Ђурђа је једног лета
добила енциклопедију света.
У њој је сачека још од старта
животињског света велика карта.
А на карти виде она, у Африци плавог слона,
жирафу како истеже врат
и лава који није умиљат.
У Аустралији спава мала коала,
један кенгур несташни скаче.
А тамо у Азији панда је сео
и тигар пругастог крзна цео. На Северном полу како ужива на леду
белог поларног меду. На Јужном полу, пингвин и фока, у океану роне ајкула, кит и орка.
Ено у Северној Америци бизона
и једног великог орла виде она.
У Јужној Америци, виде и сама
живе лењивац, тукан и лама.
Прелази брзо по карти рука,
ево и лоса и сивог вука.
Сети се и ти и кажи свима,
којих још животиња на свету има.
„Здраво, фоко”, рече кит, од рачића добро сит.
„Здраво, ките”, рече фока, па затрепта с оба ока.
„Стани, ките, ту уз док, па погледај сад мој скок.”
Рече фока па се прућну, и у воду хладну бућну!
Рибарима фоке често мрсе мреже,
док рибице лове и од орки беже!
Свака орка жели да ухвати фоку,
баци је у воду, поједе у скоку.
Зато фока често у плићаке бежи,
или на стени одмара и лежи.
Кад види то орка, звана кит убица,
у дубине оде покуњеног лица.
