PLEZIRr I TU AL

Kako započinješ dan?

Dan započinjem u 6:45. Brzinsko umivanje, pranje zuba, toner i neko lagano ulje za lice i onda đipam na indoor bicikl i pedalam 10km za ju-

Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, doručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka, čitanje u određenom delu stana, opuštanje uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, topla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno. U trenucima povećanog stresa i kriza, psiholozi nam kažu da ako već spoljašnji svet ne možemo kontrolisati, dobro je negovati dnevne rutine i rituale koji dovode do toga da se dobro osećamo i izazivaju nam prijatna osećanja.

O parfemima, kolačima, dnevnim ritualima, video igrama i najzabavnijim Nju- jorškim tačkama pričala sam sa Jovanom

Todorović @beatpie , beograđankom u tarnji dopamin shot. Potom tuširanje, skincare, suplementi, kafa - i pravac kancelarija.

Njujorku i pionirkom domaće blog scene.

Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?

Na knedle sa šljivama, ispeglanu posteljinu, kafu iz omiljene šolje… male stvari.

Imaš li omiljeni dnevni ritual?

Verovatno je to tih 10km/pola sata na biciklu dok slušam podcast. Večernja skincare rutina isto, jer tad imam vremena za maske. Odabir parfema ujutru.

Nightcap-ić (Horlicks) koji nam mućkam tokom hladnijih dana pred spavanje.

Tvoj blog Beatpie, godinama je bio jedna od omiljenih online oaza posvećenih dizajnu na srpskom jeziku, i to ne govorim nimalo subjektivno. Zašto si prestala sa vođenjem bloga, i nameravaš li možda neki sličan projekat nekad u budućnosti?

Prvo, hvala ti.

Drugo, život. Na žalost.

Dok je blog bio aktuelan, pisanje istog je bio moj omiljeni dnevni ritual. Teklo je neforsirano i bez ikakvih očekivanja, i doneo je toliko toga hranljivog. Znaš, kad u životu krećeš iz početka u nekoliko navrata, nakupi ti se more nedovršenih stvari, faza, odnosa itd. Te nedovršene stvari često umeju da budu bolne, jer se nisu završile organski već su posledica neplaniranog sleda događaja i životnog tempa. S vremena na vreme poželim da se zapljunem tamo, sve i da ga niko ne čita. Ne znam…Videćemo.

Objave na Instagramu na kojima deliš crtice iz svoje parfemske kolekcije ne propuštam. Ispričaj nam kojim pravilima se vodiš prilikom odabira parfema i kakve dragulje čuvaš u svojoj parfemskoj kolekciji?

Jaoj, tu ima svega. Ima cheapies-a i ima discontinued blaga koja je gotovo nemoguće pronaći više, overhyped promašaja i najluđih blind buy-eva svih vremena. Ako bih recimo morala da iz- dvojim meni pet najposebnijih, forma- tivnih, core parfema to bi bili:

Samsara Extrait/Guerlain

(miris moje mame)

Idole/Armani

(moj wedding day scent, van prodaje)

Orange Sanguine/atelier Cologne

(moj Budapest scent)

Iris 39/Le Labo (moj NYC scent)

De Profundis/Serge Lutens

(miris melanholije. U nekoj od mojih pretraga, dok ga još nisam ni pomirisala, naišla sam na sledeću crticu o ovom parfemu - ime De Profundis dolazi iz

Psalma 130 “ From the depths, I have cried out to you, O Lord”)

Odabir parfema kreće obično od pravljenja selekcije od nekoliko bočica na samom početku nedelje. To su često mirisi koji prate vremensku prognozu, trenutno raspoloženje i planove za sledećih 5-10 dana or so. Njih izvučem da su mi na dohvat ruke, pa onda od jutra do jutra. Nekada ih izmenjam nekoliko u toku dana, nekada se držim jednog nedeljama. U principu, nema pravila.

Jedino „pravilo” je da u torbi (bez obzira na to koliko je torba mikro) sa sobom skoro uvek nosim par travel size bočica. To se pokazalo kao solidan life hack jer nema mi goreg od pogrešnog olfactive izbora.

Koje su to aktivnosti koje nisu u korelaciji sa tvojim poslom ali za koje ćeš uvek naći vremena jer ti donose radost?

Slušaj, ako ćemo iskreno - to je Playstation i igranje igrica sa mužem. Život je pokazao da to nije knjiga, nije serija, nije ni film, nisu koncerti i večere sa prijateljima, već Playstation. Bez obzira na tempo, gužvu, obaveze, mi nekako uvek uspemo da izbunarimo bar jedan vikend mesečno kad samo igramo igrice. U petak popodne brzinski sredimo stan, ja perem kosu dok on naručuje klopu, i onda nas nema sledećih 3648 sati. Završavamo u nedelju predveče polomljeni od nespavanja, musavi i srećni. Prilično underwhelming odgovor, ali šta je tu je.

Na koji način se nosiš sa lošim raspoloženjem, tugom i strahovima?

Od svoje šesnaeste godine do neke tridesete na terapiji sa terapeutom. Ovih dana, sa svim što znam i sa svim alatima koje imam na raspolaganju, to je najčešće „ušuškać” kući. Primirim se i ućutim sve dok ne uspem da verbalizujem to što me muči (što preciznije to bolje, jer neodređene opštosti su najčešće prečica za foredoom-ovanje). Posle se idem kod Nemanje (muž, od milošte - Noća) na dozu „Noćarin” vitamina. To mi je bazno uporište. Odatle je sve ostalo improvizacija koja dalje zavisi od situacije i okolnosti. Nekada je ovaj proces umirivanja i centriranja umeo da traje nedeljama, da ne kažem mesecima. Danas su se neuro stazice utabale i sve je neuporedivo mnogo brže i prohodnije.

Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“?

Ako hoću da se smejem - Ivani i Tomi, ako hoću empatiju - Mariji, ako hoću društvo u tišini - onda Tanji i Nataliji.

Ako hoću plan - mami i Nemanji. Ali, na prvom mestu, sebi iz prošlosti i sebi iz budućnosti.

Na koji način nagrađuješ sebe?

… dobro pitanje. Mislim, da se ne lažemo, verovatno je najiskreniji odgovor - parfemom. Ali isto tako, i slobodnim danom ako se osećam kilavo. Day off mi je definitivno najvrednija nagrada koju sebi mogu da priuštim.

Sledi nam uskoro sezona godišnjih odmora, lepljivog gradskog vazduha, dugih šetnji uz more, hladne lubenice i bosih nogu. Kako izgleda tvoje leto u Njujorku i naravno, gde su najbolji kolači?

Što se kolača tiče, meni bi to bili: tral parka koji nam je iza ćoška. Taj deo parka rađen je po uzoru na evropske parkove, upicanjen je i kultivisan i još uvek ga turisti nisu provalili ili im bar nije usput… Trudimo se da dođemo pre 10, svako sa svojom knjigom i kafom, i tu smo dok ne popadamo od vrućine. Uglavnom, gravitiram ka zelenilu i vodi.

• Nezaobilazna Lady M i njene “ Mille Crepes” tortice.

• Cha-an tea house je relativno novo mesto, imaju sulude, skulpturalne parfaits.

• Delice Macarons , možda nisu izvikani i toliko instagramable ali su sjajni.

• I naravno Supermoon Bakehouse. French pastry na steroidima.

Što se leta tiče - leto u NYC je super samo turistima. Lokalci crkavaju jer se jedva diše i nije im ni do čega. Po metrou i kancelarijama ubijaju klime, napolju je pakao, vlaga ume da bude nepodnošljiva i bukvalno nigde ti nije udobno.

Sve na stranu, leti najviše slobodnog vremena provodim u

Conservatory Garden delu Cen -

Hajde sad na 3, 2, 1! Smućkaj nam brzi letnji meni za dan baš po tvojoj meri. Gde nas vodiš, šta ćemo da klopamo i kako ćemo provesti dan?

Krećemo sa samog dna Manhattan-a, Financial District i Blue Bottle coffee. Pa, Russ and Daughters na Classic Lox and Everything Bagel, jer ovo je NYC. Onda naravno Scent Bar na sniff session, to nam je iza ćoška.

Posle pešaka do Chelsie Marketa jer blizu su nam Little Island i Highline , pa kad ogladnimo - Very Fresh Noodles i najbolje handpulled biang biang nudle života (Top 5 eats svih vremena).

Potom - Takamichi Beauty Room jer to mora da se vidi, to nam je sve blizu (kad kažem blizu mislim ispod pola sata peške). Dezert? Spot dessert barChocolate Green Tea Lava Cake.

Završavamo na koktelima u Perchu , na samoj granici Yorkvilla i east Harlema. Moj izbor je skoro uvek „Farmer’s Market”, (to im je sezonski koktel - mućkaju alkohol sa svežim proizvodima koje su te nedelje našli na Union Square Greenmarket-u). ili, ako je sreda, idemo u Alison, na jazz i vino.

Za kraj, možemo do mene na espresso, ja sam tu, odmah iza ćoška.

Pre Njujorka, imala si priliku da živiš u Budimpešti i Beogradu. Kako doživljavaš ove gradove, šta je ono što te je privuklo njima i učinilo da svaki od njih u nekom periodu života nazivaš domom?

Beograd mi je kuća, iako poslednjih 15 godina tamo nemam adresu. Svi moji snovi dešavaju se i dan danas baš u Beogradu, i to ti je to. BG mi je bio hussle, drama & suze.

Sad se krećemo ka Upper East Side-u. Vodim vas u KalNYC da pecnemo po kuvar, pa odatle pešaka u Sfogliu ili u Paola’s na najbolju buratu ako nismo mnogo gladni.

Budimpešta mi je bila mesto introspekcija, melanholije i iskoraka. Nisam još završila sa BP. Tu bih se vratila da živim.

NYC mi je trenutna adresa. Ovde mi je dom danas. Njujork me je prigrlio kao nijedan grad pre njega, ali ne vidim svoju starost ovde. Volela bih mnogo više prirode, prostora i tišine za sebe u nekoj daljoj budućnosti. NYC nudi apsolutno sve sem toga. Na žalost.

Kad su putovanja u pitanju, koje su tvoje omiljene destinacije?

Ja sam No. 1 fan Grčke juče, danas, sutra, ali ne Grčka kao Mikonos ili Santorini, već Grčka kao Simi, Antiparos, Pelion i Rodos.

Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/ film/emisiju/podkast?

Knjiga - Biography of X od Catherine Lacey

Pesma - Puddles by Daniela Andade

Film - Last Night in Soho ili Free Guy.

Podcast - Lex Fridman (nisam konkretno fan Lex-a, ali sam veliki fan njegovih gostiju)

Emisija - RuPaul’s Drag Race (If you don′t love yourself, how in the hell you gonna love somebody else?)

Podeli sa nama jedan svoj san kome ćeš u ovoj godini dati krila?

Sve od Kariba što smo videli je bilo predivno ali ništa mi nije leglo kao Egejsko more. Ove godine idemo na Bali. Ko zna, možda Bali iznenadi.

Jaoj… ne znam da li smem da pričam javno, plašim se da ću da se jinx-ujem. Ali ako uspem da tom snu dam krilca, javiću se da dopunimo ovaj intervju. Obećavam.

Jedno od pitanja koje svakodnevno iznova postavljamo, što sebi, što drugima je: Šta danas jesti?

Znamo da nam često to pitanje stvara nervozu, posebno ukoliko iz nekog razloga imamo restrikciju na određenu hranu i namirnice. Iz tog razloga je Stomačko osmislio par prečica ka dobijanju pravog odgovora.

U okviru kategorije Glavna jela postoji filter na osnovu kojeg možete suziti izbor za obrok koristeći se specifičnim tagovima, zatim sastojcima koji se upotrebljavaju u receptima, a onda i broju dana koliko jelo može da stoji, ali i po težini pripreme recepta. Opet, u okviru Stomačko kalku- latora možete odabrati i zasebnu kategoriju u kojoj će se vršiti pretraga. Na taj način možete efikasno možete pretražiti nešto iz kategorije jela koja sadrže meso ili ribu, zatim posna jela ili recepte iz najsvežijeg prolećnog jelovnika.

Dok nestrpljivo čekamo letnji meni, valja pametno iskoristiti sezonske namirnice, tako da vas ovom prilikom pozivamo da isprobate još koji recept, poput Prolećnog piknika u parku, Uštipaka sa tikvicama, ili pak Krema sa jagodama i pistaćima , za ljubitelje slatkiša. Ove recepte i mnoge druge možete naći u aktuelnom prolećnom Stomačko jelovniku, dok se lagano krčka i letnji meni koji će biti dostupan početkom jula.

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Čitajući o tome koliku štetu po životnu sredinu ima jedan tako mali odevni predmet kao što je kupaći kostim sačinjen od poliestera i najlona (99% kostima na tržištu), uz uobičajen napad griže savesti, panike i stresa, počela sam da istražujem koji su to alternativni materijali od kojih se mogu pronaći kostimi za kupanje kada dođe vreme da zamenim postojeći. Naime, ono što je problem sa našim, konvencionalnim kostimima je što se prilikom pranja otpuštaju plastične mikro čestice, nevidljive ljudskom oku, i završavaju u vodi gde ih ribe slučajno mogu zameniti za hranu. Ljubitelji vintage mode znaju da su kostimi ranije pravljeni od vune, pamuka i drugih prirodnih materijala pre nego što su tržište preplavili jeftini komadi od sintetičkih vlakana.

Potraga za kupaćim kostimom od prirodnih materijala odvela me je pravo do sajta Nataše Antonić, pionirke u oblasti proizvodnje eco frinendly kupaćih kostima i osnivačice brenda NATASHA

TONIĆ. Reč je o održivim kupaćim kostimima koji su napravljeni od industrijske konoplje i organskog pamuka, a svi komadi su ručno bojeni, dizajnirani i sašiveni u Los Anđelesu, od strane talen- tovane i uporne dizajnerke poreklom sa naših prostora koja danas živi svoj san stvarajući lepe, praktične i po prirodu neškodljive odevne komade. O njenom radu su pisali najuticajniji modni magazini iz celog sveta, a neposredno nakon prikazivanja nove kolekcije kostima na Miami Swim Week-u, Nataša Antonić je moja gošća i po prvi put govori za neki od medija na Balkanu.

Zdravo Nataša, hvala ti na vremenu koje si izdvojila za naše čitaoce. Veliko mi je zadovoljstvo što imamo priliku da tvoj rad predstavimo čitaocima Plezira i regionalnoj publici. Zamolila bih te da nam ispričaš kako je izgledao tvoj modni put, od ljubiteljke mode do kreiranja prvih (održivih) komada?

Hvala vama na ovoj prilici.

Moj modni put nije bio lak. U vreme kada sam htela da studiram modu u Beogradu modne škole nisu postojale. Sama pomisao da budem modni dizajner nije nikome imala smisla. Moda je u to vreme bila striktno bazirana u većim evropskim gradovima poput Pariza, Milana i Londona. Molekularna biologija i ljubav prema nauci i istraživanju su bile moje prve studije u Beogradu na Prirodno-matematičkom fakultetu. Onda je došao rat i protesti pa sam otišla u Prag da studiram biznis i umetnost. Kad sam sve to završila otac mi je konačno dozvolio da studiram modu, ali čak ni onda modu već marketing u modi u Njujorku na Fashion Institute of Technology. Gledajući svakodnevno studente mode bila sam tužna i razmišlja- la o tome kako ja opet ne radim ono što stvarno želim. Polako sam počela da šijem komade ručno od vintidž garderobe i parčića materijala iz bakinog sanduka sa ostacima materijala. Pravila sam stvari koje sam želela da nosim a nisam imala gde da ih kupim ili priuštim sa svojim studentskim budžetom. Bilo me je sramota da bilo kome pokažem svoj rad jer sam tada bila strašno samokritična i po prirodi stidljiva osoba. Kad sam završila i te studije desio se September 11th i tada nisu hteli, odnosno po novom zakonu bilo je skupo i komplikovano zaposliti strane studente u Njujorku… Preselila sam se u Los Anđeles i ilegalno radila kao pomoćnica modnog dizajnera za venčanice i korsete. Tu sam naučila mnogo i pomogla u mnogim kreacijama koje su postale profitabilne za tu modnu kuću. Prvi put sam tada dobila samopouzdanje da je moda možda stvarno moj poziv. Posle toga sam radila u veleprodaji kao prodajna menadžerka za razne kreatore poput Anne Sui. Posle mnogo godina u različitim modnim poljima uključujući grafički dizajn i fotografiju, osnovala sam svoj prvi samostalni biznis.

Kako si i zašto došla na ideju da kreneš sa izradom kupaćih kostima od organske industrijske konoplje?

Kao i uvek, htela sam nešto što ne postoji a meni treba. Nikada nisam bila ljubitelj najlona i poliestera tako da sam znala da mora da postoji nešto drugo. S obzirom na to da sam nekada svakog leta boravila u Hrvatskoj na moru, znala sam da su mnogi brodovi privezani konopcem od konoplje i to mi je dalo ideju. Shvatila sam da je konoplja moguća alternativa za standardni materijal od najlona/poliamida od koga se inače prave kostimi.

Kakve su osobenosti ovog materijala, koje su njegove prednosti ali i mane, gde ga pronalaziš i sa kojim materijalima se kombinuje kako bi nastali tvoji kostimi?

Prednosti su ogromne. Osoba koja ga nosi oseća se mnogo svežije i prijatnije u ovom materijalu. On prirodno i bez hemikalija ima određenu UV zaštitu. Za životnu sredinu je bolji jer industrijska konoplja ne samo da pročišćava zemlji- šte na kome raste, ona takođe pročišćava i vazduh od CO2. Mi kombinuje- mo industrijsku konoplju sa organskim pamukom.

Mane su da svaki put zbog organskih sastojka i nepredvidljivosti debljine vlakna od industrijske konoplje ja moram da dizajniram i menjam stil u odnosu rolne materijala. Za mene je to komplikovano, ali isto tako me stimuliše na nove kreacije.

Približi nam malo tvoj pristup dizajnu/ dizajniranju.

Moji dizajni su jednostavni. U suštini bazirani su na debljini materijala koji zavisi od rolne do rolne. Materijal uvek dolazi u beloj osnovnoj boji i ja ga onda ručno bojim, osmišljavam originalnu boju i dizajn koji će biti praktičan. Recimo, ako je materijal deblji ja nastavljam postavu da bi se brzo sušio. Ukoliko je materijal tanak ja obavezno stavljam postavu od istog materijala. Moj stil je baziran na klasičnim stilovima koji ističu najlepše delove na ženskom telu bez da čine ženu vulgarnom. Akcenat je na ženi koja ga nosi i verujem da za svaku ženu ima poneki model koji će pristajati njenoj građi.

Ko su ljudi uz pomoć kojih nastaju ovi komadi?

Proizvodnja je organizovana u Los Anđelesu i odvija se u fabrici koja postoji već 45 godina. Ostatak sprovodi moja kompanija i to su moji lični dizajni. Sama izrađujem sve šablone što sam naučila kroz posao, jer kao mlada umetnica nisam imala dovoljno novca da za taj deo posla platim stručnjacima u Americi.

Osim što kreiraš komade koji su u ovom momentu jedinstveni u svetu i imaju minimalan ekološki otisak, što čitaoci mogu da pročitaju na tvom sajtu u odeljku o transparentnom poslovanju, dodatan pozitivan aspekt čitave priče je i to što su komadi zaista prelepi (što potvrđuju i priznanja – 2 puta su tvoji modeli pobednici u kategoriji održivosti u Sports Ilustrated magazinu). Imaš prepoznatljivu estetiku kako u pogledu modela, boja, dezena, tako i u pogledu vizuelnog identiteta brenda – kampanja, fotografija i načina prezentovanja. Šta je osnova na kojoj baziraš estetiku brenda? sam i starim modnim kućama iz vremena kada su dizajneri bili ti koji stvarno kreiraju, radije nego čitav jedan tim za njih - što je danas u većini modnih kuća standard. Da pređemo sada i na najsvežije vesti, naime 11. juna na Miami Swim Week-u prikazana je tvoja nova kolekcija kupaćih kostima inspirisana koralnim grebenima. Reč je kostimima koji ne samo da ne štete životnoj sredini kada se u njima kupamo (nema spiranja mikro vlakana) već oni imaju i aktivističku ulogu - budući da si se ovog puta udružila sa neprofitnom organizacijom Coral Morphologic iz Majamija, a deo novca od prodatih modela iz kolekcije biće doniran organizaciji Ocean Gardener sa Balija koja pomaže u obnovi koralnih grebena. Ispričaj nam više ovoj inicijativi, saradnjama ali i utiscima sa revije?

Estetika brenda je bazirana na onome što vidim u prirodi. Takođe inspirisana

Coral Morphologic je organizacija koja se bavi naučnim istraživanjem korala. Oni gaje korale u akvarijumu u njihovoj laboratoriji u Majamiju. Fotografije tih korala bile su inspiracija za moje printove koje koristim u najnovijoj kolekciji.

Čitava modna revija je napravljena sa namerom da se i šira javnost, ne samo naučna zajednica i eko aktivisti malo probude kada je reč o koralima i njihovom odumiranju. Lično su me kontaktirale organizacije sa mnogih strana sveta kako bih učestvovala u različitim inicijativama zaštite korala. Tada sam naučila da korale možemo obnoviti i tako što ih gajimo i sadimo na mestima gde odumiru sa namerom da regenerišemo koralne grebene koji su vrlo bitni za našu životnu sredinu. To je nešto što neprofitna organizacija Ocean Gardener radi. Reviju je pratila originalna muzika od Kim Recor, video su radili Coral Morphologic, a moja ideja za nakit je sprovedena u delo uz pomoć Tiff Kunz. Šminka je oponašala mimiku korala u vodi. Neki modeli su imali beli a neki narandžasti mejkap, što su boje umirućih i zdravih korala. Modeli su zapravo oponašali izgled korala.

Nismo to do sada spomenule, ali neka vrsta zanimljivosti i dodatna komponenta u prilog održivosti brenda Natasha Tonić je i činjenica da su tvoje kreacije multifunkcionalne, kostimi se mogu nositi osim za plivanje i kao svakodnevni donji veš i kao odeća za vežbanje. Pomenutim komadima nedavno si dodala i mini kolekciju haljina od istog materijala. Kakvu ženu si imala na umu prilikom kreiranja ovih modela?

Moja žena, odnosno ona koju imam na umu kada stvaram je žena koja je stalno aktivna, voli da putuje i nema vremena da razmišlja šta da spakuje tako da je njen izbor jednostavan, a to je NATASHA TONIĆ.

Ovo nije tvoje prvo iskustvo u domenu održive mode, zar ne?

Pre ovoga i pre nego što sam rodila sina imala sam svoj drugi sustainable eco brand. Nije bilo kupaćih kostima već sve drugo što se može zamisliti poput jakni, pantalona itd.

Kako izgleda tvoj garderober i koji su tvoji najdraži odevni komadi i zašto?

Uvek više pravim za druge nego što imam vremena da kreiram za sebe.

Moja garderoba i dalje sadrži mnogo stvari iz prošlosti. Volim da kombinujem vintidž sa visokom modom. Uglavnom ga čini sve što ja pravim + vintidž + Acne Design.

Kako bi želela da se tvoj brend nadalje razvija?

Sve kako se razvija je baš onako kako želim. Rastem zajedno sa mojim kupcima. Sada sam dodala garderobu za trudnice, a uskoro će se u ponudi naći i odeća za decu i muškarce.

Na koji način naši čitaoci mogu da naruče neki od tvojih modela, da li postoji opcija za dostavu van SAD-a?

Vaši dragi čitaoci mogu sve poručiti online na sajtu NATASHATONIC.com. Sve stiže bez problema do Srbije i drugih delova sveta.

Intervju: Ljiljana Kostić

@its_lia_green

Fotografije: privatna arhiva

Kako postajemo sve osvešćeniji i obrazovaniji u oblasti životne sredine, tako se i društvo menja. U mnogim oblastima prodaje možemo videti kako je zaštita životne sredine i održiviji način života postao bitan faktor kod donošenja odluka. To se odrazilo i na modnu industriju, koja je godinama jedan od vodećih zagađivača, zbog čega je sve veći broj ljudi koji bojkotuje brzu modu, nastoji da kupuje manje, da kupuje u vintage, second hand prodavnicama i od manjih brendova i dizajnera koji proizvode po principima spore i održive mode. U celom tom procesu sa porastom popularnosti društvenih mreža razvio se i veliki broj onlajn prodavni- ca u kojima možete pronaći vintage/ second hand ili apciklirane odevne komade. Jedan domaći brend koji je odličan primer kako se apciklažom kreiraju originalni komadi je Secondhandovanje. Osobenost ovog brenda koji gaji pank estetiku je u tome što je svaki komad napravljen od već korišćenih odevnih predmeta koji se prepravljanjem, popravljanjem i dodavanjem detalja transformišu u potpuno jedinstvene i unikatne modne komade koji se ne mogu naći nigde drugde. A osim već gotovih, prerađenih modela autorka ovog koncepta vam nudi mogućnost izrade komada po meri, pa tako vaš omiljeni par farmerki, sako ili jakna koji su iznošeni i ne odgovaraju vam više sada mogu postati nešto novo i autentično. Sa kreatorkom ovog koncepta Ivanom, razgovarala sam o ovoj ideji, kreativnosti koja se krije iza brenda i važnosti održive mode.

Secondhandovanje je ništa drugo nego ostvarenje sna jedne devojčice. Mašta deteta je neverovatna, i često nepoznata odraslim ljudima. Svoje misli i maštu, ova devojčica je najpre ispoljavala kroz dela nastala vodenim bojama i četkicama, a zatim ju je sustigao taj ozbiljan, strašan odrasli život, zaboravila je na obojen svet mašte. A konkretno, Secondhandovanje je modni koncept. Ukratko, od starih kvalitetnih komada odeće ili onih koji imaju oštećenja, uklanjaju se delovi koje ne valjaju i zamenjuju se onim koji su očuvani ili novi. Najbitnije od svega je to što je izrada starijih komada odeće pretežno bila od prirodnih materijala, samim redizajniranjem im se daje novi život. Dobijaju se unikatni i zanimljivi komadi, a postiže se održivost i prevenira nepotrebno trošenje materijala.

Kako je nastala ideja za ovaj projekat?

Godina 2020. je bila presudna za mnoge stvari i događaje, pa tako i za ovaj projekat. Pogođeni pandemijom koja nas je naterala da izađemo iz zone komfora koju smo gradili godinama, počeli smo da preispitujemo svoje vrednosti, otključavamo svoje davno zaboravljene delove ličnosti i prisećamo se svojih snova. Otuda i Secondhandovanje dobija svoj prvobitni oblik i sjaj. Sve je počelo sa pitanjem: kako kreativnost uključiti u nešto društveno korisno ? Kolektivna svest o održivoj modi je počela da se širi. Mnogo više ljudi zanima kako da zaštiti i brine o životnoj sredini u kojoj živimo, i o samoj planeti. Upravo u tome leži idealan spoj kreativnosti i korisnosti. Uspeli smo da spojimo kreativnost, modu a i da usput uradimo nešto za našu planetu.

Kako u praksi izgleda proces pravljenja novih komada odeće od starih?

Primer izrade jednog od komada: od nekolicine pari farmerki, koje se rašiju, uzimaju se očuvani delovi teksasa koji zamenjuju oštećen rukav na kožnoj jakni, na primer. Rubovi jakne se zamenjuju teksasom, od preostalog materijala se prave određeni 3D motivi koji se obično pozicioniraju na leđima.

Koliko vremena je potrebno da se kreira jedna jakna?

Sam proces traje od 7 do 10 dana. Radi se od 8 do 9 sati dnevno, u zavisnosti od kompleksnosti samog rada jer je izrada ručna.

Asocijacije

O - održivost

D - društveno korisno

R - reciklaža

Ž - životna sredina

I - inovativnost

V - važnost

Koji je vaš omiljen komad koji ste redizajnirali i kako je izgledao proces?

Komad koji sam iskoristila u primeru izrade, je i omiljeni modni dizajn. Mislim da je vodeći favorit jakna sa 3D srcem na leđima, zatim jakna sa kičmom a lično obožavam patchwork, pa shodno tome moram da izdvojim kao favorita i cow patchwork jaknu.

A - atmosfera (briga o životnoj sredini, bez ispuštanja štetnih materijala u vazduh)

M - moda

O - osvešćenost

D - dizajn (unikata)

A - alternativa