„Наравно”, домаћин рече, „и то без икакве глобе, али вас морам сместити у одвојене собе. Знате, Чак и Штавише, колико год да се воле, никако не смеју заједно пред представнике школе! Зато, кад заједно бегате, од невремена мрског, пазите да не налетите на наставника – српског!”
12
МАРТ У ГОСТИМА Свратио недавно Март ту у оближњи кварт, код свог рођака Фебруара. Мало ноге да протегне и градом, како рече, да проландара и протумара. Јер Март је, као што знамо, месец прилично зелен, сунцем и кишом умивен, кô да је сав сашивен од траве, цвећа, шаренила, па се кадгод зажели, кô свако пролећно дете, тог фебруарског белила и градског бетонског сивила. Но, Фебруар те године беше прилично хладан, па се промрзли Март спакова већ сутрадан и купи повратну карту. „Опрости, рођаче”, рече, „нисам искључио ринглу, морам хитно до куће, доћи ћу опет – у марту.” 13
КАКО МИ ЈЕ ПИТАГОРА МАЗНУО ИДЕЈУ Био ја једном на мору, негде сред плавог Егеја, и падне ми на памет, замисли, једна генијална идеја! Ја сав одушевљен идејом, раструбим пред неким тетама: квадрат над хипотенузом једнак је збиру квадрата над катетама! Нажалост, нисам имао папир (ко још на море носи свеску?!), па своју идеју запишем у врелом морском песку. Авај, тог дана таласи беху бар на три спрата! Смаза ми море идеју, кô да је грчка салата! Помислих – нема везе, записаћу код куће. Ионако ме мрзи да мислим кад је вруће.
14
15