Play! 158 April 2022

BROJ 158 – APRIL 2022.

Izlazi jednom mesečno • Cena: besplatno

UREĐIVAČKI KOLEGIJUM:

Božidar Radovanović, Stefan Starović, Milan Janković

REDAKCIJA:

Luka Komarovski, Stefan Starović, Milan Janković

SARADNICI:

Aleksa Petronijević, Bogdan Diklić, Bojan Petrović, Igor Totić, Ivan Danojlić, Luka Zlatić, Milan Živković, Miloš Hetlerović, Stefan Mitov

Radojičić, Pavle Momčilov, Pavle Zlatić, Vladimir Pantelić, Nikola Aksentijević, Nikola Vojnović, Dragana Ličina Danojlić, Miloš Živković, Sanja Gajin, Lazar Drašković, Marko Petrović, Predrag Ciganović, Dejan Stojilović, Nikola Savić

ART DIREKTOR/PRELOM:

Dušan Nešović

KONTAKT:

PLAY! magazine

www.play-zine.com | www.play.co.rs

Beograd | redakcija@play-zine.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 79, PLAY! [Elektronski izvor] : magazine. - Elektronski časopis. - 2006, br. 1 (juni) -.-Beograd (Vilovskog 6) : Rur industries, 2006 - Način dostupa (URL): http://www.play-zine.com. - Mesečno. - Opis izvora dana 17.12.2007. - Nasl sa nasl. ekrana

ISSN 1820-6484 + Play! (Online)

COBISS.SR-ID 145535756

Verovatno ste primetili nešto drugačije kada ste u šake uzeli aprilski broj Play! časopisa. Ne? Da? Olakšaćemo vam, po prvi put posle dužeg vremena se u prvom planu naslovne strane ne nalazi igra meseca, već domaći developer na koga smo i te kako ponosni.

Katarina Nikolić i Marko Jevremović iz Two Desperados studija su nam preneli nova znanja vezana za AI u video igrama, ali i objasnili njegovu primenu van gejming industrije.

Razgovarali smo i sa pobednikom ovogodišnjeg Play!Con Indie takmičenja, Ivanom ‘’Nothke’’ Notarošem, tako da obavezno bacite pogled na rubriku Domaće Scene!

Nemojte nas pogrešno shvatiti, imamo mi i te kako igara za prikazati. Čeka vas preko 15 recenzija novih igara, a tu su naravno i opisi aktuelnog hardvera.

Obećavamo vam da neće biti prvoaprilskih šala! Uživajte!

FLASH VESTI

NAJAVE MESECA: Top igre aprila

DOMAĆA SCENA

INTERVJU: Two Desperados studio - AI tehnologije u gejmingu šire

INTERVJU: Pobednik PlayCon Indie takmičenja 2022

Ivan ‘’Nothke’’ Notaroš

Assassin’s Creed Valhalla - Dawn of Ragnarok

Babylon’s Fall

Chocobo GP

The Cruel King and the Great Hero

Crystar

Gran Turismo 7

Kirby and the Forgotten Land

Stranger of Paradise - Final Fantasy Origin

Weird West

Shadow Warrior 3

Syberia - The World Before

Tiny Tina’s Wonderlands

WWE 2K22

BESPLATNI KUTAK

U POKRETU

HARDWARE: Logitech G Pro X Superlight

HARDWARE: MSI Optix MPG321QRF

HARDWARE: ROG Flow Z13

HARDWARE: Trust Callaz

58 IGRA MESECA: WEIRD WEST

46 REVIEW: GRAN TURISMO 7

72 REVIEW:WWE 2K22

64 REVIEW: SYBERIA THE WORLD BEFORE

LEGEND OF ZELDA: BREATH OF THE WILD 2 ODLOŽENA ZA 2023 GODINU

Nintendo je objavio da je The Legend of Zelda: Breath of the Wild 2 odložena i izlazi na proleće 2023. godine

U video apdejtu, producent serijala The Legend of Zelda, Eiji Aonuma, podelio je ažuriranje u vezi sa vremenom objavljivanja nastavka, navodeći da je tim odlučio da produži vreme razvoja.

Prvobitno planirano za objavljivanje ove godine, Aonuma je rekao da tim nastavlja da marljivo radi na igrici,

kako bi iskustvo bilo „nešto posebno“.

Iako trenutno ne znamo previše o Breath of the Wild 2, čini se da se zasniva na mehanici prve igre i odvija se ne samo na zemlji već i na “nebu”.

Međutim, prošireni svet ide dalje od toga, i postojaće širi spektar funkcija uključujući nove susrete i elemente igre.

UBISOFT PONOVO ODLOŽIO IGRU THE SETTLERS

Ubisoft je odložio ponovno pokretanje The Settlers-a na osnovu povratnih informacija o beta verziji.

U januaru je kompanija objavila svoju nameru da objavi PC igru 17. marta zajedno sa planovima za zatvorenu beta verziju kasnije tog meseca.

Ali nakon što je pregledao povratne informacije igrača iz beta verzije, Ubisoft je odlučio da je za predstojeće ponovno pokretanje, odnosno reboot, ovog serijala strategija u realnom vremenu potrebno dodatno vreme za razvoj da bi se poboljšao kvalitet pre objavljivanja.

„Nedavna zatvorena beta bila je odlična prilika za sve igrače koji su učestvovali da podele vredne povrat-

ne informacije u vezi sa trenutnim stanjem igre i želimo da vam se zahvalimo na vašem učešću“, pisalo je.

PERFECT DARK ĆE VEROVATNO BITI NA E3 2022, ZAJEDNO

SA OSTALIM NADOLAZEĆIM AAA NASLOVIMA MICROSOFTA

Tvrdi se da bi igra Perfect Dark konačno mogla biti prikazana na izložbi Microsoft ‘E3 2022’.

To je prema Gamesbeat-ovom Džefu Grubu, koji je izneo tvrdnju na podkastu The Xbox Era kada je pitanje gledalaca navelo grupu da razgovara o predstojećim Xbox igrama i kada će one verovatno biti objavljene.

„Perfect Dark bi mogao izaći 2023., lako bi mogao iza ć i 2024., ali mislim da ć emo verovatno dobiti Avowed, verovatno ćemo dobiti Perfect Dark, u tom trenutku će imati skoro pet punih godina razvoja“, Grubb je rekao kada je razgovarao o velikoj listi igara koje Microsoft ima u razvoju, ali tek treba da dobiju datume objavljivanja.

Nastavio je, spekulišući o Microsoftovom prisustvu na E3 2022:

„Definitivno će provesti mnogo vremena na Starfieldu, verovatno će provesti dosta vremena na Redfall-u

i Forza Motorsport 8, ali onda će imati mnogo prostora za razgovor o tome ‘u redu, evo gde smo biće 2023.“, a igre o kojima pričaju verovatno će biti igre koje ćete dobiti 2023. godine, očekujem da ću u tom trenutku dobiti igru Perfect Darka i slične stvari.”

E3 je otkazao ovogodišnji fizički događaj treću godinu zaredom i tek treba da potvrdi planove za digitalni događaj. Prošle godine, ESA je održala tri dana emitovanja uživo kako bi zamenila fizičku emisiju.

TOKOM PROTEKLIH 20 GODINA, U JAPANU

PRODATO SVEGA 2,3 MILIONA XBOX KONZOLA

Otkako je originalna konzola došla pre 20 godina, u Japanu je prodato oko 2,3 miliona Xbox konzola u svim generacijama.

To je prema novom izveštaju u poslednjem broju časopisa Weekly Famitsu, koji slavi 20. godišnjicu Xbox-a u Japanu.

Prema izveštaju, do 6. februara 2022. u Japanu je prodato ukupno 2.345.975 Xbox konzola.

Ogromna većina njih bila je prodaja Xbox 360, kojih je bilo 1.616.128.

Izveštaj takođe potvrđuje da je Xbox Series X/S već pretekao ukupnu prodaju Xbox One konzole u zemlji.

U kontekstu, prodaja Xbox konzola je mala u poređenju sa drugim platformama na japanskom tržištu (PS5 je već prodao preko 1 milion jedinica u zemlji, a Switch je prodao 20 miliona).

Međutim, imajuć u vidu istorijski loš učinak Xbox -a na tržištu u Japanu, serija X|S ima pozitivniji početak u zemlji u kojoj se Xbox obično bori.

Ukupna prodaja za svaku konzolu u Japanu glasi:

Xbox – 472,992

Xbox 360 – 1,616,128

Xbox One – 114,831

Xbox Series X/S – 142,024

AMAZON I SONY RADE NA GOD OF WAR TV SERIJI?

Sony Pictures Television i PlayStation Productions navodno razvijaju TV seriju God of War u live-action formatu.

Prema Deadline-u, kultnu franšizu za TV prilagođavaju kreatori/izvršni producenti serije The Expanse Mark Fergus i Hok Ostbi i izvršni producent iza The Wheel of Time Rejf Džadkins.

Tvrdi se da je Amazon u pregovorima sa Sonijem da obezbedi prava na striming za Prime Video, iako nijedna kompanija nije komentarisala izveštaj kada se

Franšiza God of War iz Soni-jevog studija Santa Monica debitovala je 2005. godine i jedna je od najprodavanijih IP adresa PlayStation-a.

Za razliku od prethodnih u dugotrajnoj seriji, koji su inspirisani grčkom mitologijom, ponovno pokretanje serije God of War iz 2018. bilo je zasnovano na nordijskoj mitologiji. U ovom momentu nije poznato da li će serija biti zasnovana na dešavanjima u grčkoj ili nordijskoj mitologiji.

PLAYSTATION EKSKLUZIVA

FORSPOKEN ODLOŽENA ZA OKTOBAR

Predstoje ć a Square Enix igra Forspoken je odložena pet meseci do oktobra.

U tvitu sa zvaničnog Forspoken Twitter naloga, developer Luminous Productions je rekao:

„Odlučili smo da pomerimo datum objavljivanja Forspoken na 11. oktobar 2022. Naša vizija za ovu uzbudljivu novu igru je da isporučimo svet i heroje koje će igrači širom sveta želeti da iskuse godinama koje dolaze, tako nam je izuzetno važno da to učinimo na pravi način.”

Najavljena u junu 2020. godine, Forspoken je debitantska igra novog Luminous Productions studija.

obratila publikacija.

LOST ARK IMA PREKO 20 MILIONA IGRAČA

Amazon Games i Smilegate su nedavno objavili da je Lost Ark, besplatna MMORPG igra, premašila 20 miliona globalnih korisnika. U prva tri dana nakon lansiranja na Zapadu, više od 4,7 miliona novih korisnika pridružilo se zajednici igrača, a trenutno više od 10 miliona Lost Ark igrača dolazi iz Severne Amerike, Evrope, Južne Amerike i Australije.

Kristof Hartman, potpredsednik Amazon Games, rekao je:

„Sve u svemu, uzbuđenje koje okružuje Lost Ark iz celog sveta brzo dobija na udaru, o čemu svedoči sve veći broj globalnih igrača. Zajedno sa Smilegate-om, posvećeni smo podršci rastućoj zajednici uz snažnu mapu ažuriranja u godinama koje dolaze.”

Lost Ark je i dalje jedna od najhvaljenijih igara širom sveta, sa ukupnim rezultatom od 83 na OpenCritic-u i 81 na Metacritic-u za masivni otvoreni

svet igre i kvestove, detaljan sistem borbe i odlične vizuelne efekte. Najveći broj istovremenih korisnika bio je 1,32 miliona, što je drugi najveći broj u istoriji Steam-a.

GOTHAM KNIGHTS IZLAZI KRAJEM OVE GODINE

Warner Bros. Games je objavio datum izlaska Gotham Knights za 25. oktobra 2022. godine.

Gotamu će uvek biti potrebni heroji“. „Spremite se za potpuno novu avanturu 25.10.22.“

Gotham Knights razvija WB Games Montreal i vodi ih kreativni direktor Patrick Redding, koji je ranije režirao Splinter Cell naslove Conviction i Blacklist.

Može se igrati solo ili coop za dva igrača, a igrači preuzimaju ulogu heroja Nightwing, Robin, Red Hood ili Batgirl nakon smrti Brusa Vejna, aka Betmena.

Igra se odvija u „dinamičnom i interaktivnom“

Gotham Sitiju otvorenog sveta gde se igrači bore protiv zlikovaca kao što je Mr. Friz koristeći razne sposobnosti, oružje i jedinstvene borbene poteze, navodi Vorner.

Naslov je prvobitno planiran za objavljivanje prošle godine, ali je potom Gotham Knights odložen do 2022. kako bi se obezbedilo „više vremena za pružanje najboljeg mogućeg iskustva za igrače“.

I naravno, dok čekate na igru, toplo vam preporučujemo da odgledate najnoviji Batman film koji je odnedavno u bioskopima sa Patinsonom u glavnoj ulozi. Nama se jako dopao.

DA LI SE TO NEŠTO ZAPALILO? A NE, TO SAMO GRAN TURISMO 7 SMRDI

Gran Turismo 7 je danas zvanično stigao na PlayStation konzole, a mnogi su dočekali simulaciju sa oduševljenjem i dosta pozitivnih kritika. Ti mnogi su svi oni koji su dobili rane kopije igre za recenzije i koji su je probali par nedelja pre nas ostalih. Danas smo međutim otkrili da oni nisu igrali verziju igre koja se nalazi na našim TV ekranima.

Gran Turismo 7 je danas izašao sa mikrotransakcijama. Ne samo da je potrebno da platite 70 evra za igru, već su cene kola u igri otišle u nebo u poređenju sa onim iz Gran Turismo Sport-a. Dok su se cene kola u Gran Turismo Sport kretale do 5 evra, ista kola su u novom Gran Turismo-u i po deset puta skuplja. Porsche 919 Hybrid 16 ste mogli da kupite u Sport-u za 3 evra. Hoćete Porsche u GT 7? Četrdeset evra!

Evo još nekih poređenja cena:

Aston Martin Vulcan ’16 ($4.99 u GT Sport) – 3,300,000 kredita u GT 7 ($40)

McLaren P1 GTR ’16 ($4.99 u GT Sport) – 3,600,000 kredita u GT 7 ($40)

Audi R18 TDI ’11 ($2.99 u GT Sport) – 3,000,000 kredita u GT 7 ($40)

Tokom State of Play događaja videli smo i kola koja ko-

štaju po 20,000,000 kredita, a kada se to pretvori u realan novac, dobijamo da za neko od legendarnih kola iz showroom-a moramo da izdvojimo do 200 evra?

Teško je objasniti ovaj potez Polyphony Digital-a i Sony Interactive Entertainment-a a ne upotrebiti neku grubu reč. Ali kako da nazovete ljude koji sigurno znaju da su ranije developeri probali ove ”čas ih vidiš, čas ih ne vidiš” akcije sa mikrotransakcijama, i onda ih ponovo upotrebe iako su gejmeri bili brutalni prema ovakvim idejama.

Ovo je nažalost veoma tužna slika trenutnog stanja u industriji video igara zašto igrači sve više ne veruju velikim gejming medijima i developerima, i odlučuju se da podrže indi igre i youtubere koji se bave video igrama. Ljudi koji su radili recenzije nisu imali pristup cenama i mikrotransakcijama tako da ni oni nisu znali šta nas čeka kada igra izađe pa ne možemo da se ljutimo na njih. I oni su prevareni kao ostatak zajednice.

Možda i budete mogli da skupite neke pristojne kredite, možda nećete morati da izdvajate dodatni novac da bi kupili kola na koja ste bacili oko, ali mikrotransakcije nemaju mesto u igrama koje nisu free 2 play. To smo se već valjda dogovorili pre nekoliko godina?

MICROSOFT JE NAJBOLJE OCENJENI IZDAVAČ

2021. GODINE NA SAJTU METACRITIC

Prema Metacritic-u, ovo je prvi put da je izdavač ikada dostigao prosek preko 85 Metascore za godinu dana otkako je njegovo godišnje rangiranje počelo pre 12 godina.

Sony (Playstation) je morao da se zadovolji srebrnom medaljom, došavši na drugo mesto sa prosečnim metaskorom od 81,3. Izdao je 11 proizvoda – 10 zasebnih igara i jednu (MLB: The Show) objavljenu u dva formata.

OTKAZAN E3 2022, NEĆE BITI NI DIGITALNOG DOGAĐAJA

Još ranije smo obavešteni da se ove godine neće održati E3 događaj uživo, a od Razer PR tima smo juče dobili informaciju da neće biti organizovan ni digitalni deo. To znači da je kompletan E3 2022 otkazan.

Metacritic je otkrio da je Microsoft pobednik 12. godišnjeg dodeljivanja nagrada na rang listi izdavača igara.

10 proizvoda koje je objavio Xbox Game Studios je pregledano 2021. godine – pet igara, objavljenih u različitim formatima – i prosečan Metascore je bio 87,4.

Od ovih naslova, 100% je ocenjeno kao „dobro“, a tri od njih su dobila ocenu „odlično“, sa preko 90 poena – Forza Horizon 5, Psychonauts 2 i Xbok Series X verzija Microsoft Flight Simulatora.

Od ovih 11 proizvoda, 10 je ocenjeno kao „dobro“, ali nijedan nije ocenjen kao „odličan“ (sa prosekom preko 90).

Microsoft se definitivno probija otkako je Xbox Series došao na svetlost dana i to sa dosta kvalitetnim naslovima, i najavama zanimljivih franšiza i nastavaka.

Borba između dva titana se ponovo zahuktava i to na izuzetno pozitivan način, pre svega za igrače.

XBOX SERIES X/S SE BOLJE PRODAVAO OD

PS5 PROŠLOG MESECA U EVROPI

Xbox konzole nove generacije su se prvi put u Evropi prodavale bolje od PS5 prošlog meseca. Poslednji izveštaji sa tržišta pokazuju da su Xbox Series konzole premašile prodaju PS5 u deset kontinentalnih evropskih zemalja, u koje ne spadaju Velika Britanija i Nemačka. Mada je i u Velikoj Britaniji Xbox Series X/S bolje prošao u februaru.

Od kada su obe konzole izašle, u novembru 2020. godine, zalihe se praktično prodaju istom brzinom kojom i stižu u prodavnice. Zbog toga je jako teško reći koja konzola je zapravo popularnija, a rezultati iz februara verovatno pokazuju koji sistem je imao više zaliha prošlog meseca.

Xbox Series S je najlakše nabaviti od novih konzola, i ovo takođe može da bude jedan od razloga zašto je Xbox nadmašio PlayStation. Ali dok se Xbox

i PlayStation bore za drugo mesto, Nintendo Switch je i dalje najprodavanija konzola u Evropi. Ipak, prodaja hardvera je pala za 32% u odnosu na januar, a čak 44% u odnosu na februar prošle godine.

Organizatori su za 2022. planirali uživo konferenciju, nakon što je gejming događaj otkazan 2020 zbog Covid-19, a prošlogodišnji je imao samo digitalni format. Od ovog plana se ipak odustalo u januaru, a ESA nije u tom momentu dala javno obaveštenje da li će se makar održati digitalni ekvivalent. Prema poslednjim informacijama ESA želi da konferencija ima veliki povratak u 2023.

Overwatch 2 najavljen je još krajem 2019. godine, ali je Blizzard bio dosta slab sa najavama, a izgleda i u samom razvoju igre. Sada smo saznali da igra tek ulazi u alfa fazu, što znači da će period čekanja verovatno biti duži nego što iko očekuje.

Novi video o napretku razvoja od direktora igre, Aarona Kelera, najavio je zatvorenu alfa verziju za predstojeću igru, kao i novog heroja.

Video je takođe uverio fanove u razvoj problematičnog nastavka, a Keler je otkrio da tim sprovodi: „Svakod

nevne testove i povratne informacije koje su nam dale poverenje da stvaramo nešto što će vam se svideti.

Alfa će biti otvorena za zaposlene u Blizzard-u i profesionalce Overwatch lige „dok se budu pripremali za sledeću sezonu“. prema Keleru.

„Želim da se zahvalim našim igračima na vašoj kontinuiranoj podršci“, rekao je on. „Shvatamo da nismo dobro komunicirali, da vas nismo obaveštavali i, iskreno, izneverili smo vas kada je u pitanju razvoj Overwatch sadržaja.”

UNCHARTED IGRE NA PC STIŽU U JULU, PREMA

POVERLJIVIM INFORMACIJAMA SA STEAMA

Datumi objavljivanja brojnih nadolazećih igara za PC, uključujući Uncharted: Legaci of Thieves Collection, potencijalno su otkriveni putem ažuriranja Steam-ovog API-ja.

Kao što je primetio osnivač SteamDB Pavel Djundik, Valve je dodao vremenske oznake izdanja u API-ju, koje su vidljive čak i za neobjavljene igre.

Steam sada zahteva od developera da postave planirani datum objavljivanja u svom pozadinskom delu kako bi igre imale stranicu prodavnice, čak i ako se informacije ne poklapaju sa onima navedenim na javnoj stranici proizvoda, koja bi jednostavno mogla da kaže „uskoro“, recimo.

Verovatno je da su neki od ovih internih datuma izdanja samo placeholderi, ali oni takođe mogu da nagoveštavaju stvarne datume objavljivanja, ciljeve izdanja ili planirane periode za lansiranje, iako se, ako je tako, čini da su neki već zastareli.

Atomic Heart interni datum objavljivanja Steam-a je naveden kao 22. jun, ali je trejler objavljen prošlog meseca potvrdio da će stići u poslednja četiri meseca u godini. Steam-ov frontend navodi izdanje igre kao TBA.

Interni datumi objavljivanja za neke predstoje ć e igre uključuju: Stray – 19. april

Bomb Rush Cyberfunk – 26. maj

Oxenfree II: Lost Signals – 30. jun

Uncharted: Legacy of Thieves – 15. jul

Sonic Frontiers – 1. septembar

Test Drive Unlimited Solar Crown – 22. septembar

ELDEN RING PRODAT U PREKO 12 MILIONA PRIMERAKA

HOGWARTS LEGACY STIŽE DO KRAJA GODINE

Warner Bros. Games je potvrdio planove za izdavanje Hogwarts Legacy tokom praznične sezone 2022. godine.

Plan za izdavanje najavljen je tokom prezentacije igre u State of Play događaju, gde je prikazano više od 14 minuta igre Hogwarts Legacy snimljene na PS5.

Nakon otkrivanja igre, neki od developera u Avalanche Sofware pružili su dodatni uvid u to šta igra-

či mogu da očekuju od igre.

Razvijen od strane Avalanche Software-a, Hogwarts Legacy je akcioni RPG otvorenog sveta koji se nalazi u svetu prvi put predstavljen u knjigama o Hariju Poteru.

Radnja se odvija krajem 1800-ih, a igrači preuzimaju ulogu novog učenika u školi veštica i čarobnjaštva Hogwarts.

QUANTIC DREAM NAVODNO RADI NA 3 IGRE I NAPREDUJE ODLIČNO

Quantic Dream je otkrio da ima tri igre u razvoju u studiju, i da rad napreduje po planu.

Ažuriranje je isporučeno dok se studio priprema za ubrzanje razvoja naslova, koji uključuju Star Wars Eclipse, nakon otvaranja novog studija i značajnog regrutovanja.

Elden Ring se prodao u preko 12 miliona jedinica u prvih nekoliko nedelja, otkriva Bandai Namco.

FromSoftware-ov izuzetno dobro ocenjeni ep objavljen je 25. februara, a prema podacima Bandai Namco-a, igra je prošla 12 miliona prodaje do 14. marta.

Ovaj broj je zasnovan na podacima o prodaji di-

gitalne verzije i „ciframa o distribuciji“ fizičke verzije igre.

U izjavi, direktor i scenarista igre, Hidetaka Mijazaki, izrazio je zahvalnost igračima koji su već kupili igru.

„Zapanjujuće je videti koliko ljudi igra Elden Ring“, rekao je Mijazaki. „Želeo bih da se iskreno zahvalim u ime celog razvojnog tima.

Takođe sledi nedavni Xfire izveštaj u kojem se tvrdi da se kompanija bori da privuče talente suočena sa žestokom konkurencijom i nakon navoda o toksičnoj kulturi radnog mesta, i da kao rezultat toga Star Wars Eclipse verovatno neće biti objavljen do najmanje 2027. godine

Kompanija koja stoji iza Heavy Rain, Beyond: Two Souls i Detroit: Become Human otvorila je novi razvojni studio u Montrealu, Kanada, prošle godine,

na čelu sa veteranom industrije Stefanom D’Astousom. A navodno radi i na humorističkoj igri koja tek treba biti najavljena.

A u saopštenju za javnost ove nedelje, Quantic Dream je rekao da je zabeležio pove ć anje radne snage za preko 50 procenata prošle godine.

OBJAVLJEN DATUM IZLASKA ZA SNIPER ELITE 5

UBISOFT NAVODNO RADI NA POTPUNO

NOVOJ PRINCE OF PERSIA IGRI

Remake, remaster ili šta će već biti ranije najavljeni PoP projekat još uvek nije ugledao svetlost dana, ali već imamo glasine da Ubisoft navodno radi na nenajavljenoj igri Prince of Persia.

Prema Xfire izveštaju insajdera industrije Toma Hendersona, to je 2.5D igra koja je opisana kao da vuče inspiraciju iz Ori serije Moon Studios-a.

Datum izlaska Sniper Elite 5 je potvrđen.

U tvitu sa zvaničnog Twitter naloga igre, programer Rebellion je potvrdio da će igra biti objavljena 26. maja 2022.

Sniper Elite 5 će biti objavljen za Xbox One, Xbox Series, PC, PlayStation 4 PlayStation 5. Igra će ta-

kođe biti lansirana na Xbox Game Pass od prvog dana.

Sniper Elite 5 se odvija u Francuskoj 1944. godine, gde će igrač preuzeti ulogu elitnog člana američkog Rendžers tima. Igrajući kao Karl Ferburn, igrači će raditi sa francuskim pokretom otpora kako bi osujetili tajni nacistički projekat koji preti da okonča rat pre nego što saveznici mogu da učestvuju.

NOVI SONIJEV STUDIO RADI NA AAA HOROR IGRI U UNREAL 5 ENDŽINU

Otkriveno je da Soni-jev nedavno kupljen studio Firesprite radi na triple-A horor igrici.

Kako je primetio korisnik Resetera, u spisku poslova na web stranici studija sa sedištem u Velikoj Britaniji stoji da je horor igra u razvoju i da će raditi na Unreal Engine 5.

„Tražimo narativnog direktora koji ć e se pridružiti našem razvojnom timu za AAA narativno vođenu horor avanturističku igru u Unreal 5“, piše.

„Režiser naracije je odgovoran za pripovedanje projekta, pomaže u uspostavljanju i razmatranju univerzuma i znanja igre, sa odgovornošću za kvalitetnu primenu narativnog sadržaja za prekretnice projekta i na kraju za izdavanje igre.“

Nije jasno da li je naslov zasnovan na postojećem

IP-ju horor igre, kao što je Siren, ili je to nova franšiza.

Firesprite već zajednički razvija PlayStation VR 2 spin-off serijala Horizon pod nazivom Horizon Call of the Mountain, u saradnji sa Guerrilla Games.

Tvrdi se da Ubisoft Montpellier radi na projektu, verovatno zajedno sa drugim Ubisoft studijima.

Nova igra Prince of Persia je navodno jedan od 20 Ubisoft naslova koji se spremaju za najavu u bliskoj budućnosti.

Rečeno je da oni uključuju nekoliko nenajavljenih

naslova kao što su nastavak Immortals Fenyx Rising, The Crew 3 i Assassin’s Creed Rift.

Nekoliko izvora je reklo Hendersonu da Ubisoft planira veliku digitalnu najavu igara, koja je trebalo da bude emitovana pre potencijalne E3 emisije ovog leta, ali da su ti planovi možda stavljeni na čekanje zbog nedavnih svetskih događanja.

CD PROJEKT RADI NA NOVOJ THE

WITCHER IGRI U UNREAL 5 ENDŽINU

CD Project je otkrio da će njihova sledeća igra Witcher označiti novu eru za franšizu.

Studio je takođe u ponedeljak objavio da se naslov otvorenog sveta gradi pomoću Unreal 5 endžina Epic Games-a, umesto njegovog vlasničkog REDengine-a, koji je pokretao prethodne Witcher igre i Cyberpunk 2077.

„Srećni smo što možemo da najavimo da je sledeći deo serije video igara The Witcher trenutno u razvoju, čime započinje nova saga za franšizu“, navodi se.

„Ovo je uzbudljiv trenutak dok prelazimo sa REDengine na Unreal Engine 5, započinju ć i višegodišnje strateško partnerstvo sa Epic Games. Pokriva ne samo licenciranje, već i tehnički razvoj Unre-

al Engine-a 5, kao i potencijalne buduće verzije Unreal Engine-a.

„Blisko ćemo sarađivati sa programerima Epic Games-a sa primarnim ciljem da pomognemo u prilagođavanju motora za iskustva otvorenog sveta.“

CD Projekt je saopštio da je njegovo strateško partnerstvo sa Epic-om dogovoreno na period od 15 godina sa mogućnošću produženja.

NAREDNA BATTLEFIELD IGRA IPAK NEĆE

BITI HERO PUCAČINA

EA DICE je navodno naučio „dragocene lekcije“ iz Battlefield 2042 i očigledno će poništiti mnoge promene napravljene u igri za buduća izdanja.

Novi izveštaj dolazi od portala XFire, tvrdeći da poznaje interno funkcionisanje Battlefield 2042 developera EA DICE. Izveštaj sugeriše da je većina developera na Battlefield 2042 već prešla na sledeću igru u ovom serijalu pucačina, i da je ova sledeća igra prvobitno trebalo da bude hero pucačina sa stručnjacima koji će postati plaćenici.

Međutim, to možda više nije slučaj, zahvaljujući nedavnim povratnim informacijama fanova u vezi sa specijalistima u Battlefield 2042. Izveštaj iz XFire-a sada tvrdi da će se promene koje dolaze u ulogama specijalista u Battlefield 2042 odraziti na slede-

ću igru u seriji, i biće bliže povezani sa tradicionalnim klasama.

Jedan izvor blizak studiju je rekao da su „dragocene lekcije“ naučene iz lansiranja Battlefield 2042. Ovo bi ponovo moglo da se unese u formu sledeće igre u seriji Battlefield, koja zvuči kao da sada ide u sasvim drugom pravcu nego kako je izgledalo pre lansiranja Battlefield 2042.

UČITAVANJE IGARA U SEKUNDI JE PRAKTIČNO PRED PC IGRAČIMA, FORSPOKEN JEDNA OD PRVIH IGARA SA OVOM TEHNOLOGIJOM

Microsoft-ova nova DirectStorage funkcija za Windows platforme ima za cilj da uvede novu eru brzog učitavanja za PC igre. Kompanija tvrdi da će DirectStorage omogućiti programerima da učitaju čitav svet igara u roku od nekoliko sekundi – nešto što je PS5 već sposoban da uradi zahvaljujući svom prilagođenom SSD cevovodu. Međutim, igranje igara na računaru je često ograničeno zbog načina na koji se NVMe podaci prenose na i sa vašeg GPU-a.

To će se uskoro promeniti sa DirectStorage-om koji ima za cilj da pošalje dekompresovane datoteke igre, koje CPU prvo dekompresuje, na vaš GPU pre svega eliminišu ć i potrebu da GPU dekompresuje ove datoteke što zauzvrat uzrokuje duže vreme učitavanja. Nažalost, DirectStorage nije funkcija koju Microsoft može da omogu ć i i primeni na svaku igru. Umesto toga, programeri moraju da primene ovu Windows alatku na svoju igru tokom razvoja ili da je zakrpe.

Jedan od prvih studija koji je radio sa DirectStorage je Forspoken developer Luminous Productions. Govoreći

tokom GDC 2022 prezentacije, direktor igre Teppei Ono kaže da Square Enix implementira DirectStorage u Forspoken. Ova funkcija će videti učitavanje sveta igre u roku od nekoliko sekundi. Naravno, ovo će se takođe oslanjati na to da vaš računar ispunjava sistemske zahteve. Jedan od njih je SSD koji može da čita preko 5.000 MB/s.

Ovo novo vreme učitavanja od jedne sekunde (koje zapravo nije jedna sekunda) učitava Forspoken za 1,9, 1,8 i 2,2 sekunde u zavisnosti od scene. Ovo je zahvaljujući DirectStorage API-ju koji prebacuje datoteke za grafička sredstva sa CPU-a na GPU. Kao rezultat toga, datoteke igre se učitavaju mnogo brže nego korišćenjem drugih alata i, naravno, drugih rešenja za skladištenje.

NOVA TUŽBA ZBOG SEKSUALNOG UZMENIRAVANJA

U KOMPANIJI ACTIVISION-BLIZZARD

Advokat Lisa Blum podnela je tužbu Višem sudu okruga Los Anđelesa u sredu u ime sadašnje zaposlene koja se zove „Jane Doe“, prenosi Blumberg Law.

„Godinama je otvoreno okruženje „frat boy“ Activision Blizzard-a podstaklo rašireni seksizam, uznemiravanje i diskriminaciju sa 700 prijavljenih incidenata koji su se desili pod nadzorom generalnog direktora Roberta Kotika“, navodi se u tužbi.

Doe, koja se pridružila kompaniji 2017. kao viši administrativni asistent u IT odeljenju, tvrdi da je redovno bila pod pritiskom da pije alkohol i učestvuje u razvratnim igrama.

Ona takođe kaže da su službenice redovno bile izložene seksualnim komentarima pipanju od strane muških kolega tokom alkoholnih “žurki” po kancelariji.

Doe navodi da su pritužbe na prekomerno opijanje i seksualne navike koje su izneli njeni pretpostavljeni

objašnjene kao „da je vođstvo fino i pokušava da bude prijatelj sa njom“.

Ona takođe tvrdi da joj je rečeno da ne iznosi svoju zabrinutost zbog štete po reputaciju kompanije.

Još jedna negativna vest iz Activision-a, što ponovo nameće pitanje u kojem će se smeru kompanija kretati i šta će se dalje dešavati sa rukovodstvom koje nije reagovalo na brojne pritužbe zaposlenih. Podsećamo, Microsoft je nedavno kupio AB za ogromnu svotu novca i ne mislimo da će im biti teško da krenu sa “čistkom”.

STRANGER OF PARADISE JEDNA OD NAJLOŠIJE

PRODAVANIH IGARA IZ FINAL FANTASY SERIJALA U JAPANU

Stranger of Paradise: Final Fantasy Origin je četvrti najlošiji debi neke igre koja je vezana za Final Fantasy franšizu u Japanu. Prema nalogu Game Data Library, samo su Final Fantasy Fables: Chocobo’s Dungeon, Final Fantasy Crystal Chronicles: Crystal Bearers i Final Fantasy Fables: Chocobo Tales lošije prošli prve nedelje od Stranger of Paradise.

Podaci objavljeni na Twitter-u ne pokrivaju digitalnu, ili globalnu prodaju, a igra je prodala 46,849 fizičkih kopija za PS4 i PS5 prve nedelje. Čak i PC port, koji je Epic Games Store ekskluziva, muči igrače tokom borbi, a neki su se žalili na rad igre iako imaju najmodernije konfiguracije.

Ovo nije prvi put da PC port Square Enix igre ima problema sa performansama. Poznati kanal, Digi -

tal Foundry je za Final Fantasy VII Remake reko da je ovo ”najgore AAA izdanje na PC-u u poslednje vreme”.

Autor: Milan Janković

TOP IGRE

MLB THE SHOW 22

Ovo je možda dosta zanimljivija igra za ljude na zapadu, ali ne treba zanemariti međunarodnu privlačnost bejzbola – a MLB igre imaju tendenciju da se prodaju veoma dobro (i to ne samo u SAD). Možda će čak pronaći malo veću publiku ove godine kada prvi dan stigne na Xbox Game Pass – da li će vas to inspirisati da pokušate?

Ovogodišnji unos je sledeći deo godišnje serije bejzbol igara San Diego Studios-a, a cilj mu je da bude najimpresivniji bejzbol sim u svetu igara. Naravno, izlazi za sve aktuelne konzole i ima će funkciju unakrsnog čuvanja i igranja na svim platformama.

LEGO STAR WARS: THE SKYWALKER SAGA

Dugoočekivani Lego Star Wars: The Skywalker Saga će izaći 5. aprila, objavio je Lucasfilm Games u četvrtak. Takođe je dobio prošireni trejler za igru koji prikazuje nivoe iz sve tri trilogije i borbeni sistem.

Skywalker Saga je prvobitno najavljena još 2019. godine za izdavanje 2020. godine, ali je više puta odlagana. U razvoju je od 2017. godine, prema izveštaju o uslovima rada u studiju TT Games.

Igra ima više od 300 likova i uključuje planete, borbe i scene iz devet filmova (koje možete igrati bilo kojim redosledom). Za razliku od prethodnih Lego Star Wars igara, postoji istraživanje planete otvorenog sveta i mogućnost istraživanja svemira na brodu.

Možete čak igrati i kao Jabba the Hutt ili Gonk droid, i usput nadograditi sposobnosti svojih likova. Igra uključuje punu glasovnu glumu, ali Mumble Mode vam omogućava da zamenite sve glasove mrmljanjem poput starih igrica Lego Star Wars.

APRILA

CHRONO CROSS: THE RADICAL DREAMERS EDITION

Još jedna poslastica sa dalekog istoka stiže pred nas u vidu Chrono Cross remastera nove igre.

Pošto se radi o remasteru, 3D modeli su nadograđeni na HD, dodate su nove ilustracije, a sada su uključene i sve vrste novih funkcija. Pored toga, igra koja je činila osnovu priče, „RADICAL DREAMERS – Le Tresor Interdit –“, uključena je u ovo izdanje!

CHRONO CROSS je RPG koji prevazilazi vreme i prostor, odvijaju ć i se kroz dva međusobno povezana paralelna sveta. Sa preko 40 likova koje ćete sresti, ljudi i dimenzije će se preplesti u ovoj velikoj epskoj drami.

Pored 3D modela u HD rezoluciji i poboljšanih ilustracija, borbe su bolje, uz auto bitke sa ostalim pogodnostima.

5. APRIL - PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

PC, PS4, PS5 – 3. MART

5. APRIL - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

Najave meseca

GODFALL: ULTIMATE EDITION

Jedna od prvih PlayStation 5 ekskluzivnih konzola stiže do novih platformi. Godfall: Ultimate Edition stiže na Xbox One, Xbox Series X|S i Steam 7. aprila, istog dana kao i za PlayStation i Epic Games Store.

Ultimate Edition je nova verzija Godfall-a koja sadrži osnovnu igru looter-slasher Godfall i razna ažuriranja. Ovo uključuje ažuriranja Primal, Lightbringer i Ekalted, proširenje Fire & Darkness i prethodno ekskluzivne bonuse za pretprodaju i specijalno izdanje.

Akciona RPG igra Gearbox and Counterplay Games-a bila je jedna od prvih velikih igara za PlayStation 5.

PS4, PS5 – 4. MART

BACK 4 BLOOD: TUNNELS OF TERROR

Back 4 Blood će postati bogatiji za gomilu sadržaja zahvaljujući dolasku prve velike ekspanzije.

U ekspanziju će biti uključeno osam ekskluzivnih skinova, a tu su i potpuno novi karakteri - Sharice, vatrogasac koji rukuje sekirom, i Heng.

Tunnels Of Terror će takođe dodati nove Warped Chests i Skull Totems objekte, kao i legendarno oružje, priloge i preko 15 novih karata.

Prema Turtle Rock-u, svi igrači u Back 4 Blood će imati pristup sadržaju iz Tunnels Of Terror ako ga barem jedna osoba kupi. Studio je takođe obećao da neće biti mikrotransakcija bilo koje vrste, kozmetičkih ili drugih, dodatih igri kao deo ove ekspanzije ili bilo kakvog budućeg ažuriranja sadržaja.

Izdanje Tunnels Of Terror će takođe dodati novu postavku težine pod nazivom No Hope, nudeći dodatni nivo izazova za elitne igrače.

- PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

THE SERPENT ROGUE

Ova igra je nedavno u medijsku javnost dospela zato što na njoj radi studio iz ratom pogođene Ukrajine.

Ukrajinski studio Sengi Games potvrdio je da se planirani datum izlaska The Serpent Rogue neće promeniti i da bi igra trebalo da izađe sledećeg meseca.

Što se tiče same igre, trenutno se očekuje da će biti lansirana za PC preko Steam-a. Predstavljaće inovativnu mešavinu alhemije i roguelite akciono-avanturističke igre. Moraćete da kuvate i mešate napitke i pažljivo beležite njihove efekte, istovremeno posmatrajući čudovišta i postupajući s njima na odgovarajući način. Takođe ćete moći da se pretvarate u različite životinje koristeći neke od napitaka koje kreirate. Sve u svemu, zvuči kao prilično zabavno iskustvo.

NINTENDO SWITCH SPORTS

Ako ste žudeli za pravim Wii Sports uzbuđenjem još od kada je jedna od najprodavanijih konzola konačno zagrizla prašinu, ne brinite: Nintendo Switch Sports je uskoro tu! U igri je uključeno šest sportova: fudbal, odbojka, kuglanje, tenis, badminton i mačevalački sport, čambara. Možete čak da koristite Joy-Con sa dodatkom za remen za noge koji je uključen u fizičku verziju, što je sjajno ako ste umorni od Ring Fit-a.

Sa drugim igračima možete se igrati uživo ili onlajn u 1 na 1, 2 na 2 ili free for all režimima. Kada je reč o kuglanju, igrači mogu da kuglaju istovremeno, tako da nema čekanja! Logično, igra izlazi isključivo za Switch.

26. APRIL - PC

29. APRIL - NINTENDO SWITCH

INTERVJU SA TWO DESPERADOS STUDIOM

AI TEHNOLOGIJE U GEJMINGU I ŠIRE

Play! ekipa je imala priliku da razgovara sa Katarinom Nikolić i Markom Jevremovićem, članovima AI tima u domaćem gejming studiju Two Desperados. Katarina i Marko su nam odlično približili koncept veštačke inteligencije i objasnili njegovu primenu u gejming industriji, a i šire.

Play!Zine : Pozdrav! Za početak nam recite nešto o vašim počecima u gejming industriji.

Katarina: Pre nego što sam počela da radim u gejming industriji u junu 2020. godine, bavila sam se hotelskim menadžmentom, pre svega u domenu marketinga i organizacije događaja za nekoliko internacionalnih brendova, gde sam, između ostalog, učestvovala u projektima otvaranja i rebrendiranja različitih lokacija. Kroz hotelijerstvo sam imala priliku da se upoznam sa entertainment industrijom, gde su me filmska i gejming industrija, pored moje tadašnje profesije najviše privlačile. Iako na prvi pogled deluju dosta različito, koncepti u radu su slični, tako da sam odlučila da se oprobam u novim kreativnim projektima. Tako je počeo moj rad u gejmingu i AI-u.

Trenutno radim kao projektna menadžerka u AI timu u Two Desperados studiju. U početku sam se bavila razvojem in-house tima, a trenutni fokus mi je na unapređenju operativnih procesa i uspešnoj realizaciji strategija i ciljeva koje je tim postavio.

Marko: Ja sam nekako slučajno završio u gejming industriji, iako mi je to zapravo bila želja. Moj uvod u svet video igara bio je Commodore

računar koji sam dobio kao dete, a uskoro će biti 30 godina kako igram igre. Solidan staž, rekao bih!

Završio sam ETF, a kasnije sam se prijavio za konkurs u Nordeusu, gde sam počeo da radim baš u trenutku kada je krenula da se razvija mobile gejming industrija. U Nordeusu sam radio ukupno devet godina, a 2021. godine sam prešao u Two Desperados, gde danas vodim AI tim.

Play!Zine : Kako se rodila ideja razvoja AI-ja u okviru kompanije?

Katarina : Two Desperados se već deset godina uspešno bavi razvojem mobilnih igara. U drugoj polovini 2020. godine, u periodu pandemije, naš fokus je stavljen na razvoj i primenu novih tehnologija, kao i osmišljavanje vizije koja bi pratila novi brend i identitet kompanije. Tako smo počeli da ulažemo u razvoj koncepata iz domena veštačke inteligencije radi primene u daljem razvoju naših proizvoda. Two Desperados je sa ovim novim pravcem stavio AI tehnologije u srž svog poslovanja.

Vlasnik i CEO Two Desperados studija, Vojislav Milutinović, osnovao je AI tim, u čijem smo sastavu u početku bili naš lead inženjer, Đorđe Smiljanić, i ja kao projektni menadžer.

Početke tima vezujemo za rad sa outsourcing kompanijama, odnosno saradnicima iz Srbije i Turske, koji je trajao nekoliko meseci. Pored toga što nam je u tom momentu falila tehnološka ekspertiza i tehnički lead, ova saradnja je bila izuzetno važna za osnivanje in-house tima. Kako bismo u potpunosti mogli da se posvetimo cilju koji smo postavili u domenu AI-ja, bilo je neophodno da to uradimo sa internim kapacitetima. Na taj način naši projekti su postali strukturisaniji, tok razvoja je postao dosta brži, a takođe smo počeli da učimo brže na našim greškama i radimo na unapređenju koncepata i procesa.

Tako smo u avgustu 2021. godine zvanično oformili interni AI tim na čelu sa Markom kao vođom tima. Tada smo krenuli sa građenjem nove infrastrukture za podatke i sa radom na nekoliko paralelnih projekata koji su u vezi sa kreiranjem personalizovanog iskustva za igrače.

Play!Zine: Kakve koristi Two Desperados studio ima od AI tehnologija?

Marko: Razne. AI je skup raznolikih algoritama, od kojih su samo neki takozvano mašinsko učenje, koje je danas postalo sinonim za veštačku inteligenciju, a ne mora da bude.

AI je jako široka oblast koja je če -

sto usko povezana sa mehanikama i suštinom samih igara. U tom smislu, AI je sastavni deo gejminga takoreći oduvek.

Međutim, priča je malo drugačija u mobilnom gejmingu, gde AI ima i drugu primenu. Mobilne igre proizvode mnogo podataka o igračima. Ove informacije potom koriste sistemi koji će da urade neke pametne predikcije, počev od toga gde i u koja tržišta treba ulagati, koliko novca, i slično. Ono što je takođe vrlo zanimljivo jeste što veliki broj mobilnih igara poseduje sopstvene sisteme ekonomije koji prate čitav napredak kroz igru koji treba da traje jako dugo, pa i tu ima dosta prostora za optimizaciju.

AI ima dve primene u gejmingu. Prvo, služi biznisu, jer gejming je biznis, i kao takav služi za njegovu optimizaciju. S druge strane služi i samoj igri, kako bismo je mi kao developeri što bolje prilagodili na neki pametan način i igračima pružili što kvalitetniji proizvod i što bolje i zabavnije iskustvo.

Play!Zine: Da li možete da nam date konkretan primer primene AI tehnologija na nekoj vašoj igri?

Marko: Ako posmatramo AI u službi biznisa, pomenuo bih nešto što se zove lifetime value predikcija, koja procenjuje koliko novca na duže staze kompanija može da očekuje nakon ulaganja u onlajn reklame preko kojih su igrači saznali za igru koja se promoviše. Naravno, ima tu nekih komplikacija zbog promena na tržištu, ali ovo je generalno suština problema koja je okosnica biznisa mobilnih igara - u nekom trenutku moraš da platiš kako bi ljude doveo do svoje igre.

U pogledu gejmpleja, AI služi recimo i za dinamičko određivanje težine igre. Većina igara poseduje podešavanja težine (easy, normal, hard) i prateći tutorijal. Tutorijali naravno služe za upoznavanje igrača sa osnovnim mehanikama igre, ali ne možemo očekivati da će svi igrači na početku biti na istom nivou veštine. Igrači koji imaju više iskustva sa određenim tipom igre ili žanrom ve-

rovatno neće izabrati ‘’easy’’. Naša ideja je da ljudima postavimo takav izazov da je optimalan za njihov nivo veštine. Mi dakle težimo nečemu što se u literaturi zove ‘’the flow’’, idealnom sistemu koji težinu igre dinamički prilagođava veštini igrača. Na ovom projektu radimo proteklih pet meseci, i iako ga još nismo završili, definitivno smo napravili odličan napredak. U pitanju je dug proces učenja, eksperimentisanja, puštanja novih verzija igre, skupljanja novih podataka, i tako u krug.

Play!Zine: Kakav odnos Data AI tim ima sa drugim timovima u kompaniji? Kako pristupate problemima?

Katarina: AI tim je u direktnoj vezi sa svim timovima u kompaniji, naročito sa timovima proizvoda i marketinga. Naši ciljevi prate i kompanijske ciljeve, i istovremeno osluškujemo probleme koji svi ostali timovi imaju, i onda na osnovu toga pravimo prioritizaciju projekata na kojima ćemo raditi. Nakon toga, AI tim interno razvija pravce rada i određuje korake koje će preu-

zeti. Ukoliko se dešavaju promene tokom naročitog projekta, komuniciramo sa stakeholderima koji su uključeni u isti.

Marko: Što se tiče samog AI tima, trenutno radimo na nekoliko projekata. Jedan od njih je razvoj internih alata i infrastrukture za sve podatke koje prikupljamo. Ovo je, da tako kažem, inženjerski posao. S druge strane, data science spada u domen istraživanja, gde obrađujemo specifične podatke koji oslikavaju ponašanje igrača. Recimo, ja sam se i ranije bavio problemi-

ma poput matchmaking-a, kontrole težine i personalizacije iskustva igrača. Međutim, kako je publika za svaku drugu igru ili žanr drugačija, ne možemo tek tako da iskoristimo rešenje jednog problema i primenimo ga na drugi. U inženjeringu možete da primenite ranije koncepte i preslikate ih u drugom okruženju. U slučaju data science to nije moguće - jedino što može da se prenese jeste metodologija pronalaska rešenja.

Play!Zine: Kako vi kao tim sebe vidite za godinu dana?

Katarina : Glavni cilj nam je da postavimo dobre temelje kako bismo kasnije mogli da uđemo u neke ozbiljnije projekte, koji će nam omogućiti da dalje optimizujemo rad u kompaniji. Želimo da ojačamo tim i da nastavimo da ulažemo u nove AI tehnologije u okviru Two Desperadosa, ali i proširimo naš projekat van kompanije.

Play!Zine : S obzirom da vam je u planu da širite ovaj projekat i van Two Desperados studija, da li ste uspostavili saradnju sa drugim timovima na ovom polju?

Katarina: Pošto smo u centar biznisa stavili proučavanje i razvoj veštačke inteligencije, bili smo motivisani kao kompanija da sarađujemo sa obrazovnim institucijama u Srbiji i napravimo mrežu saradnika koji žele da se bave inovacijama na polju veštačke inteligencije.

Od prvog marta smo zvanično otpočeli projekat saradnje sa novoformiranom istraživačkom grupom koja se bavi linearnom algebrom. Grupu čine četiri istraživača - troje sa Građevinskog fakulteta i jedan sa Matematičkog fakulteta. Ovaj tim

je oformio Two Desperados i finansiraće njegov rad u periodu od 24 meseca, gde će pokrivati troškove honorara naučnicima i obezbediti svu potrebnu opremu za njihova istraživanja. Cilj ove grupe biće da reši nekoliko problema na polju linearne algebre i da napiše i objavi rad u svim relevantnim naučnim magazinima.

Two Desperados ima želju da kroz ovakve projekte pruži podršku nauci, kao i da podstakne dalju saradnju nauke i gejming industrije u polju AI-ja u Srbiji. Ovo je samo početak, jer nam je ideja da se u budućnosti povežemo sa fakultetima i univerzitetima iz drugih zemalja i da se priča na taj način proširi. Želimo da se bavimo projektima i istraživanjima koji će pomo -

ći ne samo gejmingu već će imati i neku širu primenu.

Play!Zine: Da li imate neku omiljenu igru?

Katarina : Obožavam Crash Bandicoot-a, ali mi je Super Mario oduvek bila omiljena igra.

Marko : Teško je reći. Imam beskonačan backlog igara koje želim da odigram. Radim i na sopstvenoj board igri, koja je konceptualno možda najpribližnija šahu, go, ili micama. Jednog dana je možete očekivati na Kickstarter-u!

Play!Zine Hvala vam na fantastičnom intervjuu. Želimo vam mnogo sreće u nastavku vaših projekata i nadamo se da nas AI jednog dana neće pokoriti!

INTERVJU: POBEDNIK PLAYCON INDIE TAKMIČENJA 2022

IVAN ‘’NOTHKE’’ NOTAROŠ

Hajde da se bolje upoznamo sa pobednikom ovogodišnjeg PlayCon Indie takmičenja, Ivanom ‘’Nothke’’ Notarošem i njegovim projektom Podvarak, koji nas vodi na nostalgično putovanje u vreme stare Jugoslavije.

Play!Zine: Ćao Ivane! Reci nam nešto malo o sebi. Koja igra te je uvela u svet gejminga?

Nothke: Odrastao sam uz PC pa su mi neka najranija sećanja na igre prvenstveno bila vezana za platformere Prince of Persia i Commander Keen. Ali prva igra koja me je baš onako “oduvala” bila je moja prva 3D igra: Duke Nukem 3D. Tačno se sećam kada sam prvi put video demo i koliko sam bio zbunjen. Moj mozak nije mogao da shvati da jedna igra može da ima toliku “dubinu” i da odaje utisak kao da se ja sam nalazim u igri. Danas ovo možda deluje smešno, ali u odnosu na sve one platformere iz tog vremena to je bilo revolucionarno i neverovatno. Od tog momenta sam konstatovao da je 2D istorija i da je 3D “to”.

Ipak, najbitnija igra koja me je zauvek promenila jeste Age of Empires 2, jer sam u njoj naišao na jedno dugme na kome je pisalo “Map Editor”. Kada sam shvatio da mogu da pravim custom mape i da sam smišljam nivoe, bio sam neverovatno uzbuđen. Samo igranje igara mi je od tog momenta postalo dosadno i samo sam tražio igre koje imaju editore. Čačkanjem kroz pomenuti editor naišao sam i na dugme na kome je pisalo “Triggers”,

i ubrzo sam provalio da mi omogućava da pravim logiku sveta. Tek sam godinama kasnije shvatio da je to zapravo - programiranje! Ono što bih danas nazvao “if-then”. Bio sam programer a to nisam ni znao! Tačno se sećam kako sam drugaru koji je takođe obožavao Age of Empires pokušavao da objasnim šta su Triggeri i on to uopšte nije mogao da razume. To je bio i momenat kada sam shvatio da možda razumem nešto što ne razume baš svako.

Play!Zine: Kako si se našao u game developmentu? Koje su ti bile glavne inspiracije?

Nothke: Kao što sam već pomenuo, uvek sam se igrao sa map editorima i moddingom u igrama. Voleo sam da čačkam fajlove i da pokušavam da razumem kako igre funkcionišu, ali sam uvek to smatrao kao neki hobi i da od toga ne može da se živi, u šta me je tada i moja neposredna okolina uveravala. Kada sam morao da izaberem šta da studiram odlučio sam se za arhitekturu, jer je to takođe još jedna stvar koja me je interesovala, i jer je to “pravi posao, a ne igranje”.

Na fakultetu smo učili 3D modelovanje i tako sam sa strane krenuo da

mojim Yugom. Zahvaljujući toj radionici sam krenuo na game jamove, upoznao gomilu ljudi, kako ovde tako i van Srbije, jer smo putovali na razne indie gamedev eventove po Evropi. Ti game jamovi i prijateljstva su nešto što je najviše doprinelo mom gamedev razvitku. Možda nisam bio ni svestan ali ta radionica i ljudi oko nje su bili neki začetak indie game dev scene u Srbiji.

Play!Zine: Reci nam nešto o tvojim ranijim projektima.

Nothke: Svaki projekat koji započneš ume vrlo brzo da pridobije mnoštvo novih ideja i da izađe iz opsega onoga što je originalno zamišljeno. Što duže traje projekat to se i duže premišljaš, menjaš, dodaješ i gubiš viziju, a često i inspiraciju, te su iz tog razloga zapravo većina mojih završenih projekata igre sa game jamova. Na game jamovima je vreme vrlo ograničeno, najčešće je to 48 sati, tako da je jako bitno osmisliti i odlučiti se za nešto dobro, ali da bude izvodljivo u zadatom periodu.

nog para kroz Jugoslaviju osamdesetih gde dva igrača moraju da voze i popravljaju Juga koji se neprestano kvari, a takođe i da održavaju brak stabilnim.

Meni možda najdraža igra jeste TITAN, OPSND, koju sam razvio sa kolegom iz Zagreba, Dariom Zubovićem, gde smo za tri dana napravili simulator rovera na Marsu i čak uspeli da provučemo neku priču o očajnom fundingu za nauku, koja se ljudima izuzetno dopala. Moj najskoriji game jam projekat je Interminal, gde sam se vratio proceduralnom generisanju, ali ovaj put beskrajnog aerodromskog terminala sa free shopovima gde možete da provedete čitavu večnost mirišući parfeme, takođe proceduralno generisane. Igračima se ova igra posebno dopala jer smo je napravili u jeku pandemije, tako da je sam užitak aerodroma svima bio vrlo nostalgičan.

nuo da pravim prvu iteraciju igre, bio davna 2014. godina.

se ponovo igrama i da pokušavam da ubacujem 3D modele u razne igre. Jedna od stvari koju sam napravio u to vreme bila je staza Ušće u Beogradu i Yugo za racing simulaciju rFactor. Kada sam ih okačio na neke naše forume dobio sam mnogo pohvala i taj feedback me je baš inspirisao da se tome više posvetim. Bavio sam se moddingom dok mi jedan drug nije pomenuo Unity. Skinuo sam ga i skontao da je lako praviti svoje igre, pa sam za samo nedelju dana napravio neku malu parodiju na život studenata arhitekture “Archinferno”, koju sam nedavno i objavio u svom originalnom obliku na mom itch kanalu.

Tada sam odlučio da se ipak više posvetim igrama, i saznao sam za gamedev radionice koje je tada vodio Damir Veapi. Kada sam se predstavio i pokazao sve što sam radio do tada, ljudi su bili oduševljeni, najviše

Verovatno prva igra sa kojom sam bio “zadovoljan”, da kažem da nije bila neka početnička igra, jeste Library of Blabber. To je proceduralno generisana biblioteka koja je beskrajna i ima bezbroj knjiga, ista onakva kakva je opisana u pripoveci “Vavilonska Biblioteka” Horhea Luisa Borhesa. U njoj mi je najbitnija bila atmosfera same biblioteke i doživljaj uzimanja u ruke i čitanja svake knjige u celoj biblioteci a onda i čitanje nekih zabavnih generisanih rečenica koje se mogu naći u njima.

Verovatno poznatije igre na ovim prostorima su one koje sam napravio sa drugarima za Global Game Jam, Savom Minićem, Vukašinom Stančevićem i Dušanom Subotićem. Prvo Prokuv’o: simulator srpske slave, inspirisan igrom Overcooked. Sledeće godine smo napravili i Yugotrip: putovanje na more brač-

Play!Zine: Hajde da se fokusiramo na Podvarak. Kako si došao na ideju ovog projekta? Zašto si izabrao baš staru Jugoslaviju?

Nothke: Svaki moj projekat proističe iz nekih različitih idejica koje mi padnu na pamet kroz godine, a onda se onako postepeno spoje i legnu u nešto zaokvireno što bi moglo da se izvede, tako da ne mogu precizno da lociram gde je ideja začeta. Međutim sećam se da je neki okidač, i zapravo kada sam i kre-

U to vreme su najpopularnije igre bile zombie survival, kao što su Left4Dead i DayZ, i nešto sam sa drugarima diskutovao kako meni zombiji nikada nisu bili interesantni i nikada me nisu plašili. Onda sam pokušavao da objasnim da je možda zombie žanr jednostavno popularan u Americi zato što oni nemaju o čemu drugom da brinu. Šaljivo sam rekao da “dok su kod nas bili ratovi i kriza koji su bili naši pravi strahovi, Amerikanci su morali da izmisle nešto čega će se plašiti!”. Onda sam tu stao i pomislio “a šta ako napravim igru koja je zombie survival... Ali bez zombija! Nego zapravo preživljavaš od krize i ratova!?”. I tu mi se nekako stvorila ta glavna ideja za igru i počeo sam nešto da pravim. Prošlo je od tada dosta vremena, igra se menjala, porasla, i zombie igre više nisu toliko u modi, tako da sam tu vezu sa zombie survivalom skoro i zaboravio.

Play!Zine: Reci nam nešto o gejmpleju.

Nothke: Podvarak je igra o preživljavanju jednog mladića u fiktivnom vojvođanskom selu tokom sankcija 90-ih. Kako se menja stanje u zemlji, tako se menjaju i vrednosti. Novac postaje manje bitan, a ono što postaje bitnije jesu prijateljstva i veze. Rađenjem poslova i pružanjem usluga komšijama, igrači će se upo-

Domaća scena

znati sa više ljudi i proširiti mrežu prijateljstava kako bi se što bolje snašli u krizi. U igri ćete u isto vreme morati da izbegnete mobilizaciju, jer po svaku cenu ne želite da odete u rat. A da li ćete koristiti razna opravdanja, pomoću lekara, podmićivati nadležne, ili jednostavno izbegavati policiju, to je na vama da odučite.

Oduvek sam obožavao “taktilnije” igre gde su vrlo bitni precizni pokreti kao što su kokpit simulatori (letenja i vožnje), ali i igre kao što su na primer Thief (onaj stari), koji mi je i dalje jedan od omiljenih po pitanju atmosfere i perspektive. Tako da u Podvarku možete da dižete roletne, sečete drva za smederevac, pritiskate dugme za svetlo u kupatilu dok ne dobijete upalu mišića, vrtite ručicu za spuštanje stakla u stojadinu (samo nemojte jako da se ne polomi, ipak je jeftina plastika). A možda ćete ona drva pak ubaciti u gepek stojadina pa odneti komšiji, koji će vas zauzvrat preporučiti majstoru, koji će vam zameniti šuc-luftfilter sa kubel-osovinom za dž. Ovaj naziv dela za vozilo sam dobio zahvaljujući generatoru koji sam takođe napravio za ovu igru pod imenom “Đunta sa Sitnim Nutom” (može se naći online). Takođe želim da igra ima što manje grafičkog interfejsa i da što više bude objašnjeno kroz samo okruženje i objekte sa kojima igrači interaguju.

Play!Zine: Cela igra je pravi ‘’nostalgia trip’’, prožet gomilom detalja iz naše prošlosti. Reci nam nešto o tome. Kako si se osećao kada si se prisećao svih ovih detalja i naknadno ih implementirao u igru?

Nothke: To je nekako i najzanimljiviji i najneobičniji deo igre. Pravo da vam kažem, najviše uživam u tome smišljajući i sećajući se svih forica, bugarskih i rumunskih benzina, step sokova, čekova, izbegavanja vojske raznim opravdanjima, implementirajući promaju, snajper ba-

be, guranje Yuga - sve te stvari su bile i smešne i strašne. Jedino se nadam da će i stranci to razumeti i da će im se dopasti.

Play!Zine: Podvarak je pobedio na ovogodišnjem PlayCon Indie takmičenju. Kakva su bila tvoja inicijalna očekivanja kada si se prijavio?

Nothke : Da budem iskren, nisam očekivao da ću pobediti, prvenstveno jer na igri radim sam, i mislio sam da će definitivno pobediti neki tim sa više ljudi, pa sam mislio da jedino mogu da dobijem na neobičnosti i nostalgiji. Tako da mi je pobeda bila potpuno neočekivana, i drago mi je da se žiriju i gledaocima dopao Podvarak.

Play!Zine : U kojoj fazi razvoja je Podvarak u ovom trenutku? Na šta želiš posebno da se fokusiraš u narednom periodu?

Nothke : Još uvek se može reći da je igra u nekoj ranoj fazi developmenta. Ima tu dosta sistema (feature-a) koje još treba implementirati. Najveći izazov je što svaki sistem zavisi od drugih sistema, tako da ću sa sigurnosti znati da li će nešto biti zapravo igrivo kada svi glavni sistemi budu završeni. Jedan od njih koji sam već pomenuo bi trebalo biti sistem stvaranja prijatelja i veza na kom još nisam ni počeo da radim. Tako da je to nešto čemu ću

posvetiti više vremena u narednom periodu.

Za sada na svemu radim dosta paralelno baš zbog te sprege sistema. Na primer benzin nije još implementiran, sva vozila se trenutno kreću na “ništa” (oh da je tako u pravom životu!). Kada budem implementirao potrošnju benzina u automobilu, moraću da se vratim na 3D model vozila i dodam čepove za benzin, a onda da osposobim da već postojeći model kanistra prima gorivo, da napravim benzinsku pumpu, a na kraju i pumpadžiju koji će ga prodavati. Tako da eto, ne fokusiram se samo na jednu stvar pa “do kraja”, nego idem malo vamo-tamo dok ne proradi pa onda prelazim na sledeći sistem. Tako radim da bih što pre završio sve one najbitnije sisteme i iskusio celu igru, a onda će se lakše dodavati detalji i “polish”.

Play!Zine : Da li uskoro planiraš da proširiš tim?

Nothke : Da, jer će mi sigurno biti potrebna pomoć oko izrade dodatnih modela, muzike, a verovatno i pisanja, samo je pitanje kada će to tačno biti. Kao što sam već pomenuo, još uvek radim na tim nekim osnovnim sistemima koji jednostavno moraju da funkcionišu zajedno kako bi se sve sklopilo u nešto što je igrivo i zabavno. Ako ne budu ra-

dili, moraću da menjam dizajn igre. Ovo možda zvuči loše, ali zapravo je nešto što se stalno radi u industriji. Jednostavno se očekuje da će igra proći kroz više iteracija.

Play!Zine: Kako se, po tvom mišljenju, razvila game dev scena u Srbiji u proteklih nekoliko godina?

Nothke : Dosta je drugačija. U početku nas je stvarno bilo malo, svi smo se znali, čak i strani, poznatiji indie gamedevovi, a nikome van naše sfere nije bilo jasno čime se mi bavimo. Game jamova je bilo mnogo više i ljudi su bili mnogo raznovrsniji jer retko ko je bio pravi gamedev. Uglavnom je to bio neki spoj različitih umetnika sa svih strana i hardcore programera koji ranije nisu radili gamedev, pa su zato i ideje uvek bile mnogo luđe. Nažalost, dosta indie festivala u Evropi

je izgubilo funding i ugasilo se, kao i kod nas. Međutim moram da kažem da mi je pogled na prošlost pomalo iskrivljen jer smo i mi bili mlađi.

Imao sam mnogo više energije i bio sam student, tako da nisam u tome toliko bio zbog novca nego više zbog dobrog zezanja i tog žara kreativnosti.

Broj indie game devova je danas mnogo, mnogo veći, i pogotovo je porastao za vreme pandemije jer su ljudi sedeli kod kuće i krenuli da uče kako da prave igre. Steam više nema Greenlight, i prepun je gluposti kroz koje se treba probiti. Lično stvarno imam sreće što sam ovime krenuo da se bavim ranije i stekao neki following. Ljudi znaju za mene i igrali su moje igre, “vidljiv” sam, tako da kažem. Danas je jednostavno teže istaći se, dopreti do igrača. Neko ko počinje sada ima mnogo

teži posao da postane vidljiv nego što sam imao ja, i sve što ti padne na pamet danas u neku ruku palo je već nekom drugom i postoji velika šansa da baš ta neuobičajena igra koju misliš da si jedini smislio već postoji ili da neko istovremeno radi na njoj. Meni se to dešavalo nebrojano puta, i zbog svega toga igre su imale mnogo veće šanse da uspeju čak iako su izgledale mnogo lošije i iako je u njih mnogo manje truda ulagano.

Ne želim da mračim, jer mislim da uvek postoji šansa za neku originalnu ideju. Nove platforme će se pojavljivati i nova tržišta će se otvarati, a i često se dešava da neka potpuno neočekivana igra “eksplodira”. Nikad nije lakše praviti igre nego danas i biće sve lakše, prvenstveno zbog broja alata i količine tutorijala koji se mogu naći online. To je dobra stvar jer omogućava nekim neuobičajenim i jedinstvenim idejama da postanu igre. Dosta je to i pitanje sreće, jer treba imati pravu ideju u pravom momentu.

Play!Zine: Hvala ti na sjajnom intervjuu! Play ekipa ti želi mnogo sreće u daljem razvoju Podvarka!

Video prezentaciju i gejmplej Podvarka pogledajte ovde

SUTON SUDBONOSNOG SUKOBA

Dawn of Ragnarok je poslednja i treća ekspanzija za AC Valhalu, i to nakon čitavih godinu i po dana od izlasku originalne igre. Ovo je ubedljivo najveće proširenje za video igru koje je Ubisoft ikada napravio, s obzirom da Dawn of Ragnarok, uprkos svojoj nezanemarljivo visokoj ceni, zapravo nudi više nego solidnu količinu sadržaja. Ipak, ovde treba upozoriti da će vas sačekati još jedan Ubisoft naslov, a kada kažem Ubisoft naslov, mislim na ustaljenu formulu za igre ovakvog tipa koja traje već godinama.

Što se tiče narativa, ovde vodite Odina, kao što ste mogli i u osnovnoj igri da ga vodite kroz Eivora. U potrazi ste za Baldurom, Odinovim sinom koji je misteriozno nestao. Na vašem putu susrešćete se sa mnogim kreaturama iz nordijske mitologije, kao što su Odinovi zakleti neprijatelji, ledeni i vatreni džinovi. Međutim, ono što se svakako mora pohvaliti jeste prizemljenost koju Ubisoft drži pri pristupu ovoj fantazijskoj priči, s obzirom da Odin ovde

definitivno nije omnipotentan, i da bez solidne vojske ne može suzbiti sile koje najavljuju Ragnarok. Ovo doduše važi i za njegove protivnike, koji su takođe nešto više ‘’humanizovanija’’ izdanja svojih originala. Ipak, ne očekujte neko radikalno dobro iskustvo, jer ćete pronaći dosta nepotrebnog razvlačenja i prekomerne ekspozicije, mada je tempo narativa znatno bolji. Dawn of Ragnarok će trajati od 25 do 30 časova i izložiti svoju bolje napisanu priču za mnogo manje vremena, mnogo detaljnije i zrelije nego što je to činila osnovna igra.

Što se tiče gejmpleja, nažalost ovde se ne može očekivati previše u smislu ispravke nekih zjapećih rupa prilikom borbe i samog putovanja kroz svet. Ovo je i dalje u svojoj

srži AC Valhalla, ali svakako ne treba zanemariti da je Ubisoft dodao veoma veliku količinu sadržaja, koja pored novih oružja i oklopa, uključuje i nove sposobnosti i poteze, kao i mogućnost da ukradete specijalni potez svojih protivnika. Ovako ćete dobijati neke znatno više mitske sposobnosti, u vidu kratkog teleporta, zaleđivanja svojih neprijatelja i slično. Ovde se to i uklapa u narativ, s obzirom da pratite Sveoca, dok su nove moći pretežno veoma zabavne za korišćenje i mogu sklopiti neke poprilično filmske kombo serije udaraca.

Ovde ćete po ogromnom Svartalfheimu, takođe znanom i kao Mirkalfar, lutati u potrazi za Baldurom, dok će vas kao zamena za prethodne baze po Engleskoj dočeka-

“ SUSREŠĆETE SE SA MNOGIM KREATURAMA IZ NORDIJSKE MITOLOGIJE, KAO ŠTO SU ODINOVI ZAKLETI NEPRIJATELJI, LEDENI I VATRENI DŽINOVI

Autor: Nikola Aksentijević

ti patuljački rudnici. Ovde se ponovo uključuje ta formula zauzimanja regiona, koja je ovde malo manje primetna zbog načina na koji je priča ispričana i zapravo poseduje manje dodatnog i nepotrebnog sadržaja. Borbu i dalje ne blista, s obzirom da je i dalje u pitanju dosta nezgrapan i slabo responzivan sistem. Animacije će i dalje praviti probleme i gličovati kroz neprijatelje, dok će pojedine borbe odudarati nedostatkom zadovoljavajućeg osećaja pri udarcima. Ipak, treba malo pohvaliti da se ovde pojavljuje solidan broj novih tipova neprijatelja koji stvarno ume da osveži igru i dosadno tabanje istih sumanutih Engleza.

Iako svet izgleda maestralno, ovo svakako nije najimpresivnije delo koje je Ubisoft napravio u vidu veličine, ali u vidu dizajna svakako briljira na nekoliko polja. Istraživanje je znatno interesantnije, uprkos nešto ravnijem reljefu sveta. Ovde je definitivno igrala ulogu i ekipa koja je radila na Immortals: Fenyx Rising, s obzirom da su zanimljivije zagonetke i pristup istraživanju ovde zauzeli primat u poređenju sa originalnom igrom.

Što se tiče zvuka, miks i glasovna gluma su ostali standardno ve-

oma dobri, gde su čak i pojedini tehnički problemi ovde izbegnuti. Muzika prosto briljira i sadrži nekoliko novih numera koje se savršeno uklapaju sa starim i okidaju u idealnim momentima, svakako poboljšavajući iskustvo. Sa same tehničke strane, Valhalla i njen endžin ni ovde nisu odradili najbriljantniji posao, s obzirom da se iskakanje tekstura na konzolama svakako može primetiti, dok je na PC-u ovo nešto manji problem. Uz to treba napomenuti i razočaravajući performans u određenim momentima, s obzirom da je Valhalla i dalje jedna od resursno najzahtevnijih igara.

Teško je bilo kome preporučiti ovu igru ako vas Valhalla prethodno nije oduševila. Iako Dawn of Ragnarok predstavlja jedno dosta bolje iskustvo u vidu sadržaja, kvalitetnijeg dizajna sveta i zagonetki, kao i samog narativa, ponovo sa sobom vuče probleme koji se ne mogu istrebiti tako lako. Ako Ubisoft konačno uspe da odluta sledećom igrom od svoje generične formule koju godinama koristi, dizajneri i pisci nikako nisu za zanemariti ako se uklope sa gejmplejom. Do tada (ako ikada toga bude), Dawn of Ragnarok jeste ipak jedno od najboljih modernih AC iskustava.

PLATFORMA: PC, Xbox ONE/S/X, PS4/5, Nintendo Switch

IZDAVAČ: Ubisoft

CENA: 39.99€

IGRU

OCENA 7

Zanimljiva priča Muzika

Nove sposobnosti, dizajn sveta zagonetke su solidni

Borba je i dalje razočaravajuće loša Gejmplej vrlo brzo postaje repetativan i dosadan

Autor: Milan Živković REVIEW

VIŠE KAO „THE FALL OF BABYLON’S FALL“

Nema mnogo toga lepog što bih mogao reći o ovoj igri, a to automatski govori tako mnogo o njoj. Da, Babylon’s Fall je poprilično loš naslov, što me je dočekalo nespremnog s obzirom na to ko stoji iza njega. Square Enix i PlatinumGames – momci, jeste li OK?

Zamislite sad moj dubok i bolan uzdah, dok pokušavam da započnem ovu žalopojku. Osećam se kao da mi je potrebna „Kickstarter“ kampanja kako bih napisao recenziju za jednu od najneinteresantnijih igara koje sam zaigrao poslednjih godina. Ali šta je tu je, krenuću od većinskog dela igre – njenih loših strana, pa u procesu pokušati da iščeprkam i poneku lepu reč na konto oskudnog kvaliteta.

Gotovo najveća katastrofa tiče se grafike koja je na izuzetno lošem nivou. Znate one igre koje stignu uz novu generaciju konzola a vi pomislite – šta, pa zar je ovo „next gen“? E tako bi izgledao Babylon’s Fall, da se pojavio 2006. godine na izlasku PlayStation trojke.

No koliko god grafika bila mrljava a teksture otužne, umetnički stil ko -

ji od svega pokušava da napravi nekakav doživljaj sveta oslikanog četkicom, uspeva da ih još više degradira. A kada specifični stil umesto da malo poboljša vizuelnu prezentaciju i sakrije poneku grafičku manu zapravo istakne sve ono što je loše, znate da ste zašli u Zonu Sumraka kakve se na polju interaktivne zabave retko kada javljaju.

Složićete se da grafika ipak nije najbitnija stvar kada su video igre u pitanju. Pa bi i u ovom slučaju ukoliko bi ostali elementi bili na nivou, mogao da se proguta i ovako otužan vizuelni zalogaj. Međutim, Babylon’s Fall i na ostalim poljima nastavlja u istom, začuđujuće lošem maniru.

Postavka igre nas stavlja u ulogu karaktera koji je preživeo inicijaciju u ratnika. Ovo znači da mu je na leđa postavljen uređaj koji ubija one koji su nekompatibilni sa njim, ali preživelima pruža moć. Kakva moć je u pitanju? Pa zamislite dodatni par svetlećih ruku koje možete koristiti u borbi. Nešto kao pelcovani Mortal Kombat Goro…

Ova ideja je možda i najbolja stvar u vezi igre, jer PlatinumGames ostav-

lja svoj prepoznatljiv pečat u vidu borbi koje interesantno izgledaju. Prisutan je dobar broj kombinacija udaraca i mogućnosti koje dodatne ruke pružaju. Međutim, raspored komandi i uopšteno dizajn kontrola, jedan je od najgorih koje sam iskusio u poslednje vreme.

Želite još nešto podjednako grdno? Šta kažete onda na sistem kreiranja karaktera, koji je možda i najsiromašniji koji sam video u životu. Da ne pominjem da svaki karakter, bilo da ste ga vi napravili ili je već bio prisutan, izgleda generički koliko i činija pirinča. Pregršt je modela igara iz sredine dvehiljaditih godina, koji izgledaju lepše od ovoga.

Priča suštinski nije loša ali u kombinaciji sa svim ostalim, ne može da dobije na značaju pa ostaje krajnje neinteresantna. Isto važi i za kompletan univerzum. Dok grafika skrnavi okruženje koje je moglo da bude osvežavajuće za igračku scenu, kompletna prezentacija kao da teži tome da bude neka vrsta izvitoperene kompozicije.

Srž igre leži u prelaženju izdvojenih arena. Ovo možete raditi sami ili uz

“ GOTOVO NAJVEĆA KATASTROFA TIČE SE

GRAFIKE KOJA JE NA IZUZETNO LOŠEM NIVOU ”

pomoć prijatelja (ukoliko imate dovoljno dobrog prijatelja da pristane da igra ovako nešto radi vas). Pa dok ove arene pokušavaju da održe situaciju svežom često menjajući vrstu lokacija pa čak i povremeno ubacujući novitete po pitanju gejmpleja, sve se svodi na dosadnu repeticiju.

Nivoi su isprazni i ne pozivaju na istraživanje. Borbe su predvidive pa i pored solidnog borbenog sistema, dosade jako brzo. Da ne pominjem gazdu nivoa čije prelaženje ne zahteva razmišljanje već poziva na besomučno pritiskanje dugmića i posmatranje njegove energije koja po-

lako nestaje. I sve to za skromnih sedamdeset evra – prava sitnica.

Kao mačka u trku preko raštimovanog klavira, tako i Babylon’s Fall i dalje odjekuje u mojim ušima. Da li to znači da će svako deliti moje mišljenje? Zaboga ne. I sami ste svesni koliko zapanjujuće raznoliki mogu biti muzički ukusi kod ljudi, pa je situacija ista i kada su video igre u pitanju. Tako i ovo vrlo bezukusno jelo može pronaći put do vašeg stomaka, zahvaljujući šačici kvaliteta i renomeu studija koji stoje iza njih. Samo što vam ja to nikako ne bih preporučio.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows10 (64-bit)

CPU: : Intel Core i5-7600K

GPU: NVIDIA Geforce GTX1650

RAM:8GB

HDD: 16GB

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

PLATFORMA: PC, PS4/5

IZDAVAČ: Square Enix

CENA: 69.99€

RAZVOJNI TIM: PlatinumGames

TESTIRANO NA: PS5

OCENA 3

Postavka univerzuma ima potencijal

Solidan borbeni sistem

Jedna od najružnijih igara poslednjih godina

Repetativno, dosadno i nemotivišuće

Nezgrapne kontrole

I tako mic po mic dolazimo do apsolutno najgnusnije činjenice u vezi ovog naslova. Igra dolazi u dva oblika – „lite“ i regularno izdanje. Dok je „lite“ besplatan i ograničen stazama i likovima u svakom smislu te reči, kako bi poslužio kao demo igračima koji se razmišljaju da kupe igru, kakva je situacija sa regularnom verzijom?

Zamislite scenario - pokrenete igru po prvi put, poželite da se provozate sa drugarom i pronađete odgovarajući mod. Na raspolaganju imate tri lika i samo jednu stazu u dve varijante. Ne znam za vas, ali u poređenju sa svakim sličnim naslovom koji sam do sada igrao, ovo je bilo dovoljno da u meni izazove koktel neverice i nesvestice.

i dugo igranje svaki dan, ili kupovinu pravim novcem. Da, dobro ste čuli. U igri koju ste platili pedeset evra, poželjno je da platite još par desetina više da biste otključali lika ili vozilo koje želite. A kako je igra svojim dizajnom prvenstveno namenjena deci koja ne shvataju koncept grabežljivosti i samo žele tu beskorisnu šaru za svoj autić, ovo je politika vredna svake osude.

možda ćete i uživati u njemu dovoljno dugo da u igri otključate sve što vas zanima. Ali biti ovoliko ograničen na svakom koraku gde se od vas traži dodatan novac za igru koju ste već platili, nema nikakvo opravdanje. Naročito kada svaki pokušaj da ne potrošite više ni dinara u igri rezultuje kažnjavanjem igrača kog će večito pratiti osećaj da mnogo propušta i da sporo napreduje.

KO ĆE BRŽE – KO ĆE GORE

Da mi je neko rekao da ću u jednom broju časopisa pisati o dve igre koje dolaze sa Square Enix adrese, koje će me nervirati više nego što ću u njima uživati, rekao bih mu „nadam se da nisi vidovit, jer ja takav horor sebi ne želim“. Na sreću, niko mi to nije rekao. Nažalost, ispostavilo se kao neizrečena istina.

Chocobo GP je nastavak 20+ godina stare karting igre sa originalne PlayStation konzole. Iako je pre desetak godina bilo planirano izdanje za 3DS konzole, rad na igri je obustavljen. A sada, kao jedan od najčudnijih paketa stiže Chocobo GP i iskreno zbunjuje vašeg dragog autora svojim prioritetima.

Ukoliko ste ljubitelj karting igara, počevši naravno od najpoznatijeg Mario Kart, naći ćete se na poznatom terenu. Staze ispunjene alatkama kojima ćete sabotirati druge igrače, mestima za ubrzanje i prečicama, mehanikama kao što je „drift“ kojim povećavate brzinu i slično –sve je prisutno.

Kao novitet koji pomalo remeti poznatu harmoniju, imamo i specijal-

ne poteze koji su unikatni za svakog karaktera, a tu je i mogućnost gomilanja oružja pre nego što ga upotrebite, kako bi dobilo na potencijalu. Umesto isključivo kartinga, karakteri se voze čime stignu, počevši od raketnih rolera pa nadalje. Staze su šarene i smeštene su na lokacije poznate fanovima Final Fantasy serijala. Ukratko, ukoliko ste ljubitelj franšize i generalno karting igara, mnogo je toga ovde u čemu možete uživati.

Sa druge strane, dosta je i čudnih i nepoželjnih elemenata koji kvare konačni utisak nečega što je u suprotnom mogla biti jedna od najboljih igara ovog žanra. A u zavisnosti od toga kakav ste igrač, neke od ovih stvari će vam manje smetati a neke i mnogo više.

Za početak, sama fizika (s)kretanja ne deluje dovoljno imerzivno. Kao da položaj igrača ne odgovara putanji njegovog kretanja, već se on koprca i kliza u mestu dok vozilo nesmetano ide svojim putem. Ovo suštinski ne može smetati mnogima jer ne utiče previše na samu igru, ali ja bih lično bio mnogo zadovoljniji da se više poradilo na ovome.

Zvučni efekti su dosta siromašni, pa osim simpatične muzike ostavljaju izuzetno skroman utisak. Ovde ne bih uvrstio i pesmu iz glavnog menija, koja je čak pomalo i iritantna, naročito kad shvatite da se besomučno vrti u krug, kao kakva vešto skrivena metoda mučenja.

Kada smo kod glavnog menija, on je takođe siromašan po pitanju opcija i pomalo konfuzan. Trebalo mi je pola sata da pronađem opciju za dva igrača na jednom ekranu, a opcija za četiri kako je obično prisutno u sličnim igrama, ovde nažalost nema ni od korova. To je možda i cena zaista stabilnog i visokog frejmrejta koji bi akcijom za četiri igrača bio narušen. Ali šta vredi dobar obrok, ako nemate sa kime da ga podelite? Ovo ne važi za svaku igru, ali karting samo u dvoje lokalno - neoprostivo.

Pomenuo bih i staze koje, iako vizuelno primamljive, nisu baš sasvim savršene po pitanju dizajna. Previše je tu naglih skretanja koja se mogu savladati samo ukoliko stazu naučite napamet, pa će se oni koji vam se sa strane pridruže na trku ili dve, teško baš lepo provesti.

Da, moguće je otključati dvadesetak dodatnih karaktera i ukupno dogurati do broja od devet staza, ali sam proces za to zahteva vrlo revnosno

Kupovina kroz igranje i svakodnevno logovanje, prisutna je i u drugim naslovima. Ali kada uporedim ovaj sa recimo Crash Team Racing-om u kom je od starta prisutno… ni sam ne znam koliko staza (zabrojao sam se kod dvadeset i pet), neoprostivo je šta Square Enix ovde pokušava da progura.

Možda ćete pokrenuti „Story mode“ koji je ispunjen glasovnom glumom ali i prvenstveno namenjen deci, i

Velika je šteta što je igra koja je u suštini dobra i koja ima nekolicinu inovativnih rešenja i gomile šarma, osakaćena groznim rešenjima i besramnim mikrotransakcijama. Iako ovakvi elementi nekome kompletno iskustvo mogu srozati do nule, činjenica je da ovde ima i dosta lepih momenata. Igra je u srži zabavan karting naslov koji možda i nije utegnut kao igre iz kojih vuče inspiraciju, ali svakako poseduje i svoj lični identitet. Znate već, kao novu i sjajnu ličnu kartu sa najružnijom slikom koju ste ikada imali. Ali šta ima veze, ionako ćete za deset godina dobiti novu.

IGRU USTUPIO: CD MEDIA

PLATFORMA: Nintendo Switch

IZDAVAČ: Square Enix

NAŽALOST

JE OSAKAĆENA GROZNIM REŠENJIMA I BESRAMNIM MIKROTRANSAKCIJAMA ”

RAZVOJNI TIM: Arika

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

CENA: 49,99€

OCENA 5.5

Stabilan onlajn multiplejer

Solidno trkanje sa inovativnim momentima Šarmantan paket za ljubitelje

Final Fantasy serijala

Kriminalno naporne mikrotransakcije

Slabiji dizajn staza

Siromašna audio podloga

“ IGRA PUNA POTENCIJALA,

SUROVO SIMPATIČNO

Pre tri godine, imao sam tu sreću da se sretnem i zaigram igru pod neobičnim naslovom The Liar Princess and the Blind Prince i nepovratno se zaljubim u sve ono što je imala da ponudi. A sada, tih nekoliko godina kasnije, iz iste kuhinje stiže nova igra gotovo identične vizuelne prezentacije i atmosfere. Dok su dve igre sasvim različitih žanrova, osim grafike meni ih povezuje jedna daleko snažnija, zajednička osobina – dok ih igram, sa lica ne skidam osmeh.

Jako je neobično govoriti o nečemu čemu uviđate mane, ali mu ih kao detetu koje vas razbija svojom „slatkoćom“ ne možete da skoro svaku ne oprostite. Tako i ova igra ima nekolicinu škripavih elemenata, ali da lepo krenem redom.

Priča je kao i u prethodnoj igri predstavljena kroz stil koji asocira na dečiju slikovnicu, a ispričana ženskim glasom naratora koji produbljuje dešavanja na ekranu. Ovaj put vodi nas u srce šume, gde u zajedni-

ci sa čudovištima živi devojčica po imenu Ju. Njen otac, pre nego što je preminuo, ostavio ju je na čuvanje svom nekadašnjem neprijatelju a zatim doživotnom prijatelju – Kralju Zmaju.

Slušajući priče o junaštvima svog oca, Ju dobija želju da bude poput njega, te odlučuje da se otisne u svet kako bi pomogla ljudima. Njen staratelj je u tome podržava, ali iz velikog straha da joj se nešto ne dogodi, krišom je u stopu prati i nepri-

metno pomaže na njenoj pustolovini. Ovo je neviđeno simpatičan momenat i predstavlja samo jedan u nizu, koji praktično na nogama održavaju ne naročito fokusiranu priču.

I dok naracija, njen tok i način pripovedanja sugerišu da bi u svemu možda najviše uživali ukoliko igru prelazite sa radoznalim detetom uza se, sam gejmplej ide korak dalje u istom duhu i predstavlja pojednostavljeni izdanak JRPG žanra. Ceo koncept podseća na neki od starijih Paper Mario RPG naslova i i odlično se uklapa u celokupan doživljaj.

Ju će na svom putu, u zavisnosti od poglavlja, pored sebe imati i jednog saborca. Borbe se odvijaju potezno

a prvi napada onaj ko ima najveću statistiku brzine. Prisutno je blokiranje, specijalni udarci, bežanje kao i svaki drugi već dobro poznati element žanra. Kompletna formula možda ne pruža ništa novo, ali ni ne degradira već ustaljene mehanike.

Ukoliko se posvetite samo prelasku glavne priče, rekao bih da vam neće biti potrebno više od pet sati da je pređete. A ovo bi bila prava šteta jer igra obiluje sporednim aktivnostima koje su ispunjene simpatičnim dijalozima. Tu nažalost na scenu stupa lošija strana izvođenja, jer rešavanje ovih zadataka zahteva mno-

go vraćanja na već posećene lokacije a kretanje kroz nivoe je dosta sporo. Ukoliko ste jači od protivnika u toj oblasti, Ju može da trči. U suprotnom, koračaće izuzetno sporo.

Morao bih da istaknem i audio podlogu koja stavlja pečat na celokupno iskustvo i obiluje prijatnim melodijama ali i sasvim solidnim zvučnim efektima. Ceo paket nepobitno poručuje da je ova igra namenjena strpljivim igračima koji nigde ne žure i žele da se opuste uz jednu slatku i emotivnu priču, kakve se ne sreću na svakom koraku.

Autor: Milan Živković REVIEW

“ CEO KONCEPT PODSEĆA NA NEKI OD

STARIJIH PAPER MARIO RPG NASLOVA ”

IGRU USTUPIO: REEF ENTERTAINMENT

PLATFORMA: PS4, Nintendo Switch

IZDAVAČ: NIS America

CENA: 29.99€

Nije teško uživeti se u svet koji The Cruel King and The Great Hero nudi, naročito ukoliko ste ljubitelj nesvakidašnjih postavki priče i simpatičnih likova. Gejmplej iako ne nudi ništa spektakularno, opet predstavlja korak dalje u odnosu na prethodni naslov. Nažalost, po pitanju priče ovaj put nemamo neverovatno intrigantan zaplet. Ali je zato tu užasno simpatična postavka i atmosfera koja poziva na osmeh.

Setim se tako svojih pismenih radova iz srednje škole, gde bih u žaru

pisanja zaboravio i na gramatiku i na pravopis što bi rezultovalo nižom ocenom. Ali nakon što rad pročitam naglas, profesor bi nekako uvek promenio mišljenje i davao mi peticu. Tako i ja posmatram ovu igru. Evidentno je da ima slabijih elemenata u kojima neće svako uživati, ali kako je uprkos svemu ne zavoleti?

Ovu igru od srca preporučujem svima koji upravo u srce žele uliti malo topline. No dete uza se dok je prelazite i dalje iskreno savetujem… Nekako valja kompletirati ceo doživljaj.

RAZVOJNI TIM: Nippon Ichi Software

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

OCENA 8.3

Neodoljiv grafički stil

Preslatki likovi i dijalozi

Odlična muzika

Sporiji tempo Slabije fokusirana priča

Autor: Stefan Mitov Radojičić REVIEW

Mislim da bi do sada već trebalo da postoji žanr pod nazivom depresivne igre. Ova etiketa bi pomogla ljudima kada biraju igre koje su naizgled veoma prijatne i lepe, ali su zapravo potpuno suprotne. Ovakve igre kreću da skaču po srcu i emocijama od prvog momenta kada ih uključite, ili ne daj bože tek na pola kada ste se već investirali u likove i svet. U Crystar na svu sreću odmah znate na čemu ste.

Naime igraćete kao mlada Rei koja će morati da se probije kroz Čistilište kako bi pronašla i spasila svoju sestru. No ovako kliše početak nije toliko prost kada zagrebemo malo dublje. Spletom određenih okolnosti Rei napada i ubija svoju sestru, i jedini način da je spase jeste da se oduži dvojici demona.

Kao i u svakom JRPG naslovu, i u Crystar ćete naći pregršt standardnih gejmplej tropa i opcija, od kojih će neke biti prikrivene konfuznim imenima. Kada je reč o sistemu borbe, odmah možemo reći da je ve -

oma trom i spor. Kako se budete kretali po mapi i ulazili u borbene arene, progresivno ćete nailaziti na sve veće i komplikovanije neprijatelje. Ono što doduše nećete očekivati jeste to da, ne samo da su vaši napadi relativno spori (ali ipak brži od protivničkih u dalekoj meri), nego

će neprijatelji imati veoma dug period pripreme za napad pre nego što vas zapravo udare. Sve ovo će vas naterati da se drastično sporije sinhronizujete sa tempom borbe, pogotovu ako redovno igrate brze akcione igre ovog tipa. Jedini benefit bi se mogao vezati za to da će novim igračima biti lakše da se navi-

knu na ovaj tip igara. Drugi benefit je brzi dash ili dodge sistem pomoću koga lako možete pobeći iz gomile protivnika, kako bi se orijentisali za sledeći talas napada ili kako biste zamenili aktivnog lika. Tako je, tokom igre ćete sresti još likova koje možete regrutovati.

Jedan od glavnih i najbitnijih sistema igre će se vrteti oko plakanja i emocija. Ne, ne šalim se. Kako budete pobeđivali određene specijalne protivnike, po njihovom padu glavni lik će sakupiti njihova osećanja, strepnje, strahove i nesigurnosti. Što ih više sakupite to će lošije

uticati na vas. Kako biste se otarasili ovih emocija i prebacili ih u pozitivne, ili prosto iskoristili za unapređivanje oružja i oklopa, moraćete prvo dobro da se isplačete. Glavni predmet koji će Rei sakupljati su njene moćne suze koje će praviti u najstrašnijim momentima. Ukratko, ovaj sistem je komplikovanija verzija najbazičnijih crafting mehanika koje možete naći u svakom JRPG naslovu.

Što se tiče samog sveta, najviše vremena ćete provesti u linearnim tamnicama, što je i tipično za ovaj žanr. Prikazane su kao zadaci od demona i generalno predstavljaju samo proste linearne ekskurzije. Ali hej, bar ćete moći da pomazite kucu. Plus imaćete nekolicinu zanimljivih hub zoni između svakog nivoa gde ćete između ostalog raditi sva podešavanja likova ili jednostavno slušati muziku iz igre.

Vizuelni prikaz igre, likova i samih krajolika će biti jedno od možda najzanimljivijih iskustava u ovom naslovu. Kao prvo, svi likovi imaju izrazit

anime/manga stil, ali to je dodatno pokriveno modom i paletom boja koju svaki od njih prikazuje. Njihov izgled je pretežno baziran na Gothic Lolita stilu, i to ne samo klasičnom mračnom gotičarskom nego kroz sve moguće pod stilove i varijacije. Sami nivoi su veoma haotično dizajnirani i prikazani, što je i relativno logično za čistilište, limbo iliti purgatory. No čak i sa takvim dizajnom nivoi mogu postati previše repetativni i da odaju utisak kao da ih je neko pijan sastavljao.

Muzika je melodična i orkestralna taman dovoljno da bi dočarala atmosfera igre. Glasovna gluma je takođe fino odrađena, uz engleske i originalne japanske glasove. Međutim pošto je igra bazirana na emocijama, očekujte malo preterane i veoma promenljive reakcije likova.

“ DEPRESIJA KAO ŽANR

Za naslov koji se klasifikuje kao akcioni JRPG mnoge stvari su poprilično spore, pogotovu kad je u pitanju borba. Ako u sve to ubacite i repetativan dizajn nivoa, Crystar može vrlo brzo da dosadi.

Ukoliko ste fan JRPG tipa igara ili vam se pak sviđaju sve igre bazirane na anime/manga stilu, ali želite neku drugu tematiku ili priču osim klasičnog spasavanja sveta od nekog poludelog boga, onda je ovo tačno naslov koji vam treba. Sa veoma intimnom pričom i depresivnom tematikom, Crystar se definitivno ističe u moru sličnih igara. Ukoliko pak želite malo više zabave i sreće, onda bolje zaobiđite ovaj naslov.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 7 64-bit CPU: Intel Core i3-4170 @ 3.70GHz GPU: NVIDIA@ GeForce@ GTX 460 or better RAM: 4 GB HDD: 10 GB

IGRU USTUPIO: NIS AMERICA

PLATFORMA: PC, PS4, Nintendo Switch

IZDAVAČ: Spike Chunsoft Co.

CENA: 49.99€

RAZVOJNI TIM: FURYU Corporation

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

OCENA 7

Zanimljiv svet

Interesantna tema priče Spor sistem borbe Repetativan gejmplej dizajn

SUZE MI DAJU MOĆ

”

REVIEW

JAMAUČI KAZUNORI, VOZI SE PO CRNOJ GORI

Sedmo izdanje u glavnom serijalu GT igara istovremeno označava i 25 godina ove kultne Sonijeve franšize. Već u početku ste pozdravljeni sa vrlo impozantnim uvodnim filmom koji provlači igrače kroz trkački istorijat. Odatle se već vidi neka atmosfera koju serijal provlači kroz godine, ljubav prema trkanju ii apsurdna posvećenost detaljima o kojoj ću uskoro pričati.

Gran Turismo 7 ima zadatak da glavnu franšizu vrati u status koji je zadobila prilikom kultnog GT4. Iako je GT: Sport bilo izdanje koje zadobilo obimno poverenje većeg dela zajednice, sedmica je ipak prelomna tačka kao naslov koji definiše broj kao deo glavnog serijala. Među-

tim, Polyphony Digital ovde nije povlačio udarce, te se na velika vrata vraća karijerni režim zajedno sa još nekoliko noviteta.

Primarno, GT7 vas dočekuje sa jako zabavnim Music Rally modom, koji je sličan checkpoint trkama, samo što će vam ovde odbrojavati takt pesme koja se čuje u pozadini, dopunjavajući broj dostupnih taktova između sekvenci staze, pa će vam medalja koju dobijete na kraju zavisiti od distance koju ste prešli za vreme trajanja pesme. Ovo ume biti zabavno, pogotovu ako volite da jurite sve moguće zlatne trofeje u GT-u, mada brzo ćete se i zasititi.

Ipak, tu je i Kafe, vaša zvezda vodilja kroz karijerni režim, gde ćete

kroz takozvane „menije“ koje vam vlasnik kafea bude davao rešavati misije. Ove misije mogu obuhvatati skupljanje određenih kolekcija automobila (na kraju kojih ćete dobiti i jako zanimljivo istorijsko predavanje o automobilima koje ste skupili), kao i brojne druge zadatke u vidu određenih aktivnosti, tuniranja automobila i osvajanja šampionata. Kako budete prolazili kroz ove „menije“ u karijeri, otključavaćete nove automobile, kao i nove staze, dok će vam se ubrzo otvarati i dodatne trke i šampionati koji ne moraju nužno biti povezani sa karijerom. Uz kafe, tu je i par lokacija koje će vas voditi u modove već poznate veteranima, kao što je škola vožnje (koja je odlična polazna tačka za dosta početnika u sim racing vodama), koja

“ U IGRI TRENUTNO

POSTOJI 425

AUTOMOBILA, OD

KOJIH SU VIŠE OD

90 POTPUNO NOVI

ILI SE VRAĆAJU IZ

INSTALACIJA STARIJIH

OD GT: SPORTA ”

će vam donositi licence neophodne za više nivoe takmičenja. Što se tiče tuniranja automobila, ono je dobilo možda i najveće unapređenje, s obzirom da sada imate više od šezdeset različitih delova kojima možete nadograditi automobil, uz preko 650 aerodinamičnih unapređenja i setova. Neka od ovih unapređenja neće doneti samo performansne razlike već i brojne druge razlike u ponašanju automobila, otvarajući neverovatnu slobodu za veliki broj varijacija koje su bile već veoma

distinktne između samih automobila sa fabričkim komponentama.

U igri trenutno postoji 425 automobila, od kojih su više od 90 potpuno novi ili se vraćaju iz instalacija starijih od GT: Sporta. Primarno, GT7 se vodi kao simulacija vožnje, i to definitivno jeste, makar na određenom solidnom nivou. Što se tiče konzolnih opcija i njihovih limitacija, GT7 je

u svojoj klasi kada govorimo o žanru trkačkih simulacija, poboljšavajući brojne komponente kao što je uticaj vremenskih uslova, prijanjanje guma na podlogu, i brojne druge komponente uključujući podešavanje skoro svih delova koji mogu uticati na vaše vozačko iskustvo. Ipak, čak i sa svim asistencijama ugašenim, koje ga mogu pretvoriti u pristojnu simcade igru za sve ljubitelje arkadnijeg

Autor: Nikola Aksentijević

iskustva, GT7 i dalje ne dostiže nivo realizma nekih PC simulacija koje se i dalje nalaze na znatno visokom nivou. Ipak, GT7 je u tom smislu bolji nego što je ikada bio.

Svi automobili se ponašaju veoma različito, u skladu sa njihovim pandanima iz stvarnog života, dok će brojne klase i kategorije uspeti da zagolicaju potrebe skoro svih ljubitelja trkanja. Nivo kontrole vozila je odličan, pogotovu sa volanom i papučicama, ako ste entuzijasta. Ako pak igrate na kontroleru, ponovo nećete biti razočarani, bilo da ste fan veoma zanimljive i odlično implementirane žiroskopske kontrole volana, ili pak klasičnog upravljanja na pečurci. Polyphony je rafinisao apsolutno sve kontrolne sisteme, kao i kamere koje su vam na raspolaganju, gde je preglednost i kontrola na najboljem nivou do sada. Naravno, tu su i protivnici koji vas na prva dva od tri ponuđena nivoa težine i dalje neće pomučiti ako imate iole kakvog iskustva sa trkačkim simulacijama, dok ćete već na trećem nivou težine imati solidan izazov. Protivnici su i dalje dovoljno humanizovani da prave greške, koliko i odlične i veoma precizne poteze pri zahtevnijim manevrima i krivinama.

Gran Turismo 7 je verovatno najlepša trkačka igra do sada. Apsurdna količina detalja se uočava na modelima automobila, koji su ovoga puta stvarno dostigli fotorealizam, i u eksterijeru i enterijeru. Prelamanje senki, vremenskih prilika i sunčevih zraka na stvarno velikom broju od preko 90 različitih staza na preko 30 lokacija širom sveta će vam često iziskivati pauzu i divljenje. Pored toga, tu je i ray-tracing, koji se ovde doduše pali jedino u određenim situacijama, i to van samog gejmpleja, već pri ponovljenom snimku i foto modu, mada to ne znači da igra nešto lošije izgleda u samoj vožnji, jer to nećete previše prime-

ćivati. Kad već pomenuh foto mod, on možda dostiže surealne granice sa brojem opcija, lokacija i filtera koje možete primenjivati na vaše fotografije, legitimno kreirajući fotografije koje kao da su u stvarnosti uslikane. Čak i ja, koji nisam fan ovakvih foto modova, iako ih podržavam u potpunosti, sam umeo da zaglavim po par sati loveći taj idealan kadar.

Kada je reč o muzici, svi imaju različit ukus, ali previše vazdušastog i nežnog zvuka u muzičkoj postavi i originalnim numerama meni nije nimalo odgovaralo. Muziku sam doduše smanjivao i zbog maestralnog posla koji je Polyphony uradio na polju zvuka automobila i okruženja, gde se čak i prilikom promene

kamera miks menja, a da ne govorimo o neverovatnom broju detalja zvukova pri svakom različitom automobilu. Polyphony je na ovom polju apsolutno oduvao skoro svu konkurenciju, i za svaku pohvalu je zvuk kojim vas zapljuskuje GT7 svaki put kada uključite motor.

GT7 ima veoma specifičnu ekonomiju, gde ćete imati dinamičnu prodaju automobila koja će se smenjivati vremenom. Cene automobila mogu padati i skakati, i iako se ovo nekome neće svideti, lično smatram da je ovo balansiranje koje može uticati na trenutak u kojem ćete odlučiti da kupite automobil samo doprinosi igri. Ono što nažalost ne

“ AUTOMOBILII SU OVOGA PUTA STVARNO DOSTIGLI FOTOREALIZAM, I U EKSTERIJERU I ENTERIJERU ”

doprinosi jesu mikrotransakcije koje su u odnosu na GT: Sport i do deset puta skuplje! Iako su potpuno opcionalne, s obzirom da kredite možete uvek zarađivati od trka (mada je Polyphony nakon poslednjeg peča smanjio isplatu na dosta njih), cena samih kredita u GT7 je astronomska, gde će vas pojedini automobili lako koštati preko 30 evra! Iako je ovo dosta razočaravajuće, karijerni režim nudi ogromnu količinu sati, pa osim ako niste baš nestrpljivi, jednostavno igranje će vam doneti automobile koje budete želeli da kupite.

Online mod je tu takođe, zajedno sa zvaničnim trkama koje eventualno mogu voditi do FIA svetskog šampionata u GT7. Online je preza-

bavan i svakako će vam pružiti veći izazov ako ste ga tražili u odnosu na najveći nivo težine, dok je i progresija kroz online modove utoliko zabavnija zbog prisustva pravih igrača. Ako ste ljubitelj ovog moda ili ste iole kompetitivni, najveći broj sati će vam svakako otići u vašem zadatku da postanete što bolji sim-racer.

Upravo je to i ono što GT7 nudi, veoma prefinjen pristup trkanju, ceneći ga kao sport i prenoseći atmosferu kakvu samo GT igre mogu da prenesu. Uz fenomenalan gejmplej koji će se dopasti gotovo svima, Gran Turismo 7 je jedna revolucionarna i odlična vožnja koju ćete igrati nedeljama i mesecima koji dolaze.

PLATFORMA: PS4, PS5

IZDAVAČ: Sony Interactive Entertainment

CENA: 59.99€

IGRU USTUPIO: PLAYSTATION

RAZVOJNI TIM: Polyphony Digital

TESTIRANO NA: PS5

OCENA 9

Maestralna audiovizuelna prezentacija

Odličan gejmplej pruža veliku fleksibilnost između simulacije i simcade igre

Pregršt sadržaja i karijera

Mikrotransakcije

dalje kaska za nekim PC simulacijama trkanja po realizmu

Autor: Milan Živković REVIEW

osećaj misterije i želje za istraživanjem, jači je verovatno nego u bilo kom drugom naslovu serijala.

Grafički, igra izgleda standardno dobro za jednu Kirby avanturu. Nije u pitanju vizuelno nesvakidašnja igra i slabiji hardver Nintendove konzole ovde se možda ističe više nego što bi trebalo. Ali The Forgotten Land opet uspeva da kroz pametan dizajn skrene pažnju sa niske rezolucije, slabe daljine iscrtavanja i ostalih štucavica, i svu pažnju igrača okupira čvrsto skrojenom atmosferom.

Gejmplej osim tradicionalnih mehanika koje uključuju gutanje protivnika i preuzimanje njihovih sposobnosti, ovaj put uvodi i stavljanje većih predmeta u usta, gde Kirbi praktično postaje ono što je obgrlio čeljustima. Lično bih uživao svaki put kada Kirbi postane automobil, ali budite sigurni da ćete nailaziti i na dosta neočekivanih i blesavih predmeta nad kojima je moguće preuzeti kontrolu.

Svaku od stečenih sposobnosti, moguće je unapređivati u gradu ko -

ji služi kao sigurna zona i središte igre. Kako spašavate stanovnike Kirbijevog sveta, tako oni obogaćuju grad novim lokacijama koje uključuju mesto za pecanje, arenu za borbu ili štandove za kupovinu predmeta za ojačavanje.

Kompletna igra, propraćena je fantastičnom muzičkom podlogom, uvek zabavnim zvučnim efektima i velikim brojem animiranih sekvenci, koje od celog iskustva čine možda i „najfilmskiju“ Kirby igru koju sam ikada zaigrao. Prosto je nemoguće da vas igra ne uvuče u sebe, ukoliko je bar jednom pokrenete i pružite joj poštenu šansu.

ZABORAVLJENA ZEMLJA I NEZABORAVNA PUSTOLOVINA

Kad se samo osvrnem na količinu pitanja u vezi sa njim, shvatam da je Kirbi možda i najintrigantniji Nintendov karakter. Kako to da su njegove igre tako lake a tako teške? Da li je on zapravo negativac svojih naslova, s obzirom na to da proždire gotovo bezopasne protivnike? Kakva je to kosmička slučajnost, da bez ikakve namere ovo ružičasto čudo koje usisava sve pred sobom, ime deli sa najčuvenijim usisivačem na svetu?

Godine su učinile svoje i na mnoga moja pitanja, odgovor je dalo iskustvo. A u ovom konkretnom slučaju, osvrnuo bih se na prvo koje sam naveo. Kako su to Kirbijeve igre i lake i teške?

Odličan dizajn, dragi moji čitaoci. Gotovo sve igre serijala pa tako i ova, dizajnirane su na takav način, da ih može preći i neko ko se tek upoznaje sa svetom video igara. Ali prevazilaženje svakog izazova koji igra nudi, od vas već traži da budete igrački veteran.

Ovo nije nov pristup dizajniranju igara i nešto je na šta smo već navi-

kli kada je Nintendo u pitanju. I dok negde balans teškog i lakog može biti narušen, kao što je to bio slučaj sa Mariovom Odisejom, najnovija Kirbijeva avantura pruža gotovo jednaku količinu izazova i satisfakcije manje iskusnim i najiskusnijim igračima.

Kirby and the Forgotten Land je smešten u trodimenzionalni svet, i po izvođenju više liči na neku Super Mario avanturu nego na prethodne Kirby naslove. No dok kretanje u prostoru pruža dosta slobode, kamera je gotovo sasvim fiksirana i u stopu vas prati iz istog ugla. Na ovaj

način, igra ostvaruje pun potencijal svog dizajna, gde nećete iz vida gubiti cilj a opet će ostati dosta prostora za tajne koje je prava uživancija otkrivati.

Priča prati Kirbija koji zajedno sa dobrim delom populacije njegove domovine, biva usisan (sad zna kako je to) u alternativni svet, koji najviše podseća na postapokaliptičnu viziju planete Zemlje. Da, The Last of Us vibracije u stopu su me pratile, što je jedini element za koji sam bio siguran da nikada neće biti implementiran u neku Kirbijevu avanturu. Na svu sreću, pogrešio sam. Jer

Naravno, Kirby and the Forgotten Land nije savršena igra, ali kada je potrebno navesti razloge zašto nije, gotovo da je nemoguće govoriti o manama. Ono što sprečava ovu igru da bude idealna, više je nedostatak prednosti no prisustvo mana. Dopustite da budem precizniji.

Pustolovina i istraživanje su divni, ali retki su momenti kada će vas neka zagonetka baš ljudski „odu“ NAJNOVIJA KIRBIJEVA AVANTURA PRUŽA GOTOVO JEDNAKU KOLIČINU IZAZOVA I SATISFAKCIJE MANJE ISKUSNIM I NAJISKUSNIJIM IGRAČIMA ”

IGRU USTUPIO: CD MEDIA

vati“. Ne, nije zato što Kirbi ne duva nego usisava, već što je jako teško napraviti igru u kojoj može uživati mlađa igračka populacija, a opet da zadovoljava kriterijume iskusnijih igrača. Igranje na većoj težini je od apsolutnog imperativa, ali ni tada vas neće spopasti kakav genijalan izazov koji samo korišćenjem velikog igračkog iskustva možete prevazići.

Kad čitam svoje reči, deluje mi kao da na silu želim da iznudim od igre da mi prizna sve svoje najveće mane. Ali to naravno nije slučaj. Kirby and the Forgotten Land je jednostavno jedna sjajna igra koju njen rođeni dizajn i ciljna publika sprečavaju da bude još bolja. Povremeno repetativne mehanike, ograničenost u interakciji sa okolinom i istraživanju i ne najbolje inkorporiran koope-

rativni režim igranja, zasigurno su jedine stvari koje ovde mogu da zamerim, a da me nakon toga ne grize savest što cepidlačim.

Kirby and the Forgotten Land je apsolutna preporuka. Dašak svežeg vazduha u moru napornih naslova i jedna od najprijatnijih igara prvog tromesečja 2022. godine. Mogu samo dodati da smer u kom se kreće serijal, i te kako obećava. Još samo nedostaje Kirby igra sa izvođenjem fantastičnog Super Mario naslova – Bowser’s Fury, i mogu polako da počnem da u stan unosim ružičasti nameštaj.

Zamolio bih vas da poslednji pasus izađe iz zapisnika, sa izuzetkom dela „apsolutna preporuka“. Verujte mi, nećete pogrešiti. Nabavite igru već danas!

PLATFORMA: Nintendo Switch

IZDAVAČ: Nintendo

CENA: 59.99€

RAZVOJNI TIM: HAL Laboratory

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

OCENA 8.8

Intrigantno i opuštajuće

Pregršt zabavnih mehanika

Odlična atmosfera i dizajn sveta

Neke mehanike su repetativne

Povremeno previše jednostavno

“ GRAFIČKI, IGRA IZGLEDA STANDARDNO DOBRO ZA JEDNU KIRBY AVANTURU ”

ZBILJA NESVAKIDAŠNJI FINAL FANTASY NASLOV

Malo je falilo da u aprilskom broju našeg časopisa imamo tri igre pristigle iz smera Square Enix giganta, koje su me ostavile bez teksta u krajnje lošem smislu. Na svu sreću, Stranger of Paradise, iako je jedan od najčudnijih Final Fantasy spin-off naslova, ne može se svrstati među loše igre. A kao da se trudi da u tome uspe!

Smeštena u mračniju verziju sveta iz prve igre serijala, ova Final Fantasy Origin priča vas stavlja u ulogu Džeka, predvodnika jedne od najbleđih postava likova koje sam ikada video. Džeka na njegovom putu vodi opsesija da uništi zlo poznato kao Haos, tako da bih kompletnu priču mogao da opišem jedino kao prenaglašenu skupinu nabacanih scenarija, kojoj malo fali da bude toliko loša da je dobra, ali nažalost – ni to joj ne ide od ruke.

Kao da je kompletan scenario pisao tim izuzetno inteligentnih i talentovanih mravojeda, a režisersku palicu poput štafete razmenilo deset reditelja koji nisu imali međusobni kontakt. Retko svedočimo ovako basnoslovno lošoj simfoniji bez duše, kada su u pi-

tanju likovi i priča nekog Final Fantasy naslova. Ali ukoliko vas priča može zadovoljiti bez obzira na kvalitet, sve dok se nešto kroz nju dešava, imate sreće. Ovde se dešava i te kako mnogo toga!

Vizuelno, igra takođe ne izgleda kao

Final Fantasy naslov novije generacije, već radije kao nešto što je moglo biti objavljeno i pre pet godina na prethodnoj generaciji konzola. Iako nije u pitanju obavezno loša stvar, kako igra ne izgleda loše, eto prilike da u nekom naslovu odaberete i režim izvođenja koji preferira frejmrejt u odnosu na rezoluciju. Nećete skoro pa ništa izgubiti a dobićete značajno fluidnije izvođenje kada krene akcija.

O da, akcija! Ako je nešto u ovoj igri zaista dobro, onda je akcija upravo to. Ovo ni ne čudi, s obzirom na to ko je radio na igri. Očekujte dosta poteza, bleštave borbe i mnogo eksperimentisanja pri uništavanju protivnika. Da je ostatak igre bar upola dobar koliko akcioni deo, već bih sada mogao da vam je bezrezervno preporučim. Mada nije kao da ovde ne možemo pronaći i još nekoliko dosta kvalitetnih elemenata.

Ukoliko ste dobar poznavalac i ljubitelj serijala, imate čemu da se radujete. Igra će vas provesti kroz većinu svetova glavnog serijala, bar nekim od prepoznatljivih lokacija. I dok nisu u pitanju iskopirani delovi ranijih igara, svaki od njih tematski bezgrešno pogađa u nostalgičnu metu. Još kada krene muzika inspirisana igrom iz koje lokacija potiče, svaki fan će nesumnjivo biti dobro prodrman.

Autor: Milan Živković REVIEW

I dok detalji i mogućnost eksperimentisanja skoro uvek predstavljaju plus, naročito kada su u pitanju igre zasnovane na dobroj akciji, dolazimo i do najluđeg elementa ovog naslova. Količina predmeta i oružja, a zatim njihov menadžment, nešto su najluđe što sam video u poslednje vreme.

Iako inventar poseduje mnogo mesta, igra vas prosto obasipa opremom koju pronalazite usput. Dok trepnete, svako mesto u inventaru biće popunjeno, a ni tu nije kraj mukama. Pronaći najbolju opremu među svim stvarima koje posedujete, pravi je košmar. Toliko je statistika, afiniteta i drugih začkoljica koji od lošije opreme prave najbolji izbor za pravog lika i od najbolje opreme prave najgori izbor za pogrešnog lika, da me je glava jako često bolela.

Žongliranje i vaganje opremom, moguće je zaobići opcijom automatskog opremanja najboljim predmetima. Nažalost, ovo ne garantuje da su ti predmeti najbolji upravo za odabranog lika. A nedostatak opcija za filtriranje i sortiranje, od cele situacije prave još gori haos. Da je ovaj haos ono što Džek sve vreme stremi da uništi, u potpunosti bih ga razumeo i podržavao!

Velika količina mogućnosti, kako uzrokovana mnoštvom opreme ali i klasama kojoj svaki od likova može pripadati, od cele igre prave nepotrebno komplikovan sistem upravljanja predmetima i statistikama. Sigurno postoji izvestan deo publike koji uživa u ovakvoj vrsti mikromenadžmenta, ali igra u kojoj akcija predstavlja najsvetliju tačku naslova, ne bi trebalo da bude sabotirana od strane ovako komplikovanih i neispoliranih sistema.

Naposletku, Stranger of Paradise tek zaviruje na teritoriju igara koje mogu da vam preporučim. Ukoliko ste željni dobre akcije i mnoštva dešavanja, bez obzira koliko ona smislena ili ne, ovo je savršen naslov za vas. No ukoliko vas konstantno žongliranje predmetima plaši, ili vas pomisao na postavu karaktera bez imalo šarma odbija, bojim se da je ovo Final Fantasy naslov koji bi trebalo da zaobiđete.

Konačno, ako ste igrač koji pripada po malo svakom od ovih opisa, ova igra bi trebalo da bude dobar izbor, bar na tridesetak sati dok ne pre -

đete glavnu kampanju i opravdate cenu koja se traži za nju. Verovatno jedan od najčudnijih Final Fantasy naslova ikada, a opet ne katastrofa oko koje kao da celo vreme oscilira.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 10 64-bit

CPU: AMD Ryzen 5 1600

GPU: AMD Radeon RX 5700XT

RAM: 16GB

HDD: 80GB

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

PLATFORMA:

PC, Xbox ONE/S/X, PS4/5

IZDAVAČ: Square Enix

CENA: 69.99€

RAZVOJNI TIM: Team Ninja

TESTIRANO NA: PS5

OCENA 7

Odlična akcija

Pregršt FF nostalgije

Dubok sistem oružja statistika

Loš menadžment inventarom Zapanjujuće bleda postava

Priča bez duše

ČUDNI DIVLJI ZAPAD

Pre nekoliko godina, inženje ri i developeri su krenuli da napuštaju velike softverske kompanije i da formiraju svoje u nadi da će nekako izbeći tu silnu monetizaciju, pohlepu i ostale moderne gejming vadipare, kako bi se fokusirali na igru kao medijum kako za zabavu tako i za pričanje dobre priče. Jedni takvi ljudi su momci i devojke iz kompanije WolfEye studios, izbeglice iz Arcane Studios (Dishonored) i već dugo vremena najavljuju Weird West kao čudnu izometrijsku igru sa kaubojima, vešticama i magijom. We-

ird West je stigao, ali nisam očeki vao da će biti ovako dobar.

Weird West je smešten u alternativni dark fantasy kaubojski vestern univerzum koji je redak u gejming svetu. Igra dosta podseća na premisu koji smo već videli u Hard West igri i očekivao sam nešto slično tako, ali sam dobio twinstick shooter sa RPG elementima i originalnom pričom. Veštice, zombiji, vukodlaci kao i sekte su deo cele priče jako se lepo uklapaju u celo okruženje.

Priča prati više protagonista od kojih svaki zauzima jedno poglavlje u

igri, ali ono što je bitno jeste to što se priča modifikuje u odnosu na odluke koje ste doneli u prethodnim poglavljima, tako da ću pričati o prvom protagonisti kako bih izbegao dalje spoilere, iako je prvi protagonista najmanje interesantan i zabavan u odnosu na sve ostale… čudake. Mogu samo da kažem da će biti i Indijanaca i prasića. Toliko od mene.

Krećete kao Jane Bell, bivši lovac na ucene koja je odlučila da se batali krvava posla i započne porodicu. Odmah na početku njeno dete biva upucano a muž kidnapovan (ge-

neralno obrnuto od svih ostalih sličnih priča) i Jane se ponovo prihvata svojih pištolja i kreće u potragu za svojim mužem i sprema debelu osvetu. Već na početku saznajemo da je u kidnapovanje umešana jedna sekta kao i banda koja radi sa njom, i saznajemo da nisu svi ljudi… normalni. Čudovišta su više nego realna u ovoj igri, a magija i veštičarenje su vrlo česte pojave. Elem, na našoj Jane je da prikupi što više informacija i pronađe svog muža i osveti se bandi i sekti i to radi kroz glavne i sporedne zadatke koje joj daju razni NPC-evi. Igru krećete iz jednog omanjeg, tipičnog vestern grada sa sve Saloon-om, oružarnicom i „Generalovom Radnjom“, kako su naši stari crtaći prevodili. Igra

vas ubrzo šalje na veliku mapu gde imate ključne lokacije do kojih možete ići.

Poenta mape je da u svakom momentu možete pronaći neku skrivenu oazu, trgovce ili nasumične događaje koje možete ili ne morate ispratiti. Sve lokacije koje ste pronašli do tada će vam biti otključane i vraćanjem na neke se otključavaju dodatni NPC-evi ili questovi koji vam mogu bili od velikog značaja, a nekad su samo zamke. Posećivanjem ovih opcionih lokacija vam se polako otključava dublja istorija i trenutna dešavanja u ovoj fiktivnoj državi, tako da se uvek isplati da stanete i prođete kroz sve ako vas zanima priča. Tokom putova -

nja računa vam se vreme od lokacije do lokacije i morate da motrite koliko vam je vremena ostalo da izvršite neke zadatke ili lov na ucene. Na primer, jedan razbojnik će biti na lokaciji samo 3 dana i na vama je da vidite da li vam se isplati da jurite do njega ili da stajete sa strane da istražujete, što je vrlo interesantna mehanika.

Same lokacije su dosta segmentirane i ograničene, kao nekakav omanji sandbox. To mogu biti mali gradovi, napuštene oaze, ruševine, hacijende i druge zanimljive lokacije. Svaka krije nešto zanimljivo, bilo da je to neki nasumični događaj ili brda resursa koje možete iskoristiti kako za prodaju, tako i za unapređivanje

Autor: Igor Totić REVIEW

“ WEIRD WEST JE SJAJNI ARKADNI IMERZIVNI SIM SA DUBOKOM PRIČOM ”

lika. Fenomenalni momenat u ovim nasumičnim događajima je, na primer, kada vas napadnu banditi. Ako ih sve pobijete, lešinari će se okomiti na njihove leševe dok su tokom borbe vrlo strpljivo kružili oko vas. Više lokacija ima i podzemne delove do kojih morate da se pomučite da dođete. Na primer, desiće se da pronađete prazan bunar u koji ne možete da se spustite dok ne pronađete kanap ili podrum koji vodi do njega. Ovi podrumi su gotovo uvek zaključani, a ključ se najčešće nalazi kod jednog od bitnih NPC-eva, ali vam nije u interesu da ga ubijete. Slatke imerzivne muke.

Što se gejmpleja tiče, očekivao sam samo poteznu borbu, ali je igra u potpunosti twin-stick shooter i taj posao obavlja vrlo dobro. U svakom momentu možete da nosite dva oružja koje možete brzo promeni -

ti. Oružje je u looter-shooter fazonu tako da ima brda statistika i nivoa retkosti kao što bismo videli u Borderlands igrama. Od odeće nećete nešto mnogo menjati ali ćete imati razne „pancire“ koji ne zaustavljaju metke ali ublažuju njihov udarac. Pored hladnog i vatrenog oružja imate i unikatne aktivne sposobnosti i pasivne perkove. Svaki upgrade se plaća posebnim, eldrič, predmetima, dok se perkovi plaćaju zlatnim kartama. Njih ćete dobijati od questova ali i istraživanjem lokacija (zato sam spomenuo da treba sve istražiti). Aktivne magije se odnose na lika i na primer, Jane ima sposobnosti kao što su usporavanje vremena kao u Max Payne igrama ili pretvaranje da puška na jedan pucanj ne pravi zvuk. Postoje magije koje se dele specifično na oružja i na lika i stvarno ima dosta da se otključa i iskoristi.

Stealth je vrlo bitan deo igre i ne moraju svi problemi da se rešavaju sa metkom u čelo. Zbog izometrijske pozicije kamere imate veliki pregled mape i možete lepo da isplanirate svoj tihi pristup. Doduše, zbog iste kamere ne vidite preterano dobro šta se dešava unutar zgrada iako imaju prozore i vrata. AI neprijatelja je ili kompletno predvidiv ili totalno nepredvidiv i nisam bio siguran da li je ovo bug u review verziji igre. Pošto igra dozvoljava scum-saving (snimanje pozicije u svakom momentu), planovi koji odu po zlu se mogu vrlo lako ispraviti, ali AI se u svakom momentu čudno ponašao. Ili sam bio neverovatno impresioniran i time se namučio sa stealth pristupom ili sam se samo došetao do bosa i svi bi me iskulirali.

“

STEALTH JE VRLO BITAN DEO IGRE I NE

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 10

CPU: Intel Core i7-6950X

GPU: GeForce GTX 1050 (2048 VRAM)

RAM: 12GB

HDD: 16GB

IGRU USTUPIO: DEVOLVER

DIGITAL

Takođe možete da unajmite plaćenike kao pasivne članove vaše ekipe, ali sam više puta došao do momenta gde oni zapravo nisu hteli ništa da rade nego su samo stajali usred mape, što je vrlo verovatno bug. Mnoštvo zakrpa je izašlo tokom review perioda da više nisam siguran da li je ovaj problem popravljen ili ne, pošto se i dalje vrlo čudno ponašaju.

Opet se vraćam na temu mape jer su vrlo dobro dizajnirane, toliko dobro da često možete da koristite lokacije za postavljanje zamki sa burićima ili da aktivirate dodatne događaje (možete da namamite kojote na neprijatelje). Postoji još mnoštvo gejmplej opcija i mogućnosti kao što je putovanje konjem ili odnos reputacije i priče, ali ostavio bih te de-

talje vama da iskusite jer su izuzetno bitan deo igre.

Što se grafike tiče, Weird West nije moderno UE5 remek delo, već se dosta oslanja na mračni stripovski pristup. Ovo je neka vrsta cell shaded grafike koja je slična Borderlands igrama, ali je sve dosta svedenija i mračnija. Zbog toga, lokacije su dosta jednobojne i depresivne ali se jako lepo uklapaju u celokupni doživljaj.

IZDAVAČ: Devolver Digital

CENA:

40€

RAZVOJNI TIM: WolfEye Studios, Raphaël Colantonio

TESTIRANO NA: PC

OCENA 9

Sjajne lokacije

Odlična imerzivna priča Dark Fantasy kaubojski arkadni sim sa magijama

AI se često ponaša čudno Retki bagovi

MORAJU SVI PROBLEMI DA

Autor: Igor Totić REVIEW

BUĆKURIŠ SVIH FPS IGARA IKADA

Shadow Warrior franšiza je imala jako finu evoluciju. Od Doom klona iz 1997, do remake-a iz 2013, pa odličnog nastavka iz 2016, Shadow Warrior je bio poznat u FPS krugovima kao opičena pucačina puna humora, demona i katana. Mnogo sam zbog toga očekivao od trećeg nastavka, ali sam na kraju ostao razočaran. Možda je „razočaran“ teška reč, više bih opisao igru kao – meh.

Shadow Warrior 3 je izuzetno linearni FPS koji dosta pozajmljuje od novijih modernih šutera kao što su Doom Eternal pa čak i Serious Sam, ali jako malo originalnosti (koju franšiza ima) doprinosi u ovom nastavku. Većinu elemenata i mehanika kroz igru ste već videli do sad, i Shadow Warrior se ne trudi da sakrije tu činjenicu.

Priča prati već poznatog protagonistu dugačkog jezika bez dlaka, Lo Wanga, koji ovoga puta izgleda malo drugačije. Pošto u prošlom delu nije uspeo da spasi svet od demona, ali je isto tako pustio velikog zmaja da uništi sve što postoji, naš glavni lik pada u depresiju jer shvata da nije jači od ogromnog zmaja. Njegov glavni neprijatelj Zilla tada dolazi da ga ponovo motiviše i natera da pronađu vešticu koja iz Hojieve (NPC iz prethodnih delova) maske može da izvuče moć da pobedi zmaja. Ništa ne polazi po planu i sledećih 5,6 sati odigrava se ludnica zvana Shadow Warrior 3.

Igra je po definiciji duhovita, ali neće svima biti smešna. Lo Wang se trudi da dobacuje moderne poštapalice, da se poziva na pop kulturu pa čak i da peva popularne pesme. Ovaj humor nekada uspe da me nasmeje, ali često ne jer ovoga puta izgleda više isforsirano nego prirodno, kao što je i bilo u prethodnim igrama. Jačina humora me podseća na Bulletstorm koji takođe nije bio za svakoga. Prateći likovi su opšta suprotnost Lo Wangu i tolerišu njegove gluposti jer znaju da im je on poslednja nada za spašavanje sveta.

Primetite da sam rekao 5,6 sati jer toliko i traje kampanja koja je vrlo, vrlo linearna. Sve mape su podeljene na kratke i brze parkur sekvence slične Ghostrunner stilu i onda presečene malim arenama punim neprijatelja u Doom Eternal stilu. Ono što boli u

celoj igri je izuzetno mali arsenal kojim Lo Wang raspolaže. Većinu oružja ćete otključati na početku kao sposobnosti vaše katane i to ćete vrteti do kraja igre sa minimalnim unapređenjima istih. Ali hajde da krenemo redom.

Oružja su izuzetno neoriginalna, jer em ih ima malo, em su vrlo slična oružju iz drugih igara. Pored poboljšanog revolvera, šotke i dual SMG-a, imaćete Basilisk koji je railgun, šuriken samostrel i bacač granata. Poenta je da se vrti oružje kao u Doom Eternal kako biste izvukli maksimalnu štetu iz njih jer svaki neprijatelj ima neki vid slabe tačke i svako oružje je korisno u nekom momentu tokom borbe.

Pored vatrenog oružja, Lo Wang koristi i svoju čuvenu katanu koja em sec-

ka, em ima i specijalne sposobnosti. U zavisnosti od svog trenutnog kretanja, katana može da generiše različite magije. Na primer ako se krećete unapred, katana baca vatrenu kuglu, ako se krećete unazad onda baca ledenu oštricu koja leti ka neprijateljima i kida im glave, a ako se krećete u stranu, onda radite AOE efekat sa strujom koja bije sve oko vas. Kombinacijom svih ovih sposobnosti katane i oružja dobijate Shadow Warrior 3 gejmplej.

Od Doom Eternala igra takođe pozajmljuje „Glory Kill“ sistem, samo što se ovde izvodi dosta komplikovanije. U Doom, ako učinite dovoljno štete protivnicima, oni upadaju u „stagger“ efekat i možete da ih ubijete na brutalne načine. U SW3, morate da skupljate poseban resurs kroz bitke kako bi vam se punila instant kill sposobnost i to ume da potraje. Ono što je bolje nego u Doom je to što kada ubijete nekog neprijatelja sa ovim napadom, uglavnom dobijete nešto što koristi taj neprijatelj. To može da bude ledena glava koja zaledi sve neprijatelje, podzemna bušilica koja kosi sve pred sobom ili jezgro ronin šlema, koji je dron i koje ispaljuje instant kill lasere na protivnike. Ovi momenti su izuzetno zanimljivi, ali veoma retki i situacioni. Više puta mi se dešavalo da uspem da sakupim dovoljno za instant kill ali se ispred jačeg protivnika u poslednjoj sekundi pojavi slabiji. Tada dobijam beskorisnu sposobnost od običnog trash moba umesto moć od ogromnog samuraja sa katanom većom od mene.

Pored ovoga, naravno da imate kuku za privlačenje kako sebe tako i neprijatelja, jer i sam Lo Wang u igri kaže da je svi moraju imati do sada. Međutim arene su toliko male i ograničene da ova kuka često nema poentu sem brzog repozicioniranja. Lo Wang takođe ima sposobnost da magično odbije protivnike, što se uglavnom koristi da ih ili gurnete sa litica ili nabodete na šiljke, što je očigledno Bulletstorm referenca. Tokom igre ćete sakupljati i poene za unapređivanje kako Lo Wanga, tako i oružja. Naža-

lost, ta unapređenja su izuzetno bazična, pasivna i dosadna.

Što se neprijatelja tiče, kao i obično izuzetno su čudni i inovativni, samo imaju previše boja. Svaka bitka izgleda kao da se neka duga naljutila na mene i pokušava na sve načine da mi se osveti. Često sam se izgubio u ogromnoj kombinaciji RGB boja da sam morao da pravim pauze tokom igranja. Međutim sami neprijatelji, to jest demoni su interesantno dizajnirani, ali nisu toliko unikatni kao u nekim drugim igrama. Štaviše, jedni neprijatelji su samoubice koje trče ka vama i deru se kao u Serious Sam igrama. Ovo je očigledan omaž, a ima ih dosta.

Okruženja u kojima se igrate su apsolutno prelepa i uživao sam u svakoj visti. Iako se sve oko vas raspada, u toj apokalipsi se mogu naći prelepe lokacije kao što je džinovska brana ili oštre litice, pa čak i leđa zmaja u jednom momentu. Iako vas igra tera da budete brzi nindža, neretko sam zaustavljao momentum kako bih uživao u okolini.

Shadow Warrior 3 je izuzetno kratak FPS koji ne opravdava svoju cenu, pozajmljuje previše od drugih igara i ne doprinosi mnogo svojih ideja. Zabave ima da se nađe, ali je sve već viđeno do sada. Ono što bih vam ja preporučio jeste da sačekate neki dobar popust i odvojite jedno popodne, ali za jednu ovakvu franšizu, Shadow Warrior 3 je razočarenje.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 10

CPU: AMD Ryzen 7 2700

GPU: Radeon RX 5700 (8192 VRAM)

RAM: 8 GB RAM

HDD: 31 GB

IGRU USTUPIO: DEVOLVER DIGITAL

PLATFORMA: PC, Xbox ONE, PS4

IZDAVAČ: Devolver Digital

CENA: 45€

RAZVOJNI TIM: Flying Wild Hog

TESTIRANO NA: PC

OCENA 6

Prelepe lokacije Brz i precizan gejmplej Omaž drugim igrama

Previše pozajmljuje od drugih igara

Premalo originalnosti Cena ne opravdava dužinu igre

SUDAR PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI

Ponekad nije okej kada se igra najavi kao prequel i nema broj u svom nastavku, da bi se onda ispostavilo da je i te kako punokrvni nastavak. No ako vam je kraj trećeg dela bio iznenadan i ostavio vas u nezgodnoj poziciji, onda je ovo idealna prilika da nastavite još jednu sibirsku avanturu.

Priča prvobitno počinje 1937. godine u Vaghenu, davno pre svih dešavanja u Syberia svetu, i to sa mladom damom po imenu Dana Roze. Njena cvetajuća karijera kao brilijantan pijanista će doživeti iznenadni preokret kada ode na planinski letnjikovac kako bi izbegla nadolazeću pretnju koja se gomila pred zoru drugog svetskog rata. Drugi deo priče će naravno pratiti Kate Walker i početi 2004. godine u Taiga regio-

nu. No pre nego što krene na dnevni zadatak u zatvorskom rudniku, pristiže joj pismo koje će joj slomiti srce. Tračak sreće joj ipak pristiže u obliku pukotine koju pravi u zavučenom delu rudnika koji će je odvesti do slobode. Tu počinje glavni deo radnje gde ćemo videti kako Kate razotkriva misteriju vezanu za Danu Roze.

Point-and-click avanture se generalno postavljaju na 2D pozadinu, čak i kada imaju 3D ili 2.5D likove koji se šetaju po istoj. Sam dizajn i pozicija kamere dopušta ovaj efekat i u nekim situacijama je praktično neprimetan. Sve ovo se naravno radi kako bi se što brže, lakše i bez preteranih zahtevnosti napravila jedna ovakva avantura. Syberia

je jedan od naslova koji se kroz svo-

je nastavke sve više trudio da ide u što primetnije 3D okruženje. Sa The World Before su to ponajviše i uspeli da urade. Samo kretanje kroz lokacije pa čak i njihovo istraživanje je postavljeno u odnosu na poziciju lika. Kamera je skoro uvek centrirana na glavnog lika i iako je možete pomerati u stranu, i dalje će biti vraćena na prvobitnu poziciju, ali ćete zato veoma neprimetno i fluidno prelaziti iz lokacije u lokaciju. Mana ovde može doći u vidu lakog previđanja nekih lokacija ili pogrešnog ulaska u neke, tako da se ne vide neki objekti za interakciju. Sad, možda vam je čudno što toliko pričam o ovome, ali to je zato što većina novih avanturističkih igara ima vrlo malo novih mehanika, pogotovu onih koji je izdvajaju iz mora drugih naslova.

Ako ste igrali prethodne igre iz serijala ili čak bilo koju drugu igru ovog tipa, znaćete šta da radite i kako da igrate. Pred sobom ćete imati gomilu zagonetki i pregršt predmeta čijim kombinovanjem i korišćenjem ćete iste i rešiti. Čak i sistem davanja različitih odgovora tokom razgovora sa drugim likovima ili čak korišćenje drugih rešenja za trenutnu situaciju neće na kraju mnogo izmeniti igru, osim što će vam možda dati priliku da ponovo pređete igru i drugačije odgovorite. Ovo je zapravo delom i forsirano, pošto ne postoji manualni način snimanja igre nego samo checkpoint sistem i auto save, tako da nećete moći da odgovorite na

jedan način i onda probate ponovo na drugi čisto da vidite rezultat. Može se desiti da propustite neke sporedne zadatke. Tako je, igra ima potpuno opcione zagonetke koje neće uticati na njen tok i celokupnu progresiju, ali će vam dati dodatni kontekst za neke situacije.

Igra je doduše prepuna, i kada kažem prepuna ozbiljno mislim prepuna, malih interakcija sa predmetima i situacijama koje bi jednostavno trebalo da budu kratke animirane sekvence. U redu je ispitati i iskliktati objekat u inventaru s čime ćete saznati nešto više, čak i manuelno pomeranje i otvaranje fioka, ali

Autor: Stefan Mitov Radojičić

“ NEKE MEHANIKE NISU TU DOK SU

stvarno ne želim da povlačim miš u jednom pravcu kako bih gurao vagon ili da okrećem miš u krug kako bih otvorio neki ventil. Dovoljno bi bilo da kliknem da lik interaguje sa nekim predmetom i da to vizuelno vidimo kako se dešava.

Zagonetke su same po sebi predivno odrađene, i ako ste već iskusni avanturista nećete imati previše problema sa njima niti se zaglavljivati. Čak se ni one koje vam izgledaju malo monotono ili nepotrebno neće ponavljati, pa neće biti neke iritantne repeticije.

Syberia je apsolutno prelepa. Ne samo kao igra već kao i vizuelno umetničko delo. Ako ste ikada hteli da vidite kako može predivno izgledati neki Steampunk svet, ovo je više nego savršen prikaz istog. Razvojni tim se istinski potrudio da prikaže sve čari i male detalje koje je Benoit Sokal zamislio u ovom svetu. Čak i dosadne lokacije matorog rudnika izgledaju izuzetno detaljno. Naravno, nije sve baš super savršeno. Manji nedostaci i ponekad nezgrapne

animacije likova mogu dovesti do čudnih situacija, ali vam neće pokvariti užitak.

Muzika pridodaje atmosferi i često ćete uživati u njoj dok prolazite kroz lokacije. Glasovna gluma je kao i uvek dobro odrađena i glumci veoma dobro prenose emocije u svakom bitnom momentu.

Ubedljivo najveću jeres koju igra ispoljava, bar što se mene tiče, jeste to što nije moguće proveriti sve tačke za interakciju na datoj lokaciji. Sistem gde ne morate da pređete mišem preko tačke veličine piksela da biste videli da li na nešto možete kliknuti je okej na malim scenama, ali na većim vrlo brzo pada u vodu.

The World Before je definitivno četvrti nastavak u serijalu, i iako igra ima kratak video koji prikazuje šta se dogodilo u prethodnim delovima, ipak bi trebalo preći sve da bi se komplet u njemu uživalo, pogotovu jer ima dosta referenci na ranije naslove. Sam svet i misterija će vas i te kako držati zalepljene za stolicu.

OCENA 8.5

Prelep dizajn sveta

Atmosfera, priča, ambijent, zagonetke

Nije Syberia 3

Nema manual save Previše nepotrebnih interakcija

NOVE IZRAŽENIJE ”

Autor: Nikola Aksentijević REVIEW

TINY TINA U ZEMLJI ČUDA

Tiny Tina’s Wonderlands ima tu čast da zvuči kao neki osrednji DLC za Borderlands 2. Međutim u pitanju je potpuno odvojena igra, iako ne odmiče preterano od svojih glavnih prethodnika.

Ovoga puta bićete jedan od glavnih aktera u table top kampanji koju vodi Tiny Tina, potpuno ćaknuta klinka iz Borderlands franšize koja je bila jedan od najzanimljivijih likova iz BL2. Na početku njene kampanje moraćete da kreirate svog lika, a Wonderlands nudi šest različitih kla-

sa tipičnih za table top RPG-ove kao što je D&D, pa ćete imati opciju da se mlatite izbliza, iz daleka, bacate magije, prizivate pomoćnike i slično. Svaka od klasa ima nekoliko različitih sposobnosti od kojih svaka ima svoje drvo u koje možete ulagati poene. Ovde po prvi put imamo i nešto detaljniji kreator likova gde zapravo možete menjati izgled svog lika, kao i verovatno najbolju opciju „slider override“, gde možete otići u apsolutni haos sa slajderima za izgled vašeg lika i napraviti neke poprilično abominalne kreacije.

Tiny Tina’s Wonderlands ima relativno rudimentarnu, iako zabavnu priču u početku, s obzirom da tehnički igrate Borderlands sa fantazijskom podlogom. U Borderlandsu je narativ uglavnom bio nit’ pun pogodak, niti pun promašaj, sa izuzetkom fantastičnog BL2, koji je i dalje imao par slabih momenata. Međutim, sa Tiny Tinom se ponovo javlja relativno slab narativ viđen u BL3, sa dosta provučene nepotrebne političke (ne)korektnosti, koji svakako ume da ubije ionako mlak humor, koji doduše ume biti jako zabavan u

“ BORBA JE GOTOVO ISTA KAO U BL3, MAKAR ŠTO SE PUCAČKE MEHANIKE TIČE ”

nekoliko trenutaka. Svakako će vam priča držati pažnju od početka do kraja, ali ne očekujte neki iskorak u odnosu na prethodni deo, jer je očigledno da pisci pate od istih boljki kojima su ugrozili pisanje u trojci.

Priča svakako nije ni bila fokus BL igara, već njegov identitet kao looter-shooter igra. Tiny Tina’s Wonderlands mi je lično probudila nadu da će uvesti nešto novo, pogotovu zbog RPG potencijala koju table top postavka nosi sa sobom kroz igračku interakciju, raznovrsnost i ludilo

koje bi Tina mogla da uvede u svoju kampanju. Nažalost ovaj potencijal je premalo iskorišćen, s obzirom da uprkos novim mehanikama, TTW je i dalje BL sa fantazijskim začinom preko.

Borba je gotovo ista kao u BL3, makar što se pucačke mehanike tiče, mada su sposobnosti klasa znatno zabavnije i uklapaju se više u fantazijsku pozadinu, dok ćete ovde imati i oružje izbliza u odvojenom slotu, kao i par stvari kao što su magije, prstenje i slično. Sada imate i

šest atributa, koji su u velikoj meri slični onima iz D&D-a, kao i iz klasičnih RPG-ova, pa će povećavanje njih uticati na različite sposobnosti vašeg lika. Odabirom pozadinske priče vašeg lika mu takođe menjate početne vrednosti ovih atributa, dodajući dodatnu raznovrsnost pri klasama. Gearbox se doduše malo vratio korenima i sistemu loota sličnom u BL1, pa sada oklopi i oružja mogu promeniti dosta, dodajući iskustvene poene na određene atribute i sposobnosti, uvodeći još više opcija za min-maxovanje vašeg lika. Oruž-

ja imaju standardnih pet elemenata štete koju mogu nanositi, a uz to je uvedeno i nekoliko novih proizvođača oružja uz već postojeće kojima je Tina promenila nazive zarad njene kampanje.

Ako govorimo o svetu i toku igre, istraživaćete ga u izometrijskom fazonu dok ne dođete do određene lokacije. Problem sa sporednim aktivnostima lokacijama jeste generalno reciklaža istih i repetitivnost koja se jako brzo javlja kao posledica toga. Ulazićete u arene koje će biti ili veoma slične prethodnima ili gotovo

“ GEARBOX SE VRATIO KORENIMA I SISTEMU LOOTA SLIČNOM U BL1, PA SADA OKLOPI I ORUŽJA

MOGU PROMENITI DOSTA, DODAJUĆI ISKUSTVENE POENE NA ODREĐENE ATRIBUTE I SPOSOBNOSTI ”

iste. Randomizacija ovih okruženja je u najbolju ruku rudimentarna, pa iako je sama borba veoma zabavna, ubrzo ćete doći do zasićenja, makar dok ne pređete igru do kraja. Tu se dolazi do chaos dungeon-a koji će posedovati nešto bolju randomizaciju sa, naravno, najboljim mogućim lootom. Multiplejer tu i dolazi do izražaja, s obzirom da su osnovne četiri težine, čak i na najvišem nivou u ranoj fazi igre relativno jednostavne, sve do ovih borbi gde se već sinergije između saigrača više traže, pogotovu sa veoma oštrim skaliranjem za svakog dodatnog igrača u ekipi.

Što se tiče dizajna, grafička podloga je gotovo istovetna kao u BL3, osim što se sa vizuelne strane Gearbox ovde svakako oslobodio na planu fantazijske podloge. Sve je znatno ekstravagantnije, pogotovu dizajn protivnika. Ovo se nažalost ne može reći za oružja, s obzirom da i dalje odudaraju od pozadine sveta, sa nekoliko izuzetaka iz novih proizvođača. Zvuk je više nego solidan, pogotovu u surround delu, mada ćete svakako imati mini mapu koja će vam biti više korisna. Muzika je s druge strane relativno prosečna, osim u nekoliko momenata prilikom

borbe gde uspešno ume da dočara taj table top osećaj.

Optimizacija je znatno bolja nego u BL3, međutim multiplejer pati od dosta lošeg netkoda, gde često ume biti problema sa povezivanjem sa saigračima i povremenim izbacivanjima. Padovi u frejmrejtu su retki, ali se dešavaju, što zbog laga, što zbog dosta zahtevnih animacija i haosa na ekranu, pogotovu ako igrate sa više ljudi. Uz sve to izrečeno, ostaje neki neprijatan osećaj gde Gearbox kao da nije uspeo da iskoristi sve čari table top aspe-

kata kojima se igra diči. Narativni deo je ovde verovatno najviše zafalio, uz neke dodatne sposobnosti koje su mogle da se dodaju uz bolju randomizaciju.

Fanovi BL serijala će sigurno uživati u ovome, pogotovu zbog jako zabavnih oružja i same borbe, ali Tiny Tina’s Wonderlands i dalje se najbolje može opisati kao blagi fantazijski spin-off franšize koji je mogao da bude znatno više od toga. Ipak, uprkos tome, zabava je zagarantovana ako ste ljubitelj BL-a ili looter shooter RPG-ova uopšte.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

PLATFORMA: PC, Xbox ONE/S/X, PS4/5

IZDAVAČ: 2K Games

CENA: 59.99€

IGRU USTUPIO: CD MEDIA

RAZVOJNI TIM: Gearbox Software

TESTIRANO NA: PS5

OCENA 7

Audio-vizuelni dizajn

Prezabavna borba uz par zanimljivih dodataka Sinergije u multiplejeru su veoma izražene kako igra odmiče

Potencijal table top podloge mogao znatno bolje da se iskoristi Repetitivnost je neizbežna uz mali broj različitih dungeona Priča je u najbolju ruku prosečna

POVRATAK WWE MEĐ’ GEJMING SCENU NA VELIKA VRATA

WWE franšiza i 2K Games našli su se u nimalo zavidnoj poziciji zahvaljujući gresima iz prošlosti. Raskalašnost u razvoju godišnjih izdanja i očekivanja da će publika slepo prihvatati praktično isti proizvod iz godine u godinu uzela su maha i red je došao da izdavač nauči skupo plaćenu lekciju.

Povratak je koštao jedno izdanje WWE igre, odnosno kašnjenje istog, kojeg nije bilo na vreme radi “kalibracije” i promene ključnih stvari koje nekoliko godina unazad nisu štimale. Developer nije promenjen, Visual Concepts je ostao na čelu, ali se uozbiljio, da odmah kažem to.

Odmah po lansiranju igre, dobija se prilika da se prođe tutorijal koji nas sprovodi kroz sve gejmplej mehanike, gde se odmah vide blagodeti dodatnog rada. Nema više kompleksnih kombo patterna, već je sve uprošćeno i daleko pristupačnije za igranje. Stamina i helti su isto uprošćeni, ali

opet fino uklopljeni da ne narušavaju upotrebu nekolicine kombo poteza koje rvači imaju na raspolaganju. Drugim rečima, WWE 2K22 predstavlja preko potrebno osveženje u odnosu na prethodna izdanja i ponuda dosta sija, pogotovu kada se sagledaju modovi igranja koji su dosta raznovrsni.

Postoji nekoliko modova igranja. Egzibicioni mod, gde u osnovi možete da birate između nekoliko ti -

pova mečeva (jedan na jedan, Tag Team, No DK, Falls Count Anywhere, tuča u bekstejdžu, pakao u ćeliji, Royal Rumble, i slično).

Zatim tu je MyRise koji u osnovi služi kao mod priče, gde su vam na raspolaganju muški i ženski rvač, sa naravno različitim pričama. Još uvek sam u ženskoj priči, tako da ne mogu mnogo da otkrijem o tome, ali je definitivno zabavna. Ipak, ne

očekujte previše od njega. Za mene ovaj mod vredi igrati jer jednostavno toliko volim ovu igru, i iskoristiću svaku priliku da je opikam.

Tu je i MyFaction, u osnovi deo igre za prikupljanje karata. Srećom, igra se samo protiv veštačke inteligencije, jer se u suprotnom bojim da bi ovaj režim završio kao Ultimate Team za FIFU... Postoje izazovi poput nedeljnih kula i nekoliko izazova koji vam donose novčiće u igri, pomoću kojih otvarate pakete i poboljšavate svoj tim. Nažalost, ne suzdržava se u potpunosti da ljudima ponudi premium valutu za gotovinu. Učinite sebi i svojim roditeljima uslugu deco, NE podržavajte ovo. Bez uvrede za 2K, ova igra je odlična, ali dosadna praksa nuđenja premium valute... ozbiljno? Mora da su puštali Shance O’Macovu muzičku temu kada su ovo implementirali u igru...

Rey Misterio ima svoj Showcase mod koji za početak ima 11 mečeva. Poslednji 12. meč se otključava nakon završetka svih ostalih mečeva i ispunjavanja svih ciljeva u tim mečevima, gde nam Rej priča o svojim ose ć anjima i o tome kako se meč odigrao. Kada se ispune ciljevi, igra prelazi sa animacije u igri na pravi šou, pa zatim nazad na animaciju gde Rej na-

stavlja da priča o svojim osećanjima i o tome zašto su mu određeni mečevi bili važni. Prvih nekoliko mečeva koji istražuju njegov odnos prema Ediju Gereru su posebno emotivni, gde čak uključuju i RAW epizodu nakon Edijeve smrti, što je bilo posebno srceparajuće. Sve u svemu, ima sjajnih mečeva, ali neki od njegovih značajnijih okršaja, posebno onih koji su vezani za Dominikovu priču, su isključeni. Verovatno nisu hteli da ispričaju priču 2022. jer bi danas ovo bila nemoguća priča, pretpostavljam.

MyGM vam omogućava da izaberete GM-a od Sonje Deville, Šejna Mekme-

jon, Stefani Mekmejon, Adama Pirsa ili Vilijama Regala (da, onog koji je pušten i pridružio se toj drugoj kompaniji tek prošlog vikenda). Sledeće ć ete izabrati emisiju (Smackdown, Rav, NXT, NXT UK). I GM i Show imaju posebnu bonus karticu koja vam daje prednost. Imaćete nešto početnog novca da potrošite na draft i izaberete svoje superzvezde, pa će AI ili drugi igrač izabrati posle vas, i tako dalje. Nakon toga ćete morati da postavite emisiju, utakmice i promocije. Navijači će ocenjivati vaše mečeve i na osnovu ishoda ćete zaraditi nešto novca za naredne nedelje. Vaš cilj je da pobedite rivalsku emisiju.

“ PREKO POTREBNO OSVEŽENJE FANOVIMA RVANJA ”

Autor: Milan Janković REVIEW

Možete igrati i onlajn ili preuzeti odabrane rvače/arene/prvenstva drugih igrača. Ovo je dobro funkcionisalo u ranom pristupu i već postoji mnogo sadržaja za preuzimanje.

Većinu svog vremena proveo sam u GM režimu, iako je ono što me tera da se vraćam u ovaj režim pomalo razvodnjeno. Više se ne radi samo o popularnosti, već postoji strategija koja ulazi u celu priču, i sa dodatkom power kartica koje mogu poremetiti šou drugog GM-a dok pokušavate da shvatite kako da postavite sopstvenu emisiju. Ovo čini dobar režim igre čak iako je, kao što rekoh, pomalo razvodnjen.

Ovo je praktično najbolja WWE igra otkako 2K poseduje franšizu. Mehanika igre je toliko poboljšana zahvaljuju ć i novim promenama i pruža potpuno novo iskustvo. Grapple, Heavy Attack i Light napadi imaju jedinstvene dugmiće, sada možete blokirati neprijateljske napade, a parametri specijalnih poteza su promenjeni na dobar način. Skoro svaki režim igre u WWE 2K22 dobio je poboljšanja, što je za svaku pohvalu.

Ako ste dugogodišnji fan serijala i skeptični ste zbog prethodnika, bez brige. Rvanje je ponovo in, i to na dobar način!

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 7

CPU: Intel i7-4790 / AMD FX 8350

GPU: GeForce GTX 1070 / Radeon RX 580

RAM: 16 GB

HDD: 60 GB

IGRU USTUPIO: CD MEDIA

PLATFORMA: PC, Xbox ONE/S/X, PS4/5

IZDAVAČ: 2K

CENA: 59.99€

RAZVOJNI TIM: Visual Concepts

TESTIRANO NA: PC

OCENA 8

Prost raspored tastera

Raznovrsnost modova

Mod karijere je kompleksniji

Mikrotransakcije

“ PRAKTIČNO NAJBOLJI WWE NASLOV OTKAKO 2K RADI NA FRANŠIZI ”

Besplatni kutak U pokretu

Autor: Milan Janković

THE ODYSSEY OF THE MAMMOTH

Sa ovom igrom se vraćamo jedno 12.000 godina unazad, pravo u kameno doba i to među mamute. The Odyssey of the Mammoth vas stavlja u ulogu majke mamuta koja ima zadatak da svoje mladunče dovede na poslednje utočište svoje vrste. Iako zvuči slatko, radi se o surovom preživljavanju i igra uključuje borbu i jurišanje kroz mase. Igra takođe nudi prijatan prikaz tri okruženja, pravih nekadašnjih utočišta mamuta – stepe, tajge i arktičke glečere. Uz sve to, narator kazuje priču i pruža savete za preživljavanje.

Sa kvalitetnim ambijentom, humorom i muzikom, nikada ne bih mogao da kažem da je u pitanju univerzitetski projekat da se ne pominje u igri. Bila je to dirljiva priča koja greje srce. Ozbiljno, jako mi se dopala.

Sve u svemu za besplatnu igru, preporučio bih da je isprobate. Pejzaž u igri izgleda zaista neverovatno - dovoljno realistično ali i dovoljno glupo tako da ni gledanje neprijatelja kako lete kroz vazduh ne deluje predaleko. Mala beba mamuta takođe izgleda simpatično i ako se povredi slama vam srce, što je plus kada je cilj da zaštitite malu bebu. Igranje i način na koji kontrolišete mamu takođe su mi se svideli, a od tri vrste napada, nije bilo nijednog koji nisam iskoristio. Takođe sam mislio da je lepo da samo beba nanosi štetu, jer me je to dovelo do toga da koristim majku kao doslovni rezervoar za blokiranje koplja i zaštitu. Iako je kratak, The Odyssey of the Mammoth je ‘’must-play’’.

I’M PING PONG KING :)

I’m Ping Pong King je jako zabavna i uzbudljiva igra stonog tenisa, gde vam je cilj da pobedite 16 protivnika i osvojite krunu.

U pitanju je super jednostavna ping pong igra, ali tu zapravo i leži njena lepota - samo dodirnite levu ili desnu stranu ekrana da biste udarili loptu na odgovarajuću stranu tabele. Zvuči dosadno, ali je odličan test vaših refleksa.

Međutim, ono što ovu igru čini odličnom, lično, jeste umetnički pravac i grafika. Stil je izuzetno minimalistički sa vrlo jednostavnim dizajnom likova i čistim vektorskim izgledom.

Autor: Milan Janković

PLATFORME: Android, iOS

RAZVOJNI TIM / IZDAVAČ: Orangenose Studios

CENA: Besplatno / mikrotransakcije

RAZVOJNI TIM: GDE PREUZETI: https://store.steampowered.com/app/1881350/The_Odyssey_of_the_Mammoth/ Mighty Tusks

Pazite da ne propustite nijednu loptu, inače ćete izgubiti partiju dok ste rekli keks!

TEST UREĐAJ: Apple iPhone 13

LOGITECH G PRO X SUPERLIGHT

Superlagani bežični miš

Prvi put kada sam se susreo sa Logitech G Pro Wireless mišom jedna od stvari koja me je najviše fascinirala je bila njegova težina – odnosno nedostatak iste. A onda sam čuo da se pojavio ProX model koji u nastavku imena ima Superlight, pa ček zar nije onaj bio već super lagan?

Logitech G ProX Superlight

Logitech G Pro Wireless miš je kada se pojavio sa svojih 80 grama bio među najlakšim bežičnim gejming miševima ikada, i to je postignuto bez saćastih dezena i sličnih stvari koje su sada ekstremno popularne. G ProX Superlight potpuno nastavlja u tom smeru, čak bih rekao da je i oblik u potpunosti identičan s tim da je težina dodatno smanjena – na neverovatnih 63 grama. Primera radi neki od najlakših miševa sa kablom su u ovoj kategoriji – na primer CoolerMaster MM710 ima 53 grama, ali Glorious Model O koji je i započeo celu ujdurmu sa super laganim mi -

ševima ima čak 67 grama. A pritom bežični ProX ima ugrađenu i bateriju i sve što mu treba za povezivanje. Miš je sasvim normalnih dimenzija, dakle nije neki „mini“ format kako bi na taj način smanjio težinu i zaista odlično leži u šaci prosečne veličine. Sam oblik spada u one koji su skoro pa prilagođeni i levorukim i desnorukim ljudima, ali ima dva tastera koji dolaze ispod palca desne šake pa se na taj način gubi malo funkcionalnost za levoruke. Linije su vrlo jednostavne a opet je ležanje u ruci skoro pa idealno što me vrlo raduje. Osim dva dodatna dugmeta pod palcem tu se još nalaze i dva osnovna dugmeta, točkić i to je to – nema čak ni dodatnog dugmeta za promenu DPI osetljivosti, ali iskren da budem nisam siguran da mi nedostaje. Naravno iz priloženog G HUB softvera ga možete postaviti gde god da vam odgovara. Ukupno postoji samo jedna minijaturna LED dioda koja svetli kada je baterija pri kraju ili neke slične statusne poruke, ništa što bi realno odvlačilo pažnju, od ostalih

simbola ukupno jedno G na poleđini. Interesantan je i točkić koji je vrlo prijatan za korišćenje, ali je verovatno zbog smanjenja težine nekako izbušen u sredini pa više liči na točak bicikla nego na standardni točkić za miša. Sa donje strane se nalaze vrlo impresivni PTFE klizači koji svoj posao odlično obavljaju i miš male mase neverovatno dobro klizi po svim tipovima podloga. Sa te strane se još nalazi i senzor i jedno poveće dugme kojim se miš zapravo uključuje. Niže od toga se nalazi kružni poklopac ispod koga možete ubaciti wireless risiver da ga ne izgubite. Ovaj poklopac takođe može služiti za umetanje Powerplay adaptera – za one koji ne znaju to su posebne Logitech podloge koje rade sa delom njihove G game bežičnih miševa i pune ih preko indukcijskog polja dok ih koristite u punom kapacitetu. Kad smo već kod punjenja ono se uobičajeno vrši preko priloženog USB kabla koji se vrlo lepo uklapa u prednji deo miša kada on postaje klasičan miš. Malo je nezgodno što je kabl specifičnog obli-

ka na kraju koju ulazi u miša da bi se bolje uklopio tako da morate voditi računa da ga ne izgubite, ali verovatno može da posluži i bilo koji drugi kabl za punjenje. Interesantno je da je iskorišćen Micro USB konektor koji je sad već na zalasku karijere ali je to verovatno posledica činjenice da oblik nije menjan od prethodnog modela. Ako pričamo o sitnim zamerkama tu je opet ona da ne postoji jedinstven USB risiver za sve Lightspeed uređaje, poput Unifying risivera za druge Logitech periferije ali se nadamo da će to ubrzo postati standard. Interesantno je da miš postoji u crnoj, beloj i pink boji tako da će svako naći nešto što njemu vizuelno odgovara, meni se ovaj beli baš svideo.

Performanse u igrama

Logitech je u svojim najjačim modelima iz gejming serije update-om firmware-a za ugrađene senzore zapravo povećao njihovu preciznost pa Hero senzor sada ima rezoluciju od 25K DPI, 25.600 DPI da budemo potpuno precizni. Ovo jeste impresivna brojka, i verovatno najbolja na tržištu ali se postavlja pitanje koliko to zapravo ima smisla i koliko vam daje prednost u igranju? Suštinski gledano većina igrača koristi u najboljem slučaju oko tri puta manju osetljivost, a u dobrom delu slučajeva i još manju, ali definitivno neki mogu ovo i da iskoriste, a i marketinški lepo zvuči. Naravno i druge karakteristike senzora su na najvišem nivou, pa podržava do 40G ubrzanje i to bez bilo kakve akceleracije, filtriranja i slično. Lightspeed bežična tehnologija koja je ugrađena i u ovaj uređaj omogućava komunikaciju sa računarom identičnu kao i preko kabla, učestalošću od čak

1.000Hz i bez mogućnosti za neke smetnje. U praksi se ovaj sistem zaista pokazao gotovo idealno i zaista ni u jednom trenutku na bilo kom Lightspeed uređaju nisam primetio ni-

kakve smetnje niti kašnjenja za nekoliko godina koliko sam ga koristio.

Podeoke promene DPI osetljivosti, mapiranje dugmića i slično sve radite preko G HUB softvera, a ProX ima ugrađenu memoriju koja će uskladištiti vaša podešavanja i aktivirati ih čak i na računaru koji nema instaliran G HUB, dakle idealno za nošenje po turnirima i slično.

Dolazimo i do ugrađene baterije u ovaj super lagani miš za koju se moglo pretpostaviti da je dosta mala, ali to zapravo i nije slučaj, Logitech se ovde odlučio da njeno trajanje objasni vrlo interesantnom informacijom: baterija traje do 72 sata konstantnog kretanja miša. Dakle da ga non-stop pomerate baterija će trajati bar 3 dana, a u praksi je to najmanje sedam do deset dana, verovatno i više ako govorimo o normalnom korišćenju. Naravno već pomenuta Powerplay podloga je svakako idealan saigrač svakog Logitech G bežičnog miša koji je podržava pa tako i ovog.

Zaključak

Logitech G ProX Superlight je gejmerski miš koji čekira skoro sve kućice u mojoj listi opcija koje mi trebaju za jedan ozbiljan miš – odličan oblik, mala težina, perfektan senzor, dobar softver… lista superlativa je dosta dugačka. Međutim ta ista lista ima jednu ozbiljnu manu a to je cena uređaja. Ono što mogu da kažem jeste da ukoliko ikada odlučim da dam oko 20.000 dinara za miša, što je cena po kojoj se prodaje na našem tržištu, to bi bez razmišljanja bio ovaj model.

Karakteristike:

Model Logitech G ProX Superlight

Tip Bežični Optički miš

Povezivanje USB, Wireless Lightspeed

Senzor 25.600 DPI

Dodatno

DPI prebacivanje, punjiva baterija sa brzim punjenjem, Powerplay kompatibilan

Autor: Miloš Hetlerović

MSI OPTIX MPG321QRF

Veliki monitor za eSports

Nekako smo svi ušli u mantru da nam trebaju sve veće i veće rezolucije ekrana na kojima se igramo iako često i ne vidimo baš razliku između Full HD i 4K rezolucije, a dok nam za ovu drugu treba značajno bolji računar za igranje. S druge strane imamo situaciju da se popularno nazvana 2K ili WQHD rezolucija na „mala vrata“ ušunjala u PC gejming svet. S jedne strane nije preterano zahtevna po pitanju hardvera dok je opet sasvim adekvatna i za monitore većih dijagonala, praktično nešto što u drugim obla-

stima i ne postoji je u PC svetu našlo svoje utočište.

MSI Optix MPG321QRF

Nažalost nazivi monitora kod praktično svih proizvođača imaju tendenciju da budu poprilično kriptični u smislu da morate tumačiti šta je tu šta, pa ni MSI nije tu izuzetak. Optix je svakako njihova serija gejming monitora ali su ove cifre koje dolaze posle MPG zapravo najzanimljivije – a govore nam da se radi o monitoru dijagonale 32“ sa 1ms vremenom odziva i WQHD rezoluci-

jom. Rezolucija od 2560x1440 piksela znači da je ovo monitor standardnog 16:9 formata bez bilo kakvih zakrivljenja i slično. Ipak s obzirom da se radi o 32“ modelu, sa kojima se baš i nismo do sada susretali u gejming svetu toliko, računajte da je pakovanje, a i sam uređaj poprilično veliki. Kada pogledate kao 32“ televizor to sada deluje poprilično mala dijagonala, ali je 32“ monitor, kao nešto što stoji na recimo oko metar razdaljine od vaših očiju, deluje baš baš veliko. Pritom uređaj nije baš ni lagan, pa je zato izuzetno dobro što je njegovo postolje

baš masivno – na njega se šrafi ruka koja drži monitor, koja se može rotirati oko svoje ose na postolju ali i podešavati vertikalno. Konačno na njen vrh se putem 100x100mm VESA mount opcije kači sam monitor i onda ga dodatno možete učvrstiti sa dva šrafa za svaki slučaj. Naravno ovaj vid kačenja podrazumeva da ga možete staviti i na bilo koji drugi VESA kompatibilan nosač pa samim tim možete koristiti bilo koje drugo rešenje. Meni se lično jako svidelo postolje monitora jer je robusno i stameno, sa druge strane omogućava dobar menadžment kablova. A

on vam i te kako može zatrebati jer osim što ima DisplayPort i dva HDMI porta po najnovijim standardima, ima i USB-C konektor (kroz koji takođe može ići i DisplayPort konekcija), kao i tri standardna USB porta i jedan B tipa koji služi zapravo za komunikaciju ostalih sa računarom. Tu su i tri različita audio konektora – jedan Mic-In, jedan Headphone-Out i jedan kombinovani, kao i naravno napajanje za struju. Još interesantnije od svega ovoga jeste da u pakovanju dobijate i mouse-bungee za sređivanje kabla za miša koji se kači direktno na donju ivicu monito-

ra što je vrlo logično ukoliko koristite USB port na samom monitoru za povezivanje miša. Ja lično ne koristim mouse-bungee ali znam dosta ozbiljnih igrača kojima je to praktično obavezan dodatak na stolu tako da ovo vidim kao vrlo lepu pogodnost za eSports takmičare.

Dizajn uređaja je vrlo moderan a u isto vreme i vrlo gejmerski, tako da je jasno da je njegova namena pre za igraonicu nego za kancelariju. Naime sa zadnje strane se nalaze RGB diode (koje možete sinhronizovati sa drugim svojim MSI i

Autor: Miloš Hetlerović

Kada upalite monitor zaista vas prosto zapljusne vrlo blještava slika –najviše zahvaljujući odličnom IPS panelu uglovi gledanja su prosto

odlični i nema nikakve distorzije boja. Ono što je bitno jeste da su ranije IPS paneli imali problem sa brzinom odziva ali da je MSI ovde primenio novu Rapid-IPS tehnologiju pa ovaj ekran ima maksimalnu brzinu osvežavanja od čak 175Hz i vreme odziva od samo 1ms GtG, što je skoro bilo rezervisano samo za najbrže TN panele koji nisu imali ni približno tako dobre boje. To pokazuje i što korišćenjem Quantum Dot tehnologije MSI iz ovog panela uspeva da izvuče 99% Adobe RGB, 97% DCI-P3 i 82% REC.2020 profila, ako vam ove cifre ne znače puno to je zato što su one namenjene profesionalnim monitorima, ali suštinski možete ovaj ekran pored igranja da koristite i za primene koje zahtevaju veliku tačnost boja kao što je kreiranje video materijala i slično. Kompatibilan je i

sa Nvidia G-Sync tako da ćete moći da uskladite svaki frejm idealno.

MPG321 dolazi i sa još nekim interesantnim opcijama koje nismo do sada viđali – prva je smart brightness koji se oslanja na senzor osvetljenja i koji će moći da prilagodi osvetljenje ekrana u zavisnosti od uslova. Nekome možda ovo deluje čudno jer zašto ne bi stalno bio na najjačem osvetljenju, ali imajte u vidu da se često igra u vrlo mračnim prostorima pa je nekada zamorno za oči kada monitor baš bije u vas direktno, naravno ukoliko vas ovo nervira uvek možete isključiti tu opciju. Druga interesantna stvar je KVM switch koji vam omogućava da recimo laptop i računar prikačite na isti monitor, a onda samo pritiskom na dugme izaberete ne samo koji

ekran hoćete da gledate, već da se i sve vaše periferije, priključene preko monitora, prebace na odgovarajući uređaj. Tu je i Console mode koji je pravljen za najnoviju generaciju konzola koja izbacuje sliku u 4K po automatizmu – a monitor je manje rezolucije. Većina drugih WQHD monitora to rešava tako što od konzole zapravo prihvata samo Full HD signal a onda radi upscale na samom ekranu na WQHD, dok kada uključite Console mode na ovom monitoru će on i prihvatiti 4K signal ali će ga onda downscale-ovati na WQHD rezoluciju. U suštini bi trebalo da dobijete znatno čistiju sliku. Konačno tu je i softver koji je nazvan MSI Gaming Intelligence kroz koji možete podešavati određene profile za određene naslove i slično.

Kome je ovakav monitor namenjen?

Dolazimo i do onoga što je trenutno najbolja logika monitora sa WQHD rezolucijom – veća je od Full HD a manja od 4K i samim tim možete za relativno manje novca da imate dobar računar na kome možete igrati igre u visokom refresh-rate a da opet imate poprilično više prostora na desktopu i ozbiljnim aplikacijama u odnosu na manju rezoluci -

ju. Na primer pitanje je da li uopšte možete da sastavite neku konfiguraciju koja će većinu naslova terati u 4K rezoluciji u 175 fps koliko je i refresh ovog monitora, ali da se ograničimo da hoćete 4K u nekih 60 do 100 fps tu opet govorimo o računaru sa recimo RTX 3090 grafičkom karticom koja sama po se bi košta jako puno. S druge strane ja sam ovaj monitor isprobavao u kombinaciji sa laptopom koji ima „samo“ RTX 3070 grafičku karticu, što je ipak relativno dostižno čak i u današnje vreme potpune nestašice, i bez problema sam većinu naslova u 2560x1440 rezoluciji gurao u 60 do 100 fps, što sa G-Sync izgleda zaista super, dok sam eSports nalove kao što su CS:GO, LoL, Overwatch ili World of Tanks potpuno opušteno na maksimalnim detaljima igrao u dobro preko 175 fps, dakle imao sam i viška performansi.

Jedina stvar koju treba obratiti kada je u pitanju ovaj monitor, a nju sam ja prvi u startu prevideo, jeste da je on zaista veliki – 32“ na stolu direktno ispred vas zahteva malo privikavanja. Pritom će neko pomenuti kako smo imali i monitore 34“ dijagonale, ali treba imati u vidu da su to bili ultra-wide ekrani kojima je di-

SA

STOPOM

jagonala po širini, ovde govorimo o potpuno klasičnom formatu i na to se treba navići. S druge strane treba znati da vrlo sličan model od MSI postoji i sa 4K rezolucijom, pa kome je WQHD malo može da razmišlja i o tome.

Zaključak

MSI Optix MPG321QRF je jedan lepo zaokružen uređaj koji se obraća onom delu PC gejming publike koji je razuman – rezolucija je adekvatna da možete igrati najveći broj naslova u visokim frekvencijama osvežavanja bez da imate potpunu zver od igračke mašine, a opet sebi dozvoljavate jednu dozu luksuza i ekran koji izgleda zaista prelepo. Sad da li vam više odgovara recimo 27“ ili pak ovaj veći, 32“, format je pitanje za svakog pojedinačno i prosto stvar ličnih afiniteta. Naravno veći monitor uvek nosi i nešto višu cenu ali je to je i očekivano.

Karakteristike:

Model MSI Optix MPG321QRF-QD

Dijagonala 32“

Rezolucija 2560x1440

Tip panela Rapid IPS Brzina/ Osvežavanje Odziv 1ms, 175Hz, G-sync Compatible

“ QHD Hardware Play! #158 | April 2022. | www.play.co.rs |

ROG FLOW Z13

Gejming tablet

Većina gejmera kada pomisli na igranje na tablet računaru pomisli na Adroid/iOS uređaje na kojima se igraju mobilne igre. Međutim šta se dešava kada Republic of Gamers poželi da napravi pravi gejmerski tablet baziran na PC arhitekturi koji pokreće sve najnovije igre?

Republic of Gamers Flow Z13

Prošle godine smo u Play! 148 imali prilike da se upoznamo sa Flow X13 – gejming laptopom koji je i 2in1, tj može da se koristi I kao tablet. Međutim, novi, Z13 gradi na toj osnovi ali je zapravo u pitanju pravi pravcati tablet. I dalje je to praktično isti ekran dijagonale 13.4” i ruku na srce

sa težinom od 1.18 kilograma i debljinom od 1.2cm bez futrole sa tastaturom, odnosno rekao bih negde oko 1.5-1.6cm sa njom, svakako ne spada u ono što bi se klasično nazvalo tabletom. Međutim od starta se vidi da ovo svakako nije “običan” tablet i da je baš potpuno orijentisan ka gejmingu. Sa prednje strane uglavnom dominira ekran sa vrlo tankim ivicama, sa strana se nalazi nekoliko portova za vreli vazduh, kao i zvučnici, dok je zadnja strana možda i najinteresantnija – tu je postolje koje se može otvoriti i na taj način postaviti uređaj od praktično skoro potpuno vertikalnog pa do skoro potpuno horizontalnog položaja, i ovo je zaista jedna od najboljih realizacija ovakvog mehanizma

koju sam susreo. S druge strane tu se nalazi i deo gde vidite unutar samog kućišta i dela matične ploče koji se providi, a pritom je i osvetljen RGB LED tehnologijom pa izgleda i jako lepo a sa druge strane i dobro služi da znate kada računar zapravo radi ako se ga ostavili na stolu ili tako nešto. Nezgodan efekat toga jeste što zadnja strana uređaja nije baš potpuno ravna pa se malo klati kada je na ravnom stolu na leđima.

Drugi, praktično sastavni deo uređaja je futrola, odnosno pokrivač ekrana sa tastaturom i touchpadom.

On se magnetno pričvršćuje za donji deo ekrana i to funkcioniše zaista izuzetno. Pritom kada je u laptop režimu su tastatura i touchpad

vrlo upotrebljivi, ne baš kao idealno s obzirom da je hod tastera jako kratak, ali za neke kraće sesije kucanja sasvim adekvatno. Zanimljivo je i da su i ovi tasteri RGB prosvetljeni a naravno možete ih putem Aura Sync povezati i sa drugim ASUS i ROG uređajima.

U kutiji se inače dobija jako puno korisnih stvari – počev od poprilično malenog 100W punjača koji može adekvatno napajati računar, preko čak dve torbice za nošenje i olovkom za pisanje po ekranu. S obzirom da je ekran touchscreen naravno možete koristiti prste najnormalnije, ali za neke programe kao što je Adobe Ilustrator je olovka izuzetno dobra stvar pa na taj način ovaj tablet pretvarate praktično i u tablu za crtanje. Zanimljivo je da uređaj sa zadnje strane ima i kameru rezolucije 8MP, kao i web kameru sa prednje strane koja snima u 720p, što je sve vrlo logično za jedan tablet ali je meni oduvek delovalo malo čudno kada neko tabletom pokuša da napravi fotografiju, ovo je tu praktično za prvu pomoć a takav je realno i kvalitet slika.

Mogu li se na tome igrati igre?

ROG Flow Z13 je vrlo specifično parče hardvera – njegove specifikacije su izuzetno moćne za jedan uređaj ovako malih dimenzija, ali sa druge strane njegov ekran dijagonale 13.4“ poseduje rezoluciju od čak 3840x2400 piksela (16:10 odnos stranica koji je odličan za tablete). To znači da vam treba mnogo snage da biste pokrenuli nešto u rezoluciji koja je zapravo veća od

4K, ali s druge strane je ekran toliko mali da tu razliku zapravo nećete ni primetiti pa smo mi sve testove vršili u približno Full HD rezoluciji, tj 1920x1200 piksela, koja na ovom ekranu izgleda jako dobro i praktično se ne može videti razlika u odnosu na punu rezoluciju. Maksimalnu rezoluciju pak ima smisla koristiti kada radite u nekom programu za grafičku obradu i slično jer ćete moći da stavite više elemenata na ekran. Takođe ASUS navodi da je ekran IPS-level, dakle nije „pravi“ IPS, ali opet iz iskustva i sa ovim uređajem i sa drugim njihovim uređajima možemo zaključiti da su uglovi gledanja i boje izuzetno dobri

Naravno na sve to treba dodati prosto skoro pa neverovatne specifikacije ovog računara u izvedbi koja je stigla na test, počev od Intel i9-12900H procesora koji ima 6 performance i 8 efficiency jezgara, odnosno ukupno 20 mogućih istovremenih operacija, preko 16GB

DDR5 memorije i ultra brzim SSDom kapaciteta 1TB, završavajući sa nVidia RTX 3050Ti grafičkom karticom koja je sasvim solidna za većinu današnjih naslova. S tim da je moguće uređaj uzeti i u slabijim izvedbama sa i7 procesorom i 3050 grafičkom, kao i i5 procesorom sa integrisanom grafikom ukoliko želite da malo prištedite, pri čemu ovde dve opcije imaju ekran Full HD rezolucije. Samo sa ovim specifikacijama bi ovaj računar bio vrlo respektabilna gejming mašina, međutim kao što smo inače navikli od Republic of Gamers brenda ima tu još nešto…

I u opisu prošlogodišnjeg X13 modela smo naveli da on ima mogućnost da se preko posebnog porta poveže eksterna grafička kartica, a isti port se nalazi i na Z13 modelu, a videćemo ga i na novijoj generaciji X13. Dakle ROG je za svoje najmanje i najtanje gejming laptopove predvideo da

ROG XG Mobile

Autor: Miloš Hetlerović

“ TASTATURA I TOUCHPAD U OKVIRU FUTROLE SOLIDNO OBAVLJAJU POSAO ”

Hardware

ih koristite u kombinaciji sa eksternim grafičkim adapterom koji su oni nazvali XG Mobile. Treba naglasiti da se ovaj adapter povezuje na poseban port na računaru i da je kompatibilan samo sa ROG uređajima koji ga podržavaju ali je zanimljivo da dobijate i torbicu za njega čak i ako kupite samo računar, za svaki slučaj. Za sada dolazi u dve opcije: jedna je sa ugrađenom AMD Radeon 6850M grafičkom karticom sa 12GB GDDR6 memorije, koju smo i mi imali na testu, a druga je još jača i podrazumeva nVidia RTX 3080 grafičku karticu sa 16GB memorije. Pritom XG mobile funkcioniše i kao docking stanica za računar – ima Ethernet, dva DisplayPort i čak 4 USB-A konektora sa zadnje strane. Cela ideja je da računar možete vrlo lako povezati na neko fiksno radno mesto i lagano nastaviti sa najozbiljnijim gejmingom koji postoji.

Iskreno prvo me je malo brinulo kako će to sve raditi – te poseban port, te praktično različite grafičke kartice i drajveri različitih proizvođača (u

računaru je nVidia, u eksternom kućištu AMD), te da li će se sam tablet pregrevati prilikom igranja najzahtevnijih naslova… I moram priznati da su sve moje brige vrlo brzo otklonjene i da sam odmah krenuo da uživam u mogućnostima koje ovaj sistem nudi. Prvo proces priključivanja je vrlo jednostavan, skinete gumenu zaštitu s porta, prikopčate adapter, prebacite ga u zaključan položaj preko poluge sa zadnje strane i to je to. Sve ovo se može uraditi dok računar radi što je vrlo značajno, jedino što ćete dobiti prompt od ROG Armoury Crate softvera da li želite da prebacite uređaj na eksternu grafičku, to će potrajati nekoliko momenata i spremni ste za igru. Pritom mi deluje da on na neki način i reguliše drajvere pa nećete imati nikakvih problema na relaciji Nvidia/AMD, već će sve raditi bez ikakvih problema, imate odgovarajući kontrolni panel bez obzira na to koji grafički adapter koristite. Opet kada želite da se otkačite od XG Mobile sve što treba da uradite jeste da pokrenete taj proces, softver će proveriti da li ima nekih iga-

ra ili aplikacija koje koriste eksternu grafiku i dati vam opciju da ih isključite, to opet traje par momenata i to je to, slobodni ste da računar ponesete bilo gde sa sobom, ceo proces je zaista izuzetno intuitivan. Pritom kada računar koristite u ovom dock modu, bez obzira na to šta pred njega postavite realno se jako malo zagreva i pravi malo buke – samo sa gornje strane možete da osetite kako izlazi relativno mlak vazduh. XG Mobile sa druge strane ima nešto jače ventilatore i pod punim opterećenjem se dosta čuje pa to treba imati u vidu ukoliko želite maksimum performansi. S obzirom da XG mobile funkcioniše i kao dock to praktično znači da se kroz njega Flow Z13 i puni, kao i da možete preko njega povezati periferije kao što su miš ili tastatura i naravno eksterni monitor.

Nažalost na osnovu rezultata testiranja smo zaključili da čak i kada koristite XG Flow ni 6850M grafička kartica nije baš dovoljna da pokrećete sve u punoj rezoluciji ekrana, ali kao što smo već rekli to i nije baš potrebno s obzirom da je sam ekran dosta mali i ne vidi se razlika. Rekao bih da je ovakav combo idealan za neki 1440p monitor sa većom brzinom osvežavanja, dok ukoliko baš želite da se opušteno igrate u 4K bi trebalo razmisliti o 3080 kombinaciji.

Načini primene ovakvog jednog sistema

Dobra stvar kod Flow Z13 modela jeste da nas on tera da se zamislimo kako koristimo jedan računar, tačnije kako koristimo jedan gejming računar. Ja sam tokom testiranja pokušao

da vidim kako meni najviše odgovara i moram priznati da sam se poprilično lako navikao na „život“ sa njim kao jedinim računarom. Naime u startu sam odustao od toga da XG Mobile grafičku karticu nosam sa sobom, zaključio sam da se ja igram najčešće kod kuće i da mi je idealni scenario da je nju lepo povežem na monitor, tastaturu, miša i sve ostalo šta mi treba i da mi ona glumi desktop. S druge strane u ranac sam umesto laptopa koji inače nosam stavio sam Flow Z13 i njegov poprilično maleni punjač i to mi je bilo sasvim dovoljno za većinu poslovnih primena. Mogu da ga nosim na sastanke, da na njemu kuckam mailove i slično, da prezentujem kolegama nešto, da u krajnjem slučaju nešto lakše i pokažem ili da nacrtam (mada tu i nisam baš specijalno talentovan). Ukoliko bi trebalo nekome bih mogao i da demonstriram neku igru u hodu ili nešto slično. A onda kada dođem kod kuće bih samo prikopčao Flow i XG Mobile i imao pravo pravcato desktop rešenje sa 1440p monitorom i periferijama koje i inače koristim. Nije ova primena baš idealna, pre svega u tom domenu što Flow Z13 nije baš klasičan tablet – malo je veći glomazan, a slično se može reći i za instaliran Windows 11, jesu oni njega značajno unapredili za korišćenje u tom tablet modu, ali mi i dalje deluje da je za to Android/iOS ipak praktičnije rešenje. Drugo sam softver će vam naglasiti kada ste recimo rukom ili futrolom zaklonili izduve za hlađenje pa će naglasiti da u tom režimu rada ne može izvući maksimalne performanse već će ih prilagoditi dostupnoj količini vazduha za hlađenje. Takođe ako uzmemo u obzir varijantu sa 4K ekranom ni trajanje baterije nije baš idealno, ja bih rekao oko 5-6 sati maksimalno sa srednjom osvetljenošću ekrana uz normalnu primenu tipa surfovanje, gledanje filmova i slično.

Naravno postoje i drugi scenariji kako možete koristiti Z13, uvek možete dodati i miš i tastaturu samo na tablet, možete povezati gamepado-

ve bežično pa onda ga koristiti kao neku mini prenosnu konzolu. Možete ga koristiti i za igranje preko touchscreena, kao što je to slučaj sa normalnim tabletima, a možete ga koristiti i kao dodatni ekran na kome će vam biti chatovi, audio trackovi, materijali za 3D programe ili bilo šta drugo što je neko pomoćno oruđe u radu.

Zaključak

Republic of Gamers Flow Z13 je vrlo specifičan uređaj, pre svega zato što nam daje jedan potpuno novi pogled na gejming i na korišćenje računara. Možete imati jedan uređaj koji nosite stalno sa sobom, pa čak i da se igrate u pokretu, a onda kada dođete u neki radni prostor možete imati pune performanse gejming sistema. Naravno sve to dolazi uz poprilično visoku cenu pa se očekuje da ovako konfigurisan računar kao što je bio kod nas na testu na našem tržištu košta oko 2300 evra, dok je dodatno potrebno izdvojiti od 1000 do 1500 evra za eksternu grafičku karticu zavisno od opcije. Svesni smo činjenice da su i inače grafičke kartice sada preskupe, ali je ovo svakako jedna nova dimenzija troškova, međutim to zaista menja paradigmu kako se možete igrati.

Karakteristike:

Model ROG Flow Z13

Procesor Intel Core i9-12900H (14core/20 Threads)

Memorija 16GB LPDDR5

Grafička kartica nVidia GeForce RTX 3050Ti 4GB GDDR6

SSD 1 TB M.2 PCIe 4.0

Hard disk Nema

Povezivanje

1xUSB 2.0 Type-A, 1xThunderbolt 4 power delivery, 1xROG XG Mobile, 1xCard Reader, 3.5mm combo, 1xUSB 3.2 Gen 2 Type-C WiFi 6e, Bluetooth 5.2

Ekran 13.4“ 3840x2400 IPS-level 60Hz, touchscreen OS Windows 11

Težina 1.18 kg

Dodatno ROG XG Mobile Radeon 6850M 12GB GDDR6

Testiranje:

Igra Ultra settings RTX 3050Ti 1920x1200 (average FPS)

XG Mobile Radeon 6850M 1920x1200 (average FPS)

Witcher 3 63.4 121.7

Battlefield 5 (RTX OFF) 59.6 107.4

Assassin's Creed

Valhalla 51.7 96.5

Shadow of the Tomb Raider 55.1 124.3

“ EKSTERNA GRAFIČKA KARTICA OMOGUĆAVA DA SE NAPRAVI IZVANREDAN GEJMING SISTEM ”

TRUST CALLAZ

Kratka mehanička tastatura

Mehaničke tastature su definitivno pravi hit među gejmerima, ali ono što je velikom broju takođe interesantno su i skraćene, tj TKL tastature. Naime proizvođači su zaključili da veliki broj gejmera zapravo i ne koristi numerički deo tastature, a da zbog lakšeg rukovanja ili uštede prostora na stolu ima smisla staviti model koji uopšte i ne poseduje ove tastere. Tako su nastale takozvane TenKeyLess tastature, ili TKL, što se bukvalno prevodio kao deset tastera manje, tj onih koji zapravo čine numeričku tastaturu.

Trust Callaz

Callaz tastatura dolazi u relativno jednostavnom pakovanju u kom je sam uređaj, kratko uputstvo za korišćenje i mali plastični alat za skidanje kapica prekidača. Kutija je s prednje strane otvorena tako da možete recimo i u prodavnici isprobati kakav je osećaj kada pritisnete jedan od tastera. Kvalitet izrade je vrlo dobar –sa gornje strane se nalazi ploča od aluminijuma tako da tu nema nika-

kvog uvijanja, dok su zadnja i donja strana izrađene od jako tvrde plastike, sve u svemu ceo uređaj odaje vrlo robustan utisak. Sa donje strane se nalaze i gumene podloške koje sprečavaju klizanje, kao i dve nogice koje možete raširiti kako biste podigli nagib. Tasteri iskaču iz aluminijumske ploče i to daje jako dobar efekat kada svetlost izbija i kroz donji, providni, deo tastera. USB kabl kojim se povezuje na računar deluje kvalitetno i končanog je tipa, voleli bismo možda da vidimo i neku čičak traku kojom bi mogao da se reguliše višak ukoliko postoji, ali to možete i sami uraditi.

Dizajn je inače dosta sveden i minimalistički, fontovi slova su pregledni i regularni a iznad kursorskih strelica se nalazi samo Trust GXT logo i tri male LED diode koje signaliziraju da je uključen Caps Lock, Scroll Lock ili da je zaključan Windows taster. Osim jednog funkcijskog tastera svi ostali na uređaju su potpuno standardni, ali kombinacijom Fn i drugih se dobijaju različite opcije koje su ili i nacrtane na samim kapica-

ma ili ih možete pronaći u uputstvu. Medijske funkcionalnosti ćete lako odmah uočiti dok će sistem za podešavanje RGB osvetljenja ipak verovatno zahtevati konsultaciju sa korisničkim uputstvom. Naime lako je primetiti da se kursorskim strelicama reguliše jačina osvetljenja ili brzine promene efekta, ali za promenu samog tipa efekta morate da se malo pomučite. Naime na raspolaganju je čak 20 različitih mogućnosti promene i šest različitih boja osvetljenja tako da treba malo vremena da se poigrate sa svim tipovima da biste shvatili koji vam najviše odgovara. Naravno ovo bi bilo lakše realno uraditi kroz neki softver ali to i nije baš realno očekivati u najjeftinijoj klasi uređaja. Svakako opcija za prilagođavanje ima i više nego dovoljno.

Dolazimo i do najbitnijeg dela svake mehaničke tastature a to su korišćeni tasteri koji su u ovom slučaju Outemu Red. Radi se o jednom od najboljih konkurenata CherryMX modelima i u svojoj Red, tj linearnoj, izvedbi predstavljaju idealan izbor za gejming. Sila koja je potrebna za

aktuaciju je 47 grama, vreme odziva 8ms, a dubina hoda je 4mm, pri čemu postoji i potpuni anti-ghosting. Još bitnija informacija je da su tasteri sertifikovani na 50 miliona klikova što znači da bi trebalo da bude poprilično dugotrajna ma koliko je maltretirali.

Karakteristike:

TKL tastature definitivno imaju svog smisla ukoliko računar koristite isključivo za gejming – ne postoji (više) gejming primena u kojoj koristite numeričku tastaturu a zauzimaju

manje mesta i lakše su za manipulaciju na stolu. Trust Callaz u tom smislu nudi vrlo solidan kvalitet izrade, dopadljiv izgled, odlične linearne tastere i to po ceni koja se ubraja u najniže na tržištu mehaničkih tastatura pa ukoliko je budžet bitna stavka definitivno je treba imati u vidu.

Model GXT 834 Callaz

Tip Mehanička tastatura

Tasteri Linear Red

Dodatno RGB osvetljenje, anti-ghosting, TKL

Zaključak

Autor: Miloš Hetlerović