Ginekologija

Pelvična inflamatorna bolest (PIB) je stanje koje zahvata reproduktivni sistem žene. Relativno često se pogrešno i kasno dijagnostikuje i neadekvatno leči.

PELVIČNA INFLAMATORNA BOLEST

Osim što u akutnoj fazi može biti i životno ugrožavajuće, od značaja su i potencijalne dugoročne komplikacije pelvične inflamatorne bolesti. Učestalost javljanja ovog stanja se dosta razlikuje i u razvijenim zemljama sveta iznosi oko 5%.

Šta izaziva pelvičnu inflamatornu bolest

Pelvična inflamatorna bolest ili zapaljenska bolest male karlice je upala ženskih reproduktivnih organa: materice, jajnika, jajovoda i okolnih organa. Do upale dolazi usled infekcije koja se širi od vagine i grlića materice naniže. Pelvična inflamatorna bolest se uglavnom javlja kod seksualno aktivnih žena u reproduktivnom periodu, pogotovo kod žena koje boluju od polno prenosivih bolesti ili koje koriste intrauterini kontraceptivni uložak. Ova bolest je polimikrobnog karaktera, što znači da u patogenezi može učestvovati veći broj mikroorganizama. U 30-50% slučajeva PIB izaziva infekcija bakterijama Chlamydia trachomatis i Neisseria gonorrhoeae. Njima treba dodati i bakterije se nalaze u materici tokom bakterijske vaginoze, kao što su: Gardnerella vaginalis, Prevotella spp., Mobiluncus spp., Peptostreptococcus spp., Bacteroides spp., kao i Mycoplasma genitalium.

Simptomi pelvične inflamatorne bolesti

Pelvična inflamatorna bolest često ne daje nikakve simptome i to je tzv. „tihi“ oblik bolesti. Kada simptomi postoje, može se javiti samo jedan ili više njih istovremeno i to su: l Bol u donjem delu stomaka i maloj karlici (najčešći simptom) l Nelagoda ili bol tokom seksualnog odnosa koji se oseća duboko u karlici l Bol pri mokrenju l Krvarenje između ciklusa ili posle seksualnog odnosa l Obilne i bolne menstruacije l Pojačan iscedak neprijatnog mirisa, obično zelenkaste ili žućkaste boje l Groznica i jeza Većina ovih simptoma nije specifična za pelvičnu inflamatornu bolest, tako da je važno javiti se ginekologu da bi se na vreme postavila dijagnoza i započela terapija. Kod manjeg broja žena javljaju se simptomi koji su veoma ozbiljni: l Oštar bol u abdomenu l Povraćanje l Nesvestica l Visoka temperatura (preko 38°C) I ovi simptomi mogu ukazivati na neka druga, urgentna stanja, poput upale slepog creva ili vanmaterične trudnoće. Ukoliko se javi neki od ovih simptoma potrebno je odmah potražiti pomoć lekara, jer se infekcija može preneti u krvotok ili dalje na ostale delove tela, što može biti opasno po život.

Faktori rizika za razvoj pelvične inflamatorne bolesti

Faktori rizika za nastanak i razvoj PIB preklapaju se sa onim za polno prenosive bolesti. To su: l Ranije stupanje u seksualne odnose l Često menjanje seksualnih partnera

U 30-50%

slučajeva pelvičnu inflamatornu bolest izaziva infekcija bakterijama Chlamydia trachomatis i Neisseria gonorrhoeae.

l Nezaštićeni seksualni odnosi l Korišćenje intrauterinog uloška (spirala) l Nelečene infekcije Chlamydijom trachomatis l Nelečena bakterijska vaginoza, koja je pokretač infekcije ostalim mikroorganizmima l Vaginalno ispiranje l Prekidi trudnoće l Hirurške intervencije (biopsija grlića materice, kiretaža, histeroskopija, mogu dovesti do širenja infekcije) l Istorija prethodnih epizoda PIB Bolest je češća kod mladih žena (15-24 godine), najverovatnije zbog hormonalnih i fizioloških promena.

Kako se postavlja dijagnoza pelvične inflamatorne bolesti

Iskusan ginekolog već na osnovu opisa simptoma može posumnjati na PIB i u tom pravcu usmeriti dalji dijagnostički postupak. Transvaginalnim ultrazvučnim pregledom utvrđuje se stanje reproduktivnih organa, postojanje priraslica i ožiljaka i eventualno apscesa. Uzimanjem vaginalnog i cervikalnog brisa, koji se zatim mikrobiološki analiziraju, potvrđuje se prisustvo jednog ili više mogućih uzročnika infekcije. Zlatni standard u postavljanju dijagnoze je i dalje laparoskopija (endoskopska operacija za direktnu vizualizaciju stomaka i male karlice). Međutim, kod 15-30% žena ni laparoskopija neće omogućiti postavljanje prave dijagnoze, pa se pregled dopunjava magnetnom rezonancom.

Terapija pelvične inflamatorne bolesti

Pelvična inflamatorna bolest se leči antibioticima, najčešće kombinacijom različitih antibiotika, kako bi se pokrili svi mogući uzročnici. Ukoliko se sa lečenjem počne na vreme, terapija obično traje 14 dana. Već par dana od započinjanja terapije simptomi bi trebalo da se ublaže ili potpuno nestanu. Terapiju je potrebno sprovesti do kraja, čak i ako su se simptomi povukli. Pošto se bakterije koje izazivaju PIB mogu preneti seksualnim kontaktom potrebno je lečenje oba partnera i uzdržavanje od seksualnih odnosa dok se terapija ne završi. Postoje i slučajevi kada pelvična inflamatorna bolest zahteva hospitalizaciju i bolničko lečenje, a to su situacije kada: l dođe do razvoja tuboovarijalnog apscesa l pacijentkinja ne reaguje na terapiju antibioticima l pacijentkinja mora da prima antibiotike intravenski l pacijentkinja ima jake bolove, povraća i ima visoku temperaturu.

Kod 15-30%

žena ni laparoskopija neće omogućiti postavljanje prave dijagnoze, pa se pregled dopunjava magnetnom rezonancom

Komplikacije pelvične inflamatorne bolesti

Nelečena pelvična inflamatorna bolest može imati za posledicu: l vanmaterične trudnoće, l neplodnost i l hroničan bol u maloj karlici. Kao posledica infekcije na jajovodima dolazi do stvaranja ožiljaka, jajnici se sužavaju i otežan je prolazak jajne ćelije od jajnika do materice. To povećava verovatnoću za pojavu vanmaterične trudnoće, kada se oplođena jajna ćelija usađuje u zid jajovoda umesto u zid materice. Procenjuje se da oko 10% žena sa pelvičnom inflamatornom bolešću pati od tubarnog oblika neplodnosti kao posledice upravo ovog stanje. To se posebno odnosi na žene koje odlažu terapiju ili imaju ponavljajuće epizode pelvične inflamatorne bolesti. Nakon samo jedne epizode pelvične inflamatorne bolesti relativni rizik za razvoj neplodnosti iznosi 7%, što se udvostručava nakon svake sledeće epizode. Ipak, većina žena koja se leči od PIB je u stanju da zatrudni bez ikakvih problema. l

DA LI SE PELVIČNA INFLAMATORNA BOLEST MOŽE PREVENIRATI

U prevenciji upalnih procesa male karlice najvažniju ulogu ima rano otkrivanje i lečenje infekcija polno prenosivih bolesti. Rizik od pojave PIB se može smanjiti ukoliko:

l Praktikujete siguran seks sa novim partnerom pre nego se testovima potvrdi da ste oboje zdravi

l Izbegavajte vaginalno ispiranje

l Brišete se spreda ka pozadi, kako biste sprečili ulazak bakterija u vaginu

Skrining na Chlamidiju trachomatis se preporučuje svim seksualno aktivnim ženama do 25 godina starosti i ženama koje su u povećanom riziku da dobiju neku od seksualno prenosivih bolesti.