Pas magazin, broj 1

BROJ 1 • 2013.

200 DINARA

CG 2€ • BiH 4KM

REPORTAŽA

Psi na doživotnoj robiji

ISHRANA

Pravi obrok za vašeg ljubimca

Šta misli i o čemu sanja + TEST INTELIGENCIJE ZA PSE

INTERVJU Prljavi Inspektor Bla`a

Dresiran sam bolje od Akija

PRV U SRI PUT MA BIJI G O PS AZIN IMA

ZDRAVLJE

Četkica za zube: da ili ne?

PORODICA

Pripreme za bebin dolazak

Uvodnik

Prvi broj Dra­gi pri­ja­te­lji,

N

a kio­sci­ma ši­rom ze­mlje sva­ko­ga da­na mo­že­te pro­na­ći oko 250 ra­zli­či­tih na­ slo­va o le­po­ti, mo­di, po­li­ti­ci, estra­di, bi­ lju i zdra­vlju... ali NI­J­E­D­AN o čo­ve­ko­vom na­ j­bo­ljem pri­ja­te­lju ia­ko je su­ži­vot psa i čo­ve­ka za­po­čeo još pre vi­še od 30.000 go­di­na. To­li­ ko je na­j­ma­nje i ra­zlo­ga ko­ji su nas ube­di­li da stvo­ri­mo pr­vi spe­ci­ja­li­zo­va­ni ča­so­pis po­sve­ će­n upra­vo ovoj vi­še­mi­le­ni­ju­m­skoj "ko­ha­bi­ ta­ci­ji". A to­li­ko nas i te­ma na­j­ma­nje če­ka da ih po­la­ko, iz me­se­ca u me­sec, utis­ku­je­mo na na­ še stra­ne...

Iz tog ra­zlo­ga je i ova ma­la re­da­k­ci­ja po­sve­ ti­la ma­ga­zin "je­di­nom bi­ću na sve­tu ko­je te vo­li vi­še ne­go što vo­li se­be", ka­ko ga je opi­ sao ame­ri­č­ki pi­sac He­n­ri Vi­ler Šo. Re­zu­lat ove odlu­ke upra­vo dr­ži­te u svojim rukama.

Na­stao je u spre­zi sa na­šim dra­gim sa­ra­dn ­ i­ ci­ma i bro­j­nim en­tu­zi­ja­sti­ma sa ko­ji­ma već

ispi­su­je­mo si­ja­set no­vih te­ma o sko­ro hi­lja­du priz­na­tih i ne­priz­na­tih ra­sa po­čev od "ul­tra la­ ke" či­va­ve pa do ve­li­kih en­gle­skih ma­sti­fa...

U ovom pr­vom bro­ju otvo­ri­li smo tek ne­ke od njih - ka­ko pre­po­zna­ti zu­bo­bo­lju, ka­ko pri­pre­ mi­ti psa za do­la­zak va­še be­be, ka­ko ži­ve od­ba­ če­ni i na­pu­šte­ni psi... U na­red­nim bro­je­vi­ma pridr­žava­ćemo se istog re­ce­p­ta - ka­ko ga što kva­li­te­t­ni­je hra­ni­ti, ka­ko ga va­spi­ta­ti, dre­si­ra­ ti, ra­zu­me­ti, izle­či­ti, ute­ši­ti. Ve­ru­jem da zna­ te ka­ko ga vo­le­ti, ali par pra­k­ti­č­nih sa­ve­ta ni­je na od­met. Za vas će za­to pi­sa­ti stru­č­nja­ci - au­ to­ri­te­ti u svo­jim obla­sti­ma, pa ih po­ne­kad po­ slu­ša­j­te...

Ne že­lim da vam obe­ćam da ne­će­mo (po)gre­ ši­ti, po­ne­ko­ga ra­zo­ča­ra­ti, uvre­di­ti, ra­zlju­ti­ti... ali iz sveg sr­ca da­jem reč da će­mo se tru­di­ti da to ne či­ni­mo. A vi nam ja­vlja­jte ko­li­ko u to­me uspe­va­mo...

Dobro došli

Biljana Stjelja glavna urednica

Direktor Nikola Nedeljković Glavna urednica Biljana Stjelja

Izdavač Pet magazine d.o.o.

Telefon +381/11/411 30 40

E-mail pas¤petmagazine.rs

Adresa Kosovska 17, 11000 Beograd

Ako že­li­te da po­klo­ni­te ili udo­mi­te psa, ako ste izgu­bi­li ili pro­na­šli nečijeg ljubimca, ja­vi­te nam, a mi će­mo vam po­mo­ći. Ša­lji­te nam sli­ke svo­jih ku­ca. Obja­vi­će­mo ih na sa­j­tu, a na­j­lep­še i u šta­m­pa­nom izdanju na­šeg i va­šeg ma­ga­zi­na.

Pi­ši­te nam o svo­jim di­le­ma­ma, pro­ble­mi­ma, ša­lji­te pi­ta­nja na­šim ve­te­ri­na­rima, tre­ne­rima, stru­č­nja­cima...

Ako ste ču­li ili do­ži­ve­li ne­ku za­ni­mlji­vu pri­ču sa psi­ma u glav­noj ulo­zi, ja­vi­te nam: VA[ NAJBOLJI MAGAZIN

¤PasMagazin

Pas-Vaš Najbolji Magazin

pas¤pe­t­ma­ga­zi­ne.rs

Odgovorni ured­nik Zamenik glavnog urednika

Urednik

Urednik fotografije

Dizajn

Priprema

Lektura

Štampa

Vuk Mijatović Boško Hadžić Rade Dragović Igor Marinković Manitou Design Emit24 d.o.o.

Maša Hadži Jovanić Rotografika

CIP - Ka­ta­lo­gi­za­ci­ja u publikaciji Na­rod­na bi­blio­te­ka Sr­bi­je, Beograd • 636.7 • PAS • Glav­ni ured­nik Bi­lja­na Stje­lja; Od­go­vor­ni ured­nik Vuk Mi­ja­to­vić. - 2013 (okt.) - .

- Beo­grad (Ko­so­v­ska 17) : Pet ma­ga­zi­ne •2013- (Su­bo­ti­ca: Ro­to­gra­fi­ka). - 30 cm • Mesečno • IS­SN 2334-8992 = Pas (Beo­grad. 2013) • CO­B­I­SS.SR-ID 201549836

PO­R­TRET BASENJI

magazin

Sadržaj

magazin

Pas za lj­u­b­i­t­e­l­je mačaka 6 Ba­set - jed­na od na­jo­mi­lje­ni­jih ra­sa NA­J­T­U­ŽN ­ ­I­JE OČI NA SVETU 10 Ka­ko se spre­mi­ti za zahlađenje JE­S­EN PU­NA OPASNOSTI 16 Pri­ča sa na­slov­ne strane ŠTA MI­S­LI I KO­GA SANJA 20 Pr­lja­vi In­spe­k­tor Blaža BO­L­JE SAM DR­E­S­I­R­AN OD AKIJA 22 Sa šti­će­ni­ci­ma gra­d­skog azila PSI NA DO­ŽI­ ­V­OT ­ ­N­OJ ROBIJI 36 Pas i do­la­zak be­be u kuću KAD LJ­U­B­OM ­ ­O­RA GRIZE 42 Docent Vla­di­mir Magaš ST­E­R­I­L­I­ZA ­ ­CI­ ­JA ČU­VA GLAVU 48 Ljubimcima treba rekreacija SPORT NA ČETIRI NOGE

Ba­se­nji ne la­je. I to ni­je na­j­ču­d­ni­ja stvar u ve­zi s ovom ra­som

A

na­li­ze DNK po­ka­ za­le su da je ba­se­ nji bli­zak

veo­ma da­le­kim pre­­ci­ma da­na­šnjih pa­sa.

U pe­ći­na­ma u Li­ bi­ji pro­na­đe­ni su cr­te­ži sta­ri oko 6.000 go­di­na, na ko­ji­ma su pri­ka­za­ni psi veo­ma na­ lik na ba­se­nji­ja. Po­re­klom iz Cen­ tral­ne Afri­ke, ovaj pas je ve­ko­vi­ma po­ma­gao lju­di­ma u lo­vu na an­ti­lo­pe.

Pr­vi po­ku­ša­ji da se pre­ne­se iz Ko­n­ga i od­ga­ja u Evro­pi za­be­le­že­ni su još osa­ m­de­se­tih go­di­na 19. ve­ka, ali ba­se­nji se na Sta­ri kon­ti­nent de­fi­ni­ti­v­no pre­ se­lio tek po­la ve­ka ka­sni­je. U na­šim kra­je­vi­ma i da­nas je veo­ma re­dak.

Ne­ki ka­žu da je ba­se­nji pas za - lju­ bi­te­lje ma­ča­ka. Jed­na od glav­nih ka­ ra­k­te­ri­sti­ka pa­smi­ne je­ste či­sto­ ća. Odr­ža­va je na sli­čan na­čin kao ma­č­ke i ne pod­no­si ku­pa­nje. I na­rav mu je ma­č­ja - zna da bu­ de vr­lo tvr­do­glav i veo­ma se te­ško dre­si­ra. Ia­ko je mno­ go in­te­li­gen­tan, ne vo­li da uči tri­ko­ve i ne za­ni­ma ga da vam do­no­si lo­p­ti­cu ili štap ko­ji ste ba­ci­li. Ako že­li­te ži­vo­ti­nju ko­ja ima ja­ku li­č­nost, obo­ža­va­će­ te ba­se­nji­ja.

I da, to što ne la­je, ni­ ka­ko ne zna­či nu­žno da je tih. Ovaj pas se ogla­ša­va ču­d­nim zvu­ci­ma na­lik na lju­d­ski smeh ili jo­ dlo­va­nje. ///

52 Država ne reaguje na trovanja KO UBIJA NAŠE PRIJATELJE 62 Priča Muharema Bazdulja NEPRAVILNI GLAGOLI

4

5

PLANETA

magazin

novo doba

Ako uz­me­te psa s uli­ce i na­hra­ni­te ga, ne­će vas ugri­sti. To je osnov­na ra­zli­ka iz­me­đu psa i čo­ve­ka

Sve vi­še pa­sa gle­da televiziju

FOTO: IGOR MARINKOVI]

magazin

KAD SE TROJE SRETNU U PARKU, LJUBAV SE RODI NA PRVI POGLED, A JEDAN UVEK BUDE VI[AK

Sa­jt meseca

Da li pas umi­re?

Ma­rk Tven

Bo­k­ser dao ži­vot za dečaka

BR­A­VO ZA POLICIJU

Hra­bri bo­k­ser Si­mon uspeo je da od­gu­r­ne če­tvo­ro­go­di­šnjeg de­ča­ka sa pu­ ta­nje au­to­mo­bi­la u po­kre­tu na uli­ci u Atlan­ti, da bi ga sa­mo ne­ko­li­ko tre­nu­ ta­ka ka­sni­je "kra­j­sler" uda­rio. Svo­ju hra­brost ne­sre­ć­ni pas pla­tio je ži­vo­tom.

De­jv Fu­ru­ka­va, ko­me je vid ozbi­lj­no ošte­ćen, še­ tao je sa svo­jim si­nom Vi­lom i bo­k­se­rom Si­mo­ nom ka­da je cr­ve­ni "kra­js­ ler" pro­ju­rio po­red zna­ ka "stop" i "ustre­mio" se na de­ ča­ka. Pas je, ne ča­se­ći, sko­ čio i od­gu­r­nuo de­ča­ka.

Hra­bro kuče, na­kon što ga je uda­rio au­to­mo­ bi­l, uspelo je da usta­ne.

Imao je pre­lom no­ge i unu­tra­šnje kr­va­re­nje. Ia­ko su se svi na­da­li da će pre­ ži­ve­ti, ugi­nuo je ubr­zo na pu­tu pre­ma ve­te­ri­na­rs­ koj kli­ni­ci.

"To je istin­ska oda­ nost i hra­brost", kra­t­ ko je ko­n­sta­to­vao Fu­ ru­ka­va.

Ame­ri­č­ka po­li­ci­ja uha­p­si­la je 12 lju­di zbog or­ga­ ni­zo­va­nja bo­r­be pa­sa i oslo­bo­di­la 360 pi­t­bu­lo­va.

To­kom ra­ci­je u Ala­ba­mi i Džo­r­ dži­ji, za­ple­nje­no je 500.000 do­la­ra. "Ve­ru­jem da kad bi Dan­te Ali­gi­je­ri po­no­vo pi­sao - me­sta u pa­klu na­me­nio bi oni­ma ko­ji su okru­t­ni pre­ma ži­vo­ti­nja­ma", re­ kao je tu­ži­lac.

Spa­sao terijera ume­sto žene Pro­šlog me­se­ca svet je obi­šla ve­st o pa­ru ko­ji je za­jed­no sa svo­jim džek ra­se­lom pre­ži­veo ne­sre­ću ka­da se ja­ht­ a na ko­joj su se na­la­zi­li pre­vr­nu­ la. Sve to je­dva da bi za­slu­ži­va­lo da se na­zo­ve ve­šću da ju­nak na­še pri­ če, izve­sni Gre­jem En­li iz isto­č­nog Lo­n­do­na ni­je pr­vo spa­sao te­ri­je­ra, a tek ka­da je psić bio na si­gu­r­nom vra­ tio se po svo­ju že­nu Še­ril. ... I ni­je jedini.

Ve­ći­na lju­di, na­rav­no, iza­bra­la bi su­pru­žni­ka, ali ako je ve­ro­va­ti ne­ dav­nom istra­ži­va­nju, izbor iz­me­đu spa­sa­va­nja čo­ve­ka ili psa za mno­ ge ni­je ta­ko jed­nos­ta­van. Istra­ži­va­či sa uni­ve­r­zi­te­ta Džo­r­dž re­džen­s sta­ vi­li su 500 do­bro­vo­lja­ca pred di­le­ mu - da li bi­ste ispred au­to­bu­sa ko­ jem su ot­ka­za­le ko­č­ni­ce pre spa­s­ li psa ili lju­d­sko bi­će. Ispos­ta­vi­lo se da izbor um­no­go­me za­vi­si od - li­č­

29 6

nos­ti. Svi su re­kli da bi pre iza­bra­ li čo­ve­ka u slu­ča­ju da je reč o ro­đa­ ku, ro­di­te­lju, blis­kom pri­ja­te­lju i ne­ po­zna­tom psu. Da je u pi­ta­nju nji­ hov lju­bi­mac, mno­gi bi ra­z­mi­sli­li za ko­ga da se odlu­če. Ka­da je do­šlo do izbo­ra iz­me­đu so­p­stve­nog lju­bi­m­ca i ne­po­zna­tog čo­ve­ka, sve vi­še lju­di bi­ra­lo je psa. Čak 40 pro­ce­na­ta ispi­ ta­ni­ka ra­di­je bi spa­si­lo so­ps­ tve­nog lju­bi­m­ca ne­go - tu­ri­stu.

go­di­na imao je au­stra­li­j­ski ov­čar Blui ka­da je pre­mi­nuo i ti­me ušao u Gi­ni­so­vu knji­gu re­ko­rd ­ a kao pas ko­ji je na­j­du­že ži­veo

FE­S­T­I­V­AL PASA U Ne­pa­lu je fe­štom, ple­som i sla­vljem obe­ le­žen Ti­ha­ra, Dan pa­sa. Tog da­na psi­ma se po­kla­nja vi­še pa­žnje, lju­ba­vi i vi­še hra­ne ne­go ina­če. Za vre­me tra­ja­nja pro­sla­ ve, psi u Ne­pa­lu oki­će­ni su ve­n­ či­ći­ma ko­je su de­ca od cve­ća pra­vi­la ne­ko­li­ko da­na una­pred.

400

Zvu­či ble­sa­vo, ali za či­nje­ni­cu iz na­ slo­va za­slu­žan je ra­zvoj mo­de­r­nih te­le­vi­zo­ra vi­so­ke re­zo­lu­ci­je ko­ji vi­še pri­vla­če pa­žnju va­šeg lju­bi­m­ca. Sta­ri CRT ekra­ni emi­tu­ju sli­ku sa fr­e­kve­ n­ci­jom 60 Hz. Pre­ve­de­no na sr­p­ ski, to zna­či da se sli­ka osve­ža­va 60 pu­ta u se­ku­n­di. Za lju­de, či­je oko "ra­di" na ot­pri­li­ke 55 Hz, to izgle­da kao ne­pre­ki­nu­to kre­ta­nje. Psi, me­ đu­tim, mo­gu da vi­de tre­pe­re­nje na 75 Hz, pa im sli­ka ta­ko nis­ke re­zo­ lu­ci­je ne izgle­da pri­rod­no.

"U po­sled­nje vre­me, za­hva­lju­ju­ći ra­ zvo­ju te­h­no­lo­gi­je, sve vi­še pa­sa gle­da te­le­vi­zi­ju", pi­še stručnjak za pse Ste­ n­li Ko­ren. "Sve če­šće slu­ša­mo o psi­ ma ko­ji zai­n­te­re­so­va­no po­sma­tra­ ju pri­rod­nja­čk ­ e emi­si­je na te­le­vi­zi­ji."

Da stvar i ni­je ta­ko neo­zbi­lj­na sve­do­ či i otva­ra­nje te­le­vi­zi­j­ske sta­ni­ce DO­ G­TV. Po­ga­đa­te, na ovom ka­na­lu se emi­tu­je isklju­či­vo pro­gram na­me­ njen psi­ma.

Pri­ja­te­lj­stvo sta­ro 33.000 godina Istra­ži­va­nje obja­vlje­no u nau­č­nom ča­so­pi­su "Plos One" po­ka­zalo je da su psi pri­pi­to­mlje­ni ra­ni­je ne­go što se mi­sli­lo - čak 20.000 go­di­na ra­ni­je. No­ve ana­li­ze fo­si­li­zo­va­nog pse­ ćeg zu­ba pro­na­đe­nog na Al­ta­js­ kim pla­ni­na­ma u Si­bi­ ru 1975. go­di­ne po­tvr­di­le su da je 33.000 star zub pri­ pa­dao jed­nom od na­js­ ta­ri­jih po­zna­tih pre­da­ka mo­ de­r­nog psa.

Tim nau­č­ni­ka pre­dvo­đen dr Anom Dru­ž­ko­vom sa In­sti­tu­ta za mo­le­ku­lar­nu bio­lo­gi­ju Ru­ske aka­de­mi­je nau­ka i ume­t­nos­ti utvr­dio je da je "al­ta­j­ski pas" bli­ži sa­vre­me­nim psi­ma ne­ go vu­ko­vi­ma.

gojazni psi

Lift za buce U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, u ko­joj pre­ma izve­šta­ji­ma or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja ži­vi oko osam mi­lio­na go­ ja­znih pa­sa, ko­n­strui­san je pr­vi li­ft za bu­ce. No­vi ure­đaj, ba­zi­ran na ko­ n­ve­n­cio­nal­nom li­f­tu za ste­pe­ni­šte, omo­gu­ća­va tran­spo­rt go­ja­znih pa­ sa sa dna na vrh ste­pe­ni­ca. Ko­n­ce­ pt "Stair of the Dog 2022" ra­zvi­jan je še­st me­se­ci i opre­mljen je bro­ j­nim mo­di­fi­ka­ci­ja­ma ka­ko bi bio idea­lan za čo­ve­ko­vog na­jb ­ o­ljeg pri­ ja­te­lja, a tu je i udob­na ko­r­pa u ko­ joj psi se­de dok se vo­ze li­f­tom. Li­ft se, ina­če, po­kre­će po­mo­ću ele­k­tro­ n­ske pla­t­fo­r­me ko­ja se ak­ti­vi­ra pre­ po­zna­va­njem ša­pe psa. Na­kon to­ ga, li­ft tran­spo­r­tu­je psa sa dna ste­ pe­ni­šta na vrh i obr­nu­to. Pre­dvi­đa­ nja ka­žu da će do 2022. go­di­ne vi­ še od po­lo­vi­ne pa­sa na sve­tu bi­ ti de­be­lo.

mi­lio­na vla­sni­č­kih pa­sa da­nas pos­to­ji na sve­tu. Ako se to­me do­da­ju i lu­ta­li­ce, do­bi­ja­mo bro­j­ku ve­ću od po­la milijarde

Ne mo­že­te da pod­ne­se­te fi­l­mo­ve u ko­ji­ma psi umi­ru? Do­sa­di­lo vam je da li­je­te su­ze ka­da se, na­kon sat i po uži­va­nja u sla­t­koj me­lo­dra­ ma, ispos­ta­vi da pas glav­nog ju­na­ ka na kra­ju stra­da? Ili još go­re, ka­ da sve ispa­dn ­ e u re­du i svi osta­nu sre­ćn ­ i i za­do­vo­lj­ni, a sa­mo pas pla­ ti gla­vom.

Sa­jt www.doe­st­he­do­g­die.com za vas je on­da oba­ve­zna li­te­ra­tu­ ra. Bez ot­kri­va­nja de­ta­lja o za­ple­tu, ovaj sa­jt vam od­mah ra­zre­ša­va di­ le­mu o to­me da li će ku­ca do­če­ka­ti odjav­nu špi­cu. I to za fi­l­mo­ve u ši­ ro­kom ra­spo­nu od Hi­č­ko­ko­vih mi­ ste­ri­ja do hi­to­va još ak­tue­l­nih u do­ ma­ćim bio­sko­pi­ma po­put "Dva pi­ što­lja". Ako ste po­sle "Mar­li­ja i me­ ne" odlu­či­li da vi­še ne gle­da­te fi­l­ mo­ve sa psi­ma, ra­z­mi­sli­te još jed­ nom. Sa­mo pr­vo proverite na doe­st­he­do­gd ­ ie.com.

Ka­ko psi la­ju na ­ ra­zli­či­tim jezicima al­ban­ski ara­ps­ ki je­rm ­ e­n­ski ki­ne­ski hr­vat­ski če­ški dan­ski ho­lan­d­ski en­gle­ski espe­ran­to ? esto­n­ski fin­ski fra­n­cu­ski

4,6

ham-ham hau-hau haf-haf va­ng-vang vau-vau haf-haf vuf-vuf blaf-blaf vuf-vuf, ruf-ruf, arf-arf boj-boj auh-auh hau-hau vouf-vouf

ne­ma­č­ki gr­č­ki he­brej­ski ma­đa­r­ski in­do­ne­žan­ski ir­ski ita­li­jan­ski ja­pan­ski ko­rej­ski ru­mu­n­ski ru­ski špan­ski

mi­lio­na di­na­ra na­pla­ti­li su gra­đa­ni Va­lje­va od na­dle­žnih vla­sti zbog uje­da pa­sa lu­ta­li­ca u 2012. godini

vuf-vuf, vou-vou gav-gav hav-hav vov -vov go­ng-go­ng, guk-guk am-am bau-bau, arf-arf van-van mu­ng-mung ham-ham gav-gav, guf-guf jau-jau, gua-gua

30

pa­sa u svo­joj ku­ći i dvo­ri­štu ima na­j­po­zna­ti­ji ša­p­tač ži­vo­ti­nja na sve­tu, ču­ve­ni dre­ser Ce­zar Milan

7

magazin

4 SAVET

D

SAVET

te­h­ni­ke da opu­sti­te i po­d­mla­di­te ljubimca

Ka­ko da pre­ki­ne­te tuču

Uh, to je ta ta­č­ka. Ne, ne bo­li, baš mi pri­ja.

Ne­moj da pre­sta­ješ, ose­ćam se odli­č­no

o­bro, vaš lju­bi­mac ne­će mo­ći da vam

sve ovo ka­že, ali, ve­ ru­j­te nam na reč, ako nau­či­te ove če­ ti­ri te­hn ­ i­ke ma­sa­že, po­že­le­će da mo­že.

Dne­v­na masaža Do­vo­lj­no je da dne­v­no izdvo­ji­ te sa­mo de­se­tak mi­nu­ta za re­dov­nu ma­sa­žu. Ko­ri­sti­te otvo­ren dlan da po­la­ko do­di­ru­je­te sve de­lo­ve te­la svog psa. Fo­ku­si­ra­j­te se na ono što ose­ća­te i obra­ća­j­te pa­žnju na sve slo­je­ve - dla­ku, ko­žu, mi­ši­će, sve do kos­ti­ju. Ia­ko se ne či­ni­ta­ko, ova ma­ sa­ža je mno­go vi­še ne­go sa­mo le­ po pro­ve­de­no za­jed­ni­č­ko vre­me.

Po­sle ne­ko­li­ko da­na ima­će­te ja­snu sli­ku šta je no­rm ­ al­no za va­šeg psa.

Mo­ći će­te br­zo da pri­me­ti­te bi­lo ka­ kve pro­me­ne, oset­lji­vost na ­do­dir, even­tual­ne oto­ke ili na­pe­tost u mi­ ši­ći­ma.

Smi­ri­te ne­r­vo­znog psa Ako pas pos­ta­ne ne­rv ­ o­zan zbog gr­mlja­vi­ne ili pe­ta­rdi pri­li­kom no­ vo­go­di­šnjeg sla­vlja, ma­sa­žom mu mo­že­te ubla­ži­ti stres. Te­ra­peu­ti ko­ ri­ste po­kret sli­čan ma­že­nju da opu­ ste na­pe­te ne­r­ve. La­ga­no pri­slo­ni­ te otvo­ren dlan na gla­vu ili vrat lju­

bi­m­ca. Pra­vi­te du­ge po­kre­te duž ki­ č­me sve do re­pa. Po­no­vi­te ovo ne­ ko­li­ko pu­ta veo­ma po­la­ko. Mo­že­ te pos­te­pe­no da po­ja­ča­va­te pri­ti­sak ako se to psu do­pa­d­ne. Ova te­h­ni­ka po­ma­že i kad je pas ne­r­vo­zan zbog ši­ša­nja ili va­k­ci­na­ci­je.

Ma­sa­ža za zagrevanje Ko­li­ko pu­ta ste ču­li da pre tre­ni­ n­ga mo­ra­te da se za­gre­je­te da bi­ste izbe­gli po­vre­de? Isto va­ži i za va­ šeg psa. Ak­ti­v­ni psi, ko­ji tr­če za­jed­ no sa vla­sni­ci­ma, ta­ko­đe za­slu­žu­ju do­bro za­gre­va­nje. Po­č­ni­te s ne­ko­li­ ko mi­nu­ta ma­že­nja po či­ta­vom te­ lu. Oštro istr­lja­j­te ve­li­ke mi­ši­će (na vra­tu, ra­me­ni­ma, bu­ti­na­ma) ko­re­nom ša­ke. Ne­žno pri­tis­ka­j­ te mi­ši­će. Obu­hva­ti­te pr­sti­ma do­nji deo sva­ke no­ge i ne­žno pri­ti­sni­te.

Opu­sti­te sti­sak i po­na­vlja­jt­ e isti po­kret uz no­gu. Za­vr­ši­te sa još ma­ lo ma­že­nja po či­ta­vom te­lu da bi­ste psu sti­mu­li­sa­li ne­r­ve.

Ak­ti­v­ni psi, ko­ji tr­če za­jed­no sa vla­sni­ci­ma, ta­ko­đe za­slu­žu­ju do­bro za­gre­va­nje

Ma­sa­ža pro­tiv upa­le mišića I pas mo­že ima­ti pro­ble­ma s upa­ lom mi­ši­ća i na­pe­to­šću po­sle na­por­ nih ak­ti­vn ­ os­ti, po­se­bn ­ o ako je du­ go bio nea­k­ti­van ili ako vi­še ni­je ta­ ko mlad. Ma­sa­ža i tu mo­že da po­ mo­g­ne. Po­či­nje­te, po­ga­đa­te, ma­že­ njem tog de­la te­la da bi­ste za­gre­ja­li tki­vo. On­da pri­slo­ni­te dla­no­ve i ne­ žno pri­tis­ka­j­te mi­ši­će. Po­ku­ša­jt­ e da bro­ji­te la­ga­no da bi­ste uspos­ta­vi­li ri­ tam ko­jim pri­tis­ka­te i opu­šta­te mi­ši­ će. Ni­ka­da ne pri­tis­ka­j­te na­glo i di­re­ k­t­no na kost. Na kra­ju još ma­lo ma­ že­nja da opu­sti­te ne­r­ve. Re­dov­ ne ma­sa­že mo­gu ubla­ži­ti na­pe­ tost u mi­ši­ći­ma i spre­či­ti ar­tri­tis. ///

*a da ne ostanete bez ruke

Š

e­ta­te pa­r­kom dok Ar­či ve­se­ lo tr­č­ka­ra oko vas.

Izne­na­da, na nje­ga se ustre­mi lo­kal­ni ka­ v­ga­dži­ja, kru­p­ni­ji i agre­si­v­ni­ ji. Šta da ra­di­te? Da li da ih ra­ zdvo­ji­te ili pu­sti­te Ar­či­ja da se če­li­či i sam re­ša­va pro­blem? I ka­ko uo­p­šte da ih ra­zdvo­ji­te a da bu­de­te si­gu­r­ni da i sa­mi ne­će­te na­stra­da­ti.

Evo ne­ko­li­ko sa­ve­ta: PRO­CE­NI­TE SITUACIJU Ni­su sve tu­če pa­sa iste. U ve­ći­ni slu­ča­je­ va reč je o be­za­zle­nom ko­ška­nju u kom ni­ ko ne­će bi­ti po­vre­đen i ne­ma po­tre­be da in­te­r­ve­ni­še­te. Kao sa lju­di­ma ko­ji se psu­ ju i gu­r­ka­ju, bez na­me­re da je­dan dru­gog ozbi­lj­no po­vre­de. Me­đu­tim, ima si­tua­ci­ ja kad mo­ra­te da rea­gu­je­te da vaš pas ne bi bio ozbi­lj­no, mo­žda čak i fa­tal­no po­vre­ đen.

Ne­ka­da je te­ško isprav­no pro­ce­ni­ti si­ tua­ci­ju, ali pos­to­je par pra­vi­la ko­jih bi tre­ ba­lo da se dr­ži­te.

Uko­li­ko zna­te da je je­dan od pa­sa i ra­ ni­je bio agre­si­van i na­no­sio po­vre­de dru­gim ži­vo­ti­nja­ma, što pre pre­ki­ni­te su­ kob.

Ako su se po­sva­đa­la dva psa ek­stre­ m­no ra­zli­či­te ve­li­či­ne, tre­ba­lo bi da ih ra­zdvo­ji­te da ma­li­ša ne bi izvu­kao de­ blji kraj.

Sva­ka ka­v­ga u ko­ju je uklju­čen pas ko­ji pri­pa­da ne­koj od ra­sa od­ga­ja­nih za bo­r­be tre­ba da bu­de od­mah pre­ki­nu­ta.

1.

2.

3.

IZBE­GA­VA­J­TE RIZIK Sva­ki me­tod ko­ji vam omo­gu­ća­va da pre­ki­ne­te bo­r­bu a da osta­ne­te do­vo­lj­ no da­le­ko od če­lju­sti do­bar je i bez­be­dan.

8

magazin

U ve}ini slu~ajeva re~ je o bezazlenom ko{kanju u kojem niko ne}e biti povre|en i nema potrebe da interveni{tete.

Kao sa ljudima koji se psuju i gurkaju, bez namere da jedan drugog ozbiljno povrede Ideal­no je ako mo­že­te da do­hva­ti­te po­vo­ dac i ra­zdvo­ji­te pse. Ako je pas ugri­zao i dr­ži pro­ti­v­ni­ka, sa­če­ka­jt­ e da na tre­nu­tak po­pu­sti ugriz i on­da br­zo po­vu­ci­te. Mo­ že­te po­ku­ša­ti i da su­ko­blje­ne pse po­li­je­ te hla­d­nom vo­dom, što će ih šo­ki­ra­ti i na­ te­ra­ti da za­bo­ra­ve na bi­t­ku. Na­rav­no, pod uslo­vom da ima­te vo­de u bli­zi­ni. U su­pro­

t­nom, mo­že­te po­ku­ša­ti da ih na ne­ki dru­gi na­čin pre­pa­d­ne­te i ra­zdvo­ji­te. Što ste bli­že če­lju­sti­ma, po­ve­ća­va se ri­ zik da se po­vre­di­te. Ipak, ako ne­ma dru­ gog na­či­na, mo­že­te po­ku­ša­ti da iz­me­đu su­ko­blje­nih pa­sa pos­ta­vi­te ne­ki obje­kat.

Ne­kad čak i pa­r­če kar­to­na mo­že da vam osta­vi do­vo­lj­no vre­me­na da ih zgra­bi­te za po­vo­dac i ra­zdvo­ji­te. Ako ni­su na po­vo­cu, mo­že­te po­ku­ša­ti da ih zgra­bi­te za za­d­nje no­ge i odvu­če­te, vo­de­ći ra­ču­na da se ne okre­nu na­glo i svoj bes iska­le na va­ma.

Na­j­ri­zi­č­ni­ji po­tez je po­ku­šaj da psa zgra­ bi­te za ogr­li­cu. Ako je za­gri­zao su­par­ni­ka, mo­že­te mu ma­lo uvr­nu­ti ogr­li­cu, na tre­ nu­tak sma­nji­ti do­tok va­zdu­ha i ta­ko ga na­te­ra­ti da otvo­ri če­lju­st. Ne­ka­da je je­di­ni i veo­ma ri­zi­čan na­čin da pre­ki­ne­te su­kob da psu gu­rn ­ e­te kra­tak štap u če­lju­st i vu­ če­te ga i gu­ra­te sve dok ga ne pri­mo­ra­te da po­pu­sti ugriz.

PRE­VEN­TI­V­NO PONAŠANJE Po­je­di­ni vla­sni­ci ot­kri­li su da li­men­ka mo­že odli­č­no da po­slu­ži u ot­ka­zi­va­nju za­ po­če­tog na­pa­da. Uko­li­ko je vaš pas ka­vg­ a­ dži­ja, ili zna­te da u pa­r­ku gde ga izvo­di­te pos­to­ji ne­ki ker sa ko­jim se ne "mi­ri­še", u li­men­ku ne­kog pi­ća na­gu­ra­j­te ma­le me­tal­ ne de­lo­ve, a zvuk ko­ji na­sta­je kad se ona pro­tre­se de­lu­je kao odli­čan alat za ko­re­k­ ci­ju po­na­ša­nja. Ako nai­đe­te na psa ko­ji je na vaš glas već iske­sio zu­be, li­men­ku ba­ ci­te pred nje­ga i to bi tre­ba­lo da bu­de sa­ svim do­vo­lj­no da taj agre­si­vac odu­sta­ne od ta­kvog po­na­ša­nja. Ipak, na­js­ i­gu­r­ni­je re­ še­nje za pre­ve­n­ci­ju uli­č­nog obra­ču­na je­ste i ono na­j­jed­nos­tav­ni­je: dr­ži­te va­šeg psa na uzi­ci ka­ko bi vam uvek bio na do­hvat ru­ke i on­da pro­ble­ma ne­će bi­ti. ///

9

magazin

P

VREME KAKO SE SPREMITI ZA ZAHLAĐENJE

ri­pre­mi­te svog lju­bi­m­ca za je­sen! Pro­me­na vre­me­na mo­že

zna­či­ti opa­snost od ale­rg­ i­ ja, če­ste pre­hla­de, po­ve­ća­nje ape­ti­ta, kao i dru­ge ne­pri­jat­nos­ti sa ko­ji­ma će se vaš pas suo­či­ti. A re­dov­na ki­ša si­gu­r­no će do­ve­sti do ma­nje še­ta­nja i kre­ta­nja. Sle­de­ći sa­ve­ti tre­ba da po­mo­g­nu da u pred­sto­je­ćim da­ni­ ma izbe­g­ne­te sve lo­še stva­ri ko­ji­ma bi vaš lju­bi­mac mo­ gao bi­ti po­dlo­žan to­kom ki­šnih i pro­hla­d­nih da­na.

magazin

Romantična jesen prepuna opasnosti

ZDRAVLJE U ovo do­ba go­di­ne kod pa­sa se na­jč­ e­šće ja­vlja­ju ko­ žne bo­le­sti, ra­hi­tis, uče­sta­lo ki­ja­nje, gla­sno hr­ka­nje, pre­ hla­de... Ipak, pos­to­ji vi­še na­či­na da se lju­bi­m­ci za­šti­te od pre­hla­da i bo­le­sti: pse ne tre­ba ši­ša­ti i bez pre­ke po­ tre­be ku­pa­ti. Ne tre­ba ih osta­vlja­ti du­ži vre­me­ns­ ki pe­ riod sa­me u au­to­mo­bi­lu. Pre­po­ru­ču­je se da na­ba­vi­te ode­l­ce za svog lju­bi­mc­ a jer je­se­nja ju­tra mo­gu bi­ti ja­ko hla­dn ­ a, što kod kra­tk ­ o­dla­kih i sta­ri­jih pa­sa mo­že uti­ca­ ti na opa­da­nje imu­ni­te­ta i po­ja­vu ra­zli­či­tih bo­le­sti. Za­to, ka­ko vre­me pos­ta­je hla­d­ni­je, slo­bod­no ga, pre izla­ska u še­t­nju, obu­ci­te.

IZGLED Dla­ka je ogle­da­lo zdra­vlja ve­ći­ne pa­sa. Ko­li­ko god im le­ti ote­ža­va ži­vot - po­go­to­vo psi­ma sa ta­m­nom dla­ kom - ola­k­ša­va im je­se­nje i zi­m­ske da­ne. Pod uslo­vom da je ne­go­va­na. Šta to zna­či? To zna­či da je po­tre­b­no da na vre­me uklo­ni­te sta­ru dla­ku sa svog lju­bi­m­ca. Fu­r­mi­ na­tor, če­t­ku, če­ša­lj, ru­ka­vi­cu za če­t­ka­nje, tri­mer i sli­č­ne ala­te u ru­ke i na po­sao. Če­t­ka­j­te lju­bi­m­ce sva­kod­ne­vn ­ o, pa ako tre­ba, i ne­ko­li­ko pu­ta. Što pre pas osta­ne bez mr­ tve dla­ke, va­ša ode­ća će bi­ti či­sti­ja, a nje­go­va ci­r­ku­la­ci­ ja bo­lja. Ne če­ka­j­te da mr­tva dla­ka sa­ma ot­pa­d­ne jer ni­ kad ne­će ot­pa­sti u pot­pu­nos­ti. Za­pe­tlja­će se sa no­vom dla­kom i na­sta­će čvo­ro­vi ko­ji su na ne­kim ži­vo­ti­nja­ma mo­žda i ne­vi­dlji­vi, ali ih one i te ka­ko ose­ća­ju.

ISHRANA Is­hra­na u hla­d­nim da­ni­ma je veo­ma bi­tn ­ a, ta­ko da je po­že­lj­no da hra­na bu­de bo­ga­ta pro­tei­ni­ma i ma­sti­ma.

Vo­du tre­ba da­va­ti u ma­njim ko­li­či­na­ma, ali če­šće. Ia­ko su vru­ći­ne iza nas, po­dra­zu­me­va se da lju­bi­m­ci u po­su­ di uvek mo­ra­ju ima­ti sve­žu vo­du.

S pa­dom te­m­pe­ra­tu­re psi će pos­ta­ti ak­ti­vn ­ i­ji i tre­ba­će im vi­še ene­rg­ i­je. To au­to­mat­ski zna­či da im tre­ba po­ja­ ča­ti obro­ke. Na­rav­no, pod uslo­vom da ste lju­bi­m­cu to­ kom le­ta sma­nji­li broj obro­ka ili je zbog vru­ći­na sla­bi­ je jeo.

VEŽBANJE Kao i lju­di­ma, i psi­ma je po­tre­b­na ade­kvat­na ve­žba sko­ro sva­kog da­na da bi osta­li u fo­rm ­ i. Kad je vre­me lo­ še, kad plju­šti ki­ša, ve­žbe po­put tr­ča­nja na­po­lju go­to­vo su ne­mo­gu­će. Ali ima pu­no ra­zli­či­tih ve­žbi ko­je vaš lju­ bi­mac mo­že ra­di­ti u za­tvo­re­nom pros­to­ru.

Na pri­mer, ku­pi­te je­f­ti­ni la­se­rs­ ki po­ka­zi­vač. Do­zvo­li­ te da pas pri­me­ti cr­ve­nu ta­č­ki­cu i on­da se sa­mo za­va­ li­te i po­me­ra­j­te la­ser le­vo-de­sno. Ve­ro­vat­no će vas za­

10

Ulazak u polni ciklus poznatiji kao teranje kod mnogih kuja upravo je u ovom godišnjem dobu

sme­ja­va­ti ka­ko vaš lju­bi­mac ju­r­ca za njom, a nje­mu će ta ve­žba odli­č­no do­ći. Ili sta­ni­te na vrh ste­pe­ni­ca (uko­li­ ko ih ima­te u sta­nu odli­č­no, uko­li­ko ne - po­slu­ži­će one u hod­ni­ku zgra­de pod uslo­vom da bu­de­te do­vo­lj­no ti­ hi da ne sme­ta­te ko­m­ši­ja­ma). Ba­ci­te mu igra­č­ku, on će po­tr­ča­ti za njom. Kad vam je do­ne­se, po­no­vi­te pos­tu­ pak i ta­ko ukrug. Ta­ko­đe, ni­je lo­še uko­li­ko ima­te tra­ku za tr­ča­nje. Uklju­či­te je na na­j­ma­nju br­zi­nu i sta­vi­te va­ šeg psa na nju. Bez bri­ge, uko­li­ko ga tog da­na ni­ste še­ta­ li jer vam vre­me­ns­ ki uslo­vi ni­su do­zvo­li­li, nje­mu će ova si­mu­la­ci­ja tr­ča­nja i te ka­ko pri­ja­ti.

OP­A­SN ­ ­O­S­TI OD TROVANJA Je­sen je po­zna­ta i po se­zo­ni be­r­bi pe­ču­ra­ka, a me­đu di­vn ­ im je­sti­vim ima i onih izu­ze­t­no otrov­nih. Na­rav­no, tu su i dru­ge otrov­ne bi­lj­ke: tu­li­pan, lji­ljan, zu­m­bul, ša­ fran, na­r­cis, ja­glac, ci­kla­ma, mak, bo­žur, pa­prat, br­šljan.

One kod pa­sa iri­ti­ra­ju usta, iza­zi­va­ju po­vra­ća­nje i pro­ ble­me sa že­lu­cem. Ne­ke čak mo­gu iza­zva­ti veće pro­

ble­me, a u re­t­kim slu­ča­je­vi­ma i smrt. Za­to je ozbi­lj­no pi­ta­nje: ka­ko spre­či­ti lju­bi­m­ca da se otru­je? Psi su pa­ me­t­ne ži­vo­ti­nje ose­tlji­vog nju­ha i ne­će ta­ko la­ko po­je­ sti smr­t­no otrov­nu pe­ču­rk ­ u, ali tre­ba bi­ti opre­zan. Kad ide­te u šu­mu, vaš pas mo­ra ap­so­lu­t­no uvek da odrea­ gu­je na ko­man­du ko­ja mu bra­ni da ne­što po­je­de. Ta­ko­ đe, u je­sen po­či­nje se­zo­na pos­ta­vlja­nja otro­va za pa­co­ ve i osta­le glo­da­re, pa tre­ba bi­ti po­se­bn ­ o opre­zan. Osim kla­si­č­nih otro­va za ku­ć­ne lju­bi­m­ce, opa­sne su i gu­mi­ ce, olo­v­ke, bo­ji­ce i osta­li ško­l­ski pri­bor ko­ji je u ovo do­ ba go­di­ne u sva­kom ćo­šku ku­će. Pri­pa­zi­te za­to da ih se lju­bi­m­ci ne do­ko­pa­ju.

LJUBAV I ONE STVARI Novi krug ljubavnog zova među psima ovih dana će učiniti svoju magiju, ali verovatno i pravo muče­ nje kako za vlasnike, tako i za ljubimce. Ulazak u pol­ ni ciklus poznatiji kao teranje kod mnogih kuja poči­ nje u jesen, ali se za njega valja pripremiti ma kakav

U ovo doba godine kod pasa se najčešće javljaju kožne bolesti, rahitis, učestalo kijanje, hrkanje, prehlade...

epilog želeo vlasnik. Kao preventiva neželjene trud­ noće postoji trajna sterilizacija operacijom pod total­ nom anestezijom ili manje agresivna metoda. Ukoli­ ko pak dođe do neplanirane "strasti", prekid trudno­ će moguć je do određenog vremena od ljubavnog či­ na. Hormonalne injekcije za prekid trudnoće mogu se primeniti samo do trećeg dana od njenog začetka, pa se terepija ponavlja petog i sedmog dana. Komplika­ cije se javljaju samo u slučaju kada se ne poštuje pro­ pisano vreme primene doze, a na tome često insisti­ raju sami vlasnici.

Treba obratiti pažnju jer je moguća i lažna trudno­ ća. U tim situacijama ženka obično "prisvaja" neku od igračaka kao štene, pravi gnezdo za porođaj i veoma če­ sto cvili. Može doći i do lučenja mleka, pa nije na odmet smanjiti unos vode, a "kuknjava" oko "bebe" može se iz­ beći ako se na neko vreme uklone sitni predmeti dostu­ pni kuji. Pažnja i maženje u tom periodu su, zbog nje­ nog osetljivog stanja, više nego poželjni. ///

11

magazin

PROFIL BASET

magazin

Najtužnije oč­i­na svetu odgajan je da živi u paru sa drugim psom iste rase. s lakoćom podjednako osvaja naklonost i dece i mladih i starih 12 12

PI[E BO­ŠKO HADŽIĆ

K

a­žu da je on pas s na­j­tu­žni­jim oči­ma

na sve­tu. O nje­go­vim uši­ma Še­ks­ pir je pre 400 go­di­na za­pi­sao da su "ta­ko me­ke kao da su stvo­re­ne da sku­plja­ju ju­tar­ nju ro­su". Nje­go­vu ve­r­nost obo­ža­vao je otac Ame­ri­ke Džo­rd ­ ž Va­ši­n­g­ton. I taj pas obo­ža­va de­cu ko­ja to pre­po­zna­ju i ko­ ja mu be­zgra­ni­č­no uzvra­ća­ju lju­bav. I oni sta­ri­ji kad ga vi­de pot­pu­no po­de­ti­nje. Za­to ne­ka vas nje­gov tu­ga­ljiv po­gled ne za­va­ra - on je ve­seo, si­m­pa­ti­čan, drag i odan pas, mi­r­ne i do­bre na­ra­vi.

On je ba­set - i je­dan je od na­jo­mi­lje­ni­jih i na­j­po­pu­lar­ ni­jih pa­sa na sve­tu!

Ba­set je pas nis­kih no­gu, s ja­kim ša­pa­ma i ko­žnim bo­ ra­ma po te­lu ko­je, kad čo­vek po­gle­da iz da­lji­ne, izgle­da­ ju po­put pru­ga­stih no­ga­vi­ca. Be­dro mu je sna­žno, mi­ ši­ća­vo, če­lo okru­glo, s izra­že­nim po­ti­lj­kom. Uzga­ji­va­či ove ra­se tvr­de i ru­ku u va­tru sta­vlja­ju da ima veo­ma jak ugriz, ali po­što ni­je za­be­le­že­no da je ovaj pas ika­da ujeo čo­ve­ka, mo­ra­će­mo da im ve­ru­je­mo na reč. Vi­se­će uši su mu nis­ko pos­ta­vlje­ne, veo­ma su du­ge i, kao što i Še­ k­spir jed­nom re­če, veo­ma me­ke.

Kra­si ga izra­žen po­dvo­ljak ko­ji nje­go­vom izgle­du da­ je i jed­nu po­ma­lo hu­mo­ri­sti­č­nu no­tu.

Ni­je ta­jn ­ a da ba­set ne­će izra­sti mno­go. Ova vr­sta pa­sa ra­ste od pa­tu­lja­stih 33 cen­ti­me­tra do ma­k­si­mal­nih 38, a taj to­li­ke vi­si­ne va­ži za Vla­da Di­v­ca u ku­če­ćem sve­tu.

"U pro­se­ku su te­ški od 25 do 32 ki­lo­gra­ma, a ži­ve oko 12 go­di­na, što će re­ći 82 lju­d­ske", ka­že du­go­go­di­šnji uzga­ji­vač ba­se­ta iz Ni­ša Ža­rk ­ o Da­vi­do­vić. "Mo­že bi­ti tro­ bo­jan - cr­no-be­lo-cr­ve­ni ili dvo­bo­jan - braon-be­li ili cr­ no-be­li."

13 13

magazin

magazin

250

Po­zna­to je i to, ali ni­je zgo­reg po­no­vi­ti, da Ume bi­ti svo­je­glav, a ta­da, ma­kar nje­gov vla­ ba­set spa­da u gru­pu ti­hih pa­sa. No, ume on snik du­bio na tre­pa­vi­ca­ma ne­će mo­ći da ga evra i da za­la­je, a oni ko­ji ži­ve s nji­ma po­sve­ na­te­ra da ura­di ono što od nje­ga tra­ži. Ta­ do­či­će da nje­gov la­vež mo­že da bu­de to­ ko da je ova ra­sa na­j­bo­lja za one ko­ji zna­ je maksimalna li­ko gla­san da dža­n­gri­za­vog ko­m­ši­ju iz ju ka­ko da bu­du i au­to­ri­te­ti i na­jb ­ o­lji pri­ cena baseta pri­ze­mlja u po­la no­ći ne za­mr­zi da se ja­te­lji psu." starosti do šest pe­ške pop­ne na pe­ti, sna­žno za­ku­ca Ono na šta se mno­go vla­sni­ka ža­li­ meseci na vra­ta i (ne)lju­ba­zno po­ru­či: "Smi­ri­te lo je­ste da ga je vra­ški te­ško nau­či­ti da tog psa, ko­mš­ i­ja, da ne bih mo­rao ja da vr­ši nu­ždu na­po­lju, ali uz dos­ta str­plje­ ga smi­ru­jem..." Stvar­no je sre­ća da ba­ nja i po­zi­ti­v­nog tre­ni­ng­ a ni­je ne­mo­ godina set re­t­ko la­je. gu­će. Kad tre­ni­ra na­po­lju, na­j­ve­ći pro­ centimetara Ba­se­ti su pre sve­ga psi ko­ji su od­ga­ja­ blem mo­že bi­ti nje­gov ista­n­ča­ni lo­va­č­ki je životni vek ni da ži­ve u pa­ru s dru­gim psom iste ra­se, njuh. Čim ose­ti pri­vla­čan mi­ris, ba­set ode visine može bi­lo žen­kom ili mu­ž­ja­kom, i za­to ne vo­le za njim. Ne­ma tri­ka ko­jim bi se ta­da osvr­ da poraste da bu­du sa­mi. Ni da­nju ni no­ću ne pod­no­se nuo na ko­man­de, već će kao hi­p­no­ti­san pra­ ova rasa sa­mo­ću. Ni­je re­t­kost vi­de­ti jed­nog vla­sni­ka na ti­ti mi­ris ko­ji ga je op­či­nio. Zbog to­ga, sa­ve­tu­ju uli­ci ka­ko še­ta dva ba­se­ta. Vr­lo su dru­štve­ni, spa­ uzga­ji­va­či, pu­šta­jt­ e ga s uzi­ce sa­mo na bez­bed­nom va­ju i igra­ju se za­jed­no. A na­da­le­ko je po­zna­to da ba­ set po­djed­na­ko uži­va i u dru­štvu lju­di, ko­ji­ma je ve­ran i pri­vr­žen. To je pas ko­ji s la­ko­ćom pri­do­bi­ja na­klo­nost i de­ce, i mla­dih, i sta­rih.

Evo ne­ko­li­ko re­či ko­je je o nje­mu na­pi­sao na­j­po­zna­ ti­ji ša­pt­ ač psi­ma Ce­zar Mi­lan: "Ba­set spa­da u ka­te­go­ri­ju bla­gih, do­brih pa­sa, ali da­ le­ko od to­ga da je sti­dljiv. Veo­ma ­je pri­vr­žen vla­sni­ku, po­ro­di­ci i de­ci. Ali uko­li­ko ima ne­si­gu­r­nog, sla­bog vla­ sni­ka, ba­set mo­že da bu­de vr­lo tvr­do­glav, ta­ko da mu je po­tre­ban pou­zdan, istra­jan vo­đa, ko­ji uspe­šno nad njim ostva­ru­je au­to­ri­tet. Ba­se­tu je po­tre­bn ­ o pos­ta­vi­ti ja­sna pra­vi­la po­na­ša­nja i gra­ni­ce ko­je ne sme da pre­đe . Da­kle, kao uos­ta­lom i svi mi, i ba­set ima svo­je bu­bi­ce.

Ce­zar Milan

12

38

Ba­set spa­da u ka­te­go­ri­ju bla­gih, do­brih pa­sa, ali da­le­ko od to­ga da je sti­dljiv.

On je veo­ma pri­vr­žen vla­sni­ku, po­ro­di­ci i de­ci

Na­r­av

Stru­č­nja­ci se sla­žu da je ba­set hla­d­no­kr­van pas, da će re­tk­ o kada ili go­tovo ni­ka­da po­ka­za­ti agre­si­v­nost, ali isto ta­ko kao nje­go­vu pozitivnu stra­nu isti­ču pri­vr­že­nost gazdi

14

Iz­g­l­ed

Gla­va mu je zao­blje­na, a izra­že­na po­ti­lj­na kvr­ga.

Nju­ška je su­va, ipak ne špi­ca­sta. Ra­ste do 38 cen­ti­me­tara

Uši i oči

Tu­žne oči i okle­m­be­še­ne uši nje­gov su za­šti­t­ni znak. Oki­ce su ro­mb ­ oi­d­ne, ni­su ni upa­le ni bu­lja­ve.

Ta­m­ne, kod sve­tlih pa­sa sme­ju bi­ti ra­zli­či­tih to­no­va, sve do sred­ njebraon. A uši su usa­đe­ne nis­ko, ta­č­no ispod li­ni­je oči­ju. Du­ge ali ne pre­te­ra­no, pro­te­žu se do vr­ha ko­re­k­t­no du­gačke nju­ške

Zu­bi

Ba­set se isti­če sna­žnom vi­li­com sa pe­r­fe­k­t­nim, pra­vi­l­nim i pot­pu­nim ma­ ka­za­stim zu­bi­ma, pri če­mu gor­nji se­ku­ti­ći bez ra­z­ma­ka na­le­žu na do­nje

MANE

POGODAN ZA HAJKE Ba­set je pou­zdan go­nič. Po­te­kao od sta­rih kr­v­nih li­ni­ja, ko­ji lo­vi svojim no­sem, pas za ha­j­ke, ima du­bok me­lo­di­čan glas i spo­ so­ban je da ra­di u po­lju sa ve­li­kom izdr­žlji­vo­šću.

pros­to­ru.

Ba­set mno­go vo­li hra­nu i u sta­ nju je da stal­no izvo­di pre­sla­t­ke, neo­ do­lji­ve tri­ko­ve ka­ko bi je do­bio. Ali mo­ra­te uči­ni­ti sve da odo­li­te nje­go­vom ša­rm ­ u (ma­da je to zai­ sta te­ško) i od­bi­je­te da mu da­te po­sla­sti­ce pa sve i da du­bi na gla­vi ili izvo­di tri­ko­ve s kar­ta­ma. Jer ba­se­ti su po­dlo­žni go­je­nju, ko­je mo­že bi­ti veo­ma opa­sno po nji­ ho­vo zdra­vlje. Ova ra­sa se če­sto go­ji jer se zbog nji­ho­ vog tu­žnog po­gle­da vla­snik sa­ža­li i da­je im vi­še hra­ne ne­go što je po­tre­b­no. Za­to, sa­vet je, ni­ka­ko ga ne gle­da­ j­te u oči uko­li­ko je u bli­zi­ni hra­na a on je pret­hod­no već jeo. Sve dru­go mo­že, po­gled u oči - ne!

Uzga­ji­vač sa­ve­tu­ju da se šte­n­ci­ma do 12 ne­de­lja sta­ ros­ti, dok su ona­ko ma­nji od pa­to­f­ne, da­ju če­ti­ri obro­ ka dne­v­no. Kad ma­lo po­ra­ste, u pe­rio­du iz­me­đu tri do še­st me­se­ci, ba­set je­de tri obro­ka na dan, a po­sle to­ga, pa sve do kra­ja ži­vo­ta dva do če­ti­ri pu­ta. Po­se­b­no je va­ žno upa­m­ti­ti da ni­kad ne sme da je­de sa­mo jed­nom dne­v­no.

Po­red hra­ne iz pet-šo­po­va, ba­se­ti mo­gu da glo­đu ku­ va­ne kos­ti, slo­bod­no ih pu­sti­te da se "bo­re" sa si­ro­vim

NAŠ SAVET

Boja

Uo­bi­ča­je­na bo­ja kod ba­ se­ta je cr­na-be­la-braon, ali može biti i dvo­bo­jan, u va­ri­jan­ti li­munbe­loj

Ba­se­ti su po­dlo­žni go­ je­nju, što je za nji­ho­vu ki­č­mu vrlo opa­sno, pa se pred­la­že da ume­sto jed­ nog obi­l­nog obro­ka, je­du tri ma­nje por­ci­je dne­v­no.

Kao na­j­ve­ća ma­na isti­če se što ba­set zna bi­ti tvr­do­glav ka­da je u pi­ta­nju odla­zak u WC. Ali, uz ma­lo mu­ke i mno­go ve­žbe, nau­či­će da obe­le­ža­va te­ri­to­ri­ju na­po­lju. pi­le­ćim kos­ti­ma, slo­bod­no nek se "da­ve" u dži­ge­ri­ci, a kad je post, oba­ve­zno - ri­ba. U ob­zir do­la­ze i vo­će, po­vr­ će i jo­gu­rt. Čo­ko­la­da ni­ka­ko, jer jed­na ve­ća ko­li­či­na še­ će­ra mo­že da im bu­de i po­sled­nja. Ina­če, ba­se­ti ima­ju te­ške kos­ti, pa je po­že­lj­no da im do 18 me­se­ci is­hra­na bu­de obo­ga­će­na su­ple­men­ti­ma s ka­l­ci­ju­mom. I još jed­ na stvar: ba­set mo­že da ve­žba ili tr­či tek kad sat po­ka­že da je pro­šlo 60 mi­nu­ta od nje­go­vog po­sled­njeg obro­ka.

Ba­set ima kra­t­ku, oštru dla­ku na ko­ju se ne ka­či pr­lja­ v­šti­na, ta­ko da ne za­h­te­va po­se­b­nu ne­gu. Ipak, po­tre­b­ no je ba­rem jed­nom ne­de­lj­no do­bra­no ga po­če­šlja­ti če­ t­kom da bi se od­stra­ni­la pr­lja­v­šti­na i ot­pa­la dla­ka. Ni­ je na od­met zna­ti da se ne li­nja­ju pre­vi­še ako se če­t­ka­ ju re­dov­no.

Ku­pa­nje ni­kad ni­je pre­po­ru­č­lji­vo, a če­ti­ri do še­st pu­ ta go­di­šnje sa­svim je do­vo­lj­no da uvek bu­de či­st, svež i zdrav. Re­dov­no odr­ža­va­nje pse­će hi­gi­je­ne stva­ra i po­ se­ban, pri­sni­ji od­nos iz­me­đu vla­sni­ka i psa. Unu­tra­ šnjost uši­ju po­tre­bn ­ o je jed­nom ne­de­lj­no obri­sa­ti me­ kom kr­pom na­to­plje­nom bor­nom vo­dom. Uko­li­ko se to ne ra­di, mo­že do­ći do in­fe­k­ci­ja. Ta­ko­đe, uši tre­ba či­ sti­ti i spo­lja jer zbog svo­je ve­li­či­ne ku­pe svu pra­ši­nu s po­da ili te­pi­ha. Do­bra stvar je u to­me što će­te re­tk ­ o kad ima­ti po­tre­bu da usi­sa­va­te ku­ću.

I na kra­ju, vra­ti­mo se na po­če­tak. Ime nje­go­ve ra­se po­ti­če od fra­n­cu­ske re­či "bas", ili ka­ko bi­smo mi u Sr­bi­ ji to re­kli - ni­zak, pa­tu­lja­st, ma­li... S ko­le­na na ko­le­no se pre­pri­ča­va da je ova ra­sa pr­vi put pri­ka­za­na na pa­ris­koj izlo­žbi 1863. go­di­ne. Le­ge­n­da ka­že da su, kad je uše­tao u pros­to­ri­ju, osim go­spo­di vla­sni­ci­ma pa­sa u ha­li, fa­sci­ ni­ra­nih ovom ra­som, vi­li­ce po­pa­da­le i izlo­žbe­nim psi­ ma. I lai­ku be­še ja­sno - no­va zve­zda je ro­đe­na.

A ta obo­ža­va­nost ko­ju je ba­set pre­ko no­ći ste­kao u Fra­n­cu­skoj br­zi­nom mu­nje pre­se­li­la se i u En­gle­sku.

Po­se­b­no je, pri­ča­ju, oča­rao one ko­ji su že­le­li psa za prat­ nju i lov. S ka­ra­k­te­ri­sti­ka­ma ko­je je po­se­do­vao, ba­set je u Lo­n­do­nu še­re­t­skom la­ko­ćom pri­do­bio na­klo­nost uvek po­slo­vi­č­no hla­dn ­ ih En­gle­za. Ali br­zo je pos­ta­lo ja­ sno da su i lo­n­do­n­ske i pa­ris­ke uli­ce pos­ta­le preu­ske za ovog psa.

I Ame­ri­ka­n­ci su ta­da, a mo­žda i ma­lo ra­ni­je ču­li za nje­ga i po­že­le­li da ga "usa­vr­še". Ova ra­sa br­zo je pre­le­ te­la "pre­ko ba­re", gde su ga že­lj­no če­ka­li i ima­li ve­li­ke pla­no­ve - Ame­ri­ka­ci su smi­sli­li da isko­ri­ste sve nje­go­ve po­se­bn ­ os­ti i od nje­ga na­pra­ve na­j­bo­ljeg lo­va­č­kog psa.

Ta­mo­šnji uzga­ji­va­či ne­go­va­li su i ra­zvi­ja­li nje­gov lo­va­č­ ki, pra­ti­la­č­ki i izlo­žbe­ni po­te­n­ci­jal.

Uz do­bar tre­ni­nig, ba­set je br­zo ra­zvi­jao ta­len­te i pos­ tao spo­so­ban za sa­mos­ta­lan lov isto kao i za lov u čo­ po­ru. Po­djed­na­ko do­bro je lo­vio u ja­ma­ma i na otvo­re­ nom. Zbog sve­ga to­ga, da­nas ba­se­ti va­že za do­bre lo­v­ ce na li­si­ce, ze­če­ve, fa­za­ne... Ne­ko­ga će ovo mo­žda za­ ču­di­ti jer je po­zna­to da su ovoj ra­si re­fle­k­si spo­ri, ali na­j­ ja­če oru­ž­je ove ra­se u lo­vu je sa­vr­še­ni, go­to­vo ne­po­gre­ ši­vi njuh. Ta­ko­đe, ba­set ne mo­že da se, zbog kra­t­kih no­ gu, po­hva­li da je do­bar spri­n­ter, ali nje­go­va izdr­žlji­vost i mo­gu­ćn ­ ost da dne­v­no pre­đe na de­se­ti­ne ki­lo­me­ta­ra či­ ne ga pra­vim izbo­rom za lo­v­ce ko­ji pe­ša­če.

Pa do­bro, ne znam šta vi mi­sli­te, ali kad po­dvu­če­mo cr­tu i do­bro ra­z­mi­sli­mo - i ni­je lo­še za ku­ć­nog lju­bi­mc­ a ima­ti ovo dru­že­lju­bi­vo, lo­va­č­kim ta­len­tom na­gra­đe­no, ve­r­no, ne­la­ja­vo ži­vo­ti­nj­če. ///

15

magazin

PRIČA SA NASLOVNE

magazin

ŠTA SA­NJA­JU PSI

Šta mi­s­li i ko­ga sanja

Sva­ko ko je ikad imao psa pri­me­tio je da nje­gov me­zi­mac dok spa­va po­ne­kad po­me­ra ša­pe kao da tr­či, ili čak za­la­je. Mno­gi su uve­re­ni da psi ta­da sa­nja­ju. Mo­žda­ni ta­la­si usnu­log psa sli­č­ni su kao kod lju­di, pa ne­ma ra­zlo­ga da su­m­nja­mo da i psi sa­nja­ju. U stva­ri, bi­lo bi mno­go ču­d­ni­je kad to ne bi bio slu­čaj, s ob­zi­rom na to da pos­to­je do­ka­zi da i mno­go ma­nje in­te­li­gen­t­ne ži­vo­t­nje sa­nja­ju. Ali šta se za­pra­vo de­ša­va u sno­vi­ma na­ših lju­bi­ma­ca? Ve­ro­vat­no, sli­č­no kao i mi, po­no­vo pro­ži­vlja­va­ju ono što su ra­di­li to­kom da­na. Da bi pro­ve­ri­li tu teo­ri­ju, nau­č­ni­ci su kod ne­ko­li­ci­ne pa­sa "isklju­či­li" deo mo­zga ko­ji je za­du­žen da spre­či da zai­sta ra­di­mo ono o če­mu sa­nja­ mo. Za­tim su po­sma­tra­li usnu­le pse. Ži­vo­ti­nje su po­či­nja­le da se po­kre­ću kad bi ušle u fa­zu u ko­joj se odvi­ja san. To­ kom sna, oni su ra­di­li ono o če­mu sa­nja­ju. Istra­ži­va­či su ta­ko pri­me­ti­li da se usnu­li pti­čar to­kom no­ći po­na­ša kao da ju­ri ne­ku za­mi­šlje­nu pti­cu, dok do­be­r­man na­pa­da za­mi­šlje­nog pro­val­ni­ka.

PI[E VUK MIJATOVIĆ

B

e­t­si je kra­t­ko po­sma­tra­la fo­to­gra­fi­ju

bio pri­ka­zan fri­zbi du­gi­nih bo­ ja. Po­gle­da­la je svog vla­sni­ka, a za­tim otr­ ča­la u su­sed­nu so­bu i sa go­mi­le igra­ča­ka do­ne­la onu sa sli­ke ko­ju su joj pokazali.

Nje­na ve­šti­na, ma ka­ko be­zna­ča­j­no na­ma na pr­vi po­gled izgle­da­la, uka­zu­je na ne­ što što je sto­le­ći­ma bi­lo ne­za­mi­sli­vo, a ve­ći­na nau­č­ni­ ka ni da­nas ni­je spre­mn ­ a da pri­hva­ti. Psi mo­gu da ra­zvi­ ju odre­đen ste­pen ap­stra­kt­ ­nog mi­šlje­nja - do­vo­ljan da shva­te da je dvo­di­men­zio­nal­na fo­to­gra­fi­ja pri­kaz stvar­ nog, tro­di­men­zio­nal­nog pre­d­me­ta.

Isti­na, ne mo­gu se svi psi po­hva­li­ti ovom spo­sob­no­ šću. Be­t­si, bo­r­der ko­li, ko­ji sa svo­jim vla­sni­kom, po­zna­ tim sa­mo po pseu­do­ni­mu Pa­stir, ži­vi u Au­stri­ji, na­j­pa­ me­t­ni­ji je pas na sve­tu. Ra­zu­me čak 340 re­či i spo­sob­ na je da sa go­mi­le pre­d­me­ta iza­be­re i do­ne­se onaj ko­ji su joj tra­ži­li. I nje­no ime za­pra­vo je sa­mo pseu­do­nim, a me­sto gde ži­vi ne­po­zna­to jer njen vla­snik ne že­li da ih op­se­da­ju zna­ti­že­lj­ni no­vi­na­ri i istra­ži­va­či.

Po­red nje, za­be­le­že­ni su pri­me­ri još sa­mo dva psa pri­bli­žne in­te­li­ge­nc­ i­je. Oba pri­pa­da­ju ra­si bo­rd ­ er ko­ li, ra­zli­ku­ju vi­še od 250 re­či (re­č­nik "obi­č­nih" pa­sa sa­dr­ ži na­jv ­ i­še 165 ko­man­di), a no­ve mo­gu da uče br­zi­nom dvo­go­di­šnjeg de­te­ta.

Za ve­ći­nu vla­sni­ka pa­sa ot­kri­će da su nji­ho­vi lju­bi­ m­ci in­te­li­gen­t­ni­ji ne­go što se mi­sli­lo ni­je neo­če­ki­va­no.

Svi mi po­ne­kad raz­go­va­ra­mo sa svo­jim psom, ube­đe­ni da nas ra­zu­me. Ka­ko dru­ga­či­je obja­sni­ti onaj ra­zo­ča­ran po­gled, okle­m­be­še­ne uši i spu­šten rep kad mu ka­že­mo

16

na ko­joj je

17

magazin

PRIČA SA NASLOVNE

da da­nas ne­ma še­t­nje. Ili kad nam, dok se­di­mo zao­ku­ pi­ra­ni so­ps­ tve­nim mi­sli­ma i pro­ble­mi­ma, iz ko­jih, či­ni nam se, ne­ma izla­za, Ma­za do­đe, uvu­če nam se u kri­lo i kao da ka­že - bi­će sve u re­du.

Za mno­ge nau­čn ­ i­ke ova­kve tvr­d­nje rav­ne su sve­to­ gr­đu. Svi smo, uos­ta­lom, još u osnov­noj ško­li uči­li da su, za ra­zli­ku od čo­ve­ka ko­ji po­se­du­je ra­zum, ži­vo­ti­ nje vo­đe­ne isklju­či­vo in­sti­n­kt­ om. Nau­ka je du­go sta­ja­la na ovom sta­no­vi­štu. Sma­tra­lo se da su ži­vo­ti­nje tek ne­ što vi­še od ma­ši­ne. Da ne mo­gu da mi­sle, ose­ća­ju, pa­ te po­put nas... Da ne­ma­ju "vi­zi­ju" bu­du­ć­nos­ti i so­p­stve­ ne smr­t­nos­ti. Ve­ro­va­li smo da za­to mo­že­mo da im ra­di­ mo šta god po­že­li­mo. Za mno­ge ni­je ni bio po­tre­ban ve­ ći do­kaz od onog bi­bli­js­ kog da je čo­ve­ku da­to da go­spo­ da­ri zve­ri­ma. "Ži­vo­ti­nje ne go­vo­re, ne za­to što ne­ma­ju od­go­va­ra­ju­će or­ga­ne već za­to što ne mi­sle", za­pi­sao je Re­ne De­kart.

Ide­ja da ži­vo­ti­nje mo­gu da mi­sle ipak ni­je ta­ko no­va. Još je Čar­ls Da­r­vin bio ube­đen da lju­d­ska in­te­li­ge­nc­ i­ja ni­je mo­gla da na­sta­ne ni iz če­ga, već da je evo­lui­ra­la iz ne­ što dru­ga­či­jih obli­ka in­te­li­ge­n­ci­je, ko­ji pos­to­je kod svih ži­vo­ti­nja. S Da­r­vi­no­vim tvr­d­nja­ma, do­du­še, ne bi se slo­ ži­li ni ne­ki s na­j­li­be­ral­ni­jim shva­ta­nji­ma o ži­vo­ti­nj­skoj in­te­li­ge­n­ci­ji. Otac Teo­ri­je evo­lu­ci­je tvr­dio je da čak i na­ jo­bi­č­ni­je gli­ste ima­ju ko­g­ni­ti­v­ne spo­sob­nos­ti jer mo­ra­ ju da do­ne­su odlu­ku ko­ju će vr­stu li­šća ko­ri­sti­ti da bi blo­ki­ra­le tu­ne­le ko­je ko­pa­ju u ze­mlji­štu. Ova­kva pre­te­ ri­va­nja bi­la su pre­su­d­na da se sva­ka ide­ja o pa­me­tn ­ im ži­vo­ti­nja­ma za­du­go od­ba­ci, a Da­rv ­ i­no­vi "do­ka­zi" ot­pi­šu kao ane­g­do­te.

Klat­no na­šeg sa­zna­nja o ži­vo­ti­nj­skoj in­te­li­ge­nc­ i­ji se­ da­m­de­se­tih go­di­na po­no­vo se za­nji­ha­lo od De­kar­ta pre­ma Da­rv ­ i­nu. Sve vi­še je ek­spe­ri­me­na­ta i do­ka­za da na­ši pri­ja­te­lji iz ži­vo­ti­nj­skog ca­rs­ tva i ni­su ta­ko ra­zli­či­ ti od nas.

Uči­li su nas da je čo­vek je­di­na ži­vo­ti­nja ko­ja upo­tre­ blja­va oru­đa. A on­da smo sa­zna­li da ši­m­pa­nz­ e ko­ri­ste gra­n­či­ce ra­zli­či­te ve­li­či­ne da bi do­šli do me­da iz ko­šni­ ce. I da vra­ne od gra­n­či­ca pra­ve ne­ku vr­stu ku­ke po­mo­ ću ko­je pe­ca­ju uku­sne i do­bro skri­ve­ne la­r­ve.

Ma­da će mno­gi tvr­di­ti da su svi­nje na­j­pa­me­t­ni­je ži­ vo­ti­nje (ili da bi to bi­le kad bi­smo im pru­ži­li šan­su da po­ži­ve da­lje od Bo­ži­ća) ili da ne­za­vi­snost ma­ča­ka i od­ bi­ja­nje da se po­vi­nu­ju dre­su­ri do­ka­zu­je nji­ho­vu pa­met, je­dan ek­spe­ri­ment po­ka­zao je da upra­vo psi mo­gu da ra­zvi­ju oblik mi­šlje­nja za­pa­nju­ju­će sli­ćan lju­d­skom. Je­ di­no su oni spo­sob­ni da ra­zu­me­ju šta zna­či po­ka­zi­va­ nje pr­stom.

Go­to­vo bez gre­ške, psi ko­ji su uče­stvo­va­li u ek­spe­ri­ men­tu na in­sti­tu­tu "Ma­ks Plank" u Ne­ma­č­koj pro­na­la­zi­ li su po­sla­sti­cu skri­ve­nu ispod jed­ne od dve po­klo­plje­ ne po­su­de kad bi im lju­di pr­stom po­ka­za­li gde se na­la­zi.

Istu spo­sob­nost u ve­li­koj me­ri ima­li su čak i šte­nc­ i, dok vu­ko­vi čak ni ka­da su od­ma­le­na od­ga­ja­ni me­đu lju­di­ ma ni­su mo­gli da ra­zu­me­ju ge­st upi­ra­nja pr­stom. Sli­čan po­ku­šaj sa ši­m­pa­n­za­ma, na­šim na­j­bli­žim srod­ni­ci­ma, bio je pot­pu­no be­zna­de­žan. Čo­ve­ko­li­ki ma­j­mu­ni uvek su po­se­za­li za na­j­bli­žom po­su­dom. Če­sto bi se zai­na­ti­li i upor­no po­ku­ša­va­li da pro­ve­re šta je ispod nje, čak i ka­ da bi ih istra­ži­va­či lu­pa­li po pr­sti­ma i go­to­vo agre­si­vn ­o usme­ra­va­li na onu ispod ko­je se na­la­zi sla­tk ­ iš.

Spo­sob­nost pa­sa da shva­te šta zna­či kad im ne­ko po­ ka­zu­je pr­stom va­žan je deo u skla­pa­nju od­go­vo­ra na pi­ ta­nje o nji­ho­voj in­te­li­ge­n­ci­ji. To što mo­gu da ra­zu­me­ju da ne­ko dru­gi po­se­du­je odre­đe­nu in­fo­rm ­ a­ci­ju i da že­li da je po­de­li do­kaz je nji­ho­ve sa­mo­sve­snos­ti.

Je­dan od na­j­bo­ljih te­sto­va sa­mo­sve­snos­ti ži­vo­ti­nja i mo­gu­ć­nos­ti da se­be ra­zli­ku­ju od dru­gih, ko­ji mo­že­te i sa­mi izve­sti sa svo­jim lju­bi­m­cem, je­ste ek­spe­ri­ment s ogle­da­lom. Sta­vi­te me­zi­mc­ a ispred ogle­da­la i po­ku­ša­j­te

18

magazin

TE­ST INTELIGENCIJE

TE­ST 3 KAKO URA­DI­TI TEST 1. Ne­ka vaš pas se­di na dva me­tra od vas 2. Gle­da­j­te pa­žlji­vo psa u li­ce i on­da mu se ši­ro­ko osmehnite BODOVANJE Od­mah po­č­ne da ma­še re­pom i kre­ne pre­ma va­ma Kre­ne spo­ro pre­ma va­ma ali bez ma­ha­nja re­pom Iz se­de­ćeg po­lo­ža­ja usta­ne, ali ne kre­ne ka va­ma Uda­lja­va se Ne obra­}a pa­žnju

TE­ST 1 Stva­ri neo­p­hod­ne da biste ura­di­li ovaj te­st: - Pra­zna či­ni­ja ili ko­nz­ e­r­va na­lik one za supu - Si­t­na po­sla­sti­ca ko­ju pas vo­li da jede - Štoperica

TE­ST 4

KA­KO URA­DI­TI TE­ST: 1. Pas mo­ra bi­ti u se­de­ćem položaju 2. Po­ka­ži­te mu po­sla­sti­cu, oba­ve­zno mu da­j­te da je njuši 3. Po­la­ko se uda­lji­te dva metra 4. Po­lo­ži­te po­sla­sti­cu na ze­mlju i po­klo­pi­te konzervom 5. Uklju­či­te što­pe­ri­cu i ohra­bri­te psa da kre­ne da tra­ga za poslasticom

Uči­li su nas da je čo­vek je­di­na ži­vo­ti­nja ko­ja upo­tre­blja­va oru­đa.

A on­da smo sa­zna­li da ši­m­pa­n­ze ko­ri­ste gra­n­či­ce ra­zli­či­te ve­li­či­ne da bi do­šli do me­da iz ko­šni­ce. I da vra­ne od gra­n­či­ca pra­ve ne­ku vr­stu ku­ke uz po­moć ko­je pe­ca­ju uku­sne i do­bro skri­ve­ne la­r­ve

BODOVANJE Do­đe do po­sla­sti­ce za ma­nje od 5 se­ku­n­di Do­đe do po­sla­sti­ce iz­me­|u 5 do 15 se­ku­nd ­ i Do­đe do po­sla­stice iz­me­|u 15 do 30 se­ku­di Do­đe do po­sla­sti­ce iz­me­|u 30 i 60 se­ku­n­di Po­sle 60 se­ku­n­di

5 poena 4 poena 3 poena 2 poena 1 poen

TE­ST 2 Stva­ri neo­p­hod­ne da bi ura­di­li ovaj te­st: - Du­ga­čak peškir - Štoperica

Stva­ri neo­p­hod­ne da biste ura­di­li ovaj te­st: - Ru­č­ni peškir - Po­sla­sti­ca ko­ju vaš pas voli - Štoperica KA­KO URA­DI­TI TEST 1. Ne­ka vaš pas sedi 2. Da­j­te mu da po­mi­ri­še poslasticu 3. Za­tim uvi­j­te po­sla­sti­cu u pe­škir, ali da on to ne vi­di i sta­vi­te je dva me­tra da­lje BODOVANJE 1. Uko­li­ko mu je po­tre­b­no ma­nje od 15 se­ku­n­di 2. Od 15 do 30 se­ku­nd ­ i 3. Od 30 do 60 se­ku­n­di 4. Uko­l­ko odu­sta­ne od tra­že­nja 5. Uko­li­ko ni po­sle dva mi­nu­ta ni­je kre­nuo da tra­ži

5 poena 4 poena 3 poena 2 poena 1 poen

REZULTAT

KA­KO URA­DI­TI TE­ST: 1. Da­j­te psu da nju­ši peškir 2. Za­vi­j­te mu pe­škir pre­ko gla­ve i ramena 3. Uklju­či­te što­pe­ri­cu i pu­sti­te ga da se oslo­bo­di peškira BODOVANJE Oslo­bo­dio se pe­ški­ra za ma­nje od 5 se­ku­nd ­ i Oslo­bo­dio se pe­ški­ra iz­me­|u 5 do 15 se­ku­nd ­ i Oslo­bo­dio se pe­ški­ra iz­me­|u 15 do 30 se­ku­di Oslo­bo­dio se pe­ški­ra iz­me­|u 30 i 60 se­ku­n­di Po­sle 60 se­ku­n­di

5 poena 4 poena 3 poena 2 poena 1 poen

5 poena 4 poena 3 poena 2 poena 1 poen

Vi­še od 15 poe­na Vaš pas je genije Iz­među 10 i 15 Vaš pas je pa­me­tan, ali ne­će ići na Harvard

Iz­me­đu 5 i 10 V aš pas ni­je pre­vi­še pame­tan, ali je si­gu­r­no sladak

Skor 5 poe­na Vaš pas je pre­lep

19

magazin

magazin

da utvr­di­te da li je sve­stan da gle­da u so­p­stve­ni odraz.

Veo­ma ma­li broj vr­sta spo­so­ban je da uspe­šno po­lo­ ži ovaj te­st. Me­đu nji­ma su de­l­fi­ni, čo­ve­ko­li­ki ma­j­mu­ ni i slo­no­vi. Ora­n­gu­tan ko­ji sto­ji pred ogle­da­lom do­ta­ći će pr­stom be­leg na svom te­lu ko­ji je ugle­dao, a ne­će po­ se­g­nu­ti za odra­zom. Ma­če ko­je po­ku­ša da sti­g­ne svog dvo­j­ni­ka u ogle­da­lu je­ste nei­z­me­rn ­ o sla­tk ­ o i za­bav­no, ali bi­će da ni­je baš na­j­bi­stri­ji đak u ra­zre­du.

Još je­dan ek­spe­ri­ment, spro­ve­den na uni­ve­r­zi­te­tu "Li­n­ kol ­ n", dok ­ az­ ao je pos­ eb­ n ­ u vez­ u izm ­ eđ ­ u ljud ­ i i pas­ a. Tim istra­ži­va­ča po­ka­zao je da su psi u sta­nju da či­ta­ju emo­ ci­je na osno­vu na­šeg izra­za li­ca. Istra­ži­va­nje je za­sno­va­ no na či­nje­ni­ci da se sre­ća, strah ili bes upa­dlji­vi­je pri­ ka­zu­ju na de­snoj stra­ni na­šeg li­ca jer njo­me upra­vlja le­ va stra­na mo­zga ko­ja je "za­du­že­na" za emo­ci­je. Zbog to­ ga kad že­li­mo da zna­mo šta ne­ko ose­ća, mi ne­sve­sno gle­da­mo u de­snu stra­nu nje­go­vog li­ca. Sad se po­ka­za­lo da to isto či­ne i psi. Ži­vo­ti­nje ko­je su uče­stvo­va­le u ek­spe­ri­men­tu po­ sma­tra­le su niz sli­ka ko­je su se sme­nji­va­le na mo­ni­to­ ru dok su ka­me­rom sni­ma­ne nji­ho­ve rea­kc­ i­je. Ispos­ta­ vi­lo se da su psi, kad god bi se na ekra­nu po­ja­vio lju­d­ski lik, usme­ra­va­li po­gled pre­ma de­snoj stra­ni li­ca. U svim osta­lim slu­ča­je­vi­ma, ka­da su im pri­ka­zi­va­ne sli­ke dru­ gih ži­vo­ti­nja, psi su pa­žnju usme­ra­va­li po­djed­na­ko na sve de­lo­ve fo­to­gra­fi­je.

Spo­sob­nost ko­ja ih pri­bli­ža­va lju­di­ma je­ste i - bro­ja­ nje. Ek­spe­ri­men­ti su po­tvr­di­li da psi ume­ju da ra­ču­na­ ju na osnov­nom ni­vou jed­na­ko kao i be­be. U jed­nom istra­ži­va­nju pred psa su pos­ta­vlja­li po­sla­sti­cu, a on­da je

Pri­bli­ža­va­mo se mo­gu­ć­nos­ti da sa­znamo na ko­ji na­čin pas ra­zu­me ko­mu­ni­ka­ci­ju sa lju­di­ma. Mi­slim da će nam to omo­gu­ći­ti da vi­di­mo ka­ko psi rea­gu­ju na nas i po­ka­že nam ka­ko da bo­lje ko­mu­ni­ci­ra­mo sa njima Greg Be­r­ns, pro­fe­sor sa uni­ve­r­zi­te­ta "Emo­ri" i vo­đa istra­ži­va­nja

sa­kri­va­li pa­ra­va­nom. Pas je po­tom po­sma­trao ka­ko iza pa­ra­va­na do­da­ju po­sla­sti­ce. Kad bi do­da­li je­dan sla­t­kiš i sklo­ni­li pa­ra­van, pas bi rav­no­du­šno po­sma­trao ako bi pro­na­šao dve po­sla­sti­ce. Me­đu­tim, ako bi se iza za­klo­ na uka­za­la tri sla­t­ki­ša, pas bi na tre­nu­tak bio zbu­njen.

1+1=3? Ne­što tu ne mi­ri­še do­bro.

Ako smo se uve­ri­li da su psi da­le­ko in­te­li­gen­tn ­ i­ji ne­ go što se do­sko­ra mi­sli­lo (kao da je vla­sni­ci­ma pa­sa i tre­bao do­kaz), vre­me je da pos­ta­vi­mo pi­ta­nje - o če­mu oni ra­z­mi­šlja­ju? Uko­li­ko ne pri­hva­ti­mo ne ta­ko re­t­ko uve­re­nje da psi pro­vo­de či­tav dan ra­z­mi­šlja­ju­ći o na­ma

NA­J­I­N­T­E­L­I­G­E­NT ­ ­N­I­JE RASE Neuropsiholog Stenli Koren u svojoj knjizi "Inteligencija pasa" objavio je listu najpametnijih rasa zasnovanu na testovima u kojima su učestvovali predstavnici 110 rasa, a s njima je radilo 200 vrhunskih trenera

1.

BO­R­D­ER KOLI

2.

nemački ovčar

3.

pudla

4.

zlatni retriver

20

5.

doberman

i če­ka­ju­ći da im po­sve­ti­mo pa­žnju, na pra­vi od­go­vor na to pi­ta­nje mo­ra­će­mo da sa­če­ka­mo. Ali ne pre­du­go. Po­ lo­vi­nom pro­šle go­di­ne na uni­ve­r­zi­te­tu "Emo­ri" po­kre­ nu­to je istra­ži­va­nje u ko­jem nau­č­ni­ci po­mo­ću ske­ne­ra po­ku­ša­va­ju da shva­te o če­mu psi ra­zm ­ i­šlja­ju.

Na­kon što su obu­či­li Ke­li, dvo­go­di­šnjeg psa jed­nog od istra­ži­va­ča, da mi­ru­je do­vo­lj­no du­go da bi mo­gli da ske­ni­ra­ju njen mo­zak, na­pra­vi­li su niz sni­ma­ka i do­šli do za­pa­nju­ju­ćih re­zu­l­ta­ta.

To­kom te­sto­va istra­ži­va­či su ru­kom Ke­li po­ka­zi­va­li si­g­na­le ko­je je već nau­či­la - je­dan da će do­bi­ti po­sla­sti­ cu i dru­gi ko­ji je zna­čio da ne­će. Kad su Ke­li da­va­li pr­vi si­g­nal da će bi­ti na­gra­đe­na, na sni­m­ku je u obla­sti mo­ zga ko­ja obra­đu­je pro­ces ose­ća­nja na­gra­de pos­to­ja­la ja­ sna ra­zli­ka.

To do­ka­zu­je da su psi spo­sob­ni da si­g­nal ko­ji im da­je­ mo "prev ­ ed ­ u" u neš­ to što je za njih znač­ aj­ n ­ o, kaž­ e Greg Ber­ n ­ s, prof­ es­ or na univ ­ er­ z­ it­ et­ u "Emor­ i" i vođ ­ a ovog istraž ­ iv ­ an ­ ja. "Pri­bli­ža­va­mo se mo­gu­ćn ­ os­ti da sa­zna­ mo na ko­ji na­čin pas ko­mu­ni­ci­ra s lju­di­ma. Mi­slim da će nam to omo­gu­ći­ti da vi­di­mo ka­ko psi rea­gu­ju na nas i po­ka­že nam ka­ko da s nji­ma bo­lje ko­mu­ni­ci­ra­mo. Da pro­na­đe­mo bo­lje na­či­ne da ih dre­si­ra­mo od onih ko­ji se osla­nja­ju isklju­či­vo na pri­n­cip šta­pa i ša­r­ga­re­pe. " Pra­vo pi­ta­nje, ono ko­je nas sve na­j­vi­še za­ni­ma za­ pra­vo je­ste - šta psi mi­sle o na­ma? Da li nas vo­le kao i mi njih, ili smo za na­še na­j­bo­lje pri­ja­te­lje sa­mo put do udob­nog ži­vo­ta.

Ske­p­ti­ci tvr­de da vla­sni­ci pa­sa če­sto pro­je­k­tu­ju svo­ je emo­ci­je i an­tro­po­mo­r­fi­zu­ju svo­je lju­bi­m­ce - pri­pi­su­ ju im lju­d­ske oso­bi­ne. Mno­gi nau­č­ni­ci, pa i stru­čn ­ ja­ci za

psi mogu da razviju oblike inteligencije zapanjuju]e sli^ne ljudskim

po­na­ša­nje ži­vo­ti­nja uve­re­ni su da su emo­ci­je kod ži­vo­ ti­nja su­štin­ski dru­ga­či­je do lju­ds­ kih. I da psi ne mo­gu da ose­te lju­bav na isti na­čin kao mi.

Dr Džu­li­jen Ka­min­ski, sa ode­lje­nja za psi­ho­lo­gi­ju Uni­ ve­r­zi­te­ta u Po­r­t­smu­tu, ne­dav­no je po­ka­za­la da su psi u sta­nju da ra­zu­me­ju lju­d­sku pe­r­spe­kt­ i­vu. U ek­spe­ri­men­ tu ko­ji je izve­la lju­di su za­bra­nji­va­li psi­ma da uz­mu hra­ nu, a on­da su pra­ti­li ka­ko će se oni po­na­ša­ti u ra­zli­či­tim uslo­vi­ma. Ispos­ta­vi­lo se da su če­šće kr­ši­li za­bra­nu on­da kad je sve­tlo u pros­to­ri­ji bi­lo uga­še­no.

"Re­zu­lt­ a­ti su ne­ve­ro­vat­ni jer po­ka­zu­ju da su psi sve­ sni da lju­di ne mo­gu da ih vi­de, što zna­či da ra­zu­me­ju lju­d­sku pe­rs­ pe­k­ti­vu", obja­šnja­va dr Ka­min­ski. "Či­ni se da su lju­di u pra­vu kad psi­ma pri­pi­su­ju na­čin ra­z­mi­šlja­ nja sli­čan na­šem."

Do­kaz da psi mo­gu da vo­le da­je nam i bio­lo­gi­ja. Ka­ko pi­ še dr Ste­n­li Ko­ren, pro­fe­sor psi­ho­lo­gi­je i je­dan od na­j­ ve­ćih sve­t­skih stru­č­nja­ka za po­na­ša­nje pa­sa, psi ima­ju iste ho­rm ­ o­ne i u ra­zli­či­tim emo­cio­nal­nim sta­nji­ma do­ ži­vlja­va­ju iden­ti­č­ne he­mi­j­ske pro­me­ne kao i lju­di. Čak ima­ju i ho­r­mon ok­si­to­cin, ko­ji je kod lju­di po­ve­zan s ose­ća­njem lju­ba­vi i na­klo­nos­ti.

Na kra­ju, da li nam je uo­p­šte po­tre­b­na nau­ka da bi­ smo shva­ti­li šta naš na­jb ­ o­lji pri­ja­te­lj o na­ma mi­sli?

Ha­či­ku, pas ra­se aki­ta, iz Ja­pa­na, či­ta­vu go­di­nu sva­ kog da­na u isto vre­me na že­le­zni­č­koj sta­ni­ci če­kao je svog vla­sni­ka, pro­fe­so­ra uni­ve­r­zi­te­ta u To­ki­ju, da se vra­ti sa po­sla. Jed­nog da­na pro­fe­sor je pre­tr­peo mo­žda­ ni udar i umro u bo­l­ni­ci. Ni­ka­da se ni­je vra­tio. Ha­či­ku je sle­de­ćih de­vet go­di­na, sve do smr­ti, na­sta­vio da do­la­zi na sta­ni­cu u isto vre­me, če­ka­ju­ći ga­zdu. ///

21

magazin

REPORTA@A „OPASNE" LUTALICE IZ GRADSKOG AZILA

magazin

Psi na doživotnoj robiji PI[E VUK MIJATOVIĆ FOTO IGOR MARINKOVIĆ

22

23

magazin

REPORTA@A „OPASNE" LUTALICE IZ GRADSKOG AZILA

M

ešanka rotvajlera smeštena je u

je ispisano njeno ime: Tiči. Retka privilegija u moru bezimenih pasa, smeštenih u gradskom azilu u Rakovici.

Priča koja stoji iza te počasti nije vesela. Ona je najstariji stanar uto­ čišta za lutalice. I ostaće u njemu do kraja svojih pse­ ćih dana. Njene priče niko se ne seća - došla je u azil pre većine zaposlenih. Verovatno je nekoga napala. Obele­ žena je kao opasan pas i tako izgubila pravo da se ikad vrati na ulicu. A ipak, tu negde skrivena je i njena sreća.

Da je uhvaćena samo nekoliko godina ranije, pre ne­ go što je Grad Beograd usvojio novu strategiju za pse lutalice, Tiči bi, kao stotine takvih kao što je ona, čekala sigurna smrt u tada zloglasnom karantinu u Ovči. Čak i danas u mnogim gradovima Srbije prema psima uli­ ce, čak i ako nikada ni na koga nisu ni zarežali, postupa­ ju surovo. Ubijaju ih u ustanovama koje bi trebalo da su azili, a zapravo su jeziva gubilišta za pse.

24

kavez na kojem

Ovde je priča drugačija. Kazuje mi je Milan Radosav­ ljević, upravnik azila u Rakovici. „Svi psi koje pokupimo sa ulice prolaze isti tretman.

Najpre sačekamo nekoliko dana da se uverimo da ih ni­ ko neće tražiti i da nisu nečiji, slučajno izgubljeni lju­ bimci. Ako niko ne dođe po njih, sterilišemo ih i vete­ rinarski zbrinemo. Posle toga ih čipujemo i vraćamo ih na ulicu, tačno na mesto odakle su uzeti”, objašnja­ va mi Radosavljević. „Psi koji su nekoga napali, ili ih je barem neko prijavio zbog toga, najpre idu u karantin u Ovči. Kad prođe dovoljno vremena da se utvrdi da nisu zaraženi besnilom, vraćaju se ovde na sterilizaciju i po­ tom bivaju trajno smešteni u neki od gradskih azila. Za njih nema povratka na ulice.”

Doživotni zatvor sleduje i psima koji pripadaju rasa­ ma koje se smatraju opasnim - rotvajlerima, pitbulovi­ ma, šarplanincima, stafordima. „Ljudima je nemoguće objasniti da je kastrirani ro­ tvajler manje opasan nego pekinezer koji svoju veli­ činu nadoknađuje agresivnošću”, priča Radosavlje­ vić. „Ipak, moramo sa ulice da sklonimo i sve pse koji bi

Postaje mi jasna jedna zapanjujuće jednostavna razlika u odnosu na prave, ljudske zatvore.

Ovde nema zveri

magazin

zbog svoje veličine mogli nekoga ozbiljno da povrede.”

Kao i u zatvorima za ljude, u ovom svojevrsnom po­ pravnom domu za pse postoji deo za „opštu populaci­ ju” i blok sa „samicama”. „Opšta populacija” smeštena je u velikim boksovima ograđenim žicom, a u svakom je zemunica - prostorija ukopana u zemlju, nalik na peći­ nu, zalivena betonom, koja im služi kao utočište od vre­ menskih neprilika. I kao neka vrsta prestola na kom se­ de vođe čopora i pokazuju svoju dominaciju nad slabi­ jim članovima. Opet, kao u zatvoru, zna se ko je gazda.

Jedan pas uvek, naizgled opušteno, leži na samom vr­ hu „pećine”. Oko njega sedi nekoliko najbližih „saradni­ ka”, a sledeći prsten, valjda neku vrstu obezbeđenja, či­ ni grupa pasa koja stoji oko njih. Ostali su u podnožju, oko “pećine” i nikada se ne penju gore. Upravo oni su se rastrčali i uznemireno počeli da laju kad smo se pribli­ žili ogradi.

Od boksa do boksa, lavež se širi. Čitavim azilom odje­ kuje buka od koje više ne čujem ni sopstvena pitanja. „Da li je uvek ovako?”, dovikujem upravniku koji nas vodi u obilazak. „Ne”, odgovara mi. „Samo vas ne poznaju. Smiriće se kad shvate da je sve u redu.”

I zaista, lavež uskoro utihnu. U tišini i pomalo opre­ zno ulazimo u jedan od boksova.

Približava mi se jedna ogromna mršava doga. Prizna­ jem, da sam je sreo na ulici, ne bi mi bilo svejedno. Do­ bro, priznajem. Ni sada mi nije svejedno. Direktor i rad­ nik koji brine o ovom delu azila sve posmatraju, za moj ukus previše ravnodušno. Doga skače prema meni i spušta mi prednje šape na ramena. A potom i glavu. Sa­ mo želi da se mazi.

Postaje mi jasna jedna zapanjujuće jednostavna razli­

PROBLEM SU LJUDI

1.000 PASA

trenutno živi u azilu u Rakovici

5.000

„Psi nisu toliki problem, veći problem su ljudi”, kaže Milan Radosavljević. „Jedni prijavljuju pse, a onda kada ih mi sklonimo s ulice, drugi zovu i bune se što smo ih odveli. I jedni i drugi često preteruju. Najčešče nam prijavljuju lutalice koje se skupljaju u blizini škola ili u školskim dvorištima. Razumljivo, strahuju za decu. Ali onda se dešava da deca pitaju gde su kučići iz dvorišta i ko ih je odveo. Često ljudi dolaze da usvoje psa koji je živeo u njihovoj ulici. Njih upisujemo kao njegove vlasnike i oni odgovaraju da se ta životinja nikada više ne nađe na ulici”.

DINARA

je kazna za vlasnika koji ostavi psa na ulici

51.000 DINARA

plaća vlasnik koji želi da ostavi psa u ovom azilu

ka u odnosu na prave, ljudske zatvore. Ovde nema zve­ ri.

Svi ovi psi, a među njima ima i onih koji su tu zato što se smatraju opasnima ili su čak nekoga napali, ne­ verovatno su umiljati i dobroćudni. Gotovo svi nam prilaze bez zadrške, mašu repom, umiljavaju se, žele da se igraju.

Svi osim jednog. Beli mešanac, pomalo nalik na dal­ matinca, bojažljivo se udaljava od nas, nijednog trenut­ ka ne okrećući nam leđa u potpunosti. Plaši nas se. „To što on radi zapravo je vrhunac ‘agresije’ koji će­ te sresti kod ovih pasa”, objašnjava mi Milan Radosav­ ljević. „Zato mi i ne koristimo izraz ‘agresivni’, već ‘aso­ cijalni’ psi. Oni se jednostavno boje ljudi. Napašće samo ako se nađu priterani uza zid ili osete da nemaju dru­ gog izbora. Naravno, takvi psi ne smeju na ulicu, ali se, kao što vidite, među drugim psima sasvim dobro snala­

25

magazin

REPORTA@A „OPASNE" LUTALICE IZ GRADSKOG AZILA

To što je neki pas trajno smešten u azil ipak ne znači nužno da će tu ostati zauvek. Njihova karta za izlazak je - usvajanje. Ukoliko neko želi, može da udomi čak i psa koji je ranije nekoga ujeo ili je završio u azilu zato što pripada nekoj od „opasnih” rasa. „Često nam dolaze ljudi koji žele velikog psa, poput šarplaninca ili rotvajlera. Obično su to vlasnici stovari­ šta ili magacina kojima su potrebni čuvari. Naravno, mi ne dajemo pse tek tako, ‘na lepe oči’. Sa svakim od njih prvo razgovaramo o tome zašto im je potreban pas, da li su u stanju da o njemu brinu, objasnimo kakva im je nega potrebna i upozorimo ih ako je pas koga žele ne­ koga ujeo ili se ponašao agresivno”, priča mi Radosav­ ljević. „Dešavalo se da ljudi posle razgovora odustanu od usvajanja jer shvate da ne mogu da čuvaju tako veli­ kog psa, ili da dođu po rotvajlera, a odu s nekim malim švrćom koji im je odmah prirastao za srce. Dešavalo se i da mi odbijemo da nekome damo psa jer, najblaže reče­ no, ne uliva poverenje.”

Kraj nogu mi se mota mali čupavac koji izgleda kao da je došao sa kastinga za sporednu ulogu u novoj ver­ ziji „Maze i Lunje”. Oko vrata mu je ofucana, nekada cr­ vena, a sada prašnjava i izbledela pseća ogrlica. Napu­ šten je. Nekada je imao vlasnika. Živeo je u nečijem dvorištu ili možda stanu. Nečija deca su ga volela. Mož­ da je spavao u njihovom krevetu. Da li im je dosadio, pa su ga ostavili na ulici? Ili je jednog dana zalutao i ko zna kako se obreo među uličnim psima. Kada bolje po­ gledam, shvatim da nije jedini. Mnogi od ovih veselih lunja još oko vrata nose znak da su nekada imali dom i ljude koji su ih voleli. Pitam se da li je to među njima

NEODGOVORNO VLASNIŠTVO Veliki broj pasa koji se nađu na ulici nekada je imao vlasnike koji su ih napustili zato što ne mogu ili ne žele više o njima da brinu. Dešava se čak i da ljudi iz drugih gradova ili prigradskih naselja dovode pse u centralne delove Beograda i tu ih ostavljaju. Kazna za vlasnika koji ostavi psa na ulici iznosi 5.000 dinara, ali većina ostavljenih pasa nije čipovana pa je nemoguće naći gazdu. Ljudi koji ne žele više da brinu o svojim psima mogu da ih ostave u azilu ako plate 51.000 dinara za njihov trajni smeštaj.

Oko vrata mu je ofucana crvena ogrlica. Napušten je, a Nekad je imao vlasnika

26

magazin

bar mali znak prestiža? Da li su bar malo ponosni što su bar nekada davno imali dom i vlasnika? Ili ih žestoki momci koji su odrasli na ulici gledaju sa prezirom - nad­ mene kućne pse kojima su nekada zavideli gledajući ih kroz dvorišnu ogradu. S ulične strane. A sada im je sre­ ća okrenula leđa.

Vraćamo se do dela sa „samicama”. U prvom boksu je pas koji je, verovatno pod točkovima automobila, ostao bez noge. Pitbul. Oči mu zasijaju i počinje da maše re­ pom dok prilazimo kavezu. Čak i sa tri noge skakuće po kavezu i deluje snažno i zdravo.

“Prava je maza, obožava ljude”, otkriva mi Milan. “Ali čim mu se približi drugi pas, postaje zver. Odmah ih na­ pada. Zato ga držimo odvojeno. Svi psi koji žive u ‘sami­ cama’ tu su jer su agresivni prema drugim pripadnici­ ma svoje vrste.”

Tako je i sa Tiči, našom junakinjom s početka ove priče. Sećam je se iz svoje prve posete azilu pre dve go­ dine. Bila je u istom kavezu. Režala je na svakoga ko joj se približi, spremna da napadne. Da ugrize. Čak su joj i zaposleni prilazili samo kada moraju. I sada reži na nas. „Ne bojte se”, kaže Milan i zove me da priđem. „Sve je u redu, Tiči”, kaže joj i ona se smiri.

Pruža joj ruku kroz kavez. Ona je liže i počinje da se umiljava.

Smirila se. Divlja Tiči. Opasna Tiči.

Valjda polako zaboravlja traume zbog kojih je postala zver. Traume koje su joj nanele prave zveri. Ljudi. ///

Svi ovi psi, a među njima ima i onih koji su tu zato što se smatraju opasnima ili su čak nekoga napali, neverovatno su umiljati i dobroćudni. Gotovo svi nam prilaze bez zadrške, mašu repom, umiljavaju se, žele da se igraju

27

magazin

TEMA BATINE I VASPITANJE

magazin

Na­s­i­l­je ra­đa nasilje ba­ti­ne i agre­si­v­nost ni­ko­me ni[ta do­bro ni­su do­ne­le i za­što bi iko imao di­le­mu ka­da su u pi­ta­nju psi

R

PI[E BO[KO HAD@I]

en je bio sta­ri vu­č­jak

vi­še od po­ la ži­vo­ta pro­veo ve­ zan la­n­cem za vi­so­ ko dr­vo - dav­nih go­ di­na po­sa­đe­no iza dvo­sprat­ne ku­će u jed­noj ma­loj uli­ci u Ža­r­ko­vu u Beo­ gra­du. Re­no­va ma­na je bi­la to što je bio kr­vo­lo­čan, agre­si­van, po lju­ de opa­san pas. Ko­m­ši­je ko­je su se tu­da mo­ta­le, go­vo­ri­le su da pos­to­je psi ko­ji jed­nos­tav­no ni­su stvo­re­ni da bu­du pri­ja­te­lji čo­ve­ku, a Ren je, na­ža­lost, bio od ta­kve so­r­te.

Re­na, tog ne­sre­ća­nog psa, u že­ lji da dre­si­ra, vla­snik je tu­kao još dok je bio šte­ne. U ma­lom vu­č­ja­ku se br­zo ra­zvio strah od lju­di, a ka­ ko je ra­stao, taj strah je pre­ra­stao u agre­si­v­nost.

Ka­da čo­vek sed­ne i ra­z­mi­sli, mo­ žda bi mno­go bli­že isti­ni od one u ko­ju su ve­ro­va­le ko­m­ši­je, bi­la sle­ de­ća mi­sao: Mo­žda ipak pos­to­je lju­di ko­ji ni­su stvo­re­ni za pse!

- Na­si­lje uvek ra­dja na­si­lje - na­ kon što je ču­la ovu pri­ču, za­klju­či­ će Ana Go­ra­nac, ve­te­ri­nar iz Beo­ gra­da ko­ji sa psi­ma ra­di vi­še od 20 go­di­na. I do­da­ti da ba­ti­ne i agre­ si­v­nost ni­ko­me u ži­vo­tu ni­su do­ bro do­ne­le i da ne vi­di za­što bi iko imao di­le­mu ka­da su u pi­ta­nju psi.

Za­to ume­sto šu­ti­ra­nja no­ga­ma, naš sa­go­vor­nik sa­da­šnjim i bu­du­ćim vla­sni­ci­ma sa­ve­tu­je pot­pu­no dru­ ga­či­ji pri­stup va­spi­ta­nju psa: - Ako že­li­te da ka­zni­te psa, mo­ra­ te ga i na­gra­đi­va­ti. Što zna­či - ako ura­di ne­što do­bro, on­da do­bi­ja po­ sla­sti­cu, za­jed­ni­č­ku igru ili ma­že­ nje, a ka­da ura­di ne­što lo­še, on­da mu je ka­zna da ne do­bi­je ni­šta od na­ve­de­nog. Ta­ko­đe ga mo­že­te sla­ ba­šno uda­ri­ti po nju­šci što će nje­ mu za­sme­ta­ti, ali da­le­ko od to­ga da će ga trau­ma­ti­zo­va­ti.

Sva­ki vla­snik na pr­vom me­ stu že­li da ima psa ko­ji ne­će na­pa­ sti de­te na uli­ci, po­bi­ti se sa dru­ gim psi­ma i ispo­lja­va­ti agre­si­v­nost, a ona će na­j­pre do­ći ako se čo­vek pre­ma psu po­na­ša na­si­ln ­ i­č­ki.

Lju­di že­le, ka­že Ana, po­slu­šnog, lo­jal­nog, ra­zdra­ga­nog psa, ko­me mo­gu verovati. Sa dru­ge stra­ne, za psa je vla­sni­ko­va do­bro­na­me­r­nost

28

ko­ji je

na­j­va­žni­ja u ži­vo­tu. Njen izos­ta­nak je na­j­te­ža ka­zna. Za­to uko­li­ko ga to­ kom pre­ko­re­va­nja lju­ti­to gle­da­mo i na­me­r­no ko­ri­sti­mo re­zak glas, na nje­ga će to uvek de­lo­va­ti. On veo­ ma br­zo shva­ta ra­spo­lo­že­nje svo­g vla­sni­ka - obja­šnja­va Ana Go­ra­nac.

Bro­jn ­ a istra­ži­va­nja ko­ja su se ba­ vi­la so­ci­ja­li­za­ci­jom pa­sa utvr­di­ la su da ove ži­vo­ti­nje veo­ma br­ zo shva­te ka­da je vla­snik ne­ga­ti­v­ no na­stro­jen pre­ma nji­ma. Ako psa po­ša­lje­mo u ku­ći­cu i ta­mo ga pre­ ko­ri­mo zbog ne­po­slu­šnos­ti, br­zo će se po­ka­za­ti da je to veo­ma uspe­ šan na­čin ka­žnja­va­nja.

Ipak, pre uvo­đe­nja si­ste­ma na­ gra­da - ka­zna, psu je po­tre­b­no po­ ka­za­ti ko je ga­zda u ku­ći.

- Pas mo­ra da nau­či da on ni­ je vo­đa po­ro­di­ci sa ko­jom ži­vi, ne­ go da je u tom la­nc­ u tek na po­sled­ njem me­stu. Mo­ra zna­ti ko je vo­ đa čo­po­ra. A nje­gov vla­snik će to pos­ti­ći do­sled­no­šću, smi­re­no­ šću i si­t­nim tri­ko­vi­ma ko­je KA­KO KA­Z­N­I­TI će pri­me­nji­va­ti to­kom nje­ LO­ŠE PONAŠANJE govog va­spi­ta­nja, ni­ka­ko ba­ti­na­ma - ka­že ova ve­te­ »Ma­lo ga "lu­p­ne­te" po glavi ri­narka. »La­ga­no ga uda­ri­te po njušci Da pse ni­k a­d a ne tre­b a »Za­ve­ži­te ga na la­nac ne­ko­li­ko minuta tu­ć i slo­ž i­ć e se mno­g i ve­ »Ako zna na­red­bu "mir" ili sli­č­nu, tre­ner pa­sa Pet Mi­ler ve­ru­ te­r i­n a­r i, stru­č ­n ja­c i, uzga­j i­ po­vi­si­te ma­lo ton i re­ci­te je je da le­kc­ i­je ko­je va­šem lju­ va­č i... Ipak, ne­m a­l i je broj i bi­m­cu de­li­te ša­ma­ri­ma mo­ onih dre­s e­r a pa­s a, ka­k o u sve­ gu bi­ti ni­šta dru­go do kon­tra­ tu ta­k o i u Sr­b i­j i, ko­j i pri­l i­k om pro­du­k­ti­v­ne. U knji­zi "Moć po­ va­s pi­t a­n ja lju­b i­m a­c a vla­s ni­ zi­ti­v­nog va­spi­ta­nja psa" ovaj ZA­Š­TO PSE ci­m a "to­p lo" pre­p o­r u­č u­ stru­č­njak kroz ra­zli­či­te pri­ NE TR­ E B ­ A TUĆI ju me­t o­d u "po­z i­t i­v ­n a ka­ me­re do­ka­zu­je ta­kvu tvr­ zna". Ia­k o vr­l o pri­j at­ »Zbog ta­kvog od­ga­ja­nja psi d­nju. nog na­z i­v a, u stvar­n os­ pos­ta­ju agresivni "Ugle­da­te, na pri­mer, ti "po­z i­t i­v ­n a ka­z na" na­ »Po­vla­če se u se­be i pre­sta­ju svog na­jb ­ o­ljeg pri­ja­te­ j­b o­l jem pri­j a­t e­l ju, po da ve­ru­ju čoveku lja ka­ko pi­ški po te­pi­ pra­v i­l u, sva­k i put pa­d ­ »Mo­gu pos­ta­ti ne­si­gu­r­ni hu u dne­v­noj so­bi. Po­ ne vr­l o ne­p ri­j at­n o. »Ba­ti­ne ne zna­če da će pre­sta­ti da ra­di či­nje­te da ur­la­te na nje­ Evo kako izgle­da "po­ ono zbog če­ga ste ga istu­kli, već je ga, da se de­re­te i na kra­ zi­ti­v­na ka­zna". Na pri­mer, go­to­vo si­gu­r­no da će po­no­vo ju ga kle­pi­te po, re­ci­mo, ne že­li­te da vaš pas ska­če na­pra­vi­ti istu gre­šku nju­šci. Če­sti­tam", iro­ni­čan na gos­te. I pr­vi put ka­da vi­ je Mi­ler. "Uspe­šno ste pre­ di­te da je to ura­dio, uda­ri­će­te stra­vi­li va­šeg psa ko­ji je iz ova­ mu jak ša­mar po nju­šci, a on će, kvog na­stu­pa mo­gao da za­klju­ ZA­ŠTO ve­ru­je se, po­ve­za­ti bol sa po­ či dve stva­ri: da bi tre­ba­lo da VI­KA­NJE NA na­ša­njem. Pre­ma to­me, pas pi­ški na dru­gom te­pi­hu i da PSA MO­ŽE BI­TI DO­BRO će sle­de­ći put do­bro ra­z­mi­ ni­ka­da to ne sme da ra­di sli­ti pre ne­go što na ne­kog »Ne­ki psi shva­te ka­da čo­vek pred va­ma. Ono što ste vi sko­či, i br­zo će pre­sta­ti da po­vi­si ton da se ljuti že­le­li da mu sao­pš­ ti­te ša­ uzne­mi­ra­va lju­de ko­ji vam kom - ne smeš da pi­škiš u ZA­ŠTO VI­KA­NJE do­la­ze u po­se­tu. ku­ ći - on jed­nos­tav­no ne­ MO­ŽE BI­TI LOŠE Ne­ma su­m­nje da će ova­ će ra­zu­me­ti. Čak je i pio­ni­r­ kav tre­t­man da­ti ne­ke re­ »Ne­ki­p­si to shva­ta­ju po­put sko istra­ži­va­nje ko­je je 1968. zu­l­ta­te, ali pi­ta­nje je da li ba­ vi­ka­nja iz zabave go­di­ne spro­veo Ri­ča­rd So­lo­ ti­na­ma i uda­rc­ i­ma pod­sti­če­mo mon na Uni­ve­r­zi­te­tu u Pe­n­si­l­ kod na­šeg lju­bi­m­ca do­zu stra­ va­ni­ji po­ka­za­lo da ako ste uhva­ KA­KO ha od lju­di, ko­ja će u nje­mu ka­ ti­li psa na de­lu i od­mah ga fi­zi­ NA­G­R­A­D­I­TI sni­je iza­zi­va­ti ne­sta­bi­l­no po­ č­ki ka­zni­li, ma­lo je ve­ro­vat­no DO­B­RO PONAŠANJE da će on ra­zu­me­ti zbog če­ga na­ša­nje?

Istra­ži­va­nja na ne­kim od na­ »Maženjem je do­bio ba­ti­ne. Ali će, bu­di­te j­pre­sti­žni­jih sve­t­skih uni­ve­r­zi­ »Poslasticom si­gu­r­ni, nau­či­ti da vas se tre­ te­ta ne­dvo­smi­sle­no su po­ka­za­ »Igrom ba pla­ši­ti." la da "po­zi­ti­v­na ka­zna" če­sto ima Strah i agre­si­v­nost psa na­jč­ e­ ne­ga­ti­v­ne efe­kt­ e. Ču­ve­ni en­gle­ski šće su nu­spo­ja­ve ko­je se ja­vljaju

po­sle dre­si­ra­nja "po­zi­ti­v­nom ka­ znom", po­ka­za­lo je dru­go istra­ži­ va­nje spo­ro­ve­de­no 2009. go­di­ne.

Istra­ži­va­či sa Fa­ku­l­te­ta ve­te­ri­na­r­ ske me­di­ci­ne u Pe­n­si­l­va­ni­ji do ova­ kvog re­zu­l­ta­ta do­šli su na­kon ispi­ ti­va­nja vi­še sto­ti­na vla­sni­ka ko­ji su im se po­ža­li­li da su im psi agre­si­ v­ni. Na ano­ni­m­nom upi­t­ni­ku vla­ sni­ci su za­mo­lje­ni da opi­šu ka­ko su va­spi­ta­va­li lju­bi­m­ce u pro­šlos­ti, i na ko­ji na­čin po­ka­zu­ju agre­si­v­nost.

Go­to­vo 80 pos­to ispi­ta­ni­ka na­pi­ sa­lo je da je u pro­šlos­ti ne­re­t­ko ba­ ti­na­ma po­ku­ša­va­lo da va­spi­ta svog - pa­ra­do­k­sal­no - na­j­bo­ljeg pri­ja­te­ lja. A psi su agre­si­v­nost pre­ma ga­ zdi u 43 od­sto slu­ča­je­va po­ka­zi­va­ li upra­vo u tre­nu­ci­ma ka­da je ga­ zda po­ku­šao da ih šu­t­ne ili uda­ ri ru­kom, 35 od­sto pa­sa je pos­ta­ja­ lo agre­si­v­no ka­da je vla­snik na si­ lu po­ku­šao da im izva­di ono što su no­si­li u usti­ma, a 26 od­sto njih po­ či­nja­lo bi da re­ži ka­da im se sta­vlja ko­r­pa pre­ko nju­ške.

Ren, onaj vu­č­jak sa po­če­t­ka pri­ če, umro je u de­ve­toj go­di­ni. Za­ da­vio se istim tim la­n­cem ko­jim je bio ve­zan za vi­so­ku kro­šnju vi­ še od po­lo­vi­ne svog ži­vo­ta. Nje­ gov ga­zda ni­ka­da ni­je shva­tio da je on bio na­jv ­ e­ći kri­vac za agre­si­v­ nost ko­ju je pas ispo­lja­vao i ko­ja ga je i osu­di­la na ži­vot u tri me­tra kva­ drat­na.

- Šte­ta. Ka­kav bi to pas bio, sa­mo da ni­je bio to­li­ko kr­vo­lo­čan - ra­zo­ ča­ra­no je re­kao Re­nov vla­snik ko­ m­ši­ji ko­ji je tog po­pod­ne­va­ posle

29

magazin

INTERVJU PRLJAVI INSPEKTOR BLA@A

magazin

Bolje sam dresiran od Akija PI[E BO­ŠKO HADŽIĆ FOTO IGOR MARINKOVI]

30

31

magazin

INTERVJU PRLJAVI INSPEKTOR BLA@A

U

dvo­ri­šte ka­fi­ća u Da­l­ma­tin­skoj uli­ci u

Beo­gra­du, sav po­no­sit i va­žan uše­tao je pu­f­na­sti be­li bi­šon. Po­put izvi­d­ni­ka sni­mio je si­tua­ci­ju, uve­rio se da je sve pod kon­tro­lom i za­tim spo­ko­jan i sta­lo­ žen po­gle­dao u pra­vc­ u iz ko­jeg je do­la­ zio nje­gov vla­snik, pri­ja­te­lj i brat. Kli­m­ nuo mu gla­vom - što je ovaj odo­brio - i za­tim se, br­zi­nom stre­le ko­ja pre­sti­že mu­nju, sju­rio u pa­rk de­se­tak me­ta­ra uda­ljen od ka­fi­ća.

Ime pre­sla­tk ­ og bi­šo­na je Aki, a nje­go­vog vla­sni­ka Pr­lja­vi In­spe­k­tor Bla­ža. Čo­vek ko­ji odi­še Be­ni­nji­je­vom to­pli­nom, neis­kva­re­nom do­bro­tom se­d­mo­go­di­šnja­ka, ne­ko ko nam go­di­na­ma una­zad svo­jom spon­ta­no­šću i du­ho­vi­to­šću s la­ ko­ćom fi­k­si­ra osmeh na li­cu, u in­te­r­vjuu za pr­vi broj ma­ga­ zi­na Pas pri­čao je o ži­vo­tu i pri­ja­te­lj­stvu s Aki­jem, ko­je tra­ je već se­dam go­di­na. Pod­se­tio se ka­ko ga je (be­zu­spe­šno) va­spi­ta­vao i ot­krio u ko­jim je to si­tua­ci­ja­ma mo­rao da ka­že: "Hva­la, Aki, bra­te moj."

"Ima jed­na stvar na ko­joj ću Aki­ju bi­ti ve­č­no za­hva­lan", ka­že Bla­ža. "On če­sto re­ži na mo­ju že­nu, što ja, re­ci­mo, ni­ ka­da ne smem da ura­dim, a ču­d­no, ni­sam ga ni­ka­da ta­ko dre­si­rao. Ve­ro­vat­no zna da go­spo­đi ko­joj ži­vi s na­ma sme­ ta da pi­je­mo pi­vo po ceo dan i gle­da­mo TV, pa ga to ne­rv ­ i­ ra. On je moj, ka­ko da ka­žem, po­rt­ ­pa­rol hra­bros­ti. Ta­ko da, ako ži­vi­te sa že­nom, na­ba­vi­te psa. Ša­lim se, na­rav­no. Na­ba­ vi­te psa i ako ži­vi­te s de­vo­j­kom."

magazin

Aki ne­ma ka­ra­k­te­ri­sti­čan mi­ris pa ga ne ku­pa­mo če­sto. po­što vo­li da na­ska­če i na mu­ž­ja­ke i na žen­ke - on­da mu pre­ne­su mi­ri­se i mo­ra pod tuš

Mo­žda se ne sla­že s tvo­jom lep­šom po­lo­vi­nom, ali si­gu­r­no ima ljud ­ i za koj­ im ­ a je Aki lud.

Ima. Obo­ža­va mo­ju ta­štu, uo­p­šte ni­je ja­sno za­što... Nei­z­ me­r­no je sre­ćan kad je vi­di (ja se uo­p­šte ne ra­du­jem to­li­ko).

Vo­li i mo­ju ma­j­ku i bra­ta, ku­mo­ve... To je, re­ci­mo, do­bro ka­ da ima­te psa - kad vam gos­ti do­đu u ku­ću, vi ne mo­ra­te ni­šta da ra­di­te, se­di­te i gle­da­te TV, a Aki ih po­zdra­vi, sku­va ka­fu...

Kad je ma­lo­pre ušao u ka­fić, svi gos­ti su mu se obra­do­va­li. Či­ni se da je Aki po­znat u kra­ju.

Svi ga zna­ju. Zo­vu ga Še­rif. Po­što je tu već se­dam go­di­na, Aki je od sta­ri­jih ku­či­ća s vre­me­nom, kao u ve­ste­rn fi­l­mo­vi­ ma, preu­zeo zna­č­ku i pos­tao glav­ni. U pa­r­ku kad mu se pri­ bli­ži­te dok se nju­ši sa dru­gim ke­ro­vi­ma, mo­že­te da ga ču­je­ te da go­vo­ri "bra­te, bra­te, izvi­ni, iz kog si kra­ja, šta ra­diš u na­ šem kra­ju, bra­te" i ta­kve stva­ri. U pri­n­ci­pu je uvek ov­de. Kad kre­ćem u ka­fić, i on kre­će sa mnom, kad oba­vljam za­da­t­ke ko­je mi že­na za­da, Aki ide sa mnom. Uvek je po­red me­ne i ni­kad se ne gu­bi. Kad smo već kod to­ga, gde je Aki? Da li te je ne­kad izne­r­vi­rao da si mo­rao da ga uda­riš?

Ka­ko ne, evo upra­vo sa­da, jer opet ne­mam po­j­ma gde je oti­šao. Izvi­ni, ko­m­ši­ja, je­si li vi­deo Aki­ja? Pr­lja­vi In­spe­k­tor je oti­šao da pro­na­đe Aki­ja i vra­tio se po­sle pet mi­nu­ta. "Se­ di tu", na­re­dio je psu, pa na­sta­vio. Po­što su bi­šo­ni di­na­mi­č­ ni i ne­pre­dvi­dlji­vi, o nji­ma tre­ba vo­di­ti ra­ču­na i po­sve­ći­va­ti im pa­žnju sva­kog tre­nu­tk ­ a , a ne pu­šta­ti ga da slo­bod­no tr­ č­ka­ra, kao što ja to ra­dim.

Evo sad pro­ve­ra­va ko je bio pre nje­ga u pa­r­ku. Mi to u ša­ li zo­ve­mo Fej­sb ­ uk za pse. Kad onju­ši, ta­č­no zna ko­ja je žen­ ka bi­la i ka­kvu mu je po­ru­ku osta­vi­la. Ne­go, da se vra­tim na pi­ta­nje. Da li sam ga ne­ka­da uda­rio? Iskre­no, ne­ka­da ga ma­ lo ću­šnem po du­pe­tu ili ma­lo po nju­ški­ci, glu­po je po gla­vi.

Se­ćam se kad su me­ne u ško­li kle­pa­li po gla­vi - bo­li to. Ko­ri­ stim dru­ge me­to­de. Kad, re­ci­mo, pre­đe pre­ko uli­ce, što ni­ ka­ko ne sme da ra­di jer je opa­sno, ve­žem ga na po­vo­dac, pa uka­pi­ra gde je po­gre­šio. Ina­če ga na po­vo­dac ve­zu­jem re­t­ ko, sa­mo do pa­r­ka, pa ga pu­stim.

Ko­li­ko je Aki te­žak za "odr­ža­va­nje"?

Bi­šo­ni su, uo­p­šte­no, dru­že­lju­bi­vi, ideal­ni za stan jer su ma­li i ne li­nja­ju se, ne­ma­ju onaj ti­pi­čan pse­ći mi­ris. Za­to je to ra­sa ko­ja je preu­ze­la pri­mat oni­ma iz de­ve­de­se­tih, pi­t­

32

33

magazin

INTERVJU PRLJAVI INSPEKTOR BLA@A

bu­lo­vi­ma i sta­fo­r­di­ma. Oni­ma što isto vi­ču "bra­te, bra­ te". Bi­šon se pre­po­ru­ču­je i ro­di­te­lji­ma ko­ji ima­ju de­cu ome­te­nu u ra­zvo­ju. On, kao i sva­ki dru­gi pas, opu­šta čo­ ve­ka, ople­me­nju­je ga. I ima još ne­što spe­ci­fi­č­no kod Aki­ ja zbog če­ga je odli­čan za stan. Kad se vra­ćam u stan, uvek mi se vi­še obra­du­je ne­go su­pru­ga. Da ži­vi­mo u ku­ći, mo­ žda mi se ne bi ra­do­vao.

Ka­žu, za­tvo­ri psa i že­nu u ge­pek, pa vi­di ko će ti se obra­do­ vat ­ i kad ga otvor­ iš sat vrem ­ en ­ a kas­ nij­ e.

Ha­ha­ha... kad bih smeo. Ali, kad već spo­mi­nješ ge­pek, ni­ ka­da, re­ci­mo Aki­ja, ni­smo vo­di­li na mo­re ili dru­ga pu­to­va­ nja. Po me­ni, jed­nos­tav­no je ta­ko bo­lje, da ne re­me­ti­mo nje­ gov bio­ri­tam, a i ima lju­di ko­ji ne vo­le pse, pa ne­će­mo da sme­ta­mo. A i če­sto ne zna­mo kod ko­ga od­se­da­mo i mo­žda vla­snik ne že­li da mu u apar­t­ma­nu bu­de pas. Za­to, kad ide­ mo ne­g­de, Aki­ja osta­vi­mo kod ta­šte. On vo­li ta­štu, ta­šta vo­li nje­ga i svi­ma le­po. A i zna da je klo­pa na­j­bo­lja kod ta­šte.

Kad smo već kod hra­ne, šta ovaj bi­šon vo­li da je­de?

Ne vo­li sla­tk ­ i­še, što je ču­dn ­ o, jer psi uglav­nom vo­le po­ sla­sti­ce. Je­de gra­nu­le i to mu se­r­vi­ra­mo u jed­nom obro­ku dne­v­no. Ne vi­še od dva do tri pu­ta ne­de­lj­no da­je­mo mu po­me­ša­no me­so s po­vr­ćem, što on obo­ža­va. Vi­ta­mi­ne mu, mo­ram da priz­nam, ne da­je­mo. Ali ne­dav­no mi je pri­ja­te­ lj re­kao da je za pse odli­čn ­ a ri­ba, pa će­mo mu i to uba­ci­ti u is­hra­nu. Za­ni­mlji­vo, Aki­je­va na­vi­ka je da ne uzi­ma ni­šta iz ru­ku pro­la­zni­ka. To je do­bro jer ne znaš da li će ne­ko sta­vi­ti otrov. Sam je ta­ko odlu­čio, ni­če­mu ga ja ni­sam nau­čio.

Dre­se­ri pa­sa ka­žu da bi­šo­ni br­zo uče. Je l' Aki dre­si­ran?

U na­šoj ku­ći ja sam na­j­bo­lje dre­si­ran, a Aki ne­što ma­nje.

Po­štu­je dve ko­man­de - sta­ni i do­đi, i tu me uvek ispo­štu­ je ko čo­ve­ka. "Mr­tav" to ne zna. Daj ša­pu, le­zi, le­đa, okret ni­šta. Ma­da ja ve­ru­jem da ra­zu­me, ali ig­no­ri­še. Kao i sva­ki pas, ima po­se­ban ka­ra­k­ter. Šta ka­že nje­gov ka­ra­k­ter kad tre­ba da ide na ku­pa­nje?

Aki, ina­če, ne­ma ka­ra­k­te­ri­sti­čan mi­ris kao što ga ima­ju dru­gi ku­či­ći, pa ga ne ku­pa­mo če­sto. Ali po­što vo­li da na­ ska­če i na mu­ž­ja­ke i na žen­ke (Aki je bi­se­k­sua­lac), on­da mu oni pre­ne­su mi­ri­se i tad mo­ra pod tuš. Uku­pn ­ o, ne­ko­ li­ko pu­ta go­di­šnje. To tre­ba vi­de­ti, po­što ga po­sle oba­ve­ zno če­šlja­mo, bu­de pu­f­na­st kao da je ispao iz cr­ta­nog fi­l­ ma. Ne mo­gu da ka­žem da ne vo­li ku­pa­nje, a si­gu­rn ­ o da se žen­ka­ma svi­đa kad se pi­c­ne, pa do­đe u pa­rk. Što me pod­

magazin

se­ti, i ovo tre­ba da se na­gla­si - Aki do sa­da ima še­st oko­ta i 25 do 30 šte­na­di. Oko 12 de­vo­j­či­ca i 13 de­ča­ka. Vr­lo je plo­ dan au­tor i mno­go vo­li se­ks. Ja sam se u po­če­t­ku izvi­nja­ vao ko­m­ši­ja­ma kad sam vi­deo da na­ska­če na sve što ho­ da na če­ti­ri no­ge i ima dla­ku. Da li je re­tri­ver, da li je do­ga, ne pra­vi pi­ta­nje. Da li je mu­ško ili že­n­sko, isto. Ka­žem, bi­ se­k­sua­lac je. I on­da sam se stal­no izvi­nja­vao, ali su ga lju­di upo­zna­li, pa u pa­r­ku ka­žu: "Sti­gao je Aki, zna­mo šta sle­di."

A kad ne ju­ri "su­k­nje" ili "pan­ta­lo­ne", vo­li li da se opu­sti uz nek ­ u dob­ ru muz­ ik ­ u, nek ­ i fil­ m.

Pla­ši se gi­ta­re, to je ču­d­no. U po­če­t­ku, kad je bio ma­li, ja po­č­nem da svi­ram, a on po­č­ne da la­je u pra­v­cu me­ne i gi­ ta­re. Mo­žda za­to što ne znam da svi­ram. A ne rea­gu­je ni na fi­l­mo­ve, što mi ni­je ja­sno jer sam ja ve­li­ki fi­lm ­ o­fil, a on ni­šta. Mo­žda vo­li da či­ta, ni­sam mu do sa­da da­vao knji­ge.

Ne rea­gu­je ni na pu­c­nja­vu, vris­ku... Mo­že da se de­si, po­što nam je ov­de bli­zu Gra­d­ska bo­l­ni­ca, ka­da pro­la­zi Hi­tn ­ a po­ moć pod si­re­na­ma, da po­č­ne da za­vi­ja. Ali ne uvek, mo­žda zna ko­m­ši­ju kog vo­ze, pa mu je žao.

Pre Aki­ja si imao me­ša­n­ca Me­du, kla­si­č­nog avli­ja­ne­ra, pos ­ le njeg­ a i Rit­ u, pa je tek ond ­ a 2006. go­di­ne ro­đen Aki. Me­da je bio pra­vi onaj lo­kal­ni, dvo­ri­šni pas. Mno­go je vo­leo lju­de, a imao je svu slo­bo­du da ide gde ho­će, što je on obi­la­to ko­ri­stio, pa ga ne­ma po dva, tri sa­ta. On­da se vra­ti skroz pr­ljav. Ži­veo je de­vet go­di­na. Po­što se stal­no mo­tao po kra­ju i izla­zio no­ću, imao je tog jed­nog ne­pri­ ja­te­lja. Uo­p­šte se ni­su vo­le­li. Isto lo­ka­lac. Izgle­da da su se zbog ne­ke žen­ke spo­re­č­ka­li i Me­da je do­bio se­ps­ u. Da li smo mi ta­da ka­sno rea­go­va­li s le­če­njem ili je to bi­lo ozbi­ lj­no već u sa­mom star­tu, ne znam, ali je Me­da po­sle de­ se­tak da­na ugi­nuo. To je jed­na od onih stva­ri ko­je čo­ve­ka stvar­no mo­gu da po­tre­su kao smrt na­j­bli­žih. Pot­pu­no je ne­ve­ro­vat­no da se to­li­ko za­vo­li pas. Ja sam ri­dao, ceo dan sam pla­kao kao ma­lo de­te. A Me­da je umro kao čo­vek, pros­to je izda­h­nuo. Kad sam ga gle­dao, vi­deo sam onaj sa­ mr­t­ni po­gled. Tu­žno. Po­sle to­ga sam imao me­šan­ku Ri­tu, ko­ja je oko­ti­la tri šte­na­ca. Ona je za­vr­ši­la u Pro­ku­plju, kod ta­šti­ne ro­d­bi­ne. Ta­da uma­lo i ja da za­vr­šim ta­mo, ali to je ne­ka dru­ga pri­ča. I on­da je do­šao Aki. Kad se sve sa­be­re, sko­ro ceo ži­vot po­red pa­sa.

Ta­č­no. I ne znam šta bih vi­še re­kao, osim što bih svi­ma to­plo pre­po­ru­čio da na­ba­ve ili ku­pe jed­nog. Ne­će se po­ ka­ja­ti. ///

Ima jed­na stvar na ko­joj ću Aki­ju bi­ti ve­ć­no za­hva­lan.

On če­sto re­ži na mo­ju že­nu, što ja, re­ci­mo, ni­ka­da ne smem da ura­dim. a ču­d­no, ni­sam ga tako dre­si­rao 34

SEPTEMBAR 2013 pasmagazin@gmail.com

35

magazin

TEMA PAS I BEBA

magazin

Kad ljubomora grize PIŠE NI­KO­LA NEDELJKOVIĆ

M

la­di bra­č­ni par uži­va u idi­li­

sa svo­jim psom. Stva­ri fu­n­k­cio­ ni­šu po usta­lje­nom obra­scu iz da­na u dan... Še­tn ­ ja, hra­ na, po­sao, ku­ća, še­tn ­ ja, igra...

Ve­st da će za de­vet me­se­ ci u dom sti­ći još je­dan član po­ro­di­ce do­ne­la je ra­dost, ali i pr­ve ozbi­lj­ne ne­dou­mi­ce. Da li će se pas i be­ba sla­ga­ti? Ka­ko da ga pri­pre­mi­mo za be­ bin do­la­zak? Ho­će li bi­ti lju­bo­mo­ran? Go­mi­lu ta­ kvih i sli­č­nih pi­ta­nja pos­ta­vi­li su mno­gi ko­ji su se na­šli u ovoj si­tua­ci­ji. Sre­ćom, sve mo­že da osta­ ne idi­li­č­no kao što je bi­lo, ali je­di­no uz te­me­lj­ne pri­pre­me i po­pri­li­čn ­ o ulo­žen trud.

Nau­č­ne stu­di­je su vi­še pu­ta po­ka­za­le da odra­sta­ nje s psi­ma po­zi­ti­v­no uti­če na ra­zvoj de­te­ta. S nji­ ma se ma­li­ša­ni uče bri­zi, od­go­vor­nos­ti i po­što­va­ nju dru­gih bi­ća. Ta­ko­đe, so­ci­ja­li­za­ci­ja je da­le­ko la­k­ ša kod de­ce ko­ja ra­stu uz psa. Ne­ka istra­ži­va­nja čak uka­zu­ju da su­ži­vot s ku­ć­nim lju­bi­m­ci­ma či­ni de­ cu ot­por­ni­jim na bo­le­sti. Zbog sve­ga to­ga ni­je če­ st slu­čaj da u no­vo­na­sta­lim oko­ln ­ os­ti­ma pas mo­ ra da ode iz va­šeg ži­vo­ta. Na­j­va­žni­je je ne gu­bi­ti vre­ me, jer pri­pre­ma te­re­na tre­ba da po­č­ne još to­kom ra­ne tru­d­no­će.

"Sma­tra se da psi mo­gu da ose­te pro­me­ne, pa ta­ko i bla­že­no sta­nje ga­zda­ri­ce. Uko­li­ko pri­me­ti­ te da je to slu­čaj i s va­šim lju­bi­m­cem, na­j­bo­lje je da ne me­nja­te od­nos pre­ma psu. Tre­ba ga pos­te­pe­no upo­zna­va­ti s onim što su­tra za nje­ga tre­ba da bu­de mi­r­na sva­kod­ne­vi­ca", ka­že Da­ni­je­la Glo­go­vac, mla­ da ve­te­ri­na­r­ka i za­lju­blje­ni­ca u bi­he­vio­ri­zam ži­vo­ ti­nja.

Pre­ma nje­nim re­či­ma, pr­va stvar neo­p­hod­na za do­la­zak de­te­ta je­ste obez­be­di­ti psu sa­mo nje­gov ku­tak u sta­nu. Ova­kva "te­ri­to­ri­jal­na po­de­la" tre­ba da pos­to­ji bez ob­zi­ra da li je be­ba na pu­tu ili ne. Ipak, ako to ni­ste ura­di­li ra­ni­je, pra­vo je vre­me za to.

"Psi je­su te­ri­to­ri­jal­ne ži­vo­ti­nje, ali su isto­vre­me­no i ži­vo­ti­nje čo­po­ra, od­no­sno u nji­ho­voj je pri­ro­di da uko­li­ko im se za to uka­že šan­sa, po­ku­ša­ju da se na­ me­t­nu kao do­mi­nan­tn ­ e, al­fa-je­di­n­ke. Veo­ma je če­st

36

č­nom za­jed­ni­č­kom ži­vo­tu

37

magazin

TEMA PAS I BEBA

magazin

pri­mer u pra­k­si - ma­li pas ko­ji su­ve­re­no vla­da ne sa­mo ku­ ćom već i ži­vo­ti­ma svo­jih vla­sni­ka. Ka­ko bi se ova­kve stva­ ri izbe­gle, na­jl­ a­k­še je po sa­mom do­la­sku psa u vaš dom pos­ta­vi­ti ja­sna pra­vi­la, odre­đe­ni red i gra­ni­ce. Ta­da je po­že­ lj­no da vaš no­vi ci­mer do­bi­je i svoj ku­tak. Upra­vo to bi bi­lo me­sto gde ide kad po­že­li da se uda­lji od svih no­vih zvu­ko­ va po­put pla­ča, zve­čk ­ i, lu­pe ba­če­nih igra­ča­ka", obja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca. "To­kom tru­d­no­će psa bi tre­ba­lo na­vi­ka­ va­ti i na no­ve mi­ri­se, pa mo­že­te do­ne­ti ne­ku ode­ću na ko­ joj se na­la­zi 'blju­ca' ne­ke be­be da je omi­ri­še. U su­šti­ni, tre­ ba­lo bi da što vi­še vre­me­na pro­vo­di s de­com i da se na­vi­ ka­va na nji­hov dru­ga­či­ji na­čin igra­nja. Ali na­po­mi­njem da sve to tre­ba ra­di­ti pos­te­pe­no."

Odra­sta­nje uz de­te kod ži­vo­ti­nje če­sto ra­zvi­je ro­di­te­lj­ ski in­sti­n­kt. Kad u pot­pu­nos­ti pri­hva­ti de­te, pas se ne­re­t­ ko pre­ma nje­mu po­na­ša za­šti­t­ni­č­ki. Na­rav­no, do tog tre­ nu­t­ka je po­tre­b­no da pro­đe dos­ta vre­me­na i bi­t­no je pre­ po­zna­ti kad je taj mo­me­nat zai­sta do­šao. Da­ni­je­la Glo­go­ vac bez za­dr­ške po­dr­ža­va "spoj" de­te­ta i psa, ali upo­zo­ra­ va da neo­pre­znost i no­nš­ a­lan­tan pri­stup mo­gu ima­ti tra­gi­ č­ne po­sle­di­ce.

"Za­be­le­že­ni su slu­ča­je­vi kad je pas na­pao be­bu i ozbi­lj­no je po­vre­dio, ali ta­kve stva­ri se re­t­ko do­ga­đa­ju ako su vla­ sni­ci oba­zri­vi", ka­že Da­ni­je­la. "Pre­t­pos­ta­v­ka je da ga­zda po­ zna­je svog lju­bi­m­ca i nje­go­vo uo­bi­ča­je­no po­na­ša­nje i tre­ba da pri­me­ti ako se ono dra­sti­čn ­ o pro­me­ni s do­la­skom be­be.

Ne­ke pro­ble­me je te­ško re­ši­ti bez stru­č­ne po­mo­ći, ali sva­ ko mo­že da uo­či ču­dn ­ o po­na­ša­nje. Šta­vi­še, to mno­go ola­ k­ša­va po­sao ve­te­ri­na­ra jer se kroz po­sma­tra­nje ži­vo­ti­nje mo­gu na­ći uzrok i re­še­nje pro­ble­ma.

Pos­to­ja­nje ma­kar i teo­re­ts­ ke opa­snos­ti po be­bu zna­či da se na po­če­t­ku ona ne sme osta­vlja­ti na­sa­mo s psom. Kad je opa­snost od upo­zna­va­nja zai­sta pro­šla, na­j­bo­lje pro­ce­nju­ ju vla­sni­ci, od­no­sno ro­di­te­lji."

Vr­lo bi­tan tre­nu­tak je ula­zak be­be i ma­jk ­ e u ku­ću. Ga­zda­ ri­ca je bi­la od­su­t­na neo­bi­č­no du­go, a sad se vra­ća s no­vim, veo­ma gla­snim čla­nom po­ro­di­ce u na­ru­čj­u. Sve to mo­že bi­

Odra­sta­nje uz de­te kod ži­vo­ti­nje če­sto ra­zvi­je ro­di­te­lj­ski in­sti­n­kt. Kad u pot­pu­nos­ti pri­hva­ti de­te, pas se ne­re­t­ko pre­ma nje­mu po­na­ša za­šti­t­ni­č­ki

ŠTE­NE NA POKLON Agre­si­v­no po­na­ša­nje kod pa­sa sva­ka­ko pred­sta­vlja na­j­ve­ći i na­jo­zbi­lj­ni­ji pro­blem me­đu po­re­me­ća­ji­ma po­na­ša­nja pa­sa, a po­se­bn ­ o ako u sli­ku upa­d­ne de­te/no­vo­ro­ đe­n­če. Zna­ci i uzro­ci mo­gu bi­ti ra­zli­či­ti, ali je is­hod uvek isti - ozle­da tj. ujed! Ne tre­ ba slu­ča­ju pre­pu­šta­ti ni­ti je­dan znak po­te­nc­ i­jal­ne agre­si­v­nos­ti kod na­ših če­tvo­ro­ no­žnih, do ma­lo­čas, an­đe­l­či­ća. Ge­ne­ral­na ka­te­go­ri­za­ci­ja uzro­ka agre­si­v­nos­ti bi­la bi: KOMPETICIJA

Uko­li­ko bismo "za­gre­ba­li ma­lo du­blje" u ra­zlo­ge ovog kra­j­nje ne­že­lje­nog obli­ ka po­na­ša­nja pa­sa, dobili bismo ve­li­ki broj ra­zli­či­tih "oki­da­ča". Na­j­če­šći su: TE­RI­TO­RI­JAL­NA AGRESIVNOST BO­LOM IZA­ZVA­NA AGRESIVNOST

Kad je de­te već pri­su­t­no u do­mu, a pas se na­k­na­d­no uvo­di, stva­ri su mno­go jed­ nos­tav­ni­je i za ži­vo­ti­nju i za vla­sni­ka. Tu uglav­nom ne­ma pro­ble­ma jer pas tre­ba da pri­hva­ti oko­l­nos­ti ko­je je za­te­kao kad je do­net.

"U ovoj si­tua­ci­ji fo­kus tre­ba da bu­de na va­spi­ta­nju de­te­ta, jer će ono pre da po­vre­ di psa ne­go pas nje­ga. Tre­ba ga uči­ti ka­ko da se s njim igra, da pa­zi da ga ne vu­če za uši, ču­pa i ta­ko ne­sve­sno po­vre­đu­je. Psi su po pri­ro­di dru­štve­ne ži­vo­ti­nje i kad do­đu u ku­ću gde su već pri­su­t­na de­ca, oni će njih shva­ti­ti kao deo svog čo­po­ra i ta­ko će se op­ho­di­ti pre­ma nji­ma. Bi­t­no je sa­mo da shva­te da su i de­ca ga­zde kao i nji­ho­vi ro­di­te­lji. Ta­ko će uvek ima­ti do­bar i bez­be­dan od­nos", ka­že Da­ni­je­la.

ZA­ŠTI­T­NI­Č­KA AGRESIVNOST PO­SE­SI­V­NA AGRESIVNOST PREU­SME­RE­NA AGRESIVNOST STA­TU­SNA AGRESIVNOST MATERINSKA AGRESIVNOST AGRE­SI­V­NOST KA PO­ZNA­TIM PSIMA AGRE­SI­V­NOST KA NE­P O­ZNA­TIM PSIMA AGRE­SI­V­NOST PO­VE­ZA­NA SA STRAHOM

NA­J­ČE­ŠĆI TOK PRO­ME­NA EMO­TI­V­NIH STA­NJA KO­JI USLE­DI PRE SA­MOG UJE­DA:

38

OK­I­D­AČ UK­O­Č­E­N­O­ST RE­Ž­A­N­JE

PO­K­A­Z­I­V­AN­JE ZU­BA

NA­P­AD UJED

ti po­pri­li­čn ­ o zbu­nju­ju­će i fru­stri­ra­ju­će za psa, pa je na­jb ­ o­lje da vla­sni­ca po ula­sku u ku­ću pre­da be­bu ne­ko­me od čla­no­ va po­ro­di­ce, a po­tom se po­zdra­vi i poi­gra sa psom ka­ko bi i on mo­gao da se ose­ti de­lom ovog "sve­ča­nog" tre­nu­t­ka.

"Pas je u toj si­tua­ci­ji vr­lo uzbu­đen i ra­du­je se do­la­sku ga­ zda­ri­ce. Ako ona ne bu­de mo­gla da se s njim poi­gra, to bi mo­gao da bu­de vr­lo loš po­če­tak upo­zna­va­nja", obja­šnja­ va Da­ni­je­la. " Na­j­bo­lje je da ne­ko pri­dr­ži de­te da vla­sni­ca mo­že slo­bod­nih ru­ku da se na uo­bi­ča­jen na­čin po­zdra­vi sa svo­jim lju­bi­m­cem, ta­ko se on ne­će ose­ća­ti ne­si­gu­r­no ili ugro­že­no u no­vo­na­sta­loj si­tua­ci­ji."

Pre upo­zna­va­nja psu tre­ba da­ti da omi­ri­še be­bi­ne stva­ri i na­vi­k­ne se na njen mi­ris, a na­kon to­ga mu i pred­sta­vi­ti no­ vog čla­na po­ro­di­ce.

"Ta­da tre­ba pra­ti­ti da li po­zi­ti­v­no ili ne­ga­ti­v­no rea­gu­je na de­te. Ko­li­ko je zna­ti­že­ljan. Po­ka­zu­je li zna­ke stra­ha ili po­ te­nc­ i­jal­ne agre­si­v­nos­ti. Uo­če­ni pro­blem se mo­ra pos­te­pe­

no re­ša­va­ti, pas se ne sme pri­mo­ra­va­ti da pri­hva­ti be­bu. To mo­že da bu­de sa­mo kon­tra­pro­du­kt­ i­v­no", upo­zo­ra­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

U na­red­nom pe­rio­du po­tre­b­no je dos­ta tru­da ka­ko se pas ne bi ose­tio za­pos­ta­vlje­no. Či­nje­ni­ca je da će be­ba odu­ zi­ma­ti mno­go vre­me­na, što zna­či da za psa osta­je znat­no ma­nje ne­go ra­ni­je. Ipak, ako se iz­me­đu psa i de­te­ta ro­di lju­ bav, vr­lo br­zo će­te mno­ge stva­ri ra­di­ti za­jed­no - be­ba, vi i vaš na­j­bo­lji pri­ja­te­lj.

Da­ni­je­la Glo­go­vac na­po­mi­nje da je sva­ki pas dru­ga­či­ji i da ne­ma uni­ve­rz­ al­nog re­še­nja za sve pro­ble­me. Ipak, ne­ke si­tua­ci­je mo­gu se re­ša­va­ti po sli­č­nom re­ce­pt­ u. De­ša­va se da pas ne že­li da uđe u be­bi­nu so­bu i ta­da ga tre­ba ohra­bri­va­ti.

"Psi pre­po­zna­ju kad im se go­vo­ri s to­pli­nom i odo­bra­va­ njem, kao što zna­ju da su po­gre­ši­li kad im se po­dvi­k­ne", ka­ že Da­ni­je­la Glo­go­vac. " Ako, na pri­mer, pas ne že­li da uđe u so­bu gde je de­te, ohra­bri­te ga, po­zo­vi­te ga bla­gim gla­som.

U to­me vam če­sto mo­že po­mo­ći i sti­mu­la­ci­ja omi­lje­nim po­sla­sti­ca­ma. Bi­t­no je ima­ti str­plje­nja."

Ako uo­či­te da je pas ozbi­lj­no agre­si­van u pri­su­stvu de­te­ ta, to je na­j­ve­ro­vat­ni­je znak da bi tre­ba­lo da po­tra­ži­te sa­vet stru­č­nja­ka, jer je pre­vi­še ri­zi­č­no da stva­ri re­ša­va­te na svo­ju ru­ku. Če­sto se i ta­kvi slu­ča­je­vi mo­gu do­ve­sti u red, ali ne­ ka­da jed­nos­tav­no ne­ma po­mo­ći.

"Pas mo­že ispo­lja­va­ti agre­si­v­nost u ra­zli­či­tim si­tua­ci­ja­ ma i to je uvek ala­r­man­t­no. De­te­tu ne tre­ba do­zvo­lja­va­ti da di­ra či­ni­je za hra­nu ili igra­č­ke va­šeg lju­bi­m­ca jer je vr­lo mo­gu­će da se psu to ne­će svi­de­ti. Ipak, to ne mo­ra da bu­ de znak ozbi­lj­nog pro­ble­ma i s vre­me­nom se mo­že re­ši­ti. S dru­ge stra­ne, ako pas re­ži i po­ku­ša­va da na­pa­d­ne de­te čim ga pri­bli­ži­te, on­da je neo­ph ­ od­no ko­n­su­l­to­va­ti se sa stru­č­ nja­kom, pa mo­žda i ra­z­mi­šlja­ti o udo­mlja­va­nju lju­bi­m­ca.

Kad se do­đe u ta­kvu si­tua­ci­ju, na­j­če­šće su su se stva­ri već odav­no otr­gle kon­tro­li i pre do­la­ska pri­no­ve u dom", po­ja­ šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Za­ni­mljiv je po­da­tak ko­ji nam je izne­la Da­ni­je­la - da se pra­va lju­bav iz­me­đu psa i de­te­ta na­j­če­šće ja­vi kad ono po­ č­ne sa­mo da je­de. Ta­da, ka­ko nam je obja­sni­la, "hra­na oba­ ve­zno pa­da po po­du i uvek se ne­što pro­si­pa i mr­vi po ku­ći.

Pas po­č­ne da se ra­du­je pri­su­stvu ma­li­ša­na jer to zna­či vi­še po­sla­sti­ca za nje­ga".

Si­gu­r­no da će u pr­vi mah sve de­lo­va­ti te­ško i ko­m­pli­ko­ va­no, jer bri­ga o be­bi je sa­ma po se­bi ve­li­ka oba­ve­za. Ipak, vr­lo br­zo će sve do­ći na svo­je me­sto. Na­jb ­ i­t­ni­je je da se pas ne za­pos­ta­vi, da u po­če­tk ­ u bu­de pod ko­n­stan­t­nim na­d­zo­ rom u bli­zi­ni de­te­ta ka­ko bi se pra­ti­le sve nje­go­ve rea­k­ci­je.

"Ne­ma ra­zlo­ga za bri­gu, jer ako ima ne­kih pro­ble­ma, zna­ ko­vi će bi­ti ja­sno vi­dlji­vi. Sre­ćom, znat­no je vi­še po­zi­ti­v­nih pri­me­ra ne­go onih ne­ga­ti­v­nih", za­klju­ču­je Da­ni­je­la Glo­go­ vac. ///

39

magazin

zdravlje Pro­ble­mi za zubima

magazin

PR­O­T­EZ ­ A I ZA DŽEKIJA Pro­te­ti­ka kod pa­sa, za ra­zli­ku od lju­di, ne pi­je vo­du. U slu­ča­ju lo­ma ili gu­bi­ t­ka zu­ba, ve­šta­č­ki se ugra­đu­ju sa­mo u vi­li­ce vred­nih i dos­ta pla­će­nih pa­sa, ko­ji uče­stvu­ju na izlo­žba­ma i ko­ji se oce­nju­ju u ek­ste­ri­je­ru. Zu­ba­lo je tu vr­lo bi­tan fa­k­tor za oce­nji­va­nje, pa ve­šta­č­ki zu­bi ima­ju sa­mo este­t­sku fu­n­k­ci­ju.

Lo­ši zu­bi i ma­ka­za­sti za­gri­žaj ge­ne­t­ski su pro­ble­mi ko­ji su če­sto pri­su­t­ni kod čak oko tre­ći­ne pa­sa. Na­sled­ni pro­ble­mi ipak mo­gu da se ispra­vlja­ju, ma­da ne ta­ko br­zo i la­ko. De­fo­r­ma­ci­je i asi­me­tri­je vi­li­ce, sli­č­ne kao kod lju­di, ispra­ vlja­ju se no­še­njem ži­ča­nih pro­te­za, či­ja je ulo­ga da se vi­li­ce vra­te u pra­vi­lan po­lo­žaj, ali i da zu­bi ra­stu i ra­zvi­ja­ju se na ispra­van na­čin.

STA­DI­JU­MI ZU­B­NIH BO­LE­STI KOD PASA

Ne­pri­ja­tan zadah Vi­dlji­ve na­sla­ge ka­me­n­ca Po­ja­va karijesa Upa­la, pa­ra­don­to­za, otok Va­đe­nje zuba

Ako boli već je kasno PIŠE RA­DE DRAGOVIĆ

N

a­j­bo­lja če­t­ki­ca za

zu­be psa je - ko­ska.

Čvr­sta hra­na u je­ lov­ni­ku na­jb ­ o­lja je za­šti­ta za zu­be i de­ sni, či­je kva­re­nje ume da za­da dos­ ta gla­vo­bo­lje ka­ko psu, ta­ko i nje­go­ vom vla­sni­ku. Kva­ro­vi zu­ba su me­ đu na­j­če­šćim bo­le­sti­ma či­je di­ja­g­ no­ze ve­te­ri­na­ri be­le­že. Ma­lim ra­sa­ ma, ko­je su vi­še po­dlo­žne ka­ri­je­su, bez ob­zi­ra na na­vi­ke u is­hra­ni, po­red re­dov­nih pre­gle­da u or­di­na­ci­ja­ma, pre­po­ru­ču­je se i stan­da­rd ­ ­ni me­tod pra­nje če­tk ­ i­com i pa­stom za zu­be.

Pr­vi po­ka­za­te­lj da pos­to­ji pro­blem je­ste ne­pri­ja­tan za­dah. Ovu či­nje­ni­ cu vla­sni­ci če­sto ig­no­ri­šu, po pri­nc­ i­pu "to je va­lj­da no­r­mal­no", za­bo­ra­vlja­ju­ći da zdrav pas ne bi tre­ba­lo da ima bi­lo ka­kav za­dah. Čim od gla­ve psa u igri okre­nu gla­vu, vla­sni­ci lju­bi­ma­ca tre­ ba­lo bi da po­tra­že sa­vet ve­te­ri­na­ra.

40

Ka­ri­jes na­ro­či­to pre­ti ra­sa­ma po­put bi­šo­na, pe­ki­ne­ze­ra, ma­l­te­ze­ra i ma­le pudle "Kva­re­nju zu­ba na­ro­či­to su izlo­že­ni bi­šo­ni, pe­ki­ne­ze­ri, ma­l­te­ze­ri, pa­tu­lja­ ste pu­dle, kao i niz ma­njih ra­sa", obja­ šnja­va za ma­ga­zin "Pas" ve­te­ri­nar Mi­ hai­lo Pa­na­jo­to­vić. "Pro­ble­mi sa zu­bi­ ma kod njih se ja­vlja­ju već iz­me­đu pr­ ve i tre­će go­di­ne, dok se ve­ći psi sa ka­ ri­je­som suo­ča­va­ju ne­što ka­sni­je - obi­ č­no po­sle še­ste, se­d­me go­di­ne. Ra­zlog na­j­če­šće le­ži u nji­ho­vom je­lov­ni­ku u kom je često izu­ze­tn ­ o me­ka hra­na ko­n­ze­r­vi­sa­ni obro­ci, so­so­vi, vi­rš­ le, pa­ šte­te... Kod njih su već sa go­di­nu i po da­na vi­dlji­ve na­sla­ge ka­me­n­ca, obi­ č­no žu­te ili sme­đe bo­je, što je ja­san znak da ni ka­ri­jes ni­je da­le­ko."

Psi ima­ju vi­so­ku to­le­ra­n­ci­ju na bol, što ko­m­pli­ku­je bla­go­vre­me­no le­če­

nje bo­le­sti zu­ba. Jer ka­da kvar pos­ta­ ne to­li­ki da ži­vo­t­ni­nja ose­ća bol, obi­č­ no je ka­sno za bi­lo ka­kvo le­če­nje. Pas ta­da pr­vi put po­ka­zu­je da ima pro­ble­ me s vi­li­com jer od­bi­ja hra­nu. Ne­što ra­ni­ji sta­di­jum ka­ri­je­sa mo­že da se ot­ kri­je uko­li­ko pas po­č­ne da izbe­ga­va tvr­de obro­ke, a je­de me­k­šu hra­nu.

Kod pa­sa, za ra­zli­ku od lju­di, zu­bi se vr­lo te­ško po­pra­vlja­ju, pa kvar na zu­ bu po pra­vi­lu zna­či i nje­go­vo va­đe­nje.

Bol zu­ba ve­te­ri­na­ri re­ša­va­ju an­ti­bio­t­ skom te­ra­pi­jom, ko­ja tra­je oko ne­de­ lju da­na, po­sle če­ga se zub va­di. Plo­m­ bi­ra­nje ili le­če­nje ne do­la­zi u ob­zir, jer ne pos­to­ji to­li­ko čvr­st ma­te­ri­jal ko­ji bi mo­gao da izdr­ži pri­ti­sak ko­ji pos­to­ji ka­da pas gri­ze i dro­bi če­lju­sti­ma.

"Pri­rod­ni na­čin za pra­nje i za­šti­ tu zu­ba je ko­ri­šće­nje čvr­ste hra­ne.

Ta­kvom is­hra­nom ukla­nja­ju se šte­ t­ne na­sla­ge, a ti­me se sma­nju­je i ri­ zik od ka­ri­je­sa i dru­gih obo­lje­nja zu­ ba. Na­j­bo­lje su ce­va­ste go­ve­đe i svi­ nj­ske kos­ti ko­je se pro­da­ju u me­sa­ra­ ma. Po­djed­na­ko su do­bre i ve­šta­č­ke kos­ti ko­je se pro­da­ju u pet-šo­po­vi­ ma i ko­je su na­pra­vlje­ne od pre­so­va­ ne ko­že. One su čvr­ste, a zbog pre­to­ plje­nog ko­la­ge­na od ko­ga su na­pra­ vlje­ne psi ih ra­do glo­đu. Psi su isko­ n­ski me­so­je­di i ova vr­sta za­ba­ve im je veo­ma in­te­re­san­t­na. Kos­ti, me­đu­ tim, ima­ju i svo­je lo­še stra­ne, na­ro­či­ to kod ha­la­plji­vih pa­sa, ka­kvi su, re­ ci­mo, la­bra­do­ri, jer pre­ti opa­snost da u že­lu­cu za­vr­še kru­p­ni­ji i oštri ko­ ma­di ko­ji mo­gu da na­pra­ve ve­li­ke pro­ble­me unu­tra­šnjim or­ga­ni­ma", na­gla­ša­va Pa­na­jo­to­vić.

Kad je o pre­ven­ti­vi reč, po­red kos­ ti­ju, ve­te­ri­na­ri pre­po­ru­ču­ju is­hra­nu tvr­dim gra­nu­la­ma ko­je spre­ča­va­ju

go­mi­la­nje na­sla­ga. Psi­ma je na­ro­či­to u odre­đe­nom uzra­sti­ma neo­p­ho­dan po­ja­čan unos ka­l­ci­ju­ma. Sa ne­kih dva do tri me­se­ca do dve go­di­ne, pas ima ve­li­ke po­tre­be za ovom ma­te­ri­ jiom, a sma­tra se da ka­l­ci­jum tre­ba da či­ni i do pet pos­to is­hra­ne. Na­j­bo­ lji su su­ple­men­ti ko­ji se do­da­ju hra­ ni i ko­jih na tr­ži­štu ima dos­ta. Ne­ka­ da su se ko­ri­sti­le lju­ske od ja­ja, ko­je ima­ju na­j­bo­lji od­nos ka­l­ci­ju­ma i fo­s­ fo­ra, ali je to da­nas pre­va­zi­đe­no.

Jed­no od re­še­nja za za­šti­tu zu­ba le­ži u ski­da­nju na­sla­ga od hra­ne i ka­ me­n­ca. To, me­đu­tim, po­dra­zu­me­ va du­bo­ku ane­ste­zi­ju. Ul­tra­zvu­č­ni ta­la­si ko­ji se ko­ri­ste za ski­da­nje ka­ me­n­ca sme­ta­ju slu­hu pa­sa, ta­ko da rad na ži­vo ne do­la­zi u ob­zir. Pos­to­ je i pre­pa­ra­ti ko­ji se uglav­nom me­ ša­ju s vo­dom i ko­ji ra­sta­pa­ju ka­me­ nac sa zu­ba.

U ve­te­ri­na­r­skoj pra­k­si va­đe­nje zu­ ba ni­je re­tk ­ a, ali ni po­se­b­no če­sta po­ja­va, jer bo­le­sni zu­bi obi­č­no sa­ mi ispa­da­ju. Hi­ru­r­ški za­hva­ti su ne­ mi­nov­ni sa­mo u ko­m­po­li­ko­va­ni­jim slu­ča­je­vi­ma. Po­kva­re­ni zu­bi ko­ji se na vre­me ne uklo­ne ili sa­mi ne ispa­ d­nu mo­gu da iza­zo­vu niz pro­ble­ma

Ma­lim ra­sa­ma, ko­je su vi­še po­dlo­žne ka­ri­je­su, po­red re­dov­nih pre­gle­da pre­po­ru­ču­je se i stan­da­r­d­ni me­tod - pra­nje če­t­ki­com i pa­stom za zu­be

u de­sni­ma, po­put upa­le me­sa u vi­li­ ci, ko­ja obi­č­no do­ve­de do oto­ka vi­ dlji­vog i go­lim okom.

Uko­li­ko po­kva­re­ni zub du­go sto­ ji u vi­li­ci psa, to mo­že da iza­zo­ve niz ozbi­lj­nih po­sle­di­ca - upa­lu si­nu­sa, gu­ bi­tak dru­gih zu­ba, pad te­le­sne te­ži­ ne, a u od­ma­klim sta­di­ju­mi­ma i pro­ ble­me sa di­sa­njem, po­re­me­ća­je va­re­ nja... Ma­le ra­se pa­sa u po­znim go­di­na­ ma ne­re­tk ­ o osta­ju pot­pu­no bez zu­ba, što zna­či osu­du na me­ku i te­č­nu hra­ nu, ko­ja psi­ma ni­je baš svoj­stve­na.

"Pas je u pro­šlos­ti bio me­so­jed, dok je da­nas sva­što­jed. Evo­lu­ci­ ja pa­sa od ne­ka­da­šnje di­vlji­ne, gde se sva­ka ži­vo­ti­nja bo­ri­la za svoj za­ lo­gaj, do da­na­šnjih ku­ć­nih lju­bi­ma­ ca mo­že da se či­ta i sa zu­ba pa­sa. Ne­ ma­č­ki ov­čar, ia­ko na­jb ­ li­ži svom pre­ t­ku iz pri­ro­de vu­ku, ima da­le­ko ma­ nje oč­nja­ke od vu­č­jih.", pod­se­ća Pa­ na­j­to­vić.

No­vo vre­me do­ne­lo je i ja­ča­nje sve­sti kod vla­sni­ka o zna­ča­ju ču­va­ nja i odr­ža­va­nja zu­ba kod pa­sa. U pet-šo­po­vi­ma da­nas se mo­gu na­ ći či­ta­ve li­ni­je če­t­ki­ca i pa­sta za zu­be na­me­nje­nih lju­bi­m­ci­ma. To je na­ro­ či­to va­žno kod ma­njih ra­sa, ko­je su zbog ve­li­kog uno­sa me­ke hra­ne po­ se­b­no izlo­že­ni kva­re­nju zu­ba. Pre­po­ ru­ka je da se psi­ma zu­bi pe­ru ne če­ šće od jed­nom ne­de­lj­no, a pre­po­ru­ ču­je se da se na oral­nu hi­gi­je­nu na­ vi­ka­va­ju od šte­ne­ćeg uzra­sta. Ve­te­ ri­na­ri po­dr­ža­va­ju bri­gu o zu­bi­ma pa­ sa, ali i na­po­mi­nju da je reč o no­vi­joj po­ja­vi ko­ja će tek u de­ce­ni­ja­ma ko­ je sle­de po­ka­za­ti sve svo­je vred­nos­ti ili ma­ne. No­r­mal­no, to se sve od­no­ si na ma­nje, pa­tu­lja­ste ra­se, jer je te­ ško i za­mi­sli­ti da ne­ko pe­re zu­be ša­r­ pla­ni­n­cu, sta­fo­r­du ili ne­ma­č­koj do­gi.

Pos­to­je i igra­č­ke sa­sta­vlje­ne od če­t­ ki­ca, ko­je dok ih pas žva­će ukla­nja­ju na­sla­ge i či­ste ka­me­nac sa zu­ba.

Uko­li­ko je va­đe­nje zu­ba ne­mi­nov­ no, me­to­da je ista kao i kod lju­di - je­di­ni alat su klje­šta. Sto­ma­to­lo­gi­ja pa­sa kod nas sa­stav­ni je deo ve­te­ri­na­r­ske pra­k­ se, ali je tre­nd u sve­tu, pa sve če­šće i u Sr­bi­ji da se po­je­di­ne or­di­na­ci­je sve vi­še spe­ci­ja­li­zu­ju za odre­đe­ne bo­le­sti. Mo­ že­mo ta­ko da oče­ku­je­mo da za ne­ko­li­ ko go­di­na do­bi­je­mo i pra­ve sto­ma­to­lo­ ške or­di­na­ci­je na­me­nje­ne psi­ma. ///

41

magazin

ZDRAVLJE DOCENT VLADIMIR MAGA[

Sterilizacija čuva i glavu PI[E RADE DRAGOVI] FOTO IGOR MARINKOVI]

Uklanjanje reproduktivnih organa često je spas od niza bolesti, od kojih neke mogu imati i fatalan ishod

S

totinu pitanja muči svakog vlasnika koji želi da steriliše svog

ljubimca. Nema ko pre odlaska u veterinarsku ordinaciju nije proveo tešku noć razmišljajući da li je odluka o sterilizaciji ili kastraciji dobra, kako će se to odraziti na zdravlje i karakter psa, pa i da li je životinja bez svoje krivice zaslužila da ostane bez potomstva.

Vlasnike posebno brine koliko će se promeniti ponašanje životinje, kao i da li će, ostavši bez organa za reprodukciju, ostati i bez svoga „ja".

Na sva ova pitanja magazin Pas odgovor je potražio na verovatno najboljoj adresi - kod docenta Vladimira Magaša sa Katedre za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjivanje domaćih životinja Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Docent Magaš je autoritet u ovoj oblasti i odmah na početku suočavamo ga sa direktnim pitanjem većine vlasnika pasa sterilizacija, da ili ne? „Da, za sve pse koji se ne koriste za priplod", jasan je Magaš. „U pojedinim zemljama sterilizacija je čak obavezna, a vlasnici nesterilisanih pasa podležu posebnim porezima. Ovakvi potezi preduzimaju se zbog kontrole populacije i forsiranja takozvanog odgovornog vlasništva. Razloga u prilog sterilizaciji je mnogo. Najčešći su oni koji se tiču suživota čoveka i psa u gradskim uslovima i kontrole pseće populacije. Medicinski su takođe veoma važni, jer u prvi plan stavljaju zdravlje životinje."

Sagovornik našeg magazina ističe da sumnja da će pas promeniti ponašanje i izgubiti pseću krv kod velikog broja vlasnika životinja unosi nemir i podiže veliki znak pitanja iznad sterilizacije. Njima on poručuje da ne očekuju spektakularne promene u uobičajenom ponašanju psa

42

pre zahvata i posle njega. „Pravilo ne postoji. Veliki broj vlasnika sterilisanih pasa tvrdi da nema nikakve razlike u ponašanju, ali postoje i oni kojima je zapalo za oko da je njihov ljubimac promenio navike i preterano se smirio. Činjenica je da to zavisi od jačine polnog nagona, što znači da se promene najlakše vide kod pasa koje krasi velika seksualna energija i kod kojih se beleži naglo smirenje kad ostanu bez organa za reprodukciju."

Strah da će pas ostati bez svoje naravi, međutim, ne umanjuje razloge zbog kojih sterilizacija ide u prilog i životu sa psom, ali i njegovom zdravlju. Prvi krug čine socijalni razlozi, koji su određeni urbanim načinom života i očekivanim manirima pasa. Vlasnici se najčešće odlučuju na sterilizaciju svojih ljubimaca zbog promena njihovog ponašanja uzrokovanih polnim hormonima, koji dovode do agresivnosti i drugih problema s kojima je teško nositi se u gradskim i kućnim uslovima. Život u gradu „traži" sterilisane pse jer su oni mirniji, kako u odnosu na čoveka i druge pse, tako i prema ostalim

Sprečavanjem parenja onemogućava se i prenošenje i širenje polnih bolesti, koje su i te kako prisutne me\u psima

životinjama. Zato docent Magaš podseća da je agresivnost kod životinja izazvana delom i polnim hormonima, odnosno polnim ponašanjem. „Poznato je da su mužjaci agresivniji kad je među njima ženka u teranju. To je u prirodi normalno, jer samo najjači i najbolji dolaze do ženke i oplodnjom prenose svoj genetski materijal.

Deo populacije tako se eliminiše iz dalje reprodukcije kao manje kvalitetan. Ta vrsta agresije u gradu, međutim, može da napravi niz problema, naročito kod mužjaka.

Oni su po pravilu agresivni i prema drugim mužjacima, ali i prema ljudima. Njihovom kastracijom se smanjuje nivo testosterona i oni postaju prilagodljiviji sredini u kojoj žive. Da i slabiji pol ume da skoči, potvrđuju pojedine faze polnog ciklusa ženki kada, iako mirne i mazne, i same pokazuju agresiju čak i prema članovima porodice u kojoj žive. Tipične su situacije na početku teranja, kad privlače mužjake, ali ne dozvoljavaju parenje. Tada znaju da budu oštre prema svakoj životinji koja priđe, pa čak i prema ljudima.

Slično je i u fazi postporođaja ili u periodu takozvane lažne trudnoće.

To su faze kad imaju mladunce ili umišljaju da ih imaju i tada često znaju da pokažu zube čuvajući svoje leglo."

Nesterilisane životinje sklone su lutanju, što posebno važi za mužjake kad osete ženku.

Nesterilisani psi obeležavaju i teritoriju, prave probleme u uslovima života u stanu. Životinje u teranju ispuštaju krvavi iscedak, što je takođe neprijatno za vlasnike, a ponekad i ženke znaju da obeležavaju svoj prostor.

Ma koliko da su ovi razlozi bitni, važnije je od toga zdravlje ljubimca.

Sterilizacija u medicinskom smislu može biti spas od niza bolesti, od kojih neke mogu imati i fatalan ishod. Docent Magaš podseća da rana sterilizacija ženke sprečava pojavu tumora mlečne žlezde, koja je česta kod keruša starijih od 10 godina. Kastracija sprečava probleme s prostatom, koji se, kao i kod ljudi, javljaju kod pasa starijih od sedam godina. Sprečavanjem parenja onemogućava se i prenošenje i širenje polnih bolesti, koje su i te kako prisutne u populaciji beogradskih pasa. Tu su i bruceloza, prenosni venerični tumori, prenošenje bakterija i virusa... Parenje ponekad izaziva i fizičke povrede, naročito kada želja nije baš obostrana. „Neke američke studije pokazuju da ne mogu da se postave tačne

magazin

rasne predispozicije za razvoj tumora mlečnih žlezda. Veterinari su primetili da su neke rase češći pacijenti od drugih. Pitanje je tu da li su te rase češće u krilu veterinara pa ih otud lakše otkrivaju ili su zaista podložnije oboljenjima, kao što je slučaj sa koker španijelima, nemačkim ovčarima, bokserima...

Postoji i takozvana familijarna predispozicija. Kod kuja za koje znamo da je majka uginula od tumora savetujemo što raniju sterilizaciju."

Smatra se i da svaka treća kuja koja napuni 10 godina dobije neku patologiju materice.

Najčešće se beleže pojave istične endometrijalne hiperplazije, koja preraste u sakupljanje gnoja u materici, što je jedno od retkih kobnih oboljenja ženki pasa. Ova bolest razvija se obično kod starijih pasa, mada se u poslednje vreme ovo oboljenje javlja i kod mlađih jedinki, naročito kod onih kod kojih je prethodno urađena neka vrsta hormonalne supstitucije.

Nauka preporučuje sterilizaciju pre hormonskih intervencija kod pasa čije je potomstvo nepoželjno, jer hormoni mogu biti uzrok nekih drugih patologija. Među ostalim bolestima beleže se i tumor jajnika, naročito kod starijih pasa, ali i ostali tumori koji se javljaju

posle sedam, osam godina života.

Sterilizacija je i prvi potez veterinara kad kod keruša kao posledica hiperestrogenizacije dođe do epilepsije.

Kada je idealno vreme za sterilizaciju, pitanje je koje najčešće postavljaju vlasnici pasa koji će se naći na operacionom stolu. Naš sagovornik spremno odgovara: „Idealno vreme za sterilizaciju kuja, kako savetuju gotovo sve veterinarske škole, jeste pre prvog teranja. Takvim tajmingom najefikasnije se sprečava pojava tumora mlečne žlezde. Svakim sledećim teranjem, odnosno estrogenizacijom (prisustvom estrogenih hormona) smanjuje se zaštitni efekat sterilizacije na pojavu tumora mlečne žlezde. Posle trećeg teranja zaštitni efekat sterilizacije na pojavu ove bolesti gotovo da ne postoji. Po većini merila, najbolje vreme za zahvat jeste mesec, dva dana pre teranja, odnosno tri meseca posle nagona."

Na pitanje kada je pravo vreme za sterilizaciju, Amerikanci imaju odgovor - može kada hoćeš, ali nećeš isto da je platiš. Mnogo je lakše izvesti zahvat kada keruša nije u teranju, ali i kada je nagon tek prošao. Najbolje je sačekati dva do tri meseca, što je vreme pseudograviditeta ili lažne trudnoće,

koje osećaju sve keruše. Kada se obavlja u tom periodu, zahvat prati najmanji rizik, a i najjeftiniji je, jer se sve završava sa još svega jednom posetom veterinaru. Postoji predubeđenje kod ljudi da je bolje da se keruša prvo jednom pari, a tek onda steriliše, za šta nema nikakvog osnova. „Priča o lošim stranama ovog zahvata neminovno podrazumeva činjenicu da polni hormoni igraju ulogu u završetku rasta, odnosno zaokruživanju kostiju", kaže sagovornik našeg magazina . „Ako se pas rano steriliše, kasnije može doći do okoštavanja završnice skeleta. Sterilisani psi podložniji su inkontinenciji urina, slično kod žena u menopauzi, ali postoje lekovi kojima se to reguliše. Kod velikih pasa, težine preko 35 kilograma, može doći do nekontrolisanog mokrenja. Sterilisani psi podložniji su gojenju, ali rešenje je u tom slučaju svima poznato - dijeta."

Ukoliko operativni zahvat izvode profesionalci u opremljenim ordinacijama i uz korišćenje modernih protokola, naročito uz inhalacionu anesteziju, rizici su minimalni. Oporavak teče brzo, konci se skidaju za sedam dana, ali psi su već posle drugog dana nakon operacije na nogama i sasvim se normalno ponašaju. ///

43

magazin

IS­HRA­NA NA­MI­R­NI­CE KO­JE NE SME­JU U TANJIR

Luk ne ču­va od buva

P

red mo­le­ći­vim po­gle­dom lju­bi­m­ca ko­ji na­ j­po­niz­ni­je mo­li za

za­lo­gaj te­ško osta­ju do­ sled­ni i na­js­ tro­ži vla­sni­ci. Umi­lja­va­njem, la­ja­njem ili na­j­če­šće gle­da­njem pra­vo u oči ga­zde ko­ji je­de ili pri­pre­ma ru­čak psi kod ve­ći­ne la­ko izmole pre­gr­št hra­ne, ko­ ja mi­mo sva­kog pra­vi­la i je­lov­ni­ka za­vr­ši u či­ni­ji pod sto­lom. Ia­ko ve­ći­na vla­sni­ka pa­sa do­bro zna šta nji­hov lju­bi­mac vo­li i sme da je­de, ni­je re­tk ­ ost da mu se bez ra­zm ­ i­šlja­nja po­nu­di i ne­što što ve­te­ri­na­ri ne pre­po­ru­ču­ju ili izri­či­to za­bra­nju­ju.

Ma ko­li­ko da de­lu­ju mo­žda nai­vn ­ o, ne­ke od na­mi­rn ­ i­ ca mo­gu da iza­zo­vu ozbi­lj­ne zdra­v­stve­ne pro­ble­me, pa čak i da do­ve­du do fa­tal­nog is­ho­da.

Ve­ći­na nas zna da psi ne bi tre­ba­lo da je­du čo­ko­la­du ili gro­žđe, ali je pi­ta­nje da li o to­me mi­sle i vla­sni­ci či­ji psi ži­ve u dvo­ri­šti­ma sa za­sa­di­ma vo­ća ili u po­ro­di­ca­ma sa ma­lom de­com, gde su sla­t­ki­ši obi­č­no na­do­mak i ru­ ke i ša­pe. Za­to je va­žno da sve na­mi­r­ni­ce ko­je se ne pre­ po­ru­ču­ju lju­bi­m­ci­ma ču­va­mo van nji­ho­vog do­ma­ša­ja.

Opa­snost vre­ba i u hra­ni na­pra­vlje­noj od ra­zli­či­tih sa­ sto­ja­ka, od ko­jih su neki šte­tn ­ i za zdra­vlje psa.

Ma­ga­zin Pas, po pre­po­ru­ka­ma ve­ći­ne do­ma­ćih i stra­ nih ve­te­ri­na­ra, pod­se­ća na na­mi­rn ­ i­ce ko­je ni­ka­ko ne bi sme­le da se na­đu u obro­ci­ma na­ših lju­bi­ma­ca.

Cr­ni i be­li luk Luk je izu­ze­t­no opa­san za lju­bi­m­ce. Pot­pu­no je ne­ta­ č­no da pas ko­ji je­de be­li luk ne­će ima­ti bu­ve ili da se ne­ će ugo­ji­ti, što je odo­ma­će­na za­blu­da me­đu vla­sni­ci­ma.

Psi ne bi tre­ba­lo da je­du ni cr­ni, a na­ro­či­to be­li luk, i to u

44

svim obli­ci­ma - si­rov, u pra­hu, ku­van ili de­hi­dri­ran. Ve­ li­ki unos ovog po­vr­ća ugro­ža­va cr­ve­na kr­vn ­ a zr­n­ca, što mo­že do­ve­sti do ane­mi­je, ali i po­vra­ća­nja, sla­bog ape­ ti­ta, uspo­re­nos­ti i ote­ža­nog di­sa­nja. Ra­zlog za to je pro­ pil-su­l­fid, ko­ji se na­la­zi u lu­ku i ko­ji je izu­ze­t­no šte­tan za zdra­vlje pa­sa. Žitarice Ni­je pra­vi­lo, ali po­sled­njih go­di­na sve se vi­še go­vo­ ri o šte­tn ­ os­ti, ili ma­kar be­sko­ri­snos­ti po­je­di­nog zr­ne­vlja za pse­ći or­ga­ni­zam. Pro­blem mo­gu da na­pra­ve ku­ku­ ruz, pše­ni­ca, pi­ri­nač, ali i dru­ge vr­ste ži­ta­ri­ca. Pro­blem do­dat­no po­go­r­ša­va­ju pe­sti­ci­di ko­ji­ma se bi­lj­ke tre­ti­ra­ju na nji­va­ma i či­ji se tra­go­vi te­ško ukla­nja­ju. Ume­sto ži­ ta­ri­ca, ka­ko se sa­ve­tu­je u po­sled­nje vre­me, u či­ni­ja­ma na­ših lju­bi­ma­ca tre­ba­lo bi da je vi­še po­vr­ća, sa ko­jim bi uze­li do­vo­lj­ne ko­li­či­ne uglje­nih hi­dra­ta i skro­ba. Šećer Še­ćer u si­ro­vom sta­nju pot­pu­no je ne­po­tre­ban va­ šem psu, ko­ji po­tre­bu za ovom ma­te­ri­jom na­do­k­na­đu­je uzi­ma­njem dru­ge hra­ne po­put vo­ća ili po­vr­ća. Vla­sni­ ci pa­sa su če­sto bo­le­ći­vi pre­ma šte­nc­ i­ma, pa u nji­ho­ve či­ni­je zna­ju da za­lu­ta­ju i ko­la­či, što ni­ka­ko ni­je do­bro.

Pre­vi­še še­će­ra do­vo­di do sto­ma­to­lo­ških pro­ble­ma, go­ ja­znos­ti, pa čak i di­ja­be­te­sa.

Grožđe Gro­žđe i su­vo gro­žđe če­st je sa­sto­jak po­sla­sti­ca ko­ je lju­di da­ju psi­ma ia­ko ovo vo­će mo­že da bu­de veo­ma opa­sno za zdra­vlje psa. Ia­ko ni­je pot­pu­no ja­sno za­što, gro­žđe mo­že da uzro­ku­je obo­lje­nja bu­bre­ga. Pas mo­ že da se ra­zbo­li čak i od sve­ga ne­ko­li­ko gro­zdo­va. Po­ vra­ća­nje je pr­vi znak obo­lje­nja zbog uno­sa gro­žđa. U to­ ku sa­mo jed­nog da­na, pas mo­že da pos­ta­ne le­ta­r­gi­čan i de­pre­si­van. Na­j­bo­lja pre­ve­n­ci­ja je da se u ku­ći ovo vo­ će ču­va na me­sti­ma gde pas ne­će mo­ći da ga do­hva­ti i po­je­de.

magazin

lju­bi­m ­ca ča­sti­ti po­se­b­nom čo­ko­la­dom za pse ko­ja se pro­da­je na tr­ži­štu.

Mle­ko i mle­č­ni proizvodi Ma­le ko­li­či­ne ne­će ubi­ti psa ni­ti mu na­pra­vi­ti ve­će zdra­v­stve­ne pro­ble­me, ali ipak tre­ba bi­ti oba­zriv. Kod pa­sa ko­ji če­sto uzi­ma­ju mle­ko, jo­gu­rt ili si­re­ve mo­gu da se ja­ve ga­so­vi, pro­ble­mi sa va­re­njem, na­di­ma­nje, pa čak i di­ja­re­ja. Na­ši lju­bi­m­ci, kao i mi, mo­gu uz to da bu­ du i preo­se­tlji­vi na la­k­to­zu, što mo­že iza­zva­ti i niz dru­ gih pro­ble­ma.

Ma­sni de­lo­vi me­sa i kosti Ma­sno me­so i kos­ti, upr­kos uvre­že­nom mi­šlje­nju da je to omi­lje­na i na­j­bo­lja hra­na za psa, ne­će ko­ri­sti­ti nje­ go­vom zdra­vlju. Ma­sno­ća ski­nu­ta sa ko­ma­da me­sa na­ me­nje­nih lju­di­ma, bez ra­zli­ke da li su sku­va­ni ili ni­su, kod pa­sa mo­že da iza­zo­ve pan­krea­ti­tis. Kos­ti ne bi tre­ ba­lo da bu­du te­me­lj is­hra­ne, već sa­mo ne­ka vr­sta re­t­ke po­sla­sti­ce. Kos­ti su opa­sne, jer se ce­pa­ju to­kom žva­ka­ nja i mo­gu ozbi­lj­no da po­vre­de gr­lo i or­ga­ne za va­re­nje.

Bre­skve, šlji­ve, ka­j­si­je, višnje Psi, na­ro­či­to oni ko­ji se slo­bod­no kre­ću po dvo­ri­šti­ ma za­sa­đe­nim vo­ć­ka­ma, ra­do uzi­ma­ju sla­t­ke plo­do­ve ko­ji pa­da­ju sa gra­na. Ia­ko je vo­će ge­ne­ral­no zdra­vo, ka­ j­si­je, vi­šnje, bre­skve i šlji­ve za pse mo­gu da bu­du opa­ sne. Pro­blem ni­je u so­č­nim de­lo­vi­ma već u ko­šti­ca­ma,

ko­je u ve­ćim ko­li­či­na­ma zna­ju da bu­du otrov­ne. Su­ vi de­lo­vi vo­ća­ka sa­dr­že su­ps­ ta­n­cu sli­č­nu ci­ja­ni­du, ko­ja kod ži­vo­ti­nja iza­zi­va gr­če­ve, po­vra­ća­nje, di­ja­re­ju ili čak sme­t­nje u di­sa­nju, hi­pe­r­ven­ti­la­ci­ju i sta­nje šo­ka. Za­to u vre­me zre­nja, va­šeg lju­bi­m­ca sklo­ni­te od vo­ć­ki na bez­ bed­nu uda­lje­nost.

Kva­sno testo Te­sto ko­je je pre pe­če­nja tre­ti­ra­no kva­scem ili pra­ škom za pe­ci­vo ne bi tre­ba­lo da je re­dov­no na me­ni­ju va­šeg lju­bi­m­ca. Reč je o hra­ni ko­ja la­ko na­ra­sta, te­ško se va­ri i ume da iza­zo­ve ja­ke bo­lo­ve u sto­ma­ku. Kva­sac pri­tom u do­di­ru sa sa­dr­ža­jem že­lu­ca mo­že da fe­r­men­ti­ še i stvo­ri al­ko­hol, ko­ji je izu­ze­t­no šte­tan za pse­ći or­ga­ ni­zam. Po­že­lj­no je i da psi u svom je­lov­ni­ku ima­ju što ma­nje ma­ka­ro­na, be­log hle­ba, kro­m­pi­ra...

So, začini...

Izbe­ga­va­j­te da psu da­je­te sa­la­mu, pa­šte­tu, ko­ba­si­ce, su­vu sla­ni­nu. Ko­li­či­na so­li i osta­lih za­či­na uči­ni­će da je ha­la­plji­vo pro­gu­ta, ali ne­će od­go­va­ra­ti nje­go­vom zdra­ vlju. Isto se od­no­si i na ve­ći­nu gri­c­ka­li­ca - či­ps, gri­si­ne, ki­ki­ri­ki - ko­je lju­di ra­do de­le sa lju­bi­m­ci­ma. Pre­vi­še so­ li iza­zi­va pre­te­ra­nu žeđ, po­ja­ča­no mo­kre­nje i mo­že do­ ve­sti do bla­žih obli­ka tro­va­nja na­tri­ju­mom, ko­ji mo­že opa­sno da ošte­ti je­tru. Si­m­p­to­mi pre­vi­še so­li su po­vra­ ća­nje, pro­liv, de­pre­si­ja, tre­mor, po­vi­še­na te­le­sna te­m­ pe­ra­tu­ra... ///

Čokolada Ia­k o go­t o­vo svi vla­sni­c i zna­j u da čo­k o­la­da ni­je do­ bra za pse, ni­j e re­t ­k ost vi­de­t i ka­k o sa lju­bi­m­c i­m a de­ le omi­lje­n u po­sla­sti­c u. Za­t o, još jed­n om: čo­k o­la­da na­me­n je­n a lju­d­skoj is­hra­n i, za pse je - otrov. Pse­ći or­ga­n i­z am vr­lo te­ško va­ri ka­k ao, a na­ro­č i­t o psi­hoa­ k­t i­v­n i teo­bro­min i ko­fein, ko­j ih u nje­mu ima dos­ta.

Iza­z i­va­j u iri­t a­c i­j u, ne­r­vo­zu, dr­h­t a­n je, ne­sa­n i­c u, čak u ne­k im slu­č a­j e­vi­ma de­li­ri­j u­m. Čo­k o­la­du, sla­tk ­ i­še i ka­k ao-prah tre­ba za­t o dr­ža­t i van do­ma­ša­j a nju­ške, a

45

magazin

PR DOG&STYLE

TR­E­N­ER SO­C­I­J­A­L­I­Z­A­C­I­JA PASA

Sa­vr­še­na hra­na - du­ži život

Ž

u pro­se­ku ju svih pa­smi­na. Ova hra­na za­do­vo­lja­va sve uslo­ve za zdrav ra­zvoj pro­du­žio za na­j­ma­nje 36 me­se­ci, a na­jv ­ e­ća za­slu­ga šte­na­di i mla­dih pa­sa svih pa­smi­na. što je fra­za "pa­sji ži­vot" sa­svim pro­me­ni­la kon­te­k­st, A ka­da je vaš lju­bi­mac u pu­noj sna­zi i zre­los­ti, po­tre­b­na mu je i pri­pa­da upra­vo vla­sni­ci­ma, ta­č­ni­je pri­ja­te­lji­ma ku­ć­ dru­ga­či­ja ne­ga i is­hra­na. Dog&St­y­le Adu­lt je pri­la­go­đen upra­vo ovim nih lju­bi­ma­ca ko­ji ih oba­si­pa­ju sve ve­ćom pa­žnjom lju­bi­m­ci­ma jer je sa­či­njen od pri­rod­nih sa­sto­ja­ka vi­so­kog kva­li­te­ta i sve kva­li­te­t­ni­jom ne­gom. Is­hra­na pa­sa je, sva­ka­ko, ko­ji či­ne ovu hra­nu izu­ze­t­no uku­snom. Dog&St­y­le Adu­lt je na­me­ odi­gra­la veo­ma va­žnu ulo­gu u ovoj "ma­te­ma­ti­ci", njen za ko­m­ple­t­nu is­hra­nu pa­sa ili u ko­m­bi­na­ci­ji sa dru­gim hra­ni­ na­ro­či­to na­kon što je nau­ka, ko­na­č­no, od­go­vo­ri­la ko­je su to ko­m­ vi­ma. U svom sa­sta­vu ima de­hi­dri­ra­no me­so, ži­vo­ti­nj­sku ma­st, zr­ bi­na­ci­je na­mi­rn ­ i­ca na­j­bo­lje za zdra­vlje i le­po­tu na­ših lju­bi­ma­ca. na­sta hra­ni­va, mlin­ske proi­zvo­di od ži­ta, mi­ne­ral­na hra­ni­va, vi­ta­mi­ Ovim se pi­ta­njem ba­vi i Ve­te­ri­na­r­ski za­vod Su­bo­ti­ca, a svo­je od­ ne, aro­mu i di­ge­sti­v­ne ma­te­ri­je. U su­bo­ti­čk ­ om za­vo­du pod­se­ća­ju da, go­vo­re po­nu­dio je u pa­le­ti no­vih proi­zvo­da na na­šem tr­ži­štu baš kao i kod lju­di, i kod pa­sa "go­di­ne no­se svo­je" i da se za­to sa nji­ Dog&St­y­le. Ova je hra­na spoj sa­vr­še­no izba­lan­si­ra­nih na­mi­r­ni­ca za ma mo­ra­mo no­si­ti na pra­vi na­čin, pa je za sta­ri­je pse sa­či­nje­na ideal­ is­hra­nu pa­sa ko­ja ispu­nja­va sve nu­tri­cio­ni­sti­čk ­ e za­h­te­ve za sve vr­ na ko­m­bi­na­ci­ja hra­nji­vih sa­sto­ja­ka ko­ji će im pro­du­ži­ti ži­vot i ola­ ste i ka­te­go­ri­je pa­sa jer je pri­la­go­đe­na nji­ho­voj sta­ros­ti, ve­li­či­ni i fi­zi­ k­ša­ti sta­rost. Dog&St­y­le Se­nior u svom sa­sta­vu ima i an­toio­k­si­da­ č­kom sta­nju. Za­to da­nas proi­zvod­ni aso­r­ti­man Dog&St­y­le obu­hva­ se, vi­ta­mi­ne, gvo­žđe, ma­n­gan, ko­ba­lt, ci­nk, jod, se­len, ma­g­ne­zi­jum... ta se­dam vr­sta hra­ne za pse: Pu­p­py, Ju­nior, Adu­lt, Uni­ve­r­sal, Se­nior, Ene­r­ge­t­ska vred­nost za 100 gra­ma proi­zvo­da je 380 ka­lo­ri­ja.

Spo­rt, Ene­r­gy.

Sta­ri­jom psi­ma je isto­vre­meno na­me­njen i dru­gi proi­zvod Ve­te­ri­na­ri pri­me­ću­ju da se da­nas u is­hra­ni pa­sa sve vi­še upo­tre­ Dog&Sty­le Uni­ve­r­sal, ko­jem ne mo­gu (i ne mo­ra­ju) da odo­le ni psi blja­va fa­bri­č­ki proi­zve­de­na bra­šna­sta, gra­nu­li­ra­na, bri­ke­ti­ra­na i ko­n­ osta­lih uzra­sta jer ga ko­m­bi­na­ci­ja uku­sa či­ni pra­vom po­sla­ti­com za ze­r­vi­sa­na hra­na, za ra­zli­ku od si­ro­ve i do­ma­će, ko­ja se sve re­đe pri­ sve ra­se. Po­se­b­nim do­da­ci­ma, ova hra­na po­ma­že pri ja­ča­nju imu­ pre­ma i se­rv ­ i­ra lju­bi­m­ci­ma. Za to sva­ka­ko ima ra­zlo­ga. nog si­ste­ma, a do­pri­no­si i čvr­sti­ni i za­šti­ti kos­ti­ju.

- Izu­ča­va­nje po­tre­b­nih sa­sto­ja­ka za is­hra­nu pa­sa dos­ta je slo­že­ Za vi­so­ko ak­ti­v­ne pse Dog&St­y­le je po­nu­dio i pa­ket "Spo­rt". Ova no s ob­zi­rom na ve­li­ke ra­zli­ke u te­le­snoj ma­si pa­sa kao i zbog pos­ hra­na obez­be­đu­je bri­žlji­vo uskla­đen od­nos hra­nl­ ji­vih sa­sto­ja­ka ko­ to­ja­nja ve­ćeg bro­ja ra­sa. A svr­ha sa­vre­me­nog hra­nje­nja je upra­vo ji su po­tre­b­ni za le­pu, kva­li­te­t­nu, sja­j­nu dla­ku i zdra­vu ko­žu, za ja­ča­ da obez­be­di op­ti­mal­nu is­hra­nu pri­la­go­đe­nu sta­ros­ti, ra­si, ak­ti­v­nos­ti nje imu­nog si­ste­ma, za oču­va­nje zglo­bo­va, čvr­sti­nu, ra­zvoj i za­šti­ pa­sa i sli­č­no - obja­šnja­va Žo­lt Pi­n­ter, ve­te­ri­nar. tu kos­ti­ju.

Ve­te­ri­na­r­ski za­vod za­to za is­hra­nu šte­na­di i sko­t­nih ku­ja, kao i ku­ja A za one pse ko­jima je po­tre­bn ­ a do­dat­na ene­rgi­ja, na­me­nje­na je svih pa­smi­na ko­je do­je, pre­po­ru­ču­je Dog&St­y­le Pu­pp ­ y. Ova hra­na za­ Dog&St­y­le Ene­r­gy, izba­lan­si­ra­na hra­na za is­hra­nu ra­d­nih pa­sa. Baš do­vo­lja­va po­tre­be i ispu­nja­va sve nu­tri­cio­ni­sti­čk ­ e za­h­te­ve za šte­nad i kao i kod osta­lih pa­ke­ta, ve­te­ri­na­ri pod­se­ća­ju da je i u ovom slu­ča­ju ku­je svih rasa. Sa­či­nje­na je od pri­rod­nih sa­sto­ja­ka izva­n­red­nog kva­li­ neo­p­hod­no vo­di­ti ra­ču­na o ko­li­či­na hra­ne ko­ja se ser­vi­ra psu jer ona te­ta, po­god­nog za la­ko va­re­nje. Dog&St­yl­ e Pu­pp ­ y obez­be­đu­je bri­žlji­vo za­vi­si od nje­go­ve do­bi, ko­n­di­ci­je, te­m­pe­ra­tu­re okru­že­nja i ak­ti­v­nos­ti. uskla­đen od­nos hra­n­lji­vih sa­sto­ja­ka ko­ji su po­tre­b­ni za le­pu, kva­li­te­t­ - Uko­li­ko obrok ni­je pra­vi­l­no izba­lan­si­ran i uko­li­ko ži­vo­ti­nja du­ nu, sja­j­nu dla­ku i zdra­vu ko­žu, za ja­ča­nje imu­nog si­ste­ma, čvr­sti­nu, ra­ že vre­me osku­de­va u ne­kim sa­sto­jc­ i­ma hra­ne ili ih ima pre­vi­še u zvoj i za­šti­tu kos­ti­ju. Uskla­ obro­ku, na­sta­ju ra­zni po­ đen sa­dr­žaj la­ko pri­stu­pa­č­ re­me­ća­ji u or­ga­ni­z­mu i ne ene­r­gi­je osi­gu­ra­va rav­ do­la­zi do ra­zvo­ja bo­le­sti no­me­ran i pri­ro­dan ra­zvoj - upo­zo­ra­va Žo­lt Pi­n­ter i mla­dih pa­sa kao i oču­va­nje do­da­je da se kao po­sle­di­ ko­n­di­ci­je kod ku­ja ko­je su ca ne­pri­la­go­đe­ne is­hra­ne sko­t­ne ili do­je. mo­gu po­sle­di­č­no ra­zvi­ti i Ti­ne­j­dže­ri­ma je, me­ ne­ka spe­ci­fi­č­na obo­lje­nja đu­tim, po­tre­b­na po­se­ kao što su po­ja­va kri­sta­la b­na pa­žnja i ra­zu­me­va­ u mo­kra­ći i ka­me­nja u be­ nje pa je nji­ma na­me­nje­ ši­ci, hi­pe­rt­ en­zi­ja i dru­ga na Dog&Sty­le Ju­nior, izba­ ka­r­dio­va­sku­lar­na obo­lje­ lan­si­ra­na hra­na za is­hra­ nja, pro­ble­mi sa pan­krea­ nu šte­na­di i pa­sa u ra­zvo­ som, je­trom... /// žo­lt Pi­nt ­ er, ve­te­ri­nar

46

Bi­t­no je da ljubimcima ni­ka­da ne do­zvo­lja­va­mo da nas gri­zu za ruke, no­ga­vi­ce i ru­ka­ve ili da vu­ku po­vo­dac, već da se na­ša igra s nji­ma odvi­ja u po­dr­ža­va­nju že­lje za no­še­njem i oti­ma­njem lo­p­ti­ce

i­vo­t­ni vek pa­sa se u po­sled­njih 15 go­di­na

da­nas se mo­gu ku­pi­ti hra­ni­va za šte­n­ce, mla­de u po­ra­stu, sko­t­ne ku­je, ra­d­ne ži­vo­ti­nje, za odra­sle ži­vo­ti­nje ko­je se ne ba­ve ni­ka­kvim ak­ti­v­nos­ti­ma...

magazin

Lju­bi­mac ne sme bi­ti pla­šljiv i nesiguran SLO­BO­DAN ĐUKIĆ AU­TOR JE DU­GO­GO­DI­ŠNJI TRE­NER U OD­GA­JI­VA­Č­NI­CI "NO­BLE­SS ­ ­HOF"

D

a bi pas na izlo­žbi bli­stao u pu­nom

sja­ju, pru­žio svoj ma­k­si­mum na ta­k­mi­če­nju, bio pri­ja­tan ku­ć­ ni lju­bi­mac, odli­čan po­mo­ć­nik u lo­vu i na­ro­či­to u ne­koj od slu­žbi (voj­ska, po­li­ci­ja itd.), po­red ge­ne­ t­ske osno­ve i pra­vi­ln ­ e ne­ge, veo­ma je bi­t­no spro­ ve­sti so­ci­ja­li­za­ci­ju, i to od nje­go­vih pr­vih da­na na ovoj pla­ne­ti. Jer pla­šljiv, ne­si­gu­ran ili agre­si­van pas ni­je po­go­dan ni za ku­ć­nog lju­bi­m­ca i pra­tio­ca, a ka­mo­li za ne­ ku dru­gu na­me­nu.

Za­to je neo­p­hod­no da sva­ko ko na­ba­vlja psa ima vi­zi­ju za ko­ ju na­me­nu mu je on po­tre­ban i da u tom pra­v­cu šte­ne i od­ga­ja i usme­ra­va. Ta­ko će pas kad odra­ste pos­ta­ti do­bar po­mo­ć­nik, lju­ bi­mac ili spo­rt­ i­sta.

Li­č­no, već go­di­na­ma una­zad ga­jim pse za izlo­žbe i IPO spo­rt, ta­ko da na­šu šte­nad u tom pra­v­cu i od­ga­jam. Mo­ji sa­ve­ti na­me­ nje­ni su vla­sni­ci­ma ko­ji že­le psa za spo­rt i re­krea­ci­ju, prat­nju ili izlo­žbe.

Od ro­đe­nja do ne­ke tre­će ne­de­lje ži­vo­ta šte­nad isklju­či­vo si­ sa i spa­va, a na­j­ve­ću bri­gu o nji­ma vo­di ma­j­ka. Dva­nae­stog da­ na po­či­nju da otva­ra­ju oči, a ubr­zo i da rea­gu­ju na zvu­ke iz oko­ li­ne. Osim stal­nog kon­ta­kt­ a pu­tem do­di­ra i mi­lo­va­nja, ovo je pe­ riod kad po­či­nje­mo da ih upo­zna­je­mo sa in­ten­zi­vn ­ i­jim zvu­ci­

ma - pre­po­ru­ču­je se da im pu­šta­te ra­dio na ko­me se sme­nju­ju mu­zi­ka i go­vor, kao i ra­zni dru­gi zvu­ci, a pre­po­ru­č­lji­vo je i da po­ red nji­ho­ve gla­ve tre­se­te pla­sti­č­nom fla­šom na­pu­nje­nom ka­me­ n­či­ći­ma. Šte­nad u tom do­bu pr­vi put tre­ba da do­bi­je ša­re­ne tra­ či­ce za ra­spo­zna­va­nje oko vra­ta ka­ko bi po­če­li da se pri­vi­ka­va­ ju na ogr­li­cu.

Oko tre­će ne­de­lje kon­ta­kt iz­me­đu šte­ne­ta i čo­ve­ka uč­vr­šću­ je se ta­ko što ga­zda po­či­nje da mu da­je čvr­stu hra­nu. Po­sle to­ga, u veo­ma kra­tk ­ om ro­ku psi pos­ta­ju na­vi­k­nu­ti na nas - da od nas do­bi­ja­ju hra­nu, po­či­nju da se igra­ju, ra­du­ju i izgra­đu­ju od­nos s oko­li­nom.

Na­red­ni pe­riod, do tre­ćeg me­se­ca, šte­nad pro­vo­di u od­ga­ji­va­ č­ni­ci, gde se tru­di­mo da im omo­gu­ći­mo što je vi­še mo­gu­će no­ vih si­tua­ci­ja. Izbe­ga­va­mo da ih vo­di­mo van od­ga­ji­va­č­ni­ce dok se ne za­vr­ši pro­gram va­k­ci­na­ci­je pro­tiv na­jč­ e­šćih bo­le­sti mla­ dih pa­sa. Ša­re­ne tra­či­ce do ta­da su već za­me­nje­ne pra­vim ogr­ li­ca­ma, ko­je šte­nad na ovaj na­čin spon­ta­no pri­hva­ta. Izgra­di­ li su od­nos s na­ma kroz igru i po­sla­sti­ce, pa im sa­da već za­da­je­ mo ra­zne za­da­t­ke (da nas ispra­te od svog bo­k­sa do mi­ni-po­li­go­ na sa pre­pre­ka­ma, da svi za­jed­no pro­đu ove pre­pre­ke, ula­ze u au­to­mo­bil s uga­še­nim mo­to­rom, su­sre­ću se s ki­šo­bra­nom, bi­ci­ klom, de­č­jim igra­čk ­ a­ma).

Upo­re­do se tru­di­mo da im ra­zvi­ja­mo i pod­sti­če­mo lov­ni na­ gon, a to či­ni­mo kroz igru s lo­pt­ i­com, "apo­rt­ om" ili ne­kim dru­gim pre­d­me­tom ko­ji že­li­mo da psu pos­ta­ne omi­ljen.

Bi­tn ­ o je da im ni­ka­da ne do­zvo­lja­va­mo da nas gri­zu za ru­ke, no­ga­vi­ce, ru­ka­ve ili da vu­ku po­vo­dac, već da se na­ša igra s nji­ma odvi­ja u po­dr­ža­va­nju že­lje za no­še­njem i oti­ma­njem lo­pt­ i­ce. Ko­ ri­sti­mo one ko­je ima­ju ka­nap, a ve­li­či­na mo­ra da od­go­va­ra uzra­ stu psa. Ka­nap je bi­tan da bi­smo mo­gli da si­mu­li­ra­mo igru na­ dvla­če­nja s mla­dim psom, u ko­joj ga na kra­ju uvek pu­šta­mo da po­be­di ka­ko bi izgra­dio sa­mou­ve­re­nost. Ci­lj ra­zvi­ja­nja afi­ni­te­ta pre­ma lo­p­ti­ci je vi­še­struk, bez ob­zi­ra na to za ko­ju nam je na­me­ nu pas po­tre­ban. Kao što je za lo­va­č­kog psa na­jv ­ e­ća na­gra­da kad pro­na­đe i po­ju­ri di­vljač, ta­ko je za spo­r­t­skog psa lo­pt­ i­ca omi­lje­ ni plen.

Ovo je vr­lo bi­t­na sta­v­ka so­ci­ja­li­za­ci­je šte­ne­ta, jer pra­vi­l­nim usme­ra­va­njem nje­go­vog afi­ni­te­ta u ve­li­koj me­ri fo­r­mi­ra­mo nje­ gov bu­du­ći ka­ra­k­ter i upo­tre­b­ne spo­sob­nos­ti.

Pr­ve še­t­nje s na­šim mla­dim psi­ma pra­vi­mo u bli­zi­ni od­ga­ji­va­ č­ni­ce, gde se oni pr­vi put sre­ću sa vo­zi­li­ma u po­kre­tu, ne­po­zna­ tim lju­di­ma, dru­gim psi­ma... Bez ob­zi­ra na to što su te pr­ve še­t­nje kra­t­ke, u sva­koj se tru­di­mo da psu postavimo novi zadatak ko­ji po­mo­ću po­sla­sti­ce na­j­če­šće br­zo rešava. Sva­ka še­t­nja sa­dr­ži ne­ ku no­vinu za psa - ste­pe­ni­šte, pru­žni pre­laz, au­to­bu­sku sta­ni­cu, kli­za­ve po­vr­ši­ne.

Mlad pas do­brog ka­ra­k­te­ra ova­kve si­tua­ci­je veo­ma br­zo pre­va­ zi­la­zi i fo­r­mi­ra se u je­di­n­ku sa ko­jom će bi­ti mo­gu­će spro­vo­di­ti obu­ku na obos­tra­no za­do­vo­lj­stvo, ka­ko vla­sni­ka, ta­ko i psa.

Ka­ko Slo­bo­dan u svo­joj od­ga­ji­va­č­ni­ci ra­di sa psi­ma mo­že­te po­ gle­da­ti na ka­na­lu No­ble­s­s­hof YouTube. ///

47

magazin

RE­KREA­CI­JA FI­ZI­Č­KA AK­TI­VN ­ OST RE­CE­PT ZA ZDRAVLJE

e

Spo­rt na č

P

n i o r ­ g i e t

o­span i be­zvo­ljan pas ko­ji ku­bu­ri s vi­škom

"Ne tre­ba mno­go pa­me­ti da se za­klju­či da su spo­r­t­ ki­lo­gra­ma, lo­še spa­va, la­ko pa­da u va­tru ske ak­ti­vn ­ os­ti ži­vo­ti­nja­ma, kao i lju­di­ma, veo­ma va­žne. i če­sto neo­bja­šnji­vo re­ži i la­je - ti­pi­čan je Kre­ta­nje i fi­zi­č­ka ak­ti­vn ­ ost psi­ma veo­ma pri­ja­ju, a neo­ pri­mer lju­bi­m­ca ko­ji pa­ti od ma­nj­ka fi­zi­ p­hod­ne su i za pra­vi­lan ra­zvoj, este­ti­ku i do­bar zdra­v­ č­ke ak­ti­v­nos­ti. U gra­d­skim uslo­vi­ma, gde stve­ni bi­l­ten. Tr­ča­nje i ve­žba­nje po­zi­ti­vn ­ o uti­če i na nji­ psi na­j­ve­ći deo da­na pro­vo­de iz­me­đu če­ ho­vu psi­hu - psi spo­r­ti­sti do­bro su va­spi­ta­ni, bo­lje slu­ ti­ri te­sna zi­da, okru­že­ni hra­nom i udob­no­ ša­ju i ra­zu­me­ju čo­ve­ka, mi­r­ni­ji su, za­do­vo­lj­ni­ji, pri­vr­že­ šću (pre)to­plog do­ma, nji­ho­va je­di­na za­ba­va svo­di se ni­ji", ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca. na re­t­ke še­t­nje na po­vod­ni­ku do obli­žnjeg dvo­ri­šta ili Pre­ma nje­nim re­či­ma, pas je isko­n­ski čo­po­r­ska ži­vo­ti­nja, pa­rk ­ a. Uko­li­ko je vla­snik još zau­zet so­p­stve­nim po­slo­ ko­joj su ko­mu­ni­ka­ci­ja i ak­ti­v­nost uro­đe­ne, pa mu je svoj­ vi­ma, umo­ran i ne­ra­spo­lo­žen, ba­če­na lo­p­ti­ca, fri­zbi ili stve­no da se kre­će i da je uvek u ne­kom po­slu. To je po­se­ obi­č­na odlo­mlje­na gra­na pos­ta­je go­to­vo ne­dos­ti­žno za­ b­no izra­že­no kod ov­ča­ra, lo­va­č­kih pa­sa, te­ri­je­ra i svih ra­ do­vo­lj­stvo ko­jim ži­vo­ti­nja sa­mo re­t­ko bu­de po­ča­šće­na. sa ko­je se odli­ku­ju ve­li­kom ene­r­gi­jom. Uli­č­ne še­tn ­ je, izla­sci Psi vo­le za­ba­vu. Obo­ža­va­ju da tr­če, ska­ču, glu­me na­ ra­di na­jo­snov­ni­jih po­tre­ba i kra­će tr­ča­nje u pa­r­ku ne­do­vo­ pa­de i po­vla­če­nja. Iskre­ni su lju­bi­te­lji ve­ći­ne spo­r­ts­ kih lj­ni su da ova­kvi psi sa­go­re svu sr­ča­nost i ene­r­gi­ju ko­jom re­kvi­zi­ta, ne­na­d­ma­šni de­te­k­ti­vi u ot­kri­va­nju u da­lji­ pri­rod­no ra­spo­la­žu. Za­to je re­še­nje u zdra­voj re­krea­ci­ji. nu za­vi­tla­nih pre­d­me­ta. Be­skra­j­no str­plje­nje ima­ju i na "Pre­dra­su­da je da je spo­rt ne­po­tre­b­no iznu­ri­va­nje i mu­ "mo­še" vla­sni­ka ko­ji če­sto od­glu­me la­žno ba­če­nu lo­p­ če­nje ži­vo­ti­nje. Ko god vi­di ra­dost i ustre­p­ta­lost pa­sa ko­ji tu u va­zduh. Ne lju­te se ni ako ih go­spo­dar po­ju­ri, su­sti­ do­la­ze na po­li­go­ne, nji­ho­vo ne­str­plje­nje da stu­pe u ak­ci­ g­ne, pa opet ukrug. Osim što se na taj na­čin lu­do pro­vo­ ju, kao i lju­bo­mo­ru na pse ko­ji su na te­re­nu bi­će mu ja­sno de (o če­mu go­vo­ri ra­dost u nji­ho­vim oči­ma), igra, za­ba­ da od ma­l­tre­ti­ra­nja ži­vo­ti­nje ne­ma ni­šta. Psi su sre­ćn ­ i ka­ va i re­krea­ci­ja či­ne ih zdra­vi­jim i lep­šim. da se fi­zi­č­ki tro­še na tre­ni­n­zi­ma, po­put de­ce ka­da sa ča­so­ Mno­gi pro­ble­mi sa po­na­ša­njem po­ti­ču iz nea­k­ti­vn ­ os­ va ma­te­ma­ti­ke ili isto­ri­je iza­đu u dvo­ri­šte na fi­zi­čk ­ o." ti lju­bi­m­ca, ko­ji u sta­nju pre­te­ra­nog mi­ro­va­nja ni­je ni fi­ Ku­l­tu­ru na­ših lju­di pre­ma spo­r­tu ži­vo­ti­nja Je­le­na Ce­ zi­čk ­ i­ni men­tal­no sti­mu­li­san. Zbog to­ga se če­sto de­ša­ ro­vić, me­đu­tim, oce­nju­je kao veo­ma ne­ra­zvi­je­nu. Ve­ va da je psu do­sa­d­no, pa pos­ta­je neu­ro­ti­čan i ne­pre­dvi­ ći­na lju­di ne­ma ni osnov­nu sve­st o zna­ča­ju spo­r­ta, a div. Nea­k­ti­v­ni psi ima­ju pre­di­spo­zi­ mno­gi su ube­đe­ni da je za nji­ho­ ci­je za bo­le­sti kao što su go­ja­znost, vog lju­bi­m­ca to ne­što ne­dos­ti­žno sma­nje­nje mi­ši­ć­ne ma­se i lo­ša po­ ili pre­te­ško. U ra­zvi­je­nom sve­tu je kre­tlji­vost zglo­bo­va. Dr­ža­nje psa to odav­no "to­pla vo­da" i ne­što što ve­li­ka je ra­dost za vla­sni­ke, ko­ji za­ se po­dra­zu­me­va. Sva­ki, pa i na­j­ma­ to mo­ra­ju da po­ve­du ra­ču­na i o ko­ nji grad u Evro­pi ili Ame­ri­ci ima po­ n­di­ci­ji i fi­zi­č­koj spre­m­nos­ti svo­jih li­gon za tre­ni­n­ge pa­sa, a spo­r­t­sko lju­bi­ma­ca. ško­lo­va­nje po­či­nje već ku­po­vi­nom Spo­rt u sve­tu odav­no ima ja­sno šte­ne­ta u od­ga­ji­va­č­ni­ci. me­sto u ži­vo­tu pa­sa. Oni ga shva­ "Ta­mo se to sma­tra sa­stav­nim ta­ju kao igru, ko­ja osim što ih za­ba­ de­lom od­go­vor­nog vla­sni­štva nad vlja, pri­ja i nji­ho­vom te­lu, ali i du­hu. psom", ka­že Ce­ro­vić.

Pse­će igre teo­ri­ja de­li u dve gru­pe: Spo­r­t­ski klu­bo­vi i po­li­go­ni za ve­ dru­štve­ne igre či­ji je ci­lj va­spi­ta­nje, žba­nje u Sr­bi­ji izu­ze­tn ­ o su re­t­ki.

Je­le­na Ce­ro­vić, pred­sed­ni­ca sti­ca­nje ko­n­di­ci­je i oslo­ba­đa­nje od Beo­grad sa svo­jih par klu­bo­va i sve­ Ki­no­lo­ško-spo­r­t­skog klu­ba "Si­n­gi­du­num" stre­sa, kao i in­di­vi­dual­ne igre u ko­ ga ne­ko­li­ko ši­rom ze­mlje u tom po­ ji­ma ži­vo­ti­nja sa­ma tra­ži na­čin da gle­du su sa­mo izu­ze­ci. Je­di­ni klub u sa­go­ri ene­rg­ i­ju ko­ju po­se­du­je.

No­vom Sa­du ne­dav­no je uga­šen. Za Sve što va­ži za lju­de i nji­ho­vu fi­ ču­đe­nje je što je si­tua­ci­ja ta­kva, na­ zi­čk ­ u ak­ti­v­nost mo­že da se pri­me­ni i na pse - u spo­r­tu ro­či­to ako ima­mo u vi­du da je Sr­bi­ja veo­ma va­žno me­ le­ži­re­ce­pt za du­go­ve­č­nost, zdra­vlje i le­po­tu psa. sto na ki­no­lo­škoj ma­pi Evro­pe. Or­ga­ni­zu­ju se veo­ma Sa­vet plus o ovoj te­mi re­da­k­ci­ja ma­ga­zi­na Pas po­tra­ do­bre izlo­žbe, lju­di se ti­me veo­ma ozbi­lj­no ba­ve, a nji­ ži­la je od Je­le­ne Ce­ro­vić, pred­sed­ni­ce Ki­no­lo­ško-spo­r­ ho­vi psi uzi­ma­ju na­gra­de na ta­k­mi­če­nji­ma ši­rom sve­ t­skog klu­ba "Si­n­gi­du­num" iz Beo­gra­da. Ona ka­že da su ta. Ku­l­tu­ra spo­r­ta, me­đu­tim, ne­g­de je za­gu­blje­na. Za­što, vla­sni­ci pa­sa u Sr­bi­ji ne­do­vo­lj­no sve­sni zna­ča­ja spo­r­ta ma­lo ko ima pre­ci­zan od­go­vor. On se tra­ži u ne­do­vo­lj­ za so­ci­ja­li­za­ci­ju, psi­hi­č­ku sta­bi­l­nost i zdra­vlje pa­sa i da noj in­fo­r­mi­sa­nos­ti vla­sni­ka pa­sa, ali i lo­šoj ki­no­lo­škoj par kra­t­kih še­t­nji to­kom da­na na po­vod­ni­ku ap­so­lu­tn ­o po­li­ti­ci u ovoj obla­sti. ni­su do­vo­lj­ne za zdrav ži­vot.

"Od mno­štva spo­r­to­va za pse kod nas su za­stu­plje­

par kra­t­kih še­t­nji to­kom da­na na po­vocu ni­je do­vo­lj­no za zdrav ži­vot

48

magazin

IGRA I SPO­RT VA­ŽNI SU ZA PSE JER uti­ču na ponašanje l ola­k­ša­va­ju socijalizaciju l po­ve­ća­va­ju fi­zi­č­ku i men­tal­nu spremnost l po­bo­lj­ša­va­ju koordinaciju l pod­sti­ču zau­zi­ma­nje me­sta u društvu l po­ve­ća­va­ju na­gon za istraživanjem l ola­k­ša­va­ju re­ša­va­nje slo­že­ni­jih problema l

na sve­ga dva - agi­li­ti i IPO. Su­šti­na agi­li­ ti­ja je u tr­ča­nju i sa­vla­da­va­nju pre­pre­ ka uz po­moć i upu­t­stva vo­di­ča. IPO pro­gram po­dra­zu­me­va ne­ku vr­stu slu­žbe­nog ra­da. Lju­bi­m­ci izvr­ša­va­ ju za­da­t­ke po ugle­du na slu­žbe­ ne pse. Sa­stav­ni de­lo­vi ovog spo­ r­ta su pra­će­nje tra­ga, ot­kri­va­nje pre­dme­ta, kao i od­bra­na i na­ pad", na­bra­ja Je­le­na.

Agi­l i­t i je spo­r t ko­j i je na­ j­d os­t u­p ­n i­j i na­š im psi­m a i ko­j i ispu­n ja­v a sve uslo­v e da za­d o­v o­l ji po­t re­b e ži­ vo­t i­n je za ak­t i­v ­n o­š ću.

Ka­k o je reč o spo­r ­ tu u ko­j em osim psa uče­s tvu­j e i vla­s nik, zgod­n a je re­k rea­ ci­j a i za lju­d e. Ci­ lj ove di­s ci­p li­n e je­s te da za što kra­ć e vre­m e pas sa­v la­ da što ve­ć i bro­j a po­l i­ go­n ­s kih pre­p re­ ka.

49

magazin

RE­KREA­CI­JA FI­ZI­Č­KA AK­TI­VN ­ OST RE­CE­PT ZA ZDRAVLJE

magazin

SP­OR ­ ­T­O­VI ZA PSE U SVETU BICIKLIZAM

FRIZBI Svi­ma na­ma do­bro po­zna­ti pla­sti­čn ­i disk ili ko­lut osnov­ni je re­kvi­zit za je­dan od na­j­po­pu­lar­ni­jih spo­r­to­va za pse.

"Disk dog" klu­bo­vi već ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ni­ču ši­rom Evro­pe, Azi­je i SAD, gde se pro­ ce­nju­je da za fri­zbi­jem u le­t­njim me­se­ci­ma ju­r­ca vi­še od mi­lion pa­sa. U mno­gim dr­ža­va­ma pos­to­je i na­cio­nal­na pr­ve­n­stva u ovom spo­r­tu. Nje­go­va poen­ta je u ve­šti­ni psa da sko­či i uspe­šno uhva­ti fri­zbi ko­ji je sa ve­li­ke uda­lje­nos­ti hi­t­nuo nje­gov vla­ snik. U sve­mu to­me oce­nju­je se i le­po­ta sko­ka, ele­ga­ n­ci­ja hva­ta­nja, stil do­sko­ka... To­kom ve­žba­nja pas dos­ta pre­tr­či, ra­zvi­ja i ja­ča mu­sku­la­tu­ru te­la i, što je još va­žni­je, ne­vi­đe­no je sre­ćan dok to ra­di. Reč je o veo­ma je­ft­ i­nom spo­r­tu, ko­ji osim ko­ma­da pla­sti­ke i li­va­de ne tra­ži ni­ka­kve do­dat­ne re­kvi­zi­te ni­ti no­v­ča­na izdva­ja­nja.

SL­ED DOG (VU­ČA SA­N­KI) Ve­li­ku ulo­gu u to­me ima vo­dič po či­jim ko­man­da­ma i upu­t­stvi­ma se pas kre­će na po­li­go­nu. Ku­ns­ t je u če­ stim pro­me­na­ma pre­pre­ka, a je­di­ni ko­ji ima uvid u no­ vi ra­spo­red je­ste vo­dič, ko­ji pa­m­ti no­vi ra­z­me­štaj za­ pre­ka i ko­ji mo­ra psa na na­j­bo­lji na­čin da usme­ri na nji­ ho­vo sa­vla­da­va­nje. To za­h­te­va izu­ze­tan sklad vo­di­ča i psa, ko­ji mo­ra­ju do ta­n­či­na da se po­zna­ju i ve­ru­ju je­ dan dru­gom.

Da bi se pas pra­vi­l­no ra­zvi­jao i na vre­me ste­kao do­ bru fi­zi­č­ku ko­n­di­ci­ju, po­tre­b­no je da već od na­j­ra­ni­jih me­se­ci uđe u pro­ces izgra­d­nje ko­mu­ni­ka­ci­je sa vla­sni­ kom, va­spi­ta­nja i la­ga­ne pri­pre­me za ak­ti­v­nos­ti ko­je ka­ sni­je do­la­ze na red. Mla­du ži­vo­ti­nju vla­snik bi tre­ba­lo od­mah po ku­po­vi­ni ve­žba­njem da na­vi­ka­va na ko­man­ de, po­slu­šnost, izvr­ša­va­nje la­ga­nih ve­žbi. Tek sa na­ vr­še­nih go­di­nu i po sta­ros­ti pas mo­že da uče­stvu­je na spo­r­t­skim ta­k­mi­če­nji­ma.

Pra­ks­ a agi­li­ti spo­r­t­skih klu­bo­va i tre­ne­ra, na ko­ju pod­se­ća i na­ša sa­go­vor­ni­ca, po­ka­zu­je da pas ne bi tre­ ba­lo da tre­ni­ra sva­kog da­na. Ideal­no je da se na dva do tri pu­ta ne­de­lj­no nai­zm ­ e­ni­č­no sme­nju­ju ve­žba­nja ko­n­ di­ci­je, sna­ge, br­zi­ne, ve­šti­ne, te­h­ni­ka ska­ka­nja... To sve pra­ti pra­vi­ln ­ a is­hra­na i kva­li­te­tan od­mor. Pu­nu spo­ r­t­sku zre­lost i sam vrh fi­zi­č­ke pri­pre­me pas sti­če po­ sle pe­te go­di­ne ži­vo­ta, jer ta­da u na­j­bo­lji od­nos do­la­ze sna­ga i isku­stvo. Ia­ko su mla­đe ži­vo­ti­nje mo­žda br­že ili star­t­ni­je, ve­te­ra­ni ima­ju ideal­nu pro­ce­nu na­či­na tr­ča­ nja, ušte­de sna­ge, izbo­ra sko­ka, ugla na­pa­da pre­pre­ke...

Kad je vre­me da se po­vo­dac oka­či o klin za­vi­si od ra­ se psa, ali i od nje­go­ve so­ps­ tve­ne fi­zi­č­ke spre­m­nos­ ti. Ma­nji psi su du­že na spo­r­ts­ kim po­li­go­ni­ma, dok ve­ će ra­se br­že gu­be na br­zi­ni. Pra­vi­lo je, me­đu­tim, da pas mo­že da se ta­km ­ i­či sve dok mu so­p­stve­no zdra­vlje i spre­m­nost to do­pu­šta­ju.

Bez ob­zi­ra da li je reč o psi­ma ko­ji ima­ju po­te­n­ci­jal da pos­ti­žu re­zu­l­ta­te u agi­li­ti­ju ili ne­kom dru­gom spo­rt­ u, ili nji­ho­vi vla­sni­ci ima­ju na­me­ru da se na taj na­čin sa­mo igra­ju u svom dvo­ri­štu, pra­vi­lo je jed­nos­tav­no - spo­rt je psi­ma izu­ze­t­no za­ba­van. Za­to vla­sni­ci­ma lju­bi­ma­ca sle­ di je­f­tin i jed­nos­ta­van sa­vet - pa­ti­ke na no­ge, psa na po­ vo­dac, lo­p­ti­cu u ru­ke i pra­vac na­po­lje. Na­j­bo­lji re­zu­l­tat bi­će obos­tra­no uži­va­nje. ///

50

Zi­m­ski spo­rt na­jp ­ o­pu­lar­ni­ji u ar­kt­ i­č­kim re­gio­ni­ma Ame­ ri­ke, Ka­na­de i Ru­si­je, ali i u ze­mlja­ma Se­ve­r­ne Evro­pe.

Po­dra­zu­me­va vi­še pa­sa upre­g­nu­tih u sao­ni­ce ko­ji­ma vla­snik upra­vlja sto­je­ći na nji­ma. Nje­mu se na­jv­ i­še ra­du­ju lju­bi­m­ci iz hla­d­nih de­lo­va pla­ne­te. Ovaj spo­rt idea­lan je za ha­ski­je, sa­mo­je­de ili ma­la­mo­te, ko­ji ima­ju ge­ne­t­sku ve­zu sa vu­čom san­ki. To­kom tre­ni­n­ga ili tr­ka psi pre­la­ze ve­li­ka ra­sto­ja­nja, a u koo­r­di­na­ci­ji po­kre­ta svo­jim ko­man­da­ma po­ma­že im vla­snik. U mno­štvu upre­gn ­ u­tih pa­sa ulo­ge su ta­č­no po­de­lje­ne: zna se ko je pre­dvod­nik, ko vu­če na le­ voj, a ko na de­snoj stra­ni. Spre­m­nost, br­zi­na, mo­ti­va­ci­ja i uskla­đe­nost ži­vo­ti­nja, za­jed­no sa na­j­bo­ljim upu­t­stvi­ma sa sao­ni­ca - ključ su do uspe­ha u ovom spo­r­tu.

KA­R­T­I­NG (VU­ČA KO­L­I­CA) Kar­ti­ng je spo­rt u kom pas ko­ji pri­pa­da ve­li­kim ra­sa­ma vu­če ko­li­ca, po­put su­l­ki ko­je vu­ku ko­nji. Ova vr­sta ak­ti­v­nos­ti za pse po­zna­ta je ši­rom sve­ta, a na ovaj na­čin se u po­lar­nim uslo­vi­ma pre­ko le­ta odr­ža­va ko­n­di­ci­ja ži­vo­ti­nja ko­je pre­ko zi­me vu­ku sao­ni­ce. Ovaj spo­rt nu­di i vi­še ve­žbi i di­sci­pli­na.

Utvr­đe­no je da su mno­ge ra­se pa­sa sre­ć­ni­je i zdra­vi­je kad ima­ju ne­ki po­sao ili za­da­tak , a kar­ti­ng je zbog po­zi­ti­v­nog uti­ ca­ja bla­go­tvo­ran i za psa i vla­sni­ka.

Ia­ko na pr­vi po­gled kar­ti­ng mo­že da izgle­da ne­hu­ma­no, su­l­ke ko­ja pas vu­če di­za­jn ­ i­ra­ne su ta­ko da zbog ma­le te­ži­ne pra­ve na­j­ma­nji mo­gu­ći ot­por. S ob­zi­rom na to da psi ima­ju veo­ma ose­tlji­vu ki­čm ­ u, na­j­va­žni­je je da ži­vo­ti­nja ne tr­pi pri­ti­sak na le­đi­ma.

Psi te­ži od 15 ki­lo­gra­ma bez pro­ble­ma mo­gu da vu­ku odra­ slog čo­ve­ka. Pra­vi­lo je da vo­zač i su­l­ke ne bi tre­ba­lo dra­sti­č­no da pre­ma­še tros­tru­ku te­ži­nu psa.

Vo­žnja pse­ćih su­l­ki spo­rt je ko­ji po­dr­ža­va i po­ma­že i Me­đu­na­ rod­na fe­de­ra­ci­ja za spo­rt Sled dog, ko­ja re­dov­no or­ga­ni­zu­je i sve­t­ska pr­ve­n­stva.

Sva­ki vla­snik psa, ko­ji vo­zi bi­ci­kl, zna ko­li­ko nje­gov pri­ja­te­lj vo­li da tr­či za njim u to­ku vo­ žnje. U sve­tu već du­go pos­to­ji spo­rt ba­j­k­džo­ri­ ng, ko­ji po­dra­zu­me­va da psi ve­za­ni za ram bi­ci­kla po­ma­žu bi­ci­kli­sti u to­ku vo­žnje. Ova vr­sta spo­ r­ta po­god­na je za pse go­to­vo svih ra­sa, jer je sve­ga ne­ko­li­ko ko­man­di do­vo­lj­no da ži­vo­ti­nja u pot­pu­nos­ti sa­vla­da sve fi­ne­se. Sma­tra se ipak da re­krea­ci­ja ovog ti­pa na­jv­ i­še pri­ja pi­t­bu­lo­vi­ ma, si­bi­r­skim i alja­skim ha­ski­ji­ma, sa­mo­je­di­ma, ali i svim osta­lim ra­sa­ma či­ja je pos­to­j­bi­na na pros­to­ri­ma s hla­d­nom kli­mom.

Ba­j­k­džo­ri­ng je vr­lo za­ba­van, ali ima i svo­je opa­snos­ti. Na­j­va­žni­je je da je ve­za iz­me­đu psa i bi­ci­kla obez­be­đe­na na na­jb ­ o­lji na­čin, ka­ko bi šan­sa da se ži­vo­ti­nja po­vre­di bi­la sve­de­na na na­j­ma­nju me­ru. Za­lju­blje­ni­ci u ovaj spo­rt obi­č­no ko­ri­ste ve­ze sli­čn ­ e uža­di za ban­dži, ko­je isklju­ču­ju na­gle po­kre­te. Tr­ke se vo­ze po šu­m­skim te­re­ni­ma, li­va­da­ma i ze­mlji jer as­fa­lt i tvr­de po­dlo­ge mo­gu da po­ vre­de pse­će ša­pe.

Ama­te­ri­ma ko­ji vo­le dru­že­nje sa psom u po­kre­tu sa­ve­tu­je se pa­ žlji­vo ve­zi­va­nje za bi­ci­kl sa stra­ne, i to po­se­b­nom opre­mom za tu na­me­nu.

PLANINARENJE Pla­ni­na­re­nje je sve po­pu­lar­ni­ja spo­r­t­ska di­sci­pli­na za pse, ko­ja po­dra­zu­me­va sa­vla­ da­va­nje br­d­skih uspo­na za­jed­no sa vla­sni­ ci­ma. Sve vi­še pu­t­ni­č­kih age­n­ci­ja iz sve­ta u po­nu­de uba­cu­je i ovu vr­stu re­krea­ci­je, ko­ja je sve po­pu­lar­ni­ja me­đu ži­te­lji­ma ve­li­kih gra­do­va, ko­ji ra­d­ni vek pro­vo­de u ka­n­ce­la­ ri­ja­ma, dok nji­ho­vi psi uglav­nom sa­mu­ju u sta­no­vi­ma.

Osim što ima pri­li­ku da na či­stom va­zdu­hu slo­bod­no i nes­pu­ta­no tr­či, ska­če i nju­ška, pas ova­ko na­ba­cu­je i do­bru ko­n­di­ci­ju. To se na­jb ­ o­lje vi­di ka­da se po­sle na­por­nog da­na sklu­p­ča i za­spi za ti­li čas.

U stra­nim pet-šo­po­vi­ma čak mo­gu da se na­ đu i po­se­b­ne to­r­be ko­je se psi­ma mon­ti­ra­ju na le­đa i ko­je slu­že za sme­štaj hra­ne, vo­de, či­ni­je i pros­ti­rk­ e, či­me lju­bi­mac svo­me vla­ sni­ku ola­k­ša­va pla­ni­na­re­nje.

51

magazin

ZLO^IN DR­ŽA­VA NE REA­GU­JE NA TRO­VA­NJE PASA

magazin

PIŠE: RA­DE DRAGOVIĆ

Ko ub­i­ja na­še prijatelje

52

Č

o­vek je u glu­vo do­

ba noć ­ i priš­ ao ogra­ di. S dru­ge stra­ne bi­ la je ku­ći­ca u ko­joj je bi­la ve­za­na ku­ja Be­ti.

Pri­ma­kao se, kra­t­ko po­gle­dao ima li ko­ ga u bli­zi­ni i pre­ko ži­ce pre­ba­cio tri ko­ma­da za­tro­va­nog mle­ve­nog me­ sa. Po­sle sve­ga po­la sa­ta, vla­snik je psa za­te­kao ka­ko le­ži u gr­če­vi­ma i s pe­nom u vi­li­ci. Sve­ga ko­ji mi­nut Be­ti se smi­ri­la - zau­vek.

Ovaj pri­mer iz Ni­ša sa­mo je je­ dan u ni­zu slu­ča­je­va tro­va­nja pa­ sa ko­ji po­sled­njih go­di­na po­tre­sa­ju Sr­bi­ju. Ia­ko go­to­vo sva­kod­ne­v­no ču­je­mo za po­ne­ki slu­čaj mu­čk ­ og ubi­ja­nja ži­vo­ti­nja, pra­ve rea­k­ci­je dr­ža­ve još uvek ne­ma. Broj ugi­nu­ lih pa­sa ši­rom ze­mlje sve je ve­ći, a sve je vi­še i ne­lju­di ko­ji u svom po­ mra­če­nju uma po­se­žu za otro­vom, ko­ji pre­ti psi­ma, ali i lju­di­ma.

Ko­li­ko je dr­ža­va rav­no­du­šna pre­ma ubi­ja­nju ži­vo­ti­nja na­j­bo­lje sve­do­či sta­ti­sti­ka - u po­sled­njih še­ st go­di­na sa­mo je udru­že­nje "Or­ka" za­be­le­ži­lo oko 5.000 pri­ja­va tro­va­ nja ži­vo­ti­nja. Ia­ko je zlos­ta­vlja­nje i ubi­ja­nje ži­vo­ti­nja kri­vi­č­no de­lo, sr­ps­ ki su­do­vi izre­kli su sa­mo jed­ nu pre­su­du za tro­va­nje ži­vo­ti­nja, i to no­v­ča­nu ka­znu u izno­su od 70.000 di­na­ra.

Svi osta­li slu­ča­je­vi ne­sta­li su u mo­ru ne­ma­ra, tra­lja­vos­ti istra­ga, bi­ro­krat­ske su­ro­vos­ti i lju­d­ske apa­ ti­je.

Da je hi­t­na rea­k­ci­ja dr­ža­ve pre­ ko po­tre­b­na, na­j­bo­lje po­ka­zu­ju po­ sled­nji me­se­ci, to­kom ko­jih smo se go­to­vo re­dov­no suo­ča­va­li s je­zi­ vim ve­sti­ma o tro­va­nju pa­sa. Za sa­ mo če­ti­ri da­na u se­p­te­m­bru na po­ dru­č­ju Beo­gra­da ra­zli­či­tim pe­sti­ci­ di­ma usmr­će­no je pet pa­sa.

U Uli­ci Zdra­v­ka Če­la­ra ugi­nu­ la su dva psa na­kon što su po­je­la otrov po­d­me­t­nut u dvo­ri­štu zgra­ de gde su ži­ve­li. Ži­te­lji Ba­ta­j­ni­ce u pe­tak su pro­na­šli dva mr­tva psa otro­va­na kreo­za­nom, za­bra­nje­ nim pe­sti­ci­dom. Otro­va­ni pas pro­ na­đen je u dvo­ri­štu sta­mb ­ e­ne vi­ šes­prat­ni­ce. U po­sled­njih po­la go­ di­ne "Ve­te­ri­na Beo­grad" uklo­ni­la je 12 pa­sa za ko­je je utvr­đe­no da su usmr­će­ni otro­vom. Na­j­dra­sti­čn ­ i­ ji slu­čaj zbio se la­ne u na­se­lju Me­ da­ko­vić, gde je pet pa­sa otro­va­no u pa­r­ku u ko­me se igra­ju de­ca.

Ovo su, na­ža­lost, sa­mo re­t­ki slu­ ča­je­vi ko­ji su pri­ja­vlje­ni ili su do­ spe­li u me­di­je. Si­gu­r­no je da je broj otro­va­nih pa­sa mno­go ve­ći jer mno­gi vla­sni­ci slu­ča­je­ve tro­va­nja ne pri­ja­vlju­ju.

Za­hva­lju­ju­ći spo­rom ot­kri­va­nju

53

magazin

po­či­ni­la­ca, ali i bla­go­na­klo­nom sta­vu dr­žav­nih or­ga­na, na­j­ve­ći broj onih ko­ji zbog lju­d­ske bru­tal­nos­ ti osta­nu bez lju­bi­mc­ a i ne po­ku­ ša­va da ra­sve­tli oko­ln ­ os­ti tro­va­nja.

Ume­sto bo­r­be za ot­kri­va­nje i ka­ žnja­va­nje zlo­tvo­ra, uglav­nom se odlu­ču­ju da se sa tu­gom zbog gu­ bi­tk ­ a psa izbo­re sa­mi i u ti­ši­ni.

Za­bra­nje­ni pe­sti­cid kreo­zan omi­ lje­no je oru­ž­je po­mra­če­nih umo­va, ko­jim iz pot­pu­no ne­ja­snih ra­zlo­ ga na­sr­ću na ži­vo­te ne­mo­ć­nih. Da je bo­rb ­ a pro­tiv njih, me­đu­tim, mo­ gu­ća, po­ka­zu­je za sa­da je­di­na su­ d­ska pre­su­da zbog tro­va­nja pa­sa u sr­p­skom pra­vo­su­đu. Nju je mar­ ta 2011. izre­kao Osnov­ni sud u Pa­ ra­ći­nu čo­ve­ku ko­ji je pe­sti­ci­dom usmr­tio ko­m­ši­ji­nog psa. Su­đe­nju je pret­ho­di­la op­se­žna istra­ga to­kom ko­je je po­li­ci­ja uze­la bris sa ru­ku i ispod no­k­ti­ju osu­mn ­ ji­če­nog i ana­ li­zi­ra­la de­lo­ve za­tro­va­ne ko­ba­si­ce ko­ju je po­jeo pas. Da je u hra­ni bi­ lo je­zi­vog pe­sti­ci­da, po­tvr­di­lo je to­ k­si­ko­lo­ško ve­šta­če­nje ko­je je bi­lo klju­č­no u do­no­še­nju pre­su­de.

Pa­ra­ćin­ska po­li­ci­ja je ta­ko pos­ta­ la pri­mer ka­ko za­ko­n­ska pro­ce­du­ra mo­že na pra­vi na­čin da se spro­vo­ di i u ži­vo­tu. Be­li šva­jc­ a­r­ski ov­čar Be­li, ži­va­han i umi­ljat, kog je pre­gr­ št za­tro­va­ne ka­vu­r­me pos­ta­vlje­ne iz ru­ke mo­ns­ tru­ma zau­vek odve­la sa ovog sve­ta, pos­tao je si­m­bol bo­ r­be ko­ju si­stem mo­že i mo­ra da vo­ di pro­tiv su­ro­vih tro­va­ča ži­vo­ti­nja.

Pod­se­ća­nja ra­di, po­li­ca­jc­ i iz istog gra­da iden­ti­fi­ko­va­li su i ne­čo­ve­ka ko­ji je psa bru­tal­no sa mos­ta ba­cio u Mo­ra­vu, pu­sti­vš­ i ga da ži­vot oko­ n­ča u na­jg­ o­rim mu­ka­ma.

Na­j­ve­ći kri­vac što su­ro­vi tro­va­či uglav­nom pro­la­ze ne­ka­žnje­no je­ ste ne­ra­zvi­je­na sve­st da je tro­va­ nje pa­sa kri­vi­č­no de­lo i da bi sva­ ki slu­čaj ubi­stva psa tre­ba­lo da do­ bi­je epi­log u su­d­ni­ci. Za to što pra­ k­sa ni­je ta­kva, od­go­vor­nost sno­si i ko­m­pli­ko­va­na pro­ce­du­ra i te­ško obez­be­đi­va­nje do­ka­za.

Na­j­ve­ći broj tro­va­nja pri­ja­vlju­ju

HRO­NO­LO­GI­JA ZLOČINA 16. av­gu­st 2013.

U Uli­ci Mi­hai­la Ze­t­skog u Ba­ta­jn ­ i­ci pro­na­đe­na tri ugi­nu­la psa u dvo­ri­štu po­ro­di­č­ne ku­će. Sve­ga sva da­na ka­ sni­je ne­da­le­ko oda­tle pro­na­đe­na te­la još dve ži­vo­ti­nje, od ko­jih i jed­na ku­ja, ko­ja je sve­ga par da­na ra­ni­je ošte­ni­ la osam šte­na­ca. Svi psi otro­va­ni su kreo­za­nom.

1. av­gu­st 2013.

Tri psa ugi­nu­la u beo­gra­d­skom na­se­lju Mi­lja­ko­vac od po­sle­di­ca tro­va­nja. Ne­ po­zna­ti čo­vek, ili gru­pa, ne­ko­li­ko da­na je ba­cao hra­nu za­tro­va­nu pe­sti­ci­di­ma, i to u ne­po­sred­noj bli­zi­ni de­č­jeg igra­li­ šta, vr­ti­ća i sta­m­be­nih zgra­da.

24. ja­nuar 2013.

Gra­đa­ni pri­ja­vi­li otrov na vi­še lo­ka­ci­ja u Beo­gra­du i No­vom Sa­du. Su­m­nji­vi prah za­me­šan sa hra­nom pri­me­ćen je u Šu­mi­ca­ma, na Do­r­ćo­l­skom ke­ju, No­ vom Beo­gra­du, Ža­r­ko­vu. Isto­vre­me­no, otrov pri­me­ćen i u no­vo­sa­d­skom Bu­le­ va­ru ca­ra La­za­ra i oko­l­nim uli­ca­ma.

15. fe­bruar 2012.

Za sve­ga dva da­na 10 ži­vo­ti­nja na­stra­da­lo od otro­va ba­če­nog na Pe­ tlo­vom br­du. Ubi­je­no je vi­še od še­st pa­sa lu­ta­li­ca i vi­še od če­ti­ri vla­sni­čk­ a psa, kao i jed­na ma­č­ka. Sve ugi­nu­le lu­ta­li­ce bi­le su mi­ro­lju­bi­ve i umi­lja­te, a ži­ve­le su od hra­ne ko­ju su im osta­ vlja­li sta­na­ri oko­l­nih zgra­da.

1. april 2011.

U ma­sov­nom tro­va­nju ži­vo­ti­nja na Ka­na­re­vom br­du za sa­mo dva da­na ubi­je­no čak 17 pa­sa. U ak­ci­ji ot­kri­va­nja uzro­ka po­mo­ra ži­vo­ti­nja gra­đa­ni ot­kri­li su­m­njiv žu­ti prah na vi­še lo­ka­ci­ja u na­ se­lju, i to ne­da­le­ko od pa­r­ka za de­cu.

na­j­če­šće vla­sni­ci ugi­nu­lih ži­vo­ti­nja ili re­đe oče­vi­ci ba­ca­nja otro­va. pro­ ce­du­ra je na pa­pi­ru ja­sna i pre­ciz­ na, ali na­ža­lost, pra­k­sa je če­sto pot­ pu­no dru­ga­či­ja. Po­li­ci­ja po pri­je­mu po­zi­va uglav­nom ažu­rn ­ o izla­zi na me­sto do­ga­đa­ja, ali na­j­ve­ći pro­ble­ mi po­či­nju tek ta­da.

Po­sle obez­be­đe­nja pros­to­ra i do­ la­ska ve­te­ri­na­r­ske in­spe­k­ci­je i slu­ žbe zoo­hi­gi­je­ne, po­li­ci­ja bi tre­ba­ lo da oba­vi uvi­đaj. Kak je reč o kri­ vi­č­nom de­lu za ko­je je pre­dvi­đe­no do tri go­di­ne za­tvo­ra, uvi­đaj, pri­ku­ plja­nje do­ka­za i sa­slu­ša­va­nje sve­ do­ka pred­sta­vlja­ju oba­ve­zne ra­ d­nje.

Te­lo ugi­nu­log psa pre­ba­cu­je se na ob­du­k­ci­ju ka­ko bi se utvr­dio ta­ čan uzrok smr­ti, a to­k­si­ko­lo­škom ana­li­zom sa­dr­ža­ja že­lu­ca ot­kri­va se vr­sta otro­va ko­jim je ži­vo­ti­nja usmr­će­na. Po­li­ci­ja bi tre­ba­lo da uz­ me uzo­r­ke s ru­ku osu­mn ­ ji­če­nog, na­pra­vi pre­tres sta­na i osta­lih pros­ to­ri­ja, a po­tom da sve pri­ku­plje­ne do­ka­ze upo­re­di.

Ova­kva pro­ce­du­ra se vr­lo če­sto kr­ši, zbog tro­ško­va ob­du­k­ci­j­skog pos­tu­p­ka i sku­pe to­k­si­ko­lo­ške ana­ li­ze uzo­ra­ka otro­va. Po­li­ci­ja je če­ sto ne­mar­na i u pri­ku­plja­nju do­ka­ za, pa vi­še do 90 pos­to pre­d­me­ta u pra­k­si osta­ne ne­ko­m­ple­t­no. Kri­ vi­ca za ig­no­ri­sa­nje tro­va­nja je i na istra­žnim su­di­ja­ma, ko­ji u svo­joj rav­no­du­šnos­ti i ne­ma­ru če­sto i ne za­ht­ e­va­ju ob­du­k­ci­ju te­la.

Izla­sku pred li­ce pra­v­de ve­ćeg bro­ja ubi­ca pa­sa mo­gla bi da do­pri­ ne­se ini­ci­ja­ti­va or­ga­ni­za­ci­je "Or­ka", ko­ja tra­ži iz­me­ne Kri­vi­č­nog za­ko­ ni­ka, od­no­sno stro­že ka­zne za zlos­ ta­vlja­nje i ubi­ja­nje ži­vo­ti­nje. Ovo de­lo tre­ba­lo bi da bu­de san­k­cio­ni­ sa­no, sa tri do pet go­di­na, ume­sto pos­to­je­će no­v­ča­ne ka­zne ili za­tvo­ ra do go­di­nu da­na. Za­ht­ e­va se i ko­ re­k­ci­ja san­k­ci­ja za or­ga­ni­zo­va­nje bo­r­bi pa­sa, pro­gla­še­nje na­pu­šta­ nja lju­bi­m­ca kao kri­vi­čn ­ og de­la, ali i ka­žnja­va­nje i za po­ku­šaj ubi­stva ži­vo­ti­nje. ///

KA­KO PRE­PO­ZNA­TI OTROV I KA­KO REA­GO­VA­TI Kreo­zan je pe­sti­cid iz gru­pe di­ni­tro­fe­no­la ko­ji se ko­ri­sti za pr­ska­nje vo­ća pro­tiv bi­lj­nih va­ši, šte­to­či­na i ra­zli­či­tih bo­le­sti. Pre­po­zna­tljiv je po ja­r­ko­žu­toj bo­ji, ko­ja se za­dr­ža­va na me­sti­ma gde se pos­ta­vlja.

Reč je o izu­ze­t­no opa­snoj su­ps­ ta­n­ci, ko­ja je izu­ze­t­no to­k­si­č­na. Pri­ pa­da pr­voj gru­pi otro­va, a izu­ze­t­no ma­la ko­li­či­na (jed­na ka­ši­či­ca), uko­li­ko do­spe u or­ga­ni­zam, mo­že da ubi­je de­te ili ži­vo­ti­nju.

Ia­ko je zva­ni­čn ­ o pod za­bra­nom, a nje­go­va pro­da­ja stro­go ogra­ni­če­ na, re­la­ti­v­no la­ko je dos­tu­pan. Na­jo­pa­sni­ji je zbog la­kog uno­še­nja u or­ga­ni­zam, u ko­ji mo­že da do­spe kon­ta­k­tom sa ko­žom, udi­sa­njem ili gu­ta­njem, što zna­či da pas mo­že da se otru­je i bez gu­ta­nja hra­ne s ko­jom je kreo­zan po­me­šan. Kreo­zan je izu­ze­t­no to­k­si­čan. Iza­zi­va vi­so­ku te­m­pe­ra­tu­ru, i do 42 ste­pe­na Ce­l­zi­ju­sa, ubr­za­ni rad sr­ca, te­ško di­sa­nje, ja­ko ba­la­vlje­nje, po­vra­ća­nje i gr­če­nje mi­ši­ća, što br­zo

54

RA­ZBI­JA­MO MITOVE

ZLO^IN DR­ŽA­VA NE REA­GU­JE NA TRO­VA­NJE PASA

uzro­ku­je du­bo­ku ko­mu, a po­tom smrt.

Pr­vi si­m­to­mi tro­va­njem kreo­za­nom su ub­za­no da­h­ta­nje, dr­h­ta­vi­ca, po­vra­ća­nje pe­ne, kao i br­zi ra­st te­le­sne te­m­pe­ra­tu­re, ko­ja je za­pra­ vo glav­ni uzrok smr­ti. Osnov­ni sa­vet u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma je­ste ra­sh ­ la­đi­va­nje, na bi­lo ko­ji na­čin - po­ta­pa­njem ži­vo­ti­nje u hla­d­nu vo­ du ili pre­kri­va­nje le­dom. Mo­gu­ć­nos­ti za pr­vu po­moć vr­lo su skro­m­ ne, a otro­va­nim psi­ma even­tual­no se mo­že po­mo­ći iza­zi­va­njem na po­vra­ća­nje po­mo­ću hi­dro­ge­na ili da­va­njem ak­ti­v­nog uglja. Za­blu­da je da mle­ko neu­tra­li­še otrov. Čak su­pro­t­no, ma­sti ubr­za­va­ju upi­ja­ nje opa­sne su­p­sta­nc­ e. Ovaj otrov veo­ma je opa­san i zbog izu­ze­t­no br­ze i la­ke ap­so­r­p­ci­je, čak i pre­ko slu­zi­ko­že, pa tre­ba uči­ni­ti sve da što ma­nja ko­li­či­na otro­va do­spe u or­ga­ne. Pr­vu po­moć tre­ba pru­ža­ ti što br­že, jer se ži­vot psa mo­že uga­si­ti go­to­vo sva­kog mi­nu­ta.

magazin

SU­VA ILI TO­PLA NJU­ŠKA ZNA­ČI DA JE PAS BOLESTAN Ovo je ve­ro­vat­no je­dan od na­j­ra­spros­tra­nje­ni­jih mi­to­va o pse­ćem zdra­vlju. Lju­di su ne­ka­ko za­klju­či­li da je hla­d­na i vla­žna nju­ška znak do­brog zdra­vlja, a da su­va ne­po­gre­ši­vo uka­zu­je na bo­le­st.

Po­re­klo mita Kao i kod ve­ći­ne mi­to­va, po­re­klo je ne­mo­gu­će de­fi­ni­ti­v­no utvr­di­ti, ali ve­ro­vat­no je ute­me­ljen na ne­kim či­nje­ni­ca­ma. Šte­ne­ćak je smr­to­no­ sni vi­rus ko­ji je ne­kad bio veo­ma ra­spros­tra­njen. Je­dan od si­m­p­to­ma uzna­pre­do­va­log šte­ne­ća­ka je­ste da nos i sto­pa­la pos­ta­ju tvr­di i su­vi.

U vre­me kad je šte­ne­ćak bio pri­su­tn ­ i­ji, vla­žna nju­ška sma­tra­la se do­ brim si­g­na­lom. Ia­ko ova bo­le­st ni da­nas ni­je isko­re­nje­na, za­hva­lju­ju­ći va­kc­ i­na­ci­ji da­le­ko je re­đa. Činjenice Te­m­pe­ra­tu­ra i vla­žnost nju­ške va­šeg psa ni­su ma­gi­č­ni po­ka­za­te­lji nje­ go­vog zdra­vlja. Na pri­mer, nju­ška je če­sto su­va i to­pla ne­po­sred­no po­ sle bu­đe­nja i to je sa­vr­še­no no­r­mal­no. Ipak, nju­ška ko­ja je stal­no su­va ili pre­kri­ve­na kra­sta­ma mo­že bi­ti znak bo­le­sti. U tom slu­ča­ju tre­ba­lo bi da psa odve­de­te kod ve­teri­na­ra.

PSI NE RA­ZLI­KU­JU BOJE Ne­ka­da se ve­ro­va­lo da psi sve vi­de cr­no-be­lo.

Mno­gi i da­nas mi­sle da je to ta­č­no.

Po­re­klo mita Ne­ma do­ka­za, ali ve­ro­vat­no ima ve­ze s pre­va­zi­đe­ nim nau­čn ­ im shva­ta­nji­ma. Mo­gu­će je da su nau­č­ni­ ci po­gre­šno za­klju­či­li da su psi da­lt­ o­ni­sti pre ne­go što su bi­li u sta­nju da u pot­pu­nos­ti ra­zu­me­ju pse­će oko i ulo­gu fo­to­re­ce­p­to­ra. Činjenice Psi mo­gu da vi­de bo­je, ali ne po­put ve­ći­ne lju­di.

Su­de­ći pre­ma vr­sti fo­to­re­ce­p­to­ra u mre­žnja­či, oni ve­ro­vat­no na­j­bo­lje vi­de bo­je pla­vog de­la spe­k­tra.

Pre­t­pos­ta­vlja se da je pse­ći vid sli­čan kao kod lju­di ko­ji ne ra­zli­ku­ju cr­ve­nu i ze­le­nu bo­ju. Ve­ru­je se da psi, pre sve­ga, vi­de pla­vu, ze­len­ka­sto­žu­tu, žu­tu i ra­zli­či­te ni­jan­se si­ve.

SVA­KA PSE­ĆA GO­DI­NA JE SE­DAM LJUDSKIH De­fi­ni­ti­v­no na­j­po­zna­ti­ji pse­ći mit. Ali ka­da ma­lo bo­lje ra­z­mi­sli­te, ja­sno je da ne mo­že bi­ti ta­čan. Pr­vo, psi dos­ ti­žu po­l­nu zre­lost pre pr­vog ro­đe­n­da­na. Uos­ta­lom, to bi zna­či­lo da pe­t­nae­sto­go­di­šnji pas, me­re­no pse­ćim go­di­na­ ma, za­pra­vo ima 105. Mno­gi psi do­ži­ve 15. go­di­nu u do­ brom zdra­vlju, na­spram veo­ma ma­lo lju­di ko­ji pre­ba­ce sto­tu.

Po­re­klo mita Ne­ko je ve­ro­vat­no uzeo pro­se­čan ži­vo­t­ni vek lju­di i upo­ re­dio ga sa pse­ćim. Činjenice Oči­gled­no, psi sta­re br­že ne­go lju­di. Ta ra­zli­ka mno­go je ve­ća na po­če­t­ku ži­vo­ta. Na pri­mer, jed­no­go­di­šnji pas pra­k­ ti­č­no od­go­va­ra ti­ne­j­dže­rs­ kom uzra­stu kod lju­di. Osmo­go­ di­šnja ži­vo­ti­nja sli­č­na je sre­do­ve­č­nom čo­ve­ku. Po­sle tog pe­rio­da, teo­ri­ja o se­dam go­di­na ma­lo se bo­lje ukla­pa u real­nost. Ono što je va­žno uze­ti u ob­zir je­ste da ži­vo­t­ni vek i br­zi­na sa­zre­va­nja psa um­no­go­me za­vi­se od ra­se. Ma­nje pa­smi­ne ži­ve iz­me­đu 15 i 20 go­di­na, dok ve­li­ki broj ogro­ m­nih pa­sa re­t­ko ži­vi du­že od de­set. Ipak, upr­kos kra­ćem ži­vo­t­nom ve­ku, ve­li­ki psi spo­ri­je odra­sta­ju.

55

PROBLEM SAM U KUĆI

magazin

B

magazin

io je to pra­vi pa­kao.

Sva­ki put ka­da sam izla­ zio iz sta­na sr­ce se ce­pa­ lo i me­ni i nje­mu. Aron je cvi­leo, la­jao, ska­kao na me­ne, a ja sam bu­ kval­no pre­ži­vlja­vao trau­me. Iz sva­kog nje­go­vog po­kre­ta či­tao sam vri­sak - ne osta­vljaj me! Ni­ sam imao izbo­ra, mo­rao sam da ra­ dim. Aron je tu­go­vao u sta­nu, a ja na po­slu.

Sa si­tua­ci­jom iz pri­če fo­to­gra­fa iz Beo­gra­da Iva­na Ma­r­ko­vi­ća, ko­ji se u pr­vim me­se­ci­ma za­jed­ni­č­kog ži­vo­ ta sa ar­gen­tin­skom do­gom Aro­nom suo­čio s pro­ble­mom sa­mo­će svog lju­bi­m­ca, su­sre­li su se svi vla­sni­ci pa­ sa ko­ji ži­ve sa­mi i če­sto od­su­stvu­ju od ku­će. Br­zi­na ži­vo­ta, tr­ka za za­ra­ dom i sve du­že ra­d­no vre­me pred za­ lju­blje­ni­ke u pse pos­ta­vi­lo je no­vu di­ le­mu - ka­ko psa pri­la­go­di­ti na ži­vot bez vla­sni­ka.

"Aro­no­va tu­ga eska­li­ra­la je po­sle ne­ko­li­ko da­na", na­sta­vlja Ivan. "Do­ šao sam ku­ći, a stan je izgle­dao kao da je pro­tu­t­njao cu­na­mi. Osim nje­ ga, ko­ji je ve­se­lo ma­hao re­pi­ćem ka­ da me je ugle­dao ka­ko ula­zim, do­ če­ka­li su me str­g­nu­te za­ve­se, iski­ dan tro­sed, po­je­den te­pih i pre­vr­nu­ te sa­k­si­je."

Ivan se po­sa­ve­to­vao sa stru­č­nja­ci­ ma. Od­go­vor ko­ji je do­bio bio je ujed­ no onaj ko­ji mu se na­j­ma­nje svi­deo. I nje­mu i Aro­nu.

"Mo­rao sam da ku­pim ka­vez", pri­ se­ća se Ivan.

Ova me­ra, ma ko­li­ko bru­tal­no zvu­ ča­la, bi­la je neo­p­hod­na. Zr­no na­de da ni­je reč o na­j­su­ro­vi­jem na­či­nu da sa­ ču­va stan ulio mu je ve­te­ri­nar ko­ji ga je upu­tio u pr­ve ko­ra­ke va­spi­ta­nja ži­ vo­ti­nje. Ključ je bio jed­nos­ta­van - tre­ ba­lo je psa ko­rak po ko­rak pri­vi­ći na sa­mo­ću.

"Pr­vi da­ni zai­sta su bi­li mu­č­ni i za me­ne i za Aro­na." Ka­da sam se pr­vi dan vra­tio sa po­sla, do­če­ka­lo me je izne­na­đe­nje - Aron je uspeo da ski­ne ka­ta­nac sa vra­ta i oslo­bo­di se. Ni­sam imao dru­ge, vra­ta sam oja­čao sa čak se­dam ka­ta­na­ca, ali ni to ga ni­je za­ dr­ža­lo. Na kra­ju sam mo­rao da po­zo­ vem oca, ko­ji je imao za­da­tak da le­ži po­red ka­ve­za dok sam ja na po­slu.

Po­sle me­sec da­na oče­vog de­žu­r­ stva po­red bo­ks­ a, Aron je po­čeo da po­ka­zu­je pr­ve zna­ke "pre­da­je".

"Po­čeo je sam da ula­zi unu­tra. Mo­je spre­ma­nje za po­sao, obu­va­nje ili uzi­ ma­nje klju­če­va nje­mu je bio znak da tre­ba da uđe u bo­ks. Ni­sam vi­še mo­ rao da ga za­klju­ča­vam, znao sam da ne­će ni po­ku­ša­ti da iza­đe. Po­sle go­di­ nu da­na ka­vez je oti­šao u isto­ri­ju - u

56

Aronov st­r­ah od samoće

57

magazin

PROBLEM SAM U KUĆI

ISTRAŽIVANJE KOLIKO LIČIMO NA NA[E LJUBIMCE

magazin

Pas je na­še ogle­da­lo ivanov stan pre odlaska na posao

po­drum. Oda­hn ­ uo sam."

O ozbi­lj­nos­ti ovog pi­ta­nja na­jb ­ o­lje go­vo­ri pro­ce­na da go­to­vo sva­ki de­se­ ti pas pa­ti od si­n­dro­ma sa­mo­će. Lju­ bi­m­ci sa ovom di­ja­g­no­zom pre­ži­vlja­ va­ju ozbi­lj­ne trau­me, izlo­že­ni su ve­li­ kom stre­su, a mo­gu da pa­te i od ni­za po­re­me­ća­ja kao što su de­stru­k­ti­v­no po­na­ša­nje, pre­te­ra­no la­ja­nje, ne­kon­ tro­li­sa­no vr­še­nje nu­žde, gu­bi­tak ape­ ti­ta, nea­kt­ i­v­nost, de­pre­si­ja...

Ve­te­ri­na­ri za ovu po­ja­vu kod lju­ bi­ma­ca ka­žu da je pri­rod­na i in­sti­n­k­ ti­v­na. Strah od odva­ja­nja po­ve­zan je sa ge­ne­ts­ kim ko­dom psa u ko­me je upi­sa­no da je nje­go­vo me­sto u čo­po­ ru. Sva­ko odva­ja­nje iz za­jed­ni­ce psi­ ma je pra­va no­ć­na mo­ra. Na­j­go­re što šte­ne mo­že da do­ži­vi je­ste da ga ku­ ja izo­p­šti iz le­gla, i to je strah ko­ji lju­ bi­m­ca la­ten­t­no pra­ti do kra­ja ži­vo­ta.

Ova vr­sta fo­bi­je na­ro­či­to se ispo­lja­va u vre­me ka­da šte­ne po­č­ne da ula­zi u fa­zu ado­le­sce­n­ci­je i ka­da stra­ho­vi ove vr­ste pros­to ek­splo­di­ra­ju.

"Moj Aron je tek po­sle se­dam me­ se­ci po­čeo da ispo­lja­va agre­si­v­nost i da pre­vr­će ku­ću nao­pa­č­ke", re­kao nam je Ivan Ma­rko­vić. "Do ta­da je sa la­ko­ćom pod­no­sio mo­je od­su­stvo".

Od­su­stvo vla­sni­ka na­j­te­že pod­no­ se psi ko­ji pa­te od ma­nj­ka sa­mo­pou­ zda­nja, ili oni ko­ji su kao ma­li bi­li za­ ne­ma­ri­va­ni, pre­pu­šte­ni uli­ci ili su tr­ pe­li na­si­lje. U ni­šta bo­ljoj si­tua­ci­ji ni­ su ni ži­vo­ti­nje ko­je su pro­me­ni­le vi­ še do­mo­va ili azi­la, što je kod njih stvo­ri­lo hro­ni­č­ni strah da će bi­ti na­ pu­šte­ni.

Ve­te­ri­na­ri i psi­ho­lo­zi za ove si­ tua­ci­je da­ju uglav­nom sli­č­ne sa­ve­ te, pa ni­je na od­met da ih se pod­se­ti­ mo. Klju­č­ni su str­plje­nje i pri­vi­ka­va­ nje. Pr­vi ko­ra­ci tre­ba­lo bi da bu­du ve­ žba­nje kra­t­ko­tra­j­nih (na par mi­nu­ta)

58

ivanov stan nakon povratka s posla

Strah od odva­ja­nja po­ve­zan je sa ge­ne­t­skim ko­dom psa, u ko­m je upi­sa­no da je nje­go­vo me­sto u čo­po­ru.

Sva­ko odva­ja­nje iz za­jed­ni­ce psi­ma je pra­va no­ćn ­ a mo­ra

KA­KO UBLA­ŽI­TI STRES Obez­be­di­te svom psu na­jm ­ a­nje sat ve­žba­nja dne­vn ­ o.

- Ne do­zvo­li­te mu da kad god ste kod ku­će sve vre­me pro­vo­di uz vas. Osta­vi­te ga u odvo­je­noj pros­to­ri­ji ne­ko vre­me čak i ka­da ste kod ku­će.

- Ig­no­ri­ši­te lju­bi­m­ca dva­de­se­tak mi­nu­ta pre odla­ska i dva­de­se­tak mi­nu­ta na­kon što se vra­ti­te ku­ći. Ra­sta­n­ci či­ne da se pas ose­ća još ne­r­vo­zni­je.

- Ka­da pas osta­ne sam, ne do­zvo­li­te mu da tr­či po či­ta­voj ku­ći. Ogra­di­te ga u jed­nom de­lu sta­na gde su na­j­ma­nje šan­se da na­pra­vi šte­tu. Osta­vi­te uklju­čen TV ili ra­dio da bi mu skre­ta­li pa­žnju.

- Pri­pre­mi­te ga na od­su­stvo. Odvo­j­te ne­ko­li­ko sa­ti to­ kom vi­ke­nd ­ a ka­da će­te stal­no ula­zi­ti i izla­zi­ti iz sta­na.

Na­pu­šta­j­te stan sva­kih ne­ko­li­ko mi­nu­ta, a za­tim se po­sle kra­ćeg ili du­žeg vre­me­na vra­ća­j­te. Ne­mo­jt­ e da se vra­ća­te dok pas la­je ili za­vi­ja da ne bi po­mi­slio da ga ta­ ko na­gra­đu­je­te za ta­kvo po­na­ša­nje. Ta­ko­đe, tre­ba­lo bi da psa na­vi­ka­va­te na zna­ke va­šeg odla­ska - da uzi­ma­te klju­če­ve, otva­ra­te or­man s ka­pu­ti­ma, obu­va­te pa­ti­ke i sli­č­no, a da pri­tom ne izla­zi­te iz sta­na.

odla­za­ka iz sta­na. Sva­ki put ka­d pas "dos­to­jan­stve­no" pre­gr­mi odla­zak vla­sni­ka, tre­ba ga na­gra­di­ti gra­nu­lom ili dru­gom omi­lje­nom po­sla­sti­com. U slu­ča­ju da po­čn ­ e da cvi­li, ur­la i izbe­ zu­mlju­je se, tre­ba sa­če­ka­ti da se smi­ ri i ve­žbe po­na­vlja­ti sve dok ne po­č­ nu da da­ju pr­ve re­zu­l­ta­te.

"Reč je o slo­že­nom i du­go­tra­j­nom pro­ce­su ko­ji po­dra­zu­me­va sti­ca­nje po­ve­re­nja psa u vla­sni­ka da ga ne­će izne­ve­ri­ti, osta­vi­ti ili po­vre­di­ti. Ta­ko­ đe, pas mo­ra da se na­vi­k­ne na či­nje­ ni­cu da je odla­zak go­spo­da­ra pri­rod­ na i uo­bi­ča­je­na po­ja­va. Pros­to re­če­ no, ci­lj je da pas shva­ti da je odla­zak čo­ve­ka ujed­no i na­ja­va nje­go­vog po­ vra­t­ka", obja­šnja­va za ma­ga­zin Pas ve­te­ri­nar Mi­ha­jl­ o Pa­na­jo­to­vić.

On pre­po­ru­ču­je i da se šte­ne pri­la­ go­đa­va na kra­ća od­su­stva go­to­vo od do­la­ska u ku­ću. Vla­sni­ci­ma se sa­ve­ tu­je da krei­ra­ju odre­đe­ne ri­tua­le ko­ ji će se po­na­vlja­ti pri­li­kom sva­kog odla­ska i do­la­ska. Sa­mo­ću će la­k­še pod­no­si­ti pas ko­ji je ne­po­sred­no pre ne­go što osta­ne sam bio u še­t­nji, gde se istr­čao i oba­vio nu­ždu. Fi­zi­č­ka ak­ ti­v­nost, ina­če, bla­go­tvor­no de­lu­je na psi­hu ži­vo­ti­nje, ko­ja ta­ko sti­če smi­ re­nje, do­bar san i od­mor. Va­žno je i da se pre odla­ska psu ne pru­ža ve­ r­bal­na ute­ha umi­lja­va­njem i ma­že­ njem, jer će to sa­mo po­ja­ča­ti nje­gov ne­mir. Sva­ki po­vra­tak ku­ći do­ma­ći­ na tre­ba­lo bi da bu­de pro­pra­ćen ne­ kom na­gra­dom po­put za­lo­ga­ja hra­ ne, igrom ili izla­skom na­po­lje.

I ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti - psa ni­ka­da ne tre­ba ka­žnja­va­ti zbog pa­ni­ke od sa­mo­će, jer to ne­će da­ti ni­ka­kav efe­ kat. Sva­ka ka­zna do­ne­će još vi­še šte­ te jer do­la­zi u tre­nu­t­ku ka­da se pas ra­du­je po­vra­t­ku vla­sni­ka i ka­da po­či­ nje da se smi­ru­je. ///

PI[E BO­ŠKO HADŽIĆ

ka­da sam ga pi­tao za­što je iza­brao baš ovu ra­ su? "U ško­li sam se dru­žio sa de­ča­kom ko­ji je im sam ugle­dao Di­nu, pri­me­tio imao bi­gla. Jed­nos­tav­no mi je nje­gov lik bio po­ znat i ne­ka­ko me je vra­ćao u de­ti­nj­stvo. Da, mi­ sam sli­č­nost, ka­že mi Da­ni­lo dok se če­tvro­me­se­čn ­ i bel­gi­j­ski ov­čar slim da je to ključ - Snu­pi i Mo­gli me vra­ća­ju u ma­li­no mo­ta oko nje­go­vih no­gu. ne­ka bez­bri­žna vre­me­na".

"Kao da sam kroz nje­ne oči vi­deo Mo­žda Do­r­jan ni­je bi­rao bi­glo­ve po to­me svoj ka­ra­k­ter, a na nje­nom li­cu da li izgle­da­ju kao on, ali i nau­čn ­ i­ci u Ame­ri­ pre­po­znao svo­je cr­te". ci su utvr­di­li da či­sto­kr­v­ni psi zai­sta če­sto li­ če na svo­je ga­zde. Pro­fe­sor Ni­ko­las Kri­ste­n­fe­ I Do­r­jan Bla­go­je­vić, vla­snik Snu­pi­ja i Mo­gli­ ja, dva pre­sla­t­ka bi­gla, uvi­đa sli­č­nost ko­ju ima sa svo­ji­ ld bio je na če­lu ti­ma ko­ji je odvo­je­no sli­kao pse i nji­ho­ ma dru­ga­ri­ma. ve vlasnike. Nau­čn ­ i­ci su na­su­mi­čn ­ o iza­bra­nim oso­ba­ma "Nas tro­je smo lju­bi­te­lji du­ga­č­kih še­t­nji, ve­li­ke smo po­ka­zi­va­li tri fo­to­­gra­fi­je pa­sa i jednu vla­sni­ka. Za­tim su spa­va­li­ce i obo­ža­va­mo da se izva­li­mo na tro­sed i uz TV ih za­mo­li­li da po­ku­ša­ju da upa­re čo­ve­ka i ku­če za ko­je su mi­sli­li da im pri­pa­da. Re­zu­l­ta­ti su bi­li jed­no­smi­sle­ni. po­tro­ši­mo dan."

Da li ovi lju­di zai­sta ka­ra­k­te­r­no i fi­zi­č­ki li­če na svo­je Stu­di­ja je po­ka­za­la da su lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u pse, ili mo­žda sa­mo že­le da mi­sle da je to ta­ko? ovom te­stu u sko­ro 80 od­sto slu­ča­je­va ta­č­no upa­ri­li či­ "OK, mo­žda ja pre­te­ru­jem, ali lju­di ko­ji su me vi­de­ sto­kr­v­ne pse sa nji­ho­vim ga­zda­ma. Me­đu­tim, oni ni­su li sa Di­nom, ka­žu da ona ne­ka­ko pri­rod­no ide uz me­ne", uspe­li da spo­je vla­sni­ke či­ji su psi bi­li me­ša­n­ci. Ovaj ek­ spe­ri­ment na kra­ju je ot­krio da lju­di na osno­vu ka­ra­k­ ispri­čao mi je Da­ni­lo u kra­t­kom raz­go­vo­ru ko­ji smo vo­ di­li u pa­r­ku za pse u Beo­gra­du. te­ra i izgle­da psa mo­gu da iza­be­ru onog ko­ji li­či na njih.

Nje­go­ve re­či na­ve­le su me na ra­z­mi­šlja­nje. U re­du, Oni to, do­du­še, ra­de ne­sve­sno, ali izgle­da da je to upra­ ide­ja da lju­di izgle­da­ju isto kao i psi, priz­na­jem, ni­je ni­ vo ono što se de­ša­va u čo­ve­ko­voj gla­vi ka­da bi­ra svog ko­me no­va. Oni sa bo­ljim pa­m­će­njem se­ća­ju se da je na­jb ­ o­ljeg pri­ja­te­lja. ova sli­č­nost uo­če­na mno­go go­di­na i pre onog da­na ka­ "Ka­da vla­snik usvo­ji me­ša­n­ca, to jed­nos­tav­no mo­že da je Pa­ris Hi­l­ton ispred go­mi­le obje­k­ti­va po­zi­ra­la sa bi­ti im­pu­ls", ka­že se u za­klju­č­ku stu­di­je. "Ali, dok bi­ra či­ svo­jom či­va­vom obu­če­nom ta­ko da je pas izgle­dao kao sto­kr­v­nog psa, či­ni se da čo­vek u stva­ri to radi na osno­vu njena mi­ni­ja­tu­r­na ko­pi­ja. Ali sva­ka­ko bi po­tra­ga za od­ za­jed­ni­č­kih oso­bi­na ko­je ne­sve­sno pre­po­zna­je kod psa."

I ma­ga­zin Fo­r­bs pi­še da ka­ra­kt­ er oso­be ko­ja ku­pu­je go­vo­rom i ko­na­č­nom isti­nom o ovom fe­no­me­nu (uko­ li­ko ona pos­to­ji) mo­gla bi­ti za­bav­na - da li psi zai­sta li­ psa mo­že da se pre­po­zna u od­no­su na to ko­ju je ra­su če na svo­je vla­sni­ke ili je to sa­mo ur­ba­na le­ge­n­da? iza­brao. Pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, na pri­mer, Ako ovu di­le­mu pos­ta­vi­mo pred nau­ku, ona vla­sni­ci ko­ker špa­ni­je­la su fa­mi­li­jar­ne i bri­žne SLIKE OPČINILE SVET će re­ći da ni­je neo­bi­č­no da vla­sni­ci pre­ma svom oso­be ko­je ve­ro­vat­no ima­ju de­cu. Zlat­nog re­ tri­ve­ra bi­ra­ju lju­di ko­ji­ma pri­ja ve­li­ko dru­štvo izgle­du bi­ra­ju pse "jer lju­di jed­nos­tav­no vo­le stva­ ri ko­je su im po­zna­te". A ima li po­zna­ti­je stva­ri čo­ Fo­to­gra­fi­je šva­j­ca­rs­ kog fo­to­ i u ko­me že­le da bu­du ak­ti­v­ni i pri­me­će­ni, vla­ ve­ku od nje­go­vog so­p­stve­nog li­ca? Ovu fo­r­mu­ gra­fa Se­ba­sti­ja­na Ma­g­na­ni­ja sni­ci či­va­ve su ene­r­gi­č­ni i preu­zi­ma­ju ini­ci­ja­ti­ lu psi­ho­lo­zi su pri­me­ni­li i na pi­ta­nju za­što su de­ca obi­šle su svet br­zi­nom tre­p­ta­ vu, ov­ča­ri i tra­ga­či idu uz ek­stro­ve­r­t­ne oso­be, pri­vr­že­ni­ja onom ro­di­te­lju na ko­g li­če. Od­go­vor ja oka. Se­ri­ja­lom "Un­de­rd ­ o­gs" pu­dli­ce bi­ra­ju pe­r­fe­k­cio­ni­sti, da­l­ma­ti­n­ca lju­bi­ te­lji ume­t­nos­ti i ku­l­tu­re. I ne sa­mo da se pas i va­ži i za vla­sni­ke i za de­cu: sklo­ni smo da vo­li­mo ovaj ume­t­nik je po­ku­šao da stva­ri ko­je pre­po­zna­je­mo. uka­že na to da lju­di i psi zai­sta čo­vek ta­ko pre­po­zna­ju već psi, sma­tra­ju stru­ "Ni­sam si­gu­ran da sam bi­glo­ve iza­brao za­to što li­če. Oce­ni­te sa­mi da li je u č­nja­ci, pro­du­blju­ju po­zi­ti­v­ne oso­bi­ne svojim sam mi­slio da li­če na me­ne", re­kao mi je Do­r­jan to­me uspeo. vla­sni­ci­ma. ///

Č

59

magazin

KALENDAR

UDOMLJAVANJE

ONI ^EKAJU VAS

KI­N­O­L­O­Š­KE MA­N­I­F­ES ­ ­T­A­C­I­JE U OKTOBRU JESENJI UZGOJNI ISPIT PTIČARA -VJP Datum 2013-10-10 Mesto LAZAREVAC Beleška KD "LAZAREVAC"

JESENJI UZGOJNI ISPIT PTIČARA -VJP Datum 2013-10-13 Mesto DESPOTOVAC Beleška KD "DESPOTOVAC"

SPECIJALIZOVANA IZLOŽBA PASA Datum 2013-10-20 Mesto RUMA Beleška KD "RUMA"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto PADEJ Beleška KD "KIKINDA"

NACIONALNA IZLOŽBA PASA - C.A.C Datum 2013-10-12 Mesto ŠID Beleška KD "ŠID"

NACIONALNA IZLOŽBA PASA - C.A.C Datum 2013-10-19 Mesto VLASOTINCE Beleška KD "VLASOTINCE"

SPECIJALIZOVANA IZLOŽBA PASA Datum 2013-10-20 Mesto KRAGUJEVAC Beleška KD " KG-2012"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto NIŠ Beleška KD "CAPA"- NIŠ

NACIONALNA IZLOŽBA PASA - C.A.C Datum 2013-10-12 Mesto TOPOLA Beleška KD "KARAĐORĐE"TOPOLA

SPECIJALIZOVANA IZLOŽBA PASA Datum 2013-10-19 Mesto KRUŠEVAC Beleška KD "KRUŠEVAC"

MEĐUNARODNA UTAKMICA GONIČA - C.A.C.I.T. Datum 2013-10-20 Mesto MEDVEĐA Beleška MEDVEĐA

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto PADEJ Beleška KD "KIKINDA"

MEĐUNARODNA UTAKMICA GONIČA - C.A.C.I.T. Datum 2013-10-20 Mesto PARAĆIN Beleška KD "PARAĆIN"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T Datum 2013-10-26 Mesto KRAGUJEVAC Beleška KD "ŠUMADIJA"KRAGUJEVAC

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto BOGATIĆ Beleška KD "MAČVA" BOGATIĆ

MEĐUNARODNA UTAKMICA ŠKOLOVANIH SLUŽBENIH PASA Datum 2013-10-20 Mesto KRAGUJEVAC Beleška KD "KRAGUJEVAC"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-12 Mesto BATOČINA Beleška KD "BATOČINA" JESENJI UZGOJNI ISPIT PTIČARA -VJP Datum 2013-10-12 Mesto KOVIN Beleška KD "LOVAC"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto PETROVAC NA MLAVI Beleška KD "MLAVA"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-20 Mesto ZRENJANIN Beleška KD "BEGEJ"ZRENJANIN

MEĐUNARODNA IZLOŽBA PASA - C.A.C.I.B Datum 2013-10-13 Mesto KRUŠEVAC Beleška KD "KRUŠEVAC"

NACIONALNA UTAKMICA RETRIVERA - C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto VALJEVO Beleška KD "MARKO PAVLOVIĆ"-VALJEVO

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-20 Mesto VALJEVO Beleška KD "GRABOVICAPEKOM"- VALJEVO

NACIONALNA IZLOŽBA PASA - C.A.C Datum 2013-10-13 Mesto SENTA Beleška KD "POTIŠJE"

NACIONALNA UTAKMICA JAMARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto BEČEJ Beleška KD "BEČEJ"

NACIONALNA UTAKMICA JAMARA-C.A.C.T. Datum 2013-10-20 Mesto BEČEJ Beleška KD "BEČEJ"

NACIONALNA IZLOŽBA PASA - C.A.C Datum 2013-10-13 Mesto ĆUPRIJA Beleška KD "ADA" - ĆUPRIJA

NACIONALNA UTAKMICA GONIČA - C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto RUJIŠTE Beleška KD "SOKOL"

NACIONALNA UTAKMICA GONIČA- C.A.C.T. Datum 2013-10-20 Mesto LJIG Beleška KD "LJIG"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-13 Mesto LIPE Beleška KD "LIPE"

NACIONALNA UTAKMICA GONIČA - C.A.C.T. Datum 2013-10-19 Mesto BLACE Beleška KD "BLACE"

NACIONALNA UTAKMICA GONIČA- C.A.C.T. Datum 2013-10-20 Mesto VLASOTINCE Beleška KD "VLASOTINCE"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-13 Mesto LAJKOVAC Beleška KD " LAJKOVAC"

JESENJI UZGOJNI ISPIT PTIČARA - VJP Datum 2013-10-19 Mesto KOVIN Beleška SRPSKI KLUB DEUTSCH DRAHTHAAR

LOVAČKO KINOLOŠKI KUP Datum 2013-10-21 Mesto PLANDISTE Beleška KD "BRZAVA"

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-27 Mesto VALJEVO Beleška KD "GRABOVICAPEKOM"- VALJEVO

MEĐUNARODNA UTAKMICA GONIČA - C.A.C.I.T. Datum 2013-10-26 Mesto JAGODINA Beleška KD "JAGODINA"

NACIONALNA UTAKMICA GONIČA - C.A.C.T. Datum 2013-10-27 Mesto SOKOBANJA Beleška KD "SOKO BANJA"

JESENJI UZGOJNI ISPIT PTIČARA -VJP Datum 2013-10-12 Mesto OGAR Beleška SRPSKI KLUB DEUTSCH DRAHTHAAR

NACIONALNA UTAKMICA GONIČA- C.A.C.T. Datum 2013-10-13 Mesto POŽEGA Beleška KD "MIDZE" - POŽEGA

60

NACIONALNA IZLOŽBA PASA - C.A.C Datum 2013-10-20 Mesto DEBELJAČA Beleška KD "DEBELJAČA"

ŠA­R­KO je pre­di­van de­čak uzra­sta dve go­di­ne. Umi­ljat, ra­zi­gran i dru­že­lju­biv, sred­njeg je ra­sta, te­ži­ne oko 19 kg.

Va­k­ci­ni­san, či­po­van i ka­stri­ran

NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA- C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto GORNJI MILANOVAC Beleška KD "GORNJI MILANOVAC" NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto KOLUT Beleška KD "LIKA"KOLUT(SOMBOR) NACIONALNA UTAKMICA PTIČARA - C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto PROKUPLJE Beleška KD "PROKUPLJE"

magazin

Kon­ta­kt te­le­fon 060/18-61-000

LI­ND ­ A je vu­č­ja­ki­nja sta­ra de­vet go­di­na. Po­sle smr­ti vla­sni­ka o njoj ne­ma ko da bri­ne.

U do­brom je zdra­v­stve­nom sta­nju, sja­j­na sa lju­di­ma i de­com i za­šti­tn ­ i­č­ki na­stro­je­na pre­ma dru­gim ku­ca­ma. Va­k­ci­ni­sa­na Kon­ta­kt te­le­fon 060/18-61-000

PA­JA je mlad, ima go­di­nu da­na. So­ci­ja­li­zo­van, odli­čan sa lju­di­ma i de­com, ble­sav i ra­zi­gran. Sred­njeg ra­sta, te­ži­ne oko 18 kg. Va­k­ci­ni­san Kon­ta­kt te­le­fon 060/88-66-518

DI­V­NA je de­vo­j­či­ca sta­ra go­di­nu da­na. Ba­ki i Pa­j su joj ro­đe­na bra­ća. Ma­na jeg ra­sta, umi­lja­ta, ra­zi­gra­na i ve­r­na. Te­ži­ne oko 14 kg, va­k­ci­ni­sa­na i ster­ i­li­sa­na

NACIONALNA UTAKMICA RETRIVERA- C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto KRAGUJEVAC Beleška KD "ŠUMADIJA"KRAGUJEVAC NACIONALNA UTAKMICA GONIČA- C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto KRAGUJEVAC Beleška KD "ŠUMADIJA"KRAGUJEVAC

Kon­ta­kt te­le­fon 060/88-66-518

NACIONALNA UTAKMICA ŠPANIJELA - C.A.C.T. Datum 2013-10-26 Mesto KRAGUJEVAC Beleška KD "ŠUMADIJA"KRAGUJEVAC

BA­KI je Pa­jin brat, pre­di­v­no šte­ne sta­ros­ti go­di­nu da­ So­ci­ja­li­zo­van, odli­čan sa na. ma i de­com, ble­sav i ra­zi­glju­di­ Sred­njeg ra­sta, te­zi­ne 17 ran.

Va­k­ci­ni­san, či­po­van i ka­stri­kg. ran Kon­ta­kt te­le­fon 060/88-66-518

MA­ŠA je že­n­sko šte­ne sta­ros­ti se­dam me­se­ci. Mi­r­ne na­ra­vi, dru­že­lju­bi­va, so­ci­ja­li­zo­ va­na i uvek za igru sa dru­ga­ri­ma.

Va­k­ci­ni­sa­na. Ste­ri­li­za­ci­ja obez­ be­đe­na kad za to do­đe vre­me Kon­ta­kt te­le­fon 065/91-50-497 SEPTEMBAR 2013 pasmagazin@gmail.com

61

magazin

PRI^A

magazin

Mu­ha­rem Bazdulj Ne­pra­vi­l­ni glagoli

Z

naš šta, ma­to­ri, ka­ko ka­že je­dan moj or­tak, da su mi one go­di­ne, a ova pa­met. Mi­slim, kad mi je bi­lo osa­m­nae­st-de­ve­t­nae­st bi­lo me je blam da tek ta­ko pri­la­zim de­vo­j­ka­ma. Smu­vo sam se s dve-tri pre ne­go sam upo­zno Go­cu.

S njom je to ne­ka­ko odjed­nom pos­ta­lo ozbi­lj­no, ono, upo­zno ja nje­ne, upo­zna­la ona mo­je, ta­man smo obo­ je za­vr­ši­li fa­ku­l­te­te, po­sli­će ne­ke na­šli, po­če­li da ži­vi­mo za­jed­no pa kad je već ta­ko ska­pi­ra­mo i da se uz­me­mo.

Ono, pa­pir je pa­pir. Mi hte­li ma­lu sva­d­bu, ro­di­te­lji na­vr­ li da bu­de ve­li­ka, pa je bi­lo po nji­ho­vom. I je­bi­ga, on­da sam se ne­ko­li­ko go­di­na, še­st-se­dam si­gu­r­no, lo­žio na ve­r­nost. Pa sam pre­sto da se lo­žim na ve­r­nost. Po­sle mi se či­ni­lo da se ona ni­kad i ni­je lo­ži­la na ve­r­nost. Al mo­ žda je i pa­ra­no­ja. Mo­žda je sve to za­to što ni­smo ima­ li de­cu. Ono, pr­vo smo ka­pi­ra­li da nam je ra­no, a ka­sni­ je već ve­ro­vat­no ni­ti je ona hte­la da ra­đa mo­ju de­cu ni­ ti sam ja že­leo nje­nu.

Kad sam ise­lio i na­šao svo­ju ga­j­bu, još pre ne­go smo se su­ds­ ki ra­zve­li, mi­slio sam, ma­to­ri, sad ću da se ra­spa­ dam od se­k­sa. Ono, sva­ku noć ću s dru­gom da bu­dem.

Al ne ide to baš ta­ko. Ni­je, bra­te, da baš ni­kad ni­sam ni­ jed­nu pri­veo kod se­be, ali sve je to ko­m­pli­ko­va­ni­je ne­ go kad ko sve­že ra­zve­den tip po­č­neš da fan­ta­zi­raš. Ono, i ma­tor si već. Do­bro, mla­đe ja izgle­dam, al bli­že sam če­tr­de­se­toj ne­go tri­de­se­toj.

Ako ni­šta, vi­še me ni­je blam da pri­la­zim ri­ba­ma. Ono, ne­mam šta da izgu­bim. Ne­kad me bi­lo strah da će da me ispa­le. Pa nek ispa­le, ma­to­ri, šta fa­li. Al ve­ruj mi da će te i ma­lo ko­ja sa­mo ta­ko ispa­li­ti. I nji­ma je za­ni­mlji­vo kad im tip pri­đe. Ima da ga tr­pe bar ne­ko vre­me. A kad si ve­št i ma­lo vre­me­na ti je do­vo­lj­no.

Mi­ru sam pr­vi put vi­deo na Ta­šu. Se­de­la je sa­ma na klu­pi i gle­da­la u ne­ke pa­pi­re. Ni­je bi­la knji­ga, a ni skri­ p­ta, ne­go sve­ža­nj neu­ve­za­nih li­sto­va. Pri­šao sam joj, po­zdra­vio je. Re­kao sam za­pra­vo: Do­bar dan, opros­ti­ te, smem li ne­što da vas pi­tam? Ve­ruj mi da pe­rs­ i­ra­nje pri pr­vom kon­ta­k­tu ni­je lo­ša fo­ra. Pi­ta­j­te, re­kla je. Pi­tao sam je zna li ko je Ol­dus Ha­ks­ li. Onaj pi­sac, re­kla je, što je na­pi­sao Vr­li no­vi svet. A zna­te li ka­ko se knji­ga zo­ ve u ori­gi­na­lu, pi­tao sam da­lje. Bra­ve New Wo­r­ld, ka­ za­la je uz osmeh iz kog se mo­glo išči­ta­ti da je u di­le­mi je­sam li ne­ki neo­bi­čn ­ o za­ni­mljiv tip ili sam sa­mo lud.

Da, ka­žem, to mu je mo­žda na­j­po­zna­ti­je de­lo, ali je na­ pi­sao još mno­ge knji­ge, iz­me­đu osta­lih i Tho­se Ba­rr­ en Lea­ves. Za­ću­tao sam. Gle­da­la me pa­žlji­vo, ugri­zla se za usnu, pa je pro­mr­mlja­la: Ni­sam to či­ta­la, ali sam ču­la za taj ro­man, to je Ja­lo­vo li­šće, jel ta­ko? Po­čeo sam tea­tral­ no da aplau­di­ram. Ja­ko ste na­či­ta­ni, mla­da da­mo, ali ta­ kav pre­vod na­slo­va, ma­da već usta­ljen kod nas, jed­nos­ tav­no ni­je ispra­van. Zna­te, Ha­k­sli tu alu­di­ra na Vo­r­d­ svo­r­tov stih iz pe­sme u ko­joj pe­snik po­zi­va pri­ja­te­lja da izi­đe u pri­ro­du i oka­ne se ja­lo­vih li­sto­va, mi­sle­ći na li­

62

sto­ve pa­pi­ra, li­sto­ve knji­ga u ko­je je ovaj udu­bljen, od­ no­sno, dru­gim re­či­ma, da li­sto­ve za­me­ni li­šćem. Na­ sme­ja­la se, gla­sno i iskre­no. Du­go se sme­ja­la. Su­per fo­ ra, re­kla je, jer pre­vod ispa­da pot­pu­no po­gre­šan, ako su li­sto­vi ja­lo­vi, li­šće je sve pre ne­go ja­lo­vo. Pa da, ka­žem, to i ja va­ma ho­ću re­ći, oka­ni­te se tih ja­lo­vih li­sto­va i po­ đi­te sa mnom u še­tn ­ ju po pa­r­ku, da ma­lo ga­zi­mo po ša­ re­nom opa­lom li­šću. Kra­t­ko se za­mi­sli­la pa je re­kla: Ha­j­ de, mo­gla bih ma­lo, io­na­ko sam se uko­či­la ov­de.

Ej, ma­to­ri, tu sam fo­ru oko Ha­k­sli­ja i po­gre­šnog pre­ vo­da po­ku­pio iz Po­li­ti­ki­nog za­bav­ni­ka i, vi­diš, pro­šla je. Mi­slim, pro­šla je kod Mi­re, kod de­ve­de­set pos­to ri­ ba ve­ro­vat­no ne bi, al ja ti sad io­na­ko o Mi­ri pri­čam. Bi­ la je od­ne­kud iz Bo­sne, iz ne­kog ma­log me­sta, za­bo­ra­ vio sam ko­jeg. Pi­tao sam je ka­kvi su joj oni pa­pi­ri. Spi­ sak ne­ma­č­kih ne­pra­vi­l­nih gla­go­la, re­kla je, tre­ba da po­ la­žem te­st, ga­njam ne­ku sti­pe­nd ­ i­ju u Ne­ma­č­koj. U pr­ vi mah sam mi­slio da joj sa­mo tra­žim broj mo­bi­l­nog, pa da se izgu­bim i ja­vim joj se za ko­ji dan ne­kom po­ru­ki­ com, ali vi­deo sam da joj pri­ja dru­štvo, da se otva­ra, pa sam ostao. Še­ta­li smo po Ta­šu ne­kih po­la sa­ta pa smo se­li u Šan­ su na pi­će. Pi­li smo pi­vo. I ne­ka­ko pre­br­zo je po­če­la da mi se po­ve­ra­va, to­li­ko br­zo za­pra­vo da sam po­mi­slio da me i ne gle­da kao ne­kog ko je mu­va, da mo­žda mi­ sli da sam pre­ma­tor. Još dok smo še­ta­li pro­pi­ta­li smo se oko ho­ro­sko­pa, ro­đe­n­da­na i tih stva­ri pa je ispa­lo da sam sko­ro dva­nae­st go­di­na sta­ri­ji. Bi­la je dve-tri go­di­ne u ve­zi s ne­kim Du­ša­nom i taj lik ju je ja­ko po­vre­dio, To što je hte­la da ide u Ne­ma­č­ku ima­lo je ve­ze s tim. Ono, ni­je sa­mo to, za­vr­ši­la je fa­ks, ni­je mo­gla da na­đe po­sao, pa je tra­ži­la ne­ku va­ri­jan­tu, ali beg u Ne­ma­č­ku, mi­slim, bio je vi­še zbog slo­mlje­nog sr­ca.

Oko Šan­se su se kao i uvek mo­ta­li ku­čk ­ a­ri. Ta­ko zo­ vem one što vo­da­ju ke­ro­ve. Ne­moj po­gre­šno da me shva­tiš, ma­to­ri, ne­mam ja ni­šta pro­tiv pa­sa, ali ide mi na ži­v­ce kad ne­ki vi­še vo­le ke­ro­ve ne­go lju­de. Su­per su džu­k­ci, mi­slim, al imaj ma­lo me­re. Kad mi se ne­ka­ kvo pa­šče po­če­lo prea­gre­si­vn ­ o mo­tat oko no­gu, sko­ ro da mi je po­če­lo mu­da nju­ši­ti, lu­pio sam no­gom o tlo da ga ote­ram. Mi­ra se šo­ki­ra­la. Pi­ta­la me: Za­što te­raš ku­ cu? Vi­dim da ne bi va­lja­lo da ka­žem je­ba­la te ku­ca da te je­ba­la, pa iz­mi­slim da me ko kli­nc­ a ujeo pas pa da ih se još uvek ma­lo bo­jim. Ono, ma­to­ri, kad sam bio pr­vi osnov­ne, za­gla­vio sam se u li­f­tu, pa se se bo­jao li­f­ta petše­st go­di­na, a sad sam bio u fa­zo­nu da se, kao, bo­jim ke­ ro­va tri­de­set go­di­na. Al bo­lje da sam joj re­kao ta­ko, ne­ go da sam po­vu­ko dru­gu pri­ču oko Ha­k­sli­ja jer je on ne­ g­de na­pi­sao da je jed­na od re­tk ­ ih oso­bi­na ko­je su ima­li i Hi­tler i Sta­ljin to što su obo­ji­ca vo­le­li ži­vo­ti­nje, na­ro­či­to pse. Pri­li­č­no po­ra­zno za sve one ko­ji tvr­de da ko ne vo­ li ži­vo­ti­nje, ne vo­li ni lju­de. I do­bro, on­da mi je ona pri­ ča­la ka­ko su psi di­vn ­ i, ko­li­ko su bo­lji od lju­di, ka­ko nje­

ni ro­di­te­lji u Bo­sni ima­ju tri psa i sve go­di­ne, kad je Mi­ra po­če­la da lju­bo­ u tom sti­lu. Ja sam kli­mao gla­vom i mo­ri­še. Se­ćam se, jed­nom mi je Te­ sme­škao se. ra­zi­ja­ma di­gla fr­ku jer sam, kao, od­ Osta­li smo u Šan­si do fa­j­ron­ta, me­rio ne­ku ri­bu što je če­ka­la tro­lu a po­sle smo se ona­ko pi­ja­no lju­bi­ kod Mo­skve. Ja sam joj po­sle, u sva­ li na Ta­šu. Pa smo se lju­bi­li na Bu­le­ đi, re­ko da ja ne­mam na­me­ru po­ va­ru. Pa smo skre­nu­li pre­ma Sla­vi­ji. no­vo da se že­nim, a ona je re­kla: Ko Pa smo se lju­bi­li kod Hra­ma. Pa kod da bih ja hte­la ma­tor­ca ko ti, te­be bi, Fra­n­ša. Pa smo izi­šli na Vo­ždo­vac. bre, je­di­no uze­li oni Ci­ga­ni što sku­ Ona je ži­ve­la u jed­noj od onih uli­či­ca plja­ju sta­re stva­ri. što se iz spu­šta­ju iz Vo­j­vo­de Ste­pe Ni­smo bi­li za­jed­no za No­va­ka, ona pre­ma Ku­mo­dra­škoj. Kad smo skre­ je bi­la kod ku­će, u Bo­sni, pa je osta­la nu­li u nje­nu uli­cu, ne­ka­kav je džu­ ta­mo i za Bo­žić. Ja sam se na­pio ko kac po­čeo da la­je, ne­ka oli­nja­la lu­ta­ zver sa or­ta­ci­ma pa sam joj slao lju­ li­ca, me­ša­nac. Ta­man sam hteo da bav­ne po­ru­ki­ce. Kad se vra­ti­la opet op­su­jem i ga­đam ke­ra ka­me­nom, smo, kao, bi­li okej, al to ipak vi­še ni­je kad se Mi­ra isko­be­lja iz mog za­gr­lja­ bi­lo to što je bi­lo. ja i po­če­da ma­zi pa­šče. Žen­ka je va­ U fe­brua­ru su joj ja­vi­li da je ušla u lj­da bi­la jer ju je Mi­ra zva­la Ta­ra. Če­ uži izbor za tu sti­pe­n­di­ju, a u mar­tu ška­la je oko uši­ju i po tru­pu te­pa­ju­ da ju je do­bi­la. Šva­be su to, od­mah ći: Ta­ra-gi­ta­ra, Ta­ra-gi­ta­ra. Za­pa­lio su joj i avio­n­sku kar­tu ku­pi­li, za pr­vi sam ci­ga­ru. Ra­z­mi­šljao ka­ko ću da jun. Le­to je tre­ba­la pro­ve­sti ta­mo na zo­vem ta­k­si da me vo­zi ku­ći i ka­ko na­pred­nom ku­r­su za usa­vr­ša­va­nje ću da spa­vam. On­da se Mi­ra vra­ti­la i ne­ma­č­kog, a na je­sen će kre­nut na Ta­man sam hteo da uze­la me za ru­ku. ma­ster. Do­bi­la je sti­pe­n­di­ju za ceo op­su­jem i ga­đam ke­ra Ot­klju­ča­la je vra­ta hau­sto­ra, pa ma­ster, dve go­di­ne. mi re­kla: Šta če­kaš, ula­zi. Stan je bio Jed­nom, u apri­lu, pred­lo­ži­la mi je ka­me­nom, kad se Mi­ra ma­li: ku­pa­ti­lo, ku­hi­nji­ca i so­ba ko­ da kre­nem s njom. Kao, pos­to­ji mo­ isko­be­lja iz mog jom je do­mi­ni­rao kre­vet, onaj ši­ro­ gu­ć­nost da s njom kre­nu ili muž ili ki, bra­čn ­ i. Mi­ra je oti­šla u ku­pa­ti­lo, ja ne­ve­n­ča­ni par­t­ner. Fi­r­ma mi je io­na­ za­gr­lja­ja i po­če­da sam ski­nuo pan­ta­lo­ne i ko­šu­lju, po­ ko u ku­r­cu, to je zna­la, pla­te ka­sne i ma­zi pa­šče. Žen­ka je krio se i za­spo. sve, a pi­ta­nje je do­kad će to uo­p­šte Su­tra uju­tro, mi­slim, va­lj­da je i op­sta­ti. Pla­šio sam se i da ra­z­mi­slim va­lj­da bi­la jer ju je Mi­ra pod­ne bi­lo, čim smo se pro­bu­di­li, o to­me, pa sam re­kao: Ne mo­gu ja zva­la Ta­ra. Če­ška­la je oko do­va­ti­li smo se. Ne bih sad da ti pri­ ta­mo, de­du su mi ubi­le Šva­be. čam, ma­to­ri, ni­si de­te, znaš ka­ko to I je­bi­ga, u ma­ju se sve to pre­tvo­ uši­ju i po tru­pu te­pa­ju­ći: ide. Al do­tle je do­šlo da je ona za­ ri­lo u ago­ni­ju. Ja sam joj na­me­r­no Ta­ra-gi­ta­ra, Ta­ra-gi­ta­ra ma­lo za­ka­sni­la na svoj te­st iz ne­ma­ po­čeo da­va­ti po­vo­da da lju­bo­mo­ri­ č­kog. Po­gle­da­la je na sat pet mi­nu­ še. Na kra­ju je ni na ae­ro­drom ni­sam ta pre tri po­pod­ne, pa ona­ko zno­j­ ispra­tio. na, to­pla od me­ne i od kre­ve­ta po­ Sad se ume­sto od se­k­sa, vi­še ra­ če­la da se obla­či. Sre­ća pa joj je te­st bio u ko­mš­ i­lu­ku, spa­dam od al­ko­ho­la. I ma­da me ni­je blam da pri­la­zim na FPN. Če­kaj me ti ov­de slo­bod­no, re­kla je s vra­ta, ima cu­ra­ma, ne­ka­ko ne­mam vo­lje. A na­jg­ o­re mi je bi­lo ne­ki hra­ne u fri­ži­de­ru. dan kad sam obu­ko ovaj sa­ko ko­ji od je­se­nas ni­sam no­ I ta­ko smo se, kao, smu­va­li. Do­bro, išli smo ne­što par sio. U jed­nom dže­pu na­đen istro­šen upa­ljač i dva ti­ke­ta pu­ta u bio­skop i ma­lo po ka­fa­na­ma, ali uglav­nom smo iz kla­dio­ni­ce, a u dru­goj bu­nt li­sto­va s ne­pra­vi­l­nim ne­ ble­ja­li kod nje na ga­j­bi. Ja bih ku­pio ne­ke cu­ge, ona bi ma­č­kim gla­go­li­ma. ne­što sku­va­la, pri­ča­li bi­smo, ka­ra­li se i to. Sko­ro uvek Znaš šta sam ura­dio? Oti­šo na Vo­ždo­vac, kao da pro­ kad bih ušao u stan, re­kao bih: Po­zdra­vi­la te Ta­ra-Gi­ta­ še­tam nje­nom uli­com, a za­pra­vo da vi­dim onog ke­ra, ra. Što je­st je­st, taj se džu­kac stal­no mo­tao oko­lo. Ona bi da ču­č­nem kraj nje­ga, po­če­šem ga iza uši­ju i ka­žem: Ta­ se uvek ra­zne­ži­la i po­či­nja­la da te­pa, a ja bih se pra­vio ra-gi­ta­ra, Ta­ra-gi­ta­ra. I kon­tam, za­je­bo se onaj moj or­ da me to ne­rv ­ i­ra vi­še ne­go što stvar­no je­ste. tak. Ne­ka mi ovih go­di­na, al da mi je ona pa­met ko kad I sve bi­lo su­per dva-tri me­se­ca, ne­g­de sko­ro do No­ve sam kli­nac bio. ///

63

magazin

POP KULTURA JUNACI VELIKOG PLATNA

Pse}i `ivot u Holivudu Do­bro, svi smo pla­ka­li kad se neo­do­lji­vi Mar­li pred na­šim oči­ma pre­se­lio na onaj svet. Ali da li ste se za­pi­ta­li šta se de­si­lo sa "glu­mc ­ em" ko­ji je odi­grao ulo­gu ne­sta­šnog psa na­kon što je sni­ma­nje za­vr­še­no? Da li je do­bio pri­li­ku da uži­va u svo­joj za­slu­že­noj sla­vi? Ili šta se de­si­lo s Le­si na­kon što se na­j­zad vra­ti­la ku­ći? Evo pri­če o na­j­po­pu­lar­ni­jim glu­m­ci­ma u pse­ćem sve­tu.

Lesi Pr­vi pas ko­ji je na ve­li­kom ekra­nu odi­grao Le­si bio je ško­ts­ ki ov­čar Pal. Fi­lm "Le­si se vra­ća ku­ći" sni­mljen je 1943. i pos­tao je to­li­ki hit da je nje­no ime pos­ta­lo si­no­nim za ra­su ko­joj pri­pa­da. Pal je u svo­joj fi­l­m­skoj ka­ri­je­ri još še­st pu­ta stao ispred ka­me­ra. Ugi­nuo je 1958. go­di­ne, a u svim fi­l­mo­ vi­ma ko­ji su ka­sni­je sni­mlje­ni ulo­gu Le­si igra­li su nje­go­vi po­to­m­ci. Da­ na­šnja zve­zda fi­l­mo­va o Le­si je Pa­lov di­re­kt­ ­ni na­sled­nik u de­se­tom ko­le­ nu. Ia­ko je Le­si žen­ka, svi psi ko­ji su je glu­mi­li su mu­ž­ja­ci. Ra­zlog za to je jed­nos­ta­van - mu­ž­ja­ci ško­t­skog ov­ča­ra ima­ju lep­šu i atra­k­ti­v­ni­ju dla­ku.

Toto To­ta, si­mp ­ a­ti­č­nog psi­ća iz ču­ve­nog "Ča­rob­nja­ka iz Oza", glu­mi­la je žen­ka ke­rn te­ri­je­ra Te­ri. Pri­pre­ma­ju­ći se za ulo­gu u "Ča­rob­nja­ku", Te­ri je ne­ko­li­ko ne­de­lja ži­ve­la sa Džu­di Gar­land da bi uspos­ta­vi­la ve­zu s par­ t­ne­rk ­ om. Ulo­ga joj je do­no­si­la 125 do­la­ra ne­de­lj­no, što je vi­še od za­ra­ de ne­ko­li­ko dru­gih, lju­d­skih glu­ma­ca u ovom fi­l­mu. Po­sle "Ča­rob­nja­ka" Te­ri je igra­la u još 12 fi­l­mo­va. Ugi­nu­la je 1945. go­di­ne, a 2011. do­bi­la je spo­me­nik u Ho­li­vu­du.

Betoven Be­r­nan­di­nac Kris je glu­mio Be­to­ve­na u pr­va dva na­sta­vk ­ a istoi­me­ nog fi­lm ­ a. Za ulo­gu ga je pri­pre­mao tre­ner Karl Luis Mi­ler, po­znat po ra­du sa ži­vo­ti­nja­ma za fi­lm ­ o­ve po­put K-9, "Be­jb" i "Ku­džo". Ugi­nuo je ne­po­sred­no po za­vr­še­t­ku sni­ma­nja dru­gog fi­l­ma. Ne­ko­li­ko be­r­nan­di­ na­ca uče­stvo­va­lo je u sni­ma­nju na­sta­va­ka.

Edi Jed­na od glav­nih zve­zda po­pu­lar­nog si­tk ­ o­ma "Fre­j­žer" bio je ma­ li ču­pa­vac ko­ji se oda­zi­vao na ime Edi. U stvar­nom ži­vo­tu on je bio džek ra­sel Mus. Po­što je svo­jim vla­sni­ci­ma za­da­vao ne­vi­đe­ne mu­ke stal­no la­ju­ći i pre­ko­pa­va­ju­ći dvo­ri­šte, pro­gla­šen je za pro­ble­ma­ti­č­ nog psa i za­vr­šio je u age­n­ci­ji "Bi­rd ­ s and Ani­ma­ls Un­li­mi­ted", ko­ja se ba­vi dre­su­rom ži­vo­ti­nja za fi­lm. Ulo­gu Edi­ja na­pu­stio je pre kra­ja se­ ri­je, a pred ka­me­ra­ma ga je za­me­nio sin En­co. Mus je ugi­nuo 2006. go­di­ne. Uz po­moć Bra­ja­na Ha­gro­va do­bio je i "au­to­bio­gra­fi­ju" Moj pa­sji ži­vot.

Marli U hi­tu "Mar­li i ja" glav­nu ulo­gu je igra­lo čak 18 ra­zli­či­tih pa­sa. Ko­ ri­šće­ni su da Mar­li­ja pri­ka­žu u ra­zli­či­tim fa­za­ma ži­vo­ta. Ve­ći­na ovih pa­sa preu­ze­ta je iz azi­la, a po­sle za­vr­še­tk ­ a sni­ma­nja usvo­ji­li su ih čla­no­vi fi­l­ms­ ke eki­pe. Pas ko­ji je glu­mio sta­rog Mar­li­ja sad je deo izlo­žbe "Ži­vo­ti­nje glu­mc­ i" u ho­li­vu­d­skom stu­di­ju "Uni­ve­r­zal", gde gos­ti uži­vo mo­gu da gle­da­ju ži­vo­ti­nje ko­je izvo­de fi­l­m­ske tri­ko­ve.

Džek Još je­dan džek ra­sel pro­sla­vio se ulo­gom Dže­ka u fi­l­mu "Ar­ti­st".

Pr­vu ve­li­ku ulo­gu imao je u fi­l­mu "Vo­da za slo­no­ve". Po­ja­vlji­va­ njem u "Ar­ti­stu" osvo­jio je pu­bli­ku do te me­re da su mno­gi sma­ tra­li da mu tre­ba do­de­li­ti Oska­ra. Ipak, do­bio je sa­mo Pse­ću pa­l­mu na Fi­l­ms­ kom fe­sti­val u Ka­nu. Imao je i ka­meo ulo­gu u ko­me­di­ji "Ka­mp ­ a­nja sa Vi­lom Fa­re­lom". ///

64

POP KULTURA DŽUKAC KOGA SMO VOLELI

magazin

Nosonja

mešanac hiljadu rasa

A

lan Fo­rd je na­stao u Ita­li­ji, ra­d­nja je

sme­šte­na u Ame­ri­ci, a za­pra­vo go­vo­ri o - Sr­bi­ji. I ma­lo se šta no­vo mo­že do­da­ti o stri­pu, ta­ko ne­po­zna­tom u sve­tu, a ta­ ko vo­lje­nom di­ljem bi­v­še do­mo­vi­ne. O nje­mu se u Sr­bi­ji pi­šu no­vin­ski te­k­sto­ vi, se­mi­na­rs­ ki ra­do­vi, obja­vlju­ju knji­ge.

A ipak je­dan od glav­nih ju­na­ka ove ur­ne­be­sne sa­tri­ri­č­ ne fa­r­se ne­ka­ko stal­no osta­je u za­pe­ć­ku. Ne­za­slu­že­no.

Jer ako je Alan Fo­rd strip o na­ma, ov­de, da­nas i uvek, on­da je No­so­nja pra­vi sr­p­ski pas.

Pr­vi če­tvo­ro­no­žac ko­ji se pri­klju­čio gru­pi TNT po­ja­ vio se u bro­ju 18 - Pas za mi­lion do­la­ra. U ita­li­jan­skoj ve­ r­zi­ji stri­pa zo­ve se Si­ra­no i je­di­ni je član gru­pe či­ja nju­ ška pre­va­zi­la­zi ko­lo­sal­ne ra­z­me­re no­sa Bo­ba Ro­ka.

Zbog te, go­to­vo po­ro­di­č­ne sli­čn ­ os­ti de­ša­va­lo se i da ih oso­be sla­bi­jeg vi­da po­me­ša­ju. Ge­ni­jal­ni pre­vo­di­lac Ala­ na Fo­r­da Ne­nad Bri­k­si (ina­če no­vi­nar i pi­sac kri­mi­ća) u pr­vim epi­zo­da­ma se izgle­da dvou­mio pa je lju­bi­mac TNT gru­pe ne­ka­da bio Si­ra­no, a ne­ka­da No­so­nja, ali se ka­sni­je odo­ma­će­na ve­r­zi­ja ime­na de­fi­ni­ti­v­no pri­mi­la.

Ra­su ko­joj pri­pa­da te­ško je utvr­di­ti, ima onih ko­ji tvr­ de da je ne­ka vr­sta pti­ča­ra, ali obi­čn ­ o pro­la­zi kao je­di­ ni pri­pa­d­nik so­p­stve­ne pa­smi­ne - evro­p­ski me­ša­nac (ma­da Bob u vi­še na­vra­ta tvr­di da je za­pra­vo me­ša­nac svih mo­gu­ćih ra­sa sa svih kon­ti­ne­na­ta). Mo­ra se priz­ na­ti da No­so­nji le­po­ta ni­je baš ja­ča stra­na, ali mu je za­ to oda­nost na pr­vom me­stu - uvek sta­je na stra­nu ja­čeg i onog ko ima ne­što za klo­pu. Kad smo kod klo­pe, kad god De­be­li Šef okre­ne le­đa, nje­gov lju­bi­mac, za­mo­rac Skvi­ki ne­kim ču­dom za­vr­ši u No­so­nji­nim usti­ma.

Pri­ja­te­lj­stvo iz­me­đu Bo­ba Ro­ka i "če­tvo­ro­no­žnog bu­ ho­dro­ma" (ka­ko vo­li da mu te­pa) za­pra­vo je ne­ra­ski­di­ vo ia­ko ga je ovaj jed­nom pri­li­kom čak i pro­dao. Po po­ tre­bi, No­so­nja mo­že da bu­de i odli­čan glu­mac, pa je u jed­noj epi­zo­di bio pre­ru­šen u ti­gra, a u dru­goj pri­li­ci je to­kom no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka odi­grao ulo­gu ir­va­sa.

Ne­za­bo­rav­na je sce­na u ko­joj mu Bob Rok na­ta­ka­ri sla­ m­na­ti še­šir i cr­ne nao­ča­re, a oko vra­ta mu obe­si na­t­pis: "Si­ro­ti sle­pi pas, sin sle­pc­ a (psa), kod vla­sni­ka, ta­ko­đe sle­p­ca, da­ru­j­te bez oko­li­ša­nja."

Te­ško je na­ći psa u li­te­ra­tu­ri ili na fi­l­mu či­ja su­db ­ i­na bo­lje od­sli­ka­va si­n­ta­g­mu "pa­sji ži­vot".

Po­put (ne­vo­lj­nog) stra­ra­te­lja Bo­ba Ro­ka i nje­go­vog pri­ja­te­lja, pla­voo­kog i na­da­sve nai­v­nog Ala­na, No­so­nja jed­na­ko na svo­jim, od pri­si­l­ne di­je­te ne­ja­kim (i pu­nim bu­va) ple­ći­ma no­si po­sle­di­ce di­vljeg ka­pi­ta­li­z­ma i ve­či­ te tra­n­zi­ci­je. Ga­zda (Broj 1) ga ek­sploa­ti­še, ne­po­sred­ni na­dre­đe­ni (Bob Rok) ga ma­l­tre­ti­ra, sva­ko ko­me se mo­ že (a, o kle­te li pse­će su­d­bi­ne, mo­že se svi­ma) na­đe za shod­no da ga u pro­la­zu šu­t­ne. Za­pra­vo, po­ne­kad se či­ ni da bi od svih li­ko­va iz ra­dio­ni­ce Ma­g­nu­sa i Bu­n­ke­ ra pro­se­čan gra­đa­nin Sr­bi­je mo­gao na­j­bo­lje da se iden­ ti­fi­ku­je sa - No­so­njom. Svi smo mi (bar po­ne­kad) No­so­ nja. ///

le­po­ta mu ni­je baš ja­ča stra­na, ali mu je za­to oda­nost na pr­vom me­stu uvek sta­je na stra­nu ja­čeg i onog ko ima ne­što za klopu

65

magazin

NEDOUMICA KAKO ODABRATI IME

magazin

VA [ N AJ B O L J I M A G A Z I N

Telefon +381/11/411 30 40 E-mail pas¤petmagazine.rs Adresa Kosovska 17, 11000 Beograd

Ga­zda, ka­ko se ja zo­vem?

Cenovnik oglasnog prostora

PIŠE BO­ŠKO HADŽIĆ

200x25 200x297

1/1

I

pri­ja­te­lj po­ja­ vio s ma­lim, pre­sla­t­kim, ofu­ca­nim do­džom. Šte­ne je na­šao na uli­ci i ni­je imao sr­ca da ga tu i osta­vi.

"Ka­ko se zo­ve?", ne­ko je pi­tao.

"Nu­la Nu­la", sa osme­hom od uva do uva ka­že taj moj pri­ja­te­lj.

Svi ko­ji smo tu bi­li po­pa­da­li smo od sme­ha.

"Ka­ko, bre, Nu­la Nu­la? Ka­ko ne­ko­me pa­d­ne na pa­met da psa na­zo­ve Nu­la Nu­la?"

On­da je obja­snio: "Već da­ni­ma mi­slim ko­je ime bi bi­lo pri­god­no nje­go­ vom ka­ra­k­te­ru. Dže­ki, Ro­ki, Ro­k­si, Mi­le... ali ni­šta mi to ni­je išlo uz nje­ga. Na TV-u bi­la ne­ka uta­k­mi­ca i ja se do­ se­tim - zva­će se po fu­d­ba­le­ru ko­ji pr­vi pos­ti­g­ne gol."

"I?" "Pa ni­šta. Uta­k­mi­ca se za­vr­ši­la re­zu­l­ta­tom nu­la:nu­la!"

Ima još ta­kvih pri­me­ra: jed­na mo­ja dru­ga­ri­ca je ma­č­ ku na­zva­la Bru­fen, ta­ko­đe zbog ne­ke su­lu­de pri­če, jed­ na dru­ga je psa na­zva­la Ki­če­ri­ca. To bi bi­lo u re­du da nje­nog oca, ugled­nog advo­ka­ta - ko­ji je psa mno­go vo­ leo - ni­je bi­lo sra­mo­ta ka­da su mu ku­ći do­la­zi­li po­slov­ni par­t­ne­ri, pa je on­da psa zvao Žu­ća. Kad par­tn ­ e­ri odu, Ki­ če­ri­ca je po­no­vo bi­la - Ki­če­ri­ca.

Ali, da osta­vi­mo ane­gd ­ o­te po stra­ni. Da­va­nje ime­na lju­bi­m­cu zvu­či kao po­sao ko­ji se re­ša­va la­ke ru­ke, što isti­na, u mno­gim slu­ča­je­vi­ma i je­ste. Ali šta ra­di­ti ka­da pra­vo ime jed­nos­tav­no ne do­la­zi? A bi­tn ­ o je jer ono od­ sli­ka­va ka­ra­k­ter, bi­t­no je i iz ne­kih pra­k­ti­č­nih ra­zlo­ga, ali je na­j­bi­t­ni­je za­to što će nas ime ko­je oda­be­re­mo za svog lju­bi­m­ca pra­ti­ti u na­red­nih de­set do pe­t­nae­st go­di­na.

Na ovim na­šim ba­l­kan­skim pros­to­ri­ma psi­ma se na­ j­če­šće da­ju kra­tk ­ a, stra­na ime­na. Taj tre­nd, po­ga­đa­te, do­la­zi nam u pa­ke­tu sa mno­gim dru­gim stva­ri­ma ko­ je sa Za­pa­da do­la­ze pre­ko fi­lm ­ o­va, se­ri­ja, mu­zi­ke... Me­ đu­tim, kri­te­ri­jum pri­li­kom oda­bi­ra ime­na ne bi tre­ba­ lo da bu­de isklju­či­vo ne­ka­kav po­mo­da­r­sko-zvu­čn ­ i efe­ kat kog se mno­gi pri­dr­ža­va­ju u že­lji da svom če­tvo­ro­ no­žnom lju­bi­m­cu da­ju što neo­bi­č­ni­je ime.

66

ma to­me ne­ko vre­me, kad se je­dan moj

Za­to je pre­po­ru­č­lji­vo dr­ža­ti se ne­kih pra­vi­la. Pod broj je­dan: ime ko­je oda­be­re­te za psa ni­ka­ko ne sme bi­ti zbu­nju­ju­će za nje­ga jer će vam to u na­red­nim go­di­na­ ma ote­ža­ti ži­vot. Uko­li­ko to uči­ni­te, ka­sni­je će­te ima­ti pro­ble­ma u dre­su­ri i tre­ni­ng­ u.

Psi mno­go bo­lje ču­ju sa­mo­gla­sni­ke. Za­to ne va­lja oda­bra­ti ime ko­je je sli­č­no onoj re­či ko­ju ko­ri­sti­mo kao ukor ili opo­me­nu. Ako mu da­mo ime Roj, a kao opo­me­ nu ko­ri­sti­mo reč "stoj", ne­mo­jt­ e se izne­na­di­ti ako on ume­sto da sta­ne, po­č­ne da ma­še re­pom i sna­žno vam kre­ne u za­gr­ljaj.

Ko­m­bi­na­ci­ja da je mno­go i pre ne­go što oda­be­re­te ime, izgo­vo­ri­te ga za­jed­no sa opo­me­na­ma da bi­ste se uve­ri­li ka­ko ne zvu­če isto. Ili na­pra­vi­te li­stu na­jd ­ ra­žih ime­na i sve ih pro­ba­jt­ e me­lo­di­č­nim gla­som na svom psu. On će na sva­ko rea­go­va­ti dru­ga­či­je. Ono na ko­je bu­de imao na­j­bo­lju rea­k­ci­ju, mo­žda je ono ko­je mu na­ j­bo­lje od­go­va­ra.

Ima još je­dna bi­tn ­ a ca­ka. Upr­kos ve­ro­va­nju da se ime psa ne sme ni­ka­ko pro­me­ni­ti, slo­bod­ni ste da to ura­di­ te u slu­ča­ju da ste do­bi­li ili ku­pi­li sta­ri­jeg psa ko­ji je već kod svog vla­sni­ka imao ne­ko ime, a ono je, re­ci­mo, sli­ č­no ne­koj ko­man­di uko­ra ili opo­me­ne. Do­vo­lj­no je da ra­z­mi­sli­te i shva­ti­te da se vaš pas oda­zi­va na de­se­ti­nu ime­na ko­je ko­ri­sti­te u ra­znim ra­spo­lo­že­nji­ma: vu­ci­ba­ti­ no, za­vod­ni­če, le­nš­ ti­no, lu­ta­li­ce, le­po­ta­ne, kao i na izve­ de­ni­ce od svog ime­na, pa da shva­ti­te da pas ni­je to­li­ ko ve­zan za jed­no već za vi­še ime­na. Se­ti­te se ko­li­ko ste pu­ta pri­me­ti­li da ste se vi ili ne­ki va­ši po­zna­ni­ci ili slu­ ča­jn ­ i pro­la­zni­ci obra­ti­li psu ne­kim dru­gim ime­nom, a on je i na to rea­go­vao.

Ali, uko­li­ko ni­šta od go­re na­ve­de­nog ne da­je re­zu­l­ta­ te, mo­žda je re­še­nje da pu­sti­te psa da sam iza­be­re svo­ je ime. Ka­ko će­te to uči­ni­ti? Po­tre­b­no je da pro­ve­de­te dos­ta vre­me­na sa njim u igri i u ra­znim dru­gim ak­ti­v­ nos­ti­ma. Re­ci­mo u igri ili kad ga osta­vi­te sa­mog pa po­č­ ne da pra­vi haos i ne­red i eto ga, do­bi­li ste za nje­ga ime - Haos. ///

+ PR gratis

1/1

450 €

1/2

250 €

1/3

225 €

1/4

200 €

1/8

120 €

Vinjeta na naslovnoj strani

500 €

K2

800 €

K3

800 €

K4

900 €

1/1 PR tekst

600 €

1/2 PR tekst

400 €

200x146.7

Vinjeta na naslovnoj strani

1/2

98.2x297

1/3

64.3x297

1/2

200x97 1/3

200x72

1/4

47x297

1/4

1/8 98.2x72

200x37

1/8

Mali oglasi

Popusti Agencije

18 %

Avansne uplate

10 %

Ukucaj SMS poruku: PAS (razmak) tekst_oglasa na broj 3434

Vezane objave (3 meseca)

20 %

Cena jednog oglasa do 120 karaktera

Vezane objave (6 meseci)

30 %

Vezane objave (12 meseci)

35 %

MTS - 422,64 din (PDV uključen) Telenor - 423,60 din (PDV uključen) VIP - 423,48 din (PDV uključen)

Primer

Mogućnost dogovora i dodatnih pogodnosti cene su bez PDV-a

PAS {naucer star 3 meseca, pro­da­je­m.

Valjevo. 063 251 XXXX. Cena po dogovoru

67