Л
еси! Вратила си се кући! — загрлио је Џо
своју тамнобраон шкотску овчарку. Нема тог дечака и пса који су се волели више од њих. Али, Леси је сад припадала војводи од Рудлинга. Кад је рудник угља коначно затворен, и отац остао без посла, нису имали другог избора сем да је продају упорном војводи. Ипак, Леси се још једном вратила кући да, као и увек, сачека Џоа испред школе.
И тако је Џо кренуо са оцем у штенару која је припадала војводи, да му врате Леси. Тамо је била и војводина унука Присцила. Џо није желео да га ико види у сузама. Стиснуо је очи да заустави сузе и рекао Леси: — Остани ту и никада се не враћај кући. Не желимо те више. — Џо је то рекао исувише гласно и грубо не би ли сакрио сузе.