“Woodstock Ever after”

“500.000 opela nadjačalo je blato i istoriju. Oprali smo se i popili u Božjim suzama radosnicama. I jednom, i za sve, istina još uvek nije bila misterija.”

Joan Baer

Ovaj svetski poznati, istorijski značajan, masivan trodnevni vrhunac kontrakulture iz 1960-ih nikada se ne bi dogodio da nije bilo Mak Iasgur-a i njegove supruge Miriam koja ga podržava. Za njega je sve to vredelo - i ulivalo mu je osećaj optimizma u vezi s mladom generacijom koju je dočekao na svojoj farmi.

„Nešto ste dokazali svetu“, rekao je publici poslednjeg dana. “To je pola miliona dece, a ja vas zovem decom, jer imam decu stariju od vas, pola miliona mladih ljudi može se okupiti i imati tri dana zabave i muzike i imati ništa osim zabave i muzike. I Bog vas blagoslovio za to! “

Naravno, The Nev Iork Times je molio da se razlikuje po izveštavanju nakon festivala. Uređivački deo nazvao je trodnevni događaj „nečuvenom epizodom“ i pitao: „Kakva je to kultura koja može stvoriti tako kolosalni nered?“ A sada, 50 godina kasnije, „nered“ teško da je nasleđe Voodstocka. Umesto toga, to je istorijski prelomni trenutak koji predstavlja zenit određene kulture i beleži određeni trenutak koji se više nikada neće ponoviti na takav način.

Danas, nakon pola veka, možete se popeti na brdo u Centru za umetnost Betel Vuds i stajati na svetom terenu gde se održavao festival Voodstock 1969. godine. Centar je otvoren 2006. godine sa koncertnim prostorom na otvorenom i muzejom iz 1960-ih.

Neki od glumačkih nastupa na Voodstock-u 1969. vratili su se u predstave tokom decenija. Neki su umrli pre nego što su dobili priliku. Generacije su dolazile i odlazile od tog jednog veličanstvenog vikenda u leto 1969. godine.

Za većinu nas to je uvek bila puka legenda - ona koju nismo mogli videti, dodirnuti ili biti deo nje. Ali za nekoliko stotina hiljada srećnika to je bio najveći trenutak u njihovom životu - trenutak koji je ostavio trag u istoriji koji ostaje neizbrisiv kao i 50 godina kasnije.