Podravkine novine broj 1818

U Be­o­gra­du do­di­je­lje­ne di­plo­me dje­la­tni­ci­ma pro­daj­ne ope­ra­ti­ve Sr­bi­je i Cr­ne Go­re nakon uspješno završenog seminara

Radionica i team building Marketinga i Razvoja na Plitvicama

Str. 3

Str. 4 - 5

Godina XLV • Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

U tvor­ni­ci Ko­kte­li pro­ši­ren pro­i­zvo­dni pro­gram

Tvor­ni­ca za­pa­že­na po re­zul­ta­tima i za­po­šlja­va­nu novih radnika

Ko­kte­li su sa­mo­za­taj­no, bez ve­li­ke pom­pe, u prvih devet mjeseci ove godine postigli rast od šest posto. To je nova moderna tvornica u ko­joj je sva­kog da­na sve više no­vih ra­dni­ka koji do­la­ze iz dru­gih di­je­lo­va Podravke koji su u pro­ce­su re­stru­ktu­ri­ra­nja Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Sli­ke: Be­ri­slav Go­dek

P

ro­te­klog su tje­dna pre­ zen­ti­ra­ni re­zul­ta­ti po­slo­ va­nja Gru­pe Podravka u pr­vih devet mje­se­ci. Me­đu osta­ lim po­zi­ti­vnim pri­mje­ri­ma va­ lja posebno za­bi­lje­ži­ti i po­ve­ća­ nje pro­da­je u gru­pi proizvoda dje­čje hra­ne, sla­sti­ca i sna­cka od šest po­sto. Tra­gom ta­kvih re­ zul­ta­ta po­sje­ti­li smo Tvor­ni­cu ko­ktel pe­ci­va u ko­joj se pro­i­zvo­ di kom­ple­tan snack pro­gram, te dio dje­čje hra­ne. Ko­kte­li su jedna od ta­kvih pro­i­zvo­dnih cje­li­na u ko­ji­ma se sa­mo­za­taj­ no, bez ve­li­ke pom­pe ra­di i po­ sti­žu za­pa­že­ni re­zul­ta­ti. Od na­ šeg za­dnjeg po­sje­ta ovoj tvor­ ni­ci pu­no toga se pro­mi­je­ni­lo.

Odmah smo već i izva­na vi­dje­li no­vu pla­sti­čnu sto­la­ri­ju, a ula­ze­ ći u po­gon za­te­kla nas je i po­pri­ li­čna ra­dna gu­žva oko stro­je­va.

Vi­di se da to više nisu oni sta­ri Ko­kte­li, već no­va mo­der­na tvor­ ni­ca u ko­joj je sva­kog da­na sve više no­vih ra­dni­ka koji do­la­ze iz dru­gih di­je­lo­va Podravke, to­ čni­je iz cje­li­na koje su u pro­ce­ su re­stru­ktu­ri­ra­nja.

- Uz ra­dni­ke koji ra­de pre­ ko De­kre, do danas se kod nas

za­po­sli­lo i oko če­tr­de­se­tak Po­ drav­ka­ša iz dru­gih sre­di­na. Taj će se pro­ces zbog po­ve­ća­nja po­ slo­va na­sta­vi­ti, jer će se uka­za­ ti po­tre­ba za još ra­dni­ka. Oso­ bi­to iz ra­zlo­ga što se u tvor­ni­ ci oče­ku­je mon­ta­ža stro­je­va za pro­i­zvo­dnju i pa­ki­ra­nje pra­ ška­stih proizvoda iz pa­le­te ko­ je je prije ra­di­la tvor­ni­ca Sa­na u Slo­ve­ni­ji. Ovih da­na in­sta­li­ra­ li smo i no­ve Met­tler va­ge ko­ji­ ma po­bolj­ša­va­mo sam pro­ces pro­i­zvo­dnje i kon­tro­lu z proi­ zvoda prije no što oni iza­đu na tr­ži­šte. Pra­ška­sti pro­i­zvo­di koji obu­hva­ća­ju šlag pje­ne, pra­šak za pe­ci­vo, pu­din­ge i dr. danas se ra­de u če­ti­ri smje­ne, a snack se ra­di i da­lje u tri smje­ne - re­ kla nam je An­ka Ur­ban­čić di­re­ kto­ri­ca Tvor­ni­ce ko­ktel pe­ci­va koja uje­dno oba­vlja i po­sao te­ hni­čkog di­re­kto­ra tvor­ni­ce.

Pro­i­zvo­dnja u stal­nom po­ra­stu

Re­zul­ta­ti ove tvor­ni­ce su za sva­ku po­hva­lu. Za pr­vih de­set mje­se­ci in­deks re­a­li­za­ci­je pla­ na vrlo je do­bar, a uz ova­kvu di­na­mi­ku pro­i­zvo­dnje taj će in­ deks do kra­ja poslovne godine u zna­tnim po­sto­ci­ma pre­ma­ši­ ti i plan­ske ve­li­či­ne.

- Da, po­sti­gnu­te broj­ke su vr­

Uz pro­gram snack proizvoda, u Ko­kte­li­ma se pro­i­zvo­di i Čo­ko­li­no Crunch te pra­ška­sti pro­i­zvo­di lo in­di­ka­ti­vne. Ako, na pri­mjer, po­gle­da­mo re­a­li­za­ci­ju Čo­ko­li­ na Crunch za pr­vih de­set mje­ se­ci, ona je na više od 200 po­ sto od pla­ni­ra­ne ko­li­či­ne na go­di­šnjoj ra­zi­ni. I kod dru­gih proizvoda in­de­ksi su u po­ve­ća­ nim ve­li­či­na­ma u odno­su na za­ cr­ta­ne. Po­red vla­sti­te pro­i­zvo­ dnje ra­di­mo i zna­tnu ko­li­či­nu uslu­žne pro­i­zvo­dnje. Upra­vo nam ta­kve ko­li­či­ne i da­ju za pra­vo da in­sta­li­ra­mo no­ve pro­ i­zvo­dne ka­pa­ci­te­te, da ra­di­mo

no­ve pro­i­zvo­de s ko­ji­ma će­mo se usko­ro po­ja­vi­ti na tr­ži­štu, a ti­me i po­kre­nu­ti no­vo za­po­šlja­ va­nje u Tvor­ni­ci ko­ktel pe­ci­va na­gla­si­la nam je di­re­kto­ri­ca An­ ka Ur­ban­čić.

Linije rade, majstori montiraju

Obi­la­ze­ći tvor­ni­cu, kroz ko­ ju nas je pro­veo Franjo Šan­ ta, vo­di­telj pro­i­zvo­dnje, i sa­ mi smo se uvje­ri­li u po­ve­ća­nu pro­i­zvo­dnu aktivnost. S pro­i­ zvo­dnih tra­ka svih stro­je­va u

po­go­nu do­la­ze no­ve ko­li­či­ne Kvi­ki­je­vih i Li­no­vih proizvo­ da. Užur­ba­nost i ra­dnu gu­žvu u sa­moj pro­i­zvo­dnji po­ve­ća­va­ ju i maj­sto­ri Po­drav­ki­nog odr­ ža­va­nja koji mon­ti­ra­ju stro­je­ ve u uvje­ti­ma kada se pro­i­zvo­ dnja odvi­ja u pu­nom je­ku te ih pri­la­go­đa­va­ju pro­ce­si­ma ko­ je di­kti­ra pro­i­zvo­dnja u sa­moj tvor­ni­ci kako bi sve opti­mal­ no radilo. Na sva­kom di­je­lu tvor­ni­ce - kako oni ka­žu, u sta­ rom i no­vom po­go­nu - atmo­

sfe­ra je ra­dna i užur­ba­na, tre­ ba za­vr­ši­ti po­slo­ve, treba za­ pa­ki­ra­ti no­ve ko­li­či­ne koje po­ tom kre­ću put mno­go­broj­nih ku­pa­ca koji su u Kvi­ki i Li­no pro­i­zvo­di­ma na­šli svo­ju mar­ ku. Na kraju, mo­že­mo re­ći da u ovoj tvor­ni­ci uspje­šno ostva­ ru­ju sve bolje poslovne re­zul­ta­ te i bu­du­ćnost vi­de u ula­ga­nju u pro­i­zvo­dnju i no­vim to­na­ ma proizvoda za tr­ži­šte koje je pre­po­zna­lo nji­ho­vu kva­li­ te­tu. n

Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

Ć NAŠA POSLA

Ko­pri­vni­ca ispr­va u plu­su, Za­greb u mi­nu­su Vla­di­ni du­žno­sni­ci tvr­de kako je Za­greb do­sa­da­šnjim po­re­znim su­ sta­vom bio pri­vi­le­gi­ran, za­si­gur­no i zbog či­nje­ni­ce da je do­bit išla ta­mo gdje je tvr­tka re­gi­stri­ra­na a ne gdje je ona tu do­bit ostva­ri­va­ la, pa se baš za­to mo­gao pu­no br­že ra­zvi­ja­ti od osta­tka Hrvatske u pi­ta­nju bi­ti tek sim­bo­li­čna po­ve­ća­nja. rad Za­greb se, s dru­ge stra­ne, mo­že sma­tra­ti naj­ve­ćim gu­bi­tni­kom no­ve ra­spo­dje­le po­re­znih sred­ sta­va. Ia­ko osje­tno do­bi­va na po­re­zu na do­ho­dak, pu­no vi­ še gu­bi zbog pre­dvi­đe­nog izo­ stan­ka do­sa­da­šnjeg po­re­za na do­bit. Vla­da ci­je­li taj po­rez na­ mje­ra­va pre­u­smje­ri­ti u dr­ža­ vnu bla­gaj­nu, zbog če­ga bi hr­ vat­ska me­tro­po­la izgu­bi­la, pre­ ma ri­je­či­ma gra­do­na­čel­ni­ka Mi­la­na Ban­di­ća, gotovo 800 mi­li­ju­na ku­na, dok ministar Šu­ker tvr­di da će se to kre­ta­ti izme­đu 540 i 600 mi­li­ju­na. Ve­ li­ki je gu­bi­tnik i jedan ma­nji grad, istar­ski Ro­vinj, za ko­jeg je već izra­ču­nat ma­njak od za nje­ga ta­ko­đer ogro­mnih 27 mi­ li­ju­na ku­na, kao i ne­ke tre­nu­ tno naj­bo­ga­ti­je opći­ne, po­put Sve­te Ne­dje­lje ili Stu­pni­ka. če­mu je “kva­ka”? Lo­ še će pro­ći gra­do­vi i opći­ne u ko­ji­ma su sje­di­šta naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih hr­ vat­skih tvr­tki, da­kle onih ko­ je iska­zu­ju i naj­vi­šu do­bit. Ti­ pi­čni je pri­mjer izni­mne pro­fi­ ta­bil­no­sti ro­vinj­ska Adris gru­ pa, čiji je član du­han­ski div TDR. Sli­čni je slu­čaj s opći­na­ ma u ko­ji­ma su sje­di­šta tr­go­va­ čkih la­na­ca. o, kako je ve­ći­na naj­ značajnijih hr­vat­skih tvr­tki gru­pi­ra­na baš u Za­gre­bu, što je i jedan od ozbilj­ni­jih pro­ble­ma na­ci­o­ nal­nog go­spo­dar­stva, to je i pro­cje­na o kre­sa­nju gotovo 10 po­sto zagrebačkog pro­ra­ ču­na bli­zu re­al­no­sti. Po­slje­ di­ca toga će za­ci­je­lo bi­ti i za­ stoj u po­je­di­nim ka­pi­tal­nim in­ve­sti­ci­ja­ma. Ja­sno, do­da­tni na­boj da­je i či­nje­ni­ca da Za­ gre­bom i Ban­skim dvo­ri­ma vla­da­ju su­prot­sta­vlje­ne po­li­ ti­čke opci­je, pa ta te­ma po­ sta­je vrlo po­go­dnom za no­vo po­li­ti­čko ra­zra­ču­na­va­nje. Za­ to Ban­dić i Ra­čan uspo­re­đu­ ju Vla­din pri­je­dlog s “ele­men­ tar­nom ne­po­go­dom”. Vla­di­ni du­žno­sni­ci, pak, tvr­de kako je Za­greb do­sa­da­šnjim po­re­ znim su­sta­vom bio pri­vi­le­gi­ ran, za­si­gur­no i zbog či­nje­ni­ ce da je do­bit išla ta­mo gdje je tvr­tka re­gi­stri­ra­na a ne gdje je ona tu do­bit ostva­ri­ va­la, pa se baš za­to mo­gao pu­no br­že ra­zvi­ja­ti od osta­ tka Hrvatske. Po­to­nji se pro­ blem odno­si i na Ini­no plin­ sko po­lje Mol­ve, koje bi u slu­ča­ju dru­kči­jeg de­fi­ni­ra­nja prava na do­bit po­sta­lo “po­ drav­ski Ro­vinj”. n­te­re­san­tno je da je me­ đu ne­za­do­volj­ni­ci­ma zbog pro­mje­na spo­me­nu­tih po­ re­znih za­ko­na i grad­ska vlast u Ko­pri­vni­ci. Ona će, do­du­ še, 2007. u tim zbra­ja­nji­ma i odu­zi­ma­nji­ma bi­ti u vi­še­mi­li­ jun­skom plu­su, kako je već na­ ve­de­no, ali mo­že bi­ti du­go­ro­ čni­ji gu­bi­tnik uko­li­ko lo­kal­no go­spo­dar­stvo u na­re­dnim go­ di­na­ma po­čne ostva­ri­va­ti sve bolje poslovne re­zul­ta­te. n

G

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

D

e­cen­tra­li­za­ci­ja je je­ dan od naj­spo­mi­nja­ni­ jih poj­mo­va u hrvat­ skom po­li­ti­čkom rje­čni­ku. Svi se u de­cen­tra­li­za­ci­ju upor­no za­kli­nju, po­go­to­vo u pre­di­ zbor­nom ra­zdo­blju, ali je tu­ ma­če na ra­zli­či­te na­či­ne i uz vrlo ra­zli­či­ta fi­nan­cij­ska oče­ ki­va­nja. la­da, na­i­me, žur­no že­ li uni­je­ti iz­mje­ne u Za­ kon o fi­nan­ci­ra­nju lo­ kal­ne sa­mo­u­pra­ve, po­zi­va­ju­ ći se upravo na nu­žnost dalj­ nje de­cen­tra­li­za­ci­je. Nji­ma bi opći­ne, gra­do­vi i županije do­ bi­li ve­ći dio pri­ho­da od po­re­ za na do­ho­dak. Gra­do­vi­ma i opći­na­ma bi, pri­mje­ri­ce, umje­ sto 34 pri­pa­lo 52 po­sto tih pri­ ho­da, a žu­pa­ni­ja­ma 15 umje­ sto do­sa­da­šnih 10 po­sto. Grad Za­greb, koji ima po­se­bni izra­ čun, do­bio bi 20 po­sto više sred­sta­va. Lo­kal­na bi sa­mo­u­ pra­va za­pra­vo do­bi­la i osta­tak nov­ca od po­re­za na do­ho­dak, ali preko de­cen­tra­li­zi­ra­nih fun­ kci­ja, da­kle za fi­nan­ci­ra­nje osno­vnog i sre­dnjeg škol­stva, zdrav­stva i sli­čnih ja­vnih dje­ latnosti. re­ma pr­vim izra­ču­ni­ma, koji se kod vla­da­ju­će stran­ke i opor­be dje­lo­ mi­čno ra­zli­ku­ju, lo­kal­noj bi sa­ mo­u­pra­vi pri­pa­lo oko 800 mi­li­ ju­na ku­na više nego što to ima po sta­rim za­kon­skim odre­ dba­ma. Mi­ni­star Ivan Šu­ker je ovih da­na bio još pre­ci­zni­ ji, ustvr­div­ši da će na ra­zi­ni ci­ je­le Hrvatske od uku­pno 533 je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve njih 499 bi­ti u plu­su, a samo 34 u mi­nu­su. a­ko bi, pri­mje­ra ra­di, Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­ čka žu­pa­ni­ja do­bi­la oko de­set mi­li­ju­na ku­na više nego što je to bi­lo u pro­ra­ču­nu za 2006., dok bi Grad Ko­pri­vni­ ca na­vo­dno bio u plu­su 11,5 mi­li­ju­na, što je na­kna­dno na ti­sko­vnoj kon­fe­ren­ci­ji po­tvr­ dio i pot­pred­sje­dnik Vla­de Da­ mir Po­lan­čec. Vi­še bi pri­ho­do­ va­li, či­ni se, i ostali žu­pa­nij­ski gra­do­vi, kao i sve opći­ne. Lo­ gi­ka je tu kraj­nje je­dno­sta­vna: u pre­ra­spo­dje­li nov­ca od po­ re­za na do­ho­dak naj­vi­še ko­ri­ sti ima­ju sre­di­ne s više za­po­ sle­nih, pod pre­tpo­stav­kom da se u nji­ma da­va­nja na pla­će re­ do­vno upla­ća­ju. Za­to će naj­bo­ lje pro­ći ve­ći gra­do­vi, po­put Rijeke, Pu­le, Spli­ta ili Osi­je­ ka, dok će kod ve­ći­ne opći­na

V

P

T

U

N

I

Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

Ra­zgo­vor: Dino Bijač, vo­di­te­lj Ure­da čla­na Upra­ve za mar­ke­ting

Ra­di­o­ni­ca i team buil­ding Mar­ke­tin­ga i Ra­zvo­ja na Pli­tvi­ca­ma

Mla­dim i spo­so­bnim lju­dima sve više pri­li­ka za do­ka­zi­va­nje u Podravki

Va­žno je gra­di­ti po­bje­dni­čku atmo­sfe­ru Na radionici su predstavljeni novi projekti

Podravka je ku­pi­la brand Evu i sad više ni­smo samo di­stri­bu­ter, već i vla­snik toga bran­da. Ra­zu­mlji­vo je da su i na­ša oče­ki­va­nja od bi­zni­sa pu­no ve­ća jer je Eva vrlo potentna i treba je kapitalizirati Ra­zgo­va­rao i snimio: Boris Fabijanec

D

i­no Bi­jač za­vr­šio je Eko­ nom­ski fa­kul­tet u Za­gre­ bu, gdje je di­plom­ski rad ra­dio na te­mu tr­ži­šne usmje­re­ no­sti Pa­non­ske pi­vo­va­re. Ta­da ni­je ra­zmi­šljao o po­ve­za­no­sti s tom pi­vo­va­rom, ali 1999. go­ dine, nakon godine pri­pra­vni­ čkog sta­ža, po­sta­je me­na­džer za brand Tu­borg, a već nakon dvi­ je godine direktor Mar­ke­tin­ga Carls­ber­ga i tu fun­kci­ju oba­vljao do lipnja ove godine. Nje­gov rad dan­ski su vla­sni­ci za­pa­zi­li pa je Di­no uspio ući me­đu 22 glo­bal­ na top po­ten­ci­ja­la te mul­ti­na­ci­o­ nal­ne kom­pa­ni­je. Bez obzi­ra na za­vi­dnu ka­ri­je­ru koju je ostva­ rio u Carls­ber­gu, Di­no 1. sr­pnja ove godine do­la­zi u Po­drav­ku na mje­sto vo­di­te­lja Ure­da čla­na Upra­ve za mar­ke­ting.

Interesantno tržište riba

- Za me­ne, ro­đe­nog Ko­pri­vni­ čan­ca, Podravka je odu­vi­jek bila po­jam ne­čeg velikog, ne­čeg što je naš grad pre­zen­ti­ra­lo na naj­ bo­lji mo­gu­ći na­čin diljem svi­je­ ta i sa­mim ti­me Podravka je za me­ne uvi­jek pred­sta­vlja­la ve­li­ki iza­zov. Isto ta­ko, že­lio sam na­sta­ vi­ti sto­pa­ma gdje je moj otac, ci­ je­log života Po­drav­kaš, stao.

Podravka je de­fi­ni­ti­vno brand kom­pa­ni­ja i u toj či­nje­ni­ci vi­ dio sam pro­stor da svo­jim zna­ njem i isku­stvom do­pri­ne­sem dalj­njem ra­zvo­ju kom­pa­ni­je. Po­ zi­ti­vno gle­dam na či­nje­ni­cu da mla­di, spo­so­bni lju­di želj­ni rada i do­ka­zi­va­nja unu­tar kom­pa­ni­je do­bi­va­ju sve više pri­li­ka i da se kom­pa­ni­ja u ci­je­lo­sti okre­će tr­ži­ štu i po­tro­ša­ču.

• Koji je vaš kon­krek­tni po­ sao u Podravki?

- Podravka je ku­pi­la brand Evu i moj osno­vni za­da­tak je da se taj brand in­te­gri­ra u Podrav­ kin si­stem kako bi je­dno­ga da­na po­stao osno­vna ka­te­go­ri­ja kao i osta­le uspje­šne Podravkine ka­ te­go­ri­je. No, Eva je spe­ci­fi­čna s obzi­rom na to da Podravka ne­ma ni­ka­kvu vla­sti­tu pro­i­zvo­ dnju. Ku­pi­li smo brend, ne­što ne­o­pi­plji­vo, ali pri­su­tno u gla­va­ ma po­tro­ša­ča. Že­lim na­po­me­ nu­ti da su do mog do­la­ska po­ sao oko projekta Eva izni­mno dobro odra­di­li ko­le­ge iz svih Po­ drav­ki­nih su­bje­ka­ta, a po­naj­pri­ je iz Po­ni tr­go­vi­ne i Stra­te­škog ra­zvo­ja, ali sada nas oče­ku­je ko­ rak da­lje. Naime, više ni­smo sa­ mo di­stri­bu­ter, već i vla­snik Eve te je ra­zu­mlji­vo da su i na­ša oče­ ki­va­nja pu­no ve­ća. U sva­kom slu­ča­ju, idu­ća go­di­na je pre­su­ dna za kon­so­li­da­ci­ju bi­zni­sa, nje­go­vo po­sta­vlja­nje na no­ge i dalj­nje ši­re­nje u odno­su na ono što ima­mo danas. Re­al­no, pu­no nas po­sla oče­ku­je s obzi­rom na po­sto­je­ću pro­ble­ma­ti­ku koju na­ ža­lost ima­mo u odno­su s par­ tne­rom Adria, jer ma­lo ima­mo ro­be, ma­lo smo bez nje, pa tr­ži­ šta i ci­je­li bi­znis tr­pe. No, to je samo ma­la pre­pre­ka koju će­mo pre­mo­sti­ti.

Istra­ži­va­nja i ana­li­ze koje smo do sada pro­ve­li po­ka­zu­ju da je Eva brand, vrlo po­ten­tan, a si­gu­ ran sam da će ga Podravka svo­ jim zna­njem, isku­stvi­ma i vje­šti­ na­ma zna­ti ka­pi­ta­li­zi­ra­ti. Tr­ži­ šte ri­ba vrlo je in­te­re­san­tno, ima do­bar po­ten­ci­jal jer u na­šoj re­gi­ ji po­tro­šnja ri­be po gla­vi stno­vni­ ka još uvi­jek bi­tno za­o­sta­je za, pri­mje­ri­ce, Ita­li­jom ili Španjol­ skom. Ri­ba je zdra­va, a po­sto­ji i do­bra mo­gu­ćnost za­ra­de. Na hrvatskom tr­ži­štu, kao i na tr­ži­ šti­ma ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe, kon­ ku­ren­ci­ja je ra­zvi­je­na (kako do­ ma­ća, ta­ko i in­ter­na­ci­o­nal­na), ali Podravka se ne bo­ji bor­be s ta­kvim igra­či­ma jer ima brand koji na tim tr­ži­šti­ma pred­sta­vlja si­no­nim za ri­bu i, bez obzi­ra na kon­ku­ren­ci­ju, mi­slim da će Po­ dravka kroz svoje ljude, zna­nje i isku­stvo Evu po­di­gnu­ti na još vi­ši ni­vo. Ri­ba kao bi­znis ne­što je no­vo u na­šoj tvr­tki i do sa­ da ni­smo imali pre­vi­še ek­spe­ra­ ta na tom po­dru­čju, ali s obzi­ rom da po­sto­ji vo­lja i to će­mo br­zo ri­je­ši­ti.

• Ne bih se s tim slo­žio...

- Htio sam re­ći da je do sa­ da Po­drav­ki­no zna­nje za ri­bu bi­ lo gotovo isklju­či­vo ve­za­no uz di­stri­bu­ci­ju proizvoda, a u smi­ slu mar­ke­tin­ga, na­ba­ve si­ro­vi­ na, kon­tro­le kva­li­te­te i svih osta­ lih se­gme­na­ta u tom bi­zni­su ni­ smo imali pre­vi­še isku­sta­va.

Od tehnološkog prema tržišnom

• Uz pro­jekt Eva vi ste za­du­ že­ni još za ne­ke pro­je­kte.

- Je­dan od pro­je­ka­ta u ko­ ji sam uklju­čen za­je­dno s ko­ le­ga­ma iz Stra­te­škog ra­zvo­ja i Ra­zvo­ja proizvoda je ve­zan uz una­pre­đe­nje rada, odnosno re­ kao bih više uz okre­ta­nje di­je­la Slu­žbe ra­zvo­ja proizvoda pre­ ma tr­ži­štu. Naime, u na­šem Ra­ zvo­ju po­sto­ji ja­ko pu­no kva­li­te­ tnih lju­di s pu­no zna­nja, ali ko­ je na­ža­lost još uvi­jek ni­je do­ volj­no ka­pi­ta­li­zi­ra­no i na taj na­čin pred­sta­vlja ogroman, ne­ i­sko­ri­šte­ni ka­pi­tal. Že­li­mo da se taj po­ten­ci­jal ade­kva­tno isko­

U

dio pro­da­je no­vih proi­ zvoda u uku­pnoj pro­da­ ji Podravke bi­lje­ži sve ve­ći rast, po­ve­ća­na je efi­ka­ snost mar­ke­tin­ških ula­ga­nja, po­kre­nut je niz pro­je­ka­ta ko­ji­ ma se po­bolj­ša­va na­čin rada pa ima­mo na što bi­ti po­no­sni. To je po­red osta­log u svom obra­ća­ nju za­po­sle­ni­ci­ma Mar­ke­tin­ga i Ra­zvo­ja, koji su sudjelovali na ra­di­o­ni­ci odr­ža­noj 17. stu­de­no­ ga u ho­te­lu Je­ze­ro u NP Pli­ti­vi­ čka jezera, ista­knuo član Upra­ ve Podravke Sa­ša Ro­mac. ri­sti za do­bro­bit Podravke te je po­kre­nu­ta ini­ci­ja­ti­va da se Ra­ zvoj više okre­ne pre­ma tr­ži­štu, da pra­ti tren­do­ve i ini­ci­ra ih i da se lju­di na ne­ki na­čin odma­ knu od te­hno­lo­škog pre­ma tr­ ži­šnom ra­zmi­šlja­nju. Svi mo­ra­ mo bi­ti u fun­kci­ji tr­ži­šta i po­ tro­ša­ča. Že­li­mo da Ra­zvoj, ka­ da do­đe do ne­kih sa­zna­nja to po­di­je­li s kom­pa­ni­jom, pr­ven­ stve­no s mar­ke­tin­gom koji će ta sa­zna­nja ra­zmo­tri­ti i do­ni­je­ ti odlu­ku kako da­lje, da li ne­ što ima ili ne­ma tr­ži­šnog po­ten­ ci­ja­la te ako ima, ade­kva­tno ga usmje­ri­ti. U sva­kom slu­ča­ju, lju­ di­ma že­li­mo dati do zna­nja da ži­vi­mo od njih i nji­ho­vih ide­ ja, dati im mo­ti­va­ci­ju da bu­du pro­a­kti­vni­ji, da da­ju ideje, da pra­te tr­ži­šna zbi­va­nja i svo­ja sa­ zna­nja tran­spa­re­tno di­je­le unu­ tar kom­pa­ni­je. Na­ra­vno, ljude treba i na­gra­đi­va­ti pre­ma nji­ ho­vim do­pri­no­si­ma. Uz taj pro­ jekt, uklju­čen sam u još jedan, ia­ko sam do­šao na nje­gov sam

Eva u Podravki mora biti kao Pan u Carlsbergu • Imam do­jam kako ste se vrlo br­zo uklo­pi­li u Po­drav­ ki­na zbi­va­nja. Ko­li­ko je u to­me po­mo­glo me­na­džer­sko isku­stvo iz pi­vo­va­re?

- Si­gur­no da je po­mo­glo i to ja­ko pu­no. Rad u mul­ti­na­ci­o­nal­ noj kom­pa­ni­ji po­put Carls­ber­ga po­mo­gao mi je jer po­sto­ji po­ ve­zni­ca izme­đu Carls­ber­ga i Podravke. I je­dni i drugi su brand ori­jen­ti­ra­na kom­pa­ni­ja, ia­ko ime pro­i­zvo­đa­ča koji sto­ji iza po­ je­di­nog bran­da igra pu­no ve­ću ulo­gu u pre­hram­be­noj in­du­stri­ ji dok u pi­var­stvu to to­li­ko ni­je bi­tno. To se naj­bo­lje vi­dje­lo na pri­mje­ru Pa­na za ko­jeg je ve­li­ki broj po­tro­ša­ča mi­slio da se pro­ i­zvo­di u Osi­je­ku, ia­ko je na de­kla­ra­ci­ji više nego vi­dlji­vo oti­snu­ to da se pro­i­zvo­di u Ko­pri­vni­ci - a pro­da­ja vam kon­ti­nu­i­ra­no ra­ ste! Moj rad u Carls­ber­gu bio je ve­zan za tr­ži­šte, a sa cen­tra­lom koja je ne­gdje da­le­ko fun­kci­o­ni­ra­li smo na na­čin da pre­dla­že­ mo i bo­ri­mo se za na­ma pri­hva­tlji­vu stra­te­gi­ju, ali u okviru de­ fi­ni­ra­no­ga iz cen­tra­le (s lo­kal­nim bran­do­vi­ma imali smo pu­no ve­ću slo­bo­du). Ovi­me že­lim naglasiti va­žnost tr­ži­šta i unu­tar naše kom­pa­ni­je, jer bez do­brog tr­ži­šta, ako ono ne odra­di do­ bar po­sao, su­tra više ne­ma po­tre­be za cen­tra­lom! U mo­joj biv­ šoj kom­pa­ni­ji u tom segmentu odra­di­li smo odli­čan po­sao ve­ zan za brand Pan ko­je­ga su pre­po­zna­li i u cen­tra­li i koji je (vje­ ru­jem i danas je) bio pri­mjer u po­sta­vlja­nju brand stra­te­gi­je unu­tar Carls­ber­ga diljem svi­je­ta. Bio bih sre­tan kad bi i brand Eva, je­dno­ga da­na, bio ta­kav pri­mjer unu­tar Podravke.

kraj te sam više u nje­ga uklju­ čen kao, re­kao bih, pri­dru­že­ni član. Ri­ječ je o pro­je­ktu RO­MI (Re­turn On Mar­ke­ting In­ves­ tment) - po­vrat na mar­ke­tin­ška ula­ga­nja. Pro­jekt se za­pra­vo sa­ sto­ji od više fa­za - tran­spa­ren­ tnost, efi­ka­snost i efe­kti­vnost.

Uvi­jek se za­pra­vo po­sta­vlja pi­ ta­nje: što je mar­ke­ting - tro­šak ili in­ve­sti­ci­ja? Fi­nan­ci­jaš će re­ ći tro­šak, mar­ke­tin­gaš in­ve­sti­ ci­ja i to za­pra­vo treba na naj­bo­ lji mo­gu­ći na­čin po­mi­ri­ti, a sve u ci­lju kva­li­te­tne ko­mu­ni­ka­ci­je pre­ma po­tro­ša­ču uz opti­ma­lan utro­šak sred­sta­va. Bit ci­je­log projekta je da na­ma kao or­ga­ ni­za­ci­ji otvo­ri­mo oči u smi­slu gdje se što tro­ši, odnosno da se tro­ško­vi po­sta­ve na mje­sta gdje pri­pa­da­ju. Uz to, pro­jekt nam da­je ma­su ala­ta ko­ji­ma pra­ti­ mo naš na­stup na tr­ži­štu te te­ me­ljem toga vo­di­mo naše bran­ do­ve i ka­te­go­ri­je u na­jo­pti­mal­ ni­jim smje­ro­vi­ma.

Podravka mora ići naprijed

• Da­kle, vi ste u sva­kom slu­ ča­ju opti­mi­sta ne samo ve­za­ no­za vaš po­sao, već opće­ni­ to za dalj­nju bu­du­ćnost Po­ dravke?

- De­fi­ni­ti­vno. Kom­pa­ni­ja mo­ ra ići na­pri­jed i više je nego ja­ sno da će Podravka kroz svoje po­sto­je­će bran­do­ve koje će i da­ lje uspje­šno ra­zvi­ja­ti kao i po­ten­ ci­jal­ne no­ve bren­do­ve (bi­lo kroz akvi­zi­ci­je ili ra­zvoj vla­sti­tih no­ vih bran­do­va) ići u tom smje­ru.

Ula­zit će­mo u no­ve ka­te­go­ri­je koje će tr­ži­šte za­hti­je­va­ti, ini­ci­ra­ ti tren­do­ve, ali je­dnim okom uvi­ jek- pra­ti­ti kon­ku­ren­ci­ju i tim pro­ce­si­ma ići na­pri­jed te na­ra­ vno, uvi­jek bi­ti ko­rak ispred kon­ ku­ren­ci­je. Sve ovo bi­lo bi ne­mo­ gu­će ostva­ri­ti bez zna­nja i vje­šti­ na na­ših lju­di, a vi­dim da toga ima­mo do­volj­no. Ta či­nje­ni­ca me i oso­bno ispu­nja­va pa sam ta­ko za­do­vo­ljan i po­slom koji oba­vljam i u pro­fe­si­o­nal­nom i ljud­skom smi­slu. n

Otvaranje pilot laboratorija

Po­hva­liv­ši ti­mo­ve koji svo­ jom kre­a­ti­vno­šću i ener­gi­jom omo­gu­ća­va­ju da Podravka bu­ de no­si­lac tren­do­va u pre­hra­ ni, a da isto­vre­me­no vo­di izu­ ze­tnu bri­gu o kva­li­te­ti svo­jih proizvoda, na­vi­ka­ma i za­htje­vi­ ma po­je­di­nih sku­pi­na po­tro­ša­ ča ili tr­ži­šta, Sa­ša Ro­mac dao je i po­dr­šku po­je­di­nim pro­je­kti­ ma ko­ji­ma je cilj ubr­za­va­nje Po­ drav­ki­nog ko­ra­ka u na­tje­ca­nju s kon­ku­ren­ci­jom.

Me­đu nji­ma je i otva­ra­nje pi­ lot la­bo­ra­to­ri­ja, odnosno ma­ njeg po­go­na sa su­vre­me­nom opre­mom koja će omo­gu­ći­ti po­

ku­sne pro­i­zvo­dnje ma­lih se­ri­ ja no­vih proizvoda, una­pri­je­di­ ti mo­gu­ćno­sti istra­ži­va­nja, ubr­ za­ti vrijeme stva­ra­nja i lan­si­ra­ nja no­vih proizvoda, te do­ni­je­ti značajne ušte­de u tom pro­ce­ su. Pro­jekt je pred­sta­vio Da­vor Ja­nja­to­vić iz Ra­zvo­ja na­vo­de­ ći da sli­čne la­bo­ra­to­ri­je ili više njih ima­ju sve zna­čaj­ni­je svjet­ ske pre­hram­be­ne kom­pa­ni­je.

Zna­čaj­ne pre­dno­sti do­ni­jet će i pro­jekt TEE (Tran­spa­ren­ tnost, Efi­ka­snost i Efe­kti­vno­ sti) o ko­jem je go­vo­rio Hr­vo­je Ma­ljak, direktor Slu­žbe ko­mu­ ni­ci­ra­nja s tr­ži­štem u Mar­ke­ tin­gu. Im­ple­men­ta­ci­ja ovog su­ sta­va omo­gu­ćit će vrlo ja­sno i efi­ka­sno upra­vlja­nje sva­kom in­ ve­sti­ra­nom ku­nom unu­tar Mar­ ke­ting bu­dže­ta, a ti­me će mar­ ke­ting in­ve­sti­ci­je ge­ne­ri­ra­ti što ve­ći po­vrat za po­je­di­nu mar­ku.

Uje­dno ra­zvi­je­ni su spe­ci­fi­čni ala­ti za Po­drav­ku koji se fo­ku­ si­ra­ju na upra­vlja­nje mar­kom i koji na efe­kti­van i efi­ka­san na­čin upra­vlja­ju ci­je­lim mar­ke­ ting pro­ce­som.

Na ra­di­o­ni­ci su pred­sta­vlje­ ni i star­te­ški pro­je­kti o ko­ji­ ma je go­vo­rio Ma­rio Kra­ljić iz Star­te­škog ra­zvo­ja, te po­zi­ti­vni

pri­mje­ri out­sor­ci­ra­nja pro­i­zvo­ dnje koje je pre­zen­ti­rao Go­ran Kva­ka­rić iz Pony tr­go­vi­ne.

Team building na Plitvicama

A da bi se u Mar­ke­tin­gu i Ra­ zvo­ju još više po­ta­kli ino­va­ti­vni pro­ce­si, efi­ka­sni­ji rad i bolje ko­ ri­šte­nje svih po­ten­ci­ja­la, pr­ven­ stve­no onih ljudskih, va­žno je gra­di­ti po­bje­dni­čku atmo­sfe­ru, tim­sko dje­lo­va­nje i učvr­šći­va­ ti lo­jal­nost kom­pa­ni­ji. Sto­ga je dio ra­di­o­ni­ce odr­žan izvan kon­ fe­ren­cij­ske dvo­ra­ne, bez broj­ ki i ana­li­za, ko­mpju­te­ra i pa­pi­ ra. Pre­kra­san oko­liš Na­ci­o­nal­ nog par­ka, u kojemu to­no­vi je­ se­ni zbog ne­u­o­bi­ča­je­no to­plog vre­me­na u stu­de­nom još uvi­ jek stva­ra­ju ne­za­bo­ra­vne pri­zo­

Ko­ri­šte­nje in­ter­ne­ta i e-ma­i­la u Podravki

re, dao je odli­čan okvir za team buil­ding aktivnosti. Po­di­je­lje­ni u na­sum­ce iza­bra­ne gru­pe u ko­ji­ma su se na­šli i stal­ni su­ra­ dni­ci i ne­znan­ci, i isku­sni stru­ čnja­ci i pri­pra­vni­ci, mu­škar­ci i že­ne, Po­drav­ka­ši su nekoliko sa­ ti pro­ve­li u rje­ša­va­nju pre­ci­zno utvr­đe­nih za­da­ta­ka. U bor­bi sa što­pe­ri­com tre­ba­lo je po­ka­za­ti spre­tnost, umje­šnost u pro­na­la­ že­nju naj­bo­ljih rje­še­nja, pre­ci­ znost, za­je­dniš­tvo…

Do­bro ra­spo­lo­že­ni i opu­šte­ni članovi 14 eki­pa ga­đa­li su me­ tu lu­kom i stri­je­lom, za­ve­za­nih oči­ju za­o­bi­la­zi­li pre­pre­ke, ra­spe­ tlja­va­li ”gor­dij­ski” čvor, pe­nja­li se po ko­no­pci­ma, bo­dri­li je­dni dru­ge, na­da­ju­ći se da će na kra­ ju upravo nji­ma pri­pa­sti ve­li­ki pe­har i me­da­lje s na­tpi­som Uvi­ jek sa sr­cem. A one su, nakon što su se sa­bra­li bo­do­vi iz svih se­dam di­sci­pli­na, na kraju pri­pa­ le eki­pi pod na­zi­vom Li­čka avan­ tu­ra koju su sa­či­nja­va­li Bi­lja­na Ću­stić, Zden­ka Ku­zmić, Lju­bi­ ca Zvo­nar, Ja­dran­ka La­kuš, Igor Lo­vrek i Mar­cel Ja­ne­ko­vić. Me­ da­lje im je na ve­čer­njem dru­že­ nju uru­čio Sa­ša Ro­mac, izra­zi­to za­do­vo­ljan atmo­sfe­rom koja je vla­da­la tijekom ci­je­log da­na.

Ci­je­lom do­ga­đa­nju koji je za­ si­gur­no dobro na­pu­nio ba­te­ri­je svih su­di­o­ni­ka poseban pe­čat dali su odli­čni gla­zbe­ni­ci iz gru­ pe ”Spi­ce grills” i stand up ko­ mi­ča­ri iz sku­pi­ne ”Sve po pet” Mar­ti­na i Pe­đo koji su do su­za na­smi­ja­li pri­su­tne. n

Pobjednička ekipa u team buildingu s članom Uprave Sašom Romcem

Udru­ga za pri­mjer kako se ču­va­ju te­ko­vi­ne Do­mo­vin­skog rata

U

žu­pan je su­di­o­nik tur­bu­len­tnih zbi­va­nja 1991. godine. Go­vo­re­ ći o ra­du Podravkine udru­ge bra­ni­te­lja Fri­ščić je re­kao: - Va­ša udru­ga ima ve­li­ki značaj s obzi­rom na aktivno­ sti ve­za­ne za te­ko­vi­ne Do­mo­ vin­skog rata, ali u tim akti­vno­ sti­ma ne smi­je se za­bo­ra­vi­ti čo­vjek. Dra­go mi je što ste svo­

Dne­vna kvo­ta od 15 MB odno­si se na sur­fa­nje i ski­da­nje do­ku­me­na­ta, dok se vrijeme pro­ve­de­no na in­ter­ne­tu ne mje­ri Pri­pre­mio: Vje­ko­slav In­dir

M

o­žda ste i vi jedan od onih ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta i bla­ go­da­ti što nam pru­ža­ju nje­go­ve mo­gu­ćno­sti, ali ko­ ji ih ovih da­na nisu mo­gli ostva­ri­ti. Je­dno­sta­vno se na va­šem ra­ču­na­lu po­ja­vi­la po­ru­ka da su stra­ni­ce za­bra­nje­ne i da se ja­vi­te admi­ni­stra­to­ru, ili ste možda če­ka­li odre­đe­nu po­ ru­ku e-po­šte, a ona ni­ka­ko da sti­gne. Sve se do­ga­đa­lo s ra­zlo­ gom, ali i s ve­li­kim uče­šćem nas samih ko­ri­sni­ka uslu­ge e-po­ šte i in­ter­ne­ta.

e-mailu prednost ispred interneta

- Ni­ka­ko ne že­li­mo bi­ti oni koji će ko­ri­sni­ci­ma ogra­ni­ča­va­ti ko­ri­šte­nje e-ma­il su­sta­va ili in­ter­ne­ta, no iz ra­zlo­ga ogra­ni­če­no­ sti ra­spo­lo­ži­vih re­sur­sa mo­ra­li smo pri­stu­pi­ti odre­đe­nim ogra­ ni­če­nji­ma u ko­ri­šte­nju. Do­zvo­lja­va se dne­vna kvo­ta pri­stu­pa in­ ter­ne­tu na ra­zi­ni od 15 MB i odno­si se na sur­fa­nje i ski­da­nje do­ku­me­na­ta, dok se vrijeme pro­ve­de­no na in­ter­ne­tu ne mje­ri.

Va­žno je na­po­me­nu­ti da u Podravki danas ima 1800 ko­ri­sni­ka i in­ter­ne­ta i e-ma­il su­sta­va i svi oni ko­ri­ste Podravkin pri­stup pre­ ma in­ter­ne­tu od 4 Mbi­ta u se­kun­di što stva­ra za­gu­še­nja i sto­ga smo mo­ra­li pri­stu­pi­ti odre­đe­nim re­stri­kci­ja­ma, koje su ina­če na sna­zi već od prije, no danas smo ih samo ažu­ri­ra­li - obja­snio nam je Du­brav­ko Ko­pjar, si­stem admi­ni­stra­tor u Podravki.

- Uo­či­li smo ove pro­ble­me i u nji­ho­vu rje­ša­va­nju odlu­či­li da­ ti pre­dnost e-ma­il su­sta­vu u odno­su na in­ter­net. Ta­kvim re­stri­ kci­ja­ma po­sti­gli smo da su­stav fun­kci­o­ni­ra re­la­ti­vno nor­mal­no.

No po­red svega naj­vi­še pro­ble­ma nam za­da­ju po­ru­ke e-po­šte s do­da­ci­ma (sli­ke, fil­mo­vi u .avi i .mpeg for­ma­tu te mu­zi­ka u .mp3 for­ma­tu). To je za­pra­vo ko­ri­šte­nje e-ma­i­la u ne­po­slo­vne svr­he, govori Du­bra­vo Ko­pjar.

- Sto­ga kako bi svi mo­gli što kva­li­te­tni­je i br­že, bez za­sto­ja, ko­ ri­sti­ti in­ter­net, mo­li­li bi­smo sve ko­ri­sni­ke da se in­ter­ne­tom ko­ ri­ste isklju­či­vo u slu­žbe­ne svr­he, sva­ko ko­ri­šte­nje su­pro­tno, u pri­va­tne svr­he, samo nam svima sku­pa ote­ža­va fun­kci­o­ni­ra­nje su­sta­va - na­po­me­nuo nam je Go­ran Me­đu­re­čan, direktor Slu­ žbe ICT plat­for­me.

Nekoliko razina zaštite od spamova

U po­vo­du 10. go­di­šnji­ce UBI­UDR-a Podravke ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čki žu­pan Jo­sip Fri­ščić pri­mio je pred­sta­vni­ke udru­ge

po­vo­du de­se­to­go­di­šnji­ ce rada Udru­ge bra­ni­ te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čki žu­pan Jo­sip Fri­ščić pri­mio je 22. stu­ de­no­ga pred­sta­vni­ke te udru­ ge. Na pri­je­mu su se za­pra­vo sta­ri prijatelji pri­sje­ti­li početa­ ka obra­ne Hrvatske, jer i sam

Zbog ogra­ni­če­nih re­sur­sa uve­de­na neka ogra­ni­če­nja u ko­ri­šte­nju interneta

jim akti­vno­sti­ma na dr­ža­vnoj ra­zi­ni po­sta­li pre­po­zna­tlji­vi i pri­zna­ti. Po­drav­ki­na udru­ga di­je­li za­hval­ni­ce dru­gi­ma, a ja že­lim za­hva­li­ti va­ma na pro­ mociji, ne samo Podravke, već Ko­pri­vni­ce i županije. Vi ste po­ti­caj i pri­mjer kako se tre­ ba ra­di­ti.

Pred­sje­dnik UBI­UDR-a Po­ dravke Mla­den Pav­ko­vić ukra­ tko je upoznao žu­pa­na s ni­ zom or­ga­ni­zi­ra­nih akcija ko­ je je po­ten­ci­ra­la udru­ga. Sa­mo ove godine njih je bi­lo oko 750 i kao što je Pav­ko­vić ista­knuo - ra­di­mo sve s ci­ljem da se ne za­bo­ra­vi i uvi­jek nam je u pr­ vom pla­nu skrb za hrvatske bra­ni­te­lje.

- Sve naše akcije odu­vi­jek su ima­le ve­li­ku po­dr­šku i po­ moć Upra­ve Podravke jer na­ša udru­ga se isklju­či­vo fi­nan­ci­ra od naše pre­hram­be­ne kom­pa­ ni­je - re­kao je Pav­ko­vić.

- Za dobre re­zul­ta­te udru­ge

va­žan je i čo­vjek, a mo­tor udru­ ge je nje­zin predsjednik Mla­ den Pav­ko­vić koji sa svo­jom ne­ i­scr­pnom ener­gi­jom naj­vi­še ra­ di, jer bi­tno je ima­ti ne­ko­ga tko prvi po­vu­če i da­lje gu­ra na­pri­ jed - re­kao je na pri­je­mu član udru­ge Zdrav­ko Mi­ko­tić. Čla­no­vi Podravkine udru­ge bra­ni­te­lja upo­zna­li su žu­pa­na s pri­pre­mom i or­ga­ni­za­ci­jom če­tvr­tog po re­du fe­sti­va­la ”Od sr­ca sr­cu” te ista­knu­li kako za­ pra­vo sva­ke godine ima­ju sve više pro­ble­ma jer im se ja­vlja sve više izvo­đa­ča. Pro­šle go­ dine bi­lo ih je 25, a ove godine na­stu­pit će 33 emi­nen­tna ime­ na hrvatske estra­de. Ta­ko­đer, Jo­sip Fri­ščić do­bio je za­hval­ni­ cu UBI­UDR-a Podravke, jer je kao što na njoj pi­še, izme­đu osta­lo­ga, u naj­te­žem tre­nu­tku bio prvi kada je tre­ba­lo. Uz to žu­pan je do­bio i prvi dvo­stru­ki CD s pje­sma­ma ovo­go­di­šnjih izvo­đa­ča na fe­sti­va­lu. B. F.

- Pro­ble­mi koji se ja­vlja­ju na mre­ži su nam još i ta­ko­zva­ne ne­ že­lje­ne po­ru­ke (spam ma­il) ko­ji­ma smo isto ta­ko izlo­že­ni. Za spre­ča­va­nje ta­kvih po­ru­ka Podravka je za­šti­će­na na nekoliko ra­ zi­na. U za­dnjih mje­sec da­na pri­mi­je­će­no je po­ve­ća­nje od 40% ne­že­lje­nih po­ru­ka koje ko­la­ju in­ter­ne­tom i koje se ba­rem do sada u vrlo za­ne­ma­ri­vim ko­li­či­na­ma pro­bi­ja­ju do nas. Naš an­ ti-spam su­stav dne­vno pre­gle­da i preko 30.000 ra­zli­či­tih e-ma­ il po­ru­ka od ko­jih ima ja­ko pu­no ne­že­lje­nih i koje on u ve­li­kom po­sto­tku obri­še - ka­že Du­brav­ko Ko­pjar - U slu­ča­je­vi­ma kad ta­kve po­ru­ke ipak do­đu do vas, mo­li­mo vas da ih odmah izbri­še­te (jer se na taj na­čin vrlo često ši­re vi­ ru­si). Sve vam ovo po­ka­zu­je slo­že­nost pro­ble­ma­ti­ke ko­jom se ba­vi­mo u ovoj slu­žbi, posebice kada se sa­gle­da da danas u Po­ dravki, za­je­dno s in­ter­na­ci­o­na­li­ma, u su­sta­vu ima preko 32.000 ra­ču­na­la. Uz sve na­ve­de­no ra­di se i ovih da­na na pro­ši­re­nju ka­ pa­ci­te­ta pri­stu­pa in­ter­ne­tu što će nam omo­gu­ći­ti bo­lji pro­tok unu­tar mre­že i ma­nje pro­ble­ma u sla­nju i pri­ma­nju e-ma­i­la re­kao je Go­ran Me­đu­re­čan. Da­kle, ako stvar­no že­li­mo kvalitet­ no ko­ri­sti­ti mo­gu­ćno­sti in­ter­ne­ta i e-ma­i­la, po­sta­vi­mo se on­da i vrlo ozbilj­no pre­ma nji­ma na na­čin da ih ne ko­ri­sti­mo u ne­slu­ žbe­ne svr­he, već da nam oni pr­ven­stve­no slu­že u na­šim po­slo­ vnim akti­vno­sti­ma za što su i na­mi­je­nje­ni, a ti­me će­mo si­gur­no svi bi­ti za­do­volj­ni­ji ko­ri­sni­ci. n

U po­ne­dje­ljak u Podravki In­fo dan o Okvir­nom pro­gra­mu za istra­ži­va­nje i ra­zvoj U Podravki će se u po­ne­dje­ljak 27.11. u velikoj dvorani za sastanke odr­ža­ti in­fo dan o 7. Okvir­nom pro­gra­mu za istra­ži­ va­nje i ra­zvoj FP7. Skup or­ga­ni­zi­ra Podravka u suradnji s Mi­ ni­star­stvom zna­no­sti obra­zo­va­nja i špor­ta, a izla­ga­či na sku­ pu su djelatnici Mi­ni­star­stva zna­no­sti, obra­zo­va­nja i špor­ta - Gor­da­na Pru­tki-Pe­čnik, La­na Žu­te­li­ja, Ta­nja Iva­no­vić i Su­ za­na Ka­ra­ba­ić, a o isku­stvi­ma su­dje­lo­va­nja na pro­je­ktu go­ vo­rit će ra­vna­telj Oi­kon in­sti­tu­ta za pri­mi­je­nje­nu eko­lo­gi­ju Zdrav­ko Špi­rić.

Cilj in­fo da­na je upo­zna­ti su­di­o­ni­ke s klju­čnim te­ma­ma i pri­ o­ri­te­ti­ma koje EU apo­stro­fi­ra kao vi­tal­na po­dru­čja za ja­ča­nje kon­ku­rent­ske pre­dno­sti, ve­za­no na FP7 Okvir­ni pro­gram za istra­ži­va­nje i ra­zvoj.

In­fo dan na­mi­je­njen je dje­la­tni­ci­ma u istra­ži­va­nju i ra­zvo­ ju, ra­zvo­ju te­hno­lo­gi­ja, pro­i­zvo­dnji, ljud­skim po­ten­ci­ja­li­ma, me­na­dže­ri­ma Podravke, ali i pred­sta­vni­ci­ma ja­vnih poduzeća, po­slo­vnim su­bje­kti­ma i pred­sta­vni­ci­ma je­di­ni­ca lo­kal­ne upra­ve s po­dru­čja Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije. J. I.

Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

Podravka na burzi

Stabiliziranje cijene u uvjetima skromnog prometa Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr Nakon nešto više od tjedan dana odmaka, čini se ipak kako glavni krivac za klizanje cijene dionica Podravke nije bilo devetomjesečno poslovno izvješće (obilježeno jednokratnim pozitivnim učincima), već - INA. Naime, na tržištu se formiralo uvriježeno mišljenje kako je upravo javna ponuda dionica domaće naftne kompanije u najvećoj mjeri isprovocirala izvlačenje kapitala sa domaćih burzi, a taj proces očito nije mimoišao niti Podravku. Jer samo nekoliko dana kasnije dionice su skočile do 490 kuna i nadomak aktualnog rekorda (495 kuna), vrativši se u već dobro poznati fluktuacijski raspon čiji opstanak u neku ruku garantira indisponiranost investitora, odnosno, iščekivanje spomenutog newcomera u najvišu burzovnu kotaciju.

Štoviše, nesvakidašnja pasivnost ulagača Podravku je posve udaljila od vrha ljestvice najlikvidnijih domaćih dionica, a pored činjenice da je tri dana zaredom dnevni promet bio manji od pola milijuna kuna, brojka od svega 140 tisuća kuna prometa (zabilježena u utorak) predstavlja najslabiji rezultat u posljednja dva mjeseca. Što doista zvuči paradoksalno, budući su u međuvremenu špekulacije o preuzimanju Vitaminke dobile i službenu potvrdu, a najavljena je i vrijedna investicija (gradnja distributivnog skladišta), no značajnija reakcija investitora svejedno je izostala. Barem ako je suditi prema registriranom obujmu trgovine, dok se cijena na tjednoj razini pomakla na pozitivan teritorij, zamjetno kaskajući (ostvarenim rastom od 1,6%, na 477,5 kuna) za izvedbom dvaju domaćih burzovnih indeksa, koji su u promatranom razdoblju porasli za 4,2% (VIN), odnosno, 2,6% (CROBEX).

Datum

Vrijednosnica

Cijena

Promet

15. 11.2006

PODR-R-A

470.00

2,859,304.11

16. 11. 2006

PODR-R-A

480.00

2,021,582.29

17. 11. 2006

PODR-R-A

490.00

2,553,833.15

20.11. 2006

PODR-R-A

487.00

416,697.00

21. 11. 2006

PODR-R-A

485.00

140,171.00

22. 11. 2006

PODR-R-A

477.51

241,053.51

Cijena

U Be­o­gra­du su na pri­go­dnoj sve­ča­no­sti do­di­je­lje­ne di­plo­me dje­la­tni­ci­ma pro­daj­ne ope­ra­ti­ve tr­ži­šta Sr­bi­je i tr­ži­šta Cr­ne Go­re za uspje­šno za­vr­še­ne se­mi­na­re za tr­go­va­čke pred­sta­vni­ke

Zna­nje i dru­že­nje pod okri­ljem Podravke Piše i snimila: Ines Ba­nja­nin

P

o za­vr­še­tku tre­ćeg stu­ pnja edu­ka­ci­je pro­daj­ne ope­ra­ti­ve pro­te­klo­ga je vi­ ken­da u Be­o­gra­du odr­ža­na sve­ ča­na do­dje­la di­plo­ma dje­la­tni­ ci­ma pro­daj­ne ope­ra­ti­ve tr­ži­ šta Sr­bi­je i tr­ži­šta Cr­ne Go­re.

Ri­ječ je o uspje­šno za­vr­še­nom se­mi­na­ru za tr­go­va­čkog pred­ sta­vni­ka pre­ma pro­gra­mu Una­ pre­đe­nja pro­da­je 2005./2006. godine.

Igor Iva­no­vić, Cr­na Go­ra: Bi­tno je sa­mo­po­u­zda­nje u pri­stu­pu ku­pci­ma

Promet

PODR-R-A 15-22.11.2006.

495

3,500.000 Promet

490

Cijena

3,000.000

485

2,500.000

480

2,000.000

475

1,500.000

470

1,000.000

465

500.000

460

0 15. 11. 06

17. 11. 06

21. 11. 06

Pre­da­va­nje na te­mu ”Pred­sta­vlja­nje nor­me ISO 22000:2005” Druš­tvo ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ca or­ga­ni­zi­ra­lo je pre­da­ va­nje, koje je odr­ža­la mr. Ne­ven­ka Vdo­vić (Podravka - Po­slo­vna kva­li­te­ta), na te­mu: ”Pred­sta­vlja­nje nor­me ISO 22000:2005 - Su­ stav upra­vlja­nja si­gur­no­šću hra­ne”. U pri­su­stvu velikog bro­ja čla­ no­va druš­tva mr. Vdo­vić je na in­te­re­san­tan na­čin pre­zen­ti­ra­la za­što ISO 22000, koji je opseg te nor­me, pri­ka­za­la je nor­mni niz, la­nac hra­ne i tko u nje­mu su­dje­lu­je te je da­la uspo­re­dbu HA­ CCP su­sta­va, nor­me ISO 22000 i nor­me ISO 9001. Pri­su­tni su, po­ ta­knu­ti pre­da­va­njem, otvo­ri­li di­sku­si­ju o po­tre­bi te nor­me u na­ šoj sre­di­ni s obzi­rom na su­stav koji je već po­sto­je­ći u Podrav­ ki. Sa­nja Za­gor­šćak

Pre­da­va­nja za čla­no­ve ra­dni­čkog vi­je­ća i sin­di­ka­li­ste Be­lu­pa

Pro­šlog je tje­dna na Slje­me­nu u or­ga­ni­za­ci­ji Ra­dni­čkog vi­je­ća Be­lu­pa odr­žan je dvo­dne­vni se­mi­nar za čla­no­ve Ra­dni­čkog vi­je­ ća i pred­sta­vni­ke sva tri sin­di­ka­ta koji djeluju unu­tar Be­lu­pa d.d. u Ko­pri­vni­ci. Se­mi­nar je or­ga­ni­zi­ran u ci­lju ospo­so­blja­va­nja za dalj­nji rad i in­for­mi­ra­nja čla­no­va Ra­dni­čkog vi­je­će i sin­di­kal­nih akti­vi­sta Be­lu­pa o stra­te­gi­ji ra­zvo­ja ove far­ma­ce­ut­ske fir­me.

- Na se­mi­na­ru je predsjednik Upra­ve Be­lu­pa d.d. Sta­ni­slav Bi­ on­dić odr­žao pre­da­va­nje o stra­te­gi­ji ra­zvo­ja Be­lu­pa d.d. što je i po­bu­di­lo naj­vi­še pa­žnje kao i pre­da­va­nje dr. Vi­kto­ra Go­tov­ca, asi­ sten­ta na Ka­te­dri ra­dnog i so­ci­jal­nog prava pri Pra­vnom fa­kul­te­ tu u Za­gre­bu, koji je odr­žao pre­da­va­nje na te­mu ”­In­du­strij­ska de­mo­kra­ci­ja: ulo­ga sin­di­ka­ta, ra­dni­čkih vi­je­ća i pred­sta­vni­ka ra­ dni­ka u nad­zor­nom odbo­ru u su­sta­vu ra­dnih odno­sa u Re­pu­bli­ci Hrvatskoj” - in­for­mi­rao nas je Mi­ro­slav Ha­bek, predsjednik Ra­dni­ čkog vi­je­ća Be­lu­pa. V. I.

Podravkin tr­go­va­čki pu­tnik - una­pre­đi­vač pro­da­je u Cr­noj

Kru­no­slav Be­švir, direktor Podravke Be­o­grad, izja­vio je pri­go­dom do­dje­le di­plo­ma da je po­no­san na sve Podravkine za­po­sle­ni­ke koji pred­sta­vlja­ju na­šu kom­pa­ni­ju u Sr­bi­ji, na či­ jem je tr­ži­štu Podravka ostva­ri­ la dvo­ci­fren rast u pr­vih de­vet mje­se­ci o odno­su na pret­ho­ dnu go­di­nu.

- Lju­di či­ne fir­mu, a cilj nam je ima­ti naj­bo­lju eki­pu na te­re­ nu - re­kao je.

Tr­go­va­čke pred­sta­vni­ke koji su za­vr­ši­li tre­ći stu­panj edu­

Go­ri Igor Iva­no­vić na tom je ra­ dnom mje­stu od 2002. godi­ ne, od sa­mog osni­va­nja pred­ sta­vniš­tva u Po­dgo­ri­ci. Je­dan je od če­tve­ro za­po­sle­nih tr­go­ va­čkih pu­tni­ka, a nje­go­va re­ gi­ja obu­hva­ća Po­dgo­ri­cu, Ce­ti­ nje i Bar. - Re­gi­je se me­đu­so­bno ra­zli­ ku­ju, pri­mje­ri­ce ku­po­vna je moć ja­ča u Po­dgo­ri­ci nego na sje­ve­ru ze­mlje, a ra­zli­ka je i u stru­ktu­ri sta­no­vniš­tva. Zna­čaj­ nu ulo­gu ta­ko­đer ima i lje­tna se­zo­na u pri­mo­rju. Li­der pro­i­ zvod u mo­joj re­gi­ji je uz Ve­ge­ tu, ko­ko­šja ju­ha od 62 gra­ma te Čo­ko­li­no i sar­di­na Eva. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u po­slu tr­go­va­čkog pu­tni­ka do­ la­zi do izra­ža­ja kre­a­ti­vnost, br­ zi­na, spo­so­bnost, a ra­dno vri­

ka­ci­je po­zdra­vio je i direktor tr­ ži­šta Cr­ne Go­re Da­li­bor Ke­ze­ le u ime Po­drav­ki­nog poduzeća u Po­dgo­ri­ci.

Po­mo­ćnik di­re­kto­ra se­kto­ra Tr­ži­šte ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe Ne­ dilj­ko Ba­ri­čić naglasio je kako uvi­jek uči­mo, bez obzi­ra na to či­me se ba­vi­li. Sto­ga je pod­sje­ tio na izre­ku koja ka­že da ni­je zna­nje zna­ti, već je zna­nje zna­ti dati, na­do­dav­ši kako Podravka i svoje zna­nje da­je sa sr­cem.

Me­na­dže­ri­ca za edu­ka­ci­ju i una­pre­đe­nje pro­daj­nog mje­sta

jeme je ne­o­gra­ni­če­no. Ina­če, Igor je po­znat po svo­jem spe­ ci­fi­čnom pri­stu­pu ku­pci­ma, ali ni­je že­lio ot­kri­ti taj­nu svo­jeg uspje­ha kod ku­pa­ca.

- U pi­ta­nju su godine isku­ stva, obra­zo­va­nje, a po­zna­va­ nje sa­me fir­me koju pred­sta­ vlja­mo i svih ar­ti­ka­la koje nu­di­ mo ku­pcu da­je sa­mo­po­u­zda­nje u pri­stu­pu. Ne smi­je se do­go­di­ ti da ne zna­mo odgo­vo­ri­ti na po­sta­vlje­no pi­ta­nje. Edu­ka­ci­je koje Podravka or­ga­ni­zi­ra uve­ li­ke su to­me do­pri­ni­je­le, jer prem­da su nam uru­če­ne di­plo­ me o za­vr­še­noj edu­ka­ci­ji, sma­ tram da je edu­ka­ci­ja započela ono­ga da­na kada sam do­šao u Po­drav­ku, upo­zna­va­njem kom­ pa­ni­je i po­je­di­nih tvor­ni­ca. Pri to­me nam je Du­brav­ka Hor­vat

Sudionici na svečanoj podjeli diploma trgovačkim predstavnicima u Beogradu Una­toč sna­žnoj kon­ku­ren­ci­ji, pro­daJ­na ope­ra­ti­va tr­ži­šta Sr­bi­je izbo­ri­la se za svo­ju po­zi­ci­ju

da­la odre­đe­nu po­dr­šku i do­da­ tnu ener­gi­ju. Podravka je po­ zna­ta kao kom­pa­ni­ja sa sr­cem i izla­zi u su­sret svo­jim za­po­sle­ ni­ci­ma, po­štu­je ljude, nji­ho­vo za­la­ga­nje i rad, a me­đu­ljud­ski su odno­si ba­zi­ra­ni na me­đu­so­ bnom ra­zu­mi­je­va­nju.

Zo­ran Gli­šić, Re­gi­ja Voj­vo­di­na: Uvi­jek mo­že­mo na­u­či­ti ne­što no­vo

Zo­ran Gli­šić pred­sta­vlja re­gi­ ju Voj­vo­di­na, a u Podravki je za­po­slen od 1. tra­vnja 2002. godine.

- Za­pra­vo sam po­mi­slio da se ra­di o pr­vo­a­pril­skoj ša­li kada sam po­zvan na po­sao, ali uspo­ sta­vi­lo se da sam do­bio po­sao koji vo­lim u kom­pa­ni­ji koju vo­ lim, jer uži­vam u ra­du s lju­di­

Izvu­če­ni do­bi­tni­ci i do­di­je­lje­na gla­vna na­gra­da u na­gra­dnoj igri za Podravka ju­he na tr­ži­štu Sr­bi­je

Au­to­mo­bil VW Golf plus za pe­to­go­di­šnjeg Ale­ksu

P

odravka je na tr­ži­štu Sr­bi­ je or­ga­ni­zi­ra­la na­gra­dnu igru za svoje vjer­ne po­tro­ ša­če Podravka ju­ha. Na­gra­dna igra tra­ja­la je od 1. 9. do 1.11.

2006. , a ime­na sre­tnih do­bi­tni­ ka izvu­če­na su 7. 11. 2006. Ovo je dru­ga go­di­na za­re­dom kako Podravka na­gra­đu­je vjer­nost svo­jih po­tro­ša­ča pu­tem na­gra­ dne igre koja je vrlo dobro pri­ hva­će­na na tr­ži­štu Sr­bi­je i koja je ove godine po­sti­gla još bolje re­zul­ta­te u odno­su na 2006. U po­štan­ski pre­ti­nac sti­glo je više od 20.000 omotnica Po­drav­ki­ nih po­tro­ša­ča koji su sla­li 5 pra­ znih vre­ći­ca Podravka ju­ha i na­ tje­ca­li se za je­dnu od 101 vrijedne na­gra­de.

Gla­vna na­gra­da bio je pri­ma­ mljiv osobni au­to­mo­bil mar­ke Volkswagen Golf plus čiji je sre­

tni do­bi­tnik pe­to­go­di­šnji dje­ čak Ale­ksa Kr­stić iz Ni­ša. Nje­ mu su 16. stu­de­no­ga, u pri­su­ tno­sti nje­go­vog oca Bor­ka Kr­ sti­ća, klju­če­ve au­to­mo­bi­la VW Golf plus pre­da­li predstavnici Podravke Be­o­grad Kru­no­slav Be­švir i Da­ni­jel Ko­ci­jan. Bio je to naj­lje­pši mo­gu­ći po­klon za su­tra­da­šnji Ale­ksin 5. ro­đen­ dan. Ale­ksin djed Zo­ran koji je ta­ko­đer bio pri­su­tan do­dje­li na­ gra­da ista­knuo je da je Ale­ksa već tre­ća ge­ne­ra­ci­ja u obi­te­lji koja odra­sta na Po­drav­ki­nim ju­ ha­ma. Sre­tni i uzbu­đe­ni Ale­ksa je do­dao kako on ”mo­že po­je­sti 200 ta­nju­ra Podravka ju­ha” Na­kon pre­da­je na­gra­de te za­ hva­le i po­tvr­de da će i u bu­du­ ćno­sti osta­ti vjer­ni po­tro­ša­či Podravka ju­ha, sre­tna obi­telj Kr­stić kre­nu­la je ku­ći u Niš u

Dje­la­tni­ci pro­daj­ne ope­ra­ti­ve tr­ži­šta Sr­bi­je ko­ji­ma su po­di­ je­lje­ne di­plo­me o za­vr­še­nom tre­ćem stu­pnju edu­ka­ci­je: Oli­ver To­do­sov­ski, Ivan Jan­ko­vić, Na­ta­ša Ra­dić, Bran­ko Ra­di­vo­ je­vić, Zo­ran Gli­šić, Mi­ša An­tić, Ale­ksan­dar Ri­stić, Bra­ni­slav Vu­ ka­ši­no­vić, Jo­van Ni­ke­tić, Mi­len­ko Mi­ja­to­vić, Bo­ro Pe­tro­vić, Ne­ boj­ša Si­mić, Ne­nad Jo­van­če­vić

Du­brav­ka Hor­vat izja­vi­la je kako su svi po­la­zni­ci koji su za­ po­če­li po­ha­đa­ti ovaj se­mi­nar uspje­šno pri­ve­li edu­ka­ci­ju kraju. Me­đu­tim, osim zna­nja ste­ če­nog na ovom se­mi­na­ru, ono što je osta­lo iza po­la­zni­ka u li­ je­pom sje­ća­nju je i za­je­dni­čko dru­že­nje.

- Ozbilj­nost i kva­li­te­tu koju po­ka­zu­je­te u svo­jem ra­du na te­re­nu po­ka­za­li ste i na ovom se­mi­na­ru - re­kla je Du­brav­ka Hor­vat, na­ja­viv­ši na­sta­vak dalj­ njih edu­ka­ci­ja. n

Di­plo­me su pri­mi­li i tr­go­va­čki predstavnici iz Cr­ne Go­re: Mar­ko Bo­jo­vić, Igor Iva­no­vić, Dra­ga­na Ri­stić, Boris Živ­ko­vić

ma i ra­du na te­re­nu. Što se ti­ če ra­dnog vre­me­na, ono tra­je dok se ne oba­vi po­sao. Isto ta­ ko mo­gu re­ći da se­zo­na stal­no tra­je, ovi­sno o pro­i­zvo­di­ma.

Ima­mo sve Podravkine pro­i­ zvo­de u re­gi­ji No­vi Sad koji se pro­da­ju i u osta­lim re­gi­ja­ma, a Čo­ko­li­no nam je li­der pro­i­zvod i sma­tram da ne­ma kon­ku­ren­ ci­je. Re­gi­ja Voj­vo­di­na odli­ku­je se ma­lo bo­ljom fi­nan­cij­skom di­sci­pli­nom, jer je ne­što la­kše na­pla­ti­ti du­go­va­nja, Hr­vat­ska nam je bli­zu, a u re­gi­ji su za­ stu­plje­ne i na­ci­o­nal­ne ma­nji­ ne, što ta­ko­đer sma­tram pre­ dno­šću.

Zo­ran sma­tra i da je sva­ka edu­ka­ci­ja ko­ri­sna bez obzi­ra na to koliko mi­sli­mo da zna­ mo, jer se uvi­jek mo­že na­u­či­ti ne­što no­vo.

- Upi­sao sam vi­šu po­slo­vnu

dnim na­gra­da­ma - 10 se­to­va Ze­pter po­su­đa i 90 ku­ćan­skih apa­ra­ta Go­re­nje.

Ani­ta Gr­gec-Rod

Ne­boj­ša Si­mić, No­vi Be­o­grad: U Podravki kao kod ku­će

Ne­boj­ša Si­mić tr­go­va­čki je pred­sta­vnik za rad s klju­čnim ku­pci­ma u re­gi­ji No­vi Be­o­grad, gdje je Podravka gotovo do­ma­

ća fir­ma u ko­joj se on oso­bno osje­ća kao kod ku­će. Ško­lo­va­ nje koje je Podravka omo­gu­ći­ la tr­go­va­čkim pred­sta­vni­ci­ma sma­tra ve­li­kim isku­stvom.

- Ovim smo edu­ka­ci­ja­ma na do­bi­tku, jer će­mo ste­če­no zna­ nje mo­ći pri­mi­je­ni­ti u pro­da­ji.

Na­sto­jim pru­ži­ti sve ono što se u po­slu od me­ne tra­ži, a Po­ dravka to zna vra­ti­ti. Podravka je u Be­o­gra­du naj­pre­po­zna­tlji­ vi­je ime s pro­sto­ra biv­še Ju­go­ sla­vi­je. Li­de­ri su Ve­ge­ta, ju­he i dje­čja hra­na, a pro­blem s ko­ jim se su­sre­će­mo je kon­ku­ren­ ci­ja do­ma­ćih pro­i­zvo­đa­ča zbog ni­že cje­no­vne po­zi­ci­o­ni­ra­no­sti i ve­za­no­sti po­pu­la­ci­je uz do­ ma­ći pro­i­zvod. Po­drav­ki­ni su pro­i­zvo­di pri­su­tni u svim su­per­ mar­ke­ti­ma, a u sa­moj se re­gi­ji osje­ća trend ma­so­vnih za­tva­ra­ nja pri­va­tnih tr­go­vi­na.

Oli­ver To­do­sov­ski, Ni­ška re­gi­ja: Lju­bav s Po­drav­kom na da­lji­nu

Ni­ška re­gi­ja s cen­trom u Ni­šu obu­hva­ća jug Sr­bi­je, a nje­zin pred­sta­vnik Oli­ver To­do­sov­ski

na mje­stu je tr­go­va­čkog pred­ sta­vni­ka gotovo če­ti­ri godine.

- Po­drav­ki­ni su pro­i­zvo­di u Ni­škoj re­gi­ji pre­po­zna­tlji­vi po bran­du i svo­joj kva­li­te­ti, a li­ de­ri smo u dje­čjoj hra­ni i ju­ha­ ma, na­ro­či­to Ko­ko­šjoj, Alp­skoj i Švi­car­skoj koje su pre­po­zna­ tlji­ve po­tro­ša­či­ma. Kon­ku­ren­ti su nam lo­kal­ni pro­i­zvo­đa­či za­ či­na, ju­ha i sla­sti­ca, ali za­hva­ lju­ju­ći ši­ri­ni našeg asor­ti­ma­na za­u­ze­li smo svoje tr­ži­šne po­zi­ ci­je. Sa­ma je re­gi­ja spe­ci­fi­čna po svo­joj ve­li­či­ni jer obu­hva­ća tre­ći­nu Sr­bi­je i dva mi­li­ju­na sta­ no­vni­ka, ali s do­sta sla­bom ra­ zvi­je­no­šću tr­go­vi­ne. Naime, ne­ ma ozbilj­ni­jih la­na­ca tr­go­vi­ne, pre­vla­da­va­ju ma­le pri­va­tne tr­ go­vi­na i sla­ba je eko­nom­ska moć. Te­ško je pro­da­ti sku­plje pro­i­zvo­de, jer je ni­zak stan­ dard naj­ve­ći pro­blem.

Bran­ko Ra­di­vo­je­vić, Re­gi­ja Kra­gu­je­vac: Po­no­san član Po­drav­ki­nog ti­ma

U Po­drav­ku je 2002. godine sti­gao s pe­to­go­di­šnjim ra­dnim isku­stvom iz Co­ca Co­le.

- Re­gi­ja Kra­gu­je­vac obu­hva­ ća cen­tral­nu Sr­bi­ju, a ja po­kri­ vam za­pa­dni dio re­gi­je u ko­ joj su od ve­ćih gra­do­va Ča­čak

i Uži­ce. U toj je re­gi­ji ma­nja ku­ po­vna moć nego pri­mje­ri­ce u Be­o­gra­du, ali Podravka je pre­ po­zna­tlji­va u ve­ćim obje­kti­ma, jer ma­nje tr­go­vi­ne ugla­vnom pro­da­ju osno­vni pro­gram.

Prem­da ka­že kako se sva­ki ra­dni dan svo­di na ra­no­ju­tar­ nji odla­zak na te­ren i po­vra­ tak na­ve­čer, za­do­vo­ljan je u Podravki.

- Za­do­vo­ljan sam prije svega odno­si­ma me­đu lju­di­ma, ko­ ji su bi­tni za po­slo­va­nje, zatim odno­si­ma s pre­tpo­sta­vlje­ni­ma i na­či­nom na koji Podravka stva­ra svoje po­zi­ci­je na tr­ži­štu Sr­bi­je. U na­šoj se re­gi­ji naj­vi­še pro­da­ju Podravka ju­he, a apso­ lu­tni je li­der Ve­ge­ta, zatim dje­ čja hra­na, odnosno Čo­ko­li­no.

Uspje­šno su lan­si­ra­ni no­vi pro­ i­zvo­di Čo­ko­li­no Crunch i Čo­ko­li­ no Maxi, za koje su ku­pci po­ka­ za­li svoj in­te­res. Što se ti­če za­vr­še­nih edu­ka­ci­ ja, na­gla­ša­va svoj po­nos što je dio Po­drav­ki­nog ti­ma.

- Na­dam se da ću kao dio Po­ drav­ki­nog ti­ma su­dje­lo­va­ti i u na­re­dnim edu­ka­ci­ja­ma. Ma­lo je fir­mi koje ula­žu u svoje za­ po­sle­ni­ke na ta­kav na­čin. Uči­ mo ne­što no­vo, a to je va­žno za uspje­šnog tr­go­va­čkog pu­tni­ ka i sa pro­fe­si­o­nal­ne stra­ne, a s dru­ge su opet stra­ne ko­ri­sna i dru­že­nja, jer se ima­mo pri­li­ ku po­bli­že upo­zna­ti s ko­le­ga­ ma iz dru­gih re­gi­ja.

An­tun Žar­din iz Na­ba­ve

To­ni­je­va sport­ska i ži­vo­tna sve­stra­nost O

svom no­vom au­to­mo­bi­lu.

Osim njih, Podravka je ra­zve­ se­li­la i 100 dru­gih obi­te­lji u Sr­ bi­ji koje su na­gra­đe­ne vri­je­

ško­lu i edu­ka­ci­je koje je Po­ dravka omo­gu­ći­la po­mo­gle su mi do­sta i u tom di­je­lu ško­lo­va­ nja. Pre­o­sta­lo mi je još se­dam ispi­ta i vje­ru­jem da ću slje­de­ će godine u ovo vrijeme pri­mi­ ti još je­dnu di­plo­mu.

∆ moj hobi

Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

Ključevi za malog Aleksu - ne za igračku već za pravi automobil Golf

Oli­ver na­gla­ša­va po­zi­ti­vnu stra­nu do­sa­da­šnjih edu­ka­ci­ja jer se stje­ču isku­stva koja se mo­gu pri­mi­je­ni­ti u sva­ko­dne­ vnoj pra­ksi, a osim toga, stva­ ra se i pri­li­ka raz­mje­ne in­for­ ma­ci­ja s ko­le­ga­ma.

- Bu­du­ći da je naš po­sao bo­ri­ ti se za se­be i za svo­ju fir­mu, izme­đu Podravke i nas ovdje po­sto­ji lju­bav na da­lji­nu -na­do­ dao je Oli­ver.

d svih lo­pti za sport­ sku pre­o­ku­pa­ci­ju, koje i danas pri­vla­če An­tu­ na Žar­di­na zva­nog To­ni, pr­va je bila naj­ma­nja - ce­lu­lo­i­dna.

Već u dru­gom ra­zre­du osno­ vne ško­le kre­nuo zna­ti­želj­no za ze­le­ne sto­lo­ve Po­drav­ki­nih stol­ no­te­ni­sa­ča gdje je prve ljepote tog spor­ta spo­zna­vao od le­gen­ de u toj vje­šti­ni Gu­sta­va Ka­ha.

S Lon­ča­rom i Ši­fkor­nom či­nio je troj­ku koja je osje­ti­la i općin­ ska i re­gi­o­nal­na, ali i dr­ža­vna pr­ven­stva biv­še države, igrao u dru­go­li­ga­škoj hr­vat­skoj kon­ ku­ren­ci­ji.

Uspo­re­do sa ”stol­nja­kom”, To­ ni je tre­ni­rao i no­go­met. U vrijeme tre­ne­ra Ple­šea igrao je u ka­de­ti­ma i ju­ni­o­ri­ma Sla­ve­na.

Naj­če­šće je odi­je­vao ma­ji­cu s bro­jem osam i igrao na mje­stu ve­znog igra­ča, koje su prije zva­ li spoj­ka. Sve­stra­nog spor­ta­ša oča­ra­le su ta­da i ša­hov­ske fi­gu­ re. Igrao je i na ka­det­skim dr­ ža­vnim pr­ven­stvi­ma u vrijeme kada je na sce­nu do­la­zio Ma­ti­je­ vić koji se vi­nuo u sam vrh. Uvi­ jek na­la­ze­ći vre­me­na za iscr­ plju­ju­će tre­nin­ge znao je da će bi­ti do­bar spor­taš je­di­no ako pu­no vje­žba, ali je znao i sla­ bu stra­nu ba­vlje­nja s više spor­ to­va. Tr­čao je on ta­ko s pin­ga­ ča na no­go­met, s no­go­me­ta na

šah, a ka­sni­je se pri­klo­nio još je­dnoj stra­sti, ri­bo­lo­vu, jer mu je otac Ivan bio ri­bič od for­ma­ ta, a u kom­pi sa stri­com An­tu­ nom u je­dnom na­tje­ca­nju ulo­vi­ li 40 amu­ra ve­ćih od 10 ki­la što im je do­ni­je­lo na­slov pr­va­ka Ju­ go­sla­vi­je i Zla­tnu udi­cu. U druš­ tvu ri­bi­ča Podravke bili su mu tre­ne­ri i Ba­ri­če­vić i otac.

Sport­ske sposobnosti pri­mje­ nji­vao je To­ni i na stru­nja­či s hr­va­či­ma, išao je i na ka­ra­te tre­ nin­ge, me­đu­tim spor­to­vi gdje se ne igra lo­ptom ili lo­pti­com ostali su u dru­gom pla­nu. Lo­ pta je i danas ono bez če­ga To­ ni ne mo­že. Ovaj puta re­kre­a­ti­ vno. Uz ma­li no­go­met koji je već prije u pro­gra­mu Podravki-

ne “in­te­re­sne” gru­pe mla­di­ća, po­ja­vio se s no­vim ba­ze­nom u Ko­pri­vni­ci i va­ter­po­lo. Hakl na ze­mlji i u vo­di već ih je to­li­ko oku­pi­rao da smi­šlja­ju kako da osnu­ju obje­di­nje­no druš­tvo no­ go­me­ta­ša i va­ter­po­li­sta.

Za­pi­ta­te li ga koji sport mu je ipak naj­bli­ži sr­cu, bez oko­li­ ša­nja će re­ći - stol­ni te­nis. Ako je pra­vi spor­taš , To­ni je i pra­ vi na­vi­jač. Pr­vo no­go­me­tne re­ pre­zen­ta­ci­je, a on­da već tri de­ se­tlje­ća split­skog Haj­du­ka. Bo­ drio je “ko­cka­ste” na svjet­skim pr­ven­stvi­ma u Por­tu­ga­lu i Nje­ ma­čkoj , a ”bi­le” ode po­gle­da­ti i na mo­re. Gle­da i uta­kmi­ce Sla­ ve­na, a kada se sa­sta­nu ova dva klu­ba - to su mu naj­lje­pše uta­

kmi­ce. Kao Sla­ve­naš tvr­di da ”po­bje­đu­je­mo u sva­kom slu­ča­ ju”. Od spor­to­va ko­ji­ma se ni­ je ba­vio svi­đa mu se ko­šar­ka, a pra­ti i te­nis.

To­ni je in­že­njer pro­me­ta koji je sada re­fernt za pa­pir­nu am­ba­la­žu u Po­drav­ki­noj Na­ba­ vi. Pret­ho­dno je ste­kao u va­ra­ ždin­skom MEC-u zva­nje stro­ jo­bra­va­ra, za­po­slio se pr­vo u Po­drav­ki­nim Me­snim kon­zer­ va­ma, po­tom pre­šao u Lo­gi­sti­ ku i sada je na po­slu koji ni­je sport­ski atra­kti­van, ali ima svoje dra­ži. Uz to što je za­lju­blje­ nik u sport, To­ni vo­li i fil­mo­ve, a osim što ih gle­da na te­le­vi­zi­ji, ode i u ki­no. Po­se­bno isti­če po­ li­ti­čke tri­le­re, te dram­ska ostva­

re­nja. Ka­da pak treba spre­mi­ ti je­lo, on­da ne dvo­ji što je na pr­vom mje­stu. Lju­bi­telj je ta­li­ jan­ske ku­hi­nje. Je­dna­ko dobro spre­ma i la­za­nja i špa­ge­te, a naj­ bo­lja stvar od svega mu je ipak piz­za na sva­ko­ja­ke na­či­ne. Od lju­di je koje sve ne­što vu­če pre­ ma mo­ru. Prem­da od oca Me­đi­ mur­ca i maj­ke Sla­von­ke, mo­ru je posebno na­klo­njen. Ne samo zbog Tor­ci­de i Haj­du­ka. I pje­va­ nje dal­ma­tin­skih kla­pa je­dna­ko ga pri­vla­či. n

Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

∆ OBAVIJESTI Oba­vi­jest ko­ri­sni­ci­ma te­le­ko­mu­ni­ka­cij­skih uslu­ga Oba­vje­šta­va­mo ko­ri­sni­ke te­le­ko­mu­ni­ka­cij­skih uslu­ga u Podrav­ ki da će od 27. 11. 2006.godine do­ći do pro­mje­ne u na­či­nu ko­ri­ šte­nja uslu­ge VPN - izra­vni pri­stup koja omo­gu­ću­je po­volj­ni­ju ci­ je­nu te­le­fon­skih ra­zgo­vo­ra unu­tar tvr­tke izme­đu ko­ri­sni­ka mo­bil­ ne VPN 098/099 uslu­ge i ko­ri­sni­ka fik­snih in­ter­nih te­le­fo­na nu­me­ ra­ci­je 048651xxx, 048652xxx, 048653xxxx, 0486590xx, 0486591xx i obr­nu­to.

Do­sa­da­šnji na­čin pri­ka­za bro­ja u skra­će­nom obli­ku bit će za­mi­je­ njen s pri­ka­zom pu­nog bro­ja po­zi­va­te­lja.

Pri­ka­zom pu­nog obli­ka bro­ja bit će omo­gu­ćen upis samo je­dno­ ga bro­ja u te­le­fon­ski ime­nik mo­bil­nog ure­đa­ja koji će bi­ti ko­ri­šten i za sla­nje SMS po­ru­ka i za po­zi­ve iz ino­zem­stva.

Da bi­ste na mo­bil­nim ure­đa­ji­ma i da­lje imali prikaz po­da­ta­ka iz ime­ni­ka bit će po­tre­bno pro­mi­je­ni­ti za­pis te­le­fon­skog bro­ja iz skra­ će­nog obli­ka u pu­ni broj po­zi­va­te­lja.

Uslu­gu VPN - izra­vni pri­stup mo­že­te ko­ri­sti­ti, na slje­de­će na­či­ne: • Iz mo­bil­nog VPN-a 098/099 mo­že­te po­zi­va­ti ko­ri­sni­ka fik­snog in­ ter­nog bro­ja bi­ra­njem pu­nog bro­ja obli­ka 048651xxx, 048652xxx, 048653xxx, 0486590xx ili 0486591xx • Sa fik­snog in­ter­nog bro­ja na­ve­de­ne nu­me­ra­ci­je, po­zi­va­te ko­ri­sni­ka mo­bil­nog VPN-a 098/099 bi­ra­njem pu­nog bro­ja obli­ka 09xxxxxxx •Kod me­đu­so­bnog po­zi­va­nja unu­tar VPN-a 098/099 , na za­slo­nu mo­bil­nog ure­đa­ja ta­ko­đer će bi­ti pri­ka­zan broj po­zi­va­te­lja u pu­no­ me obli­ku.

Po­sto­je­ća fun­kci­o­nal­nost po­zi­va­nja bi­ra­njem skra­će­nog bro­ja s pred­bro­jem 66 i da­lje će osta­ti za­dr­ža­na.

Bez obzi­ra na na­čin bi­ra­nja bro­ja, ci­je­na po­zi­va­nja za go­re na­ve­de­ ne mo­gu­ćno­sti izno­si 0 kn/min.

Ci­je­na ra­zgo­vo­ra s fik­snih te­le­fo­na, na­ve­de­ne nu­me­ra­ci­je, pre­ma osta­lim ko­ri­sni­ci­ma T-Mo­bi­le mre­že kao i pre­ma osta­lim na­ci­o­nal­ nim mo­bil­nim mre­ža­ma izno­si 0,98 kn/min.

Obra­čun­ska je­di­ni­ca je 15 s, a sve na­ve­de­ne ci­je­ne su bez PDV-a.

Pro­da­ja bla­gdan­skih pu­ri­ca Odjel Pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da or­ga­ni­zi­ra pro­ da­ju bla­gdan­skih pu­ri­ca - svje­žih, pro­i­zvo­đa­ča Vin­di­je d.d., uz mo­gu­ ćnost pla­ća­nja na tri ra­te: Pu­ri­ce su te­ži­ne oko 3 - 4 kg po ci­je­ni od 32,94 kn/kg Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci mo­gu se pre­dbi­lje­ži­ti naj­ka­sni­je do 30. 11. na tel.

651-781 ili 651-954 ili na e ma­il: mi­rja­na.ca­hu­nek@po­drav­ka.hr Pro­da­ja smr­znu­te ri­be Odjel Pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da or­ga­ni­zi­ra pro­ da­ju smr­znu­te ri­be uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja na tri ra­te. Na po­nu­di su slje­ de­će ka­te­go­ri­je proizvoda: A) Li­gnja (ne­či­šće­na), pa­ki­ra­nje 3 kg - 29,00 kn/kg - 87,00 kn /pa­k.

B) Oslić bez gla­ve, pa­ki­ra­nje 3 kg - 19,90 kn/kg - 59,70 kn /pa­ki­ra­nje C) Fi­le osli­ća, pa­ki­ra­nje 3 kg - 27,50 kn/kg - 82,50 kn /pa­ki­ra­nje D) Pa­ni­ra­ni fi­le osli­ća, šta­pi­ći, pa­ki­ra­nje 3 kg - 25,50 kn/kg - 76,50 kn/ pa­ki­ra­nje E) Škar­pi­na bez gla­ve, pa­ki­ra­nje 3 kg - 37,00 kn/kg - 111,00 kn/pa­k.

F) Sku­ša, pa­ki­ra­nje 3 kg - 13,90 kn/kg - 41,70 kn/pa­ki­ra­nje G) Pa­pa­li­na, pa­ki­ra­nje oko 6 kg - 7,40 kn/ kg - 44,40 kn/pa­ki­ra­nje H) Mor­ski pas, odre­sci, pa­ki­ra­nje 3 kg - 27,50 kn/kg - 82,50 kn/pa­k.

I) Tu­na odre­zak, pa­ki­ra­nje 3 kg - 38,00 kn/kg - 114,00 kn/pa­ki­ra­nje J) Plo­do­vi mo­ra, pa­ki­ra­nje 3 kg - 42,00 kn/kg - 126,00 kn/pa­ki­ra­nje K) Lo­sos odre­zak, pa­ki­ra­nje 3 kg - 42,70 kn/kg -128,10 kn/pa­ki­ra­nje L) Ho­bo­tni­ca, pa­ki­ra­nje oko 3 kg - 45,00 kn/kg - 135,00 kn/pa­ki­ra­nje M) Pa­ni­ra­na li­gnja-ko­lu­ti­ći, pa­ki­ra­nje 3 kg - 28,50 kn/kg - 105,00 kn/ pa­ki­ra­nje N) Pa­ni­ra­no me­so ra­ka, pa­ki­ra­nje 3 kg - 46,50 kn/kg - 139,50 kn /pa­ ki­ra­nje O) Tol­sto­lo­bik, svje­ži, 3 kg i više - 14,00 kn/kg P) Ša­ran, svje­ži, 3 kg i više - 18,90 kn/kg R) Amur, svje­ži, 3 kg i više - 17,90 kn /kg S) Pa­str­va, svje­ža, pa­ki­ra­nje oko 3 kg - 30,00 kn/kg - 90,00 kn/pa­k.

Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci mo­gu se pre­dbi­lje­ži­ti na­jka­sni­je do 30. 11. na tel.

651-781 ili 651-954 ili na e ma­il: mi­rja­na.ca­hu­nek@po­drav­ka.hr

KINOPREDSTAVE

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci 23. - 29. 11. ”BORAT”, američka komedija, u 16, 18 i 20 sati

JELOVNIK 27. 11. ponedjeljak: 28. 11. utorak:

29. 11. srijeda:

30. 11. četvrtak:

1. 12. petak:

- Varivo na seljački, kobasica, voće - Đuveč, rizi-bizi, salata - Sarma, slani krumpir, kolač - Svinjetina u grašku, tjestenina, salata - Pureći paprikaš, riža s povrćem, salata

Čla­no­vi Podravkine li­ko­vne se­kci­je izla­žu u Ga­le­ri­ji Sta­ri grad Đur­đe­vac

Otvo­re­na go­di­šnja smo­tra sli­ka i skul­ptu­ra Po­drav­ki­nih li­ko­vnja­ka

Pi­še i sni­mi­la: An­ki­ca Vra­nar

P

ro­šlog pe­tka u Ga­le­ri­ji Sta­ ri grad Đur­đe­vac otvo­re­ na je izložba sli­ka i skul­ ptu­ra čla­no­va Podravkine li­ko­ vne se­kci­je. Na izlo­žbi se pred­ sta­vi­lo 49 autora, koliko danas broji se­kci­ja, i to sli­ka­ra, ki­pa­ra i ke­ra­mi­ča­ra. ”Sva­ki od ovih autora pre­zen­ti­ ra nam u svo­jim ra­do­vi­ma vla­sti­ to psi­ho­lo­ško i emo­ti­vno bi­će, ka­ra­kter, isku­stvo, zna­nje, du­ho­ vnu igru i za­nat­sko umi­je­će: ne­ ki do­no­se vla­sti­tu in­ti­mu skro­vi­ tih mje­sta svo­ga sr­ca; ne­ki re­a­gi­ ra­ju na po­ti­ca­je iz užeg i ši­reg okru­že­nja, na du­ho­vni ustroj i vrijednosti ovog vre­me­na; ne­ki - a tih je naj­ve­ći broj - na ra­zi­ni su pri­če o svom po­drav­skom za­ vi­ča­ju gdje su upi­li zrak, ze­mlju, vo­du, svje­tlo... ne­bo i zvi­je­zde, smi­sao ži­vlje­nja. Za­je­dni­čko im

je ispu­nje­nje kre­a­ti­vnom ener­gi­ jom, za­do­volj­stvo i sre­ća što su imali pri­li­ku osta­vi­ti svoj trag, znak i zna­men i ta­ko po­tvr­di­ti vla­sti­tu pri­su­tnost ne samo fi­ zi­čku, nego i su­štin­sku”, dio je tek­sta u pre­dgo­vo­ru ka­ta­lo­ga za spo­me­nu­tu izlo­žbu au­to­ri­ce Ene­ri­ke Bi­jač po­no­vlje­nih i na otvo­re­nju izlo­žbe, koja je uz to na­gla­si­la da Po­drav­ki­na se­kci­ja kroz gotovo tri de­se­tlje­ća po­sto­ ja­nja i djelovanja po­ka­zu­je pro­ fe­si­o­nal­ni rad na li­ko­vnoj sce­ni te je do­se­gla smi­sle­ni­ji, pro­du­ho­ vlje­ni­ji i svr­si­sho­dni­ji oblik vla­ sti­tog po­sto­ja­nja.

Ra­vna­te­lji­ca Cen­tra za kultu­ ru Đur­đe­vac i ku­sto­si­ca Ga­le­ri­ je ­E­di­ta Jan­ko­vić Ha­pa­vel za­hva­ li­la se na po­sta­vlje­noj izlo­žbi, do­ dav­ši da će do slje­de­će izlo­žbe Ga­le­ri­ja Sta­ri grad Đur­đe­vac ima­ti više pro­sto­ra (ra­do­vi na pro­ši­re­nju Ga­le­ri­je su u ti­je­ku),

S otvorenja izložbe u Đurđevcu

Pe­de­se­tak čla­no­va Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke pro­šle su­bo­te po­sje­ti­lo je Vu­ko­ var, gdje je do­sto­jan­stve­no obi­ lje­že­na 15. oblje­tni­ca stra­da­nja toga gra­da i nje­go­vih ži­te­lja. Je­ dan dio bra­ni­te­lja na taj je put po­veo i ne­ke od čla­no­va svo­jih obi­te­lji. Ta­mo su se pri­klju­či­li nekoliko ki­lo­me­ta­ra du­goj ko­ lo­ni u ko­joj je bi­lo oko 25.000 lju­di koji su oda­li po­čast stra­ da­lim Vu­ko­var­ci­ma Osim u Vu­ko­va­ru, članovi Podravkine udru­ge isto­ga su da­na bo­ra­vi­li i u Ška­br­nji, gdje je prije pe­tna­est go­di­na sr­pski agre­sor ra­zo­rio se­lo i ubio sve one koji su ga bra­ni­li i u nje­

mu se skri­va­li. Bi­li su to pre­ te­žno star­ci i dje­ca. Ta­mo je predsjednik Podravkine Udru­ ge Mla­den Pav­ko­vić, za­je­dno s pred­sta­vni­ci­ma Hr­vat­skog ge­ne­ral­skog zbora, kod kri­ža na mje­snom gro­blju po­lo­žio vi­je­nac i za­pa­lio svi­je­će za sve po­gi­nu­le i ne­sta­le. Po­drav­ki­ni bra­ni­te­lji u Ška­br­nji su su­di­o­ni­ ci­ma ko­lo­ne sje­ća­nja da­ro­va­li i ti­su­ću Go­spi­nih kru­ni­ca, ko­ je su ove godine pro­gla­si­li sim­ bo­lom Do­mo­vin­sko­ga rata. Ta nji­ho­va ge­sta osim od su­di­o­ni­ ka obi­lje­ža­va­nja oku­pa­ci­je vr­ lo je dobro pri­mlje­na i od pred­ sta­vni­ka Opći­ne Ška­br­nje i sve­ će­ni­ka cr­kve, koji su im na to­ me i posebno za­hva­li­li.

a sa­mim ti­me mo­ći će se izlo­ži­ti i više ek­spo­na­ta.

Na otvo­re­nju još su go­vo­ri­ le pred­sje­dni­ca Li­ko­vne se­kci­je ”Podravka 72” Bar­ba­ra Per­cač i pred­sje­dni­ca KUD-a ”Podrav­ ka” Ja­dran­ka Ivan­ko­vić, a izlo­ žbu je otvo­ri­la Mi­li­ca Fu­ček, do­ gra­do­na­čel­ni­ca gra­da Đur­đev­ca Predsjednica Podravkine likov­ ne sekcije Bar­ba­ra Per­cač za­hva­ lila je Ga­le­ri­ji Sta­ri grad što je

iza­šla u su­sret i ove godine pri­re­ di­la Smo­tru u svom pro­sto­ru, te dodala da se na­da kako će nago­ di­nu grad Ko­pri­vni­ca na­ći na­či­ na da se go­di­šnja smo­tra najpoznatije li­ko­vne se­kci­je odr­ži u Ko­pri­vni­ci.

Pri­go­dnim pje­sma­ma otvo­re­ nje izlo­žbe obo­ga­ti­li su člano­ vi Li­te­rar­ne se­kci­je KUD-a ”Po­ dravka” Ma­ri­jan­ka Mi­ho­lek, Ivo Ko­vač Kaj i Rok Pin­tar. n

Knjiga ”Vu­ko­var - 15 go­di­na po­sli­je” U po­ne­dje­ljak je u predvorju Hr­vat­skog na­ro­dnog ka­za­li­šta u Za­gre­bu odr­ža­no pred­sta­vlja­nje knjige ”Vu­ko­var - 15 go­di­na po­ sli­je” autora Mla­de­na Pav­ko­vi­ća. To je još jedna u ni­zu knjiga o hrvatskom Do­mo­vin­skom ra­tu, odnosno o gra­du koji je sim­bol svih na­ših stra­da­nja. Osim tek­stom, autor nas u ovoj knjizi pod­ sje­ća na Vu­ko­var i ni­zom fotografija, sve s ci­ljem - da se ne za­ bo­ra­vi. O knjizi je go­vo­rio prof. dr. Zvonimir Še­pa­ro­vić, dok su u nje­zi­nom pred­sta­vlja­nju još sudjelovali: Ka­ta Šo­ljić, dram­ska umje­tni­ca Ko­sta­din­ka Vel­kov­ska, šan­so­ni­jer Ivan Ivi­ca Percl, i Dje­čki pje­va­čki zbor ”Mo­zar­ti­ne” iz Za­gre­ba.

Tri­bi­na i film u Po­že­gi U bi­skup­skom dvo­ru u Po­že­gi bi­skup dr. An­tun Škvor­če­vić pro­ šlog je če­tvr­tka pri­mio Mla­de­na Pav­ko­vi­ća, pred­sje­dni­ka Udru­ ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke.

Pred­sje­dnik naše Udru­ge iz­vje­stio je bi­sku­pa o de­se­toj oblje­tni­ ci uspje­šnog rada bra­ni­te­lja Podravke te ga upoznao s akti­vno­sti­ ma tijekom na­re­dnog ra­zdo­blja. U ve­čer­njim sa­ti­ma u ki­no - dvorani pri­re­đe­na je i tri­bi­na po­sve­će­na Vu­ko­va­ru, na ko­joj je pri­ka­ zan i Pav­ko­vi­ćev do­ku­men­tar­ni film ”Ka­ta Šo­ljić - ju­na­ki­nja hr­vat­ skog Do­mo­vin­skog rata”.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Dne­vna ča­ši­ca vi­na mo­že ima­ti zdrav­stve­ne ko­ri­sti Piše: dr. Ivo Belan

J

e­dna sta­ra ru­ska po­slo­vi­ca ka­že: ”Po­pij ča­šu vi­na na­ kon ru­čka i ušte­djet ćeš ru­ blju na ra­čun li­je­čni­ka”. To je i mišljenje da­na­šnjih stru­čnja­ ka za pre­hra­nu.

Vje­ro­ja­tno ste ču­li da jedna ili dvi­je ča­še do­brog vi­na dne­ vno mo­že sma­nji­ti ri­zik smr­ti od sr­ča­nog obo­lje­nja za 30 do 40 po­sto. Me­đu­tim, zdrav­stve­ ne ko­ri­sti od vi­na se­žu i da­lje.

Ek­sper­ti s je­dne ame­ri­čke sve­ u­či­li­šne bol­ni­ce izvi­je­sti­li su pro­šle godine da oni koji umje­

re­no pi­ju vi­no ima­ju ma­nju vje­ ro­ja­tnost da će do­bi­ti ma­ku­lar­ nu de­ge­ne­ra­ci­ju, očno obo­lje­ nje po­ve­za­no s do­bi, koje vo­di do dje­lo­mi­čne slje­po­će. Dru­ge ne­da­vne stu­di­je uka­zu­ju da že­ ne u pos­tme­no­pa­u­zi, koje kon­ zu­mi­ra­ju umje­re­ne ko­li­či­ne al­ ko­ho­la dne­vno - što odgo­va­ra je­dnoj ili dvi­je ča­še vi­na - ima­ ju ja­če ko­sti nego one koje ne pi­ju. Ta­ko­đer, vi­no mo­že sma­ nji­ti ri­zik od še­ćer­ne bo­le­sti i žu­čnih ka­me­na­ca.

Na koji na­čin vi­no pru­ža te svoje značajne ko­ri­sti? U slu­ ča­ju sr­ča­nog obo­lje­nja istra­ži­ va­nja po­ka­zu­ju da al­ko­hol ši­ ri kr­vne ži­le ar­te­ri­je i po­ve­ća­ va pro­tok kr­vi. To je va­žno bu­ du­ći se sr­ča­ni in­farkt obi­čno ja­vlja kada kr­vni ugru­šak one­ mo­gu­ći do­la­zak ki­si­ka u sr­ča­ ni mi­šić.

∆ SPORT

Če­tvrtza­vr­šni­ca Hr­vat­skog no­go­me­tnog ku­pa - 1. uta­kmi­ca

Sla­ve­na­ši po­me­li Za­greb

Umje­re­no pi­je­nje ta­ko­đer po­ve­ća­va ra­zi­ne ko­le­ste­ro­la vi­so­ke gu­sto­će u kr­vi (”do­bar ko­le­ste­rol”). Taj ko­le­ste­rol po­ ma­že da se ti­je­lo br­že i la­kše ri­je­ši ko­le­ste­ro­la ni­ske gu­sto­ će (”loš ko­le­ste­rol”), onog ko­ ji pri­do­no­si za­če­plje­nju ar­ te­ri­ja.

Ve­li­ke ko­li­či­ne an­ti­o­ksi­dan­ sa u ne­kim obli­ci­ma al­ko­ho­la, posebno u cr­nom vi­nu, mo­gu spri­je­či­ti oksi­da­ci­ju ko­le­ste­ ro­la ni­ske gu­sto­će. To je do­ bro, jer ta oksi­da­ci­ja ošte­ću­ je unu­tar­nju stijen­ku ar­te­ri­ja i ta­ko stva­ra po­la­zi­šte za sr­ča­ no obo­lje­nje.

Uspr­kos ovim po­volj­nim vi­ je­sti­ma, mnogi ek­sper­ti jav­ nog zdrav­stva nisu sklo­ni pre­ po­ru­či­ti je­dnu ili dvi­je ča­še vi­ na dne­vno. Ko­ji je ra­zlog to­ me? Oni ka­žu da pre­vi­še od

do­brog mo­že bi­ti opa­sno. Sla­ be li­čno­sti mo­gu vrlo la­ko od je­dne ili dvi­je ča­še ubr­zo za­vr­ ši­ti na po­la li­tre ili više.

Na­da­lje, ve­lik broj pro­me­ tnih ne­zgo­da u ve­zi je s al­ko­ ho­lom. Zbog toga je kod nas i uve­de­na ri­go­ro­zna za­kon­ska mje­ra od 0,0 pro­mi­la al­ko­ho­ la za vo­za­če. Al­ko­ho­li­zam mo­ že bi­ti ta­ko­đer smr­to­no­san.

Ti ek­sper­ti pre­po­ru­ču­ju: ”Ako oso­ba ne pi­je, ne­ka se ne osje­ ća da to mo­ra. Po­sto­je mno­ gi na­či­ni da se ste­knu broj­ne iste ko­ri­sti.”Re­do­vna tje­lo­vje­ žba i bo­lja pre­hra­na su na vr­ hu ta­kve li­ste.

Ako već pi­je­te, sje­ti­te se još je­dne sta­re mu­dro­sti: umje­re­ nost u sve­mu. Ako je više od dva do tri pi­ća dne­vno, ri­zi­ ci po­či­nju pre­te­za­ti nad ko­ri­ sti­ma. n

la­dno i ki­šo­vi­to vrije­ me te ter­min uta­kmi­ ce gla­vni su ra­zlo­zi što se na ko­pri­vni­čkom Grad­ skom sta­di­o­nu oku­pi­lo tek 300-njak gle­da­te­lja ko­ji­ma na­ kon prve uta­kmi­ce če­tvr­tfi­na­ la Hr­vat­skog no­go­me­tnog ku­ pa si­gur­no ni­je žao što su se pro­mr­zli, ali im je bi­lo i te ka­ ko to­plo oko sr­ca. Jer, no­go­me­ ta­ši Sla­ven Be­lu­pa de­kla­si­ra­li su eki­pu Za­gre­ba i to s vi­so­kih 6:0. Bi­la je to igra ma­čke i mi­ša u ko­joj je ko­pri­vni­čki stra­teg El­vis Sco­ria oči­tao le­kci­ju zna­ tno po­zna­ti­jem za­gre­ba­čkom tre­ne­ru Mi­ro­sla­vu Bla­že­vi­ću.

Punim gason do šest komada

Uta­kmi­ca je po­če­la te­ren­skom ini­ci­ja­ti­vom do­ma­ćih no­go­me­ ta­ša koja se ispla­ti­la u 16. mi­ nu­ti. S više od dva­de­set me­ta­ ra odli­čno tu­če Bo­žac i po­ga­đa mre­žu ne­mo­ćnog Stoj­ki­ća. I na­ kon vod­stva Sla­ve­na­ši pri­ti­šču, ali na­pa­da­či nisu pre­ci­zni. No, u 34. mi­nu­ti Jam­bru­šić odli­čno uba­cu­je u va­tru Po­lja­ka koji izbi­ ja sam pred Stoj­ki­ća i - 2:0 za Sla­ven Be­lu­po. U pr­vom po­lu­ vre­me­nu go­stu­ju­ći no­go­me­ta­ši nisu gotovo ni­šta po­ka­za­li, tek nekoliko po­lu­pri­go­da i gr­če­vi­tu obra­nu na svo­joj po­lo­vi­ci.

I u na­stav­ku Sla­ve­na­ši igra­ju pod pu­nim ga­som. Agil­ni Po­

Ve­se­lje Sla­ve­na­ša nakon vrlo uvjer­lji­ve po­bje­de nad Za­gre­bom ljak koji je na ovoj uta­kmi­ci po­ ka­zao ve­li­ki po­ten­ci­jal bio je za­če­tnik gotovo svih akcija, a isto­vre­me­no je uspje­šno odra­ đi­vao za­da­tke u obra­ni. U 54. mi­nu­ti već smo svi vi­dje­li lo­ ptu u mre­ži, ali tra­lja­vo pu­ca Do­dik. No, mi­nu­tu ka­sni­je Ma­ ri­jo se isku­plju­je. Nakon uba­ča­ ja Po­lja­ka, Sla­ve­no­va de­ve­tka gla­vom za­ku­ca­va lo­ptu u mre­ žu. U 62. mi­nu­ti Bo­žac po­ka­zu­ je što zna­či igra­ti po­žr­tvo­vno te već gotovo izgu­blje­nu lo­ptu kra­de obra­ni Za­gre­ba, pro­na­ la­zi Šo­mo­ci­ja koji pre­ci­znim udar­cem ma­ti­ra Stoj­ki­ća. Po­ ku­ša­li su Za­gre­ba­ši sma­nji­ti

SLA­VEN BE­LU­PO - PU­LA 1:0 (0:0)

re­zul­tat te ima­ju i dvi­je sto­po­ sto­tne pri­go­de, ali oba puta na pra­vom mje­stu bio je do­ma­ći vra­tar Ni­ko­lov­ski. I on se odli­ čnim in­ter­ven­ci­ja­ma uklo­pio u kom­ple­tnu na­da­hnu­tu igru ci­je­le eki­pe.

Među najboljim utakmicama

Kao da su te pri­je­tnje Za­gre­ ba ra­zlju­ti­le Sla­ve­na­še pa na­ kon udar­ca iz ku­ta i gu­žve u še­sna­e­ster­cu go­sti­ju, naj­pri­se­ bni­ji je Kri­stić i tre­se mre­žu.

No, Ko­pri­vni­čan­ci­ma ni to ni­ je do­sta­ pa to­čku na i po­sta­vlja u 83. mi­nu­ti Šo­mo­ci za ko­na­ čnih 6:0. Ova pred­sta­va Sla­ve­

na­ša vje­ro­ja­tno je jedna od naj­ bo­ljih u po­vi­je­sti klu­ba. Ne sa­ mo što su vi­so­kim re­zul­ta­tom po­bi­je­di­li Za­greb, već su s to­ li­ko la­ko­će na­di­gra­li go­ste da je to za­pra­vo ne­vje­ro­ja­tno. Da­ kle, već nakon prve uta­kmi­ce mo­že se re­ći da su Sla­ve­na­ši u po­lu­fi­na­lu Hr­vat­skog ku­pa te da će uz­vrat u Za­gre­bu za tje­ dan da­na bi­ti for­mal­nost.

Za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Kri­stić, Bo­dru­šić, Bo­žac, Šo­mo­ci, Do­dik (od 84.

Ke­le­men), So­pić, Po­ljak, Vru­či­ na (od 46. Bo­šnjak), Jam­bru­šić (od 89. Pe­jić) i Ra­de­ljić.

B. Fabijanec

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 16. ko­lo

Kri­stić tri minute prije kraja za tri va­žna bo­da

S

la­ven Be­lu­po je po­go­ tkom Ma­ti­je Kri­sti­ća pred sam kraj uta­kmi­ce osi­gu­rao tri bo­da i to je naj­va­ žni­je u ovom ko­lu. Ia­ko su ci­je­ lo vrijeme do­mi­nirali, Sla­ve­na­ ši su se pro­pi­sno na­mu­či­li te du­ go tra­ži­li ne­ko­ga tko će re­a­li­zi­ ra­ti je­dnu od broj­nih pri­go­da i na kraju je to bio za­dnji čo­vjek obra­ne. U do­ma­ćoj mom­ča­di umje­sto ozli­je­đe­nog Mu­mle­ka za­i­grao je Po­ljak, a pri­li­ku je na de­snom bo­ku do­bio Jam­bru­šić.

Već na po­če­tku vi­dje­la se ta­kti­ ka go­sti­ju - ori­jen­ta­ci­ja na ču­va­

nje svo­jih vra­ti­ju i za­dr­ža­va­nje vre­me­na. Pu­la je jedini uda­rac pre­ma vra­ti­ma u pr­vom po­lu­ vre­me­nu ima­la u 18. mi­nu­ti kad je Ha­li­lo­vić gla­vom tu­kao iznad gre­de. Sla­ven je na­jo­pa­sni­je za­ pri­je­tio u 30. mi­nu­ti - So­pić je iz slo­bo­dnja­ka sa 17 me­ta­ra po­go­ dio gre­du. Jam­bru­šić je u 37. mi­ nu­ti tu­kao s de­sne stra­ne, a Ive­ ša je odbio u kor­ner.

U na­stav­ku ista sli­ka - Sla­ ven je na­pa­dao, Pu­la se bra­ni­ la. Po­ku­šao je Sco­ria ne­što pro­ mi­je­ni­ti uvo­đe­njem De­li­ća, Ele­ za i Pe­ji­ća, no po­go­tka ne­ma

Na­tje­ca­nja stol­no­te­ni­sa­ča Podravke

pa ne­ma. U po­slje­dnjih de­se­ tak mi­nu­ta pri­ti­sak Sla­ven Be­ lu­pa je po­sta­jao sve ve­ći, ali je ti­me Pu­li osta­lo više pro­sto­ra, što su uma­lo isko­ri­sti­li u 80. mi­ nu­ti. Prije po­bje­dni­čkog po­go­ tka, Sla­ve­na­ši su imali tri sjaj­ ne pri­li­ke (Jam­bru­ši­ć, Do­dik i Šo­mo­ci­). Tri minute prije kraja iz ku­ta je uba­cio Šo­mo­ci, a Kri­ stić je gla­vom po­go­dio de­sni kut za ko­na­čnih 1:0. U sva­kom slu­ča­ju - za­slu­že­na po­bje­da do­ ma­ćih no­go­me­ta­ša. Na­kon uta­ kmi­ce tre­ner Sla­ven Be­lu­pa El­ vis Sco­ria je re­kao: - Su­sret s

Pu­lom bio nam je od naj­ve­će va­žno­sti i mo­gu re­ći da je na­ša igra s Pu­lja­ni­ma za me­ne naj­bo­ lja ove je­se­ni. Stvo­ri­li smo niz sto­po­sto­tnih pri­go­da, ia­ko smo re­a­li­zi­ra­li samo je­dnu. Po­ka­za­li smo da ima­mo sa­stav i za ve­će pr­vo­li­ga­ške do­me­te.

Za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Kri­stić, Ra­de­ljić, Bo­ dru­šić, Jam­bru­šić, Šo­mo­ci, So­ pić, Po­ljak (od 65. De­lić), Bo­ žac (od 65. Elez), Do­dik, Vru­či­ na (od 79. Pe­jić).

• U idu­ćem ko­lu Sla­ve­n go­ stu­je kod Haj­du­ka u Spli­tu.

Za­vr­še­no pr­ven­stvo u Dru­goj ša­hov­skoj li­gi cen­tar

Po­lo­vi­čan uspjeh pr­vo­ti­ma­ca ŠK Podravka u sre­di­ni ta­bli­ce DU­GO SE­LO - PO­DRAV­KA 4:0 MI­HO­VLJAN - PO­DRAV­KA 3:4 U dva po­slje­dnja su­sre­ta stol­no­te­ni­sa­či Podravke u pr­vo­li­ga­škoj kon­ku­ren­ci­ji za­bi­lje­ži­li su po­lo­vi­čan uspjeh. Oče­ki­va­no, u Du­gom Se­lu po­bi­je­đe­ni su s ma­ksi­mal­nih 4:0, ali su na go­sto­va­nju u Mi­ ho­vlja­nu s mi­ni­mal­nih 4:3 po­bi­je­di­li ne­u­go­dne Me­đi­mur­ce. U tom su­sre­tu dvi­je po­bje­de je ostva­rio Mi­lan Ma­ri­nić, a po jedan po­en upi­sa­li su Da­ni­jel Lon­čar i Ma­ti­ja Ba­rić.

Mla­di vrlo do­bri u Bje­lo­va­ru

I dok su pr­vo­tim­ci igra­li pr­ven­stve­ne su­sre­te, mla­di klup­ski stol­ no­te­ni­sa­či igra­li su na tur­ni­ri­ma. Na me­đu­na­ro­dnim tur­ni­ri­ma u Va­ra­ždi­nu i Za­gre­bu nisu po­sti­gli po­se­bne re­zul­ta­te, ali su za­to na Otvo­re­nom pr­ven­stvu Bje­lo­va­ra bili izuzetno uspje­šni. U ju­ni­ or­skoj kon­ku­ren­ci­ji igrač Podravke Ma­rio Tre­ščec osvo­jio je pr­vo mje­sto, a u ka­det­skoj sva tri pr­va mje­sta pri­pa­la su Podravkašima. Naj­bo­lji je bio Sil­vio Gro­ben­ski, do nje­ga se pla­si­rao Do­ma­ goj Strah, a tre­će mje­sto pri­pa­lo je Ma­ti­ji Sto­ja­no­vi­ću. S. P.

Se­ni­o­ri Ša­hov­skog klu­ba Po­ dravka za­vr­ši­li su pr­ven­stvo u Dru­goj li­gi cen­tar u ko­joj se na­ tje­ca­lo 12 klu­bo­va iz sje­ve­ro­za­ pa­dne Hrvatske na še­stom mje­ stu. Pr­va dva mje­sta pri­pa­la su Bje­lo­var­ča­ni­ma i Va­ra­ždin­ci­ma koji su se pla­si­ra­li u pr­vo­li­ga­šku kon­ku­ren­ci­ju.

Pla­sman u sre­di­nu pr­ven­stve­ ne lje­stvi­ce u klu­bu ocje­nju­ju do­brim. Ša­hi­sti Podravke po­ka­ za­li su da ima­ju po­ten­ci­jal da se usko­ro na­đu me­đu pr­vo­li­ga­ši­ ma. Go­sto­va­nja izvan Ko­pri­vni­ ce bila su ma­nje uspje­šna. Osvo­ ji­li su 52 po­sto bo­do­va, a na­ju­ spje­šni­ji Podravkin ša­hist bio je Hr­vo­je Ma­ti­je­vić. Ve­o­ma do­ bro igrao je i Mla­den Vr­ban ko­ ji, na­ža­lost, ni­je igrao u svim su­

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­gla­či­ca - 6. ko­lo

Podravka ‘po­mra­či­la’ Sun­ce Podravka - Sun­ce 7:1 (17,5:6,5) 3447:3186 Ku­gla­či­ce Podravke ostva­ri­ le su još je­dnu ru­tin­sku po­bje­ du nad sla­bim sa­sta­vom za­ grebačkog Sun­ca. Ni­je to bi­ la uta­kmi­ca koja će se pam­ti­ ti, ali sjaj­no je bila ra­spo­lo­že­na Želj­ka Ore­ho­vec - u dva se­ta sru­ši­la je 328 ču­nje­va, ali je on­ da, kad je po­bje­da bila si­gur­ na, tre­ner Ko­ren pru­žio pri­go­ du još je­dnoj mla­doj ku­gla­či­ci, ta­len­ti­ra­noj Je­le­ni Di­nić, da de­ bi­ti­ra u pr­vo­li­ga­škom druš­tvu.

Ta­ko su u dva do­ma­ća na­stu­pa de­bi­ti­ra­le tri ta­len­ti­ra­ne dje­voj­ ke, Di­ja­na Pu­ha­la, Ana Be­lec i Je­le­na Di­nić, koje bi je­dnog da­ na tre­ba­le za­mi­je­ni­ti one koje će ku­gla­nju re­ći zbo­gom. Ova­ kva “po­li­ti­ka” klu­ba si­gur­no će je­dnog da­na do­bi­ti po­tvr­ du u vi­du po­pu­nja­va­nja igra­ čkog ka­dra za je­dno du­že ra­

SLA­VEN BE­LU­PO - ZA­GREB 6:0

H

Akti­vno­sti Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke

Po­drav­ki­ni bra­ni­te­lji u Vu­ko­va­ru i Ška­br­nji

Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

sre­ti­ma. Je­dna­ko ta­ko do­bar bio je i Želj­ko Stu­bi­čar, koji ta­ko­đer ni­je igrao u svim su­sre­ti­ma. Ve­ dran Ba­či u ve­li­kom je uspo­nu i sa 50 po­sto osvo­je­nih bo­do­va u pr­ven­stvu više je nego za­do­ vo­ljio. Ta­ko­zva­nu “ka­zne­nu ek­ spe­di­ci­ju” na za­dnjim plo­ča­ma pred­sta­vlja­li su isku­sni maj­sto­ri Pavao Ke­gle­vić sa 75 po­sto osvo­ je­nih bo­do­va i Zvonimir Pe­tro­ vić sa 85 po­sto, koji ni­je igrao na go­sto­va­nji­ma. Ovo na­tje­ca­ nje po­slu­ži­lo je i da se po­no­vno po­tvr­di ta­lent vi­še­stru­kog ka­det­ skog pr­va­ka Hrvatske Ju­ri­ce Sr­ bi­ša. Taj je­da­na­e­sto­go­di­šnjak odi­grao je u pr­ven­stvu šest par­ tja, za­bi­lje­žio je 2,5 bo­da i bio pra­vo os­vje­že­nje za mom­čad.

S. Pe­trić

zdo­blje i be­zbol­nu smje­nu ge­ ne­ra­ci­ja. Go­šće ipak nisu bi­le ne­za­do­volj­ne, osvo­ji­le su po­ča­ sni bod, a ima­le su u svo­jim re­ do­vi­ma odli­čnu Ive­ko­vić, koja je sa 612 ču­nje­va bila igra­či­ca uta­kmi­ce.

Na­kon pet odi­gra­nih ko­la u vod­stvu je Istra iz Po­re­ča, ko­ ja po­ja­ča­na sjaj­nom Marijom Zver ima ma­ksi­ma­lan broj bo­ do­va, Podravka je dru­ga sa osam bo­do­va itd. Ove su­bo­te Podravka go­stu­je kod ne­u­go­ dne eki­pe Osi­jek ’97.

Re­zul­ta­ti: Vu­čić - Kor­dić 1:0 (2,5:1,5) 562:547, Vu­ka - I. Šu­ti­ na 1:0 (3:1) 500:460, Lu­kač - Ju­ ras 1:0 (4:0) 604:539, Pi­cer - A. Šu­ti­na 1:0 (4:0) 595:472, Ore­ ho­vec + Di­nić - Ive­ko­vić 0:1 (2:2) 328+260:612, Zo­rec - To­ mlja­no­vić 1:0 (2:2) 598:556.

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­gla­ča - 8. ko­lo

Još jedan po­raz na go­sto­va­nju Imot­ski - Podravka 6:2 (14,5:9,5) 3346:3200 Go­sti su u ovom ko­lu pro­šli kao “bo­si po tr­nju”- u obje li­ ge od 11 dvo­bo­ja 10 je za­vr­ši­ lo po­bje­dom do­ma­ći­na. Do­ma­ će sta­ze su pre­ve­li­ka pre­dnost za sva­ku mom­čad, tek izu­ze­ tna kva­li­te­ta i kon­cen­tra­ci­ja re­pre­zen­ta­ti­vnih ime­na u klu­ bu mo­že re­zul­ti­ra­ti bo­do­vi­ma na go­sto­va­nju. Na­kon vod­stva do­ma­ći­na od 2:0, Po­drav­ka­ši su u dru­goj se­ri­ji preko tan­de­ ma Pi­gac - Be­tle­hem uspje­li po­ra­vna­ti na 2:2, ali to je bi­lo sve što su mo­gli uči­ni­ti. U za­ vr­šni­ci Mi­klo­šić po­sti­že naj­bo­ lji re­zul­tat go­sti­ju, ali se na­mje­ rio na naj­bo­ljeg igra­ča uta­kmi­ ce Pa­vi­ća.

Na­kon 8. ko­la Podravka je na 8. mje­stu sa šest bo­do­va. U vod­stvu je sjaj­ni Za­dar koji je

u osam ko­la osvo­jio ma­ksi­mal­ nih 16 bo­do­va i ove su­bo­te (12 sa­ti) go­stu­je u Ko­pri­vni­ci. Mo­ gu li Po­drav­ka­ši pr­va­ku države i vo­de­ćem sa­sta­vu li­ge na­ni­je­ ti prvi po­raz? U dvi­je pro­te­kle godine Za­dar se dva­put pro­vu­ kao kroz “uši­cu igle” i odnio bo­do­ve za ti­tu­lu pr­va­ka. Ka­ko bi­lo da bi­lo, na svoje će do­ći ljubitelji ku­gla­nja - ako do­đu na ku­gla­nu, si­gur­no će uži­va­ti u vr­hun­skom ku­gla­nju.

Re­zul­ta­ti: Vu­ko­vić - Ru­žman 1:0 (2:2) 564:519, La­sić - Vu­čić 1:0 (2,5:1,5) 572:534, Čo­sić Pi­gac 0:1 (2:2) 526:528, Pe­rić Be­tle­hem 0:1 (1:3) 523:551, To­ lić - Bi­on­da+Še­ge­rec 1:0 (3:1) 558:252+254, Pa­vić - Mi­klo­šić 1:0 (4:0) 603:562. Želj­ko Šem­per

Iz Hr­va­čkog klu­ba Podravka

Uspje­si na do­ma­ćim i ino­ze­mnim stru­nja­ča­ma San­dro Fran­kol (li­je­vo u cr­ve­nom dre­su) - ka­det­ ski pr­vak Hrvatske u slo­ bo­dnom na­či­nu hr­va­nja Mla­di hr­va­či Podrav­ ke je­dna­ko su uspje­šni i na do­ma­ćim i na ino­ze­ mnim stru­nja­ča­ma. Naj­ ve­ći uspjeh u po­slje­dnjim na­tje­ca­nji­ma za­bi­lje­žio je San­dro Fran­ kol, koji je na pr­ven­stvu Hrvatske za ka­de­te u slo­bo­dnom na­či­ nu hr­va­nja u ka­te­go­ri­ji do 42 ki­lo­gra­ma osvo­jio pr­vo mje­sto. Na istom pr­ven­stvu Ivan Lon­ča­rić je u sku­pi­ni hr­va­ča do 50 ki­lo­gra­ ma osvo­jio sre­br­nu me­da­lju, a Alen Be­lu­šić bron­ča­nu me­đu ka­ de­ti­ma do 54 ki­lo­gra­ma. Ne­nad Br­ni­ca osvo­jio je se­dmo mje­sto do 69 ki­lo­gra­ma. Osam hr­va­ča Podravke su­dje­lo­va­lo je na pr­ven­ stvu Hrvatske za mla­đe i sta­ri­je dje­ča­ke u slo­bo­dnom na­či­nu hr­ va­nja i vrlo dobro se pla­si­ra­li. Dru­ga mje­sta osvo­ji­li su Pe­tar Kre­ ši­mir Ju­re­nec (33 kg) i San­dro Fran­kol (42), dok su tre­ća mje­sta pri­pa­la tro­ji­ci Po­drav­ki­nih hr­va­ča, Lu­ki Mi­hal­cu, Chri­sti­a­nu Mi­ len­kov­skom i Ve­dra­nu Gro­ben­skom, a Dra­gan Bar­to­lec osvo­jio je se­dmo mje­sto. U li­sto­pa­du su hr­va­či Podravke sudjelovali i na ja­kom me­đu­na­ro­dnom tur­ni­ru u Frank­fur­tu na Odri na ko­jem je su­dje­lo­va­lo 500 hr­va­ča iz 15 eu­rop­skih ze­ma­lja. Od Po­drav­ki­nih šest­pred­sta­vni­ka naj­bo­lji pla­sman ostva­rio je Fi­lip Fran­kol za­u­zev­ ši drugo mje­sto u sku­pi­ni hr­va­ča do 26 ki­lo­gra­ma. Bron­ča­ne me­ da­lje osvo­ji­li su Fi­lip Vu­sić (29) i San­dro Fran­kol (42), a če­tvr­ta mje­sta Lu­ka Mi­ha­lec (31) i Pe­tar Kre­ši­mir Ju­re­nec (33). U pro­sin­ cu hr­va­či Podravke su­dje­lo­vat će na ja­kom me­đu­na­ro­dnom tur­ni­ ru u ma­đar­skom Pec­su.

S. Pe­trić

Broj 1818 • Petak, 24. studenoga 2006.

Re­kla­mni pa­no na fron­ti zgra­de Grad­ske vi­je­ćni­ce u Ko­pri­vni­ci

Ba­na­na Čo­ko­li­no

No­vi pro­i­zvod iz ka­te­go­ri­je Dje­čja hra­na Podravka već 35 go­di­na istra­žu­je i ra­zvi­ja dje­čju hra­ nu, bri­nu­ći se o nje­zi­noj vi­so­ koj kva­li­te­ti, si­gur­no­sti i po­ u­zda­no­sti. Na te­me­lju ja­ke tra­di­ci­je i pri­mje­nom naj­no­ vi­jih tren­do­va u dje­čjoj hra­ ni ra­zvi­jen je no­vi pro­i­zvod pod mar­kom Li­no - Ba­na­na Čo­ko­li­no. Kom­bi­ni­ra­ju­ći ba­ na­nu i čo­ko­la­du, do­da­na je svje­ži­na ne­o­do­lji­vom oku­su ko­jeg Čo­ko­li­no iza­zi­va kod svo­jih po­tro­ša­ča. Pro­i­zvod ka­ra­kte­ri­zi­ra spe­ci­fi­čan, ali pre­po­zna­tljiv okus koji će za­ do­vo­lji­ti uku­se svih vjer­nih po­tro­ša­ča Čo­ko­li­na. Ri­ječ je o pri­ro­dnom, hra­nji­vom i la­ko pro­ba­vlji­vom pro­i­zvo­

du bez kon­zer­van­sa, umje­ tnih do­da­ta­ka po­put bo­ja ili oku­sa. Po­se­bno iza­bra­ni sa­ stoj­ci i bla­gi te­hno­lo­ški po­ stu­pak te stro­go kon­tro­li­ran pro­ces pro­i­zvo­dnje osi­gu­ra­ va­ju očuvanje nu­tri­ti­vnih i ener­get­skih vrijednosti pro­ izvoda. Čo­ko­la­da sa­dr­ži an­ ti­o­ksi­dan­se i bo­ga­ta je mi­ne­ ral­nim so­li­ma, a ba­na­na obi­ lu­je mi­ne­ra­li­ma i vi­ta­mi­ni­ ma, po­go­to­vo ma­gne­zi­jem i ka­li­jem te ti­me za­do­vo­lja­ va i naj­za­htje­vni­je po­tro­ša­ če. Ovim je pro­i­zvo­dom pro­ ši­re­na po­nu­da Li­no dje­čje hra­ne, a pro­i­zvod se mo­že pro­na­ći u pri­go­dnom ”zim­ skom” di­zaj­nu.

Podravka ju­he na sre­di­šnjem grad­skom tr­gu

N

a sre­di­šnjem ko­pri­vni­ čkom tr­gu, to­čni­je na fron­ti zgra­de Grad­ske vi­je­ćni­ce u Ko­pri­vni­ci, od sre­ di­ne stu­de­no­ga na­la­zi se pa­no

Podravka ju­ha. Pri­li­ka je to da se gra­đa­ne po­bli­že upo­zna s no­vim di­zaj­nom Podravka ju­ ha, ali i da ih se pod­sje­ti na obi­lje­ža­va­nje 50 go­di­na po­sto­

ja­nja tog Po­drav­ki­nog bran­da.

Sto­ga će se mnogi koji do­la­ze u po­sjet Ko­pri­vni­ci, po­zna­toj i kao gra­du Ve­ge­te, pod­sje­ti­ti na ju­bi­lej koji Podravka ju­he

obi­lje­ža­va­ju slje­de­će godine.

Di­zajn i ovoga projekta po­tpi­ su­ju du­go­go­di­šnji Po­drav­ki­ni su­ra­dni­ci iz Agen­ci­je Bru­ke­ta I. B. & Ži­nić.

No­vi Podravkin pro­i­zvod

Mje­ša­vi­na za kruh sa sje­men­ka­ma

M

lin­ski asor­ti­man mj­­ ešavina pro­ši­ren je no­vim pro­i­zvo­dom.

Uz već dobro po­zna­tu mje­ša­vi­ nu za ku­ku­ru­zni kruh, sada na po­li­ci mo­že­te iza­bra­ti no­vi pro­ i­zvod: mje­ša­vi­nu za kruh sa sje­ men­ka­ma.

Ova mje­ša­vi­na (1kg) sa­sto­ji se od pše­ni­čnog po­lu­bi­je­log bra­šna i ra­že­nog bra­šna u ko­

je se sa­vr­še­no ukla­pa­ju zo­be­ne pa­hu­lji­ce te sje­men­ke sun­co­ kre­ta, la­na i se­za­ma.

Ra­že­no bra­šno odli­ku­je se vi­ so­kim sa­dr­ža­jem kal­ci­ja i že­ lje­za. Da­je pu­ni okus kru­hu te zna­tno pro­du­žu­je nje­go­vu svje­ži­nu. Zo­be­ne pa­hu­lji­ce i sje­men­ke da­ju bo­gat­stvo mi­ ne­ra­la, vi­ta­mi­na i di­je­tnih vla­ ka­na.

Ovaj pro­i­zvod je­din­stven je na na­šem tr­ži­štu. Pri­la­go­đen je za pe­če­nje u pe­ćni­ca­ma i apa­ra­ti­ma za pe­če­nje kru­ha koji su sve više pri­su­tni u na­ šim do­ma­ćin­stvi­ma.

Je­dna mje­ša­vi­na za kruh sa sje­men­ka­ma do­volj­na je za dva kru­ha te­ži­ne 700 gra­ma.

Ma­ja Di­nić

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Prženi šaran Pri­pre­mi­te ša­ra­na na ma­đar­ ski na­čin! Uva­lja­ni u bra­šno s cr­ve­nom pa­pri­kom te pr­že­ni u du­bo­kom ulju odre­sci od ša­ ra­na upit će do­sta ulja, pa ih nakon pr­že­nja oci­je­di­te na pa­ pir­na­tom ubru­su. A za još la­ kšu pro­ba­vlji­vost na­ka­paj­te ih li­mu­no­vim so­kom.

odre­ske de­blji­ne 1,5 cm.

Osu­ši­te ih, po­so­li­te, po­spi­te Ve­ge­tom i uva­ljaj­te u mje­ša­ vi­nu bra­šna i lju­te cr­ve­ne pa­ pri­ke.

Ta­ko pri­pre­mlje­ne odre­ske ša­ ra­na pr­ži­te u du­bo­kom ulju.

Glji­ve oči­sti­te, po­pe­ci­te na za­ gri­ja­nom ulju i po­so­li­te.

Pri­pre­ma: Ša­ra­na oči­sti­te i na­re­ži­te na

Po­slu­ži­va­nje: Ri­bu i glji­ve po­slu­ži­te uz ze­le­

nu sa­la­tu.

Sa­vjet: Osim so­li mo­že­te po že­lji upo­ tri­je­bi­ti i dru­ge za­či­ne.

Vri­je­me pripreme: 30 mi­nu­ta

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Alen Kišić • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Alen Kišić, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Sa­stoj­ci za 4 do 6 oso­ba: 1 ša­ran (oko 1,5 kg) 2 žli­či­ce so­li 100 g pše­ni­čnog gla­tkog bra­ šna tip 550 Podravka po­la žli­či­ce mlje­ve­ne lju­te cr­ve­ ne pa­pri­ke ulje za pr­že­nje 500 g glji­va (bu­ko­va­ča i šam­ pi­njo­na) Ve­ge­ta sol 2 žli­ce ulja