

9. poglavlje Sunčevi zraci lagano su prodirali u spavaću sobu i svojom energijom napajali pospane ljubavnike. I Lili i Niko bili su opušteni i glagoljivi.

- Moram da te pitam, draga, kada si poslednji put vodila ljubav? - knez je bio direktan.

- Noćas! - dlanovima je pokrila obraze pokušavajući tako da prikrije rumenilo.

Knez se slatko nasmejao i nastavio je da je bocka: - To znam. Mislio sam pre toga?

- Pre tačno dvadeset sedam meseci - još uvek je dlanove držala na obrazima.

- Mora da se šališ?! Pa tad si bila sa mnom i začeli smo našeg Danija.

- Ne šalim se, Niko, ti si jedini muškarac u mom životu - poljubila ga je u bradu.

- Lilijana moja, da li je moguće da si bila samo moja? - u neverici je upitao knez. - Mogla si mnoge da imaš...

- Možda i jesam, ali ih nisam želela. Ti si mi slomio srce, pa je red da ga ti i zaceliš - trudila se da zvuči duhovito iako je bilo istina sve što je izgovorila.

Niko je bio u čudu. Poklonila mu je nevinost pre toliko vremena i od tada nijedan muškarac nije bio u njenom krevetu. Prosto neverovatno!

Ipak, bio joj je zahvalan na tome, nesvesno je nahranila njegovu sujetu.

- Draga, zaslužuješ da ti pokažem još ponešto o čemu maštam - knez je bio inspirisan.

- Može, ali ne sada. Vreme je da ustanemo - Lili je sijala od sreće.

- Molim te, sačekaj još malo. Ostani u krevetu - zahtevao je knez, pa je brzo ustao iz bračne postelje.

Za tili čas vratio se noseći doručak na poslužavniku. Lili je pomislila da sanja. Postoji li još neka sitnica, pa da ovo jutro bude savršeno? Kao da je pročitao njene misli, knez je ubacio nekoliko zalogaja u usta, pa je pošao u kupatilo. Želeo je da svojoj supruzi pripremi toplu opuštajuću kupku.

- Niko, ne radi mi to, razmazićeš me - mazno se obratila mužu kad je za njim ušla u kupatilo.

- Zaslužila si to, draga moja. Pa šta ako te i razmazim? - osmehnuo se.

Lili je ušla u toplu kupku, koja je mirisala na lavandu. Zmureći, duboko je udisala oporu aromu te biljke. Gusta pena prekrila je njeno ~ 51 ~

nago telo i Lili se potpuno opustila. Knez je nešto rekao na italijanskom, što ona nije razumela, ali je osećala da treba da mu odgovori i učinila je to tako što ga je poprskala vodom. Knezu je bilo jasno da ona želi da joj se pridruži. Seli su jedno naspram drugog i Lili je obavila noge oko njegovog struka.

- Postala si prava bestidnica - gledajući je pravo u oči, Niko je mokrim dlanovima mazio unutrašnju stranu njenih bedara.

- Ti si tome kriv - branila se Lili namerno izranjajući tako da joj se vide grudi iznad pene.

Ugledavši njene naježene bradavice, poželeo je da ih gricka i to ga je još više uzbudilo. Prozrela je muževljeve bludne namere i začas se nadnela nad njim. Plesao je dlanovima po njenim dojkama dok se ona obema rukama čvrsto držala za ivicu kade. Nije više bilo moguće da odlažu ono što im je oboma trebalo pa su im se tela spojila. Nisu marili za to što se voda prelivala iz kade, nije ih bilo briga što je pene posvuda bilo.

Tog jutra istovremeno su doživeli vrhunac.

Istoga dana vratili su se u palatu Kaveli. Sve vreme dok je vozio, Niko je bio ćutljiv, kao da ga nešto muči, a ne sme da joj se poveri. Kad ga je Lili upitala zašto je neraspoložen, odgovorio je da ništa nije strašno i da će sve to brzo proći. Lili je primetila da njen suprug postaje sve bleđi kako su se primicali palati u Kastelo del Bjanku. Šokirana, Lili je primetila da se Niko potpuno promenio čim su kročili u palatu. Ponovo je bio arogantan i veoma hladan. Pitala se gde je nestao onaj divni čovek s kojim je jutros divlje vodila ljubav u kupatilu.

Kratko se zadržao u njihovim odajama i usput je pomenuo da treba da se sastane sa ocem, pa je užurbano napustio palatu. Lili je dugo sedela, zamišljeno gledajući u vrata kroz koja je izašao. Bila je tužna, čak pomalo razočarana. Teške misli pokušala je da potisne tako što se pridružila sinu u igri.

Dani, pravi mali zvrk, brzo je privukao majčinu pažnju i začas ju je uvukao u svet mašte. Lili je bila oduševljena dečakovom spretnošću, brzinom menjanja fokusa i energijom koja je očito bila nepresušna.

Posle užine uspavala je svog dečaka. Dok mu je pevala pesmice da lakše zaspi, pogledom je preletala po umetničkim slikama koje su visile po zidovima. Činilo joj se da je u muzeju, a ne u kneževoj palati.

Posle nekog vremena neko je pokucao na vrata.

- Da? - šapatom je rekla Lili da ne probudi mališana.

U sobu je ušla mlada devojka, koju Lili nije poznavala, ali je, pošto je nosila uniformu, bilo jasno da je zaposlena u palati. ~ 52 ~

- Moja je obaveza da vam lično predam ovu kutiju - devojka se naklonila, pa je brzo napustila prostoriju.

Lili je kutiju spustila na sto i podigla poklopac. Iznenadila se ugledavši gomilu magazina i dnevnih novina. Pitala se ko je pošiljalac ovako neobičnog paketa. Počela je da vadi jedan po jedan primerak sve dok nije videla svoju fotografiju na jednoj naslovnoj strani. Sad joj je bilo jasno zašto je dobila pošiljku. U tom magazinu, na trećoj strani, pročitala je podnaslov koji se odnosio na nju: Knez se oženio kćerkom pijane striptizete. Pogoršani odnosi između dve kneževine.

Lili se zaledila, ali je ipak pročitala ceo tekst pun gadosti. Ni ostala štampa nije je štedela. Magazine na italijanskom nije razumela, ali je pretpostavila da su podjednako uvredljivi. Suze su joj se skotrljale niz obraze kad je pročitala da pišu o njenom sinu, nazivali su ga vanbračnim detetom, kopiletom...

Užas, ovo neću moći da preživim!, pomislila je Lili.

Kad se Niko kasno popodne vratio u palatu, bio je iscrpljen i premoren. Svu energiju iscrpli su mu otac i knez Pavle, jer su predugo raspravljali o raskidu državnih sporazuma. Za sve je, naravno, kriv Niko, svi su se složili, jer je doneo odluku da raskine veridbu s kneginjom Antonelom. Konstatacija da prethodni dogovori između Montebjanka i Monteverdea više ne važe, pokrenula je niz štetnih posledica koje obe kneževine treba da prevaziđu. Knez Pavle je u početku rasprave zahtevao da se Niko razvede i da se ipak oženi njegovom kćerkom Antonelom. Niko nikako nije želeo to da uradi, što je dodatno podiglo tenziju. Mučnu diskusiju uspeo je nekako da privede kraju Nikov otac, stari mudri knez koji je predložio da se pregovori nastave u kneževini Monteverde, gde će se knez Niko pojaviti sa suprugom i sinom Danielom. Ovaj gest trebalo bi da otkravi ledenu atmosferu koja je vladala među tamošnjim življem.

Nikov otav je tvrdio da bi to doprinelo poboljšanju odnosa dveju kneževina.

Prilazeći svojim odajama, knez Niko je primetio da posvuda vlada neobična tišina. Čim je ušao u sobu, shvatio je da nešto nije u redu. Naime, u uglu pored prozora sedela je njegova uplakana supruga, a svuda oko nje bile su zarbacane hrpe časopisa.

- Ljubavi, šta se dogodilo? - zabrinuto je upitao knez.

- Pogledaj, Niko, šta su nam uradili! Izvređali su našeg sina - Lili je bila očajna.

Podigao je jedan primerak s poda i letimično pročitao tekst. Pobesneo je u momentu. Ko god da je odgovoran za ovo, platiće mi! Zažaliće što je tekst objavljen, pomislio je knez. ~ 53 ~

Nije stoprocentno mogao da tvrdi ko stoji iza te objave, ali je bio gotovo siguran u to da je u sve ovo umešala prste njegova maćeha Ticiana.

Slični navodi plasirani su u javnost kad se on uselio u palatu, a iza svega je stajala njena pogana duša.

Da će novine pisati o njemu i Lili, to mu je bilo jasno, ali ovako... prešli su granicu dobrog ukusa. Ako kneginja nadživi mog oca, biće srećna ukoliko je ne izbacim iz palate, pomislio je Niko.

- Znaju sve o meni: ko su mi roditelji, gde sam odrasla... čak su otkrili da se moja majka bavila striptizom da bi nas prehranila. Nazvali su me bračnom izgrednicom, Niko! Tvrde da Dani nije tvoj sin... Užas!

- Nemoj da brineš, draga, ja znam da je on moj sin. Ne obraćaj pažnju na to šta pišu tabloidi.

- Ali oni vređaju naše dete! Šta ćeš preduzeti s tim u vezi?

- Ne treba trošiti energiju na prazne priče, draga. To su tabloidi, oni žive od senzacija. Sutra će ta vest biti zaboravljena i niko je se neće sećati.

Tako je to u životu. Najmudrije je ignorisati ih.

- Kako to zamišljaš? Bićeš sasvim miran dok čitaš da je tvoj sin vanbračno dete, a tvoja žena prostitutka?

- Baš me briga šta pišu, jer me ne dotiču te laži. Nemoj zaboraviti, i ja sam vanbračno dete. Ne plaši se, prašina će se brzo slegnuti. Kao moja supruga, moraš se naviknuti na to.

- Znači li to da se moram navikavati na laži i uvrede kojima sam izložena?

- Upravo tako. Zar je moguće da se, radeći u redakciji, nisi navikla na takve akcije i reakcije?

- Radila sam za turističke magazine, a njihovi novinari su korektni.

Niko nije izmišljao priče.

Znajući da će se ta priča otegnuti unedogled, Niko je odlučio da se našali i razvedri svoju suprugu: - Pametnica si ti, uvek imaš spreman odgovor. Nego, da vidim kakva ćeš mudrica biti u krevetu - uzeo ju je u naručje i odneo u spavaću sobu.

Usput joj je saopštio da sutra zajedno putuju u Monteverde.

- Monteverde? Pa tamo živi princeza Antonela?

- Da. - Divno! Zašto tamo idemo? I šta ako ja ne želim da pođem?

- To ne dolazi u obzir, to je tvoja državna obaveza.

- Ne, to je tvoja obaveza, a moja nije.

- Uradićeš kako sam rekao! I ponašaćeš se kao da si veoma srećna zbog toga. Jesam li bio dovoljno jasan? ~ 54 ~

- Naravno Vaša visosti! Šta mi još naređujete? - ironično mu je odgovorila, a brada joj je sve jače podrhtavala.

- Ništa od ovoga što sad imam nisam tražila. Ti si me prisilio na život u palati, ti si me ucenio i oduzeo mi slobodu. Pa ipak, ne možeš mi oduzeti pravo na mišljenje, tu granicu ne smeš da pređeš. Pokušavaš da napraviš od mene osobu kakva nisam, ne umem da glumim i ne želim to da učim izgovorila je Lili u dahu.

- Zašto ne pokušaš da izvučeš najbolje iz svega ovoga?

- Molim?! Šta da izvučem? Šta je sledeće? Neko će pronaći moju majku i prisiliće je da nešto izjavi povodom kćerkine udaje.

- Niko je neće pronaći, za sve sam se pobrinuo.

- Šta time pokušavaš da mi kažeš? Šta si joj uradio? - Lili je prebledela.

- Ništa joj loše nisam učinio. Smestio sam je u odličnu kliniku za odvikavanje.

Zgađeno ga je pogledala. Otkud mu pravo da donosi takve odluke? Lili nije mogla da se povrati od iznenađenja. Šta li će još taj moćni čovek uraditi njoj iza leđa? Posle nekoliko minuta ipak se sabrala.

- Smestio si moju majku na kliniku, a da me o tome nisi obavestio?

- Nisam imao izbora, morao sam da uradim onako kako je najbolje za Montebjanko.

- O tome je trebalo ranije da misliš... pre nego što si se venčao sa mnom.

- Ni tada nisam imao izbora, jer s tobom imam sina.

Lili se cinično nasmejla.

- Ovo nije dobar bračni početak, kneže! Jesi li smislio kako će sve tvoje obaveze uticati na nas, na našeg sina?

Knez nije mogao da razume kako Lili ne shvata, ili ne želi da shvati, pozitivne strane njihovog braka. Ovim venčanjem oboje su profitirali, oboje su dobili veliko bogatstvo i poprilične privilegije, a ona se ponaša kao da joj to ništa ne znači.

- Lili, druge su mi se žene bacale pod noge, sve su želele titulu i novac, a ti se ponašaš kao da te to apsolutno ne zanima.

- Tako je, titula me ne zanima, bogatstvo još manje. Želim svoj mali život, želim slobodu. Želim da Dani odrasta kao bilo koji obični dečak, a ne ovako, u zlatnom kavezu.

- Ljubavi, on nije običan dečak, on je budući knez, prihvati to već jednom.

Nije odgovorila, ali mu je demonstrativno okrenula leđa, tupo se zagledavši kroz prozor. Prišao joj je polako, obema rukama obgrlio ju je ~ 55 ~

oko struka i nežno je počeo da ljubi njen potiljak. Lili se ni pomerila nije.

Kneza je to razljutilo, pa je otišao do stalka za telefon i nekoga je pozvao.

Pričao je na italijanskom, Lili je razumela samo to da naređuje da se pripremi neka soba. Kad je završio razgovor, kratko joj se obratio: - Idi na spavanje, sutra nas čeka naporan dan.

Sledećeg jutra Lili je bila okupirana kozmetičkim tretmanima i probama garderobe da bi dostojno predstavila kneževinu Montebjanko.

Nije želela da razmišlja o sinoćnjem razgovoru s mužem. Gizela joj je nekoliko puta dovela Danija na kratka druženja.

Lili je na vreme bila spremna za polazak u susednu kneževinu. Na sebi je imala svečanu večernju haljinu kratkih rukava i duge bele rukavice. Haljina je isticala njenu skladnu figuru, a žiponom je naglasila uzani struk. Kosa podiguta u punđu otkrivala je pravilne crte Lilinog lica.

Dok je čekala Nika u foajeu, divila se svom odrazu u ogledalu. Izgledala je baš onako kako je zamislila da izgleda prava kneginja. Uzdignute glave dočekala je supruga.

- Savršena si! - izgovorio je knez ne krijući oduševljenje. Gutao ju je pogledom.

Pružio joj je ruku i poveo ju je prema helikopteru.

~ 56 ~

10. poglavlje Nikad dosad Lili nije letela helikopterom. Udobno zavaljena u luksuznom sedištu letelice, Lili je slušala muža kako priča o istorijskim činjenicama i odnosima dveju kneževina. Pričao je o tome kako je u prošlosti to bila jedna država, kojom je vladao jedan čovek, knez. Kad je on umro, nasledila su ga trojica sinova i, kako je svaki bio preke naravi, to je uslovilo podelu na tri manje kneževine: Montebjanko, Monteverde i Monteroso. Montebjanko je oduvek bila posrednik u svim pregovorima...

Zamišljeno je gledala u mrak dok su leteli prema Monteverdeu. Nešto kasnije spustili su se na heliodrom pored tvrđave na obali mora. Niko je izašao prvi, pa je pružio ruku da joj pomogne. Prišao im je uniformisani vojnik i, duboko se naklonivši, rekao: - Dobro nam došli. Prihvatila je Nikovu ruku i oboje su krenuli za vojnikom. Lili je već osećala grč u stomaku i jedva je čekala da se završi protokol. Mislila je samo na svog sina i to joj je dalo snagu da bude nasmejana tokom cele večeri. Niko je osetio njenu napetost, pa je pokušao da je razgali: - Opusti se, Lili, ti si kneginja od Montebjanka, niko ne sme ružno ni da te pogleda, a kamoli nešto ružno da ti kaže.

- Hvala ti što me hrabriš, ali najviše bih volela da se sve ovo što pre završi - prošaputala je Lili prolazeći kroz špalir posetilaca i novinara.

- Proći će brže nego što misliš. Sad će najaviti naš dolazak - nagnuo se nad njom pa joj je usnama okrznuo lice. - Popećemo se na podijum i stajaćemo tamo da nas fotografišu. Knez će nam se kasnije pridružiti.

Ušli su u ogromnu balsku dvoranu, koja je još uvek bila polu-prazna.

U jednoj od dve grupice ljudi stajao je izrazito visoki čovek crvenog lica.

Njegova svečana uniforma bila je savršeno skrojena i ukrašena ordenjem.

Pogledavši damu u njegovoj pratnji, Lili je zastao dah: princeza Antonela bila je prelepa, morala je to da prizna. Gustu, crnu i sjajnu kosu podigla je u neobičnu punđu, koja je savršeno pristajala uz tamnocrvenu haljinu.

Dijadema s dragim kamenjem podsećala je goste na njen status. U tom momentu Lili se učinilo da se ne može meriti sa kneginjom Antonelom, koja se kretala po dvorani, zanosno njišući bokovima, zbog čega je privlačila poglede svih muškaraca. Polako im se približavala, a Lili je osetila da joj kolena klecaju. Krajičkom oka pogledala je Nika, koji se starom knezu i kneginji Antoneli duboko naklonio.

- Dobro došli u Monteverde - obratio im se stari knez, namerno ignorišući Lili. ~ 57 ~

- Srećni smo što smo ovde s vama - dodao je Niko, a Lili je znala da on laže.

- Pođite sa mnom, kneže Niko, želim da vam predstavim svoje ministre. Antonela, draga, pobrini se za kneževu pratilju - knez je bio srdačan.

Lili ih je posmatrala kako odlaze pa se okrenula prema Antoneli.

Umesto da je neprijateljski odmerava, što je Lili očekivala, Antonela joj je ponudila nešto sasvim drugo. Naime, potpuno je vladala sobom i široko se osmehnula gošći.

- Pođite sa mnom, Lili. Antonela ju je povela do grupice žena u dnu balske dvorane. Čim su primetile ko im se približava, neke od njih su ustale i otišle. Lili se pretvarala da to nije primetila i sela je naspram svoje domaćice.

- Žao mi je što morate ovo da radite - saosećala je Lili sa Antonelom.

- To je moja dužnost - osmehom joj je uzvratila Antonela podigavši čašu šampanjca da nazdravi.

Dužnost! Ponovo ta reč, još malo pa će početi da se guši kad je čuje.

Lili se zagledala u kneginjinu šminku, nešto tu nije bilo kako treba.

Zurila je u nju dok nije otkrila... veliku plavu modricu ispod oka, vešto prekrivenu korektorom. Ko li se usudio da nasrne na ovu lepu devojku, pritom kneginju?, razmišljala je Lili. Takvu drskost jedino je mogla da pripiše Antonelinom ocu, koji joj se na prvi pogled nije dopao.

- Antolena, da li je sve u redu? - upitala je Lili.

- Da, da, naravno, sve je u najboljem redu - odgovorila je Antonela okrenuvši glavu u stranu. Rukom je dotaknula obraz, nesvesno se mršteći.

- Bila sam nespretna, pa sam naletela na vrata - pokušala je da se opravda shvativši da je Lili otkrila šta je pokriveno debelim slojem šminke.

Lili joj nije poverovala, ali je primetila da je Antoneli ova tema neprijatna, pa je pokušala da priča o nečemu drugom. Kneginja od Monteverdea zapodenula je neobavezan razgovor i Lili se konačno opustila.

- Da li vaš sin već priča?

- Veoma malo, tek pokoju reč - nasmejala se Lili.

U Antonelinim očima pojavila se tuga.

- Žao mi je, zaista mi je žao što sam vam nanela bol. Nisam to želela ni u snovima - pravdala se Danijeva majka.

- Volite li Nika? - direktno je upitala kneginja.

Lili nije odmah odgovorila. Znala je šta oseća prema knezu, ali nije bila sigurna u to treba li da svoje emocije podeli sa suparnicom. ~ 58 ~

- Da, volim ga - rekla je posle duže pauze.

- Drago mi je što je tako, mislim da je to najlepši osećaj koji žena može da doživi. Nadam se da ću i ja jednoga dana moći isto to da kažem kneginja je zvučala iskreno.

- Zar ne volite Nika? - upitala je Lili, iznenađena njenim priznanjem.

- O, Bože, ne! - osmehnula se Antonela.

- U Parizu mi se učinilo da ste uzbuđeni...

- Da, tako je trebalo da izgleda. Bila je to dobro pripremljena učtivost - samouvereno je dodala kneginja. - Čini mi se da je ovo pravo olakšanje za vas, Lili - nastavila je Antonela.

- Potpuno ste u pravu. Mislila sam da sam uništila vaše snove.

- Prvo sam bila Gaetanova verenica. Siromah... Takav tragičan kraj!

Posle njegove smrti moj otac je ugovorio da se udam za Nika.

Lili je zapamtila njenu opasku izrečenu u Parizu: da joj mladoženje izmiču iz ruke. Tek je sad shvatila šta je zapravo htela da joj kaže.

Veoma oprezno Antonela je pokušala da posavetuje Lili.

- Obratite pažnju na Nika. On je privlačan čovek i ume sa ženama.

Svakoj može da zavrti pamet.

- Svesna sam toga - osmehnula se Lili.

- Budite spremni na sve jer, zahvaljujući svojoj tituli i šarmu, može da pridobije svaku ženu koju poželi.

- Potpuno ste u pravu, bilo bi naivno da verujem u to da će mi biti veran - ova činjenica pomalo je uplašila Lili.

Ponovo su joj se vratila sećanja... na prvu noć provedenu s Nikom, na gubitak nevinosti, na malog Danija.

Antonela je gledala preko Lilinog ramena dok su joj se na licu smenjivali iznenađenje i zabrinutost. Lili se okrenula da pogleda šta se to dešava iza njenih leđa i ugledala je naoružane vojnike kako im prilaze.

Antonela je skočila na noge, pa je i Lili isto to uradila. Vojnici su bili iznenađeni, jer je Antonela stala pred nju da je zaštiti.

- Šta tražite ovde? - upitala je Antonela.

- Izvinite, kneginjo, ali naređeno nam je da uhapsimo ovu ženu rekao je narednik, starešina grupice vojnika.

- Ova žena je kneginja od Montebjanka, sigurno je ovo nesporazum.

- Nije nesporazum.

Niko je još uvek bio u kneževim radnim prostorijama slušajući dosadno predavanje kneza Pavla. U tom trenutku ušao je čovek pruživši knezu Pavlu parče papira. ~ 59 ~

- Kneže Niko, čini se da smo uhapsili lopova - rekao je široko se osmehujući.

- Zaista? - iznenađeno je upitao Niko.

- Žao mi je što ovo moram da vam saopštim, ali reč je o dami koja je večeras došla s vama. Ona je članica međunarodne grupe kradljivaca antikviteta - zadovoljno je dodao stari lisac.

Odmah zatim širom su se otvorila vrata prostorije u naletu naoružanih vojnika. Niko je skočio osetivši da ga preplavljuje bujica besa.

- Kako se usuđujete da uhapsite moju suprugu?! Rizikujete objavu rata, Pavle! - uzviknuo je Niko.

- Zar ćete započeti rat zbog žene? To pomalo podseća na priču o Trojanskom ratu - nasmejao se Pavle.

Niko se zapitao zašto je ovamo doveo Lili izloživši je ovakvoj neprijatnosti. Mogao je da odbije odlazak u posetu. Postalo mu je jasno da mora da ostane hladne glave, jer jedino tako može da oslobodi Lili. U ovom trenutku ne sme sebi dozvoliti nimalo emotivnosti.

- Nije reč samo o mojoj supruzi, već o vašoj demonstraciji sile i nametanju volje. Ovim ste činom uvredili celu moju državu.

Boja Pavlovog lica postala je purpurnocrvena, pa je ljutito udario šakom po stolu.

- Nazovite to kako hoćete. Razvešćete se od te žene i oženićete se mojom kćerkom, što je pre ove farse trebalo da uradite. Ako to ne uradite, oboje vas čeka smrt.

Niko bi se najradije nasmejao ovim pretnjama, ali primetio je ludački sjaj u Pavlovim očima. O bolesnom kneževom ponašanju odavno su kružile glasine po trima kneževinama. Niko nije imao hrabrosti da otvoreno priča o tome, bar ne u visokim krugovima. Knez Niko je brzo mislio u želji da što pre oslobodi svoju suprugu. I smislio je: složiće se sa svim što je Pavle upravo rekao.

- U pravu ste, kneže. Želim prvo da vidim Lili i zahtevam da se pristojno ophodite prema njoj. Ćelija je ovoga puta bila mnogo pristojnija nego ona prva u koju su je strpali po dolasku u Montebjanko. Lili je bespomoćno stajala nasred neke sobe. Bila je uplašena i iznenađena, nije mogla da poveruje da je po drugi put uhapšena. Setila se Antonele, koja je svojim tela pokušala da je zaštiti.

Ili je i to bio deo igre, razmišljala je. Lili je na kraju prihvatila da svojevoljno prati vojnike u nadi da će ovaj nesporazum ubrzo biti razrešen. Niko će doći i izvući će je odavde, u to nije sumnjala.

On nikada ne bi dozvolio da njegovu suprugu uhapsi vladar susedne države. ~ 60 ~

Kad se Niko konačno pojavio, Lili je osetila olakšanje. Pružila mu je ruke između rešetaka.

- Niko, šta se ovo dešava? Oslobodi me odavde! - zavapila je.

Pre nego što je Niko uspeo bilo šta da kaže, prišao im je knez Pavle.

- Videli ste je, junače! Sad se vratite kući i razvedite se, pa onda možete da se oženite mojom kćerkom - likovao je vladar Monteverdea.

- Držim vas za reč da joj ni dlaka s glave neće nedostajati, inače će naši pregovori krenuti u neželjenom pravcu.

- Šta se dešava? - prošaputala je Lili.

Niko je ignorisao njeno pitanje. Tek sada je bila zbunjena. Zašto joj se Niko nije obratio, da li je moguće da ne gaji nikakva osećanja prema njoj, kakvu igru sad on igra ili je sve ovo strategija da je oslobodi? Misli su se brzinom svetlosti rojile po njenoj glavi.

- Ništa joj neće faliti - čula je Pavla kako odgovara smejući se.

Međutim, sledeće što je Lili čula, zaledilo joj je krv: - Ah, da, zaboravio sam da spomenem da će i vaš sin ubrzo biti pod mojom zaštitom u slučaju da se neko usprotivi mojoj volji.

- Ako se bilo šta desi mom detetu, neću birati način da vam se osvetim - probudila se lavica u Lili.

- Oho, vi to meni pretite! I ovo ću dodati optužbama na vaš račun odbrusio joj je knez Pavle.

- Lili, dosta je bilo! - procedio je Niko kroz stisnute zube.

- Nije dosta, hoću da znam šta je ovaj... uradio mom sinu! Kako možeš biti toliko hladan i bezosećajan kad ne znaš čak ni gde ti je dete?

- Imate simpatičnu dadilju, koja je spremna na saradnju. Mlada dama veoma ceni moć novca - cinično je objasnio Pavle.

Na Nikovom licu zaigrao je samo jedan mišić. Lili bi ga sad najradije ošamarila, vrištala bi na njega koliko je grlo nosi. Prvo nije hteo da demantuje napise u štampi, a sad neće da pregovara sa ovim užasnim knezom. Kakav je čovek njen Niko?

~ 61 ~

11. poglavlje Usred noći u Lilinu ćeliju upali su naoružani ljudi, koji su prethodno zarobili stražare. Kad su se vrata otvorila, prvo je ušao čovek s maskom preko lica, podigao je Lili u naručje i izneo ju je napolje, pritom ne izgovorivši nijednu reč. Nije znala ko je on niti kuda je nosi, ali se osećala sigurnom pa mu je obavila ruke oko vrata. Nadala se da će ova noćna mora što pre proći i da će veoma brzo ponovo držati u naručju svog sina. Čitava grupa potrčala je do mesta gde je sleteo crni helikopter. Letelica se nije sasvim prizemljila, vrata su se otvorila i svi maskirani ljudi zajedno s Lili brzo su se ukrcali. Začuli su povike izdaleka, a nešto kasnije i pucnjavu. Komfor vojnog helikoptera bio je mnogo skromniji od onog kojim se dovezla u Monteverde, ali je Lili bila presrećna jer je bio blindiran. Srce joj se stegnulo kad je čula tupo udaranje metka po letelici.

Pokušala je da se oslobodi čoveka koji ju je sve vreme držao u naručju.

Tek kad su napustili Monteverde, skinuo je masku.

Niko je sedeo za pisaćim stolom zureći u zamišljenu tačku. Nije mogao da se koncentriše na dokumenta, koja mu je sekretar doneo. Ono što se deslio prethodne noći potpuno ga je pomerilo. Lili nije htela da razgovara s njim, a knezu bi baš razgovor prijao. Nije joj zamerio. Ustao je i krenuo prema dečjoj sobi, znao je da je Lili tamo. Otkad su se vratili kući, nije se odvajala od Danija. I knezu je bilo jasno da dete ne sme ostaviti bez nadzora.

Sunce je dobro odskočilo, a Dani je još uvek spavao u svom krevetiću.

Ugledavši dečaka, Nika je obuzelo blaženstvo. Na sreću, Gizela se na vreme dozvala pameti i pozvala je policiju, inače bi možda zauvek izgubio i ženu i sina.

Krajičkom oka primetio je Lili u uglu sobe, sklupčanu i okrenutu mu leđima, kako čita neku knjigu.

- Lilijana - izgovorio je hrapavim glasom.

- Odlazi! - iako je to odsečno rekla, Lili se okrenula prema njemu, kao da je i ona želela razgovor.

Zato je Niko nije poslušao, nego je pošao prema njoj.

- Žao mi je, Lili, što si noćas doživela onakvu traumu. Pavle je lud, to smo svi znali, ali da je spreman ono da uradi, to niko od nas ni zamisliti nije mogao. Nisu te valjda povredili?

- Povredili su mi dušu, ima li šta gore? - prošaputala je.

- Lili, pokušaj da razumeš moj položaj. Morao sam uveriti starog kneza da ću popustiti i da pristajem na njegove zahteve. Jedino je tako ~ 62 ~

pristao da me pusti iz svoje kneževine i jedino sam tako mogao da organizujem tvoje oslobađanje.

- Kako je on stupio u kontakt s Gizelom? - radoznalo je upitala Lili.

- Gizela ima brata koji je krenuo lošim putem, a odnedavno se priključio nekoj bandi. Rekla mi je da je zabrinuta za njega, jer joj se nije javio već četiri dana. Sad sam siguran u to da su ga oteli ljudi kneza Pavla.

Gizeli je ponudio novac obećavši joj da će ponovo videti brata kad preda malog Daniela. Gizela je prvo pristala, a onda je razmislila i otišla u policiju.

Lili nije mogla da poveruje u ono što se dešava. U kakav je to kavez uletela?

- A htela sam samo da moj sin normalno odrasta, bez pristisaka i pretnji, bez ucena i otmica - očiju punih suza govorila je Lili.

- Veruj mi, draga, ovo je presedan. Ovakav skandal još nije zabeležen u analima naših kneževina.

- Šta je sledeće? Koliko ću još morati da ispaštam zbog tih vaših antikviteta? Nisam kriva, a dešava mi se svašta, kao da jesam - bila je besna.

- Sad budi spokojna. Uhapšeni su svi pripadnici bande koja se bavila krađom antikviteta. Kockice se slažu, svi su “propevali” i tužilac će imati pune ruke posla.

- Nije mi to uteha. Takvo stanje je privremeno, dok se opet neko ne seti kako da me napadne. Otkad sam došla u tvoju kneževinu, uglavnom mi se dešavaju ružne stvari. Tačnije, otkad sam tebe srela, moj život se potpuno promenio.

- Lilijana, kajem se jedino zbog toga što ti nisam u početku našeg druženja otkrio svoj identitet. Za sve ostalo što se među nama dešavalo zahvalan sam nebesima. Pogledaj kakvog divnog sina imamo - pokušao je da je oraspoloži.

- Ah, da, ali ljubav niko ne spominje!

Knezu je bilo neprijatno. Zar je moguće da ona ne oseća koliko je on voli? Zar joj nije jasno pokazao koliko je želi?

- Sviđaš mi se, draga. Pravedna si i hrabra, prava si lavica i to su osobine koje veoma cenim. Ti ćeš biti majka moje dece, želim te zauvek pored sebe. Veruj mi, mila, pred nama je lep život.

- Slatkorečiv si, Niko! Sad je tako, a jednoga dana pričaćeš drugačije.

Dosadiću ti, oboje znamo da je tako. Poželećeš da se vratiš žurkama i ljubavnicama. A dosadićeš i ti meni, jer te ne volim - slagala je u želji da se zaštiti i odbrani. ~ 63 ~

- Ne poznaješ me, Lilijana. Odavno želim da se skrasim pored normalne žene. Sad kad sam je pronašao, budi sugurna u to da mi nijedna više ne treba - ponestalo mu je reči i poželeo je da je zagrli i ljubi, ali se ustezao jer je znao da će ga Lili odbiti.

- Molim te, nemoj sad o tome. Nisam više raspoložena za razgovor.

Kad je Niko izašao, Lili se opet osećala razočaranom. U njoj je rastao bes, kao prethodne noći. Bila je nesigurna, čas je verovala mužu, čas je svaku reč sumnjičavo odmeravala. Verovala je da njihov sin nije jedini razlog što je pokrenuo specijalce da je spasu, pritom rizikujući život. To saznanje ulilo joj je nadu da među njima postoje iskrena osećanja. S druge strane, rekla mu je da ga ne voli, a on na to nije reagovao.

Lili nije primetila da se Dani probudio i da se zanima igračkama koje je našao u krevetiću. Prišala mu je i pomazila ga je po obrazima. Najradije bi ga uzela u naručje, ali je odustala od te namere. Nije želela da zadovolji samo svoje potrebe. Mada, taj konakt bio joj je neophodan da se potpuno smiri.

Niko je odlučio da Gizelu neko vreme udalji od svog sina, pa je angažovao novu dadilju. Gospođa Kosmo, dama srednjih godina, plenila je zdravim stavovima i osmehom. Dečak ju je veoma brzo prihvatio, jer je umela s decom. Lili je još uvek osećala strah, pa se plašila da joj potpuno prepusti brigu o sinu. Verovala je da će to s vremenom nestati.

Dugo posle razgovora sa suprugom Niko je razmišljao o tome šta bi bilo najbolje da učini. Nije želeo da ga Lili napusti, ali ni da je prisiljava na brak u kojem se očito gušila. Do ludila ga je dovodila pomisao na to da će ona otići, zaljubiti se u drugoga i ponovo se udati. Vagao je i razmišljao, pa je doneo odluku da sve prepusti njoj, da je ničim više ne uslovljava.

Smatrao je ispravnim da ona odluči šta je najbolje za nju i njihovog sina.

Po sekretaru je poslao poruku da je pozovu u službene prostorije palate.

- Lilijana, jesi li me dugo čekala? - mladi knez se trudio da bude srdačan.

Sedela je ispred njegove glavne kancelarije čekajući da je pozove. Čitala je časopis, u kojem nije bilo tekstova o porodici Kaveli. Osetila je olakšanje.

- Sve je u redu, sekretar mi je rekao da moraš još nešto da završiš.

Zagrlio ju je oko ramena i uveo u veliku prostoriju, u koju je ušla prvi put. Sve je bilo na svom mestu, ukusno i skladno, pritom uredno.

- Zašto si me pozvao? Šta je toliko hitno?

Knez Niko joj je preko stola pružio nekakvu fasciklu.

- Šta je to? ~ 64 ~

- Rešenje svih naših problema, nadam se - ozbiljan izraz lica na kneževom licu savetovao joj je oprez.

- Kako to misliš? Potpuno ravnodušno počešao se po čelu izgovorivši mirnim tonom: - Potpiši ova dokumenta i slobodna si, draga. Puštam te, idi kad poželiš i kud želiš. Nemam pravo da te prisiljavam na brak koji te guši.

- Niko, kakva je ovo neslana šala?

- Nije šala - iz džepa sakoa izvukao je hemijsku olovku, a iz fascikle nekoliko papira. - Molim te, ovde potpiši.

- Nećeš mi uzeti sina - ni pogledala nije sadržaj teksta. - Znaš da sam ti rekla da ću se do poslednjeg atoma snage boriti za njega.

- On će ostati s tobom, ne brini. Čudno ga je pogledala. Da li je poludeo?

- Ne razumem, šta ovo sve treba da znači?

- Daću ti deset miliona dolara, a tim novcem možeš da započneš novi život, da kupiš kuću gde ti padne na pamet. Od tebe jedino tražim da mi povremeno dovedeš Danija ovde, u Montebjanko. Treba da zna odakle potiče i ko mu je otac. Ukoliko jednoga dana ne bude želeo da nasledi titulu, razumeću.

Lili je ćutke gledala u vrh hemijske olovke. Ponudio joj je sve ono što bi i sama poželela. Mislila je da je tako najbolje za sve njih, pogotovo za Danija. Želela je da veruje u ljubav za celi život, ali se očito prevarila. Bila je spremna nesebično da je pruži, ali Nikova osećanja izgleda nisu bila takva čim joj je ponudio razvod.

- U slučaju da si trudna, draga...

- Nisam trudna - brecnula se dok su joj se suze slivale niz obraze i padale na papir.

Gledala ga je dugo pre nego što je potpisala. Kao da je čekala da se dogodi čudo, kao da je čekala da je Niko spreči da potpiše, da je snažno zagrli, poljubi, da joj prizna da je voli... To se nije dogodilo. Uzela je olovku u ruku, nije videla liniju na koju treba da se potpiše, sve joj se razlilo. Na brzinu je našarala svoje ime i još brže je ustala.

~ 65 ~

12. poglavlje Tek nekoliko dana od Lilinog i Danijevog odlaska iz zamka Kaveli Niko je skupio hrabrost da uđe u dečju sobu. Bila je avetinjski prazna.

Srce mu se stegnulo. Tada je postao svestan svega što je uradio. Oterao je svog sina od sebe, što je neoprostivo. Kako sam pri punoj svesti to uradio?, pitao se. A onda se malo primirio shvativši da je morao da vrati slobodu Lili. Imala je pravo na sreću, da nađe nekoga ko će umeti da joj uzvrati ljubav. Nije zaslužila da živi u strahu. Odjednom je postao svestan simbolike vereničkog prstena, koji je nosio u unutrašnjem džepu sakoa.

Lili ga je ostavila na njegovom jastuku pre nego što je otišla. Otada ga nosi kao amajliju. Prsten ga je sad u dečjoj sobi podsetio na sve što je izgubio.

Tek sada je znao da je jedino s njima bio srećan. Njegov život bili su Dani i Lili, a on ih je oterao. I šta mi sad znači sav novac?, pomislio je knez.

Naslonjen na zid naspram dečjeg krevetića, knez je shvatio koliko ga je Lili volela, koliko se trudila to da mu pokaže, a on to nije video. Rekla je da ga ne voli, a nije to mislila, znao je to. Jednostavno, nešto mu je blesnulo pred očima.

Uhvatio se za glavu shvativši koliko je pogrešio i pitao se da li je kasno da bilo šta popravi.

Lili je iznenađujuće lako podnela odlazak iz Montebjanka i uživela se u svakodnevni život u Luizijani. Vratila se u Port Pier, jer je tu odrasla i poznavala je sve njegove stanovnike. Prva dva dana mnogo je šetala i razmišljala. Prijala joj je sloboda, prijao joj je vazduh detinjstva. Dok je boravila u palati Kaveli, plašila se sopstvene senke.

Trebalo je da smisli kakvu će kuću kupiti, jer će to biti ne samo njen i Danijev dom nego i mesto gde će boraviti njihovo obezbeđenje i dadilja.

Takav luksuz Lili nije želela, ali joj je Niko na rastanku objasnio da je to neophodno zbog Danija. Neko će saznati njegovo poreklo, pa eventualne probleme treba sprečiti.

Tih prvih dana Lili je mnogo boravila napolju. Prvo je sa sinom obišla majku na klinici, a potom i Karlu. Obema je bilo neprijatno, jer je Karla novcem dobijenim od Nika kupila staru kuću u centru naselja.

Nostalgija ju je vukla u Nju Orleans. Tamo se osetila još nesigurnijom, sećanja su navirala iz svih kutaka njene podsvesti. Više nije znala kome pripada. Doduše, znala je da sigurno ne pripada Niku, pa se zbog toga rastužila. Šetala je bulevarima nadajući se da će joj sinuti neka dobra ideja u vezi s kupovinom kuće. Došla je do katedrale na trgu, zastala kod ulaza u nju i podigla pogled prema vrhu tornja. Kao da je očekivala odgovor od Boga. Uzdahnula je odlučivši da uđe. Čim se okrenula, ugledala je ~ 66 ~

muškarca koji je veoma ličio na njenog Nika. Nosio je istu jaknu s kapuljačom kakvu je nosio Niko kad su se prvi put sreli. Bilo je nemoguće da je to čovek njenog života.

- Lilijana - pozdravio ju je ne vadeći ruke iz džepova farmerki.

Smaknuo je kapuljaču s glave.

- Niko, otkud ti ovde? - bila je toliko iznenađena da se gotovo zateturala.

Zapljusnula ju je bujica sećanja i morala je da sedne. Niko ju je otpratio do najbliže klupe primetivši da je nestala sva boja s njenog lica.

Uočio je i tamne podočnjake, koje ranije nije video. Delovala mu je iscpljeno.

- Došao sam da te vidim i da te pitam želiš li da se uđaš za mene?

- Zašto bih još jednom prolazila kroz pakao? - uspela je da procedi.

- Zato što me voliš.

- Ponovo pokušavaš da usmeravaš moj život?

- Ovoga puta to neću činiti. Želim da oboje pogledamo istini u oči, želim da priznamo jedno drugom da se volimo bez obzira na sve prepreke koje su nam bile na putu.

- Šta te je prosvetlilo, Niko?

- Vaš odlazak. Tek kada ste otišli, shvatio sam da ne mogu da živim bez vas. Shvatio sam vrednost i moć porodice, koju ni ti ni ja nismo imali.

Shvatio sam da naš Daniel samo pored nas oboje može da bude srećan.

Volim te, Lilijana - knez je zvučao ozbiljno i iskreno.

- Ovo nije fer! Ne mogu da živim bez tebe, ali ni s tobom - tresla se celim telom.

Privila se uz njega i ponovo je osetila toplinu i poznati miris. Jedino se tako osećala zaštićenom. Niko je bio njen život, odavno je to znala, ali nije znala koliko je visoka cena života s njim. Naslonivši glavu na njegove grudi, tiho je jecala. Na obrazu je osećala snažne otkucaje kneževog srca.

Ponovo je čula njegov glas: - Lili, volim te! Čuješ li me? Volim te svim srcem.

- Ne verujem ti. Treba da voliš ženu kakva je Antonela.

- Nju nikada nisam voleo niti ću je voleti. Bio je to ugovoreni brak iz interesa, znaš to. Tebe volim zato što si takva kakva si. Tek u Danijevoj sobi shvatio sam da i ti mene voliš - uhvativši je za ruku, privukao ju je na svoje srce. - Osećaš li, Lili, šta mi radiš? Moje telo i duša pripadaju samo tebi. Ako mi sad kažeš da ne osećaš isto prema meni, prihvatiću to bez obzira na bol koji ću morati da pregrmim. ~ 67 ~

- Niko, prestani, molim te. I ja isto to želim. Ali kako da znam da jednoga dana nećeš promeniti mišljenje? Šta ako nađeš ljubavnicu?

- Lili, zaboga, zar me nisi slušala? Volim te, samo tebe i nijednu drugu ne želim - spustio je ruke na njena ramena zagledavši joj se pravo u oči. Nikada nisam bio iskreniji. Kaži da želiš da budeš moja žena.

- Trebalo ti je šest dana da shvatiš koliko me voliš?

- Već sutradan sam zažalio što sam te putio, ali nisam mogao da pođem za tobom. Moj otac je doživeo infarkt.

- Žao mi je.

- Sad mu je bolje, lekovi su odmah delovali, a i odličan tim lekara je uz njega. Morao sam da ostanem i da obavljam državne poslove.

- Znači, opet je posao na prvom mestu?

- Ljubavi moja, neću da te lažem, mnogo puta će se desiti da moram da odgovorim obavezama koje se od mene očekuju. To je cena koju moram da platim. Pristao sam da budem naslednik titule, ali obećavam ti da našu sreću niko neće pomutiti.

- Cenim tvoju lojalnost i odlučnost da istraješ.

U Liline obraze vratila se boja.

- Zar ne bi trebalo da mi staviš prsten na ruku? - osmehnula mu se u znak ohrabrenja.

- Trebalo bi - odgovorio je Niko tražeći prsten u džepu. Stavio joj je veliki dijamant na prst, pa je zaljubljeno dodao: - Ako ti se ovaj ne dopada, izabraćemo drugi.

- Ne želim drugi, želim baš ovaj, koji si mi kupio u Parizu.

- Da li ovo znači da ćeš se opet udati za mene?

- Naravno da hoću - spustila je poljubac na njegove usne.

Ponesen srećom, Niko je podigao svoju Lili na ruke.

- Lud sam za tobom, Lilijana. Privremeno sam se smestio u hotel, hoćeš li da vidiš moju sobu?

- Naravno! Veoma rado. Žurili su ulicama Nju Orleansa sve dok nisu zastali ispred skromnog hotela.

- Pa to je isti onaj u kojem smo... - zamucala je.

- Iznajmio sam istu sobu - nasmešio se on otvarajući vrata.

Nestrpljivo su svukli garderobu sa sebe, pa su se bacili na prostrani krevet. Nije ih bilo briga što daske pod njima škripe, a još manje hoće li ih neko čuti. Prepustili su se požudi. Od silne želje brzo su istovremeno doživeli vrhunac. ~ 68 ~

Lili je ležala na njegovim grudima osluškujući otkucaje srca kojem se predala. Napokon je bila srećna.

- Nisam iznenađena time što si tražio baš ovu sobu.

- Naravno, ova je posebna, u njoj je začet budući knez od Montebjanka. Bilo bi savršeno da si opet ovde zatrudnela, pa da Dani dobije brata ili sestru - poljubio ju je u ugao usana.

- Nisam sigurna da će biti tako. Moraćemo više puta da se potrudimo smejala se Lili.

- Biću tvoj verni sluga.

Pomilovala je njegove čulne usne. Osećala je da je voljena i sad je znala da je baš to godinama čekala.

- Volim te, Niko Kaveli, iako si knez.

~ 69 ~

Epilog Njihovo drugo venčanje održano je u Montebjanku bez prisutva novinara. Princeza Antonela uhvatila je bidermajer, a mladenci su joj poželeli da se što pre uda za onoga koga voli. Dona Morgan bila je veoma elegantno odevena i dostojanstveno je stajala kraj svoje kćerke Lili.

Na nevestino insistiranje, medeni mesec proveli su u Nikovoj kući na moru, u kojoj su uživali prve zajedničke bezbrižne dane sa sinom Danielom.

KRAJ

~ 70 ~