Слободан Лазић
КРАГУЈЕВАЧКЕ ЛЕПОТИЦЕ И ТИТУЛА „МИС” 1930 – 2016 Прво издање Библиотека Посебна издања, Књ. 11
Издавач
Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац
За издавача
Мирко Демић
Уредник
Мирко Демић
Лектура
Катарина Милићевић
Ликовно-техничка обрада Слободан Лазић
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 394.4:111.85-055.2 659.153:111.85-055.2 ЛАЗИЋ, Слободан, 1948Крагујевачке лепотице и титула "Мис" [Електронски извор] : 1930-2016 / Слободан Лазић. - 1. изд. - Крагујевац : Народна библиотека "Вук Караџић", 2017 ([Крагујевац] : С. Лазић). - 1 електронски оптички диск (CDROM) ; 12 cm. - (Библиотека Посебна издања / Народна библиотека "Вук Караџић", Крагујевац ; књ. 11) Системски захтеви: Нису наведени. - Насл. са насловне стране документа. - Тираж 10. - О аутору ISBN 978-86-83007-65-3 COBISS.SR-ID 235059212
Крагујевац, 2017
Сшефану, Вуку, Милици и Јулији
3
Предговор
(http://www.historychannel.com.au/this-day-in-history/ worlds-first-modern-beauty-pageant/)
О лепоти је реч. Наравно, девојачкој. Песници су је славили стиховима, писци есејима, сликари портретима, вајари бистама...Лепота није прелазна, али осећаји када је посматрамо свакако јесу. Како и када су настала такмичења за избор лепотице? За незванична нису доступни подаци, а први савремен „Конкурс лепоте” за „најлепшу девојку света” одржан је 19. септембра 1888. у малом белгијском месту Спа. Од 350 пријављених девојака, победница је била Marthe Soucaret1 из француске прекоморске територије Гваделуп у Средњој Америци. Као награду добила је пет хиљада франака, а њене фотографије су објављене у познатим француским илустрованим магазинима L'Illustration, * Le Journal illustré ... Осим поменуте лепотице, и само бањско место Спа је добило на монденском значају, а његово име је постало синоним за сва одмаралишта и лечилишта где постоје извори са термалном и минералном водом. Што се тиче каснијих избора за најлепшу девојку, широм света је покренута права лавина која се није зауставила ни до данашњих дана.
./.
Прво такмичење за „ најлепшу девојку света” , 19. септембар 1888 Део текста „World’s first modern beauty pageant”, у редовној рубрици „This day in history” на интернет страници Historychannel
„ Конкурс лепоте”, L’ Illustration, 6. октобар 1888.
1
Marthe Soucaret
*(https://www.flickr.com/photos/punkmemory/8800365015/in/album-72157631700580123/lightbox/)
4
Почеци такмичења за „мис” код нас Нико не зна када су се у Србији појавила прва такмичења за најлепшу девојку. Некадашњи „панађури” (вашари), шетње по Великом парку или посете цркви, очигледно нису имали такав значај као каснији „конкурси”, на којима би нека госпођица добила „званичну потврду” – да је „мис”. Предуслов за тако нешто у Крагујевцу били су позитивни утицаји из „прека”, који су се ширили по читавој Србији, тек ослобођеној од Турака. Почев од првог српског бала који је 1834. приредио кнез Милош, временом су се умножавале разне игранке, забаве, прославе...Познати хотели „Таково”, „Јадран”, „Гушић”, „Палас”, као и многе кафане, настојали су да организују свечаности које ће се памтити. Локалне новине су још 1893. дале опис „свечане вечери”2 у хотелу „Таково”, приређене у част рођења краља Александра, а у једној реченици је наглашено да су „тоалете госпођа и госпођица биле веома укусне”. Са друге стране, организатори забаве у Официрском дому ништа нису препустили случају: „Одело за официре треба да буде парадно са дугачким панталонама; за грађане свечано-црно салонско а за даме, по могућству, од српске тканине, кроја народног или страног”.3
2
Нови шумадиски лист, 5. август 1893, стр. 2
3
Потпора, 16. фебруар 1895, стр. 2
Да би младе госпођице из „отменог друштва” биле запажене на сваковрсним баловима и забавама, било је веома важно да науче плесати не само домаће, већ и стране игре. Сасвим у духу тог времена појављују се „школе играња”, а у крагујевачком листу Потпора (3. децембар 1895: 4) Божа Рајковић рекламира своју школу, па наводи: „Због валцера ко жели уписати се нека пожури”. Такође је изричит да прима полазнике само из „првих кућа”, при чему је очигледно да не мисли на њихову просторну удаљеност. Обичај да младе девојке присуствују разним прославама, концертима и игранкама временом је све више добијао на значају. Оне, којима је материјални положај родитеља то допуштао, знале су како ће показати елеганцију у одевању, отмено држање и складне кораке у плесу. Такве су плениле општу пажњу мушке популације и штампаних медија.
5
Архива Завичајног фонда Н. Б. „Вук Караџић”, Краг.
И некако сасвим спонтано – ко зна када је то започело, устројио се обичај бирања „краљице забаве”. Девојка која би доживела такву почаст нашла би се у центру пажње, а вест о њеном успеху обишла би читаву варош за неколико дана. У Крагујевцу смо запазили да ће на забави са игранком, у кафани „Парк”, бити бирана „Краљица забаве”4, која ће добити и леп поклон, а исти такав избор одиграће се и у хотелу „Јадран”, за време прославе Нове године. 5
4
Крагујевачки дневник, 7. децембар 1930, стр. 3
5
Плакат из 1939.
Када су се у Крагујевцу дешавали овако лепи догађаји, како ли је тек било у Београду – престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Док су у нашем граду издавани углавном политички листови, у Београду су чак и новине са значајном репутацијом као што је Политика6, до у детаље описивалe како је текла прослава Нове године у појединим хотелима и кафанама. У томе се ишло толико далеко да смо лако могли да сазнама које су госпођице биле запажене и какве боје су им биле хаљине. „Официрски дом”, дансингресторан „Сити” и „Џокеј-клуб” су само нека места где се састајао београдски „џет-сет”. 6
Политика, 15. јануар 1924, стр. 3
6
German postcard by Ross Verlag, no.3017/3, 1928-1929. Photo: Fanamet (https://www.flickr.com/photos/truusbobjantoo/6547612327)
Прво такмичење за „мис” на тлу некадашње Краљевине Југославије, мада мадајеје званичан назив државе још увек био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, одржано је 16. децембра 1926. године, у загребачком хотелу „Еспланада”. Тада није проглашена победница, већ су изабране три најлепше девојке, међу којима је била и Штефица Видачић из Загреба. Поменута госпођица је званично проглашена за Мис Југославије, од стране жирија у Берлину 7. јануара 1927. године, о чему извештава београдски дневни лист Време (10. јануар 1927: 7). Како је дошло до тога да се таква одлука доноси у иностранству? Пре свега, организатор овог такмичења је била позната филмска продуцентска кућа „Фанамет”, којој је примарни циљ био да пронађе нова лица за филмску индустрију. Због студиозног приступа овом такмичењу и коначне одлуке донете тек у наредној години, дешава се да Штефицу неки проглашавају за Мис Југославије 1926, а други 1927. године. Али ни ту није крај. Поменута госпођица остварује још већи успех јер почетком марта бива изабрана за Мис Европе 1927. (Политика , 6.март 1927: 5). У сваком случају, једна страна реч као што је „мис”, у Југославији све више постаје уобичајена за победнице на оваквим такмичењима.
Политика, 18. децембар 1926, стр. 7
Штефица на почетку филмске каријере
7
Време, 10. јануар 1927, стр. 5 Један од циљева овог рада је био да прикажемо какав тип лепоте младих девојака је био пожељан узор пре много деценија и како је укус еволуирао до данашњих дана. Међутим, већ на првим примерима, не само г-це Штефице него и других „мис”, уверили смо се да је то скоро немогуће, уколико се ослањамо само на фотографије из некадашњих дневних новина. Због веома ниског техничког квалитета штампаних фотографија, адекватно поређење није одрживо. Можда се то најбоље види на примеру прве „мис” Југославије: када посматрамо слику из новина стиче се утисак као да је у питању средовечна дама, а било би тешко замислити случај да се неки господин окрене за њом на улици. Наравно, сасвим друга ситуација је када посматрамо упоредну фотографију ове лепе и шармантне госпођице, урађену на оригиналном фото-папиру за потребе филмске компаније „Фанамет”.
8
Крагујевчанке успешне на такмичењима за „мис” Овим истраживањем имамо намеру да на основу документационог материјала, углавном из дневне штампе, прикажемо успехе које су осам крагујевачких лепотица оствариле на такмичењима за „мис”. За такав приступ била су неопходна два критеријума: коју учесницу сматрамо Крагујевчанком и који ранг такмичења се узима у обзир. Пре свега, Крагујевчанка је она девојка која наш град сматра својим завичајем, односно да је у њему провела већи део живота до момента када је конкурисала за „мис”. Доследном применом овог критеријума, у наше суграђанке сврстана је Даница Кацлеровић, која је до 15. године живела у нашем граду, а затим се преселила у Пожаревац, одакле је конкурисала за избор лепотице. По истом критеријуму у Крагујевчанке није сврстана Јелена Милосављевић, друга пратиља „Мис Србије 2010”, становница Јагодине, која је тек започела студирање на крагујевачком Природно-математичком факултету. Такође је важно да је ниво такмичења био највиши, без обзира да ли се ради о Југославији или о Србији. Осим чињенице да је нека девојка била изабрана за „најлепшу”, у обзир су узимане и оне са титулом „пратиље”. У наредном прегледу дата су имена и освојене титуле крагујевачких лепотица: Име и презиме учеснице 1. Даница Кацлеровић 2. Оливера Шавија 3. Наталија Накић 4. Драга Гачић 5. Зорица Милановић 6. Љиљана Ђоговић 7. Даница Првуловић 8. Даша Радосављевић
Освојена титула/признање Прва пратиља Мис Југославије 1931. Четврта пратиља Мис Југославије 1959. Мис Југославије 1960. Друга пратиља Мис Југославије 1961. Мис Србије 1970. / Прва пратиља Мис Југославије 1970. Мис Југославије 1978. Прва пратиља Мис СР Југославије 1999. Прва пратиља Мис Србије 2014.
Због тога што је била прва Крагујевчанка која се такмичила на нивоу државе, сматрали смо да и Лепа Јеличић треба да буде споменута, без обзира што је ушла само у ужи избор кандидаткиња за „Мис Југославије 1930”.
Време, 21. јануар 1930, стр. 5
Време, 19. јануар 1930, стр. 7
Фото Лична архива Даничине кћерке Милице Радумило
Време, 25. јануар 1931, стр. 5
Време, 22. јануар 1931, стр. 3
9
ДАНИЦА КАЦЛЕРОВИЋ, ПРВА ПРАТИЉА МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ 1931.
10 ОЛИВЕРА ШАВИЈА, ЧЕТВРТА ПРАТИЉА МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ 1959. Када је завршила медицину, др. Шавија је почела са радом у „Заставиној” амбуланти. Из тог времена позната је анегдота везана за једног младића. „Ех, што бих волео да ме снађе какав велики кашаљ и висока температура, па да одем код др. Шавије и скинем кошуљу са врелог тела. Да ми прегледа груди и ослушне срце како лупа”. Жеља му се никада није испунила, јер поменута докторка није била рејонски надлежна за његову фабрику.
Спорт и свет, 4. август 1959, стр. 16 – 17
Фото Лична архива
11
Оливера Шавија на такмичењу за „ Лепотицу 1959”
Оливера је 1975. изабрана за „Идеалну жену” Југославије
Практична жена, 5. јул 1975.
НАТАЛИЈА НАКИЋ, МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ 1960.
Спорт и свет, 16. август 1960, стр. 17
12
Наталија на насловној страни
Спорт и свет, 9. август 1960.
Сећање
Спорт и свет, 24. јул 1962.
Биографски подаци преузети из Наталијиног романа
Ко је убио Лорелај, 2005, стр. 217
13 ДРАГА ГАЧИЋ, ДРУГА ПРАТИЉА МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ 1961.
Спорт и свет, 8. август 1961, стр. 17
Фото Лична архива
Фотодокументација Спорт и света
Спорт и свет, 25. јул 1961, стр. 16 – 17
Светлост, 28. јул 1961, стр. 10
Драга Гачић
14 ЗОРИЦА МИЛАНОВИЋ, МИС СРБИЈЕ 1970. И ПРВА ПРАТИЉА МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ 1970.
Политика, 27. јул 1970, стр. 6
Светлост, 30. јул 1970, стр. 6
Илустрована Политика 4. август 1970, стр. 35
Зорица Милановић, прва пратиља Мис Југославије 1970. Извор: gradsubotica.co.rs
( http://www.gradsubotica.co.rs/kraljica-lepote-je-terezadelmis/mis-1970/ )
15
. (http://www.yugopapir.com/2013/04/bora-orevic-i-blagoje-paunovic.html)
16
„Лепа Зора и Лепи Бора: Зорица Милановић, најлепша девојка Србије 1970, у друштву Боре Ђорђевића, најлепшег фудбалера Југославије 1969, у избору читатељки и читалаца Темпа ” Извор: Yugopapir / фото Срба Вранић
ЉИЉАНА ЂОГОВИЋ, МИС ЈУГОСЛАВИЈЕ 1978.
17
Љиљана Ђоговић закаснила на избор за „Мис света 1978” због снимања филма
Фото: Мирослав Мушкетало (Остали подаци о овом чланку нису доступни)
Забележила: Невенка Опачић, обрада: Yugopapir
РТВ ревија, 1980.
(http://www.yugopapir.com/2014/04/mlade-jugoslovenskeglumacke-nade.html)
Daily Express, 15. новембар 1978.
За Љиљану Ђоговић (Жикић/Карађорђевић), Мис Југославије 1978, прибављена су само два документа која посредно сведоче о успеху ове лепотице из Крагујевца, на такмичењу за „мис”. Динамично је проживела свој кратак живот јер je трагично настрадала као добровољац Војске Југославије, у борби са сепаратистима на Косову и Метохији. Имала је 42. године.
Фото: Љиљана Жикић Карађорђевић / Facebook
18
Фото Небој ша Бабић / Даничина архива
ДАНИЦА ПРВУЛОВИЋ, ПРВА ПРАТИЉА МИС СР ЈУГОСЛАВИЈЕ 1999.
Политика, 11.октобар 1999, стр. 29
Фото Небој ша Бабић / Даничина архива
Даница Првуловић – портрет
Даница испред рефлектора
19 ДАША РАДОСАВЉЕВИЋ, ПРВА ПРАТИЉА МИС СРБИЈЕ 2014.
Крагујевачке, 25. октобар 2014, стр. 19
Фото Марко Арсић / Фотодокументација Miss Yu
20
Даша у Порто Карасу 2015.
Фото Лична архива
Фото Марко Арсић / Фотодокументација Miss Yu
Даша на припремама у Грчкој – Порто Карас, 2015.
Даша се такмичила и за Miss Universe 2015. у Лас Вегасу
И на крају... ... Почели су, у Европи скоро срамежљиво, мада револуционарно, у годинама на измаку 19. в ека – конкурси за најлепшу девојку. Временом су се претворили у праву еуфорију, која је захватила и нашу земљу. Поплава избора разних „мис” обухватила је многе градове, регионе, затим бербе, плаже, лета, јесени и пролећа, сајмове, туристичке манифестације, а дотакла је и шарм, осмех, фотогеничност...Од првобитно дугачких хаљина до глежњева, девојке су временом дефиловале у све „штедљивијим” бикини костимима. Приметно је да су се временом мењала мерила лепоте. У почетку су то биле можда „раскошније” фигуре природних лепотица, налик „купачицама” светских мајстора сликарства, али временом је виткост и утегнутост тела добијала на значају, док су остали девојачки атрибути могли да задрже своју бујност. Организатори оваквих такмичења у Југославији су обично били новински листови, али је било и изузетака: 1926 – „Фанамет”, филмска компанија 1929 – 1932. Време, београдски дневни лист 1957 – 1965. Спорт и свет 1966 – 1975. Политика Базар 1982 – 1991. АС, први југословенски таблоид из Сарајева 1996 – 2016. „Miss Yu”, специјализована компанија за овакве изборе, у власништву Весне Југовић Први избори за „мис” у Југославији, после Другог светског рата, одржани су 1957. године. Те и наредне године, лепотице су биране на приредбама интерног карактера у београдском „Атељеу 212”, а 1958. место дешавања је био стадион „Ташмајдан”, уз присуство око осам хиљада гледалаца. Када се мало боље промисли, лепота је увек била капитал, те с тога не чуди што у многим бајкама за децу окосницу приче сачињавају „царев син” и „лепота девојка”.
< Рекламна кампања у Спорт и свету
Можемо веровати или не, али на ленти прве „мис” комунистичке Југославије, коју је носила Сплићанка Тонка Катунарић, писало је управо: „Лепота девојка 1957”. Додуше, у време радничког самоуправљања када су се сви обраћали са „другови и другарице”, веома би било незгодно да се бира „најлепша другарица” Југославије, а опет је по сваку цену требало избећи употребу мрске капиталистичке речи – „мис”. Код неких лепотица слава је кратко трајала, попут лептировог лета, али су поједине оствариле каријеру као глумице, водитељке, манекенке или пословне жене. Од наших суграђанки, Даница Кацлеровић је завршила Филозофски факултет, Наталија Накић Филолошки, Оливера Шавија Медицински, а Љиљана Ђоговић Факултет организационих наука. Судбине некада најлепших девојака биле су веома различите, а вероватно три делују најупечатљивије: – фотографију Драгице Угарковић, Мис Југославије 1933, видео је један милионер који је живео у Мексику, иначе југословенског порекла – дописивали су се, а затим венчали;* – Никица Мариновић, некадашња прва пратиља Мис света 1966. и најлепша Европљанка није могла да издржи терет славе и свеопште пажње, па се последњих година потпуно повукла из јавног живота и извршила самоубиство 11. новембра 2008, у својој 61. години. – Љиљана Ђоговић (Жикић / Карађорђевић), Мис Југославије 1978, глумила мање улоге у неколико домаћих филмова, писала родољубиву поезију, мајка шесторо деце, а била је и
*(http://www.yugopapir.com/2014/08/u-casopisu-panorama-1935-zasto-mis.html)
21
22 у емотивној вези са принцом Томиславом Карађорђевићем. За време НАТО агресије на Србију пријавила се као добровољац у Војску Југославије, и погинула 1. априла 1999. године. Када се један истраживачки посао приведе крају, то не значи да има гаранцију да је обухватио у потпуности предмет истраживања. Увек постоји могућност да нека година не буде поменута јер нема систематизоване документације, тако да једино преостаје упоран труд и трагање по архивама. С тим у вези, вреди описати један такав ток: пошто је прибављен податак да је као пензионерка имала радњу за продају цвећа и поклона – преко „Агенције за привредне регистре” пронашли смо телефонски број наше прве учеснице после Другог светског рата, госпође Оливере Шавије, која нам је у телефонском разговору казала да има и титулу „Идеална жена Југославије 1975”. То такмичење је одржано на острву Крк, у хотелу „Халудово”, али се не сећа тачног датума, осим да су се тог дана носиле мајице, јер је било топло време. Аха, ето изазова! То је као вест „сигурно” објавила Политика, па је обављен преглед свих њених дневних издања за период 1. мај – 30. септембар 1975. И – ништа! Можда су се тада дешавале некакве метеоролошке турбуленције, па је због тога уследило безуспешно истраживање за евентуално рекордно топле месеце април и октобар, а даље „залажење” у март или новембар више није имало смисла. Међутим, када je свака нада била изгубљена, захваљујући додатном труду некадашње суграђанке г-ђе Шавије, жељени новински документ је ипак пронађен. И на крају, а можда је требало написати на почетку – не постоји ни један град у Србији који се неће хвалити лепотом својих девојака, па и Крагујевац није изузетак. Тако је било и тако ће бити, јер како рече амерички писац, песник и новинар Christopher Morley: „У сваком људском срцу постоји тајни живац који одговара на вибрације лепоте”.
С. Лазић, 1975.
О аутору
Слободан Лазић, рођен 1948. у Крагујевцу. По занимању је дипломирани економиста. Коаутор „Крагујевачког лексикона” и аутор монографија: „Абисинија – крагујевачка Атлантида” и „Крагујевачки корзо”.
23
Садржај
Предговор............................................................................................................ 3 Почеци такмичења за „мис” код нас........................................................... 4 Крагујевчанке успешне на такмичењима за „мис”.................................8 Даница Кацлеровић.............................................................................................9 Оливера Шавија.................................................................................................10 Наталија Накић................................................................................................. 12 Драга Гачић........................................................................................................13 Зорица Милановић............................................................................................14 Љиљана Ђоговић................................................................................................17 Даница Првуловић.............................................................................................18 Даша Радосављевић...........................................................................................19 И на крају...........................................................................................................21 О аутору............................................................................................................. 22