Podravkine novine broj 1813

Tema broja:

Veleposlanik Republike Češke posjetio Podravku

Str. 3

Aditivi - nužni dodaci u suvremenoj proizvodnji hrane Str. 4 - 5

Rukometašice Podravke Vegete u Ligi prvakinja

Str. 7 Godina XLV • Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Podravka se uključila u humanitarnu akciju “Kap lju­ba­vi za slap života” za pri­ku­plja­nje sred­sta­va za obno­vu odje­la on­ko­lo­gi­je bol­ni­ce u Spli­tu

Podravka di­je­li sr­ce s Dal­ma­ci­jom Piše: Ines Ba­nja­nin Snimio: Nikola Wolf

H

u­ma­ni­tar­na akcija “Kap lju­ba­vi za slap života” pred­sta­vlje­na je javnosti pro­te­klo­ga pe­tka u Spli­tu. Ri­ječ je o akci­ji u ko­joj, uz ini­ci­ja­to­ra, Po­drav­ku, su­ dje­lu­ju par­tne­ri re­no­mi­ra­ne tr­go­va­čke ku­će Ke­rum, To­ mmy i Stu­de­nac te Slo­bo­dna Dal­ma­ci­ja. Akci­ja se pro­vo­di s ci­ljem pri­ku­plja­nja sred­sta­ va za obno­vu odje­la on­ko­lo­gi­ je split­ske bol­ni­ce. Naime, sva­ ki ku­pac koji u ra­zdo­blju od 15. li­sto­pa­da do 15. pro­sin­ca ove godine na po­dru­čju re­gi­ je Dal­ma­ci­ja u pro­daj­nim mje­ sti­ma par­tne­ra ku­pi pro­i­zvod iz asor­ti­ma­na Stu­de­nac, Stu­ de­na i Stu­de­na le­de­ni čaj da­ ro­vat će 20 po­sto vrijednosti tog proizvoda Odje­lu za on­ko­ lo­gi­ju KB-a Split.

Pomoć split­skoj bol­ni­ci

Podravka će se odre­ći 20 po­ sto vrijednosti sva­kog od tih proizvoda kako bi po­mo­gla po­ bolj­ša­nju zdrav­stve­nih i smje­ štaj­nih uvje­ta na on­ko­lo­škom odje­lu i vje­ru­je se da će se pri­ ku­pi­ti zna­tan no­vac i te ka­ ko po­tre­ban naj­ve­ćoj dal­ma­tin­ skoj zdrav­stve­noj usta­no­vi. Do­ dje­la pri­ku­plje­nog izno­sa odr­ žat će se kra­jem pro­sin­ca. Na pred­sta­vlja­nju projekta me­di­ji­ ma u split­skom ho­te­lu Ma­rijan sudjelovali su uz pred­sta­vni­ke Podravke predstavnici split­ske bol­ni­ce i par­tne­ri akcije: Slo­bo­ dna Dal­ma­ci­ja, Ke­rum, Tom­ my i Stu­de­nac iz Omi­ša.

Svi su predstavnici par­tne­ ra ista­knu­li za­do­volj­stvo što su­dje­lu­ju u je­dnom hu­ma­ni­ tar­nom pro­je­ktu ova­kve vr­ste koji je svo­jim do­la­skom po­du­ pr­la i naj­bo­lja hr­vat­ska atle­ti­ čar­ka i za­šti­tno li­ce Stu­de­ne Blan­ka Vla­šić.

U ime Odje­la za on­ko­lo­gi­ju po­kre­ta­či­ma i par­tne­ri­ma ak­ cije za­hva­lio je nje­gov vo­di­telj prof. dr. Edu­ard Vr­do­ljak, koji je ista­knuo kako je Cen­tru za on­ko­lo­gi­ju nu­žna do­gra­dnja

Partneri na zajedničkom zadatku: Josip Milavić (Studenac Omiš), Saša Romac (Podravka), Teo Verbanac (Slobodna Dalmacija), Eduard Vrdoljak (KB Split), Nevenka Bečić i Željko Kerum (Kerum) te Marin Pucar (Podravka) i mo­der­ni­za­ci­ja pa je ova­kav pro­jekt sku­plja­nja sred­sta­va ve­o­ma do­bro­do­šao.

Odricanje od zarade

- Okru­žen sam lju­di­ma ve­ likog sr­ca koji da­ju od se­be i spre­mni su dati za opće do­ bro. Na­ziv akcije pod­sje­ća na Stu­de­nu, sto­ga po­ru­ču­jem da ku­pu­je­te pro­i­zvo­de pod tim bran­dom, kako bi­ste sudjelo­ vali u ovoj akci­ji i po­mo­gli lju­ di­ma ko­ji­ma to treba, ali isto ta­ko ape­li­ram da ku­pu­je­te hr­ vatske pro­i­zvo­de u hr­vat­skim du­ća­ni­ma. Na na­ma je pro­mi­ je­ni­ti svi­jet i sta­vi­ti ga na pra­ vo mje­sto. Do sada je pri­ku­ plje­no 7,5 mi­li­ju­na ku­na i po­ tre­bno je još 4,5 mi­li­ju­na ku­ na, ali uvje­ren sam da će­mo

do­ći do tih sred­sta­va. Ovaj je pro­jekt nu­žan, jer se u Cen­tar za on­ko­lo­gi­ju split­ske bol­ni­ce ni­je ula­ga­lo od 1972. godine otka­da je izgra­đen, a či­nje­ni­ ca je da sva­ki tre­ći sta­no­vnik u Hrvatskoj obo­li od ra­ka, a čak sva­ki če­tvr­ti umre od te bo­le­sti. Sto­ga že­lim da ova akcija bu­de uspje­šna kao Haj­ duk 1970-ih i Blan­ka 2000ih go­di­na - po­ru­čio je dr. Vr­ do­ljak. Član Upra­ve Podravke Sa­ša Ro­mac re­kao je da je Podrav­ ka kom­pa­ni­ja sa sr­cem i kao ta­kva do­šla je s ple­me­ni­tim ci­ljem - svoje sr­ce po­di­je­li­ti s Dal­ma­ci­jom.

- Ni­je bi­lo te­ško do­ni­je­ti ovu odlu­ku uklju­či­va­nja u akci­ ju, i spre­mni smo odre­ći se za­

ra­de, a ta­ko­đer za­hva­lju­jem i svim par­tne­ri­ma koji po­dr­ža­ va­ju ovaj hu­ma­ni­tar­ni pro­jekt - re­kao je Ro­mac u svo­jem obra­ća­nju.

Di­re­ktor se­kto­ra Tr­ži­šte RH Ma­rin Pu­car izja­vio je da će Podravka ulo­ži­ti do­da­tne na­ po­re u pro­da­ju pi­ća kako bi ovaj pro­jekt pro­ve­den u Dal­ ma­ci­ji, kao je­dnoj od najzna­ čajnijih re­gi­ja, po­slu­žio kao pri­mjer ci­je­loj Hrvatskoj.

Pro­jekt obje­di­nju­je Dal­ma­ci­ju

Pri­su­tni­ma se obra­ti­la i di­re­ kto­ri­ca tvr­tke Ke­rum Ne­ven­ ka Be­čić koja je izra­zi­la svo­ je za­do­volj­stvo što Ke­rum svo­ jim do­pri­no­som omo­gu­ću­je re­a­li­za­ci­ju ovoga projekta.

- Morali smo su­dje­lo­va­ti u

ovoj akci­ji, jer to sma­tramo mo­ral­nom oba­ve­zom. Ovim po­te­zom na­sta­vlja­mo hu­ma­ ni­tar­no dje­lo­va­nje, bu­du­ći da smo u ovoj godini za humani­ tarne, zdrav­stve­ne i dru­ge pro­ je­kte do­ni­ra­li već 2,5 mi­li­ju­na ku­na. Ape­li­ram na osta­le hr­ vatske kom­pa­ni­je kako bi po­ mo­gle svo­jim hu­ma­ni­tar­nim dje­li­ma, jer se na njih Hr­va­ti mo­gu oslo­ni­ti.

Pred­sje­dnik Upra­ve omi­ škog Stu­den­ca Jo­sip Mi­la­vić izra­zio je za­do­volj­stvo ini­ci­ja­ ti­vom i na­po­me­nuo da je i tvr­ tka Stu­de­nac do sada iz­dvo­ji­ la 1,5 mi­li­ju­na za sport­ske i zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je.

- Slo­bo­dna Dal­ma­ci­ja spre­ mna je po­mo­ći ra­zvo­ju za­je­ dni­ce i po­dr­ža­ti ova­kve akcije

i sma­tram da će to bi­ti osob­ ni uspjeh, uspjeh za­je­dni­ce i svih nas u ra­zvo­ju Spli­ta - re­ kao je Teo Ver­ba­nac, direktor Mar­ke­tin­ga Slobodne Dalma­ cije, na­do­dav­ši kako ovaj pro­ jekt obje­di­nju­je Dal­ma­ci­ju.

U že­lji da se što više gra­đa­na uključi u ovu akciju, di­stri­bu­i­ rat će se po­se­bni le­ci, obja­vlji­ va­ti ogla­si i spe­ci­jal­ne emi­si­je u me­dij­skim po­kro­vi­te­lji­ma Slo­bo­dnoj Dal­ma­ci­ji, Ra­dio Dal­ma­ci­ji i TV Ja­dra­nu te odr­ža­ti po­se­bni even­ti. Ta­ko je pre­dvi­đe­no da se izme­đu 1. stu­de­no­ga i 15. pro­sin­ca u Spli­tu odr­že pro­mo­ti­vno-hu­ ma­ni­tar­na do­ga­đa­nja na ko­ji­ ma je pla­ni­ra­na de­gu­sta­ci­ja le­ de­nih ča­je­va Stu­de­na uz kon­ cer­te dal­ma­tin­skih kla­pa. n

Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

NAŠA POSLA

Ra­zgo­vor s direktorom Mar­ke­tin­ga Ro­me­om Na­ki­ćem

Go­di­na re­kor­dnih stra­nih ula­ga­nja Ohra­bru­je po­da­tak da stra­ni ula­ga­či danas re­in­ve­sti­ ra­ju u Hrvatsku 70 po­sto ostva­re­ne do­bi­ti, što zna­či da im se to tr­ži­šte či­ni du­go­ro­čno per­spe­kti­vnim

Piše: Željko Krušelj

N

e­ma ni­ka­kve dvoj­be da će te­ku­ća go­di­na bi­ti re­kor­dna po stra­ nim ula­ga­nji­ma u hr­vat­sko go­ spo­dar­stvo. Pre­ma obra­đe­nim po­da­ci­ma Di­re­kci­je za sta­ti­sti­ ku Hrvatske na­ro­dne ban­ke, u pr­vih šest mje­se­ci ove godi­ ne za­bi­lje­že­no je 1,125 mi­li­jar­ di eu­ra izra­vnih stra­nih ula­ga­ nja, dok je u ci­je­loj 2005. to bi­ lo na ra­zi­ni od 1,4 mi­li­jar­de eu­ ra. Ako se uzme u obzir da se upravo do­vr­ša­va pre­u­zi­ma­nje Pli­ve od stra­ne ame­ri­čkog Bar­ ra, gdje će se okre­nu­ti oko dvi­ je mi­li­jar­de eu­ra, 2006. bi mo­ gla bi­ti upam­će­na kao go­di­na u ko­joj je hr­vat­sko go­spo­dar­ stvo izbi­lo u prvi plan u široj re­gi­ji ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe. Su­ de­ći pre­ma pro­šlo­go­di­šnjim sta­ti­sti­ka­ma, tu je u pr­vo­me pla­nu Ru­munj­ska, no­va čla­ni­ ca Eu­rop­ske uni­je. U nju je ulo­ že­no oko 4,8 mi­li­jar­di eu­ra, no Hr­vat­ska bi ove godine mo­gla pre­te­ći Bu­gar­sku, dok su osta­ le ze­mlje io­na­ko ima­le ni­ža ula­ga­nja. a­ni­mlji­va je i uspo­re­dba ovo­go­di­šnjih stra­nih ula­ ga­nja u hr­vat­sko go­spo­ dar­stvo s oni­ma u pro­te­klih de­ se­tak go­di­na. Ta su ula­ga­nja do okon­ča­nja ra­tno­ga sta­nja, koje je in­ve­sti­to­ri­ma uvi­jek i sna­žna psi­ho­lo­ška ba­ri­je­ra, bila tek sim­ bo­li­čna, pre­ra­ču­na­to iz ame­ri­ čkih do­la­ra oko 100 mi­li­ju­na eu­ra po da­na­šnjem va­lu­tnom te­ča­ju. Tek 1996. kre­ću ozbilj­ni­ ja ula­ga­nja. Ve­li­ku pre­kre­tni­cu či­ni 1999., kad su, za­ci­je­lo zbog pro­da­je di­je­la Hr­vat­skog te­le­ko­ ma, stra­na ula­ga­nja pre­šla mi­li­ jar­du eu­ra (to­čni­je, 1,47 mi­li­jar­ di do­la­ra), da bi go­di­nu ka­sni­je opet do­šlo do sta­gna­ci­je tih ula­ ga­nja, a 2001. do no­vog ra­sta na 1,17 pre­ra­ču­na­tih mi­li­jar­di eu­ra. Naj­bo­lji je re­zul­tat za­bi­lje­ žen 2003., s gotovo 1,5 mi­li­jar­di eu­ra, no 2004. sli­je­dio je ve­li­ki pad na 411 mi­li­ju­na eu­ra. Ohra­ bru­ju­ća je bila pro­šla go­di­na, za­ci­je­lo i zbog toga što je po­sta­ lo ja­sno da je Hr­vat­ska kre­nu­la pre­ma Eu­rop­skoj uni­ji. a­ko je pre­tpo­sta­vi­ti i tko su naj­ve­ći stra­ni in­ve­sti­ to­ri u Hrvatskoj. Udio ze­ma­lja Eu­rop­ske uni­je, po­go­ to­vo nakon pro­ši­re­nja, po­slje­ dnjih go­di­na do­se­že i do 80ak po­sto ula­ga­nja. Na pr­vo­me su mje­stu i na­da­lje Au­stri­jan­ ci, na koje je u ra­zdo­blju 1993.

- 2004. otpa­da­la čak če­tvr­ti­na svih ula­ga­nja. Odmah iza njih

Z

L

su Ni­jem­ci s 20 po­sto ula­ga­nja u isto­me ra­zdo­blju, a od ve­ćih ula­ga­ča još treba spo­me­nu­ti Ta­li­ja­ne, Ma­đa­re, Ni­zo­zem­ce, Dan­ce, Slo­ven­ce i, što je po­ sebno za­ni­mlji­vo, Lu­ksem­bur­ ža­ne, za­ci­je­lo zbog toga što su ta­mo sje­di­šta ra­znih in­ve­sti­cij­ skih fon­do­va. U ula­ga­čku eli­ tu od ne­e­u­rop­skih ze­ma­lja uvr­ šte­n je samo SAD, u spo­me­nu­ tom ra­zdo­blju sa 16 po­sto, što će bi­tno po­ra­sti nakon pro­da­ je Pli­ve. no, me­đu­tim, či­me hr­ vatski go­spo­dar­stve­ni­ ci ne mo­gu bi­ti za­do­ volj­ni sva­ka­ko je stru­ktu­ra tih stra­nih ula­ga­nja. Stran­ci su ispr­va, a to je slu­čaj i u dru­gim tran­zi­cij­skim ze­mlja­ma, ma­ hom ula­ga­li u ban­kar­stvo i te­le­ ko­mu­ni­ka­ci­je. Po­slje­di­ca toga je da su danas gotovo sve ban­ ke i ve­ći­na onih koji se ba­ve te­ le­fo­ni­jom i in­ter­net­skim uslu­ ga­ma u stra­nom vla­sniš­tvu. Za­ tim je usli­je­dio trend ula­ga­nja u tr­go­vi­nu, tu­ri­zam i ugo­sti­telj­ stvo, uklju­ču­ju­ći i posebno za­ ni­mlji­vu pi­var­sku in­du­stri­ju, a tu se re­zul­tat po­naj­bo­lje vi­di u do­mi­na­ci­ji in­ter­na­ci­o­nal­nih tr­go­va­čkih la­na­ca. Svo­je­vr­sni tre­ći val ula­ga­nja, koji je još u ti­je­ku, či­ne ula­ga­nja u va­đe­nje na­fte i pli­na s pro­i­zvo­dnjom nji­ho­vih de­ri­va­ta, ali i osta­lih mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na, zatim u far­ma­ce­ut­sku in­du­stri­ju, da bi sve izra­že­ni­ji bio in­te­res i za pre­hram­be­nu in­du­stri­ju. U sve­mu je to­me ohra­bru­ju­ći po­ da­tak da danas stra­ni ula­ga­či re­in­ve­sti­ra­ju u Hrvatsku 70 po­ sto ostva­re­ne do­bi­ti, što zna­či da im se to tr­ži­šte či­ni du­go­ro­ čno per­spe­kti­vnim. n­di­ka­ti­vno je i to što je, kad je o in­du­stri­ji ri­ječ, naj­pri­ je ula­ga­no u po­sto­je­ća po­ stro­je­nja, da bi tek po­slje­dnjih go­di­na zna­tni­je bio po­ve­ćan udjel tzv. gre­en­fi­eld in­ve­sti­ci­ ja. Naime, po­to­nji se put od go­le le­di­ne pa do pro­i­zvo­dnog po­go­na sma­tra “naj­zdra­vi­jim” in­ve­sti­ra­njem, jer se ti­me otva­ ra­ju no­vi ka­pa­ci­te­ti, te­hno­lo­ ški mo­der­ni­zi­ra­ni, a sa­mim tim i no­va ra­dna mje­sta. Ja­sno je i to da su svjet­ski tren­do­vi ta­ kvi da će bi­ti sve ve­ća ula­ga­nja u naj­ra­zno­vr­sni­je uslu­žne dje­ latnosti, dok se pro­i­zvo­dnja po­ stu­pno se­li sve isto­čni­je, po­naj­ pri­je u Azi­ju. re­ba se, na­po­slje­tku, osvr­nu­ti i na hr­vat­ska ula­ga­nja u dru­ge ze­ mlje, ma­hom one su­sje­dne. Tu je, u odno­su na pret­ho­dne go­ dine, za­bi­lje­žen osje­tni­ji pad, pa je u pr­vo­me po­lo­go­di­štu za­bi­lje­že­no ula­ga­nje od samo 22,9 mi­li­ju­na eu­ra, što bi pre­ ra­ču­na­to bi­lo tri i pol puta ma­ nje nego go­di­nu ra­ni­je. Bi­zar­ no u sve­mu to­me zvu­či či­nje­ ni­ca da je čak 15-ak po­sto od spo­me­nu­tih ula­ga­nja bi­lo ve­ za­no uz Mar­ša­lo­ve Oto­ke i bri­ tan­ske Dje­vi­čan­ske Oto­ke. Vje­ ro­ja­tno je rječ o sje­di­šti­ma fon­ do­va, no po­re­zni­ci u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma su­mnja­ju i na po­ ku­ša­je ”pra­nja” nov­ca. n

O

I

T

Ko­mu­ni­ka­ci­ja, ino­va­ci­je i do­stu­pnost su bit po­ve­ća­nja pro­da­je U Mar­ke­tin­gu je u ti­je­ku pro­ces tran­spa­ren­tno­sti, efi­ka­sno­sti i efe­kti­vno­sti mar­ke­tin­škog ula­ga­nja Ra­zgo­va­rao i snimio: Boris Fabijanec

te oče­ki­va­ti po­ve­ća­nje pro­da­je.

Ko­mu­ni­ka­ci­ja uz ino­va­ci­ju i do­ stu­pnost bit je po­ve­ća­nja pro­ da­je i to je ne­što što na­ša kom­ pa­ni­ja ne smi­je ni­ka­da ispu­sti­ti iz fo­ku­sa pro­mi­šlja­nja. Po­drav­ ki­na Upra­va in­zi­sti­ra da se ko­ mu­ni­ka­ci­ja ro­bnih mar­ki iz go­ dine u go­di­nu po­bolj­ša­va te da se ula­ga­nja u ko­mu­ni­ka­ci­ju ro­ bnih mar­ki po­ve­ća­va­ju, to­čni­ je u one ro­bne mar­ke koje ima­ ju kom­pe­ten­ci­ju u odre­đe­nom segmentu i mo­gu bi­ti do­mi­nan­ tne na tr­ži­štu. Ko­mu­ni­ka­ci­ja mo­ra bi­ti kon­stan­tna, ona ne smi­je pre­sta­ti jer kon­ku­ren­ci­ja ne spa­va.

P

rije 13 mje­se­ci Ro­meo Na­kić pre­u­zeo je di­re­ktor­ sku fun­kci­ju pr­vog čo­ vjeka Po­drav­ki­nog Mar­ke­tin­ga te je ta­da za naše no­vi­ne na­ja­ vio niz pro­mje­na u ovom, vrlo va­žnom segmentu po­slo­va­nja naše tvr­tke.

• Što je uči­nje­no i što se ra­ di - bi­lo je pr­vo pi­ta­nje za Ro­ mea Na­ki­ća?

- Za­cr­ta­ni ci­lje­vi bili su nam slje­de­ći: osi­gu­ra­ti što ve­ći rast kom­pa­ni­ji, uve­sti pro­ce­se ko­ ji nam ne­do­sta­ju i mar­ke­ting organizaciju uči­ni­ti pro­a­kti­vni­ jom. Ka­da govorimo o ra­stu kom­pa­ni­je fo­ku­si­ra­li smo se na nekoliko se­gme­na­ta - po­bolj­ša­ nje pro­fi­ta­bil­no­sti/bru­to mar­ži proizvoda, ino­va­ci­je proizvo­ da, ko­mu­ni­ka­ci­ju pre­ma po­tro­ ša­ču i do­stu­pnost na­ših proi­ zvoda u smi­slu kvan­ti­te­te i kva­ li­te­te nji­ho­ve izlo­že­no­sti. U svim na­ve­de­nim se­gmen­ti­ma uči­ni­li smo ko­rak na­pri­jed, a sa za­do­volj­stvom bih posebno ista­knuo da se za­je­dno s pro­ da­jom i svim dru­gim di­je­lo­vi­ ma kom­pa­ni­je s ra­zlo­gom mo­ že­mo hva­li­ti da smo udio no­ vih proizvoda u uku­pnoj pro­ da­ji udvo­stru­či­li u odno­su na isti pe­ri­od pro­šle godine. Ov­ dje bih htio spo­me­nu­ti ne­ke od njih - no­vi oblik Ve­ge­te u Au­ stra­li­ji - te­ku­ća Ve­ge­ta kao po­ sljedica pro­a­kti­vno­sti tr­ži­šta koja je za­slu­žna za po­ve­ća­nje pro­da­je do­da­ci­ma je­la u toj dr­ ža­vi za 30 po­sto, po­tom sna­žna po­dr­ška bran­du Čo­ko­li­no uvo­ đe­njem nekoliko no­vih proi­ zvoda ove godine, po­put Čo­ko­ li­no Crunch, Čo­ko­li­no maxi i Čo­ko­li­no na­ma­za uz izuzetno dobre pro­daj­ne re­zul­ta­te ko­ ji su pra­ti­li sva­ki taj no­vi pro­i­ zvod. Na­ve­de­no po­ka­zu­je da su uz do­volj­nu mje­ru pro­a­kti­ vno­sti tr­ži­šta i cen­tra­le Podrav­ ka ima ve­li­ku mje­ru skri­ve­nih re­zer­vi za rast, te je naš za­da­ tak što prije ih do­ve­sti na svje­ tlo da­na. Uz uvo­đe­nje no­vih proizvoda, su­sta­vno smo ra­di­li i na pro­mje­ni di­zaj­na ne­kih ka­ te­go­ri­ja proizvoda, po­put po­vr­ ća, ju­ha ...

Ka­da su pak u pi­ta­nju pro­ ce­si, po­ku­ša­li smo uspo­sta­vi­ ti kri­te­ri­je op­stoj­no­sti Po­drav­ ki­nih proizvoda na tr­ži­štu s ci­ ljem ja­snog fo­ku­si­ra­nja na naj­ pro­fi­ta­bil­ni­je pro­i­zvo­de kroz pro­ces opti­ma­li­za­ci­je pro­i­zvo­ dnog asor­ti­ma­na. Ovaj kon­ti­ nu­i­ra­ni pro­ces treba omo­gu­ći­ ti opti­mum bro­ja proizvoda na je­dnom tr­ži­štu kao osno­va za br­zi i pro­fi­ta­bil­ni rast, on treba po­ka­za­ti pro­a­kti­vnost Podrav­ ke pre­ma tr­go­vi­ni i na po­li­ca­ ma za­dr­ža­ti pro­i­zvo­de koji su in­te­re­san­tni i za nas i za tr­gov­ ce te koji u ko­na­čni­ci Podravki do­no­se bo­lji pro­fit i br­ži rast.

U mar­ke­tin­gu je ta­ko­đer u ti­ je­ku pro­ces tran­spa­ren­tno­sti, efi­ka­sno­sti i efe­kti­vno­sti mar­ ke­tin­škog ula­ga­nja. Kroz ta tri se­gmen­ta že­li­mo ostva­ri­ti učin­ke koji će osi­gu­ra­ti da sva­ ka ku­na bu­de ulo­že­na na pra­ vom mje­stu i u pra­vom tre­nu­ tku. U ovom pro­ce­su pri­pre­ mlje­ni su ala­ti za mar­ke­ting koji tre­ba­ju osi­gu­ra­ti ja­sno i fo­ku­si­ra­no usmje­ra­va­nje mar­ ke­tin­škog bu­dže­ta na onaj tip mar­ke­tinške aktivnosti koji je u tom tre­nu­tku po­tre­ban po­je­ di­noj ro­bnoj mar­ki na odre­đe­ nom tr­ži­štu. Sa­da nam pred­sto­ ji te iste ala­te i pro­ces pre­ni­je­ ti tr­ži­šti­ma, na­pra­vi­ti tre­nin­ge za nji­ho­vo uspje­šno ko­ri­šte­ nje. Vje­ru­jem da će kra­jem go­ dine sva tr­ži­šta mo­ći re­ći da su u po­tpu­no­sti sra­sla s tim ala­ti­ ma i pro­ce­som kao osno­vom ra­sta Podravke na sva­kom tr­ži­ štu. U ovom di­je­lu bih još spo­ me­nuo za­kup me­di­ja gdje je tim lju­di uspio uvje­te za­ku­pa me­di­ja na po­dru­čju JIE za go­ di­nu 2006. u odno­su na pret­ho­ dnu izni­mno po­bolj­ša­ti.

• Uza sve do sada na­ve­de­ no, pri­mi­je­će­na je i zna­tno bo­lja su­ra­dnja pro­da­je i mar­ ke­tin­ga...

- Po­ku­ša­vam stal­no go­vo­ri­ ti da ne po­sto­ji pro­da­ja i mar­

ke­ting, već po­sto­ji jedan tim s istim ci­ljem - pro­fi­ta­bil­no po­ ve­ća­nje pro­da­je. Za­je­dni­čki ge­ ne­ri­ra­mo po­tra­žnju za na­šim pro­i­zvo­di­ma, nor­mal­no sva­tko u okviru nje­go­vih za­da­ta­ka i ala­ta koji mu sto­je na ra­spo­la­ ga­nju. Da­kle, pro­da­ja i mar­ke­ ting su jedan tim, je­dno ti­je­lo i u ovom tre­nu­tku ja­sno po­ka­zu­ je­mo da zna­mo gdje že­li­mo ići i kako će­mo ta­mo do­ći. U pri­ log to­me go­vo­re ovo­go­di­šnji re­ zul­ta­ti kada je npr. u pi­ta­nju tr­ ži­šte Hrvatske, izu­ze­tan finan­ cijski i or­gan­ski rast u uku­pno­ sti na tom tr­ži­štu. Osim toga, pri­mjer hr­vat­skog tr­ži­šta je mo­ del uspje­šno­sti ko­ji po­ku­ša­va­ mo tran­sfe­ri­ra­ti i na osta­la Po­ drav­ki­na tr­ži­šta. Nor­mal­no da to ne bi išlo bez do­brih lju­di iz Pro­da­je Hr­vat­ska, a tu bih po­ sebno ista­knuo našeg ko­le­gu Ma­ri­na Pu­ca­ra i nje­gov pro­daj­ ni tim koji za­i­sta ra­de sja­jan po­ sao iza ko­je­ga su i vrlo kon­kre­ tni re­zul­ta­ti.

Opti­mal­no ula­ga­nje u sva­ku ro­bnu mar­ku

• In­ten­zi­tet ogla­ša­va­nja i re­ kla­mi­ra­nja Po­drav­kinih pro­ izvoda ove godine je pri­li­čno jak. Ko­li­ko taj in­ten­zi­tet pri­ do­no­si bo­ljoj pro­da­ji?

- Bez opti­mal­nog ula­ga­nja u sva­ku ro­bnu mar­ku ne mo­že­

• Odlu­ka Upra­ve je po­ve­ća­ nje mar­ke­tin­ških ula­ga­nja i ta se odlu­ka pro­vo­di. Ka­ko ko­men­ti­ra­te tu odlu­ku Upra­ ve ko­jom se za­pra­vo da­je ve­li­ ko zna­če­nje mar­ke­tin­gu Po­ dravke?

- Či­nje­ni­ca je da su mar­ke­ tin­ška ula­ga­nja u ovoj godi­ ni zna­tno ve­ća nego pri­ja­šnjih go­di­na, ali kada uspo­re­di­mo ula­ga­nja u odno­su na pro­da­ju i to kom­pa­ri­ra­mo s kom­pa­ni­ ja­ma koje su u istoj bran­ši i u istom in­ter­na­ci­o­nal­nom okru­ že­nju kao Podravka, još uvi­jek mo­že­mo re­ći da su na­ša mar­ke­ tin­ška ula­ga­nja ma­nja u uspo­ re­dbi s tim kom­pa­ni­ja­ma. Da­ kle, upravo odlu­ka Upra­ve da mo­ra­mo bi­ti uspo­re­di­vi s naj­ bo­lji­ma u svi­je­tu u sva­kom po­ gle­du te do­sti­ći nji­ho­ve nor­me na­la­že da mo­ra­mo ula­ga­ti, ne­ ću re­ći koliko i oni, ali ba­rem pri­bli­žno.

Ova po­slo­vna go­di­na bit će uspje­šna

• Što Mar­ke­ting pla­ni­ra do kra­ja godine i što vi u ko­na­ čni­ci oče­ku­je­te od ove po­ slovne godine?

- Ova po­slo­vna go­di­na pre­ma pla­no­vi­ma pro­da­je si­gur­no će za­vr­ši­ti uspje­šno i mi kao Po­ dravka će­mo se mo­ći hva­li­ti do­ sta do­brim po­ve­ća­njem pro­da­ je u odno­su na pret­ho­dnu go­ di­nu, do­brim ostva­re­njem ci­ lje­va koji su va­žni za Upra­vu.

Od ve­ćih mar­ke­tin­ških aktiv­ nosti do kra­ja godine mo­ram ista­knu­ti da smo u ruj­nu na tr­ ži­šte sta­vi­li no­vi pro­i­zvod pod mar­kom Čo­ko­li­no - Čo­ko­li­no na­maz koji po­ka­zu­je izuzetno dobre re­zul­ta­te, zatim Ve­ge­tu pi­kant, no­vi di­zajn ju­ha je na po­li­ca­ma i to su tri izni­mno ve­ li­ke aktivnosti koje u ovom tre­ nu­tku ra­di­mo. Podravka je sjaj­ na kom­pa­ni­ja i bez obzi­ra na te­ ško­će koje u odre­đe­nim tre­nu­ ci­ma pro­la­zi­mo i po­ne­kad nam se či­ni da ne vi­di­mo do­volj­no svje­tla, re­kao bih da je Podrav­ ka hr­vat­ska pe­rja­ni­ca, i ne sa­ mo hr­vat­ska, već je mul­ti­na­ci­o­ nal­na. Podravka je ve­li­ka i u bu­ du­ćno­sti bit će još ve­ća - re­kao je na kraju ra­zgo­vo­ra Ro­meo Na­kić. n

• U idućem broju: popis svih Podravkinih jubilaraca

Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

Obja­vlje­ni re­zul­ta­ti istra­ži­va­nja Pro­duct Gro­up Ma­na­ge­ra o ro­bnim mar­ka­ma

Ve­ge­ta na dru­gom mje­stu na­jo­mi­lje­ni­jih hr­vat­skih bran­do­va

Če­ški ve­le­po­sla­nik Petr Bu­ri­a­ne sa su­ra­dni­ci­ma u po­sje­tu Podravki

P

o­drav­ku je u po­ne­dje­ ljak 16. li­sto­pa­da po­sje­ tio ve­le­po­sla­nik Če­ške Re­pu­bli­ke Petr Bu­ri­a­ne, za­je­ dno s Vítezslavom Schwar­ zom, eko­nom­skim sa­vje­tni­ kom u Ve­le­po­slan­stvu i Vla­ dimírom Va­nom, direkto­

rom pred­sta­vniš­tva dr­ža­vne agen­ci­je Czech Tra­de.

Go­ste je do­če­kao direktor se­kto­ra Tr­ži­šte cen­tral­ne Eu­ ro­pe Mi­lan Ta­dić, a nakon što su obi­šli tvor­ni­cu Ve­ge­ te odr­žan je po­slo­vni sa­sta­ nak na kojemu su sudjelovali

predsjednik Upra­ve Podrav­ ke Dar­ko Ma­ri­nac, po­mo­ ćnik di­re­kto­ra se­kto­ra Tr­ži­ šte cen­tral­ne Eu­ro­pe Želj­ko Ton­klin, direktor se­kto­ra Tr­ ži­šte cen­tral­ne Eu­ro­pe Mi­lan Ta­dić te vo­di­telj pro­je­ka­ta Ma­ti­ja Hle­bar. Ra­zgo­va­ra­lo

se o no­vim po­slo­vnim mo­gu­ ćno­sti­ma Podravke na tr­ži­ štu Če­ške.

Go­sti su ta­ko­đer po­sje­ti­li Žu­pa­ni­ju i Grad, gdje su ih do­če­ka­li žu­pan Jo­sip Fri­ščić i gra­do­na­čel­nik Zvonimir Mr­ šić sa su­ra­dni­ci­ma. n

Po­sje­ti­li smo ve­li­ko gra­di­li­šte u in­du­strij­skoj zo­ni Da­ni­ca

Gra­dnja no­ve Tvor­ni­ce dje­čje hra­ne odvi­ja se pre­ma pla­nu i za­cr­ta­noj di­na­mi­ci Nova Tvornica dječje hrane veliko je gradilište na Danici (snimio B. Godek)

Z

vi­je­zda ulje, Ve­ge­ta i Co­ca Co­la za­u­ze­le su po­bje­dni­čko po­sto­lje na lje­stvi­ci naj­ja­čih ro­bnih mar­ki u Hrvatskoj, po­ka­za­ li su re­zul­ta­ti istra­ži­va­nja Pro­duct Gro­up Ma­na­gera koji je pred­sta­vi­la agen­ci­ja Pri­zma. Ti re­zul­ta­ti su obja­ vlje­ni po­če­tkom tje­dna u gotovo svim hr­vat­skim me­ di­ji­ma, a mi ih ve­ćim di­je­ lom pre­no­si­mo.

U pr­vih de­set pet do­ma­ćih

U de­set naj­ja­čih ro­bnih mar­ ki pet je do­ma­ćih i pet mul­ ti­na­ci­o­nal­nih. Po­re­dak za ovo ra­zdo­blje ma­lo je izmi­ je­njen u odno­su na pro­šlo­ go­di­šnji - la­ni je pr­va bila Ve­ge­ta, sli­je­di­lo ju je Zvi­je­ zda ulje, pa Ari­el.

Ve­ge­ta je da­kle pa­la na drugo mje­sto, a nakon nje po­zi­ci­o­ni­ra­la se Co­ca-Co­la koja bi­lje­ži po­rast s če­tvr­tog na tre­će mje­sto.

Na če­tvr­tom mje­stu na­šla se još jedna mul­ti­na­ci­o­nal­na mar­ka, Or­bit gu­ma za žva­ka­ nje, koja bi­lje­ži po­rast sa še­ stog na če­tvr­to mje­sto, a Gil­ let­te bri­tvi­ce s de­se­tog mje­ sta na pe­to.

Do­ma­ća mar­ka Zvi­je­zda ma­jo­ne­za bi­lje­ži po­zi­ci­o­ni­ra­ nje na še­sto mje­sto lje­stvi­ce, a to je i nje­zin uspon s pri­ja­ šnjeg de­ve­tog mje­sta.

Do­ma­ća ro­bna mar­ka Frank kla­si­čna ka­va, koja je u po­slje­dnje tri godine uvi­ jek bila me­đu dva­de­set naj­ ja­čih, po­zi­ci­o­ni­ra­la se na se­ dmom mje­stu. S obzi­rom na po­da­tke iz pri­ja­šnjih ra­zdo­ blja, za­bi­lje­žen je ma­nji pad Ari­e­la i Ja­mni­ce (ze­le­na am­ ba­la­ža). Izme­đu njih na de­ ve­tom mje­stu po­zi­ci­o­ni­ra­la se Mil­ka.

Novi brandovi na ljestvici

S

u­ho je­sen­sko vrijeme po­ go­do­va­lo je do sada izvo­ đa­či­ma ra­do­va na gra­dnji no­ve Tvor­ni­ce dje­čje hra­ne na Da­ni­ci. Gra­đe­vin­ski ra­do­ vi već su pri­li­čno odma­kli i bu­ du­će zda­nje no­ve tvor­ni­ce sva­ kim da­nom sve više ra­ste.

- Sve je za sada pod kon­tro­ lom, ra­do­vi se odvi­ja­ju po pla­ nu i za­cr­ta­noj di­na­mi­ci izvo­đe­ nja. Pri za­vr­še­tku su skla­di­šta za go­to­vu ro­bu u koje će se po­ tom ovih da­na po­če­ti do­vo­zi­ ti pro­ce­sna opre­ma. Ta opre­ ma će se zatim - za­je­dno s dalj­

njim eta­pa­ma gra­đe­vin­skih ra­ do­va - po­če­ti i ugra­đi­va­ti.

Sa­da se za­vr­ša­va be­to­ni­ra­nje prve plo­če i već se kre­će sa be­ to­ni­ra­njem dru­ge. Uje­dno su za­vr­še­ni svi gra­đe­vin­ski ra­do­ vi na mje­stu bu­du­ćeg la­bo­ra­to­ ri­ja i gar­de­ro­ba te se po­sta­vlja­

ju in­sta­la­ci­je. Za­vr­ša­va­ju se ra­ do­vi i na bu­du­ćoj por­tir­ni­ci, a u ti­je­ku su i ra­do­vi na tran­spor­ tnim pri­la­zi­ma tvor­ni­ci sa za­ pa­dne stra­ne - re­kao nam je Dra­žen Jal­šo­vec, član ti­ma za gra­dnju no­ve Tvor­ni­ce dje­čje hra­ne. Vje­ko­slav In­dir

Na lje­stvi­ci od de­se­tog do dva­de­se­tog mje­sta smje­sti­ lo se čak pet no­vi­te­ta s obzi­ rom na po­da­tke iz 2005. go­ dine.

No­vi­tet na 11. mje­stu je Do­ri­na koja se iz iz­vje­šća za 2005. go­di­nu uo­pće ni­je na­ la­zi­la na lje­stvi­ci od 20 vo­de­ ćih. To je za­slu­ga bo­ljeg po­ zi­ci­o­ni­ra­nja na tr­ži­štu i pre­i­ na­ke nje­nog di­zaj­na. Na slje­ de­ćem mje­stu smje­sti­la se

Pa­lo­ma sa svo­jim to­a­le­tnim pa­pi­rom, te je pa­la s pri­ja­ šnjeg čak tre­ćeg mje­sta. Pa­ lo­ma pa­pir­na­te ma­ra­mi­ce za nos ta­ko­đer bi­lje­že pad.

Na tri­na­e­stom mje­stu smje­ sti­la se Ce­de­vi­ta, koja je ta­ ko­đer no­va na top lje­stvi­ci, s obzi­rom da PGM do ove godine ni­je sku­pljao po­da­ tke o ka­te­go­ri­ji in­stant pi­ ća. Ove godine PGM je na­ do­pu­nio ka­te­go­ri­ju pa­pir­ne ga­lan­te­ri­je, te uz nju do­dao i ka­te­go­ri­ju in­stant na­pi­ta­ ka, pa sada odra­ža­va kom­ ple­tnu sli­ku unu­tar svih zna­ čaj­nih ka­te­go­ri­ja ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje.

Pa­lo­ma triput u top 20

Ga­vri­lo­vić sa­la­me bi­lje­že pad s pri­ja­šnjeg je­da­na­e­stog mje­sta na če­tr­na­e­sto, a i Ga­ vri­lo­vić pa­šte­ta pa­la je mje­ sto ni­že. Mar­go mar­ga­rin bi­ lje­ži uzlaz s osa­mna­e­stog na še­sna­e­sto mje­sto.

Još jedan no­vi­te­t na li­sti je i Ožuj­sko pi­vo koje se na­šlo na se­da­mna­e­stom mje­stu.

Franck čaj je ta­ko­đer još je­ dan od pet no­vi­te­ta na li­sti, a na­šao se na de­ve­tna­e­stom mje­stu. Na bro­ju dva­de­set na­la­ze se Pa­lo­ma sal­ve­te, još jedan no­vi ar­tikl te tvr­ tke na li­sti.

Top lje­stvi­ca 20 naj­ja­čih ro­bnih mar­ki u pr­voj po­lo­vi­ni ove godine: 1. Zvi­je­zda ulje 2. Ve­ge­ta 3. Co­ca-Co­la 4. Or­bit 5. Gil­let­te bri­tvi­ce 6. Zvi­je­zda ma­jo­ne­za 7. Frank kla­si­čna ka­va 8. Ari­el 9. Mil­ka 10. Ja­mni­ca ga­zi­ra­na 11. Do­ri­na čo­ko­la­da 12. Pa­lo­ma to­a­le­tni

pa­pir 13. Ce­de­vi­ta 14. Ga­vri­lo­vić sa­la­me 15. Ga­vri­lo­vić pa­šte­ta 16. Mar­go mar­ga­rin 17. Ožuj­sko pi­vo 18. Pa­lo­ma ma­ra­mi­ce

za nos 19. Franck čaj 20. Pa­lo­ma sal­ve­te

Podravka na burzi

Tema broja

Optimisti ostali kratkih rukava Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr

N

akon što su napokon otklonjene sve nedoumice vezane uz Plivu, činilo se kako ništa ne stoji na putu optimistima, i sve je upućivalo na nove rekorde nošene valom euforije utemeljene na očekivanjima o priljevu poveće količine svježeg kapitala. Shodno tome, već potkraj prošloga tjedna dionice Podravke (PODR-R-A) dogurale su do novog rekorda od 495 kuna, te se činilo kako je napad na barijeru od 500 kuna samo

pitanje vremena (dana).

Međutim, situaciju naglo mijenjaju zbivanja na konferenciji Zagrebačke burze, koju je u najvećoj mjeri obilježila rasprava na temu visokih tenzija na domaćem tržištu kapitala, a u koju se vrlo aktivno uključila i HANFA, gorljivo zagovarajući tezu o ‘opasnom pregrijavanju koje bi moglo opeći brojne investitore’, čime je, prema mišljenju određenog broja promatrača, iskoračila iz okvira svojstvenih tržišnim regulatorima, no pritisak je očito urodio plodom te je početak tjedna donio rasprostranjenu korekciju. n

Datum

Vrijednosnica

Cijena

Promet

11. 10. 2006.

PODR-R-A

490

3,121.800,37

12. 10. 2006.

PODR-R-A

492

2,209.270,56

13. 10. 2006.

PODR-R-A

491

1,208.063,97

16. 10. 2006.

PODR-R-A

492

1,352.678,38

17. 10. 2006.

PODR-R-A

489

1,235.788,52

18. 10. 2006.

PODR-R-A

490

1,141.407,26

PODR-R-A 11-18.10.2006.

492,50

Adi­ti­vi - nu­žni do­da­ci u su­vre­me­noj pro­i­zvo­dnji hra­ne Adi­ti­vi koje ko­ri­sti­mo opra­vda­ni su či­nje­ni­com da ve­li­ki broj proizvoda je­dno­sta­vno ne bi mo­gao bi­ti pro­i­zve­den bez nji­ho­ve upo­ra­be - va­lja­nost i kva­li­te­ta hra­ne i opće­ni­to nje­zinu po­sto­ja­nje bili bi ne­mo­gu­ći Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek Da­na­šnja in­du­strij­ska pro­i­zvo­dnja i pre­ ra­da na­mir­ni­ca ne­za­mi­sli­va je bez upo­tre­ be prehrambenih adi­ti­va. Hra­na se i prije ma­so­vne in­du­strij­ske pro­i­zvo­dnje pre­ra­đi­ va­la i pri­tom su se lju­di slu­ži­li ne­kim tva­ ri­ma koje danas ubra­ja­mo u adi­ti­ve, pri­ mje­ri­ce, upo­tre­blja­vao se pe­ktin ne­zre­lih ja­bu­ka za že­li­ra­nje pe­kme­za, kon­zer­vi­ra­ lo se so­lju, octom, me­dom, še­će­rom itd.

Što su to zapravo adi­ti­vi?

Pre­ma Pra­vil­ni­ku o pre­hram­be­nim adi­ ti­vi­ma, to su tva­ri to­čno po­zna­tog ke­mij­ skog sa­sta­va koje se ne kon­zu­mi­ra­ju kao hra­na ni­ti su ti­pi­čan sa­sto­jak hra­ne, bez obzi­ra na pre­hram­be­nu vrijednost, a do­ da­ju se hra­ni u svr­hu po­bolj­ša­nja te­hno­lo­ ških i sen­zor­skih svoj­sta­va. Do­da­ju se hra­ ni u te­hno­lo­škom po­stu­pku pro­i­zvo­dnje, tijekom pripreme, obra­de, pre­ra­de, obli­

Promet Cijena

491.00 490.50

O

pri­mje­ni adi­ti­va u pro­ i­zvo­dnji hra­ne u Podravki ra­zgo­va­ra­li smo s mr. sc. Da­vor­kom Ga­ja­ri, di­ re­kto­ri­com Slu­žbe sen­zo­ri­ke i nu­tri­ci­o­ni­zma.

- Podravka u pro­i­zvo­dnji svo­jih proizvoda ko­ri­sti sa­stoj­ ke i u ko­li­či­na­ma ­ko­je su do­ puštene u pro­i­zvo­dnji hra­ne, a pre­ma va­že­ćim pro­pi­si­ma Re­ pu­bli­ke Hrvatske, kao i za­ko­ni­ ma i pro­pi­si­ma ze­ma­lja u koje pla­si­ra­mo naše pro­i­zvo­de.

Adi­ti­vi se izme­đu osta­log ra­ be i za po­ja­ča­va­nje oku­sa i za­ sla­đi­va­nje. Po­drav­ka u di­je­lu svog asor­ti­ma­na ima i pro­i­zvo­

2,500.000 2,000.000

490,00 1,500.000

489,50 489,00

1,000.000

488,50

500.000

488,00 487,50

0 11.10.06

13.10.06

17.10.06

Po­čeo otkup ku­ku­ru­za u Podravki

o­če­tkom ovog tje­dna u Podravki je po­čeo otkup ku­ku­ru­za, a pre­tpo­sta­vlja se da će po­ tra­ja­ti do kra­ja stu­de­no­ga.

Ove, kao i pret­ho­dnih go­di­ na, Podravka ku­ku­ruz otku­ plju­je uslu­žno za po­zna­tog ku­pca iskorištavajući ti­me po­sto­je­će ka­pa­ci­te­te si­lo­sa i su­ša­re. Pla­ni­ra­no je, pre­ma ri­je­či­ma Pe­re Ka­ti­ća, po­mo­ ćni­ka Pro­i­zvo­dnje 2, da se je­se­nas otku­pi de­set ti­su­ća to­na ku­ku­ru­znog zr­na, ali uko­li­ko će po­nu­da bi­ti zna­ tni­ja, pre­u­zet će se sve po­ nu­đe­ne ko­li­či­ne.

Pr­ve pro­su­dbe go­vo­re da je ovo­go­di­šnji ku­ku­ruz izu­ ze­tne kva­li­te­te s vla­gom ma­njom od oče­ki­va­ne. Pri­ jam oba­vlja se sva­ko­dne­ vno u vre­me­nu od 7 do 20 sa­ti i to isklju­či­vo u si­los u Ko­pri­vni­ci. Za sada za­pri­ mlje­ne su tek ma­nje ko­li­ či­ne ku­ku­ru­za, kojemu će ove godine bi­ti ci­je­na 70 li­ pa po ki­lo­gra­mu - za stan­ dar­dnu kva­li­te­tu koja po­

dra­zu­mi­je­va vla­gu od 14 po­sto, pri­mje­se 2 i lom zr­ na od 4 po­sto. Ku­ku­ruz s vla­gom ve­ćom od 35 po­sto Podravka ne­će pre­u­zi­ma­ti.

Kva­li­te­ta ku­ku­ru­za utvr­đu­ je se uzor­ko­va­njem, a ispla­ ta za pre­da­ni ku­ku­ruz oba­ vljat će se u ro­ku 15 da­na od pro­da­je, a ra­di br­že obra­ de po­da­ta­ka i ubr­za­nja pro­ to­ka vo­zi­la pro­i­zvo­đa­či bi tre­ba­li sa so­bom po­ni­je­ti oso­bnu iska­zni­cu, šte­dnu knji­ži­cu ili broj te­ku­ćeg ra­ ču­na Po­drav­ske ban­ke. Ove godine u otku­pu u Podravki bi­ti će uve­de­na i jedna no­vi­na, a to je da je za tra­ kto­re koji do­vo­ze ku­ku­ruz za­tvo­ren smjer od Ko­pri­ vni­čkog Ivan­ca, ta­ko da će se ko­lo­na vo­zi­la for­mi­ra­ti samo ser­vi­snom ce­stom iz prav­ca Da­ni­ce. Za si­gur­ni­je ko­mu­ni­ci­ra­nje postavljena je ver­ti­kal­na i ho­ri­zon­tal­na si­gna­li­za­ci­ja i osta­le ozna­ ke za ne­sme­ta­no odvi­ja­nje pro­me­ta.

S. Pe­trić

bi­li­za­to­ri ko­ji­ma se omo­gu­ću­je sta­bi­li­za­ci­ ja to­pi­vih ko­lo­i­dnih su­sta­va (su­sta­va koji se ne mi­je­ša­ju) itd.

Kontrola aditiva u Podravki

Stru­ka je oko adi­ti­va ugla­vnom je­din­stve­ na: sma­tra ih nu­žnim di­je­lom su­vre­me­ne in­du­strij­ske pro­i­zvo­dnje hra­ne. Da­kle, pod adi­ti­vi­ma se po­dra­zu­mi­je­va­ju tva­ri koje se nor­mal­no ne kon­zu­mi­ra­ju ni­ti su ti­pi­ čan sa­sto­jak na­mir­ni­ca, a do­da­ju se zbog te­hno­lo­ških i sen­zor­skih svoj­sta­va. Adi­ti­vi su i pri­ro­dnog po­dri­je­tla, po­put vi­ta­mi­na C, be­ta-ka­ro­te­na, en­zi­ma, ili ne­kih aro­ma, dok su drugi sin­te­ti­zi­ra­ni ke­mij­ski spo­je­vi.

Izme­đu njih ne­ma bi­tne ra­zli­ke s gle­di­šta si­gur­no­sti, jer se i je­dni i drugi do­bi­va­ju ke­ mij­skim po­stu­pkom. Upo­tre­ba se re­do­vi­to kon­tro­li­ra u la­bo­ra­to­ri­ji­ma ovla­šte­ni­ma za kon­tro­lu hra­ne. La­bo­ra­to­ri­ji pro­vo­de ke­mij­ ske ana­li­ze, te nad­zi­ru pri­mje­nu adi­ti­va u pro­i­zvo­dnji. Ta­kva kon­tro­la i pri­mje­na adi­ ti­va po­sto­ji i u Podravki.

Pri­mje­na adi­ti­va pre­ma va­že­ćim pro­pi­si­ma Re­pu­bli­ke Hrvatske i ze­ma­lja u koje izvo­zi­mo naše pro­i­zvo­de

3,000.000

491,50

ko­va­nja, pa­ki­ra­nja, tran­spor­ta i ču­va­nja.

Adi­ti­vi se ta­ko­đer ra­be i za bo­je­nje, kon­ zer­vi­ra­nje, spre­ča­va­nje oksi­da­ci­je, emul­ gi­ra­nje, sta­bi­li­zi­ra­nje, zgru­ša­va­nje, že­li­ ra­nje, re­gu­li­ra­nje ki­se­lo­sti, po­ja­ča­va­nje oku­sa, za­sla­đi­va­nje, po­li­ra­nje, odr­ža­va­ nje svje­ži­ne, tre­ti­ra­nje bra­šna itd. Adi­ti­vi su pre­ma na­či­nu djelovanja ra­zvr­sta­ni u sku­pi­ne. To su, pri­mje­ri­ce, bo­ji­la koja su kon­cen­tra­ti ek­stra­ka­ta je­sti­vih si­ro­vi­na ili sin­tet­skim po­stu­pkom pro­i­zve­de­ni ke­mij­ ski spo­je­vi po­zna­tog sa­sta­va, a do­da­ju se u ma­lim ko­li­či­na­ma za bo­je­nje hra­ne, ne mi­je­nja­ju­ći osta­la svoj­stva proizvoda, za­ tim kon­zer­van­si koji spre­ča­va­ju ili uspo­ra­ va­ju raz­mno­ža­va­nje mi­kro­or­ga­ni­za­ma u hra­ni ne utje­ču­ći bi­tno na sen­zor­ska svoj­ stva, tu su po­tom an­ti­o­ksi­dan­si va­žni za spre­ča­va­nje oksi­da­ti­vnih pro­mje­na u hra­ ni i po­ja­ča­va­nju an­ti­o­ksi­da­ti­vnih uči­na­ka dru­gih tva­ri, zatim emul­ga­to­ri koji omo­ gu­ću­ju ho­mo­ge­no mi­je­ša­nje ulja i ma­sti s vo­dom ili vo­de s ulji­ma i ma­sti­ma, a i ho­ mo­ge­no mi­je­ša­nje dru­gih sa­sto­ja­ka, sta­

Da­vor­ka Ga­ja­ri:

3,500.000

492,00

P

Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

Fotobilješka

de koji sa­dr­že po­ja­či­va­če oku­ sa kao i pro­i­zvo­de ko­ji ­sa­dr­že za­sla­đi­va­če i ti se adi­ti­vi ko­ri­ ste isklju­či­vo u skla­du s va­že­ ćim pro­pi­si­ma RH. Do­da­va­nje u pro­i­zvo­de tijekom te­hno­lo­ škog pro­ce­sa je su­kla­dno te­hno­ lo­ško­m u­čin­ku ­po­je­di­nog adi­ti­ va sa svr­hom po­bolj­ša­nja te­ hno­lo­ških i sen­zor­skih svoj­sta­ va i kao ta­kvi su ­ra­zvr­sta­ni u po­je­di­ne sku­pi­ne; pro­pi­sa­na je do­pu­šte­nost upo­ra­be za po­je­di­ ne sku­pi­ne i vr­ste hra­ne te uvje­ ti pod ko­ji­ma se mo­gu mi­je­ša­ ti. Opće­ni­to u pre­hram­be­nim pro­i­zvo­di­ma, pa ta­ko i u na­ šim, adi­ti­vi se ko­ri­ste za emul­

gi­ra­nje, zgu­šnja­va­nje kao mo­di­ fi­ci­ra­ni škro­bo­vi, že­li­ra­nje, po­ ja­ča­va­nje oku­sa, za­sla­đi­va­nje, aro­ma­ti­zi­ra­nje, bo­je­nje, po­ve­ ća­va­nje vo­lu­me­na, re­gu­li­ra­nje ki­se­lo­sti, kon­zer­vi­ra­nje, spre­ča­ va­nje oksi­da­ci­je i sli­čno - re­kla nam je Da­vor­ka Ga­ja­ri

Dje­čja hra­na bez adi­ti­va

Je li danas u su­vre­me­noj pre­ hram­be­noj in­du­stri­ji uo­pće mo­gu­će pro­i­zvo­di­ti i pra­vil­no skla­di­šti­ti ve­će ko­li­či­ne zdrav­ stve­no ispra­vne hra­ne ili pi­ća bez upo­ra­be adi­ti­va? Da­vor­ ka Ga­ja­ri nam je na­po­me­nu­la: Prerada mrkve uko­li­ko ra­zmo­tri­mo svu kom­

Podravka su­dje­lo­va­la na promociji Udru­ge eSTU­DENT

K

ao oblik do­da­tnog pro­ši­re­nja su­ra­ dnje s Udru­gom eSTU­DENT, Podravka je pro­šlog tje­dna su­dje­lo­va­ la na promociji eSTU­DEN­Ta i se­le­kcij­skog pro­ce­sa u au­li Eko­nom­skog fakulteta Sve­u­ či­li­šta u Za­gre­bu. Ova Udru­ga se­le­kcij­skim pro­ce­som sva­ke aka­dem­ske godine u član­ stvo pri­ma 200-ti­njak naj­bo­ljih stu­de­na­ta eko­no­mi­je koji že­le bi­ti dio stu­dent­ske mre­ že izvr­sno­sti.

Podravka je na svom štan­du tijekom je­dno­ dne­vnog dru­že­nja sa stu­den­ti­ma pred­sta­vi­la bu­du­će aktivnosti i pla­no­ve kom­pa­ni­je, kao i Za­kla­du ”prof. Zla­ta Bartl” koja do­dje­lju­je sti­pen­di­je i po­tpo­re naj­bo­ljim stu­den­ti­ma do­di­plom­skih i po­sli­je­di­plom­skih stu­di­ja.

Naj­vi­še in­te­re­sa stu­den­ti su po­ka­za­li za mo­ gu­ćno­sti fi­nan­ci­ra­nja pu­tem Za­kla­de ”prof.

Zla­ta Bartl”, a oso­bi­to su im se svi­dje­li no­vi Podravkin Company Pro­fi­le i Go­di­šnje iz­vje­ šće za 2005. go­di­nu.

Ma­ti­ja Hle­bar

Glu­ta­mi­nat Podravka u pro­i­zvo­dnji Ve­ ge­te i Podravka ju­ha ko­ri­sti na­tri­jev glu­ta­mi­nat. Glu­ta­mi­ nat je na­tri­je­va sol neesen­ ci­jal­ne ami­noki­se­li­ne, glu­ta­ min­ske ki­se­li­ne. Glu­ta­min­ska ki­se­li­na se ina­če na­la­zi i u or­ ga­ni­zmu u slo­bo­dnom ili ve­ za­nom obli­ku kao dio pro­te­ i­na, pe­pti­da itd. Glu­ta­mi­nat se ko­ri­sti i kao do­da­tak hra­ ni, u ma­lim ko­li­či­na­ma, za po­bolj­ša­nje oku­sa. Na­mir­ni­ ce koje su i pri­ro­dno bo­ga­te slo­bo­dnim na­tri­je­vim glu­ta­ mi­na­tom su sir ti­pa par­me­za­ na, raj­či­ca i nje­ne pre­ra­đe­vi­ ne, ku­ku­ruz, le­ća, glji­ve, so­ja sos, maj­či­no mli­je­ko itd.

- Glu­ta­mi­nat je va­žan fi­zi­o­ lo­ški sa­sto­jak sva­ke sta­ni­ce koji ima broj­ne fun­kci­je: slu­ ži kao izvor ener­gi­je, izvor je stru­ktur­nog ma­te­ri­ja­la za izgra­dnju sta­ni­ce, omo­gu­ću­ je de­to­ksi­ka­ci­ju sta­ni­ca, ve­ že se na tzv. glu­ta­mi­na­tne re­ce­pto­re. Bi­tno je na­po­me­ nu­ti da nakon gotovo 90 go­

di­na pri­mje­ne na­tri­je­va glu­ ta­mi­na­ta i 30 go­di­na in­ten­ zi­vnih istra­ži­va­nja ne­ga­ti­vni učin­ci glu­ta­mi­na­ta pri­mi­je­nje­ nog u hra­ni nisu do sada po­ tvr­đe­ni. U pra­ksi pro­i­zla­zi da je udio na­tri­je­vog glu­ta­mi­na­ ta koji se uno­si u or­ga­ni­zam kao do­da­tak hra­ni izra­zi­to ma­li u odno­su na udio glu­ta­ mi­na­ta koji se uno­si u or­ga­ ni­zam pu­tem hra­ne (na­mir­ ni­ce koje su nji­ma pri­ro­dno bo­ga­te), te onaj koji se sin­te­ ti­zi­ra u or­ga­ni­zmu. Na­po­slje­ tku, pre­ma si­gur­no­sti pri­mje­ ne glu­ta­mi­nat je od pri­zna­tih me­đu­na­ro­dnih or­ga­ni­za­ci­ja po­put WHO-a (Svjet­ska zdrav­ stve­na or­ga­ni­za­ci­ja) ili FDA (Agen­ci­ja za hra­nu i li­je­ko­ve Mi­ni­star­stva zdrav­stva SADa) svr­stan u istu sku­pi­nu kao i še­ćer, sol i pa­par. Je­dno­sta­ vno re­če­no, glu­ta­mi­nat je si­ gu­ran do­da­tak za hra­nu i ne po­sto­je ogra­ni­če­nja nje­go­ve pri­mje­ne - ističu Podravkini stručnjaci.

Za­sla­đi­va­či U Podravkinim laboratorijima obavlja se stroga kontrola kvalitete sirovina i gotovih proizvoda pa tako i primjena aditiva plek­snost i ra­zno­li­kost prehrambenih proizvoda odgo­vor bi bio da ­ni­je mo­gu­će. No, za po­je­di­ne gru­pe proizvoda iz Po­ drav­ki­nog asor­ti­ma­na odgo­vor na po­sta­vlje­no pi­ta­nje je po­zi­ti­ van, odnosno - ne­ma adi­ti­va.

Kon­kre­tno, pro­i­zvo­di Podravkine dje­čje hra­ne su apso­lu­tno bez adi­ti­va, zatim pro­i­zvo­di iz gru­pe ste­ri­li­zi­ra­nog po­vr­ća ne sa­dr­že adi­ti­ve, ve­li­ki ­dio pa­ste­ ri­zi­ra­nih proizvoda po­vr­ća po­ put proizvoda raj­či­ca, za­mr­ znu­to po­vr­će i drugi pre­hram­ be­ni su pro­i­zvo­di bez adi­ti­va.

Zaštita interesa potrošača

- Po­je­di­ne vr­ste prehrambenih proizvoda mo­gu­će je pro­ i­zvo­di­ti bez adi­ti­va, a pre­ma di­re­kti­vi EU pre­po­ru­če­no je da se u to­čno odre­đe­ne gru­ pe na­mir­ni­ca ne smi­ju do­da­ va­ti adi­ti­vi. Te gru­pe na­mir­ni­ ca su npr. med, ne­e­mul­gi­ra­na ulja i ma­sti bilj­nog i ži­vo­tinj­ skog po­dri­je­tla, ma­slac, pa­ ste­ri­zi­ra­no i ste­ri­li­zi­ra­no mli­ je­ko i vr­hnje, ne­a­ro­ma­ti­zi­ra­ni,

fer­men­ti­ra­ni mli­je­čni pro­i­zvo­ di, pri­ro­dne mi­ne­ral­ne vo­de i izvor­ske vo­de, ka­va, ne­a­ro­ma­ ti­zi­ra­ni čaj, še­će­ri, su­ha tje­ste­ ni­na (obi­čna) itd. - re­kla je Da­ vor­ka Ga­ja­ri.

Po­ja­šnja­va­ju­ći pri­mje­nu adi­ti­ va, in­že­njer­ka Ga­ja­ri isti­če: - Pre­ma Za­ko­nu o hra­ni u RH in­te­res po­tro­ša­ča ­mo­ra se ­ za­šti­ti­ti u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj mje­ri. Pro­pi­si o hra­ni usmje­ re­ni su za­šti­ti po­tro­ša­ča i da­ ju osno­vu da po­tro­ša­či bu­du po­tpu­no in­for­mi­ra­ni o hra­ni koju će kon­zu­mi­ra­ti te će im se na taj na­čin omo­gu­ći­ti izbor hra­ne. Pro­ti­vno je in­te­re­ su po­tro­ša­ča: pro­i­zvo­dnja i sta­ vlja­nje na tr­ži­šte zdrav­stve­no ne­i­spra­vne hra­ne i hra­ne ne­ pri­kla­dne za tr­ži­šte, pri­je­va­ra ili na­mjer­no ne­pra­vil­no pro­vo­ đe­nje po­stu­pa­ka u po­slo­va­nju s hra­nom, pa­tvo­re­nje hra­ne za­mje­nom ili izo­sta­vlja­njem osno­vnih sa­sto­ja­ka koji su po­ ve­za­ni s odre­đe­nom vr­stom ili ka­ra­kte­ri­sti­kom hra­ne, do­vo­ đe­nje po­tro­ša­ča u za­blu­du na­

vo­đe­njem po­gre­šnih po­da­ta­ ka na de­kla­ra­ci­ji, pro­vo­đe­nje ili ko­ri­šte­nje po­stu­pa­ka (ogla­ ša­va­nje i sl.) koji mo­gu do­ve­sti po­tro­ša­ča u za­blu­du - govori Da­vor­ka Ga­ja­ri te do­da­je da adi­ti­vi koje ko­ri­sti­mo opra­vda­ ni su či­nje­ni­com da ve­li­ki broj proizvoda je­dno­sta­vno ne bi mo­gao bi­ti pro­i­zve­den bez nji­ ho­ve upo­ra­be, va­lja­nost i kva­li­ te­ta hra­ne i opće­ni­to nje­no po­ sto­ja­nje bili bi ne­mo­gu­ći.

Potrošači sve više znaju o zdravlju

No, do­bra pro­i­zvo­đa­čka pra­ ksa kao i po­tpu­na uskla­đe­nost sa za­ko­no­dav­stvom osi­gu­ra­va­ ju po­tro­ša­či­ma pro­i­zvo­de s da­ le­ko ma­njim ko­li­či­na­ma adi­ti­ va od do­pu­šte­ne pra­vil­ni­kom, pro­i­zvo­de či­ja de­kla­ra­ci­ja osi­ gu­ra­va po­tpu­nu in­for­ma­ci­ju o pri­su­tno­sti i vr­sti adi­ti­va.

Sve to ­o­si­gu­ra­va ­kva­li­te­tne pre­ hram­be­ne pro­i­zvo­de uz isto­ vre­me­no pru­ža­nje ­in­for­ma­ci­ja po­tro­ša­ču koji na ta­kav na­čin ima uvid u sa­dr­žaj adi­ti­va te ­ je u mo­gu­ćno­sti oda­bra­ti pro­

i­zvo­de su­kla­dno svo­jim po­ tre­ba­ma.

Zdrav­stve­no svje­sni i sve više edu­ci­ra­ni po­tro­ša­či ve­li­ku pa­ žnju po­kla­nja­ju na­vo­di­ma na de­kla­ra­ci­ji prehrambenih proizvoda. Osim toga u mnoš­tvu proizvoda često na­la­ze i one koji već svo­jim izgle­dom upu­ ću­ju na ko­ri­šte­nje ve­ćeg bro­ja adi­ti­va. Osje­tlji­vost po­tro­ša­ča još je ve­ća kada su u pi­ta­nju dje­ ca. Me­đu­tim, često po­di­za­nje pra­ši­ne u javnosti pri­li­ka je da se do­da­tno obra­zlo­ži opra­vda­ nost ko­ri­šte­nja prehrambenih adi­ti­va, po­ja­sni zna­če­nje po­je­ di­nih ozna­ka (E-bro­ja) u tek­stu de­kla­ra­ci­je, uka­že na izno­še­nje ne­to­čnih na­vo­da o izra­zi­toj šte­ tno­sti adi­ti­va ­od stra­ne pojedinaca, ali i pred­sta­vni­ke pre­ hram­be­ne in­du­stri­je pod­sje­ti da su danas po­tro­ša­či svje­sni va­žno­sti kon­zu­mi­ra­nja hra­ne u oču­va­nju zdra­vlja i pre­ve­ni­ra­ nju bo­le­sti i da ima­ju ne­o­tu­đi­ vo pra­vo na zdrav­stve­no ispra­ vne pre­hram­be­ne pro­i­zvo­de na­gla­si­la je Da­vor­ka Ga­ja­ri. n

- Ši­rom svi­je­ta po­sto­ji ve­li­ ka po­tre­ba za tva­ri­ma koje će je­dna­ko kao kon­zu­mni še­ćer hra­ni da­va­ti sla­dak okus, a da pri to­me te tva­ri ne pridonose sve­u­ku­pnom uno­su ka­lo­ri­ja te da ne djeluju na ra­zi­nu glu­ ko­ze u kr­vi. Ove kri­te­ri­je, kao i svoj­stvo da ne po­ti­ču ra­zvoj ka­ri­je­sa već du­gi niz go­di­na za­do­vo­lja­va­ju ne­nu­tri­ti­vni za­ sla­đi­va­či. Ne­nu­tri­ti­vni za­sla­đi­ va­či su al­ter­na­ti­vni za­sla­đi­va­ či, ugla­vnom nekoliko sto­ti­na puta sla­đi od kon­zu­mnog še­ će­ra, koji ne­ma­ju ni­ka­kvu ka­ lo­rij­sku vrijednost te ne utje­ ču na ra­zi­nu glu­ko­ze u kr­vi.

Na tr­ži­štu, bi­lo kao sa­stoj­ ci hra­ne, pi­ća, ko­zme­ti­čkih i far­ma­ce­ut­skih proizvoda ili kao za­sla­đi­va­či za hra­nu i pi­ ća, naj­če­šće su prisutna če­ti­ ri al­ter­na­ti­vna ne­nu­tri­ti­vna za­ sla­đi­va­ča: aspar­tam, sa­ha­rin, ace­sul­fam K te ci­kla­mat.

Ra­zlog ko­ri­šte­nja aspar­ta­ ma za za­sla­đi­va­nje u Podrav­ ki koji je po oku­su sli­čan kon­ zu­mnom še­će­ru no ot­pri­li­ke 200 puta sla­đi, Da­vor­ka Ga­ja­ri nam je obja­sni­la:

- Aspar­tam je sa­sto­jak vi­ še od šest ti­su­ća proizvoda ši­ rom svi­je­ta, uklju­ču­ju­ći ga­zi­ ra­na pi­ća, na­pi­tke u pra­hu, žva­ka­će gu­me, bom­bo­ne, že­ la­ti­ne, mje­ša­vi­ne za de­ser­te, pu­din­ge, jo­gur­te, sla­do­le­de, za­sla­đi­va­če, kao i ne­ke far­ma­ ce­ut­ske pro­i­zvo­de, pri­mje­ri­ ce vi­ta­min­sko-mi­ne­ral­ne pre­ pa­ra­te, si­ru­pe protiv ka­šlja.

S obzi­rom na to da ni­je sta­bi­ lan pri vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ ma, aspar­tam je naj­bo­lje ko­ri­ sti­ti kao do­da­tak go­to­vim je­ li­ma i pi­ći­ma. Vi­so­ku po­pu­lar­ nost i ubr­zan rast po­tro­šnje kako me­đu kon­zu­men­ti­ma, ta­ko i pro­i­zvo­đa­či­ma hra­ne, pa i kod nas, aspar­tam za­hva­ lju­je broj­nim po­go­dno­sti­ma koje pru­ža nje­go­va upo­ra­ba, a koje me­đu osta­lim uklju­ču­ ju: okus vrlo sli­čan oku­su kon­ zu­mnog še­će­ra, spo­so­bnost in­ten­zi­vi­ra­nja i pro­du­lje­nja vo­ ćnih oku­sa, si­gur­na upo­ra­ba me­đu svim do­bnim sku­pi­na­ ma (po­go­dan je i za di­ja­be­ti­ ča­re i oso­be na re­du­kcij­skim di­je­ta­ma) te ne uzro­ku­je stva­ ra­nje ka­ri­je­sa.

Vla­do Pa­vli­če­vić iz va­ra­ždin­skog Kal­ni­ka

∆ moj hobi

Ra­zmi­šlja­nja “sta­rog sin­di­kal­ca” o sin­di­ka­ti­ma i sport­skim akti­vno­sti­ma Pi­še: Slav­ko Pe­trić

P

ra­kti­čna obu­ka u stro­jo­ bra­var­skom za­na­tu u Kal­ ni­ku 1964. godine, nakon za­vr­še­nog ŠUP-a u Va­ra­ždi­nu, bio je prvi ko­rak Vla­di Pa­vli­če­ vi­ću u ko­le­ktiv gdje je danas šef odr­ža­va­nja, ali s di­plo­mom in­že­nje­ra stro­jar­stva, fakulteta koji ni­je ma­čji ka­šalj. Ra­dio je i u Ra­di Kon­ča­ru u Za­gre­bu, In­sti­tu­tu za pro­ce­snu te­hni­ku, a od 1973. za­po­slen je stal­no u Kal­ni­ku gdje uz rad za­vr­ša­va i fa­kul­tet. Vla­do je mje­šta­nin Le­šta­kov­ca (opći­na Jal­ža­bet) gdje obna­ša du­žnost pred­sje­ dni­ka Općin­skog vi­je­ća, a pri-

je je bio i na­čel­nik opći­ne Jal­ža­ be­ta gdje je bio i me­đu po­kre­ta­ či­ma svo­je­vr­snog ino­va­ti­vnog cen­tra te­me­lje­nog na po­bolj­ša­ nju stan­dar­da mje­šta­na. U ro­ dnom Le­šta­kov­cu (ma­lom se­ lu sa 70 do­ma­ćin­sta­va i 270 du­ ša) Vla­do je u mla­do­sti pri­šao va­tro­ga­sci­ma, jer je to bi­lo je­di­ no pra­vo mje­sto za oku­plja­nje i dru­že­nje mla­dih. Sve mla­de obi­te­lji tu su na­la­zi­le svoj ku­ tak ži­vo­tnih ra­do­sti. Čak su u je­dnom tre­nu­tku sve sna­he u se­lu bi­le čla­ni­ce DVD-a, i to do­bro­volj­no. Vje­žba­le su one re­do­vi­to i bi­le uspje­šne to­li­ko da su bi­le i pe­te­ro­stru­ki pr­va­ ci va­ra­ždin­ske opći­ne. I da-

nas je mje­sto, nekoliko ki­lo­me­ ta­ra uda­lje­no od Va­ra­ždin­skih To­pli­ca, poznato po ga­si­te­lji­ ma koje zdu­šno obu­ča­va­ju sta­ ri­ji članovi me­đu ko­ji­ma i Vla­ do, koji je već 30 go­di­na predsjednik druš­tva i po­ča­sni vi­ši va­tro­ga­sni ofi­cir. Pam­ti dobro iz tog vre­me­na su­ra­dnju s ko­ le­ga­ma iz zagrebačkog ZET-a i po­sta­vlja­nje tram­va­ja u mje­stu koji slu­ži kao igra­o­ni­ca za dje­ cu, osni­va­nje Kul­tur­no umje­ tni­čkog druš­tva ”Eli­za­be­ta” u Jal­ža­be­tu...

Uz va­tro­ga­stvo i i po­ne­kad šah, Vla­di je­ pra­kti­čni ho­bi ma­ la po­ljo­pri­vre­da. Na hek­tru ze­ mlje Vla­do, su­pru­ga Lju­bi­ca

i dje­ca Dra­žen, Ma­rio i Mar­ti­ na pro­i­zvo­de to­li­ko da na­hra­ ne pi­ce­ke, paj­ce­ke i osta­lo što ne treba u gra­du ku­po­va­ti. U slo­bo­dno vrijeme, ako ta­kvo­ ga i ima, Vla­do zna s obi­te­lji oti­ći u to­pli­ce ili na bri­jeg u klet da odmo­ri u okru­že­nju ti­ su­ću vi­ken­di­ca koje otpa­da­ju na 900 sta­no­vni­ka, koliko Jal­ ža­bet broji.

Ve­li­ki dio Vla­di­na života po­ sve­ćen je sin­di­kal­nom ra­du.

Bor­ba za ra­dni­čka prava ne se­ že samo od 1983. godine kada se Pa­vli­če­vić i prvi puta kao predsjednik Sin­di­kal­ne po­dru­ žni­ce Kal­ni­ka oku­šao u tom po­slu, a sre­di­nom de­ve­de­se­tih

bio i u Re­pu­bli­čkom odbo­ru sin­di­ka­ta. Ona je prisutna i danas prem­da ne na ista­knu­tim sin­di­kal­nim mje­sti­ma. Ko­le­kti­ vni ugo­vor u Podravki sma­tra je­dnim od do­brih na­či­na rje­ša­ va­nja ra­dni­čkih prava za koja se i kao po­li­ti­čki pri­pa­dnik Se­ lja­čke stran­ke za­la­že. Mi­šlje­nja je da je sin­di­kat odi­grao be­zna­ čaj­nu ulo­gu prilikom pri­va­ti­za­ ci­je. Dio lju­di je do­bio pre­vi­še, no­vo­kom­po­ni­ra­ni ga­zde po­na­ ša­ju se dru­ga­či­je jer su do imo­ vi­ne do­šli bez zno­ja. Po Vla­di sin­di­kat je ne­kad imao ve­ći, po­ zi­ti­vni­ji utje­caj. Ni­su ni oni šti­ ti­li ne­ra­dni­ke, ali za­hti­je­va­li su da se rad odgo­va­ra­ju­će vre­dnu­

je, kako to sada ni­je. U to vrijeme sin­di­kat je bar imao kon­ tro­lu nad pro­i­zvo­dnim pro­ce­si­ ma, a danas mu je­di­no pre­o­sta­ je pre­go­va­ra­nje za po­bolj­ša­nje stan­dar­da. Je­dan je od po­bor­ ni­ka ideje da ra­dni­ci­ma treba vra­ti­ti ne­što iz mi­nu­lih da­ na što im sada ne­do­sta­je. Po­ gla­vi­to sport­ske aktivnosti, što bi bio ma­li tro­šak za po­slo­dav­ ca, a ve­li­ki do­bi­tak za ra­dni­ke.

Jer, baš kroz te aktivnosti odr­ ža­vao se taj potrebni duh koji je či­nio Po­drav­ku slo­žnom.

Ni­kad ni­je ka­sno, ka­že nam na kraju Vla­do. n

D

Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

Znan­stve­ni skup ”Hr­vat­ski pri­ro­do­slov­ci 15” u Podravki

vo­dne­vni znan­stve­ni skup “Hr­vat­ski pri­ro­ do­slov­ci 15”, u or­ga­ni­ za­ci­ji Odje­la za pri­ro­do­slo­vlje i ma­te­ma­ti­ku Ma­ti­ce hrvatske i Ogran­ka Ma­ti­ce hrvatske Ko­pri­vni­ca te pod po­kro­ vi­telj­stvom HA­ZU, odr­žan je u Podravki. U ime Podravke, koja je uz Be­lu­po spon­zor sku­pa, oku­plje­ne je po­zdra­vio dr. Zdrav­ko Ma­to­tan. U uku­ pno 16 re­fe­ri­ra­nih naslova o ve­li­kom žu­pa­nu kri­že­va­čke županije Lju­de­vi­tu Far­ka­šu Vu­ko­ti­no­vi­ću (Jo­sip Ba­la­ba­ nić), li­je­čni­ku Fra­nu Gun­dru­ mu Ori­ov­ča­ni­nu (Re­na­ta Hu­ si­nec), bi­o­lo­gu Iva­nu Kranj­če­ vu (Ana Smon­ta­ra), pče­la­ru Jo­si­pu Bel­či­ću (Jan­ko Kri­ža­ nić), agro­no­mu Pa­vlu Kva­ka­ nu (Ivan Bir­šić), spor­ta­šu i znan­stve­ni­ku Žar­ku Do­li­na­ ru (Ale­ksan­dar Lu­tkić), astro­

no­mu Mi­li Bo­gda­ni­ću (Ta­tja­ na Kren), fi­zi­ča­ri­ma Mi­li Cin­ dri­ću i Vla­di­mi­ru Vr­klja­nu (Bran­ko Han­žek) fi­zi­ča­ru Iva­ nu Po­to­čnja­ku (Mar­ko Vu­če­ tić), aka­de­mi­ku Ivi Pe­va­le­ku (Ljer­ka Re­gu­la-Bevilacqua), pu­to­pi­scu Ju­rju Hu­su Ra­si­ nja­ni­nu (Au­gust Ja­ne­ko­vić), Đur­đe­va­čkim pi­je­sci­ma (Sre­ ćko Bo­ži­če­vić) te ča­so­pi­su Pri­ ro­do­slo­vlje (Bar­ba­ra Bu­lat) pred­sta­vlje­na je bo­ga­ta po­vi­ jest hr­vat­sko­ga pri­ro­do­slo­vlja Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije. Otvo­re­na je i izložba “Pe­ru­ni­ka” autora Mo­ra­ne Bi­ lja­ko­vić i Ni­ko­le Lju­be­ši­ća.

Ovaj kup bio je i prvi pro­ gram ko­jim su svečano otvo­ re­ni Da­ni Ma­ti­ce hrvatske u Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čkoj žu­ pa­ni­ji, a koji će u pe­de­se­tak pro­gra­ma tra­ja­ti do 27. stu­de­ no­ga ove godine. D. E.

In me­mo­ri­am

Vla­di­mir Sa­la­jec (1957. - 2006.)

U su­bo­tu, 14. li­sto­pa­da, na mje­snom gro­blju u Ko­pri­vni­ čkom Ivan­cu po­ko­pan je naš ra­dnik Vla­di­mi­r Sa­la­jec. Na­ kon kra­tke bo­le­sti pre­mi­nuo je izne­na­da u pe­de­se­toj godini života.

Vla­di­mir je do­šao u Po­drav­ ku 1976. godine i ostao vje­ ran Podravki 30 go­di­na. Sve ovo vrijeme po­slom je bio ve­ zan uz Tvor­ni­cu ko­ktel pe­ci­ va gdje je sa svo­jom sre­dnjom

stru­čnom spre­mom ra­dio na po­slo­vi­ma ra­dni­ka u pro­i­zvo­ dnji. Vi­še od dru­gih mo­gao bi re­ći da je ta­mo bila nje­go­ va obi­telj, jer je i su­pru­ga ra­di­ la s njim. Ko­le­ge su se opro­sti­ le od paj­da­ša i do­brog su­ra­dni­ ka uvi­jek skro­mnog i za­do­volj­ nog ži­vo­tom.

Nje­go­va pre­ra­na i izne­na­dna smrt du­bo­ko ­je po­tre­sla i za­vi­la u tu­gu sve koji su ga po­zna­va­li, a posebno nje­go­vu obi­telj.

∆ OBAVIJESTI

Pro­daj­na izložba knjiga Na­kla­dni­čka i tr­go­va­čka ku­ća Be­gen d.o.o. iz Za­gre­ba 23. i 24. li­sto­pa­da 2006. godine (po­ne­dje­ljak i uto­rak) or­ga­ni­zi­ra pro­daj­ nu izlo­žbu knjiga u Podravki ispred re­sto­ra­na druš­tve­ne pre­hra­ ne, i to u vre­me­nu od 9 do 14 sa­ti, te u pro­sto­ru Ve­ge­te i Podravka je­la 25. i 26. (sri­je­da i če­tvr­tak), a u pro­sto­ru Be­lu­pa 27. li­sto­pa­da (pe­tak) od 9 do 12 sa­ti. Knji­ge se pro­da­ju na kre­dit do de­set mje­se­ci, bez ka­ma­ta i uče­šća.

Podjela pilećeg mesa

Na­gra­da za naj­bo­lju knji­gu iz Do­mo­vin­skog rata koju do­dje­lju­je UBI­UDR-a Podravke

Na­gra­da dr. Mi­ro­sla­vu Tu­đma­nu Bra­ni­te­lji Podravke i nji­ho­va udru­ga upozoravaju da se na pra­ve vrijednosti uvi­jek izno­va treba uka­zi­va­ti. A upravo ta­kva vrijednost je i knjiga „Vrijeme krivokletnika“

K

nji­že­vno-pu­bli­ci­sti­čka na­gra­da “Bi­li smo prvi kad je tre­ba­lo” za naj­bo­ lju knji­gu iz hr­vat­skog Do­mo­ vin­skog rata UBI­UDR-a Podravke za 2006. go­di­nu, a koja se sa­sto­ji od pri­go­dne pla­ke­ te, u po­ne­dje­ljak je u dvorani Druš­tva hr­vat­skih knji­že­vni­ka u Za­gre­bu do­di­je­lje­na prof. dr.

Mi­ro­sla­vu Tu­đma­nu za knji­gu “Vri­je­me kri­vo­kle­tni­ka”, obja­ vlje­noj u biblioteci “Tra­gom isti­ne” za­gre­ba­čke na­kla­dni­ čke ku­će De­te­cta. To je odlu­ čio ži­ri u sa­sta­vu: Mla­den Pav­ ko­vić, predsjednik UBI­UDR Podravke, aka­de­mik prof. dr.

Jo­sip Pe­ča­rić, prof. dr. Zvonimir Še­pa­ro­vić, dr. Hr­vo­je Šo­ šić, prof. dr. Zdrav­ko To­mac, ge­ne­ral boj­nik Lju­bo Će­sić Rojs i knji­že­vni­ca Ma­ri­ja Pe­a­ kić-Mi­ku­ljan (pred­sje­dni­ca ži­ ri­ja), koji je ra­zmo­trio 16 knjiga pri­sti­glih i obja­vlje­nih u na­ tje­čaj­nom ro­ku.

Na­gra­da “Bi­li smo prvi kad je tre­ba­lo” UBI­UDR-a Podravke osno­va­na je 2000. godine da bi na­pra­vi­la ra­zli­ku izme­đu isti­ne i la­ži u na­šem ja­vnom ži­vo­tu i uka­za­la na vrijednosti za koje se ispla­ti ži­vje­ti pa i umri­je­ti ako je po­tre­bno.

Ova na­gra­da, izme­đu osta­ lo­g, upi­re pr­stom na na­mjer­ no pre­šu­će­ne knjige i au­to­re, na pro­gra­mi­ra­ni boj­kot po­je­di­ nih naslova i ime­na i na oči­gle­

američka komedija u 16 i 18 sati

19. - 25. X.

”GLAS SMRTI”, američki triler/horor u 20 sati

JELOVNIK 23. 10., ponedjeljak: 24. 10., utorak: 25. 10., srijeda: 26. 10., četvrtak: 27. 10., petak:

- Fino varivo, hrenovke, kolač - Pileći paprikaš, riža sa šampinjonima,salata - Pohana svinjetina, krumpir na seljački, salata - Umak bolognese, špageti, salata - Juha, pohani oslić, krumpir-salata

mo­vin­skog rata pri­mi­li Mi­ljen­ ko Milj­ko­vić, Ne­nad Ivan­ko­ vić, Bran­ka Pri­mo­rac, ge­ne­ral Jan­ko Bo­be­tko, Mi­ro­slav Me­ đi­mo­rec, admi­ral Da­vor Do­ ma­zet Lo­šo, dr. Hr­vo­je Šo­šić i An­te Be­ljo i Hr­vat­ski in­for­ma­ ti­vni cen­tar. n

Grad gle­dan no­vim oči­ma

“Li­je­čnik u Do­mo­vin­skom ra­tu”

Pro­te­klog je vi­ken­da odr­ža­na promocija fo­to­mo­no­gra­fi­je gra­da Ko­pri­vni­ce autora An­to­ni­ja Gr­gi­ća. U sklo­pu promocije otvo­re­na je i izložba fotografija iz knjige An­to­ni­ja Gr­gi­ća u no­vo­o­tvo­re­noj ga­le­ri­ji ­po­kraj Žu­tog du­ća­na.

Ri­ječ je o knjizi koja je re­zul­tat 10-go­ di­šnjeg “lova” An­to­ni­ja Gr­gi­ća na vi­zu­re i de­ta­lje gra­da Ko­pri­vni­ce. Na 120 stra­ ni­ca knji­ge ­a­u­tor opi­su­je mi­je­ne gra­da, kroz če­ti­ri go­di­šnja do­ba, a kao što i pi­ še na nje­nom po­če­tku - knjiga je samo

isje­čak vre­me­na. Ova atra­kti­vna knjiga ne­ma kla­si­čan tek­stu­al­ni uvod, te se nje­ nim li­sta­njem po­ku­ša­va si­mu­li­ra­ti pro­ tok vre­me­na - pro­lje­će, lje­to, je­sen, zi­ma i po­no­vno krug kre­će s pro­lje­ćem. Fo­to­ graf­ski, knjiga je su­bje­kti­van po­gled na grad kroz obje­ktiv fo­to­a­pa­ra­ta autora An­to­ni­ja Gr­gi­ća. Knji­gu je izdao Pi­kant mar­ke­ting, a jedan od po­du­pi­ra­te­lja bila je i Podravka. Izložba se mo­že po­gle­ da­ti i u po­sli­je­po­dne­vnim sa­ti­ma do 27. li­sto­pa­da.

U dvorani Ka­za­li­šta Kri­stal­ne ko­cke ve­ dri­ne u Si­sku je odr­ža­no pred­sta­vlja­nje knjige dr. Đure Šter­ka “Li­je­čnik u hrvatskom Do­mo­vin­skom ra­tu”, koju je pri­re­dio i ure­dio Mla­den Pav­ko­vić. Ri­ječ je o knjizi od oko 400 stra­ni­ca u ko­joj je dr. Šterk (umro 2004.) opi­sao 96 da­na ra­to­va­nja na pro­sto­ru Gli­ne, odnosno osni­va­nja ratne zdrav­stve­ne slu­žbe. Knjiga je i ilu­stri­ra­na s broj­nim fo­to­gra­fi­ja­ma i do­ku­men­ti­ma i sva­ka­ko će bi­ti pri­log po­vi­je­sti, po­go­to­vo kad su u pi­ta­nju zdrav­stve­ni ra­dni­ci.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Kako naučiti opuštati se Znanstvenici provode specifični trening za svladavanje stresa koji loše utječe na srce, a sastoji se od pet polusatnih treninga

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

ne smi­je pre­pu­sti­ti šu­tnji i re­zi­ gna­ci­ji i da se na pra­ve vrijednosti uvi­jek izno­va treba uka­ zi­va­ti. A upravo ta­kva vrijednost je i ova knjiga dr. Mi­ro­sla­ va Tu­đma­na. Ina­če, do­sad su Na­gra­du UBI­UDR-a Podravke za naj­bo­lju knji­gu na te­mu Do­

Promocija knjige

KINO PREDSTAVE ”SVAKOG GOSTA TRI DANA DOSTA”,

dnu blo­ka­du u me­di­ji­ma kao i na po­sto­ja­nje cr­nih li­sta.

Bra­ni­te­lji Podravke i nji­ho­ va udru­ga i u ovom tre­nu­tku, re­če­no je pri­go­dom do­dje­le, slu­že kao pri­mjer svima osta­ li­ma da se ne smi­je ba­ci­ti ko­ plje u tr­nje, da se ja­vni pro­stor

Izložba i fo­to­mo­no­gra­fi­ja gra­da Ko­pri­vni­ce

Odjel Prigodne prodaje obavještava radnike Podravke koji su naručili pileće meso Vindije d.d. da će podjela biti u srijedu 25. 10. od 13,30 do 15,30 sati u dvorištu Galantpleta, Kolodvorska 1.

19. - 25. X.

Na­gra­du je Mi­ro­sla­vu Tu­đma­nu pre­da­la knji­že­vni­ca Ma­ri­ja Pe­a­kić-Mi­ku­ljan

Piše: dr. Ivo Belan

Š

to to znači kad se kaže da neki čovjek ima osobnost tipa A? To znači da ta osoba ima velik nagon, želju za natjecanjem i stalno si postavlja rokove u poslu i drugim područjima života - sve dok ne doživi srčani udar. Ako preživi, stručnjaci takvom čovjeku savjetuju, između osta-

log, redovito vježbanje i relaksaciju. Međutim, što ako on ne može promijeniti svoj način ponašanja? Znanstvenici s Instituta za psihologiju na Sveučilištu u Coloradu provode specifični program, to jest trening za svladavanje stresa na srce. Program se sastoji od pet treninga, svaki u trajanju od pola sata.

Osobe se prvo podučava kako napeti pa opustiti posebne grupe mišića, a zatim kako identificirati situacije koje dovode do stresa, kao, na primjer, povećano opterećenje i zahtjevi na poslu, osobni sukobi na radnome mjestu i razne napetosti i pritisci u obi-

telji. Tada ih se podučava kako se kontrolirati, osposobljavajući ih da se relaksiraju u manje od minute.

Sljedeći korak je zamišljanje.

Osoba si zamisli, predoči stresnu situaciju, tako da može ponovo doživjeti reakciju na stres. Polaznike takvih treninga se podučava da se fokusiraju na fizičke i psihološke aspekte stresa, kao što je ubrzanje srčanog rada, znojenje ili mišićna napetost.

Nakon toga njih se instruira kako ”iskopčati” stres uz pomoć relaksacije. Kad se simptomi stresa ponovo jave, osoba ih prepoznaje i, što je još važnije, sposobna je nositi se s

njima. Kod nekih ljudi refleks relaksacije postaje automatski; kod drugih to bude voljna reakcija.

U završnoj fazi osoba počinje primjenjivati ono što je naučila kako bi organizirala svoj dnevni život, a sve u cilju da obavi isti posao s manje stresa.

Većina sudionika tih treninga izvijestila je da im je taj program puno pomogao. Kod dobrog dijela njih smanjila se i razina kolesterola u krvi.

Od sada će se ti treninzi pokušati iskoristiti i kao preventivna mjera u osoba s ponašanjem tipa A, koji još nisu doživjeli srčani infarkt. n

Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

∆ SPORT

Dru­go pre­tko­lo Li­ge pr­va­ki­nja za ru­ko­me­ta­ši­ce

Ru­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te ušle u Li­gu pr­va­ki­nja PO­DRAV­KA VE­GE­TA - CE­LE­IA 40:14 (20:8) CE­LE­IA - PO­DRAV­KA VE­GE­TA 22:39 (17:34)

N

a­vi­ku iz do­ma­ćeg pr­ ven­stva da svoje su­par­ ni­ce po­bje­đu­ju s oko 40 go­lo­va i ra­zli­kom od oko 25 go­lo­va pre­ni­je­le su ru­ko­me­ ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te i na eu­ rop­sku sce­nu. U dru­gom pre­ tko­lu Li­ge pr­va­ki­nja ta­ko su po­bi­je­di­le u Ko­pri­vni­ci ipak sla­ba­šnu eki­pu Ce­le­ia iz Ža­le­ ca, ina­če do­pr­va­ki­nje Slo­ve­ni­ je koje su se u drugo ko­lo “šle­ pa­le” na ra­čun lju­bljan­skog Kri­ma, koji je izra­vno bio u za­ vr­šnom na­tje­ca­nju. Već na pr­ voj uta­kmi­ci sve je išlo ”prema obra­scu” - go­šće u na­pa­du sta­ti­va, pro­ma­šaj, izgu­blje­na lo­pta, a do­ma­će kon­tra­na­pad, To­do­rov­ska gol, Pa­si­čnik gol, Ze­bić mre­ža i sve ta­ko do kra­ ja 60. mi­nu­te kada su uz spo­ me­nu­te dobro još po­ga­đa­le igra­či­ce od ko­jih se oče­ku­ju go­ lo­vi s vanj­skih po­zi­ci­ja, Li­di­ja

Hor­vat i Ma­ja Ko­žnjak. Žu­te iz Ža­le­ca dje­lo­va­le su kao eki­ pe koje se vi­đa­ju u ”do­ma­ćem dvo­ri­štu” i s ko­ji­ma je to bila do­bra “uči­o­ni­ca” za za­htje­vne su­sre­te što će ih Po­drav­ka­ši­ce ima­ti u Li­gi pr­va­ki­nja. Tre­ner Šo­jat dr­žao je u igri ru­ko­me­ta­ ši­ce koje bi tre­ba­le bi­ti udar­na po­sta­va za eu­rop­ska su­če­lja­va­ nja i ispro­ba­vao igru s ka­kvom se Podravka mo­že na­me­tnu­ ti Eu­ro­pi. Do­bro je dje­lo­va­la obra­na, dobre su bi­le kon­tre i po­lu­kon­tre nakon po­gre­ša­ ka Slo­ven­ki, koje su je­di­no bi­ le upor­ne u pra­vlje­nju ko­ra­ka, su­da­ra­nju u na­pa­du i po­ko­jim do­brim po­te­zom naj­bo­lje im igra­či­ce Pe­tre Ko­bal. Ni­je se igrao ru­ko­met za pu­bli­ku, koje i ta­ko ni­je bi­lo, već za re­zul­ tat što vo­di da­lje.

A odveo je s ko­na­čnih 40:14 za Po­drav­ku Ve­ge­tu u dru­gu

uta­kmi­cu, u kojoj su Slo­ven­ke bi­le u ulo­zi do­ma­ći­na. To je bila pri­li­ka da Šo­jat po­ka­že i bu­ du­će izdanje sa­sta­va koji bi za do­gle­dno vrijeme mo­gao ne­ što zna­či­ti i na eu­rop­skom pla­ nu. Kraj­nji re­zul­tat uta­kmi­ce zbog toga je bio i ne­što skro­ mni­ji, ali vod­stvo cr­ve­nih bo­ ga­ti­je je za spoznaju da se sva­kim da­nom sve više u igri na­pre­du­je. Ko­pri­vni­čkim par­ ke­tom ovaj puta tr­ča­le su dje­ voj­ke koje ima­ju eu­rop­skog po­ ten­ci­ja­la Kri­sti­na Fra­nić, Li­di­ ja Hor­vat, Ma­ja Ko­žnjak, Ana Ka­laj­žić, An­drea Še­rić i Ma­ri­ ja­na Tar­le. Ako im pri­do­da­mo bi­lo koju od iz­vran­re­dnih vra­ tar­ki, sa­stav je to koji obe­ća­va.

Već du­go ni­je vi­đe­no u igri Podravke to­li­ko skla­dno­sti pa čak i per­fe­kci­o­ni­zma za­či­nje­nog s ma­što­vi­to­sti. Dje­voj­ke su protiv ru­ko­me­tno ”tan­kih” Slo­ven­ ki pri­ka­za­le mo­del fun­kci­o­ni­ ra­nja eki­pe ka­kav bi sva­ki tre­ ner po­že­lio. Bi­lo je ma­nje go­lo­ va nego kada su isku­sne u igri, ali i pu­ca­lo se i išlo u br­ze kon­

tra­na­pa­de. Su­par­ni­ce su bi­le ne­mo­ćne.

Na­kon ove po­bje­de Podravka Ve­ge­ta Ušla je u Li­gu pr­ va­ki­nja.

Tre­ner Šo­jat je re­kao: - Prem­da smo imali sre­ću prilikom ždri­je­ba, za­slu­ži­li smo igra­nje u Li­gi pr­va­ki­nja.

Na­pre­dak u na­šem po­slu vi­ dljiv je po­gla­vi­to s mla­di­ma.

Pro­mi­je­ni­li smo se u odno­su na pro­šlu go­di­nu igra­čki i kon­ ce­pcij­ski i bit će­mo izne­na­đe­ nje me­đu ve­li­kim klu­bo­vi­ma.

S. Pe­trić U pr­vom su­sre­tu sa Ce­le­i­ om Podravka Ve­ge­ta je igra­ la u sa­sta­vu: Stan­čin, Jel­čić, Hr­go­vić 3, Ko­žnjak 5, Ka­laj­ žić 1 (1), Pal­čić 2, To­do­rov­ ska 9, Ze­bić 8, Ga­će, Hor­vat 6, Fra­nić 2, Še­rić, Pa­si­čnik 4 (1), Tar­le, a u uz­vra­tu: Stan­ čin, Jel­čić, Hr­go­vić, Ko­žnjak 8, Ka­laj­žić 5, Pal­čić, To­do­ rov­ska, Ze­bić, Ga­će, Hor­vat 7, Fra­nić 10 (3), Še­rić 7, Pa­ si­čnik, Tar­le 2.

Po­drav­ka­ši­ce u re­pre­zen­ta­ci­ji Čak 11 ru­ko­me­ta­ši­ca Podravke Ve­ge­te po­zvao je izbor­nik hrvatske re­pre­zen­ta­ti­vne vr­ste Jo­sip Šo­jat na pripreme koje će po­če­ti oku­plja­njem 30. li­sto­pa­ da u Pu­li. Re­pre­zen­ta­ti­vni dres u ovoj akci­ji odje­nut će Po­drav­ ka­ši­ce Ivana Jel­čić, Ma­ja Ze­bić, Ani­ta Ga­će, Bo­ži­ca Pal­čić, Kri­sti­ na Fra­nić, Ma­ja Ko­žnjak, Ivan­ ka Hr­go­vić, Svi­tla­na Pa­si­čnik, Ana Ka­laj­žić i Li­di­ja Hor­vat te Mar­ta Žde­rić, vra­tar­ka iz Plo­ ča koja je u bi­ti već Po­drav­ki­ na igra­či­ca. One će bi­ti u A re­ pre­zen­ta­ci­ji koja će su­dje­lo­va­ ti u Slo­ve­ni­ji na tur­ni­ru gdje

će osim do­ma­ći­na igra­ti Hr­vat­ ska, Cr­na Go­ra i Gr­čka. Od osta­ lih re­pre­zen­ta­tiv­ki u naj­bo­ljoj se­le­kci­ji bit će još Gru­bi­šić, Pu­ šić, Go­tal, Ba­tel­ka, Po­po­vić, Ar­ sla­na­gić i Pe­ne­zić. Podravkin pi­vot An­drea Še­rić po­zva­na je pak u B se­le­kci­ju koja igra na Kar­pa­tia ku­pu u Ru­munj­skoj.

Pr­va re­pre­zen­ta­ti­vna vra­tar­ka Bar­ba­ra Stan­čin, iz obi­telj­skih ra­zlo­ga, ovaj put ne­će bi­ti me­ đu re­pre­zen­ta­tiv­ka­ma. Uz Po­ drav­ki­nog tre­ne­ra Šo­ja­ta kao izbor­ni­kov po­mo­ćnik bit će Ma­ to Ma­ti­je­vić, koji tu fun­kci­ju oba­vlja i u Podravki Ve­ge­ti.

SLA­VEN BE­LU­PO - OSI­JEK 1:0 (1:0) U 10. ko­lu Pr­ve hrvatske no­ go­me­tne li­ge Sla­ven Be­lu­po do­ šao je do va­žne po­bje­de nad Osi­ je­kom, a odlu­čio je vrlo ra­spo­lo­ že­ni Ma­ri­jo Do­dik, naj­bo­lji ko­ pri­vni­čki stri­je­lac. On je u 39. mi­nu­ti pri­hva­tio du­gu lo­ptu Ra­ de­lji­ća, smi­rio je, pre­va­rio svog ču­va­ra i odli­čno po­go­dio do­nji de­sni kut. Bio je to i jedini po­go­ dak na uta­kmi­ci koji je Sla­ve­na­ ši­ma do­nio tri vri­je­dna bo­da.

Do­ma­ći no­go­me­ta­ši su mo­ gli do­ći do vod­stva već u 8. mi­ nu­ti, ali se Pe­jić spe­tljao, ia­ko je bio po­tpu­no sam pred Sken­ de­rom. U 21. mi­nu­ti Bu­ljan je pro­šao po li­je­voj stra­ni i po­vra­ tnom lo­ptom upo­slio Mi­lar­do­ vi­ća, koji je sa 7 me­ta­ra pro­ma­ šio okvir go­la. Još je­dnu sjaj­nu pri­go­du Osi­jek je imao u 34. mi­ nu­ti, kad je Stra­na­tić s li­je­vog bo­ ka uba­cio pred vrata, a Mo­star­ lić sa samo 4 me­tra gla­vom pre­ ba­cio gre­du. Do kra­ja uta­kmi­ce Sla­ven Be­lu­po ni­je stvo­rio izgle­ dni­ju pri­go­du, a Osi­je­ko­va je ini­ ci­ja­ti­va bila ja­lo­va. Na­jo­pa­sni­je su go­sti za­pri­je­ti­li u 67. mi­nu­ ti, kad je tu­kao Nađ, ali je Ni­ko­ lo­ski obra­nom po­tvr­dio sjaj­nu for­mu. Ni­ko­lo­ski, ra­str­ča­ni So­

Marijo Dodik

pić i stri­je­lac Do­dik najzaslužniji su za po­bje­du ko­pri­vni­čke mom­ča­di, no i ostali su igra­či po­ka­za­li ve­ću bor­be­nost i agre­ si­ju nego u ne­kim do­sa­da­šnjim uta­kmi­ca­ma.

Sla­ve­no­vi no­go­me­ta­ši nisu na ko­pri­vni­čkom Grad­skom sta­ di­o­nu pru­ži­li ne­ku bri­ljan­tnu igru, ali su do­šli do tri vrlo va­ žna pr­ven­stve­na bo­da.

Pro­tiv Osi­je­ka za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Bo­šnjak, Ra­de­ljić, Kri­stić, Pe­jić (od 54.

Ra­di­ček), Šo­mo­ci (od 87. Ke­le­ men), So­pić, Mu­mlek, Bo­žac, Do­dik, Vru­či­na (od 77. Ša­ra­no­ vić). B. F.

Sna­žan otpor Po­drav­ka­ša Ko­ni­kom - Podravka 6:2 (14:10) 3502:3351

Opro­štaj Re­na­te Ho­dak ne­da­vno. Če­sti­ta­ju­ći i za­hva­ liv­ši se dje­voj­ka­ma i vod­stvu klu­ba na ula­sku u na­je­li­tni­je klup­sko eu­rop­sko na­tje­ca­nje, Po­lan­čec je ista­knuo da je Li­ ga pr­va­ki­nja ve­li­ki iza­zov za ove ru­ko­me­ta­ši­ce koje su i na sport­skom uzdi­za­nju Ko­pri­ vni­ce i Hrvatske pru­ži­le ve­li­ ke do­pri­nos. S. P.

Do­dik osi­gu­rao va­žnu po­bje­du Slavenašima

Pr­va hr­vat­ska li­ga - 5. ko­lo (ku­gla­či)

Po­lan­čec če­sti­tao ru­ko­me­ta­ši­ca­ma na ula­sku u Li­gu pr­va­ki­nja

Ve­li­ki uspjeh - pla­sman u Li­ gu pr­va­ki­nja - ru­ko­me­ta­ši­ce i vod­stvo Podravke Ve­ge­te pro­ sla­vi­le su u ko­pri­vni­čkom re­ sto­ra­nu Klas. Akte­ri­ma ovog išče­ki­va­nog uspje­ha pri­klu­či­ li su se i sa­da­šnji predsjednik Upra­vnog odbo­ra klu­ba Sa­ša Ro­mac i Da­mir Po­lan­čec, koji je tu fun­kci­ju oba­vljao do­

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 10. ko­lo

Prije po­če­tka uz­vra­tne uta­ kmi­ce izme­đu Podravke Ve­ge­ te i Ce­le­ie iz Ža­le­ca Podravkin ru­ko­me­tni klub opro­stio se od ve­li­ke igra­či­ce Re­na­te Ho­dak.

Po­klo­ni­ma od di­re­kto­ra klu­ba Ma­ri­ja­na Do­mo­vi­ća i ka­pe­ta­ni­ ce Bo­ži­ce Pal­čić na­gra­đe­na je de­seto­go­di­šnja Re­na­ti­na vjer­ nost ko­pri­vni­čkim pr­vo­li­ga­ši­ca­ ma. Re­na­ta je u re­do­ve Podravke Ve­ge­te do­šla iz si­sa­čke Ine, a u sa­sta­vu cr­ve­nih igra­la je de­ set go­di­na i osta­vi­la ne­i­zbri­si­ vi trag odi­grav­ši 196 pr­ven­stve­

nih uta­kmi­ca i po­sti­gla uku­pno 881 gol. Odi­gra­la je i 30 kup uta­kmi­ca na ko­ji­ma je za­bi­la 206 go­lo­va, a u Li­gi pr­va­ki­nja Podravkin dres je odi­je­va­la na 52 uta­kmi­ce na ko­ji­ma je po­sti­ gla 206 go­lo­va, a na osta­lim eu­ rop­skim uta­kmi­ca­ma po­sti­gla je 160 go­lo­va. Lje­vo­ru­ka igra­či­ ca ostat će u sje­ća­nju ko­pri­vni­ čkim gle­da­te­lji­ma po izvan­re­ dnim igra­ma na de­snom kri­lu i odli­čnim kon­tra­ma. Za­u­zet će vi­dno mje­sto u klup­skoj po­vi­ je­sti. S. P.

Pr­va li­ga ru­ko­me­ta­ši­ca - 9. ko­lo

Vi­so­ka i la­ka po­bje­da PO­DRAV­KA VE­GE­TA - OSI­JEK CRO­A­TIA OSI­GU­RA­NJE 44:11 (24:7)

Če­tr­de­se­tak go­lo­va na uta­ kmi­ca­ma do­ma­ćeg pr­ven­stva Podravka Ve­ge­ta poštovala je i u su­sre­tu s Osi­je­kom u sri­je­du u Ko­pri­vni­ci. Po­drav­ka­ši­ce su la­ko svla­da­le go­šće prikazavši sve naj­bo­lje iz svog re­per­to­ a­ra. Ra­zno­vr­sna igra Podravke uro­di­la je vod­stvom u po­lu­vre­ me­nu od 24:7, da bi u dru­gom di­je­lu Ma­ja Ko­žnjak, Bar­ba­ra Stan­čin i Ma­ri­ja­na Tar­le odi­

gra­le vo­de­će “par­ti­tu­re” u sve uvje­žba­ni­jem sa­sta­vu. Stan­čin je kao od ša­le ski­da­la io­na­ko ri­ je­tke po­ku­ša­je go­šći da smje­ ste lo­ptu u mre­žu. To im je uspje­lo samo 11 puta.

Za Po­drav­ku Ve­ge­tu igra­le su: Stan­čin, Jel­čić, Hr­go­vić 6, Ko­žnjak 8, Pal­čić, To­do­rov­ska 8, Ze­bić 6, Hor­vat 4, Fra­nić 4 (1) , Še­rić 1, Pa­si­čnik 3 (1) , Tar­ le 4. S. P.

Ku­gla­či Podravke sku­po su “pro­da­li svo­ju ko­žu” na go­sto­va­ nju u Osi­je­ku, kod do­pr­va­ka Ko­ ni­ko­ma u ko­jem igra­ju svjet­ski re­ kor­der Bo­gda­no­vić, do­pr­vak svi­ je­ta Mu­ša­nić, sjaj­ni slo­ven­ski re­ pre­zen­ta­ti­vac Sto­klas i hrvatski Pro­da­no­vić. I ta­kvu mom­čad, je­ dnog od gla­vnih kan­di­da­ta za pr­ va­ka države, Po­drav­ka­ši su dr­ža­ li u ne­iz­vje­sno­sti sve do kra­ja uta­ kmi­ce. Ne mo­že se re­ći da su ku­

gla­či Podravke mo­gli po­bi­je­di­ti, jer je uku­pna ra­zli­ka od 151 ču­ nja bila ga­ran­ci­ja si­gur­ne po­bje­ de do­ma­ćih ku­gla­ča. Ipak, evi­ den­tna je u ovom pr­ven­stvu bo­ lja i hra­bri­ja igra Po­drav­ka­ša na go­sto­va­nji­ma, više nisu ”kan­ta za na­pu­ca­va­nje”, sada i na go­sto­ va­nju po­ka­zu­ju zu­be i naj­ve­ćim fa­vo­ri­ti­ma. Sa­mo­po­u­zda­nje im je na­ra­slo, pa se mo­že oče­ki­va­ti i koji bod na stra­ni. (Ž. Š.)

Želj­ka Ore­ho­vec na Svjet­skom pr­ven­stvu

U ne­dje­lju će žen­ska ku­gla­čka re­pre­zen­ta­ci­ja otpu­to­va­ti na po­ je­di­na­čno Svjet­sko pr­ven­stvo, koje će se odr­ža­ti od 22. do 28. li­ sto­pa­da u Sko­plju. Tre­ner re­pre­ zen­ta­ci­je Mar­ko Ku­jun­džić nakon tro­dne­vnih pri­pre­ma odre­ dio je pet igra­či­ca, a me­đu nji­

ma je i Po­drav­ka­ši­ca Želj­ka Ore­ho­vec. Tri da­na pri­pre­ma in­ ten­zi­te­tom ka­kav ih oče­ku­je na Svjet­skom pr­ven­stvu re­pre­zen­ ta­tiv­ke su po­ka­za­le vi­so­ki stu­ panj pri­pre­mlje­no­sti, a te­hni­čke ele­men­te bru­sit će do odla­ska na Svjet­sko pr­ven­stvo. (Ž. Š.)

Pr­va li­ga stol­no­te­ni­sa­ča

Po­raz na do­ma­ćim sto­lo­vi­ma PO­DRAV­KA - VG STAN­FAR 1:4 Uko­li­ko stol­no­te­ni­sa­či Podravke ima­ju u ovom pr­ven­stvu dvi­je meč lo­pte, on­da su u ne­ dje­lju pr­vu izgu­bi­li. U dru­gom ko­lu u Ko­pri­vni­ci nisu uspje­li svla­da­ti izra­vnog su­par­ni­ka za osta­nak u li­ga­škom druš­tvu VG Stan­far iz Ve­li­ke Go­ri­ce. Go­sti su oči­to do­vo­đe­njem re­pre­zen­ ta­ti­vnog igra­ča Da­mi­ra Ati­ko­vi­ ća za po­ja­ča­nje na­pra­vi­li do­bar

po­sao koji Podravka ni­je mo­gla sli­je­di­ti. Ako zna­mo da je drugi igrač Stan­fa­ra bio biv­ši uspje­šni stol­no­te­ni­sač Podravke Mi­ro­ slav Ta­bor­šak, on­da pu­no ne ču­ di po­raz Po­drav­ka­ša u uta­kmi­ci koja osim po­bje­de Po­drav­ki­nog pa­ra Ma­ri­nić - Lon­čar nad afir­ mi­ra­nim go­stu­ju­ćim Ati­ko­vić Ta­bor­šak ni­je po­nu­di­la ni­ka­kvo izne­na­đe­nje. S. P.

Broj 1813 • Petak, 20. listopada 2006.

Obi­lje­žen Dan dje­čjih vr­ti­ća Za­gre­ba

Ma­li­ša­ni uži­va­li u dru­že­nju s Li­nom i Kvi­ki­jem

Po­no­vno pro­mo­ti­vna kam­pa­nja Podravkine me­sne in­du­stri­je Da­ni­ca

Podravka Čaj­na - u oku­su je taj­na

P

Lino je za djecu bio velika neodoljiva igračka

Mališani nisu mogli odoljeti Kviki flipsu je uz dje­cu iz 56 vr­ti­ća na Bun­ de­ku je 15. li­sto­pa­da oku­pi­lo i broj­ne ro­di­te­lje. Pu­na tri sa­ta oni su se dru­ži­li kroz gla­zbe­ ni, eko­lo­ški, sport­sko-re­kre­a­ti­ vni pro­gram i tra­di­cij­ske na­ro­ dne obi­ča­je. Dje­ca su uži­va­la u igri, pje­va­nju, ra­zli­či­tim na­ tje­ca­nji­ma i za­ba­vnim sa­dr­ža­ ji­ma, a posebno ve­se­lje pru­ži­li

su im Li­no i Kvi­ki. Broj­ni ma­li­ ša­ni po­že­lje­li su pro­ba­ti Kvi­ki flips ili cr­ta­ti na Li­no blo­ki­ću, ali naj­ve­ći in­te­res bio je za sli­ ka­nje s omi­lje­nim li­ko­vi­ma, ru­ ko­va­nje ili čvr­sti za­gr­ljaj.

‘Daj mi pet’ - vi­ka­li su dje­ča­ ci Kvi­ki­ju, a dje­voj­či­ce su za­ gnju­ri­le gla­vu u to­plo Li­no­ vo kri­lo.

- Izu­ze­tno smo za­do­volj­ni su­

djelovanjem Podravke na ovoj ma­ni­fe­sta­ci­ji jer smo ta­ko još je­dnom poka­za­li sen­zi­bi­li­tet pre­ma naj­mla­đi­ma, a usto ima­ li pri­li­ku za dru­že­nje s na­šim ga­stro ku­pci­ma - re­kao je Đa­ ni Vu­lić, ko­or­di­na­tor pro­mo­ti­ vnih aktivnosti za Za­greb, ko­ ji je na kraju ma­ni­fe­sta­ci­je mo­ rao dje­ci obe­ća­ti da će ih Li­no i Kvi­ki opet po­sje­ti­ti. J. L.

Fo­to - bi­lje­ška

Ma­ću­hi­ce na Po­drav­ki­nim cvje­tnim po­vr­ši­na­ma

U

Po­drav­ki­noj slu­žbi Odr­ža­va­nje ze­le­nih po­ vr­ši­na ovih da­na, po­ red sva­ko­dne­vnih po­slo­va, naj­ vi­še su bili an­ga­ži­ra­ni u akci­ji za­mje­ne sta­rog cvi­je­ća no­vim cvje­tnim sa­dni­ca­ma. Umje­sto cvi­je­ća kojemu je ”iste­kao rok tra­ja­nja”, a kra­si­lo je posebno ure­đe­ne pro­sto­re na lo­ka­ci­ja­ ma u Star­če­vi­će­voj uli­ci i na Da­ni­ci, po­sa­đe­no je no­vo cvi­

je­će. Sa­da su ugla­vnom za­sa­ đe­ne ma­ću­hi­ce kao se­zon­sko cvi­je­će, a koje uvi­jek da­ju po­ se­bnu ko­lo­ri­tnu di­men­zi­ju Po­ drav­ki­nim cvje­tnim pro­sto­ri­ ma - pro­sto­re cvje­tnih po­vr­ ši­na u Podravki kra­si no­vih 2500 sa­dni­ca ma­ću­hi­ca. Ova Po­drav­ki­na akcija ukla­pa se i u cvje­tno ure­đe­nje gra­da pri­ mje­re­no blagdanu Svih sve­ tih. S. P.

No­vo­u­re­đe­ni cvje­tni pro­sto­ri ispred Podravke (snimio B. Go­dek)

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Pijane pastrve Pastrvu uz sasvim malo začina i kuha­ ni krumpir već može­ mo pretvoriti u malu svečanost, a tek kad je opijemo…

prelijte sokom od limuna i bijelim vinom.

Pecite u pećni­ ci zagrijanoj na 180°C 30 minuta.

Sastojci za 4 osobe: 4 pastrve 1 glavica luka 2 žlice limunova soka 200 ml bijelog vina 1 vezica peršina 100 g stabljike celera papar 1 žlica Vegete 2 žlice ulja

Posluživanje: Pečene pastrve pospite sitno na­ sjeckanim perši­ nom te poslužite uz kuhani krum­ pir.

Za posipavanje: 1 žlica nasjeckanog peršina Priprema: Svježe i očišćene pastrve ope­ rite pod mlazom hladne vode, ocijedite i osušite papirnim ubrusom.

Pospite ih Vegetom, paprom, a unutrašnjost napunite polo­ vicom količine celera i granči­ cama peršina.

Na zagrijanom ulju kratko popecite luk narezan na ploš­ ke, dodajte preostali narezani celer, kratko propirjajte i sta­ vite u vatrostalnu posudu. Po luku i celeru položite pastrve,

kam­pa­nja, s ci­lje­vi­ma izgra­ dnje imidža i svi­je­sti o kva­ li­te­ti Podravka me­snih proi­ zvoda te im­ple­men­ta­ci­je slo­ ga­na “U oku­su je taj­na”, ona je prvi ko­rak u nji­ho­vom ostva­re­nju - ka­žu u Mar­ke­ tin­gu Podravkine me­sne in­ du­stri­je Da­ni­ca.

Po­no­vlje­na kam­pa­nja odvi­ ja se tijekom li­sto­pa­da, a spot se emi­ti­ra na pr­vom i dru­gom pro­gra­mu Hrvat­ ske te­le­vi­zi­je, No­voj TV i RTL-u.

- Bu­du­ći da smo gla­vne marketinške aktivnosti odra­ di­li tijekom godine, pla­ni­ ra­mo re­do­vite de­gu­sta­ci­je proizvoda koje ina­če pro­vo­ di­mo. Osim kam­pa­nje “U oku­su je taj­na”, ove smo go­ dine od ve­ćih mar­ke­tin­ških aktivnosti or­ga­ni­zi­ra­li tije­ kom lje­ta na­gra­dnu igru “Ne­ ma lje­ta bez Podravka pa­šte­ ta”, a s istim in­ten­zi­te­tom na­ sta­vit će­mo i idu­ću go­di­nu isti­ču u Mar­ke­tin­gu. I. B.

Savjet: Za dodatnu aro­ mu u pirjani luk i celer dodaj­ te nekoliko borovica.

Vrijeme pripreme: 1 sat

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Alen Kišić • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Alen Kišić, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.300 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

G

rad­ski ured za obra­zo­ va­nje, kulturu i šport i dje­čji vr­ti­ći Gra­da Za­ gre­ba pod po­kro­vi­telj­stvom Grad­skog po­gla­var­stva Gra­da Za­gre­ba i ove su godine or­ga­ ni­zi­ra­li ma­ni­fe­sta­ci­ju Da­ni dje­ čjih vr­ti­ća Gra­da Za­gre­ba”. Bi­ lo je to 10. oku­plja­nje ma­li­ša­ na i nji­ho­vih odga­ja­te­lja, koje

ro­mo­ti­vna kam­pa­nja Podravkine me­sne in­ du­stri­je Da­ni­ca “U oku­ su je taj­na” prvi se put pro­ vo­di­la od 15. veljače do 22. ožujka ove godine, a kam­pa­ nja je osim pri­ka­zi­va­nja TV spo­ta po­dra­zu­mi­je­va­la ogla­ ša­va­nje na ra­di­ju te obja­vlji­ va­nje u tje­dnim i mje­se­čnim ča­so­pi­si­ma. Kam­pa­nja je po­ pra­će­na de­gu­sta­ci­ja­ma pro­ izvoda na pro­daj­nim mje­sti­ ma. Pri­li­kom tih de­gu­sta­ci­ja po­tro­ša­či­ma su di­je­lje­ne knji­ ži­ce re­ce­pa­ta, a pro­i­zvo­di na po­li­ca­ma ozna­če­ni su pro­ mo­ti­vnim ma­te­ri­ja­li­ma.

Iz Mar­ke­tin­ga Da­ni­ce do­ zna­je­mo kako je kam­pa­nja uspje­šno pro­ve­de­na i pri­mi­ je­će­na od stra­ne po­tro­ša­ča.

- Kam­pa­nja je u pr­vom va­ lu ostva­ri­la vrlo dobre re­zul­ ta­te, a ra­di ostva­re­nja du­go­ ro­čnih ci­lje­va že­li­mo stvo­ri­ ti kon­ti­nu­i­tet u ogla­ša­va­nju.

Bu­du­ći da je kam­pa­nja osmi­ šlje­na di­je­lom i kao ima­ge