Кажу да ко рано рани,
Две уграби среће;
Знатижељу моју храни
То важно умеће.
Устао сам у цик зоре
Да извршим пробе,
Па сад чекам да се створе
Моје среће обе.
Ал’ чекању никад краја
И подне већ кува,
Само зевам кô аждаја,
Од ува до ува.
Онда схватих да су уши
Те две среће праве,
Да их немам зевао бих
Око целе главе.
БЛЕСИНДАН
Свака блеса, то је јасно свима,
Воли своју родбину да има:
Блесаујну или блесатетку,
Или блесастрину, напослетку.
Блеса нема рођендане нове;
Рођендан се бласинданом зове.
И, наравно, тад се увек деси
Да се блеси блесаторта меси.
Окупи се сва блeсава сорта,
Па се једе блесинданска торта.
Тад за уши вуку своју блесу И због тога сви весели јесу.
Кад родбина својој кући креће, Блеса има уши нешто веће.
Ако буду расле овим темпом, Сви ће блесу називати клемпом.
За блесиндан више неће блеса
Дати да јој чупају ушеса.
