Podravkine novine broj 1819

Page 1

Predstavnici Jadranskih luksuznih hotela posjetili Podravku

Podravka do­ni­ra­la ra­ču­na­lo koprivničkoj osno­vnoj ško­li Str. 8

Str. 3

Slaven Belupo u polufinalu Hrvatskoga kupa

Str. 7

Godina XLV • Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Nad­zor­ni odbor Podravke d.d. odo­brio ulaganje u gra­dnju di­stri­bu­ti­vnog cen­tra pokraj Splita

Investicija u Dugopolju od 29,3 mi­li­ju­na ku­na Gra­dnja po­sve in­for­ma­ti­zi­ra­nog i ko­mpju­to­ri­zi­ra­noga vi­so­ko­re­gal­nog skla­di­šta, s više od 5.000 pa­le­tnih mje­sta, po­čet će idu­ći mje­sec, a do­vr­šenje se pla­ni­ra do lipnja idu­će godine, da­kle do po­če­tka tu­ri­sti­čke se­zo­ne. Centar će zapošljavati oko 70 djelatnika

N

a po­slje­dnjoj sje­dni­ ci Nad­zor­nog odbo­ra Podravke da­na je su­ gla­snost Upra­vi za po­če­tak gra­dnje di­stri­bu­ti­vnog cen­tra u Du­go­po­lju pokraj Spli­ta. Vri­je­dnost te in­ve­sti­ci­je jest 29,3 mi­li­ju­na ku­na. Gra­dnja cen­tra po­čet će idu­ći mje­sec, a do­vr­še­tak se pla­ni­ra do lip­ nja idu­će godine, da­kle do po­ če­tka tu­ri­sti­čke se­zo­ne. Po­ dravka je još prije če­ti­ri godi­ ne ku­pi­la gra­đe­vin­sku par­ce­lu od 10.000 če­tvor­nih me­ta­ra u go­spo­dar­skoj zo­ni Po­di u Du­ go­po­lju, a na više od 5.000 če­ tvor­nih me­ta­ra bit će no­vi di­

stri­bu­ti­vni cen­tar. U pro­je­ktu re­stru­ktu­ri­ra­nja lo­gi­sti­ke na­ stoji se sma­njiti bro­j po­zi­ci­ja skla­di­šta ko­jih tre­nu­tno ima­ mo u Hrvatskoj na na­čin da po­čne­mo fun­kci­o­ni­ra­ti s mo­ der­nim di­stri­bu­ti­vnim cen­tri­ ma u ko­ji­ma će se obje­di­ni­ti svi Po­drav­ki­ni pro­gra­mi.

Kontrola iz jednog centra

Do sada je Podravka di­stri­ bu­i­ra­la pro­i­zvo­de u Dal­ma­ci­ji iz osam skla­di­šta za po­je­di­na­ čne asor­ti­ma­ne, a gra­dnjom di­stri­bu­cij­skog cen­tra u Du­ go­po­lju pro­da­ju će­mo uči­ni­ti još efi­ka­sni­jom jer će­mo svu

di­stri­bu­ci­ju kon­tro­li­ra­ti iz je­ dnog cen­tra. Ti­me će­mo, na­ra­ vno i sma­nji­ti tro­ško­ve po­slo­ va­nja koji su do sada bili viso­ ki zbog di­sper­zi­vno­sti lo­gi­sti­ ke, a si­gur­no će i ser­vis pre­ma ku­pci­ma bi­ti kva­li­te­tni­ji. Uz to, re­gi­ja Dal­ma­ci­ja iz godi­ ne u go­di­nu ra­ste i de­fi­ni­ti­vno za­slu­žu­je po­se­bnu pro­daj­nu pa­žnju. Di­stri­bu­ti­vni cen­tar će bi­ti za­pra­vo vi­so­ko­re­gal­no skla­di­šte, po­tpu­no in­for­ma­ti­ zi­ra­no i ko­mpju­to­ri­zi­ra­no, s više od 5.000 pa­le­tnih mje­sta, a za­po­šlja­vat će oko 70 dje­la­ tni­ka. Taj di­stri­bu­ti­vni cen­tar u Du­go­po­lju prvi je u ni­zu jer

u idu­će tri godine pla­ni­ra­mo sagra­di­ti če­ti­ri ja­ka di­stri­bu­ti­ vna cen­tra u Hrvatskoj plus odre­đe­ne sa­te­litske po­zi­ci­je, koje će ovi­si­ti o se­zon­skoj pro­ da­ji - za­do­volj­no je pro­ko­men­ ti­rao odlu­ku Nad­zor­nog odbo­ ra član Upra­ve Podravke Mi­ro­ slav Vi­tko­vić.

Najuspješnija zona u Hrvatskoj

U Opći­ni Du­go­po­lje ži­vi oko 3.100 sta­no­vni­ka. Pro­šle godine opći­na je ostva­ri­la pri­ hod od 43,6 mi­li­ju­na ku­na, a 80 po­sto tog pri­ho­da do­no­se ko­mu­nal­ni do­pri­no­si i pro­da­ ja gra­đe­vin­skog te­re­na u po­

du­ze­tni­čkoj zo­ni. Go­spo­dar­ ske zo­ne Po­di i Krč uda­lje­ne su 12 ki­lo­me­ta­ra od Spli­ta i 14 od Si­nja. U zo­ni ra­di oko 1.000 lju­di, od ko­jih je 200tinjak iz Du­go­po­lja pa je i sto­ pa ne­za­po­sle­no­sti u toj ma­ loj opći­ni ma­la. U po­du­ze­tni­ čkoj zo­ni Po­di-Krč do sada su sagra­đe­na 52 obje­kta, 17 ih je u gra­dnji, a pre­ma ri­je­ či­ma na­čel­ni­ka opći­ne Du­go­ po­lje Zla­tka Že­vr­nje, du­go­ro­ čni je plan uku­pno 190 obje­ ka­ta. Naime, ove je godine Mi­ni­star­stvo go­spo­dar­stva i po­du­ze­tniš­tva tu po­du­ze­tni­ čku zo­nu pro­gla­si­lo na­ju­spje­

šni­jom u Hrvatskoj. Taj­na je nji­ho­va uspje­ha, pre­ma ri­je­ či­ma Že­vr­nje, po­volj­na ci­je­ na ze­mlji­šta, ni­ski ko­mu­nal­ ni do­pri­no­si te ve­li­ka ra­zi­na ur­ba­ni­za­ci­je.

Lokacija zove ulagače

Sva­ka par­ce­la ima lo­ka­cij­sku do­zvo­lu, a gra­đe­vna se do­bi­ va zna­tno br­že nego dru­gdje u Hrvatskoj. Na­ra­vno, uza sve to po­volj­na lo­ka­ci­ja po­du­ze­ tni­čke zo­ne upravo je i jedan od gla­vnih ra­zlo­ga što u Du­go­ po­lje do­la­zi sve više do­ma­ćih i stra­nih ulagača. B. Fabijanec

Odlu­ka Upra­ve Podravke

Ra­dni­ci­ma Podravke bo­ži­ćni­ca od 1.000 ku­na ne­to u novcu Upra­va Podravke donijela je, u skla­du s Ko­le­kti­vnim ugo­vo­ rom, odlu­ku da se svim ra­dni­ci­ma gru­pe Podravka, koji ima­ju sje­di­šte u Re­pu­bli­ci Hrvatskoj, ispla­ti je­dno­kra­tni do­da­tak na pla­ću - bo­ži­ćni­ca - u vi­si­ni od 1.000 ku­na ne­to u nov­cu. Dio do­ da­tka u izno­su od 100 ku­na ne­to je opo­re­ziv (tro­šak do­pri­no­sa po­re­za i pri­re­za sno­si Druš­tvo) i bit će pri­bro­jen ne­to pla­ći ra­ dni­ka, dok je dio u izno­su od 900 ku­na ne­o­po­re­ziv i ispla­tit će se ra­dni­ci­ma kao ne­to do­da­tak. To pra­vo ostva­rit će i ra­dni­ci u ra­dnom odno­su na dan 30. stu­de­no­ga 2006. godine. Bo­ži­ćni­ca će ra­dni­ci­ma bi­ti realizirana s pla­ćom za mje­sec stu­de­ni 2006. godine. To pra­vo na je­dno­kra­tni do­da­tak na pla­ću ostva­rit će bli­zu šest ti­su­ća Po­drav­ka­ša. Je­dno­kra­tni do­da­tak ne­će mo­ći ostva­ri­ti ra­dni­ci s po­se­bnim ugo­vo­ri­ma i ra­dni­ci upu­će­ni na rad u ino­zem­stvo.

Radnici Podravke ove godine neće dobiti bonove za božićnicu, nego 1.000 kuna s plaćom u prosincu

U sljedećem broju: KALENDAR RADNOG VREMENA ZA 2007.

Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Ć NAŠA POSLA

Ra­zgo­vor: Kse­ni­ja Hor­vat, gla­vna sin­di­kal­na po­vje­re­ni­ca Sin­di­ka­ta PPDIV-a Podravke

Ra­stu sred­stva za po­ti­ca­je i re­gi­o­nal­ni ra­zvoj Ono što ana­li­ti­ča­re ma­nje ra­du­je za­si­gur­no jest to što za so­ ci­ja­lu u naj­ši­rem smi­slu, dio koje je i mi­ro­vin­ski su­stav, kao i za zdrav­stvo, odla­zi gotovo po­lo­vi­na državnog pro­ra­ču­na, to­čni­je 50,7 mi­li­jar­di ku­na

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

U

pe­tak, kad se u Sa­bo­ ru oče­ku­je izja­šnja­va­ nje o dr­ža­vnom pro­ra­ ču­nu za 2007., sva­ki glas mo­ že ima­ti pre­su­dnu ulo­gu. Ra­ zlo­zi, či­ni se, ne le­že to­li­ko u sa­mo­me pro­ra­ču­nu, koliko u po­li­ti­čkim su­ko­blja­va­nji­ma oko Bra­ni­mi­ra Gla­va­ša, zbog ko­jih su se protiv Vla­di­na pri­ je­dlo­ga izja­sni­li i za­stu­pni­ci iz HSP-a, koji su ra­ni­jih go­di­na bili ga­ran­ci­ja da će gla­so­va­nja pro­te­ći bez izne­na­đe­nja. Ana­ li­ti­ča­ri su, me­đu­tim, uvje­re­ni da će Vla­da i ovoga puta pri­ku­ pi­ti ba­rem 77 za­stu­pni­čkih ru­ ku. No, za si­gur­ni pro­laz mo­ ra uvje­ri­ti umi­ro­vlje­ni­ke, či­ ji HSU ima tri man­da­ta, da će žur­no tra­ži­ti rje­še­nje i za ka­te­ go­ri­ju tzv. no­vih umi­ro­vlje­ni­ ka, bu­du­ći da po­ve­ća­nje nji­ho­ vih mi­ro­vin­skih osno­va ni­je uklju­če­no u pro­ra­čun. re­dvi­đe­ni pro­ra­čun od 108,1 mi­li­jar­de ku­na, koji je u ja­vnost lan­si­ran uz pa­ro­lu “za ra­vno­pra­vni­ji ra­ zvoj Hrvatske”, naj­ve­ći je u na­ ci­o­nal­noj po­vi­je­sti. To je go­ tovo de­vet mi­li­jar­di ku­na više nego ove godine, a još im­pre­si­ vni­je zvu­či po­da­tak o ra­stu od čak 26 mi­li­jar­di u odno­su na 2003., po­slje­dnju go­di­nu vla­ da­vi­ne Ra­ča­no­ve ko­a­li­ci­je. Je­ dna­ko je ta­ko bi­tno da u idu­ ćoj godini ostva­ri i naj­ni­ži de­fi­ cit državnog pro­ra­ču­na u pro­ te­klo de­se­tlje­će i pol, to­čni­je 2,8 po­sto, što se po­tpu­no ukla­ pa u stro­ge stan­dar­de Eu­rop­ ske uni­je. Ovo­go­di­šnji uspje­ si u po­gle­du obu­zda­va­nja de­fi­ ci­ta, koje je po­tvr­di­la i mi­si­ja MMF-a, go­vo­re da to ni­je ne­ mo­gu­ća mi­si­ja. ve to, da­ka­ko ni­je do­vo­ ljan ra­zlog da stran­ke na pro­ra­čun ne bi gle­da­le iz po­tpu­no su­pro­tnih uglo­va. Za Sa­na­de­rov je ka­bi­net on do­ volj­no izba­lan­si­ran da bu­de i ra­zvoj­ni i so­ci­jal­no osje­tljiv, dok je za opor­bu skro­jen je­ di­no u ci­lju pre­di­zbor­ne kam­ pa­nje, ta­ko da ne mo­že, ka­ žu, dati pra­vi za­mah go­spo­dar­ skim akti­vno­sti­ma. a­ci­je­lo ne­ma dvoj­be da je do­bra stra­na pro­ra­ ču­na to što u nje­mu ve­ ći­na stav­ki bi­lje­ži po­ve­ća­nje, po­ne­gdje i osje­tni­je. Vla­da, pri­mje­ri­ce, posebno isti­če da će se za re­gi­o­nal­ni ra­zvoj iz­ dvo­ji­ti oko dvi­je mi­li­jar­de ku­ na, što je čak 946 mi­li­ju­na ku­ na više nego u te­ku­ćoj godi­

P

S

Z

ni. Naj­vi­še će pro­fi­ti­ra­ti po­ dru­čja po­se­bne dr­ža­vne skrbi i br­dsko-planinska po­dru­čja, za koja su u odno­su na 2006. utro­stru­če­na iz­dva­ja­nja. No, za više od po­la mi­li­jar­de ku­ na su u isto­me ra­zdo­blju po­ ve­ća­na i iz­dva­ja­nja za po­je­di­ na­čne re­gi­o­nal­ne pro­gra­me, kao i ra­zvoj vo­do­o­pskr­bnog su­sta­va, od če­ga će izra­vnu ko­ rist nakon ne­da­vnog po­tpi­si­ va­nja pe­to­go­di­šnjeg ugo­vo­ra ima­ti i Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­ čka žu­pa­ni­ja. ad se ra­di o go­spo­dar­ skim pro­gra­mi­ma, naj­ vi­še je nov­ca pre­dvi­đe­ no za po­ti­ca­je u po­ljo­pri­vre­ dnoj pro­i­zvo­dnji i ri­bar­stvu. Za to će bi­ti utro­še­no 2,46 mi­ li­jar­di ku­na, što je za 232 mi­li­ ju­na više nego ove godine, ali to je ipak osje­tno ma­nje ne­ go što je za istu stav­ku tra­žio opor­be­ni HSS. Ra­stu i sred­ stva za po­ti­ca­nje obr­ta, ma­log i sre­dnjeg po­du­ze­tniš­tva, otva­ ra­nje po­du­ze­tni­čkih zo­na, ra­ zvoj do­ma­će pro­i­zvo­dnje, tu­ri­ zma i sub­ven­ci­je ka­ma­ta. Uo­ člji­vo je da naj­ve­ći in­deks ra­ sta ima po­ti­ca­nje izvo­za, koje će 2007. do­se­ći tek skro­mnih 32,7 mi­li­ju­na ku­na. Već i ta broj­ka govori u ko­joj su mje­ ri pret­ho­dnih go­di­na bili za­ne­ ma­ri­va­ni ti po­ti­ca­ji, a bez osje­ tni­jeg ra­sta izvo­za ne mo­že do­ći do sma­nji­va­nja vanj­sko­ tr­go­vin­ske za­du­že­no­sti Hr­ vatske, što je klju­čni go­spo­dar­ ski pro­blem. o­ve­ća­na su i ula­ga­nja u pro­me­tnu in­fra­stru­ktu­ ru. Ta­ko će za mo­der­ni­ za­ci­ju i re­stru­ktu­ri­ra­nje že­lje­ zni­ca bi­ti re­zer­vi­ra­no 2,99 mi­ li­jar­di ku­na, a to je za oko 130 mi­li­ju­na više nego ove godine. Po­ve­ća­nja bi­lje­ži i sti­mu­li­ra­ nje zra­čnog te ri­je­čnog i mor­ skog pro­me­ta, kao i mo­der­ni­ za­ci­je lu­ka. Mno­go je nov­ca, 428,2 mi­li­ju­na ku­na, pre­dvi­ đe­no za po­ti­ca­nje bro­do­gra­ dnje, no ohra­bru­ju­će je da je to je za 43 mi­li­ju­na ku­na ma­ nje nego u 2006. godini. Vla­da se po­hva­li­la i či­nje­ni­com da je za sve vi­do­ve zna­no­sti i obra­ zo­va­nja pre­dvi­đe­no 10,45 mi­ li­jar­di ku­na, oko 870 mi­li­ju­ na više nego što je to ovo­go­di­ šnji slu­čaj. no što ana­li­ti­ča­re ma­ nje ra­du­je za­si­gur­no jest to što za so­ci­ja­lu u naj­ši­rem smi­slu, dio koje je i mi­ro­vin­ski su­stav, kao i za zdrav­stvo, odla­zi gotovo po­lo­ vi­ca državnog pro­ra­ču­na, to­ čni­je 50,7 mi­li­jar­di ku­na. Ta­ko će re­do­vne mi­ro­vi­ne “pro­gu­ta­ ti” 30,2 mi­li­jar­de ku­na, dok će zdrav­stve­ni su­stav bi­ti odgo­vo­ ran za tro­še­nje uku­pno 20,5 mi­li­ja­di ku­na. Uz to, mje­re po­ pu­la­cij­ske po­li­ti­ke sta­jat će 3,5 mi­li­jar­di ku­na, u što je uklju­če­ no po­ve­ća­nje dje­čjih do­pla­ta­ ka i po­ro­dilj­nih na­kna­da. Gra­ đa­ne će za­ni­ma­ti i po­da­tak da su u pro­ra­ču­nu i be­spla­tni udžbe­ni­ci za sve osno­vno­škol­ ce, što će dr­ža­vu sta­ja­ti 240 mi­ li­ju­na ku­na. n

K

P

O

Osno­vni nam je cilj za­dr­ža­ti sadašnju ra­zi­nu za­po­sle­no­sti Ra­zgo­va­ra­la: Ines Ba­nja­nin Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

K

se­ni­ja Hor­vat je gla­vna sin­ di­kal­na po­vje­re­ni­ca Sin­di­ ka­ta PPDIV-a Podravke i čla­ni­ca Nad­zor­nog odbo­ra Po­ dravke u kojemu je pred­sta­vni­ca ra­dni­ka i su­kla­dno za­ko­nu za­stu­ pa in­te­re­se ra­dni­ka. U ra­zgo­vo­ru za naše no­vi­ne pr­vo je pro­ko­men­ ti­ra­la svo­ju po­zi­ci­ju u Nad­zor­ nom odbo­ru. - Su­dje­lo­va­nje pred­sta­vni­ka ra­ dni­ka u Nad­zor­nom odbo­ru vr­ lo je bi­tno, jer ia­ko sam ta­mo u ma­nji­ni, upravo je ra­di predstav­ nika vlasnika va­žno da sa­gle­da­ju pro­ble­ma­ti­ku o ko­joj se ra­spra­ vlja i s po­zi­ci­je ra­dni­ka. Zbog to­ ga ne dvo­jim oko toga je li mo­je su­dje­lo­va­nje u ra­du NO-a do sa­ da bi­lo uspje­šno i ko­ri­sno ili ne, jer je upravo prije ne­ki dan, na po­slje­dnjoj sje­dni­ci NO-a, me­ đu nad­zor­ni­ci­ma po­sti­gnut kon­ sen­zus da se svim pro­ce­si­ma ko­ ji za po­slje­di­cu mo­gu ima­ti utje­ caj na po­lo­žaj ra­dni­ka pri­stu­pa na ma­ksi­mal­no so­ci­jal­no odgo­vo­ ran na­čin. • Po­ja­sni­te po­jam so­ci­jal­no odgo­vor­nog pri­stu­pa na kon­ kre­tnom pri­mje­ru. - Procesa restrukturiranja ni­tko danas u Podravki ni­je po­šte­đen, me­đu­tim naj­bol­ni­ji su oni koji se pro­vo­de u ne­ma­ti­čnim dje­la­tno­ sti­ma, jer obu­hva­ća­ju i naj­ve­ći broj lju­di. So­ci­jal­na odgo­vor­nost odno­si se upravo na te ra­dni­ke. Pri to­me nam je osno­vni cilj, uko­ li­ko je već nu­žno ne­ke pro­ce­se iz­ dvo­ji­ti iz Podravke, što je mo­gu­će ve­ći broj ra­dni­ka za­dr­ža­ti u kom­ pa­ni­ji i pre­ra­spo­re­di­ti na dru­ga ra­dna mje­sta, pr­ven­stve­no u pro­ i­zvo­dnji. Za­do­volj­na sam što u Upra­vi na­i­la­zi­mo na ra­zu­mi­je­va­ nje ve­za­no uz ta­kav smjer re­stru­ ktu­ri­ra­nja, ia­ko je ta­kav pri­stup mno­go slo­že­ni­ji i du­go­traj­ni­ji. • Ko­li­ko je to uspje­šno? - Do­sa­da­šnja isku­stva, na ža­ lost, go­vo­re o to­me da su se ra­ dni­ci­ma, uko­li­ko se ne­gdje sma­ nji­vao broj ra­dni­ka ra­di po­slo­ vno uvje­to­va­nih ra­zlo­ga, nu­di­le ot­pre­mni­ne. Me­đu­tim, nakon toga ni­je bi­lo ade­kva­tne ko­or­di­ na­ci­je da se oslo­bo­đe­na ra­dna mje­sta po­pu­ne iz unu­tar­njih re­ zer­vi, nego su se za­po­šlja­va­li no­ vi ra­dni­ci, a ci­je­lo to vrijeme na­ šim se ra­dni­ci­ma spo­či­ta­va­lo da me­đu nji­ma ima vi­ško­va. Broj ra­dni­ka se, da­kle, ni­je sma­nji­ vao, nego još po­ve­ća­vao. Ne­bro­ je­no puta smo po­sre­do­va­li izme­ đu ra­dni­ka i po­slo­vod­stva ra­di pro­na­la­že­nja naj­be­zbol­ni­jih rje­ še­nja, pri­mje­ri­ce kod pre­se­lje­nja Ju­ha. Me­đu­tim, tek do­la­skom sa­ da­šnje Upra­ve, po­če­li smo mno­ go otvo­re­ni­je ra­zgo­va­ra­ti i mi­ slim da se sta­vo­vi sin­di­ka­ta da­ nas mnogo više uva­ža­va­ju ne­ go ra­ni­je. Pri­mje­ri­ce, upravo su dvi­je ne­da­vno pro­ve­de­ne an­ke­ te me­đu ra­dni­ci­ma pro­i­za­šle kao re­zul­tat ra­zgo­vo­ra izme­đu našeg sin­di­ka­ta i Upra­ve. Pr­va an­ke­ta bila je pri­pre­mlje­na za ra­dni­ke koji bi že­lje­li oti­ći iz Podravke sa sti­mu­la­ti­vnom ot­pre­mni­nom, a dru­gom se že­lje­lo sa­zna­ti koli­ ko je ra­dni­ka iz ne­ma­ti­čnih di­je­ lo­va po­slo­va­nja spre­mno zami­je­

ni­ti sa­da­šnji po­sao za ne­ki drugi unu­tar Podravke u skla­du sa svo­ jom kva­li­fi­ka­ci­jom i spo­so­bno­sti­ ma. Sve ra­di toga da even­tu­al­ne po­tre­be za ra­dni­ci­ma po­pu­ni­mo iz unu­tar­njih re­zer­vi, odnosno da se ma­ksi­mal­no, koliko god je to mo­gu­će, za­dr­ži ra­zi­na za­po­ sle­no­sti. Kraj­nji nam je cilj da se ra­dni­ci za­dr­že do mi­ro­vi­ne i za­ to želimo da se dijelovi kompa­ nije koji se u sklopu restrukturi­ ranj moraju izdojiti izdvoje sa što ma­njim bro­jem lju­di. U vezi s ti­ me vrlo je va­žan stav Upra­ve, ali i čla­no­va Nad­zor­nog odbo­ra. So­ ci­jal­nu opre­di­je­lje­nost Upra­va je već iska­za­la do­no­še­njem odlu­ ke o sti­mu­la­ti­vnoj ot­pre­mni­ni, jer je ve­ća od za­ko­nom odre­đe­ ne, a nije ni ugo­vo­re­n ko­le­kti­vni ugo­vo­r, a po­dr­šku NO oče­ku­jem usko­ro. Naime, Upra­va još tra­ži izvo­re fi­nan­ci­ra­nja kako bi udo­ vo­lji­la tra­že­nju PPDIV-a da vi­si­ na ot­pre­mni­na ipak bu­de 6.000 ku­na ne­to za godinu sta­ža. Bu­ du­ći da se ra­di o značajno ve­ćim sred­stvi­ma za ta­kvu oče­ki­va­nu odlu­ku s Upra­vom se mo­ra su­gla­ si­ti i NO zbog utje­ca­ja na re­zul­ta­ te po­slo­va­nja.

• Ova je go­di­na u zna­ku du­ go­traj­nih pre­go­vo­ra oko iz­mje­ na i do­pu­na Ko­le­kti­vnog ugo­ vo­ra... - Pre­go­vo­ri su re­zul­ti­ra­li po­tpi­ si­va­njem no­vog Ko­le­kti­vnog ugo­ vo­ra i time je po­sti­gnu­to po­ve­ća­ nje osno­vne pla­će od tri po­sto za sve ra­dni­ke i po­če­tak sre­đi­va­nja ta­ri­fe na na­čin da se po­di­gnu ko­ e­fi­ci­jen­ti NKV ra­dni­ci­ma pre­ma go­di­na­ma sta­ža te odre­de mi­ni­ mal­ni, za­ga­ran­ti­ra­ni ko­e­fi­ci­jen­ti za po­slo­ve sa za­htje­vom odre­đe­ ne stru­čne spre­me. To zna­či da ra­dni­ku, bez obzi­ra koje je kva­ li­fi­ka­ci­je, ako ra­di na po­slo­vi­ma koji pre­ma slo­že­no­sti za­hti­je­va­ ju SSS, mi­ni­mal­no pri­pa­da ko­e­fi­ ci­jent 1,97. Za po­slo­ve sa za­htje­ vom više ško­le to je ko­e­fi­ci­jent 2,47, a za po­slo­ve gdje se tra­ži VSS je 3,07. Ova­kva usu­gla­še­na odlu­ka pre­go­va­ra­čkih ti­mo­va sin­ di­ka­ta i po­slo­da­va­ca no­vi je isko­ rak u išči­ta­va­nju i sa­gle­da­va­nju ta­ ri­fe, no na­šim opre­dje­lje­njem da se umje­sto prema stu­pnju stru­ čne spre­me u ta­ri­fu uve­du za­jam­ če­ni mi­ni­mal­ni ko­e­fi­ci­jen­ti pre­ ma za­htje­vu odre­đe­nog ra­dnog mje­sta, po­sti­gli smo au­to­mat­sku

OBA­VI­JE­STI ČLA­NO­VI­MA SIN­DI­KA­TA PPDIV-a Po­volj­no ku­pa­nje na grad­skim ba­ze­ni­ma Čla­no­vi Sin­di­ka­ta PPDIV-a Podravke, Da­ni­ce i Be­lu­pa od 1. 12. 2006. godine mo­gu se po­volj­ni­je ku­pa­ti na grad­skim ba­ze­ni­ma i to sva­kog po­ne­djelj­ka i pe­tka od 15 do 20 sa­ti. Ci­je­na za 1 sat ku­pa­nja bit će 8 ku­na Ci­je­na za 2 sa­ta ku­pa­nja bit će 13 kuna Ci­je­na za ci­je­li ter­min od 15 do 20 sa­ti bit će 20 ku­na. Ra­di iden­ti­fi­ka­ci­i­je, po­tre­bno je da članovi Sin­di­ka­ta PPDIV-a ponesu sa so­bom oso­bnu iska­zni­cu, te da se na ula­zu u ba­zen vla­sto­ru­čno po­tpi­šu uz svoje ime i pre­zi­me. U 2007. godini veći ma­ksi­mal­ni iznos sin­di­kal­nih po­zaj­mi­ca Bla­gaj­na uza­ja­mne po­mo­ći Sin­di­ka­ta PPDIV-a oba­vje­šta­va svoje čla­ no­ve da se od 1. 1. 2007. godine po­ve­ća­va ma­ksi­mal­ni iznos sin­di­ kal­nih po­zaj­mi­ca na 12.000 ku­na. Po­tre­ban ulog za odo­bra­va­nje po­zaj­mi­ce od 12.000 ku­na je 4.000 ku­ na, rok ot­pla­te je 20 mje­se­ci, a mje­se­čna rata izno­sit će 612 ku­na. Uve­ća­ni ma­ksi­mal­ni iznos sin­di­kal­ne po­zaj­mi­ce, uz za­do­vo­lja­va­nje na­ve­de­nih kri­te­ri­ja, mo­ći će se za­tra­ži­ti od 1. 1. 2007. godine.

ko­re­kci­ju ko­nne­fi­ci­je­na­ta za više od 1.300 na­ših ra­dni­ka. Da­ka­ko, po­ja­vi­li su se i odre­đe­ni pro­ble­ mi u pri­mje­ni, prije svega zbog ne­a­žu­ri­ra­ne si­ste­ma­ti­za­ci­je. Na ta­kve ne­lo­gi­čno­sti upo­zo­ra­va­mo po­slo­vod­stvo i oče­ku­je­mo da će se ve­ći­na njih s no­vom go­di­nom ra­zri­je­ši­ti. Još mi ne­što osta­vlja “go­rak okus u usti­ma”. Ci­je­le godine, na­ ro­či­to tijekom pre­go­vo­ra, ali i na­ kon njih, s ru­ko­vo­de­ćih, di­re­ktor­ skih po­zi­ci­ja o ko­le­kti­vnim pre­go­ vo­ri­ma ra­dni­ci su dovedeni u p za­blu­du, pa su po­je­din­ci svo­ju odgo­vor­nost za upra­vlja­nje ra­dni­ ci­ma, i nji­ho­vo na­gra­đi­va­nje, htje­ li pre­ba­ci­ti na sin­di­kat. Ta­ko se ra­ dni­ci­ma odgo­va­ra­lo na upi­te da im se ne mo­gu po­vi­si­ti ko­e­fi­ci­jen­ ti ra­di pre­go­vo­ra te da ih je sin­di­ kat u to­me one­mo­gu­ćio po­tpi­si­ ma na Ko­le­kti­vnom ugo­vo­ru. Na­ ra­vno, ni­šta od toga ni­je to­čno. Pre­go­vo­ri­ma su de­fi­ni­ra­ni mi­ni­ mal­ni, za­jam­če­ni ko­e­fi­ci­jen­ti, a po­sla­gi­va­nje ko­e­fi­ci­je­na­ta unu­tar ra­zre­da odu­vi­jek je bi­lo u do­me­ ni ru­ko­vo­di­o­ca i stru­čne slu­žbe za na­gra­đi­va­nje pa je ta­ko i da­ nas. Di­re­kto­ri su, pre­tpo­sta­vljam, ogra­ni­če­ni bu­dže­tima pa ne­ma­ ju pro­sto­ra za te ko­re­kci­je ili se je­dno­sta­vno ne že­le time ba­vi­ti. No to ui­sti­nu ni­je po­dru­čje rada sin­di­ka­ta. • No­vost u Ko­le­kti­vnom ugo­ vo­ru jestocje­nji­va­nje ra­dnog do­pri­no­sa... - Pri­zna­jem da smo kao sin­di­ kat bili ske­pti­čni, naj­vi­še ra­di mo­ gu­ćih su­bje­kti­vno­sti ocje­nji­va­ča, me­đu­tim usu­gla­si­li smo s po­slo­ vod­stvom su­stav ocje­nji­va­nja jer bi prava pri­mje­na tre­ba­la bi­ti s odgo­dom od go­di­nu da­na, za ko­ je vrijeme bi se mo­gli uo­či­ti i ot­ kloniti svi ne­do­sta­ci. • Ka­kvo je sta­ja­li­šte Sin­di­ka­ta PPDIV-a o suradnji Podravke i agen­ci­ja za pri­vre­me­no i po­vre­ me­no za­po­šlja­va­nje? - Pra­vo je po­slo­dav­ca da sklo­ pi ugo­vor s ta­kvom agen­ci­jom za odre­đe­ne vr­ste po­slo­va. Me­đu­ tim, ovo­go­di­šnje isku­stvo govori nam da su mo­gu­će ra­zne zlopo­ra­ be u pro­ve­dbi ta­kvih ugo­vo­ra pa je mo­gu­će te­me­ljem po­sre­do­va­ nja ova­kvih agen­ci­ja za­po­sli­ti lju­ de i na ra­dna mje­sta koja ne­ma­ju pri­vre­me­ni i po­vre­me­ni ka­ra­kter. To se u Podravki do­go­di­lo. Ni­ sam si­gur­na je­su li članovi Upra­ ve bili o to­me na vrijeme in­for­mi­ ra­ni, ali oče­ku­jem da se usko­ro Ra­dni­čkom vi­je­ću pre­do­či sal­di­ ra­nje ovo­go­di­šnjih po­slo­va s ta­ kvom agen­ci­jom i da ta­kvih pro­ pu­sta ubu­du­će više ne bu­de. Oče­ ku­jem na­ra­vno i odgo­vor­nost za ovo­go­di­šnje pro­pu­ste. • U Podravki djeluju tri sin­ di­ka­ta... - Ozbilj­no? Ja vam znam samo za PPDIV, jer ima naj­ve­ći broj čla­ no­va me­đu ra­dni­ci­ma Podravke i sa­mim tim na­jo­dgo­vor­ni­ji je za nji­hov uku­pni so­ci­jal­ni po­lo­žaj. Zbog toga ne če­ka­mo da se Upra­ va obra­ti na­ma i da nas ne­što pi­ ta, već sa­mi sva­ko­dne­vno po­kre­ će­mo niz ini­ci­ja­ti­va i pri­je­dlo­ga pre­ma po­slo­vod­stvu, a sve ra­di bolje i iz­vje­sni­je bu­du­ćno­sti na­ ših ra­dni­ka. n

Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

U Podravki odr­žan INFO dan na te­mu: 7. okvir­ni pro­gram za istra­ži­va­nje i ra­zvoj

Podravka mo­že su­dje­lo­va­ti u za sebe zanimljivim europskim programima Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

U

po­ne­dje­ljak je Podravka bila do­ma­ćin In­fo da­na koji je odr­žan u suradnji s Mi­ni­star­stvom zna­no­sti, obra­ zo­va­nja i špor­ta Re­pu­bli­ke Hr­ vatske. Te­ma ovoga sku­pa bio je 7. okvir­ni pro­gram za istra­ži­ va­nje i ra­zvoj FP7 (Se­vent Fra­ mework Pro­gram­me) u či­jem ra­du su sudjelovali predstav­ nici Po­drav­ki­nog i Be­lu­po­vog istra­ži­va­nja i ra­zvo­ja, ra­zvo­ja te­ hno­lo­gi­ja, pro­i­zvo­dnji, ljudskih po­ten­ci­ja­la te predstavnici po­ slo­vnih su­bje­ka­ta i je­di­ni­ca lo­ kal­ne upra­ve s po­dru­čja Ko­pri­ vni­čko-kri­že­va­čke županije. Se­ dmi okvir­ni pro­gram je gla­vni pro­gram Za­je­dni­ce za istra­ži­va­ nje i te­hno­lo­ški ra­zvoj Eu­rop­ ske uni­je i osmi­šljen je kao klju­ čni do­pri­nos Li­sa­bon­skoj agen­ di i stva­ra­nju eu­rop­skog za­je­ dni­čkog istra­ži­va­čkog pro­sto­ra (ERA) te se pri­dru­žu­je Pro­gra­ mu za po­du­ze­tniš­tvo i ino­va­ci­je (CIP) kao i Stru­ktur­nim fon­do­vi­ ma i Ko­he­zij­skom fon­du. Ovo je drugi skup odr­žan u sklo­pu Po­drav­ki­nih EU ini­ci­ja­ti­ va za dje­la­tni­ke Podravke, ali i

sve za­in­te­re­si­ra­ne su­bje­kte gra­ da i županije. - Svrha ini­ci­ja­ti­ve jest pra­vo­ vre­me­no in­for­mi­ra­nje, upo­zna­ va­nje i ­a­kti­vno uklju­či­va­nje u to­ ko­ve i pra­kse po­slo­va­nja EU. Da bi­smo pri­bli­ži­li tu pra­ksu te mo­ gu­ćno­sti ko­ri­šte­nja odre­đe­nih fon­do­va EU, ra­zvi­ja­mo in­ten­zi­ vnu su­ra­dnju s pred­sta­vni­ci­ma re­sor­nih mi­ni­star­sta­va, HGK i HUP-a, ko­ji­ma i ovim pu­tem za­ hva­lju­je­mo na odli­čnoj suradnji - izja­vi­la je Ja­dran­ka Ivan­ko­vić, asi­sten­ti­ca pre­sje­dni­ka Upra­ve za CRM, za­du­že­na za EU ini­ci­ja­

ti­ve. Uvo­dno go­ste je po­zdra­vio Mi­ro­slav Vi­tko­vić, član Upra­ve Podravke, ista­knuv­ši da su istra­ ži­va­nje i ino­va­ci­je uz obra­zo­va­ nje i te­hno­lo­gi­ju osno­va za ra­ zvoj kon­ku­ren­tno­sti, na­gla­ša­va­ ju­ći da Podravka di­je­li ista opre­ dje­lje­nja koja i EU isti­če kako bi po­sta­la druš­tvo te­me­lje­no na eko­no­mi­ji zna­nja.

Prijava znanstvenih projekata

O pro­gra­mu FP7, u kojemu će i Podravka tra­ži­ti svoje mje­ sto, go­vo­ri­la je dipl. ing. Gor­ da­na Pru­tki-Pe­čnik, na­ci­o­nal­na

ko­or­di­na­to­ri­ca iz Odje­la za eu­ rop­ske in­te­gra­ci­je Mi­ni­star­stva zna­no­sti, obra­zo­va­nja i špor­ ta. Cilj 7. okvir­nog pro­gra­ma za istra­ži­va­nje i ra­zvoj, za ko­ ji je Eu­rop­ska uni­ja na­mi­je­ni­la 32 mi­li­jar­de i 400 mi­li­ju­na eu­ ra, a pro­vo­dit će se u ra­zdo­blju od 2007. do 2013 godine, jest eu­rop­sko pre­u­zi­ma­nja pri­ma­ta u klju­čnim po­dru­čji­ma djelova­ nja pu­tem ja­ča­nja ino­va­ti­vnih ka­pa­ci­te­ta eu­rop­skih ma­lih i sre­ dnjih poduzeća i in­du­stri­je kroz po­ve­zi­va­nje s aka­dem­skom za­ je­dni­com i istra­ži­va­čkim in­sti­ tu­ci­ja­ma. Eu­rop­ska ko­mi­si­ja ra­ spi­si­vat će već po­če­tkom sl­je­ de­će godine na­tje­ča­je za pro­je­ kte u kojemu se mo­gu na­ći sva poduzeća pa ta­ko i Podravka, a znan­stve­ni pro­je­kti pri­ja­vlji­vat će se izra­vno Eu­rop­skoj ko­mi­si­ ji. Okvir­ni pro­gra­mi do sada su ostva­ri­li značajne ko­ri­sti za eu­ rop­ske tvr­tke, ali Eu­ro­pi manj­ ka još oko 700 ti­su­ća znan­stve­ ni­ka kako bi mo­gla ostva­ri­va­ti pro­gra­me ra­zvo­ja. La­na Žu­te­li­ja iz Odje­la za eu­ rop­ske in­te­gra­ci­je Mi­ni­star­stva zna­no­sti, obra­zo­va­nja i špor­ta go­vo­ri­la je o hra­ni, po­ljo­pri­vre­ di i bi­o­te­hno­lo­gi­ji, je­dnom od

te­mat­skih pri­o­ri­te­ta 7. okvir­nog pro­gra­ma koji je posebno za­ni­ mljiv za Po­drav­ku. U tom pri­o­ri­ te­tu naj­vi­še va­žno­sti pri­da­vat će se uva­ža­va­nju odr­ži­vog ra­zvo­ja, za­šti­ti oko­li­ša, si­gur­no­sti i kva­li­ te­ti proizvoda.

Nositelj razvoja regije

O te­mat­skom pri­o­ri­te­tu zdra­ vlje i bi­o­me­di­ci­na go­vo­ri­la je dr. vet. med. Ta­nja Iva­no­vić iz Odje­ la za eu­rop­ske in­te­gra­ci­je Mi­ni­ star­stva zna­no­sti, obra­zo­va­nja i špor­ta ista­knuv­ši po­bolj­ša­nje zdra­vlja sta­no­vni­ka Eu­ro­pe kao te­melj­ni cilj ovog pri­o­ri­te­ta s na­ gla­skom na zdra­vlju dje­ce. Dr. Zdrav­ko Špi­rić iz In­sti­tu­ ta za pri­mje­nje­nu eko­lo­gi­ju, Oi­ kon d.o.o. na ovom je sku­pu go­ vo­rio o do­sa­da­šnjim isku­stvi­ma pro­gra­ma istra­ži­va­nja i ra­zvo­ja s na­gla­skom na ne­po­tre­bne stra­ ho­ve i ne­po­zna­ni­ce za ma­lo i sre­ dnje po­du­ze­tniš­tvo. Na­kon IN­FO da­na u Podrav­ ki upi­ta­li smo Gor­da­nu Pru­tki Pe­čnik ka­kvo mje­sto mo­že Po­ dravka ostva­ri­ti u 7. okvir­nom pro­gra­mu za istra­ži­va­nje i ra­ zvoj i u če­mu ona mo­že su­dje­ lo­va­ti: - Od de­vet klju­čnih pri­o­ri­te­

ta koje nu­di eu­rop­ski pro­gram Podravka mo­že su­dje­lo­va­ti u oni­ma u ko­ji­ma na­đe svoj in­ te­res, a to je si­gur­no hra­na, oko­liš i po­dru­čje mo­bil­no­sti u raz­mje­ni znan­stve­ni­ka, gdje mo­že su­dje­lo­va­ti u sla­nju svo­ jih ka­dro­va u stra­ne ze­mlje, a ta­ko i njih pri­ma­ti u svo­ju kom­pa­ni­ju. Podravka se mo­že uspje­šno uklju­či­ti u rad te­hno­ lo­ške plat­for­me i mje­sto gdje se for­mi­ra­ju stra­te­ške istra­ži­ va­čke te­me i stra­te­gi­je (agen­ de). Osim toga, Podravka se mo­že uklju­či­ti u ovaj pro­gram kao no­si­telj ra­zvo­ja svoje re­ gi­je i po­vla­či­ti za so­bom i ma­ nja poduzeća. Ovo je ini­ci­jal­ ni skup za pri­ja­vlji­va­nje pro­je­ ka­ta na eu­rop­ski na­tje­čaj i Po­ dravki su ši­rom otvo­re­na vrata za ula­zak u ta­kve eu­rop­ske in­ te­gra­ci­je. Podravka ima kva­li­ te­tna istra­ži­va­nja i ra­zvoj, ja­ ku po­tpo­ru i lo­gi­sti­ku, a i do­ bru su­ra­dnju sa žu­pa­nij­skom ko­mo­rom i po­du­ze­ći­ma i to joj otva­ra ši­ro­ki put za pla­ sman svog istra­ži­va­nja i ra­zvo­ ja u eu­rop­ske i svjet­ske to­ko­ ve - re­kla je na­ci­o­nal­na ko­or­ di­na­to­ri­ca Gor­da­na Pru­tki Pe­čnik. n

Pred­sta­vni­ci Ja­dran­skih lu­ksu­znih ho­te­la po­sje­ti­li Po­drav­ku

Naj­bo­lji s naj­bo­lji­ma

Direktor Podravkine Ga­stro pro­da­je Mar­ko Csik u razgovoru s pred­sta­vni­cima Ja­dran­skih lu­ksu­znih ho­te­la Piše i snimio: Boris Fabijanec

P

red­sta­vni­ci Ja­dran­skih lu­ ksu­znih ho­te­la, to­čni­je še­ fo­vi ku­hi­nja i na­ba­ve, pre­ dvo­đe­ni me­na­dže­ri­com Že­lja­ nom Udo­vi­čić, po­sje­ti­li su 29. stu­de­no­ga Po­drav­ku. Nji­hov do­ ma­ćin, direktor Ga­stro pro­da­je Mar­ko Csik upoznao je go­ste s tri­de­se­to­go­di­šnjim isku­stvom u ra­du s ga­stro ku­pci­ma te tom pri­go­dom ista­knuo kako više od 20 po­sto uku­pnog pri­ho­da Po­ dravke na tr­ži­štu Hrvatske či­ni ga­stro pro­da­ja. Više od 1.000 proizvoda naše tvr­tke na­la­zi se kod 3.500 ga­stro ku­pa­ca te na 10.000 ga­stro mje­sta po­tro­šnje u obra­di. - Pre­dnost Podravke nad osta­ lom kon­ku­ren­ci­jom u ga­stro se­ gmentu je ši­ri­na i pri­la­go­đe­nost asor­ti­ma­na i pa­ki­ra­nja, uskla­ đe­nost s ugo­sti­telj­skim stan­dar­

di­ma, je­dno­sta­vnost pripre­ me, izda­šnost i eko­no­mi­čnost, ino­va­ti­vnost i ku­li­nar­ska kre­a­ti­ vnost, ra­ci­o­nal­ni utro­šak na­mir­ ni­ca i vre­me­na te zdra­stve­na ispra­vnost i si­gur­nost. Ta­ko­đer, svojim par­tne­ri­ma nu­di­mo su­ra­ dnju na dalj­njoj ino­va­ci­ji ga­stro asor­ti­ma­na i to nam je stra­te­ ški im­pe­ra­tiv, jer va­ša ra­zmi­šlja­ nja u tom segmentu su nam dra­ go­cje­na. Naj­važnija je do­bra vo­ lja i ko­mu­ni­ka­ci­ja jer u ko­na­čni­ ci po­sao či­ne lju­di, a mi že­li­mo ra­di­ti s naj­bo­lji­ma te bu­di­mo i da­lje par­tne­ri u stva­ra­nju hr­vat­ skog tu­ri­sti­čkog proizvoda - re­ kao je tijekom pre­zen­ta­ci­je Mar­ ko Csik. Gru­pa­ci­ja Ja­dran­ski lu­ksu­zni ho­te­li uklju­ču­je tri ho­te­la s pet zvi­je­zdi­ca - Excelsior, Du­bro­vnik Pa­la­ce i Bel­le­vue smje­šte­ne u Du­ bro­vni­ku, pro­jekt Ko­na­vle tu­ri­ zam s tri obje­kta u Cav­ta­tu i Ko­

na­vli­ma te Grand Ho­tel Bo­na­vi­ ju s če­ti­ri zvje­zdi­ce smje­šte­nu u Ri­je­ci, koja ove godine obi­lje­ža­ va 130-go­di­šnji­cu po­sto­ja­nja. Tu je i du­bro­va­čki ho­tel Kom­pas s tri zvje­zdi­ce. U sa­sta­vu gru­pa­ci­ je dje­lu­je tu­ri­sti­čka agen­ci­ja Ja­ dran­ski lu­ksu­zni ser­vi­si. Tvr­tka Ja­dran­ski lu­ksu­zni ho­te­li dio je me­đu­na­ro­dne kom­pa­ni­je GS Ho­ tels and Re­sorts sa sje­di­štem u Windsoru u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. - Ja­dran­ski lu­ksu­zni ho­te­li su vo­de­ća ho­tel­ska kom­pa­ni­ja u Hrvatskoj, koja upra­vlja por­tfe­ ljem ho­te­la smje­šte­nih na pre­kra­ snim lo­ka­ci­ja­ma u gra­du Du­bro­ vni­ku, je­dnom od naj­lje­pših gra­ do­va na Me­di­te­ra­nu, i u Ri­je­ci, po­vi­je­snoj lu­ci na sje­ve­ru Hrvat­ ske. Bo­ra­vak u Ja­dran­skim lu­ksu­ znim ho­te­li­ma pru­ža uslu­žan i to­pao do­ček, pre­po­zna­tljiv in­te­ ri­jer i su­vre­me­ni di­zajn pri­la­go­

đen mo­der­nom go­stu, spe­ci­fi­ čne lo­ka­ci­je u po­dru­čji­ma ne­vje­ ro­ja­tne pri­ro­dne i kul­tur­ne lje­ pote te vi­so­ku ra­zi­nu oso­bne i pro­fe­si­o­nal­ne uslu­ge. Zbog toga nam je vrlo va­žno po­slo­vno su­ra­ đi­va­ti s naj­bo­lji­ma u svo­jim bran­ ša­ma, a tu treba ista­knu­ti Po­drav­ ku s ko­jom ima­mo vrlo dobre i pro­fe­si­o­nal­ne poslovne odno­se. U bu­du­ćno­sti pla­ni­ra­mo neko­ liko za­je­dni­čkih pro­je­ka­ta te pro­ ši­re­nje su­ra­dnje izme­đu na­ših uspje­šnih kom­pa­ni­ja - re­kla je Že­lja­na Udo­vi­čić. Ti­je­kom boravka u Podravki, go­sti su ra­zgle­da­li me­snu in­du­ stri­ju Da­ni­ca, tvor­ni­cu Ve­ge­te i Podravka je­la, Mu­zej pre­hra­ne, a Po­drav­ki­ni ga­stropro­mo­to­ri su u Ku­li­nar­skom cen­tru Šta­ gelj pre­zen­ti­ra­li nekoliko je­la pri­ pre­mlje­nih na ba­zi Po­drav­ki­nih proizvoda. n

U skla­du s odre­dba­ma Za­ko­na o ra­du sa­zi­va­mo re­do­vi­ti

SKUP RA­DNI­KA PO­DRAV­KE d.d. 11. pro­sin­ca 2006.g. (po­ne­dje­ljak) u 13 sa­ti u re­sto­ra­nu Druš­tve­ne pre­hra­ne Podravke za sl­je­de­će or­ga­ni­za­cij­ske cje­li­ne: • Ured Upra­ve; ure­di Pred­sje­dni­ka i čla­no­va Upra­ve; Upra­vlja­čke slu­žbe • SPP ‘Pre­hra­na i pi­ća’: - Mar­ke­ting; Ra­zvoj proizvoda; Tr­ži­šte RH; Tr­ži­šte ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe; Tr­ži­šte Srednje Eu­ro­pe; Tr­ži­šte Isto­čne Eu­ro­pe; Tr­ži­šte pre­ko­o­ce­an­skih ze­ma­lja; Tr­ži­šte Za­pa­dne Eu­ro­pe I, Tr­ži­šte Za­pa­dne Eu­ro­pe II; Upra­vlja­nje ko­mer­ci­jal­nim par­ tne­ri­ma - PRO­I­ZVO­DNJA I: Tvor­ni­ca Ve­ge­te Ko­pri­vni­ca; Tvor­ni­ca ju­ha i po­lu­go­to­vih je­la Ko­pri­vni­ca; Slu­žba za za­je­dni­čke po­slo­ve Pro­i­zvo­dnje I - PRO­I­ZVO­DNJA II: Tvor­ni­ca ko­ktel pe­ci­va; Tvor­ni­ca dje­čje hra­ ne i kre­mnih na­ma­za; Tvor­ni­ca vo­ća; Mlin i Pe­ka­ra; • Lo­gi­sti­ka; Kon­tro­la kva­li­te­te i ra­zvoj te­hno­lo­gi­je • SPP ‘Uslu­ge’: - Upra­vlja­nje uslu­ga­ma: Ca­te­ring; Za­šti­ta; Či­šće­nje i DDD; Upra­vlja­nje vo­zi­li­ma; Upra­vlja­nje ne­kre­tni­na­ma - Ener­ge­ti­ka i te­hni­čke uslu­ge: Ener­ge­ti­ka; Podravka In­že­nje­ ring d.o.o.; Odr­ža­va­nje • Kor­po­ra­ti­vne fun­kci­je: - Ljud­ski po­ten­ci­ja­li i pra­vo; Stra­te­ški ra­zvoj; Kor­po­ra­ti­vne ko­ mu­ni­ka­ci­je; Po­slo­vna kva­li­te­ta; Kon­tro­ling; Ri­zni­ca; Ra­ču­no­ vod­stvo; In­for­ma­ti­ka; Na­ba­va; Po­slo­vni nad­zor Za re­do­vi­ti skup ra­dni­ka pre­dla­že­mo slje­de­ći dne­vni red: 1. Iz­vje­šće o po­slo­va­nju Podravke d.d. 2. Ra­zvoj­ni pla­no­vi Podravke d.d. i nji­hov utje­caj na go­spo­ dar­sko-so­ci­jal­ni po­lo­žaj ra­dni­ka 3. Pi­ta­nja i pri­je­dlo­zi Na sku­pu ra­dni­ka oče­ku­je­mo su­dje­lo­va­nje svih čla­no­va Upra­ ve Podravke te svih di­re­kto­ra se­kto­ra. Ra­dni­čko vi­je­će Podravka d.d. Ko­pri­vni­ca

Hotelijeri na prezentaciji Podravkinih proizvoda

Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Podravka na burzi

Potencijalne akvizicije bez utjecaja na cijenu dionica Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr

S

ilna neizvjesnost koju je generirala INA i proces javne ponude dionica domaće naftne kompanije, obilježen kojekakvim špekulacijama i velikim interesom potencijalnih ulagača, napokon se povukla s domaćeg tržišta kapitala, ostavljajući investitore u dobrom raspoloženju. Ako ništa drugo, a ono zbog činjenice da je cijena dionica fiksirana tek neznatno iznad sredine ranije utvrđenog raspona (na 1.690 kuna), čime je u velikoj mjeri neutralizirana bojazan brojnih promatrača, koji su se do tada uglavnom ograničavali na prilično suzdržane komentare, strahujući da bi visoka cijena (najčešće se spominjala brojka od 1.800 kuna) mogla već u startu paralizirati potražnju. Paralelno sa završetkom višednevne sage primjetno je jenjalo i izvlačenje profita (biDatum 22. 11. 2006. 23. 11. 2006. 24. 11. 2006. 27. 11. 2006. 28. 11. 2006. 29. 11. 2006.

lo od strane malih, ili u nešto manjoj mjeri, institucionalnih investitora), no to nije previše promijenilo doista letargičnu sliku domaćeg tržišta kapitala, od koje niti Podravka nije nimalo odudarala. Usprkos obilju informacija, najčešće u režiji neimenovanih izvora, čime se aludiralo na potencijalne akvizicije koje bi koprivnička tvrtka, u potrazi za većim tržišnim udjelom, mogla progutati. Osim Vitaminke, ponovo je aktualizirana mogućnost preuzimanja Eurobeva, pa čak i nešto širi deal s Lurom, no sve to praktički nije imalo nikakvog utjecaja na kretanje cijene dionica. Jer konačni je rezultat bio tek skroman pomak od 0,5% (na 480 kuna), i prikupljenih 4,3 milijuna kuna prometa u tjedan dana. Što je, pak, za utjehu onima koji su očekivali više, sasvim su skladu s prevladavajućim raspoloženjem ulagača, čiji optimizam u posljednje vrijeme uglavnom zaobilazi domaća blue-chip izdanja. n

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena

Cijena 477,51 480 480 480 482 480,02

Promet 241.053,51 380.234,63 2,686.855,12 716.306,39 137.378,74 420.988,44 Promet

PODR-R-A 22-29.11.2006.

483.00

3,000,000

482.00

Promet

2,500,000

Cijena

481.00

2,000,000

480.00 479.00

1,500,000

478.00

1,000,000

477.00 500,000

476.00 475.00

0 22. 11. 06

24. 11. 06

28.11. 06

Akcija koprivničkih liječnika Javna kampanja za novi CT uređaj

Da pacijente ne bi osta­vi­li bez CT di­ja­gno­sti­ke i tako im stva­ ra­li do­da­tne pro­ble­me, pri­mje­ri­ce da mo­ra­ju obi­la­zi­ti obli­žnje bol­ni­ce i du­go če­ka­ti na pre­tra­gu, li­je­čni­ci Opće bol­ni­ce “Dr. Tomislav Bar­dek” iz Ko­pri­vni­ce sa­mi su po­kre­nu­li ja­vno-me­ dij­sku kam­pa­nju odlu­čni da će hu­ma­ni­tar­nim akci­ja­ma sku­ pi­ti do­volj­no no­v­ca i na­ba­vi­ti nu­žno po­tre­ban ure­đaj. Ko­pri­ vni­čko-kri­že­va­čka žu­pa­ni­ja de­cen­tra­li­zi­ra­nim nov­cem ne mo­ že bol­ni­ci osi­gu­ra­ti oko četiri mi­li­ju­na ku­na, koliko se pro­cje­ nju­je da će sta­ja­ti no­vi CT, sto­ga će bol­ni­ca no­vac pri­ku­plja­ti do­na­ci­ja­ma i hu­ma­ni­tar­nim akci­ja­ma na­sto­je­ći po­tpu­no sen­ zi­bi­li­zi­ra­ti ja­vnost. Sto­ga je ofor­mljen tim, odnosno or­ga­ni­za­ cij­ski odbor koji će ra­znim akci­ja­ma na­sto­ja­ti što više skre­nu­ ti po­zor­nost javnosti da bi spo­zna­la da je ri­ječ o me­di­cin­skom apa­ra­tu bez ko­je­ga je danas ne­za­mi­sli­vo ra­di­ti i koji mo­že tre­ ba­ti svima na­ma. Stvar­nost je ta­kva da Odjel za ra­di­o­lo­gi­ju i ul­tra­zvuk ko­pri­ vni­čke bol­ni­ce pri­mje­nju­je kla­si­čne ra­di­o­lo­ške me­to­de sni­ma­ nja, dok je te­hno­lo­gi­ja uzna­pre­do­va­la te se na­bava no­vog, su­vre­me­nog ure­đa­ja na­me­će sa­ma od se­be, a ra­zlo­ga za to je više. Po­sto­je­ćem CT ure­đa­ju sta­rom de­set go­di­na, kojim je napravljeno oko 525.000 ek­spo­zi­ci­ja, vi­jek je pri kraju. No­vi ure­đaj bi omo­gu­ćio vrlo kra­tko vrijeme sni­ma­nja bo­le­ sni­ka, ve­li­ku br­zi­nu rada ure­đa­ja koja je oso­bi­to va­žna kod te­ško tra­u­ma­ti­zi­ra­nih oso­ba, a va­žno je spo­me­nu­ti da će pri­ mje­na ovog ure­đa­ja uvelike skra­ti­ti li­stu če­ka­nja bo­le­sni­ka za CT pre­gled. Bu­du­ći da mo­gu­ći ko­ri­snik uslu­ga tog ure­đa­ja mo­že bi­ti bi­lo tko, i to bez obzi­ra na sta­rost, spol, pri­ro­du bo­le­sti, jer to je ure­đaj koji je nu­žan svim spe­ci­jal­no­sti­ma i slu­ži u di­ja­gno­sti­ci gotovo svih bo­le­sti, u bol­ni­ci oče­ku­ju da će svi shva­ti­ti da je sva­ka pomoć do­bro­do­šla!

∆ kutak za umirovljenike

Osvrt na mi­nu­lu go­di­nu u pro­i­zvo­dnji po­ljo­pri­vre­dnih proizvoda za pre­ra­du u Podravki

Za­vr­še­tkom jedne se­zo­ne po­či­nju pripreme za sljedeću

‘Bla­go­slo­vlje­na’ bo­ži­ćni­ca od 100 do 350 ku­na

Uzor­ko­va­nje tla kao pri­pre­ma za uspje­šnu pro­i­zvo­dnu se­zo­nu

U su­ra­dnji s USA­ID-om po­čeo pi­lot-pro­jekt una­pre­đe­nja pro­i­zvo­dnje kra­sta­va­ca

Obi­telj­ske mi­ro­vi­ne u li­pnju 2007. Na istom sa­stan­ku na kojem je do­go­vo­re­na bo­ži­ćni­ca do­go­ vo­re­no je i rje­ša­va­nje pi­ta­nja obi­telj­skih i li­mi­ti­ra­nih mi­ro­vi­ na. Ia­ko je po­li­ti­čka odlu­ka već ra­ni­je do­ne­se­na, ipak će se ova pro­ble­ma­ti­ka ri­je­ši­ti iz­mje­na­ma za­ko­na, a cijela pro­ce­ du­ra treba bi­ti za­vr­še­na do 31. si­je­čnja 2007. godine. Na­kon toga sli­je­di ista pro­ce­du­ra ka­kva je bila pri odšteti prije go­di­ nu da­na. Hr­vat­ski za­vod za mi­ro­vin­sko osi­gu­ra­nje po­slat će tim ka­te­go­ri­ja­ma umi­ro­vlje­ni­ka oba­vi­je­sti o vi­si­ni obe­šte­će­ nja, a umi­ro­vlje­ni­ci će se tre­ba­ti oči­to­va­ti o mo­de­li­ma ispla­ te obe­šte­će­nja. Oni koji se odlu­če na br­zu ispla­tu u dvi­je godine, mo­gu oče­ki­va­ti pr­vu ra­tu u li­pnju 2007. godine. Dru­ga rata ispla­ti­la bi se u pro­sin­cu 2007., a pre­o­sta­le dvi­je ra­te tijekom 2008. godine. Umi­ro­vlje­ni­ci koji že­le ispla­tu ci­je­log du­ ga pr­vu će ra­tu do­bi­ti u pro­sin­cu 2007., a ispla­ta će tra­ja­ti do kra­ja 2012. godine.

Nedostatak domaćih krastavaca za preradu Podravka rješava projektom prema zadružnom načelu na koprivničkom području i u cijeloj Hrvatskoj Pi­še: Slav­ko Pe­trić Snim­ke: Be­ri­slav Go­dek i Ni­ko­la Wolf

P

ro­i­zvo­dnja po­vr­ća i dru­ gih po­ljo­pri­vre­dnih kul­ tu­ra za po­tre­be pre­ra­ de u Po­drav­ki­nim tvor­ni­ca­ma ove se godine oba­vlja­la u spe­ ci­fi­čnim ve­ge­ta­cij­skim uvje­ti­ ma. Osno­vna obi­lje­žja pro­te­ kle ve­ge­ta­cij­ske se­zo­ne bila su pro­hla­dno pro­lje­će, zbog ko­ jeg je ve­ge­ta­ci­ja ka­sni­la gotovo dva tje­dna, ra­zdo­blje nat­ pro­sje­čno vru­ćeg i su­šnog vre­ me­na kra­jem lipnja i tijekom sr­pnja, izuzetno ki­šni i ispod­ pro­sje­čno hla­dan ko­lo­voz te du­ga, to­pla i su­ha je­sen.

Ki­šni ko­lo­voz protiv raj­či­ce

Ka­ko se to odra­zi­lo na uzgoj bilj­nih kul­tu­ra za po­tre­be Podravkine pre­ra­de, pi­ta­li smo dr. Zdrav­ka Ma­to­ta­na, di­re­kto­ ra Ra­zvo­ja si­ro­vin­ske osno­ve u Podravki. - Bla­go, pro­hla­dno i du­go

Dr. Zdravko Matotan pro­lje­će s do­volj­no vla­ge po­ volj­no je utje­ca­lo na ra­zvoj str­ nih ži­ta­ri­ca, a pe­ri­od li­je­pog vre­mena na že­tvu vi­so­kokva­ li­te­tne pše­ni­ce, ta­ko da je pro­ te­kla go­di­na bila jedna od ri­ je­tkih kad se uz vi­so­ke pri­no­ se ostva­ri­la i isto ta­kva kva­

li­te­ta pše­ni­čnog zr­na, što je iznimno važno za pre­ra­đi­va­ čku in­du­stri­ju. Ta­kvi kli­mat­ ski uvje­ti nisu baš po­go­do­va­ li i dru­gim, za Po­drav­ku ta­ko­ đer va­žnim po­ljo­pri­vre­dnim kul­tu­ra­ma. Zbog iznimno vla­ žnog i hla­dnog vre­me­na i na po­dru­čju Istre bila je ote­ža­na sa­dnja raj­či­ce pa je i ra­zvoj te­ kao spo­ri­je, a pre­ra­da ka­sni­la de­se­tak da­na u odno­su na pret­ ho­dne godine. Uz to, ko­lo­voz, ina­če na po­dru­čju Istre naj­sun­ ča­ni­ji i naj­to­pli­ji, ove je godine bio naj­ki­šo­vi­ti­ji i naj­hla­dni­ ji u pro­te­klih de­se­tak go­di­na. Obo­ri­na je bi­lo i pre­vi­še, a ne­ ka su po­lja raj­či­ce bila po­pla­ vlje­na, što je one­mo­gu­ći­lo pra­ vo­dobnu i kva­li­te­tnu ber­bu, zbog če­ga je dio pro­i­zvo­dnje po­tpu­no uni­šten, ta­ko da je pro­i­zvo­dnja raj­či­ce ove godine bila gotovo pre­po­lo­vlje­na re­kao nam je dr. Ma­to­tan. Za ra­zli­ku od raj­či­ce ovo­go­ di­šnji kli­mat­ski uvje­ti, posebice du­ga i to­pla je­sen, iznimno

su dobro po­go­do­va­li sa­zri­je­va­ nju cr­ve­ne pa­pri­ke na­mi­je­nje­ ne pre­ra­di u aj­var, koja je ove godine pre­ra­đe­na u re­kor­dnoj ko­li­či­ni.

Pi­lot-pro­jekt za kra­sta­vce

Kod osta­lih po­vr­tnih kul­tu­ ra, kao što su gra­šak, grah ma­ hu­narke i ci­kla, pro­ši­re­njem pro­i­zvo­dnje i na isto­čni dio Hrvatske osi­gu­ra­ne su pla­ni­ ra­ne ko­li­či­ne iz do­ma­će pro­i­ zvo­dnje. Je­di­no se kra­sta­va­ca, od po­vr­ća na­mi­je­nje­nog pre­ra­ di, ni­je uspje­lo pro­i­zve­sti u na­ šoj dr­ža­vi u ko­li­či­na­ma po­tre­ bnim za pre­ra­du, zbog če­ga ih je di­je­lom bi­lo po­tre­bno uvo­ zi­ti. Ra­zlog to­me je u pro­i­zvo­ dnji još uvi­jek za­stu­pljen tra­di­ ci­o­nal­ni na­čin uzgo­ja na ma­ lim po­vr­ši­na­ma, pre­te­ži­to na oku­ćni­ca­ma se­o­skih do­ma­ćin­ sta­va, ali i re­la­ti­vno ni­ske ci­je­ ne u odno­su na drugo po­vr­će na­mi­je­nje­no pre­ra­di, dok je, s dru­ge stra­ne, udjel ljud­skog rada u ta­kvoj pro­i­zvo­dnji ve­

Pripreme za otvorenje klizališta u Koprivnici

Visoke temperature odgodile otvorenje klizališta

N

a Zrinskom trgu u Koprivnici obavljaju se završni poslovi na gradnji klizališta za ovozimsku sezonu. Zapravo, radovi su već i završeni i klizalište je trebalo već danas (petak) biti i službeno otvoreno, međutim, zbog relativno visokih temperatura otvorenje je odgođeno za nedjelju, ali je i to prolongirano pa će klizalište biti otvoreno čim se stvore uvjeti za to, najvjerojatnije idući tjedan. Klizalište, čiju je gradnju sponzorskim iznosom od oko 300 tisuća kuna prije tri godine omogućio Belupo, postalo je jedno od omiljenih koprivničkih zimskih okupljališta, pa je tako odlučeno da se za ovu godinu ono prostorno proširi. Povećane su dimenzije ograđenog prostora pod ledom i on će iznositi 25 x 17,5 metara. Klizanje će za sve zainteresirane biti besplatno, a najam klizaljki plaćat će se pet kuna po satu. Koprivničanci, a i svi ostali, dakle, trebaju pričekati da se temperatura spusti da bi krenuli na led u centru grada. S. P.

Radovi na opremanju klizališta u centru Koprivnice

Pre­ma do­go­vo­ru Vla­de i Hrvatske stran­ke umi­ro­vlje­ni­ka s Ko­or­di­ na­ci­jom umi­ro­vlje­ni­čkih udru­ga prvi put će više od mi­li­jun umi­ro­ vlje­ni­ka do­bi­ti bo­ži­ćni­cu. Hr­vat­ska stran­ka umi­ro­vlje­ni­ka tra­ži­la je bo­ži­ćni­cu od 100 do 500 ku­na, što bi izno­si­lo oko 300 mi­li­ju­na ku­ na, ali ne na te­ret pro­ra­ču­na, već po­vra­tom po­su­đe­nih di­o­ni­ca Mi­ ni­star­stvu gra­di­telj­stva. Vla­da je tvr­di­la da ne­ma no­v­ca, ali je on­ da po­pu­sti­la za­htje­vu HSU-a i pri­sta­la na po­lo­vi­cu tra­že­na izno­sa. Ta­ko će oni s mi­ro­vi­nom do 500 ku­na (oko 60 ti­su­ća umi­ro­vlje­ni­ ka) do­bi­ti bo­ži­ćni­cu od 350 ku­na, oni či­ja mi­ro­vi­na izno­si od 500 do 1.000 ku­na (oko 100.000 umi­ro­vlje­ni­ka) do­bit će 250 ku­na, oni koji pri­ma­ju izme­đu 1.000 i 2.000 ku­na (oko 463.000) do­bit će 150 ku­na, dok će umi­ro­vlje­ni­ci či­ja mi­ro­vi­na pre­la­zi 2.000 ku­na (oko 447.000) do­bi­ti bo­ži­ćni­cu od 100 ku­na. Vla­da će 150 mi­li­ju­na za ispla­tu bo­ži­ćni­ce osi­gu­ra­ti iz Ka­pi­tal­nog fon­da, odnosno od za­ ra­de države na pro­da­ji di­o­ni­ca Pli­ve. Bu­du­ći da je dr­ža­va za Pli­vi­ ne di­o­ni­ce do­bi­la više od ono­ga što joj je po­tre­bno za ispla­tu dvi­ je ovo­go­di­šnje ra­te odštete, pre­o­sta­lo je ne­što nov­ca i za ispla­tu bo­ži­ćni­ce. Dru­ga rata umi­ro­vlje­ni­ci­ma bit će ispla­će­na oko 15. pro­ sin­ca, a zatim će nakon se­dam da­na sti­ći i bo­ži­ćni­ca. Ta­ko će prije Bo­ži­ća na umi­ro­vlje­ni­čke ra­ču­ne ”sje­sti” oko 1,4 mi­li­jar­de ku­na. Za­uz­vrat će Vla­da do­bi­ti po­dr­šku tri­ju sa­bor­skih za­stu­pni­ka HSU-a pri prihvaćanju državnog pro­ra­ču­na za 2007. go­di­nu. Kad su pred­ sje­dni­ka Jor­da­na no­vi­na­ri upi­ta­li ”Ni­je li to tr­go­vi­na?”, predsjednik HSU-a je odgo­vo­rio: ”Da, mo­že­te to i ta­ko na­zva­ti, ali ni­je u ko­rist po­je­din­ca, već u ko­rist svih umi­ro­vlje­ni­ka!”

Ovo­go­di­šnji kli­mat­ski uvje­ti, posebice du­ga i to­pla je­sen, iznimno su dobro po­go­do­va­li sa­zri­je­va­nju cr­ve­ne pa­pri­ke na­mi­je­nje­ne pre­ra­di u aj­var li­k. Zbog toga je tijekom ove godine u su­ra­dnju s USA­IDom po­čeo pi­lot-pro­jekt una­ pre­đe­nja pro­i­zvo­dnje kra­sta­va­ ca prema za­dru­žnom načelu na ve­ćim po­vr­ši­na­ma, koji će bi­ti pro­ši­ren na ko­pri­vni­čkom i po­dru­čju ci­je­le Hrvatske.

Analiza tla za bolju gnojidbu

Poznato je da pri­pre­ma za no­ vu pro­i­zvo­dnu se­zo­ni u po­ljo­ pri­vre­di po­či­nje za­vr­še­tkom je­dne se­zo­ne, sto­ga je u Ra­zvo­ ju si­ro­vin­ske osno­ve pri za­vr­

še­tku obra­da re­zul­ta­ta ovo­go­ di­šnjih istra­ži­va­nja vezanih uz uvo­đe­nje no­vih sor­ti i te­hno­lo­ gi­je pro­i­zvo­dnje koji će se pre­ zen­ti­ra­ti Po­drav­ki­nim or­ga­ni­ za­to­ri­ma pro­i­zvo­dnje po­vr­ća, a nakon toga i svim pro­i­zvo­ đa­či­ma diljem Hrvatske koji or­ga­ni­zi­ra­no uzga­ja­ju po­vr­će za po­tre­be pre­ra­de u Po­drav­ki­ nim tvor­ni­ca­ma u Va­ra­ždi­nu i Uma­gu. - Isto ta­ko, za po­tre­be or­ga­ ni­zi­ra­ne pro­i­zvo­dnje oba­vlja se ana­li­za tla kako bi se pru­ži­

Rješenje za ‘no­ve’ umi­ro­vlje­nike stiže do 15. sr­pnja 2007. le pre­po­ru­ke za gno­ji­dbu da bi ona bila eko­lo­ški što pri­hva­tlji­ vi­ja, a za pro­i­zvo­đa­ča eko­nom­ ski što ispla­ti­vi­ja. A kad bu­du poznati i pla­no­vi po­tre­ba za si­ ro­vi­na­ma za pre­ra­du za idu­ću go­di­nu, pri­stu­pit će se or­ga­ni­ zi­ra­noj nabavi sje­me­na i ugo­va­ ra­nju pro­i­zvo­dnje pre­sa­dni­ca. Te aktivnosti Ra­zvo­ja si­ro­vin­ ske osno­ve u su­gla­sju su s načelima odr­ži­va ra­zvo­ja i oču­va­

nja oko­li­ša, a slje­dlji­vost u po­ ljo­pri­vre­dnoj pro­i­zvo­dnji jedna je od te­melj­nih po­stav­ki za pro­vo­đe­nje EU­RE­GA­PA (dobre po­ljo­pri­vre­dne pra­kse) čiju pri­mje­nu od do­ba­vlja­ča za­ hti­je­va sve ve­ći broj di­stri­bu­ te­ra svje­žeg vo­ća i po­vr­ća, a po­stupno se uvo­di i za vo­će i po­vr­će na­mi­je­nje­no pre­ra­di re­kao nam je dr Zdrav­ko Ma­ to­tan. n

U dvo­sa­tnim ra­zgo­vo­ri­ma ni­je se za­bo­ra­vio ni pro­blem ”no­ vih” umi­ro­vlje­ni­ka. Pre­mi­jer Sa­na­der je na­ja­vio da će već for­mi­

ra­na ra­dna sku­pi­na ri­je­ši­ti i taj pro­blem. Na­ja­vio je da bi se rje­še­ nje za po­bolj­ša­nje ove ka­te­go­ri­je umi­ro­vlje­ni­ka tre­ba­lo na­ći do kra­ja si­je­čnja 2007. godine. Riječ je o 360 ti­su­ća umi­ro­vlje­ni­ka koji sada pri­ma­ju u pro­sje­ku gotovo 600 ku­na ni­žu mi­ro­vi­nu od ”sta­rih” umi­ro­vlje­ni­ka. Pre­mi­jer je obe­ćao da će do kra­ja pro­lje­ tnog za­sje­da­nja Sa­bo­ra, odnosno naj­ka­sni­je do 15. sr­pnja 2007. godine, bi­ti prihvaćeno za­kon­sko rje­še­nje za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ ja ”no­vih” umi­ro­vlje­ni­ka. Želj­ko Šem­per

Hr­vo­je Ma­ti­je­vić iz Mar­ke­tin­ga

∆ moj hobi

Šah je Hr­vo­je­va glavna pre­o­ku­pa­ci­ja Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

Z

a Hr­vo­ja Ma­ti­je­vi­ća, najprije čla­na Ša­hov­ skog klu­ba Podravka pa PTT-a iz Za­gre­ba, pra­vi po­če­ tak sport­skog života obi­lje­žen je svjet­skim na­tje­ca­njem, i to u Bra­zi­lu 1990. Onamo je do­ pu­to­vao u pra­tnji zagrebačkog tre­ne­ra Ćo­si­ća kao ka­det­ ski pr­vak biv­še Ju­go­sla­vi­je i u gra­du Gu­a­ra­pu­a­li sjeo za ša­ hov­ski stol na ko­jem je bila plo­ či­ca s natpisom “Yugoslavia”, ali je Hr­vo­je hra­bro uz nju sta­ vio i hr­vat­sku za­sta­vi­cu koju je po­nio sa so­bom. Ta­da še­sna­ e­sto­go­di­šnjak na sku­pu svjet­

skih ša­hov­skih na­da na kraju je osvo­jio osmo mje­sto, što do sada nije uspje­lo nije­dnom ko­ pri­vni­čkom ni hrvatskom mla­ dom ša­hi­stu. Šah je i do danas ostao preokupacija broj jedan mla­di­ća za­ po­sle­nog u Po­drav­ki­nom Mar­ ke­tin­gu, ina­če ro­đe­nog u Kra­ pi­ni. Na­kon Eko­nom­skog fakulteta najprije se za­po­slio u Po­drav­skoj ban­ci, zatim je je­dno vrijeme bio “še­fić” u KTC-u, da bi 2002. ušao u mar­ ke­tin­ški su­stav Podravke, gdje je danas u kre­a­ti­vnom i za­ni­ mlji­vom po­slu mar­ke­tinškog menadžera tr­ži­šta RH za vo­će i po­vr­će. Po­sao koji umre­žu­je mno­ge aktivnosti je­dna­ko je

za­ni­mljiv kao i šah, u kojemu ima mnogo kom­bi­na­to­ri­ke. Za­ ni­mlji­vo, ali i po­ma­lo stre­sno. A nje­go­ve spo­so­bno­sti, osim po­slo­vnih i ša­hov­skih, se­za­le su i u no­go­me­tne vo­de. Igrao ga je u koprivničkoj Te­hni­ci na mje­stu be­ka, a sada rekreativno igra ma­li no­go­met s Podravkašima; odnedavno se bavi i va­ter­po­lom. A šah je ušao u Hr­vo­jev život kad mu je te­ta kao klin­cu ku­pi­la gar­ni­tu­ru za igra­nje. Od ta­da je “za­ro­blje­nik” igre, u ko­joj iz­dva­ja Fi­še­ra i Ka­spa­ ro­va, do te mje­re da je, nakon što se po­sve­tio tre­ni­ra­nju mla­ dih, po­stao i predsjednik klu­ ba za koji i sada igra, a na­tje­če

se u dru­go­li­ga­škoj kon­ku­ren­ci­ ji. Naravno, cilj mu je da po­sta­ nu pr­vo­li­ga­ši. Ša­hov­ski je maj­ stor, a mnogi ne mo­gu po­vje­ro­ va­ti da uz ta­kav ta­lent ni­je već ve­le­maj­stor. Mi­sli da mo­že do me­đu­na­ro­dnog maj­sto­ra, ali za to treba i više vre­me­na. Ta­ lent je samo osno­va, a bez stal­ nog igra­nja ne­ma na­pre­tka. Bo­lji je u du­ljim par­ti­ja­ma, sla­ bi­ji na sat. Izvan ša­ha je, prema na­vi­ ja­čkom za­no­su, hajdukovac; obo­ža­va Dal­ma­ci­ju, prem­da život pro­vo­di kao pra­vi Po­dra­ vac. Tor­ci­da ga je, pak, sko­ro sta­ja­la ba­ti­na od BBB-a u je­ dnom na­vi­ja­čkom sra­zu. Od glazbe voli i kla­si­čnu, primje-

rice Mo­zar­ta, ali mu je ipak pra­vo odre­đe­nje rock. Gle­da dobre fil­mo­ve, posebice ko­me­ di­je s do­zom iro­ni­je. Ne­se­bi­čnost koja pri­do­no­si ko­le­kti­vno­sti ži­vo­tno mu je opre­dje­lje­nje, a tu su mu naj­ mo­ćni­ji Gandhi i Majka Te­re­ za. Ne­o­že­njen je, a dje­voj­ka Ma­ja to­li­ko je “protiv” nje­go­ ve ša­hov­ske, pred­sje­dni­čke i re­ kre­a­ti­vne aktivnosti da ga katkad pod­sje­ti na ner­vo­zu koju ipak ne pokazuje za ša­hov­ skom pločom. Ni­je mu, kao i mno­gi­ma, dra­go kada izgu­ bi ša­hov­sku par­ti­ju, ali ni­je ni od onih koji nakon toga ru­ še fi­gu­re. Vo­li Hr­vo­je či­ta­ti knjige, ka-

ko ša­hov­sku li­te­ra­tu­ru, ta­ko i du­ho­vna, fi­lo­zof­ska djela. Odatle mu i re­če­ni­ca koja mu je uvijek na umu: “Bog je život, a svi koji na­stu­pa­ju s mr­žnjom, za­vi­ šću, ba­ha­to­šću, kle­tvom, gram­ zlji­vo­šću - protiv nje­ga su”. n

Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

U če­tvr­tak, 7. pro­sin­ca u ko­pri­vni­čkom ”Do­mo­lju­bu”

∆ OBAVIJESTI In­ter­ni na­tje­čaj Ra­di­te u Podravki? Sklo­ni ste tim­skom ra­du? Spre­mni ste na kon­ ti­nu­i­ra­no usa­vr­ša­va­nje i osobni ra­zvoj? Že­li­te bi­ti dio pro­daj­nog ti­ ma za Za­pa­dnu Eu­ro­pu? Pri­ja­vi­te se na na­tje­čaj za otvo­re­no ra­dno mje­sto: Vo­di­telj izvo­za (m/ž) Se­ktor Tr­ži­šte Za­pa­dne Eu­ro­pe I Va­ši no­vi ra­dni za­da­ci na ra­zi­ni kom­pa­ni­je bit će sljedeći: do­go­va­ra­nje i uskla­đi­va­nje pro­da­je i pro­daj­nih pla­no­va; ana­li­za ostva­re­ne pro­da­je; pla­ni­ra­nje izvo­za i ana­li­za ostva­re­nog izvo­za na tr­ži­šti­ma; izra­da ana­li­za bru­to mar­že i marketinških aktivnosti (bre­ ak even po­int i cost be­ne­fit ana­li­ze); ko­or­di­na­ci­ja s in­te­gral­nim fun­ kci­ja­ma u po­du­ze­ću ra­di ispu­nje­nja svih ci­lje­va pro­da­je; pla­ni­ra­nje i bri­ga o izvr­ša­va­nju ispo­ru­ka za izvoz u skla­du s pla­ni­ra­nim mar­ke­ tin­škim akti­vno­sti­ma na tr­ži­štu; na­lo­zi za pro­i­zvo­dnju; bri­ga o izla­ sku no­vih proizvoda u suradnji s Mar­ke­tin­gom i Ra­zvo­jem proi­ zvoda te obra­da po­tre­bnih po­slo­va s pro­daj­ne stra­ne: kon­tro­la izvo­ znih do­ku­me­na­ta, ro­ko­va na­pla­te po izvo­zu te ko­or­di­ni­ra­nje re­gi­ stra­ci­je izvo­znih proizvoda Od vas oče­ku­je­mo: di­plo­mu Eko­nom­skog fakulteta (pre­dnost smje­ro­vi Mar­ke­ting i Me­đu­na­ro­dna tr­go­vi­na); naj­ma­nje je­dnu go­di­nu ra­dnog sta­ža unu­ tar Podravke (pre­dnost se­kto­ri Mar­ke­ting i Pro­da­ja); aktivno po­zna­ va­nje en­gle­skog je­zi­ka u go­vo­ru i pi­smu (po­želj­no je zna­nje nje­ma­ čkog je­zi­ka); vi­sok stu­panj in­for­ma­ti­čke pi­sme­no­sti; ana­li­ti­čnost i si­ste­ma­ti­čnost; ra­zvi­je­ne ko­mu­ni­ka­cij­ske i or­ga­ni­za­cij­ske vje­šti­ne; sklo­nost tim­skom ra­du; pro­a­kti­vnost; in­te­res za ši­ri opse­g zna­nja iz po­dru­čja pro­da­je, mar­ke­tin­ga i fi­nan­ci­ja; spre­mnost na pu­to­va­nja Va­šu po­nu­du i ži­vo­to­pis oče­ku­je­mo na adre­si: Podravka d.d., Ljud­ski po­ten­ci­ja­li i pra­vo (za in­ter­ni na­tje­čaj), An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­vni­ca ili na e-ma­il adre­si: in­ter­ni.na­tje­caj@po­drav­ka.hr naj­ka­sni­je do 10. pro­sin­ca 2006.

Obavijest korisnicima telekomunikacijskih usluga

Obavještavamo korisnike T-mobile.vpn i VIP.vpn usluge da je zbog promjena u telekomunikacijskom sustavu Podravke pri­ stup informacijama na internoj telefonskoj centrali Podravke omogućen uporabom broja 048/ 651-144.

Prodaja rabljene kuhinje

Centralna inventurna komisija objavljuje javni natječaj za pro­ daju rabljene kuhinje (peć i kuhinjski elementi). Prodaja će se održati 6. prosinca 2006. godine s početkom u 12 sati na staroj lokaciji Juha. Svi zainteresirani mogu pogledati navedenu kuhi­ nju isti dan od 10 do 12 sati na spomenutoj lokaciji. Početna ci­ jena je 300 kuna.

Prodaja rashodovanih vozila

Na osnovi Odluke o prodaji rashodovanih sredstava objavljuje se prodaja rashodovanih teretnih vozila javnom prodajom - za­ tvorenim ponudama. Ponude će se otvoriti 8. prosinca 2006. (petak) u prostorija­ ma koprivničkog restorana Danica d.o.o., Đelekovečka cesta 21, u 12 sati, a primaju se do 8. prosinca 2006. do 11.30 sati na bla­ gajni Danice d.o.o. Mar­ka i tip vozila

1. VW LT35 2.8 TDI

Godina Inv. br. proizv.

2000. 3788

3. Mercedes Sprinter 208 D 1996. 3810

4. Mercedes 814

1996. 3558

Stanje vozila

neispravno ispravno neispravno

Prijeđeni kilometri

278.000 321.000 521.000

Početna cijena (kn)

24.000,00 22.000,00 32.000,00

Vozila se mog razgledati od 5. do 8. prosinca 2006. u kru­ gu Danice d.o.o., Đelekovečka cesta 21, Koprivnica (odgovor­ na osoba: Božidar Pintarić). Pravo nadmetanja imaju sve pravne i fizičke osobe koje uplate jamčevinu u iznosu 10 posto od po­ četne cijene. Vozila se prodaju prema načelu “viđeno - kupljeno”, bez prava na naknadne reklamacije. Porez i sve troškove prijenosa snosi kupac (22%). Kupac ko­ ji je kupio vozilo dužan ga je platiti i preuzeti u roku od tri dana od održanog nadmetanja. Nakon tog roka, a u slučaju da kupac odustane od kupnje, gubi pravo na povrat jamčevine.

Če­tvr­ti fe­sti­val za­ba­vne gla­zbe ”Od sr­ca sr­cu”

S

ve je spre­mno za naj­ ve­ću ovo­go­di­šnju za­ ba­vno-gla­zbe­nu pri­ re­dbu u Ko­pri­vni­ci - 4. fe­ sti­val za­ba­vne gla­zbe “Od sr­ca sr­cu”, što ga or­ga­ni­zi­ ra Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­ li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­ skog rata Podravke, odno­ sno Ali­ne­ja d.o.o. Na fe­sti­ va­lu, koji će se odr­ža­ti u če­tvr­tak, 7. pro­sin­ca u 20 sa­ti u dvorani “Do­mo­lju­ ba”, pod po­kro­vi­telj­stvom Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije, pre­ma ri­je­či­ma di­re­kto­ra te ma­ni­fe­sta­ci­je Zdrav­ka Mi­ko­ti­ća, na­stu­ pit će 33 pje­va­ča i gla­zbe­ nih sa­sta­va: Ke­mal Mon­

Su­sret sa stra­dal­ni­ci­ma i žr­tva­ma Do­mo­vin­skog rata U su­bo­tu, 9. pro­sin­ca u 11 sa­ti u re­sto­ra­nu druš­tve­ne pre­hra­ ne, u or­ga­ni­za­ci­ji Udru­ge bra­ni­te­lja Podravke, a u po­vo­du bo­ži­ ćnih bla­gda­na, odr­žat će se su­sret s in­va­li­di­ma, dje­com, ro­di­te­ lji­ma i udo­vi­ca­ma stra­dal­ni­ka Do­mo­vin­skog rata Podravke. Po­ kro­vi­telj te ma­ni­fe­sta­ci­je je predsjednik Upra­ve Podravke Dar­ ko Ma­ri­nac. Tom pri­go­dom za stra­dal­ni­ke Do­mo­vin­skog rata bit će odr­žan i za­ni­mljiv za­ba­vni pro­gram u ko­jem će su­dje­lo­ va­ti Tam­bu­ra­ški or­ke­star, i Mje­šo­vi­ti pje­va­čki zbor KUD-a Po­ dravka, Tomislav Braj­ša, San­dra Ku­li­er i skupina Fe­min­nem. Vo­ di­telj će bi­ti Du­brav­ko Si­dor. - Na ova­kve su­sre­te sva­ke godine po­zi­va­li smo dje­cu, ro­di­te­ lje i udo­vi­ce na­ših po­gi­nu­lih bra­ni­te­lja, a ovaj put pro­ši­ri­li smo ma­ni­fe­sta­ci­ju s in­va­li­di­ma Do­mo­vin­skog rata, pa smo po­zva­li ne samo one koji su za­po­sle­ni u Podravki već i one koji su na­pu­ sti­li na­šu tvrtku. Po­zi­va­mo ih da se oda­zo­vu na­šem po­zi­vu, jer smo za sve stra­dal­ni­ke pri­pre­mi­li i pri­go­dne da­ro­ve i do­mje­nak - re­kli su u Udruzi. n

Pre­gle­di i re­ha­bi­li­ta­ci­ja bra­ni­te­lja

Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Po­ dravke na­sta­vlja s akci­ja­ma koje su do­sad izni­mno dobro pri­mlje­ ne me­đu nji­ho­vim čla­no­vi­ma. Ri­ječ je prije svega o su­dje­lo­va­nju bra­ni­te­lja na spe­ci­ja­li­sti­čkim pre­gle­di­ma i o sla­nju nji­ho­vih čla­no­ va na re­ha­bi­li­ta­ci­ju u Va­ra­ždin­ske to­pli­ce. S tim akci­ja­ma na­sta­vit će se i da­lje, što zna­či da se bra­ni­te­lji mo­gu ja­vi­ti pred­sje­dni­ci­ma svo­jih po­dru­žni­ca, koji će ih in­for­mi­ra­ti o svim de­ta­lji­ma. n

No­va go­di­na u Vu­ko­va­ru

Udru­ga bra­ni­te­lja Podravke oba­vje­šta­va svoje čla­no­ve i nji­ho­ve obi­te­lji da or­ga­ni­zi­ra do­ček No­ve godine u ho­te­lu Lav u Vu­ko­va­ ru. Na put se kre­će au­to­bu­som 31. pro­sin­ca u 16 sa­ti, a sve tro­ ško­ve pla­ća Udru­ga. Zbog ogra­ni­če­nog bro­ja mo­li­mo da se za­in­ te­re­si­ra­ni u Udru­gu ja­ve naj­ka­sni­je do 14. pro­sin­ca n

JELOVNIK ponedjeljak, 4. 12. utorak, 5. 12. srijeda, 6. 12. četvrtak, 7. 12. petak, 8. 12.

- Varivo od graha s kiselom repom, kobasica bilogorska - Junetina na lovački, tjestenina, salata - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata - Varivo od poriluka, kosani odrezak, kolač - Pohani oslić, slani krumpir, salata

ko Šken­der, Ti­na i Ni­kša, gru­ pa Ru­svaj, Bar­ba­ra Mu­njas, Mir­ta, gru­pa Kings, Da­ni­je­la Go­lu­bić i gru­pa Joy. Pro­gram će vo­di­ti Oli­ver Mla­kar. Kao što se i oče­ki­va­lo, naj­ve­ ći je pro­blem or­ga­ni­za­to­ra pre­ma­li broj mje­sta. In­te­res je iznad oče­ki­va­nja, a Mi­ko­tić ka­ že da bi ih, da im je na ra­spo­ la­ga­nju bi­lo čak i de­set dvo­ra­ na po­put “Do­mo­lju­ba”, si­gur­ no po­pu­ni­li! Pri­hod od ula­zni­ ca na­mi­je­njen je Zakladi prof. Zla­te Bartl za ško­lo­va­nje mla­ dih stru­čnja­ka. Osim župani­ je, or­ga­ni­za­to­ri­ma je i ovaj put po­mo­gla Podravka. Fe­sti­val će pre­no­si­ti Ra­dio Ko­pri­vni­ca i Va­ra­ždin­ska te­le­vi­zi­ja. n

Izložba sli­ka Ma­ri­je Sti­pan u bol­ni­ci U Općoj se bol­ni­ci “Dr. T. Bar­dek” u Ko­pri­vni­ci sa­mo­stal­nom izlo­žbom sli­ka pred­sta­vi­la Ma­ri­ja Sti­pan, za­po­sle­ni­ca i gla­vna se­ stra na Odje­lu or­to­pe­di­je u koprivničkoj bol­ni­ci. Ma­ri­ja je du­go­ go­di­šnja i akti­vna čla­ni­ca Podravkine li­ko­vne se­kci­je, a do sada je ima­la nekoliko sa­mo­stal­nih izlo­žbi i niz sku­pnih. U izlo­žbe­nom pro­sto­ru u Općoj koprivničkoj bol­ni­ci pred­sta­vi­la se s dva­de­se­tak sli­ka sre­dnjeg for­ma­ta, ugla­vnom ulja na pla­tnu, na kojima te­ mat­ski pre­vla­da­vaju cvje­tne li­va­de i mr­tva pri­ro­da. Izložba će bi­ ti otvo­re­na mje­sec da­na. N. Z. L.

Ko­pri­vni­čan­ci na Ka­ta­rin­skom saj­mu u Sla­von­skom Bro­du

Pro­šlog su vi­ken­ da članovi KUD-a Podravka za­je­dno sa sta­rim za­na­tli­ja­ ma Tu­ri­sti­čke za­je­ dni­ce Ko­pri­vni­ca go­sto­va­li u Sla­von­ skom Bro­du na Ka­ ta­rin­skom saj­mu. Ra­zlog go­sto­va­nja bila je po­ve­zni­ca koja se­že u da­vna vre­me­na kada su Koprivnički stari zanati i tamburaši u Slavonskom Brodu tr­gov­ci obr­tni­ci iz Po­dra­vi­ne do­la­zi­li na taj sa­jam i pro­da­va­li ku­ ha­če, koje su po­sta­le sim­bol saj­ma, te dr­ve­ne sve­ce (“ki­pe­ce”). Ne­u­mor­ni sta­ri za­na­tli­je pre­zen­ti­ra­li su svoje za­bo­ra­vlje­ne vje­ šti­ne na za­do­volj­stvo mno­go­broj­nih po­sje­ti­te­lja, a atmo­sfe­ru su pod­gri­ja­va­li na­ši tam­bu­ra­ši Kan­de­la­be­ri, ina­če članovi KUD-a Podravka. Izu­ze­tno za­ni­mljiv bio je i umje­tnik ki­par Dra­gu­tin Ci­ glar koji je izra­đi­vao dr­ve­na ra­spe­la i na taj na­čin sim­bo­li­čno na­ sta­vio tra­di­ci­ju Ka­ta­rin­skog saj­ma. Odu­še­vlje­ni pre­zen­ta­ci­jom do­ma­ći­ni su pred­sta­vni­ci­ma KUD-a Podravka i Tu­ri­sti­čke za­je­ dni­ce već sad upu­ti­li za­mol­bu za go­sto­va­nje i idu­će godine.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Mo­že li smi­jeh bi­ti lje­ko­vit?

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci 30. 11. - 6. 12. ”KUĆA MONSTRUM”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 16 sati 30. 11. - 6. 12. ”DOBRA GODINA”, američka romantična komedija - u 18 sati 30. 11. - 6. 12. ”PARFEM”, francusko-španjolsko-njemački triler - u 20 sati

Žan­ko, Alen Vi­ta­so­vić, Vla­di­mir Ko­čiš Zec, Želj­ko Kru­šlin Kru­ška i La­ti­no, Ivan­ka Lu­e­tić, gru­pa Fe­min­nem, ET, Mi­ro­slav Eva­čić i Čar­ daš bluz, Ma­ja Bla­gdan i El Com­bo, San­di Ce­nov, Ivan Ivi­ca Percl, Ni­ves Cel­zi­jus, Mla­den Bur­ nać, Boris Ba­ba­ro­vić, Ni­ko Be­te, An­gie, trio Adam Kon­čić, Vid Ba­ log i Mir­ko Šven­da Ži­ga, An­to­ni­ja Be­se­dnik, Li­ vio Mo­rosin band, Ža­na­ ma­ri La­lić, gru­pa Ver­ti­ go, An­to­ni­ja Šo­la, Zdrav­

Idu­će su­bo­te u Podravki

KINOPREDSTAVE

Žanamari te­no, Zla­tko Pe­ja­ko­vić, Vla­tka Po­kos, Dra­žen Lalić

Piše: dr. Ivo Belan

A

ko ste se dobro na­smi­ ja­li ne­kom vi­cu - do­ bro je. Znan­stve­ni­ci­ma je sve jasnije da je smi­jeh sna­ žan li­jek. Oni ka­žu da je i sam fi­zi­čki čin smijanja do­bar za čovjeka. Smijeh jača cir­ku­la­ci­ ju kr­vi i kon­tra­hi­ra mi­ši­će tr­ bu­šne stijen­ke. Izra­ču­na­lo se da je, ako se sto puta nasmije­

∆ SPORT

Če­tvr­tfi­na­le Hr­vat­skoga no­go­me­tnog ku­pa - uz­vra­tna uta­kmi­ca

Po­bje­dom i u Za­gre­bu Sla­ve­na­ši u po­lu­fi­na­lu Ku­pa ZA­GREB - SLA­VEN BE­LU­PO 2:3

N

o­go­me­ta­ši Sla­ven Be­lu­pa pla­si­ra­li su se u po­lu­fi­na­ le Hr­vat­skoga ku­pa po­bi­ je­div­ši i u za­gre­ba­čkoj uz­vra­tnoj uta­kmi­ci. Na­kon što su de­kla­si­ ra­li Za­greb u Ko­pri­vni­ci 6:0, i u uz­vra­tu su bili bo­lji od iza­bra­ ni­ka Ći­re Bla­že­vi­ća, koji je ina­ če opti­mi­sti­čno na­ja­vlji­vao da će Za­greb pre­sti­ći ko­pri­vni­čku pre­ dnost. No, naj­ve­će opti­mi­ste na sta­di­o­nu u Kranj­če­vi­će­voj ohla­ dio je u 27. mi­nu­ti Vru­či­na, ko­ ji je odli­čnim udar­cem s dva­de­ stak me­ta­ra sa­vla­dao Ško­ri­ća. U za­dnjoj mi­nu­ti pr­vog po­lu­vre­ me­na biv­ši Sla­ve­naš Ka­ra­bo­gdan uspio je s de­se­tak me­ta­ra izje­dna­ či­ti re­zul­tat. U na­stav­ku uta­kmi­ca je ima­la više re­vi­jal­ni ka­ra­kter pa su po­go­ ci po­če­li pa­da­ti s obje stra­ne. Za­ greb do­vo­di u vod­stvo opet Ka­ra­ bo­gdan, a ra­dost do­ma­ći­na još se ni­je ni­ sti­ša­la i već Mu­mlek va­ ra Ško­ri­ća za izje­dna­če­nje. U 76. mi­nu­ti ne­spre­tno re­a­gi­ra Ivan­ko­ vić nakon uba­ča­ja Mu­mle­ka i po­ sti­že au­to­gol. O su­pe­ri­or­no­sti Sla­ven Be­lu­pa u obje uta­kmi­ce če­tvr­tfi­na­la Hr­ vat­skog no­go­me­tnog ku­pa mož­ da naj­bo­lje govore ri­je­či Ći­re Bla­ že­vi­ća nakon uta­kmi­ce: - Ne mo­gu se ote­ti doj­mu da bi Sla­ven, da je igrao protiv Bar­ce­ lo­ne, i njih uspio eli­mi­ni­ra­ti. Pri­ tom mi­slim na to da im je sve ula­

Osi­jek ’97 - Podravka 3:5 (9:15) 3166:3238

Sla­ve­na­ši su­pe­ri­or­ni­ji i u Za­gre­bu zi­lo u gol. No ne že­lim ni­po­što uma­nji­ti po­bje­du Ko­pri­vni­ča­na­ ca. Pro­tiv Za­gre­ba za Sla­ven Be­

HAJ­DUK - SLA­VEN BE­LU­PO 2:0

ra­nog po­go­tka, no pr­vu pri­go­ du imali su Sla­ve­na­ši. Do­di­kov uda­rac Ba­lić je obra­nio. Ne­zgo­ dno je tu­kao Ma­đar Ga­al u 24. mi­nu­ti, Ni­ko­lo­ski je kraj­njim na­ po­rom lo­ptu izbio u kor­ner, na­ kon ko­jeg Ži­lić tu­če gla­vom po­ red vra­ti­ju. Pot­kraj pr­vog di­je­ la Sla­ven je pre­u­zeo ini­ci­ja­ti­vu i po­stao opa­sni­ji za Ba­li­će­va vra­ ta, ali gola nije bilo. Haj­du­kov tre­ner Zo­ran Vu­lić pot­kraj pr­ vog po­lu­vre­me­na mo­rao je ozli­ je­đe­nog Bu­ši­ća za­mi­je­ni­ti Mun­ ho­zom, što se po­ka­za­lo pra­vim po­te­zom jer on Spli­ća­ni­ma do­ no­si vod­stvo u 50. mi­nu­ti. Uru­

Ka­det­ska ša­hov­ska li­ga - cen­tar

te, ta aerobna aktivnost je­dna­ ka kao i de­set mi­nu­ta vje­žba­ nja na spra­vi. Me­đu­tim, ko­ri­sti idu i da­lje od toga. Izne­na­đu­ju­ći do­ka­zi lje­ko­vi­te mo­ći smi­je­ha do­la­ze iz je­dnog ispi­ti­va­nja pro­ve­de­ nog na 48 oso­ba koje su do­ži­vje­ le sr­ča­ni in­farkt. Po­lo­vi­na njih gle­da­la je hu­mo­ri­sti­čne pred­ sta­ve, ko­me­di­je, sva­ki dan po­la sa­ta. Dru­ga po­lo­vi­na pa­ci­je­na­t po­slu­ži­la je kao kon­trol­na sku­ pina. Na­kon go­di­nu da­na de­set bo­le­sni­ka u kon­trol­noj skupini do­ži­vje­lo je po­no­vlje­ni sr­ča­ni udar, dok je u gru­pi koja je gle­ da­la ša­lji­ve igro­ka­ze ta­kvih bi­lo samo dvo­je. Smi­jeh je sna­žan an­ti­dot za

Pr­ven­stvo u Ka­det­skoj ša­ hov­skoj li­gi cen­tar odr­ža­ no je u Gor­njoj Stu­bi­ci, To­ pu­skom i Kra­pi­ni, a su­dje­lo­ va­lo je 27 eki­pa iz Za­gre­ba te žu­pa­ni­ja Kar­lo­va­čke, Va­ ra­ždin­ske, Kra­pin­sko-za­gor­ ske, Bje­lo­var­sko-bi­lo­gor­ske, Si­sa­čko-mo­sla­va­čke, Me­đi­ mur­ske i Ko­pri­vni­čko-kri­že­ va­čke. U ta­kvoj kon­ku­ren­ci­ ji ka­de­ti Podravke osvo­ji­li su pr­vo mje­sto sa 28 bo­do­ va po­bi­je­div­ši u osam su­sre­ ta od de­vet odi­gra­nih. Dru­ go mje­sto pri­pa­lo je mom­ ča­di Pod­su­sed iz Za­gre­ba sa 26 bo­do­va, a tre­ći je Za­greb sa 25 bo­do­va. Mla­di Po­drav­ ka­ši igra­li su na ovom pr­ven­

nak smi­je­ha kod dje­ce s ozbilj­ nim bolestima, uklju­ču­ju­ći rak. Pr­vi re­zul­ta­ti upućuju na to da vi­deoka­se­te šaljiva sadržaja po­ ma­žu dje­ci da se la­kše no­se s ne­u­go­dnim i bol­nim me­di­cin­ skim postupcima. Je­dnom tri­na­e­sto­go­di­šnjem dje­ča­ku, su­di­o­ni­ku tog ek­spe­ri­ men­ta, to je već dobro pozna­ to. Trpio je veliku bol nakon ki­ rur­ške ope­ra­ci­je - sve dok se kraj nje­go­va kre­ve­ta ni­je po­ja­ vio poznati kla­un. On je dje­ča­ ku po­čeo pri­ča­ti vi­ce­ve, kre­ve­ lji­ti se i maj­mu­ni­ra­ti. Dje­čak je po­sli­je izja­vio da mu je smi­jeh od­vra­tio mi­sli od bo­li. Rekao je: “Kad se smi­ješ, ne mo­žeš a da se ne osje­ćaš bolje”. n

lu­po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Kri­stić, Ra­de­ljić, Bo­dru­šić, Bo­šnjak, Pol­ dru­gač, So­pić (od 73. Ke­le­men),

Po­ljak (od 46. Mu­mlek), Bo­žac, Jam­bru­šić (od 46. De­lić) i Vru­či­ na. B. F.

Ni­šta od izne­na­đe­nja u Spli­tu

K

Pri­pre­ma­ju­ći se za Eu­rop­sko pr­ven­stvo, ru­ko­me­ta­ši­ce hrvatske ru­ko­me­tne re­pre­zen­ta­ci­je u sklo­pu osje­čkih pri­pre­ma pr­vo su odi­ gra­le pri­ja­telj­sku uta­kmi­cu s re­pre­zen­ta­ci­jom Sr­bi­je, a po­tom su su­dje­lo­va­le na me­đu­na­ro­dnom tur­ni­ru u Ma­đar­skoj. U su­sre­tu sa Sr­bi­jan­ka­ma bi­le su bolje 25:15, dok su u Ma­đar­skoj izgu­bi­le u oba su­sre­ta. U pr­vom svla­da­la ih je re­pre­zen­ta­ci­ja Špa­njol­ske 26:20 (14:7), a u dru­gom do­ma­ćin Ma­đar­ska sa 25:19 (11:8). Po­red već nekoliko ozli­je­đe­nih (pre­te­ži­to Po­drav­ki­nih) igra­či­ca, ozli­je­di­le su se Pa­si­čnik i Po­po­vić, što će bi­ti do­da­tna bri­ga tre­ne­ru Šo­ja­tu. U Ma­đar­skoj su za Hrvatsku igra­le: Gru­bi­šić, Jel­čić, Kri­ža­nac, Pa­si­ čnik, Po­po­vić, Ar­sla­na­gić, Hor­vat, Ko­žnjak, Ga­će, Hr­go­vić, Ze­bić, Pal­čić, Lo­vrić, Pu­sić, Pe­ne­zić, Ba­tel­ka. Po­sli­je tur­ni­ra u Ma­đar­skoj hr­vat­ska re­pre­zen­ta­ci­ja na­sta­vit će s ra­dom u Del­ni­ca­ma, odakle će se i kre­nu­ti na eu­rop­ski skup u Šved­sku. S.P.

Ti­je­sna po­bje­da u Osi­je­ku

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 17. ko­lo

o­pri­vni­čki pr­vo­li­gaš ni­ je uspio izne­na­di­ti Haj­ du­kov­ce na Po­lju­du, ia­ ko su Sla­ve­na­ši imali svoje šan­ se, ali ih nisu isko­ri­sti­li. Spli­ća­ni su svoje šan­se isko­ri­sti­li i osvo­ ji­li tri no­va bo­da. Za­ni­mlji­vo je i to što je tre­ner Sla­ve­na Be­lu­ pa El­vis Sco­ria ušao u uta­kmi­ cu s kom­bi­ni­ra­nim sa­sta­vom, jer u odno­su na odli­čnu uta­kmi­ cu sa Za­gre­bom u pr­vih 11 ni­ je bi­lo Vru­či­ne, Šo­mo­ci­ja i Bo­ šca, a umje­sto njih za­i­gra­li su na Po­lju­du od prve mi­nu­te Bo­ šnjak, Pol­dru­gač i Elez. Do­ma­ ćin je pri­ti­skom tra­žio put do

Pan­non kup ru­ko­me­ta­ši­ca u Ma­đar­skoj

Pr­va hr­vat­ska li­ga - 7. ko­lo (ku­gla­či­ce)

Smijeh jača cir­ku­la­ci­ju kr­vi i kon­tra­hi­ra mi­ši­će tr­bu­šne stijen­ke. Ako se sto puta nasmijete, kao da ste de­set mi­nu­ta vje­žba­li na spra­vi stres. Istra­ži­va­nja su po­ka­za­la da gle­da­nje vi­deoka­se­ta s ko­mi­ čnim sa­dr­ža­jem sni­zu­je ra­zi­ne dva klju­čna hor­mo­na stresa u kr­vi, koji mo­gu uzro­ko­va­ti ne­ pra­vi­lan ri­tam sr­ča­nih otku­ca­ ja, što opet mo­že do­ve­sti do sr­ ča­nog uda­ra. I doi­sta, sr­ča­ni bo­le­sni­ci često do­bi­va­ju li­je­ko­ ve koji se zo­vu be­ta-blo­ka­to­ri i koji blo­ki­ra­ju te hor­mo­ne. Smi­ jeh či­ni isto, a istodobno ci­ jela stvar mo­že bi­ti mno­go za­ ba­vni­ja. Mo­že li do­bar smi­jeh po­mo­ ći bo­le­sni­ci­ma da im se po­bolj­ ša nji­ho­vo zdrav­stve­no sta­nje? U za­ni­mlji­vom po­ku­su na Sve­ u­či­li­štu u Los Ange­le­su znan­ stve­ni­ci pla­ni­ra­ju te­sti­ra­ti uči­

Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Ka­de­ti Podravke osvo­ji­li pr­vo mje­sto stvu u sa­sta­vu: Ju­ri­ca Sr­biš, Ma­ti­ja Osto­vić, Mi­šel Ber­tu­ si, Vi­ktor Vra­nar, Pe­tar Fr­ čko i Ivan Ore­ho­vec. Je­di­ni po­raz Po­drav­ka­ši su do­ži­vje­ li u su­sre­tu s Va­ra­ždi­nom, a pr­vo ime na­tje­ca­nja bio je Ju­ri­ca Sr­biš, koji je na pr­voj plo­či ostva­rio 8,5 bo­do­va od mo­gu­ćih de­vet. Uspjeh je to ve­ći što je on 11-go­di­šnjak, a igrao je u kon­ku­ren­ci­ji ka­ de­ta do 15 go­di­na. Osva­ja­ njem pr­vog mje­sta ša­hi­sti Podravke pla­si­ra­li su se na za­vr­šni tur­nir na ko­jem će bra­ni­ti pro­šlo­go­di­šnji na­slov po­bje­dni­ka. Podravkine ša­ hi­ste vo­dio je tre­ner Ve­dran Ba­či. S. P.

gva­jac je Bla­tnja­ko­vo do­da­va­nje gla­vom spre­mio u mre­žu za 1:0. Ko­pri­vni­čan­ci su mo­gli do izje­ dna­če­nja u 61. mi­nu­ti, ali je Jam­ bru­šić za­ka­snio na do­da­va­nje Bo­šnja­ka. Sco­ria je u igru u na­ stav­ku uba­cio Vru­či­nu i Šo­mo­ ci­ja, no Haj­duk je nakon po­gre­ ške Sla­ve­no­ve obra­ne po­ve­ćao vod­stvo. Bar­to­lo­vić je izbio sam pred Ni­ko­lo­skog, koji sjaj­no bra­ ni nje­gov uda­rac iz bli­zi­ne, ali iz dru­gog po­ku­ša­ja Bar­to­lo­vić je bio pre­ci­zan, nakon što ga je po­ slu­žio Mun­hoz. Sla­ve­na­ši su mo­ gli sma­nji­ti vod­stvo Haj­du­ka u 81. mi­nu­ti, ali je uda­rac Vru­či­ne sa 16 me­ta­ra Ba­lić uspio obra­ni­ ti. Bar­to­lo­vić je do po­go­tka mo­

gao i u 86. mi­nu­ti, nakon li­je­pe akcije Mu­se i Mun­ho­za, ali je s de­se­tak me­ta­ra pro­ma­šio okvir go­la. Sve u sve­mu, za­slu­že­na po­ bje­da split­skih bi­je­lih ko­jom su i da­lje ostali u utr­ci za pr­va­ka. U po­slje­dnjem je­sen­skom ko­ lu Sla­ven Be­lu­po kod ku­će ugo­ šću­je Me­đi­mu­rje i ko­pri­vni­čki na­vi­ja­či oče­ku­ju osva­ja­nje tri bo­ da. Uta­kmi­ca po­či­nje u su­bo­tu u 13.30 sa­ti. Pro­tiv Haj­du­ka za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Kri­stić, Ra­de­ljić, Bo­dru­šić, Bo­šnjak (od 64. Vru­či­na), So­pić (od 70. Šo­ mo­ci), Pol­dru­gač, Po­ljak, Elez (od 77. Mu­mlek), Do­dik, Jam­ bru­šić. B. F.

Ivo Be­lan otr­čao u svoj za­vi­čaj Naš stal­ni su­ra­dnik dr. Ivo Be­ lan ve­li­ki je lju­bi­telj re­kre­a­ti­vnog tr­ča­nja i već je is­tr­čao cijeli niz svjet­ski po­zna­tih ma­ra­to­na, a pro­ šlog je je tje­dna, za­je­dno sa svo­ jim si­nom, tr­čao od hr­vat­sko-cr­ no­gor­ske gra­ni­ce (De­be­li Bri­jeg) do svog ro­dnog mje­sta Tiv­ta, u Bo­ki Ko­tor­skoj. Sta­za je bila du­ga 31 ki­lo­me­tar. Na oba­li u Tiv­tu bio im je pri­re­đen li­jep do­ček. Tog da­ na se pro­sla­vljao i Dan opći­ne Ti­ vat, koja je bila i po­kro­vi­telj utr­ ke. Ovaj put Be­la­ni­ma su se u utr­ ci pri­dru­ži­la i dvo­ji­ca mla­dih atle­ ti­ča­ra iz Bo­ke Ko­tor­ske. Po­red gra­do­na­čel­ni­ka Tiv­ta, ko­ ji je tr­ka­če do­če­kao i po­zdra­vio na ci­lju, hrvatske ma­ra­ton­ce do­če­ka­ la je i po­stroj­ba sta­re hrvatske bra­ tov­šti­ne “Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca”, i to u svo­jim tra­di­ci­o­nal­nim odo­ra­

Otac i sin Be­lan prije utr­ke od hr­vat­skocr­no­gor­ske gra­ni­ce do Tiv­ta

ma, uz, naravno, li­me­nu gla­zbu. Su­tra­dan, nakon utr­ke, Be­la­na je pri­mio no­vi pre­mi­jer Cr­ne Go­re Želj­ko Štu­ra­no­vić. Sr­da­čno ga je po­zdra­vio i če­sti­tao mu na utr­ci, ko­joj je dao pu­nu po­dr­šku. Pre­ mi­jer Šturanović re­kao je i da je ta utr­ka ma­li do­pri­nos po­bolj­ša­ nju odno­sa izme­đu Cr­ne Go­re i Hrvatske.

Podravka je ko­na­čno po­bi­je­di­ la uvi­jek ne­u­go­dnu eki­pu Osi­ je­ka ’97, koji ni­je uspio odr­ža­ti tra­di­ci­ju do­ma­ćih po­bje­da pro­ tiv Podravke; često je Podravka osta­vlja­la bo­do­ve ne­u­go­dnom do­ma­ći­nu. Na star­tu uta­kmi­ce ni­je po­če­lo dobro za Po­drav­ku. U pr­voj se­ri­ji Ines Vu­ka, Osje­ čan­ka u re­do­vi­ma Podravke, opet gu­bi na ču­dan na­čin - ia­ko u uku­pnom zbro­ju ima dva ču­ nja više, u se­to­vi­ma je 3:1 za Ge­ toš. Ve­ri­ca Vu­čić gu­bi 3:1 i Osi­ jek ’97 je po­veo 2:0 i ste­kao 18 ču­nje­va pre­dno­sti. U dru­gom pa­ru si­gur­ne bodove, obje po 4:0, osva­ja­ju Lji­lja­na Pi­cer i opet odli­čna Đur­đi­ca Lu­kač. Re­zul­ tat je po­ra­vnat na 2:2, a Podrav­ ka je u pre­dno­sti od ve­li­kih 30 ču­nje­va. Odlu­ka pa­da u za­vr­šni­ ci. Lji­lja­na Zo­rec uz 2:2 u se­to­ vi­ma, za je­dnu po­sta­vu gu­bi od

biv­še re­pre­zen­ta­tiv­ke Ma­đa­re­ vić, dok Želj­ka odli­čnom igrom ski­da sva­ku ne­iz­vje­snost o po­ bje­dni­ku dvo­bo­ja. Odi­gra­la je u sjaj­nom izda­nju, sa 600 ču­nje­ va po­sta­je igra­či­ca uta­kmi­ce. Po­ bje­da ti­je­sna, ali za­to sla­tka! Do­go­di­la su se i dva izne­na­đe­ nja: do­sad ne­po­ra­že­na Istra ne­ o­če­ki­va­no je izgu­bi­la od no­vaj­ li­je u Đako­vu (6:2), dok je za­ gre­ba­čko Sun­ce “spr­ži­lo” Ri­je­ku (5:3). Na­kon šest odi­gra­nih ko­la (3. ko­lo je odgo­đe­no) u vod­stvu su Istra, Podravka i Gra­di­telj sa 10 bo­do­va, Za­greb je če­tvr­ti sa osam, pe­ta Rijeka sa šest itd. U su­bo­tu u 15 sa­ti ku­gla­či­ce Podravke u Ko­pri­vni­ci do­če­ku­ ju Đako­vo, dok ku­gla­či Podrav­ ke go­stu­ju kod Kan­dit-Pre­mi­je­ ra u Osi­je­ku. Želj­ko Šem­per

Me­đu­na­ro­dni hr­va­čki tur­nir u Ma­đar­skoj

Po­drav­ki­ni hr­va­či osvo­ji­li šest me­da­lja

Hr­va­či Podravke s me­da­lja­ma iz Ma­đar­ske

Još je­dnom su se hr­va­či Podrav­ ke iska­za­li na me­đu­na­ro­dnoj sce­ ni. Pro­šlog vi­ken­da u ma­đar­skom Pec­su osvo­ji­li su eki­pno pe­to mje­ sto u izuzetno ja­koj kon­kuren­ci­ji 390 hr­va­ča iz klu­bo­va Ma­đar­ske, Hrvatske, Ita­li­je, Ru­munj­ske, Sr­bi­ je i Slo­va­čke. Za po­tvr­du me­đu­na­ ro­dnih vrijednosti Po­drav­ki­ni hr­va­ či ovaj su put osvo­ji­li tri zla­tne me­ da­lje, dvi­je bron­ča­ne i je­dnu sre­ br­nu. Naj­bo­lji po­je­di­nac tur­ni­ra i naj­bo­lji Podravkin hr­vač na tur­ ni­ru, gdje su se na­tje­ca­li hr­va­či u kon­ku­ren­ci­ji mla­đih dje­ča­ka u slo­ bo­dnom sti­lu i sta­ri­jih dje­ča­ka u gr­čko-rim­skom, bio je Lu­ka Mi­ha­ lec u ka­te­go­ri­ji mla­đih dje­ča­ka do 31 ki­lo­gra­ma. Pr­vo mje­sto pri­pa­lo mu je nakon šest bli­sta­vih i uvjer­ lji­vih po­bje­da. Odli­čno su se hr­va­ li još Pe­tar Kre­ši­mir Ju­re­nec, koji je pr­vo mje­sto osvo­jio u ka­te­go­ri­ji

do 35 ki­lo­gra­ma i Fi­lip Vu­sić, koje­ mu je to uspje­lo u sku­pi­ni do 31 ki­ lo­gra­ma. San­dro Fran­kol je u kon­ ku­ren­ci­ji sta­ri­jih dje­ča­ka do 42 ki­ lo­gra­ma osvo­jio sre­br­nu me­da­lju, ali taj nje­gov uspjeh je to vre­dni­ji što ga je ostva­rio u kon­ku­ren­ci­ji i ka­det­skih re­pre­zen­ta­ti­va­ca iz Ma­ đar­ske, Sr­bi­je i Ru­munj­ske. Ostva­ rio je u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma tri po­bje­de tu­šem, ali je u fi­na­lu na­klo­nost do­ ma­ćeg su­ca bila odlu­čna da ma­đar­ ski re­pre­zen­ta­ti­vac Tol­lar bu­de bo­ lji. Ovaj uspjeh bit će si­gur­no po­ ti­caj Fran­ko­lu, koji je u odli­čnoj for­mi, za još bolje re­zul­ta­te u do­ma­ ćoj i me­đu­na­ro­dnoj kon­ku­ren­ci­ji. Uku­pnom eki­pnom uspje­hu osva­ja­ njem se­dmih mje­sta pri­po­mo­gli su Do­mi­nik Bet­ti u kon­ku­ren­ci­ji hr­va­ ča do 31 ki­lo­gra­ma, Do­mi­nik Emer­ šić (34) i Cri­sti­an Mi­len­ko­vić u sku­ pi­ni do 68 ki­lo­gra­ma. S. P.

Broj 1819 • Petak, 1. prosinca 2006.

Podravka do­ni­ra­la ra­ču­na­lo koprivničkoj osno­vnoj ško­li

No­vi pro­i­zvo­di

No­vi do­na­tor­ski po­tez Podravke

O

vu su sri­je­du uče­ni­ci 3. c ra­zre­da ko­pri­vni­čke Osno­vne ško­le “An­tun Nem­čić Go­sto­vin­ski” bili po­ sebno sre­tni. Nji­ho­va ekoku­ma Podravka pri kraju ka­len­dar­ske godine darovala im je ra­ču­na­ lo i do­da­la ga ser­ve­ru i pr­vom ra­ču­na­lu koji su tom ra­zre­du darovani pro­šle škol­ske godi­ ne. U ime Podravkine Upra­ve dje­ci je ra­ču­na­lo uru­čio nje­zin član Zdrav­ko Še­stak. Pre­da­ju­ći poklon uče­ni­ci­ma u na­zo­čno­ sti ra­vna­te­lji­ce ško­le Gor­da­ne Ga­zdić-Bu­ha­nec i ra­zre­dni­ce Đur­đi­ce Po­šta, Še­stak je re­kao da je to ra­ču­na­lo pri­log ra­zvi­ja­ nju no­vih zna­nja koja po­či­va­ju na računalnom o­pi­sme­nja­va­nju i da je ono, u usporedbi s cje­ novnom vrijednošću, koja izno­ si oko ti­su­ću eu­ra, vre­dni­je edu­ ka­cij­ski. S tim će se ra­ču­na­lom,

Zdravko Šestak s ravnateljicom Gordanom Gazdić-Buhanec i razrednicom Đurđicom Poštom predaje računalo učenicima 3. c razreda koje će bi­ti smje­šte­no u ra­zre­ du tre­ćo­ško­la­ca, upo­sta­viti i ra­ ču­nal­na mre­ža, u če­mu će ško­li po­mo­ći Po­drav­ki­ni in­for­ma­ti­čki

stru­čnja­ci. Ta Po­drav­ki­na spon­ zor­ska ge­sta sje­di­nju­je se u pre­ po­zna­tlji­vu su­ra­dnju ško­le, do­ ma i lo­kal­ne za­je­dni­ce u ko­joj je

baš ta ko­pri­vni­čka osno­vna ško­ la pre­po­zna­tlji­va po an­ga­žma­nu u za­šti­ti oko­li­ša i pro­vo­đe­nju ak­ cija eko­lo­škog zna­če­nja. S. P.

Sje­cka­na raj­či­ca s ma­sli­na­ma - pri­mjer uspje­šnog i mo­der­nog di­zaj­na

D

i­zajn proizvoda, kao i brand pod či­jim se ime­ nom pro­i­zvo­di, klju­čni su fa­kto­ri prilikom izbo­ra proi­ zvoda pri ku­pnji. Sto­ga bi se mo­ glo za­klju­či­ti da di­zajn izra­vno utje­če na pro­da­ju po­je­di­nog proizvoda. To ni­je ne­o­bi­čno, s obzirom na to da je pa­ki­ra­nje, odnosno di­zajn proizvoda, pr­ vo što ku­pac uoči na po­li­ci tr­ go­vi­ne. Podravkin pro­i­zvod Sje­ cka­na raj­či­ca s ma­sli­na­ma pro­ na­šao je svoje mje­sto u De­sign Ma­nu­al Te­tra Re­cartu u izda­ nju fir­me Te­tra Pak, obja­vlje­ nom u stu­de­nom ove godine. - Podravka je prvi do­ma­ći pro­ i­zvo­đač koji svoje pro­i­zvo­de po­

tro­ša­či­ma nu­di u ovom mo­der­ nom pa­ki­ra­nju koje ču­va sve vrijedne sa­stoj­ke proizvoda - re­ kla je category menadžerica za po­vr­će i kon­di­men­te Du­nja Mi­ lo­šić Odo­ba­šić, na­do­dav­ši da je Podravka u svom asor­ti­ma­nu ima­la sje­cka­nu raj­či­cu u li­men­ ci, a od veljače 2006. pa­ki­ra­nje je za­mi­je­nje­no no­vom, ino­va­ti­ vnom te­tra re­cart am­ba­la­žom koja ču­va izvor­nu vrijednost, okus i bo­ju proizvoda. - Pa­le­ta sje­cka­ne raj­či­ce pro­ši­ re­na je s tri no­va oku­sa. Uz kla­ si­čnu sje­cka­nu raj­či­cu sada u asor­ti­ma­nu ima­mo i sje­cka­nu raj­či­cu s bo­silj­kom i ori­ga­nom, sje­cka­nu raj­či­cu s ma­sli­na­ma i

sje­cka­nu raj­či­cu s ma­sli­no­vim uljem i če­šnja­kom. Po­tro­ša­či su za­do­volj­ni no­vim izgle­dom i oku­si­ma Podravkine Sje­cka­ ne raj­či­ce te pra­kti­čnim pa­ki­ra­ njem na či­joj se po­le­đi­ni na­la­zi re­cept s pri­je­dlo­gom za ru­čak ili ve­če­ru u me­di­te­ran­skom ili tra­di­ci­o­nal­nom sti­lu. Osim u Hrvatskoj, pro­i­zvo­di se pro­da­ ju i na tr­ži­štu Polj­ske. Bu­du­ći da je Sje­cka­na raj­či­ca s ma­sli­na­ma pre­po­zna­ta kao pri­mjer uspje­šnog i suvreme­ nog di­zaj­na, obja­va u De­sign Ma­nu­al Te­tra Re­car­tu, re­no­mi­ ra­nog i po­zna­tog poduzeća, svo­ je­vr­sno je priznanje Timu po­vr­ ća i kon­di­me­na­ta i po­ti­caj za

∆ RECEPT tjedna

Juha od žute bundeve

na­sta­vak rada na ka­te­go­ri­ji raj­ či­ca. I. B.

Podravka tor­ti­lja čips i Podravka dip

Podravkin tor­ti­lja čips no­ vost je u ka­te­go­ri­ji sla­nog sna­cka. Ri­ječ je o hr­ska­vom ku­ku­ru­znom či­psu po uzo­ru na me­ksi­čko tra­di­ci­o­nal­no je­lo. Iz ku­ku­ru­za ni­je odvo­ je­na ku­ku­ru­zna kli­ca pa pr­ že­njem tor­ti­lje do­bi­va­ju ka­ ra­kte­ri­sti­čne sme­đe mr­lje, a ti­me i ve­ću nu­tri­ti­vnu vri­ jednost. Na hrvatskom se tr­ ži­štu Podravkin tor­ti­lja čips od po­če­tka stu­de­no­ga nalazi u pa­ki­ra­nju u vre­ći­ci od 125 gra­ma u tri oku­sa: sla­ni, lju­ ti (či­li) i sir, a po­če­tkom slje­ de­će godine pla­ni­ra se uvo­ đe­nje i na tr­ži­šte ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe. Cilj je po­tro­ša­či­ma po­nu­di­ti pra­kti­čan i kva­li­te­ tan pro­i­zvod po po­volj­noj ci­je­ni te izgra­di­ti imidž Po­ dravke kao po­nu­đa­ča tren­ dovskih proizvoda. Da bi se upo­tpu­nio do­ži­ vljaj hr­ska­nja Podravkina tor­ ti­lja či­psa, pri­pre­mlje­ni su i Podravkini di­po­vi - la­ga­ni uma­ci na ba­zi raj­či­ce, poseb­ no osmi­šlje­ni kao pri­log pri kon­zu­ma­ci­ji tor­ti­lja. Podrav­ kini di­po­vi nude se u dva oku­sa: bla­gi i lju­ti. I. B.

Podravkini tortilja čipsevi i dipovi za potpuni doživljaj hrskanja

∆ KARIKATURA

Re­ce­pti za ju­hu od bun­de­ve sve su tra­že­ni­ji, a uspjeh je­la, na­ra­vno, ovi­si i o va­šoj vje­šti­ ni u pri­pre­ma­nju je­la. Ju­hu mo­že­te po­slu­ži­ti s po­pe­če­nim ko­cki­ca­ma kru­ha ili s corn­fla­ ke­som. Sa­stoj­ci za 4 oso­be: 2 žli­ce ma­sli­no­va ulja 70 g lu­ka 400 g na­ri­ba­ne žu­te bun­de­ve 500 ml pri­ro­dne izvor­ske vo­ de Stu­de­na sol

Po­slu­ži­va­nje: Po­slu­ži­te s ko­cki­ca­ma po­pe­če­ nog kru­ha.

Vri­je­me pripreme: 30 mi­nu­ta

Sa­vjet: Umje­sto ko­cki­ca kru­ha mo­že­ te do­da­ti i corn­fla­kes. NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Alen Kišić • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Alen Kišić, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Pri­pre­ma: Na za­gri­ja­nom ulju po­pe­ci­te si­tno na­sje­cka­ni luk, do­daj­te bun­de­vu, ma­lo vo­de i pi­rjaj­te de­se­tak mi­nu­ta, dok bun­de­va ne ome­kša. Sve pro­pa­si­raj­te, do­daj­te osta­ tak vo­de, po­so­li­te i pro­ku­haj­ te.

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.