Карактеристична јела Рогашке Слатине и околине Ерпица Врста танко сеченог и прженог хлеба посутог чварцима или павлаком. Састојци: брашно, квасац, со, вода, јаја, чварци. Ово јело је погодно за све прилике, као ужина уз чашу вина.Најбоље би било да се сервира топло.
Завихјенча Врста сељачког пецива са сурутком, која је погодна за ручак приликом жетви, ручног млаћење пшенице и сличних пољских радова. Састојци: брашно, квасац, со и вода за тесто, швапски сир, кајмак, јаја, шећер, ванила и лимун за пуњење.
Обнову споменика културе Јунежева етно-кућа омогућили су: Министарство културе Републике Словеније Општина Рогашка Слатина Марија и Миран Јунеж Информације и резервације за grupe: 00 386 (0) 41 726 015 Издаје: Општина Рогашка Слатина Писана реч: др. Вито Хазлер, Анчка Цолнарич и Нани Пољанец Лу, Фотографије: Фото Зорин, Френк Фидлер и А.С.Ј.
Млинчофка Изузетно богати колач који се пекао за Ускрс и углавном у источном делу Словеније. Састојци: брашно, квасац, со, млеко, јаја, уље - за тесто; јаја, млеко, ораси, шећер, ванила, рум, лимун - за пуњење.
Лектура: Тања Јурјец, српска редактура Пауна Вучићевић Дизајн и техничка припрема: Матија Квесић С.п. Тираж на српском 500 примерака – маj 2011.
Јунежева етно-фарма Kрпанова 11, Рогашка Слатина
Положај етно-фарме У подножју јужне падине висоравни Јанине, високе 362 метра , а на периферији некадашњег села Тржишче, које је данас део Рогашке Слатине пре неколико векова формирана је Јунежева фарма. Положај ове етно-фарме је изванредан.Састоји се од старе куће, стаје и пчелињака.Све је повезано са оближњом шумом која је у непосредној близини, што доприноси веома сликовитом изгледу и уравнотеженом складу с Рогашком Слатином. Јунежева је једна од ретких која је задржала првобитни изглед и права је допуна новонасталих бања и туристичког града, који се све више отвара ка суседству и жели да има што више домаћих и страних гостију који ће уживати у нетакнутом пејзажу.А за то су се у Јунежеви борили у протеклим деценијама прошлог века када је свуда у Словенији била присутна идеја о рушењу старих кућа и имања како би се градиле нове, модерне и нефункционалне куће.
Прво je започета реконструкција куће. Утврђени су темељи, обновљени подруми и собе у приземљу.,Замена није у потпуности урађена у унутрашњим гипсаним радовима, инсталацији струје и воде, али језамењенаа већина прозора, хлебне пећи и реконструисан лук у црно у кухињи. Урађена је и комплетна реконструкција крова у систему “маказе”, као још низ малих поправки. Потом је извршено реновирање стаја, којим јсу ојачанитемељии зидови, кров и урадили санацију унутрашњости житница, сточног амбара и постојеће коларнице За пет година реновирања смењивало се неколико група извођача: грађевинари, мајстори за старе пећи од глине, столари, ковачи, кровопокривачи, водоинсталатери и рестауратори. Радови су се се спроводили под надзором одређене установе за споменконзерваторство из Цеља а којиа је преузела надзор над изградњом.
Обнова Општинско већe Рогашкe Слатинe 1998.године усвојило је декрет о ознакама споменика културе у општини (“Службени гласник” 78/98). На листу је уврштена и Јунежева етнофарма са преосталим зградама и земљиштем. Уврштењем у спомен-објекат испуњени су услови за реконструкцију, која је започета средином 1998. Институт за културно наслеђе у Цељу је припремио потребну документацију за конзервацију, власник преузео бригу о свим дозволама и Министарство културе и Општина Рогашка Слатина потписали су уговор о суфинансирању.
Почетком 2000, група домаћица дошла је на идеју да оснује Друштво за очување словеначког националног јела и традиције Општине Рогашка Слатина или скраћено друштво ГАЈА. Познавање печења хлеба, пецива и разних колача, што су научиле од својих мајки и бака су сада претвориле у баштину за нас и наше потомство. А њиховеве изложбе локалнe хране на велике празнике попут Ускрса, Дана мајки, разних карневала увек су спектакуларне и врло добро посећене. У друштву ГАЈА има чланица којесе баве везењем столњака, вајањем минијатурних корпи од теста, израдом цвећа од креп-папира. Од великог значаја је и дан када је друштво ГАЈА добило Јунежево на коришћење. У етно-фарму сада долази све већи број мештана и гостију да виде стари начин становања и пробају локалне специјалитете у сеоској пећи од глине.. У оквиру Друштва ГАЈА одржавају се бројне радионицe, књижевне и друштвене вечери. Преко године представљене су као посебни догађаји: дан када се коље свиња (свињокољ) цепање дрва, комишање кукуруза. Да је друштво ГАЈА на правом путу казује и награда Општине Рогашка Слатиназа 2004.годину као и многе друге награде.
Власништво Архивски извори показују да је Јунежева имала житеље још у 18. веку. Домаћини Ђорђе, Јакоб, Мартин и Антон Јунеж учинили су све да се сачува презиме и локално обележје, као и да се одржи карактеристика етно- фарме. Последња станарка била је Иванa Јунеж којa је живела на фарми дуго година са мајком Барбарoм и сестрom Терезом. После Иванине смрти имовина је подељена на равне делове наследницима: брату Антону, и сестри од тетке Марији и нећаку Звонимиру-Мирану. Од 1982.године, кућа више нема станаре.. Данашњи њени власници, Марија и Миран Јунеж живе у кући само неколико метара источно од новог суседства. Одговорни су за редовно реновирање објеката, све њиве су увек пажљиво обрађене,а ливаде брижљиво покошене, а шума у бујном расту.
Друштво ГАЈА
Организација и програм Јунежеве етно-фарме Јунежева етно-фарма је једнa од последњих оаза које су спасене од нове градње на подручју Рогашке Слатине. Иако стара кућа није у употреби за становање, али је пријатна за очи посетилаца и показује живот у прошлости. Својом култивисаношћу као што доликује таквом простору одаје да се о њој води рачуна:њива изнад jе засејана пшеницом, чија слама добро дође за крпљење сламнатог крова,док су друге околне њиве засађене кромпиром и пасуљем. Др Вито Хазлер