Podravkine novine broj 1823

Osvrt: Podravkinih 15 godina u neovisnoj Hrvatskoj

Najtopliji podravski siječanj

Str. 3

Str. 4-5

Podravkina udruga branitelja organizirala svečani koncert u Zagrebu

Proljeće u zimi problemi u ljeti

Str. 6 Godina XLVI • Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

I Podravka do­nator Me­dILS-a

P

od po­kro­vi­telj­stvom pre­ mi­je­ra Ive Sa­na­de­ra, pred­ sje­dni­ci upra­va 28 vo­de­ćih hr­vat­skih tvr­tki, me­đu ko­ji­ma i Dar­ko Ma­ri­nac u ime Podrav­ ke, po­tpi­sa­li su Ugo­vor o do­na­ci­ ji s ra­vna­te­ljem Me­di­te­ran­skog in­sti­tu­ta za istra­ži­va­nje živo­ ta (Me­dILS) Mi­ro­sla­vom Ra­dma­ nom. Ri­ječ je o uku­pnoj do­na­ci­ ji od 5,6 mi­li­ju­na ku­na go­di­šnje u okviru koje će tvr­tke tijekom pet go­di­na sva­ka iz­dvo­ji­ti po 200 ti­su­ća ku­na. Pre­mi­jer Sa­na­ der je po­zdra­vio oku­plja­nje vo­ de­ćih hr­vat­skih tvr­tki oko izni­ mno va­žnog znan­stve­nog pro­ jekta, ista­knuv­ši da ta­kva po­ tpo­ra go­spo­dar­stva nije ve­li­ka samo za Me­dILS, nego i za hr­ vat­ska znan­stve­na istra­ži­va­nja i Hrvatsku uo­pće. Vla­da ne oče­ku­ je ni­šta osim pu­ne znan­stve­ne slo­bo­de Me­dILS-a i pro­fe­so­ra Ra­ dma­na te nje­go­vih su­ra­dni­ka, a za to je tre­ba­lo osi­gu­ra­ti ma­te­ri­ jal­ne uvje­te, naglasio je pre­mi­ jer na­po­mi­nju­ći da je Vla­da iz državnog pro­ra­ču­na iz­dvo­ji­la 30 mi­li­ju­na ku­na za Me­dILS. Ra­vna­telj Me­dILS-a Mi­ro­slav Ra­dman re­kao je kako se na­ da da se ra­di o pa­ra­di­gmi no­ ve, mo­der­ne Hrvatske 21. sto­ lje­ća u koju svi že­le in­ve­sti­ra­ ti. Za­hva­liv­ši na po­tpo­ri hrvat­ ske pri­vre­dne eli­te, do­dao je kako su re­zul­ta­ti u zna­no­sti, te­hno­lo­gi­ji i ino­va­ci­ja­ma vi­dlji­ vi tek na kraju. Ra­dman je na­ ja­vio da će kroz tri godine sa su­ra­dni­ci­ma na­sto­ja­ti stvo­ri­ti pre­po­zna­tlji­vi znan­stve­ni cen­ tar izvr­sno­sti u Eu­ro­pi. U ime pred­sta­vni­ka tvr­tki predsjed­ nik Upra­ve Atlan­tic gru­pe i HUP-a Emil Te­desc­hi izra­zio je za­do­volj­stvo po­ka­za­nim za­je­ dniš­tvom poslovne za­je­dni­ce da Me­dILS po­sta­ne di­je­lom pr­ ve znan­stve­ne li­ge.

Uz Po­drav­ku tvr­tke do­na­to­ri Me­dILS-a su: Kraš, Split­ska ban­ ka, Za­gre­ba­čka ban­ka, Pri­vre­ dna ban­ka, Ra­if­fe­i­sen­bank Hr­ vat­ska, Nexe Gru­pa, Pli­va, Kon­ čar, Erics­son Ni­ko­la Te­sla, Cro­ a­tia Air­li­nes, Atlan­tic Tra­de, Franck, HEP, Hr­vat­ska po­štan­ ska ban­ka, In­gra, Au­to­com­mer­ ce, Cro­a­tia osi­gu­ra­nje, Agro­kor, Du­kat, Da­le­ko­vod, Adris gru­pa, EPH, T-HT, Kon­stru­ktor, INA, Me­ di­ka i Or­bi­co. n

Hr­vat­ska go­spo­dar­ska ko­mo­ra - Žu­pa­nij­ska ko­mo­ra Ko­pri­vni­ca

Osno­va­na Za­je­dni­ca pro­i­zvo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra vo­de u ga­lo­ni­ma Za pred­sje­dni­ka Za­je­dni­ce iza­bran je Ma­rin Pu­car iz Podravke

pro­i­zvo­đač vo­de u ga­lo­ni­ma. Na­ ra­vno, ne samo Stu­den­cu već i svim osta­lim hr­vat­skim pro­i­zvo­ đa­či­ma vo­de, a i di­stri­bu­te­ri­ma, u in­te­re­su je uve­sti red u tom segmentu po­slo­va­nja te kroz za­je­ dni­čke pro­je­kte i akcije, po­tpo­ mo­gnu­ti Hr­vat­skom go­spo­dar­ skom ko­mo­rom, ra­zvi­ti po­sao po si­ste­mu dobre pro­i­zvo­đa­čke pra­kse te sa svim po­zi­ti­vnim isku­stvi­ma koja vla­da­ju na eu­rop­ skim i svjet­skim tr­ži­šti­ma. n

S osni­va­čke sje­dni­ce Za­je­dni­ce hr­vat­skih pro­i­zvo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra vo­de u ga­lo­ni­ma Pi­še i snimio: Boris Fabijanec

U

HGK - Žu­pa­nij­skoj ko­ mo­ri Ko­pri­vni­ca osno­va­ na je 17. si­je­čnja Za­je­ dni­ca hr­vat­skih pro­i­zvo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra vo­de u ga­lo­ni­ma.

Na osni­va­čkoj sje­dni­ci okupili su se predstavnici 7 pro­i­zvo­đa­ ča i 40 di­stri­bu­te­ra vo­de u ga­lo­ni­ ma. Njih je po­zdra­vio predsjednik HGK - Žu­pa­nij­ske ko­mo­re Ko­pri­vni­ca Mi­ro­slav Vi­tko­vić te tom pri­go­dom ista­knuo kako su oku­plje­ni lju­ti kon­ku­ren­ti na tr­ži­ štu, ali da je osni­va­nje za­je­dni­ce i te kako vri­je­dna akcija jer jedini cilj i pro­i­zvo­đa­ča i di­stri­bu­te­ra trebaju bi­ti za­do­volj­ni po­tro­ša­či.

- Ini­ci­ja­ti­va o osni­va­nju za­je­dni­ ce po­kre­nu­ta je iz Ko­pri­vni­čkokri­že­va­čke županije, gdje su značajna izvo­ri­šta i pro­i­zvo­đa­či pri­ ro­dne i mi­ne­ral­ne vo­de, a u suradnji s nji­ma i di­stri­bu­te­ri­ma voda iz naše županije, ini­ci­ja­ti­vu je po­kre­nu­la Žu­pa­nij­ska ko­mo­

ra. Opće­ni­to, od Hrvatske go­spo­ dar­ske ko­mo­re mo­že­te oče­ki­va­ti svu po­tre­bnu lo­gi­sti­čku po­dr­šku u ra­du Za­je­dni­ce, a dra­go mi je što će sje­di­šte Za­je­dni­ce bi­ti u Ko­ pri­vni­ci - re­kao je Vi­tko­vić.

Skup je po­zdra­vi­la i di­re­kto­ri­ ca Se­kto­ra za po­ljo­pri­vre­du, pre­ hram­be­nu in­du­stri­ju i šu­mar­ stvo pri Hrvatskoj go­spo­dar­skoj ko­mo­ri Bo­ži­ca Mar­ko­vić te ista­ knu­la kako bi­znis s vo­da­ma u ga­ lo­ni­ma bi­lje­ži una­zad par go­di­na po­zi­ti­vne tren­do­ve, posebice u izvo­zu i to čak na ame­ri­čko i arap­ sko tr­ži­šte.

- Osni­va­njem za­je­dni­ce do­bit će se do­da­tna kva­li­te­ta odgo­vor­ no­sti pre­ma po­tro­ša­či­ma te na­po­ kon i re­le­van­tni po­da­ci o tom po­ slu - re­kla je Bo­ži­ca Mar­ko­vić.

Pre­ma po­slo­vni­ku Za­je­dni­ce, član­stvo je do­bro­volj­no, a nakon što je usvo­jen po­slo­vnik, je­dno­ gla­sno su iza­bra­ni pred­sjed­nik, za­mje­nik pred­sje­dni­ka i taj­ni­ca Za­je­dni­ce. Za pred­sje­dni­ka je iza­

bran direktor Podravkine Pro­da­ je Hr­vat­ska Ma­rin Pu­car, za­mje­ nik pred­sje­dni­ka je direktor Bi­o­ na­tu­re Zvonimir Pe­tri­če­vić, a dje­ la­tni­ca HGK-Žu­pa­nij­ske ko­mo­re Ko­pri­vni­ca Su­za­na Oper­man je taj­ni­ca Za­je­dni­ce.

Za­hva­liv­ši se na uka­za­nom po­ vje­re­nju te Žu­pa­nij­skoj ko­mo­ri Ko­pri­vni­ca koja je po­dr­ža­la ini­ ci­ja­ti­vu i pre­po­zna­la ide­ju o osni­ va­nju Za­je­dni­ce, Ma­rin Pu­car je ukra­tko ista­knuo ci­lje­ve Za­je­ dni­ce: - Pro­i­zvo­dnja i di­stri­bu­ci­ja vo­ de u ga­lo­ni­ma je ”mla­di” bi­znis koji se pro­gre­si­vno ra­zvi­ja i u kojemu treba bi­ti po­slo­vna eti­ka u skla­du s nor­ma­ma Eu­rop­ske uni­ je. No, još uvi­jek ne­ma­mo sta­ti­ sti­čkih po­da­ta­ka o ko­li­kom obi­ mu po­slo­va­nja se tu ra­di i u taj se­ gment treba uve­sti re­da. Osni­va­ njem za­je­dni­ce na pra­vom smo pu­tu da de­fi­ni­ra­mo vo­dič ko­jim ula­zi­mo u po­sao kako bi svi ge­ ne­ri­ra­li pro­fit, a kroz nju će­mo

se kva­li­te­tni­je po­sta­vi­ti pre­ ma dr­ža­vnim in­sti­tu­ci­ja­ma te ar­ti­ku­li­ra­ti naše za­htje­ ve. Ta­ko­đer, jedan od ci­lje­ va Za­je­dni­ce bit će po­ve­zi­ va­nje s eu­rop­skom udru­ gom te da se na hrvatskom tr­ži­štu po­slu­je kao u Eu­ro­ pi - re­kao je Pu­car.

Ina­če, u pro­i­zvo­dnji i di­ stri­bu­ci­ji vo­de u ga­lo­ni­ma do sada je u Hrvatskoj otvo­ re­no 300 ra­dnih mje­sta, a s obzi­rom na pro­gre­si­vnost toga se­gmen­ta po­slo­va­nja s pri­ro­dnim i mi­ne­ral­nim vo­da­ma, u bu­du­ćno­sti se oče­ku­je još sto­ti­njak no­vih ra­dnih mje­sta - re­če­no je na osni­va­čkoj sje­dni­ci Za­ je­dni­ce.

Ne treba ču­di­ti što je ini­ci­ ja­ti­va za osni­va­nje ovakve za­je­dni­ce po­kre­nu­ta upravo u Ko­pri­vni­ci, jer Po­drav­ ki­na tvor­ni­ca Stu­de­nac iz Li­pi­ka naj­ve­ći je hrvatski

Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Ra­zgo­vor s direktorom Se­kto­ra tr­ži­šta ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe Kru­no­sla­vom Be­švi­rom

Ć NAŠA POSLA

Pad na ljestvici ekonomskih sloboda Problem je u tome što Hrvatska u proteklih godinu dana u nekim segmentima nije napravila nove pozitivnije iskorake, što je za američke istraživače, očito, ravno nazadovanju. Tako se dogodilo da je Hrvatska statistički za svojim prošlogodišnjim rezultatima zaostala samo 0,9 posto, a da je sada na donjoj strani ljestvice

I

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

ma dana kad hrvatski gospodarstvenici, a i državni dužnosnici, najradije ne bi otvorili tiskovine, svjesni da će ih to stajati naprezanja živaca. Najnoviji je primjer tome ovotjedna objava indeksa ekonomskih sloboda, koje zajednički pripremaju “The Wall Street Journal” i američka konzervativna zaklada “The Heritage Foundation”.

Prema detaljnoj interpretaciji rezultata toga međunarodnog istraživanja, koju je u Zagrebu organizirao Adriatic institut za javni poredak, Hrvatska je bitno pogoršala svoj dosadašnji status. Prošle je godine, naime, bila na vrlo solidnom 55. mjestu među gotovo tri puta više država koje se analiziraju, da bi sada pala na zabrinjavajuće 109. mjesto. Drugim riječima, plasirana je dvostruko lošije. ledajući tu tablicu iz hrvatskih okvira, plasman je prilično iznenađujući, jer su u tih 12 mjeseci učinjeni neki novi koraci na restrukturiranju gospodarstva i njenom prilagođavanju standardima Europske unije.

U tom kontekstu i rast BDP-a veći od četiri posto, iako manji od priželjkivanja, sigurno daje određene razloge za optimizam, pogotovo što je i tu riječ o višegodišnjem pozitivnom trendu. Naposljetku, nije slučajno da je Hrvatska po nizu gospodarskih pokazatelja lider među državama nove CEFTA-e, a i što pregovori s Bruxelesom idu uglavnom očekivanim tijekom. roblem je u tome što Hrvatska u proteklih godinu dana u nekim segmentima nije napravile nove pozitivnije iskorake, što je za američke istraživače, očito, ravno nazadovanju. Tako se dogodilo da je Hrvatska statistički za svojim prošlogodišnjim rezultatima zaostala samo 0,9 posto, a da je sada na donjoj strani ljestvice. Stagnacija je, dakle, bila dovoljna za osjetniji pad. Možda ta bizarnost i najbolje potvrđuje tezu o snažnim reformskim trendovima u svjetskom gospodarstvu, gdje je nedopustivo tapkanje na mjestu. injenica je da su istraživači ocijenili Europu ekonomski najslobodnijom regijom, pa su tu na-

G

P

Č

metnuti i najviši kriteriji vrednovanja. Najviše rangirano europsko gospodarstvo, ono britansko, svrstano je, doduše, na šesto mjesto, ali je većina zemalja Staroga kontinenta visoko plasirana. U tim je okolnostima Hrvatska s 55-postotnim slobodama (maksimum je, dakako, 100!), dospjela na 37. mjesto od 41 uključene europske zemlje. Iza nje su ostale samo BiH, Rusija, Ukrajina i Bjelorusija, dok Srbija i Crna Gora nisu ni ocjenjivane zbog, kažu, nerelevantnih statističkih pokazatelja. Interesantno je da je Bugarska kao nova članica Unije na 62. mjestu, dok su blizu nje Albanija i Makedonija, što proizlazi iz nagle liberalizacije tamošnjeg tržišta. ajslobodnije tržište ima, inače, Hong Kong, makar je već desetak godina dio komunističke Kine, što je podatak koji zaslužuje posebnu pozornost, a slijede Singapur, Australija i SAD. S druge strane, najneslobodnija je, ukoliko nije riječ nekoj grešci u prezentaciji, Južna Koreja, zemlja iznimno uspješnog, tehnološki modernog i izvozno orijentiranog gospodarstva, ali u kojoj se država, makar i uspješnije nego bilo gdje drugdje, upliće u sve ekonomske sfere, što “The Wall Street Journal” i “The Heritage Foundation” smatraju nedopustivim. čemu je, dakle, ključni hrvatski problem?

Prema istraživačima, državne institucije odviše utječu na gospodarstvo, a istodobno su u nekim segmentima, gdje bi trebale proširivati prostor ekonomskih sloboda, neefikasne i sklone korupciji, dok su državni proračunski rashodi ekstremno visoki. Od deset kategorija istraživanja, Hrvatska je osjetno ispod prosjeka u pravu vlasništva (30 posto), slobodi od korupcije (34 posto) i slobodi od vlade (36,5 posto), dok zaostaje i u poslovnim slobodama (53,8 posto) te u radnoj slobodi (52 posto). Lako je primijetiti da su neke od tih tema u žarištu domaćih političkih rasprava, ponajprije oko vlasništva i radničkih prava, jer nagla liberalizacija, koja se može pretvoriti i u toliko spominjanu “rasprodaju Hrvatske” tu može stvoriti dalekosežne probleme, dijelom i na štetu radničkih prava. rvatska je u nekim segmentima iznad međunarodnog prosjeka, a tu je u prvome redu monetarna sloboda (79,3 posto), fiskalna sloboda (79,9 posto) i sloboda trgovine (77,8 posto), kao i financijska sloboda (60 posto). Interesantno je da je prilično pozitivne ocjene dobio i hrvatski porezni sustav, iako su stope nešto više nego u zemljama koje su prošle tranzicijsko razdoblje. n

N

U

H

U pla­nu je zna­čaj­ni­je po­ve­ća­nje po­slo­va­nja Po­drav­ki­nih In­ter­na­ci­o­na­la Ra­zgo­va­rao: Boris Fabijanec

K

ao pri­pra­vnik Kru­no­ slav Be­švir se za­po­slio 1998. godine u Podravki, u ta­da­šnjoj Vanj­skoj tr­go­vi­ ni, ra­de­ći na po­slo­vi­ma izvo­za za polj­sko tr­ži­šte. Po­tom dvi­je godine ra­di kao pro­duct me­na­ džer u Mar­ke­tin­gu, u Li­no ti­ mu za­du­žen je za pro­gram Li­ no dje­čje hra­ne, te kra­tko vrijeme u mar­ke­tin­škoj Slu­žbi za tr­ži­šno ko­mu­ni­ci­ra­nje, oda­kle 2000. godine odla­zi u Sa­ra­je­ vo na mje­sto vo­di­te­lja mar­ke­ tin­ga tr­ži­šta Bosne i Hercegovine. Na­kon go­di­nu da­na rada na tom tr­ži­štu pri­hva­ća po­sao di­re­kto­ra no­vo­o­sno­va­ nog poduzeća u Sr­bi­ji i u svi­ bnju 2001. godine do­la­zi u Be­ o­grad, gdje ra­di sve do kra­ja pro­šle godine. Po­če­tkom ove godine pre­u­zi­ma po­sao di­re­ kto­ra Se­kto­ra tr­ži­šta ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe od ko­le­ge Da­vo­ra Po­po­vi­ća, koji odla­zi na mje­ sto pred­stoj­ni­ka Ure­da čla­na Upra­ve Go­ra­na Mar­ku­li­na.

- Podravka po­slje­dnjih go­ di­na pru­ža mno­go više pri­li­ ka mla­đim za­po­sle­ni­ci­ma koji svo­jom ener­gi­jom, no­vim ide­ja­ma, zna­njem koje ima­ju i koje usva­ja­ju od ko­le­ga te oni­ me što im Podravka omo­gu­ ću­je do­da­tnim edu­ka­ci­ja­ma, po mom uvje­re­nju, opra­vda­ va­ju uka­za­no po­vje­re­nje. Ko­ le­ga Po­po­vić vrlo se aktivno ba­vio i ka­drov­skim pi­ta­nji­ma na tr­ži­šti­ma ju­go­i­sto­čne Eu­ro­ pe omo­gu­ću­ju­ći na­pre­do­va­nja Podravkašima i za­po­šlja­va­ju­ći no­ve su­ra­dni­ke. Na to­me sam mu za­hva­lan, jer vje­ru­jem da na tr­ži­šti­ma koja pre­u­zi­mam, a to su BiH, Sr­bi­ja, Ma­ke­do­ni­ ja, Cr­na Go­ra, Ko­so­vo i Al­ba­ ni­ja, ima­mo stru­čne i mo­ti­vi­ ra­ne su­ra­dni­ke spre­mne odgo­ vo­ri­ti po­sta­vlje­nim ci­lje­vi­ma.

Pro­te­klih sam šest i pol go­di­ na ra­dio na tim pro­sto­ri­ma i sa­svim je si­gur­no da će mi na po­slu koji sam pre­u­zeo po­mo­ ći isku­stva s tr­ži­šta bu­du­ći da po­zna­jem ko­le­ge, po­sta­vlje­ne su­sta­ve i organizaciju rada re­kao je na po­če­tku ra­zgo­vo­ra Kru­no­slav Be­švir.

Kla­si­čne ve­le­pro­da­je ne­sta­ju

• Upra­vo sam i htio pi­ta­ti koliko isku­stva iz Sr­bi­je mo­ gu po­mo­ći u sa­da­šnjem ra­

du ve­za­no za osta­la tr­ ži­šta ju­go­i­sto­čne Eu­ ro­pe?

- Sa­svim si­gur­no mo­ gu. Na­ša poduzeća u re­ gi­ji su pr­ven­stve­no di­ stri­bu­ti­vna i že­lim da Podravka na svim tr­ži­ šti­ma po na­či­nu or­ga­ ni­za­ci­je, kva­li­te­ti rada i zna­nji­ma ko­ji­ma ra­spo­ la­že kon­stan­tno na­pre­ du­je. Ovo spo­mi­njem sto­ga što se na­la­zi­mo u vremenima kada se do­ ga­đa­ju bi­tne pro­mje­ne u tr­go­vi­ni na ci­je­loj re­ gi­ji i u oba­ve­zi smo ja­ ča­ti svo­ja zna­nja u ra­du s ve­li­kim ku­pci­ma koji ra­zvi­ja­ju vla­sti­te ma­ lo­pro­daj­ne lan­ce, ali s dru­ge stra­ne mo­ra­mo bi­ti spre­mni kon­tro­li­ra­ ti sve značajne du­ća­ne u tr­go­vi­ni pre­hra­nom bu­du­ći da do­sa­da­šnji po­sre­dni­ci u tom ka­na­lu, kla­ si­čne ve­le­pro­da­je, gu­be zna­če­ nje i ne­sta­ju.

Ra­zvoj Po­drav­ki­nog bi­zni­sa na sr­pskom tr­ži­štu bio je od samih početaka usmje­ren na ra­zvoj vla­sti­te di­rek­tne di­stri­ bu­ci­je di­je­lom i sto­ga što s ne­ kim vo­de­ćim do­ma­ćim tr­go­va­ čkim tvr­tka­ma ni­smo ni­ti ra­di­ li. Da­nas Podravka u Sr­bi­ji, u di­stri­bu­ter­skom po­slu, spa­da me­đu vo­de­će kom­pa­ni­je s vi­ so­kim stan­dar­di­ma rada, što smo na­ro­či­to oja­ča­li una­trag go­di­nu i pol in­ten­zi­vno ra­zvi­ ja­ju­ći di­rek­tnu di­stri­bu­ci­ju za­ je­dno s Nestlé­om, i to že­li­mo za­dr­ža­ti.

Or­ga­ni­zi­ra­na pro­da­ja i in­ten­zi­vni­ja mar­ke­tin­ška po­dr­ška

• No, kra­jem si­je­čnja Po­ dravka pre­sta­je di­stri­bu­i­ra­ ti Nestlé­o­ve pro­i­zvo­de u Sr­ bi­ji...

- To­čno. Na osta­lim tr­ži­šti­ ma, osim Hrvatske, Podravka već nekoliko mje­se­ci ne pro­da­ je Nestlé­o­ve pro­i­zvo­de, a ta­ko će usko­ro bi­ti i u Sr­bi­ji gdje je pro­šla go­di­na bila pri­je­la­zna bu­du­ći da je Ne­stlé pre­u­zeo di­ stri­bu­ci­ju pre­ma ma­lim tr­go­vi­ na­ma, a Podravka je ra­di­la pro­ da­ju pre­ma klju­čnim ku­pci­ma i ve­le­pro­da­ja­ma. Va­žno je re­ ći da smo dobro ka­pi­ta­li­zi­ra­li su­ra­dnju s Nestlé­om, jer smo, po­red zna­nja koja smo do­bi­li,

Po­drav­ku po­zi­ci­o­ni­ra­li pre­ma tr­gov­ci­ma kao vrlo zna­čaj­nog par­tne­ra. Izvr­ši­li smo odre­đe­ nu re­or­ga­ni­za­ci­ju u po­du­ze­ću s ci­ljem da pro­da­ja i di­stri­bu­ci­ ja koju smo ta­mo ra­zvi­li osta­ nu ne­pro­mi­je­nje­ni­ma. Či­nje­ni­ ca je da odla­skom Nestléa Podravka u Sr­bi­ji gu­bi vrlo zna­ča­ jan dio uku­pnih pri­ho­da što je za­hti­je­va­lo odre­đe­ne or­ga­ni­za­ cij­ske pro­mje­ne, a klju­čne su po­stav­ke bi­le za­dr­ža­va­nje pro­ daj­ne eki­pe i opti­ma­li­za­ci­ja tro­ško­va po­slo­va­nja pri če­mu je za­tvo­ren i jedan di­stri­bu­cij­ ski cen­tar.

Za dalj­nji ra­zvoj na svim tr­ži­ šti­ma ko­jim će­mo na­do­mje­sti­ ti gu­bi­tak pri­ho­da od Nestléa i ostva­ri­va­ti ve­će mar­že klju­čna su dva pre­du­vje­ta - dobro or­ga­ ni­zi­ra­na pro­da­ja i in­ten­zi­vni­ja mar­ke­tin­ška po­dr­ška. Na taj na­čin uspjet će­mo po­zi­ci­o­ni­ra­ ti no­ve Podravkine pro­gra­me na tr­ži­šti­ma što će nam omo­ gu­ći­ti rast, ovaj puta na zdra­vi­ jim osno­va­ma, pro­da­va­ju­ći vla­ sti­te pro­i­zvo­de i bran­do­ve.

• Ka­ko ocje­nju­je­te pro­šlo­ go­di­šnje po­slo­va­nje Podrav­ ke na tr­ži­šti­ma ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe?

- Tr­ži­šta ju­go­i­sto­čne Eu­ro­ pe kon­stan­tno već go­di­na­ma bi­lje­že rast pri­ho­da i, ono što je na­ro­či­to bi­tno za Po­drav­ku, kon­stan­tno se bi­lje­že značajne sto­pe ra­sta pro­da­je asor­ti­ma­

na naše tvr­tke. Ta­ko je bi­lo i pro­šle godine. U or­gani­za­cij­skom di­je­lu za­po­če­te su ra­ dnje ko­ji­ma se pri­pre­ ma­mo na pro­mje­ne u okru­že­nju, po­naj­vi­ še na okru­pnji­va­nje tr­ go­va­ca i ga­še­nje kla­si­ čnih ve­le­pro­da­ja. Va­ žnim sma­tram i pro­ ces pla­ni­ra­nja za 2007. go­di­nu gdje su u pla­ nu pro­da­je pre­dvi­đe­ ne značajne sto­pe ra­ sta, osje­tno ve­će od do­sa­da­šnjih. S dru­ge stra­ne plan pre­dvi­đa i značajno ve­ća mar­ke­ tin­ška ula­ga­nja či­me, po mom su­du, na naj­ bo­lji na­čin du­go­ro­čno ja­ča­mo po­zi­ci­ju pre­ po­zna­tlji­vog po­nu­đa­ ča hra­ne, u pra­vi­lu naj­ sku­pljeg na tr­ži­štu.

Ra­zlo­zi za opti­mi­zam

• Da­kle, vi s va­šom eki­pom opti­mi­sti­čki ula­zi­te u ovu go­di­nu.

- Po­red svega do sada re­če­ nog, ra­zlog za opti­mi­zam le­ ži u či­nje­ni­ci da Podravka pri­ pre­ma pro­je­kte lan­si­ra­nja no­ vih ka­te­go­ri­ja i ra­zvo­ja po­sto­ je­ćih koji će si­gur­no utje­ca­ti na uku­pnost po­slo­va­nja na­ših poduzeća. Sa­da već mo­že­mo spo­me­nu­ti po­zi­ti­vne i br­ze pro­mje­ne koje se do­ga­đa­ju u pro­gra­mu Eve s ko­jom ci­lja­mo po­sta­ti vo­de­ći po­nu­đač ri­bljih kon­zer­vi­ra­nih proizvoda.

Mo­ja je oba­ve­za aktivno su­ dje­lo­va­ti u ostva­ri­va­nju i kon­ tro­li­ra­nju ostva­ri­va­nja re­zul­ ta­ta u re­gi­ji i za­dr­ža­ti mo­ti­ va­ci­ju usmje­re­nu po­slo­vnom uspje­hu. Že­lim da sve naše ko­ le­ge osje­te pri­pa­dnost kom­pa­ ni­ji i tru­dit ću se da tu kulturu koju Podravka izgra­đu­je pre­ ma svo­jim lju­di­ma još akti­vni­ je pre­no­sim na sve njih. Znam da imam stru­čne ko­le­ge na tr­ži­šti­ma, što je izni­mno va­ žan pre­du­vjet za uspjeh. Kod njih po­sto­ji vrlo ko­re­ktan i po­ šten odnos pre­ma tvr­tki i mo­ ti­vi­ran pri­stup po­slu. Usmje­ re­nost na ci­lje­ve koje nam je Podravka po­sta­vi­la mo­ra bi­ti ključ našeg rada i vje­ru­jem da će­mo ih i ostva­ri­ti - re­kao je na kraju ra­zgo­vo­ra Kru­no­slav Be­švir. n

Podravkina Zaklada “prof. Zlata Bartl”

Za sti­pen­di­je i po­tpo­re stu­den­ti­ma bli­zu 190.000 ku­na

D

o danas su obja­vlje­na tri na­tje­ča­ja za do­dje­lu sti­ pen­di­ja i po­tpo­ra re­do­ vnim stu­den­ti­ma do­di­plom­skih i po­sli­je­di­plom­skih stu­di­ja Za­ kla­de “prof. Zla­ta Bartl”. Pr­vi je na­tje­čaj obja­vljen 2004. godine, a u pro­sin­cu 2006. godine za­ klju­čen je tre­ći uza­sto­pni na­tje­ čaj Za­kla­de “prof. Zla­ta Bartl”.

Stu­den­ti­ma je tijekom pro­te­kle tri godine do­di­je­lje­no uku­pno 57 sti­pen­di­ja i po­tpo­ra, od če­ga za ovu aka­dem­sku go­di­nu 10 sti­ pen­di­ja i 7 po­tpo­ra.

Pra­vo na do­dje­lu sti­pen­di­je i po­tpo­re imali su stu­den­ti do­di­ plom­skih stu­di­ja: - ako nisu sta­ri­ji od 22 godine, - ako nisu po­na­vlja­li go­di­nu stu­di­ja, - te ako ima­ju pro­sjek ocje­ na u do­sa­da­šnjem stu­di­ju 4,5 ili više.

Pra­vo na do­dje­lu sti­pen­di­je i po­tpo­re imali su stu­den­ti po­sli­ je­di­plom­skih stu­di­ja: - ako nisu sta­ri­ji od 30 go­di­ na, - ako su na do­di­plom­skom

stu­di­ju imali pro­sjek ocje­na 4,5 ili više, - te ako ima­ju na­pre­dno zna­ nje dva svjet­ska je­zi­ka, od ko­jih je jedan en­gle­ski, te na­pre­dno po­zna­va­nje rada na ra­ču­na­lu in­for­ma­ti­čku pi­sme­nost.

Kan­di­da­ti­ma za do­dje­lu sti­pen­ di­ja i po­tpo­ra koji za­do­vo­lja­va­ ju na­ve­de­ne kri­te­ri­je vre­dno­va­ na su slje­de­ća mje­ri­la: uspjeh u stu­di­ju - kao osno­vno mje­ri­ lo, znan­stve­ni i/ili stru­čni ra­do­ vi, na­gra­de de­ka­na, re­kto­ra i me­ đu­na­ro­dne na­gra­de te pre­po­ru­

ke pro­fe­so­ra. Podravka pu­tem Za­kla­de “prof. Zla­ta Bartl” kon­ ti­nu­i­ra­no ula­že u ra­zvoj hr­vat­ skih mla­dih stru­čnja­ka, znan­ stve­ni­ka i istra­ži­va­ča te na taj na­ čin su­sta­vno do­pri­no­si ra­zvo­ju druš­tva i druš­tve­ne za­je­dni­ce u cje­li­ni. Ta­ko je za aka­dem­sku go­ di­nu 2006/2007. stu­den­ti­ma do­ di­je­lje­no sti­pen­di­ja i po­tpo­ra u izno­su od 188.470 ku­na, što je osje­tno više u odno­su na do­di­ je­lje­ne sti­pen­di­je i po­tpo­re ra­ni­ jih go­di­na Ma­ti­ja Hle­bar

Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

OSVRT

Re­zul­ta­ti an­ke­ti­ra­nja pri­pra­vni­ka u Podravki

Za­do­volj­stvo pri­pra­vni­ka Pri­pra­vni­čkim pro­gra­mom

V

eć če­tvr­tu go­di­nu za re­ dom odr­žan je bo­ži­ćni su­sret pred­sje­dni­ka Upra­ ve Podravke d.d. Dar­ka Ma­rin­ca s pri­pra­vni­ci­ma Podravka Gru­ pe, te se do­i­sta mo­že re­ći kako ovaj su­sret po­sta­je tra­di­ci­ja ini­ ci­ra­na u se­kto­ra Ljud­ski po­ten­ ci­ja­li prilikom su­sta­vnog uvo­đe­ nja Po­drav­ki­nog Pri­pra­vni­čkog pro­gra­ma.

Uz pro­gla­še­nje na­ju­spje­šni­jeg pri­pra­vni­ka 2006. godine, ovom je prilikom pro­ve­de­no ano­ni­ mno an­ke­ti­ra­nje, či­me je pri­pra­ vni­ci­ma i mla­dim za­po­sle­ni­ci­ma koji su tijekom 2006. godine za­ vr­ši­li svoj pri­pra­vni­čki staž, još je­dnom pru­že­na pri­li­ka iska­za­ti stu­panj za­do­volj­stva pri­pra­vni­ čkim pro­gra­mom.

- S obzi­rom da smo svje­sni utje­ca­ja kva­li­te­te uvo­đe­nja u po­ sao za nji­hov dalj­nji pro­fe­si­o­nal­ ni ra­zvoj, oso­bi­to nam je va­žno do­bi­ti nji­ho­vo iskre­no mišljenje i su­ge­sti­je. Upi­tnik je obu­hva­ ćao tri osno­vna po­dru­čja: Spe­ci­ ja­li­sti­čki i Opći pro­gram pri­pra­ vniš­tva s obzi­rom da oni či­ne osno­vne cje­li­ne sa­mog Po­drav­ki­ nog Pro­gra­ma pri­pra­vniš­tva, ali i Men­tor­stvo kao je­dan od klju­ čnih no­si­te­lja uspje­šno­sti uvo­đe­ nja mla­dih lju­di u po­slo­vni svi­

Podravkini pripravnici i novozaposleni jet - isti­ču u Ljud­skim po­ten­ci­ ja­li­ma.

Do­bi­ve­ni re­zul­ta­ti po­ka­zu­ju da su pri­pra­vni­ci ve­ći­nom izra­zi­ to za­do­volj­ni pro­gra­mom, kako uku­pno ta­ko i nje­go­vim sa­ sta­vnim ele­men­ti­ma, a udio lo­ ših ocje­na (1+2) po svim pro­cje­ nji­va­nim ele­men­ti­ma či­ni ma­nje od pe­ti­ne uku­pno da­nih ocje­na.

Pro­sje­čne ocje­ne kre­ta­le su se od 3,5 do 3,9, što či­ni ocje­nu vrlo do­ bar. Opći pro­gram pri­pra­vniš­tva je čak 82% pri­pra­vni­ka oci­je­ni­ lo ocje­na­ma 4 i 5. Za­ni­mlji­vo je da je Men­tor­stvo do­bi­lo naj­ve­ći broj ma­ksi­mal­nih ocje­na (38%), ali isto ta­ko i naj­lo­ši­jih ocje­na (uku­pno 18% pri­pra­vni­ka ni­je za­ do­volj­no Men­tor­stvom). Ovi re­ zul­ta­ti su­ge­ri­ra­ju na ve­ću emo­

ci­o­nal­nu uklju­če­nost pri­pra­vni­ ka u Men­tor­stvo, zbog če­ga su oni sklo­ni­ji da­va­nju ek­stre­mnih ocje­na, a još je­dnom po­tvr­đu­je klju­čnu ulo­gu men­to­ra ko­joj bi se tre­ba­lo dati još ve­ći značaj. Ia­ ko je 60% pri­pra­vni­ka izra­zi­to za­ do­volj­no pro­ce­som men­tor­stva, isto ta­ko po­sto­ji 18% pri­pra­vni­ ka koje s nji­me ni­je za­do­volj­no.

Ia­ko su oni, sta­ti­sti­čki gle­da­no, u ma­nji­ni, cilj nam je da ni­ti jedan pri­pra­vnik ne bu­de ne­za­do­vo­ ljan svo­jim men­tor­stvom, odnosno Pri­pra­vni­čkim pro­gra­mom opće­ni­to.

Iz re­zul­ta­ta dru­gih ispi­ti­va­nih ka­ra­kte­ri­sti­ka Pro­gra­ma pro­i­zla­ zi da: • 50% pri­pra­vni­ka sma­tra kako ni­je svim po­dru­čji­ma Pro­gra­ma

po­sve­će­no do­volj­no vre­me­na, • 21% pri­pra­vni­ka u po­tpu­no­ sti je upo­zna­to sa Spe­ci­ja­li­sti­ čkim pro­gra­mom pri­pra­vniš­tva, • 91% pri­pra­vni­ka sma­tra Pri­ pra­vni­čki pro­gram do­volj­no ja­ snim.

Pre­ma ka­ra­kte­ri­sti­ka­ma va­ žnim za men­tor­stvo, pri­pra­vni­ci su na ska­li ocje­na od 1-4 pro­cje­ nji­va­li svoje men­to­re, iz če­ga pro­ i­zla­ze pro­sje­čne ocje­ne koje se kre­ću u ra­spo­nu od 2,79-3,27 što je pa­ra­lel­no ocje­ni vrlo do­bar.

Ana­li­za ocje­na po­je­di­nih po­ dru­čja men­tor­stva uka­zu­je na to da i do 15% pri­pra­vni­ka ni­je za­ do­volj­no po­je­di­nim ka­ra­kte­ri­sti­ ka­ma svo­jeg men­to­ra, pr­ven­stve­ no umi­je­ćem pre­no­še­nja zna­nja i ja­sno­ćom in­for­ma­ci­ja koje men­ to­ri pre­no­se, što se sma­tra zna­ čaj­nim bro­jem.

Opće­ni­to gle­da­ju­ći, do­bi­ve­ni re­zul­ta­ti su po­zi­ti­vni, me­đu­tim upu­ću­ju na pro­stor koji je nu­ žno una­pri­je­di­ti, sto­ga za ne smi­ ju bi­ti i za­do­vo­lja­va­ju­ći. Kon­ti­ nu­i­ra­no po­di­za­nje kva­li­te­te cje­ lo­ku­pnog Po­drav­ki­nog Pri­pra­ vni­čkog pro­gra­ma jedan je od ci­lje­va svih no­si­te­lja pro­gra­ma, a posebno se­kto­ra Ljud­ski po­ten­ci­ ja­li i pra­vo kao klju­čnog no­si­te­lja uvo­đe­nja i pro­mje­na pro­ce­sa. n

Pripravnici mentore ocijenili trojkom

Pripravnicima ukupna ocjena vrlo dobar 70%

3,4

63%

3,27

3,3

60%

56 3,2

50%

3,1

41

28

30%

20% 13

1 2 3 4 5

38

40%

25 22

19

16

22

13

13 9

10%

6

3

0

0%

6

9 0 Mentorstvo

3,03 3 2,9

2.96

2,94 2,88

2,88 2,79

2,8 2,7 2,6 2,5

Ukupna ocjena

programa

znanja

programa

informacija

Kvaliteta povratne informacije

Entuzijazam i pozitivan stav

Spremnost na upoznavanje sa suradnicima i okolinom

Ukupno

Ve­sna Mi­ha­lje­vić - Her­man no­vi je ma­gi­star zna­no­sti u Podravki

Ma­gi­star­ski rad o za­mr­znu­tim am­ba­la­ži­ra­nim pe­kar­skim pro­i­zvo­di­ma

V

e­sna Mi­ha­lje­vić - Her­ man iz Cen­tral­nog mi­ kro­bi­o­lo­škog la­bo­ra­to­ri­ ja u se­kto­ru Kon­tro­la kva­li­te­ te i ra­zvoj te­hno­lo­gi­je, obra­ni­ la je kra­jem pro­šle godine na Pre­hram­be­no-bi­o­te­hno­lo­škom fa­kul­te­tu Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu svoj znan­stve­ni ma­gi­star­ski rad pod na­slo­vom “Pra­će­nje kva­ li­te­te za­mr­znu­tog am­ba­la­ži­ra­ nog pe­kar­skog proizvoda tijekom skla­di­šte­nja” i ti­me ste­kla aka­dem­ski stu­panj ma­gi­star zna­ no­sti u znan­stve­nom po­lju pre­ hram­be­na te­hno­lo­gi­ja, gra­na nu­ tri­ci­o­ni­zam.

Ma­gi­star­ski rad izra­đen je u Podravki d.d. u se­kto­ri­ma: Kon­ tro­la kva­li­te­te i ra­zvoj te­hno­lo­ gi­je - Cen­tral­ni mi­kro­bi­o­lo­ški la­ bo­ra­to­rij, Pro­i­zvo­dnja i fi­na­li­za­ ci­ja Pe­ka­re te Ra­zvoj proizvoda - Sen­zo­ri­ka i nu­tri­ci­o­ni­zam.

Pri­mje­na mo­der­ne te­hno­lo­gi­ je za­mr­za­va­nja u pro­i­zvo­dnji tra­di­ci­o­nal­nih pe­kar­skih proizvoda sve više je u po­ra­stu zbog odre­đe­nih za­htje­va po­tro­ša­ča, a to su ve­ći asor­ti­man proizvoda i pro­i­zvod spre­man za fi­na­li­za­ci­ ju kada se po­ka­že po­tre­ba. U ta­ kve pro­i­zvo­de pro­gra­me upu­šta­ ju se ve­li­ke in­du­strij­ske pe­ka­re kao što je slu­čaj i s Po­drav­kom.

Cilj i svr­ha ra­da­ bila je istra­ži­ ti pro­mje­ne do ko­jih do­la­zi ti-

jekom skla­di­šte­nja za­mr­znu­tih am­ba­la­ži­ra­nih pe­kar­skih proizvoda u ovi­sno­sti o tem­pe­ra­ tu­ri i pe­ri­o­du skla­di­šte­nja a ra­ di pro­du­že­nja nji­ho­ve traj­no­sti i pre­dvi­dje­ti ri­zik od po­ten­ci­ jal­nog ra­sta mi­kro­or­ga­ni­za­ma kod pro­mje­ne tem­pe­ra­tu­re tijekom skla­di­šte­nja i di­stri­bu­ci­ je a ra­di bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja utje­ca­ja ba­kte­rij­ske kon­ta­mi­na­ ci­je na sta­bil­nost, kva­li­te­tu i traj­nost istra­ži­va­nog proizvoda. Pre­dmet istra­ži­va­nja su bi­le dvi­je vr­ste za­mr­znu­tih am­ba­la­ ži­ra­nih pe­kar­skih proizvoda od li­sna­tog ti­je­sta s na­dje­vom. Istra­

ži­va­nja su pro­ve­de­na u dva di­je­ la. U pr­vom di­je­lu pratio se utje­ caj tem­pe­ra­tu­re za­mr­za­va­nja na mi­kro­bi­o­lo­šku, sen­zor­sku i fi­zi­ kal­no-ke­mij­sku kva­li­te­tu uzo­ra­ ka. Uzor­ci su zatim am­ba­la­ži­ra­ ni u je­dnu po­li­e­ster/po­li­e­ti­len vre­ći­cu. Svr­ha ta­kvog pa­ki­ra­nja je bi­lo pra­će­nje utje­ca­ja am­ba­ la­že na odr­ži­vost za­mr­znu­tog proizvoda i mo­gu­ćnost nje­go­ vog pla­si­ra­nja na tr­ži­šte u ta­kvoj am­ba­la­ži. Istra­ži­va­nje je obu­hva­ ti­lo: istra­ži­va­nje mi­kro­bi­o­lo­škog sta­tu­sa, sen­zor­sku ocje­nu uzo­ra­ ka, istra­ži­va­nje fi­zi­kal­no-ke­mij­ skih po­ka­za­te­lja kva­li­te­te i kon­ tro­lu am­ba­la­že. U dru­gom di­je­ lu istra­ži­va­nja la­bo­ra­to­rij­ski je si­mu­li­ra­na kon­ta­mi­na­ci­ja uzo­ra­ ka, te je istra­žen utje­caj tem­pe­ra­ tu­re za­mr­za­va­nja i skla­di­šte­nja na pre­ži­vlja­va­nje ba­kte­ri­ja do­da­ nih u pro­i­zvo­de. Ovaj dio istra­ ži­va­nja pro­ve­den je ra­di bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja utje­ca­ja ba­kte­rij­ ske kon­ta­mi­na­ci­je na sta­bil­nost, kva­li­te­tu i traj­nost am­ba­la­ži­ra­ nih uzo­ra­ka.

Na osno­vi pro­ve­de­nih istra­ži­ va­nja mo­že se za­klju­či­ti da svi uzor­ci pri istra­že­nim uvje­ti­ma tem­pe­ra­tu­re za­mr­za­va­nja i skla­ di­šte­nja u na­ve­de­noj am­ba­la­ži i pe­ri­o­du istra­ži­va­nja ima­ju za­ do­vo­lja­va­ju­ću kva­li­te­tu i odr­ži­ vost, te su po­go­dni za kon­zu­

mi­ra­nje. Ve­sna Mi­ha­lje­vić-Her­ man ro­đe­na je u Vu­ko­va­ru, gdje je za­vr­ši­la osno­vnu i sre­dnju ško­ lu. Di­plo­mi­ra­la je 1995. godine na Pre­hram­be­no-bi­o­te­hno­ lo­škom fa­kul­te­tu Sve­u­či­li­šta u Za­gre­bu. Od 1996. godine za­po­ sle­na je u “Podravki” d.d., Kon­ tro­la kva­li­te­te i ra­zvoj te­hno­lo­ gi­je, Cen­tral­ni mi­kro­bi­o­lo­ški la­ bo­ra­to­rij, gdje danas ra­di kao te­hno­log spe­ci­ja­li­st. U CML-u sva­ko­dne­vno se kon­tro­li­ra mi­ kro­bi­o­lo­ška ispra­vnost si­ro­vi­na, po­lu­pro­i­zvo­da, go­to­vih proizvoda i am­ba­la­že kla­si­čnim i br­ zim me­to­da­ma pre­ma HRN/ ISO i ISO stan­dar­di­ma su­kla­ dno za­kon­skim pro­pi­si­ma RH, EU i svih ze­ma­lja u ko­ji­ma se po­slu­je, a kraj­nji cilj je si­gu­ran pro­i­zvod vi­so­ke kva­li­te­te. Isto ta­ko kon­tro­li­ra se zdrav­stve­na ispra­vnost vo­de koja se ko­ri­sti u ne­kim fa­za­ma pro­i­zvo­dnje ili za pra­nje i či­šće­nje po­go­na. Izu­ ze­tno zna­če­nje ima i stal­na kon­ tro­la hi­gi­je­ne po­go­na i oko­li­ša koja obu­hva­ća sve fa­ze pre­ra­de, pro­i­zvo­dnje i am­ba­la­ži­ra­nja. Te­ hno­log u CML po­zna­je te­hno­lo­ gi­ju pro­i­zvo­dnje svih na­ših proizvoda a jedan od za­da­ta­ka je i im­ple­men­ta­ci­ja HACCP su­sta­ va u pro­i­zvo­dne po­go­ne u suradnji s osta­lim čla­no­vi­ma HACCP ti­mo­va. n

Po­drav­ki­nih 15 go­di­na od me­đu­na­ro­dnog pri­zna­nja Hrvatske Pi­še: Boris Fabijanec

O

vih da­na obi­lje­ža­va­mo 15. oblje­tni­cu otkako je Re­pu­bli­ka Hr­vat­ska međunarodno pri­zna­ta. Bi­lo je to 15. si­je­čnja 1992. godine, a ta­da je gotovo tre­ći­na Hrvatske bila pod oku­pa­ci­jom i u tim uvje­ti­ma bi­lo je vrlo te­ ško po­slo­va­ti. Podravka je usli­ jed srpske agre­si­je izgu­bi­la gotovo 50 po­sto svo­jih tr­ži­šta, do te­me­lja je de­va­sti­ra­na li­pi­ čka tvor­ni­ca Stu­de­nac, ošte­će­ ni su po­go­ni u Da­ru­va­ru i Si­ sku, a zbog če­stih uzbu­na diljem Hrvatske gu­bi se ve­li­ki fond ra­dnih sa­ti te sve to u ko­ na­čni­ci utje­če na sma­nje­nje obuj­ma pro­i­zvo­dnje. Uza sve to, Po­drav­ka­ši su se vrlo aktivno uključili u obra­nu do­mo­vi­ ne pa je oko 1.580 ra­dni­ka bi­ lo uklju­če­no u ratne po­stroj­ be, pre­te­žno u 117. koprivničkoj bri­ga­di. Na ža­lost, 18 bra­ni­te­lja je po­gi­nu­lo, dok je nekoliko sto­ti­na ozli­je­đe­no ili ra­nje­no. Podravka je uz to da­ la i ve­li­ki hu­ma­ni­tar­ni obol tijekom Do­mo­vin­skog rata, od prve humanitarne po­šilj­ke u Ki­je­vo do svih hr­vat­skih, a i bo­ san­sko-her­ce­go­va­čkih ra­ti­šta, gdje se bra­ni­la hr­vat­ska op­stoj­ nost. Ta pomoć u hra­ni i li­je­ko­ vi­ma izno­si­la je oko 40 mi­li­ju­ na nje­ma­čkih ma­ra­ka. Do­pri­ nos naše tvr­tke tijekom Do­mo­ vin­skog rata možda je naj­bo­lje ista­knuo ge­ne­ral Zvonimir Čer­ ven­ko kada je izja­vio - Podravka je pre­hra­ni­la Hrvatsku voj­ sku. Uo­sta­lom, ne­ma bez ra­zlo­ ga Podravka za gla­vni sim­bol ve­li­ko hr­vat­sko sr­ce.

Pa­ra­lel­no s akti­vno­sti­ma ve­ za­nim uz Do­mo­vin­ski rat Podravka je mo­ra­la izna­ći po­slo­ vna rje­še­nja pa ta­ko 1992. i 1993. godine izgu­blje­na tr­ži­šta Ju­go­sla­vi­je kom­pen­zi­ra uz ve­ li­ke na­po­re tr­ži­šti­ma sre­dnje i isto­čne Eu­ro­pe. Tih go­di­na izvoz ra­ste tri puta. Po­če­tkom 1994. godine po­či­nje se pri­mje­ nji­va­ti Sta­bi­li­za­cij­ski pro­gram Vla­de Re­pu­bli­ke Hrvatske, tzv. Ške­grin pro­gram ko­jim je sru­ še­na in­fla­ci­ja, ali je nji­me zna­ tno po­ve­ćan uvoz, sma­nje­na in­du­strij­ska pro­i­zvo­dnja te za više od 200.000 ma­nji broj za­ po­sle­nih nego 1990. godine.

Na­ra­vno, ovo­me po­to­njem je ta­ko­đer ku­mo­va­la i vrlo in­tri­ gan­tna pri­va­ti­za­ci­ja u Hrvatskoj či­je se po­slje­di­ce i dan-danas vu­ku, naj­če­šće po su­do­vi­ ma. U ta­kvim go­spo­dar­skim okol­no­sti­ma tre­ba­lo je po­vu­ći pa­me­tan po­slo­vni po­tez pa Po­ drav­ki­na Upra­va tijekom 1996. i 1997. godine, kako bi ot­klo­ni­ la gu­bi­tke i stvo­ri­la nor­mal­ni­je poslovne uvje­te za bu­du­ćnost či­ni ve­li­ko re­stru­ktu­ri­ra­nje za­mje­nju­ju se do­ma­ći kre­di­ti s ino­ze­mni­ma, de­zin­ve­sti­ra se pet dru­šta­va iz sa­sta­va Podravke koja su stva­ra­la gu­bi­tke te je na taj na­čin ostva­re­na ušte­da

od 327 mi­li­ju­na ku­na i stvo­re­ni pre­du­vje­ti za uspje­šni­je po­slo­ va­nje u na­re­dnim go­di­na­ma.

Do­bi­ti idu­ćih go­di­na va­ri­ra­ju od dva­de­se­tak do sto­ti­njak mi­ li­ju­na ku­na. Za 2006. go­di­nu re­ zul­ta­ti po­slo­va­nja još nisu go­to­ vi, ali pre­ma na­ja­va­ma oče­ku­je se ne­to do­bit ve­ća od 100 mi­li­ ju­na ku­na.

Uz re­zul­ta­te po­slo­va­nja, koji možda mo­gu izgle­da­ti pre­ ma­lo, treba ista­knu­ti da se Podravka svih ovih go­di­na od me­đu­na­ro­dnog pri­zna­nja Hrvatske ra­zvi­ja­la, odra­đe­ni su ka­ pi­tal­ni in­ve­sti­cij­ski za­hva­ti po­ put: kom­ple­tno je obno­vlje­na i mo­der­ni­zi­ra­na tvor­ni­ca Stu­de­ nac, izgra­đe­na je no­va tvor­ni­ ca Be­lu­po, no­va tvor­ni­ca Ve­ge­ te, po­tom no­va tvor­ni­cea ju­ha, a ove godine otvo­rit će se no­va tvor­ni­ca dje­čje hra­ne koja će pru­ži­ti naj­mo­der­ni­je te­hni­čko - te­hno­lo­ške mo­gu­ćno­sti. Ta­ ko­đer, iz da­na­šnje per­spe­kti­ve ne­mo­gu­će je kom­pa­ri­ra­ti uvje­ te po­slo­va­nja na tr­ži­štu koji su se una­trag 15-ak go­di­na iz te­ me­lja pro­mi­je­ni­li. Da­nas tr­ži­šti­ ma vla­da­ju klju­čni ku­pci, ve­li­ki tr­go­va­čki lan­ci, a s nji­ma mo­gu uspje­šno po­slo­va­ti samo oni naj­bo­lji, naj­kva­li­te­tni­ji.

I u ra­tu i u po­ra­ću te u počecima 21. sto­lje­ća gla­vna sna­ ga naše tvr­tke bili su Po­drav­ka­ ši, istin­ski za­lju­blje­ni­ci u svo­ju tvr­tku koji su odu­vi­jek zna­li po­ dme­tnu­ti le­đa kada je bi­lo naj­ po­tre­bni­je. Kva­li­te­tu, zna­nje i sna­gu Po­drav­ka­ša možda je naj­bo­lje ar­ti­ku­li­rao prvi čo­vjek naše tvr­tke Dar­ko Ma­ri­nac u no­vo­go­di­šnjem ra­zgo­vo­ru za naše no­vi­ne, kada je govoreći o uspje­si­ma u pro­šloj godini ista­knuo: - Bi­la je to go­di­na dobre pripreme za 2007., a ta­ko­đer i go­ di­na, me­ni od svega naj­dra­že i naj­va­žni­je, u ko­joj su so­ci­jal­ ni par­tne­ri u Podravki na­šli za­ je­dni­čki je­zik, cilj, na­šli na­čin kako da Podravka bu­de ispred na­ših par­ti­ku­lar­nih in­te­re­sa, kako da za­pra­vo gra­di­mo ve­li­ ku i bo­lju Po­drav­ku. Vje­ru­jem da smo u sta­nju za­je­dni­čki kre­ i­ra­ti bu­du­ćnost Podravke u ko­ joj se ne bi tre­ba­li di­je­li­ti na bi­ lo ka­kve na­či­ne.

Sve u sve­mu, Podravka je u 15 go­di­na od me­đu­na­ro­dnog pri­zna­nja Hrvatske pre­va­li­la jedan zna­ča­jan, po­ne­ka­da i tr­ no­vit ra­zvoj­ni put, ali je svo­ jom po­slo­vnom i ljud­skom eti­kom osta­la pre­po­zna­tlji­va i re­spe­kta­bil­na tvr­tka, ne samo u Hrvatskoj, već i u svi­ je­tu te za­si­gur­no bila jedan ma­li, ali zna­čaj­ni ko­ta­čić u stva­ra­nju no­vi­je hrvatske po­ vi­je­sti. To do­ka­zu­ju broj­na dr­ža­vna i svjet­ska pri­zna­nja i po­hva­le, no po­naj­vi­še ne­ mjer­lji­va, prije svega, hu­ma­ ni­tar­na, a po­tom go­spo­dar­ ska djela u ra­zvo­ju mla­de države Hrvatske - sto­lje­tnog sna sva­ko­ga Hr­va­ta. n

Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Podravka na burzi

Korak do aktualnog rekorda Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr Za razliku od nimalo dinamič­ nog početka godine, protekli je tjedan donio znatno više uzbu­ đenja na domaćem tržištu ka­ pitala, uz prepoznatljivu do­ zu euforije koja je obilježila do­ bar dio prošle godine, osigurav­ ši odličnu ili čak spektakularnu izvedbu velikog broja dionica (a u konačnici i dvaju burzov­ nih indeksa). I premda su pozi­ tivan moment među ulagačima u ovoj godini nesumnjivo naj­ bolje iskoristile dionice građe­ vinskog sektora nanizavši doi­ sta impresivnu seriju novih re­ korda, rasprostranjeni je opti­ mizam napokon pronašao put i do blue-chip izdanja, čime se, među ostalima, okoristila i Po­ dravka. Doduše, dionice kopriv­ ničke tvrtke nisu preskočile ak­ tualan all-time-high od 495 ku­ na, no trodnevnom pozitivnom serijom cijena je dogurala do najviše razine u posljednja dva mjeseca (490 kuna), namaknuv­ Datum 10. 1. 2007.

11. 1. 2007.

12. 1. 2007.

15. 1. 2007.

16. 1. 2007.

17. 1. 2007.

ši više nego solidnih 3,6% tjed­ nog rasta.

Međutim, stabilan obujam tr­ govine još je “karika koja nedo­ staje”, jer sporadični izleti iznad praga od milijun kuna dnevnog prometa tek popravljaju prosjek (svega 1,2 milijuna kuna dnev­ nog prometa u ovoj godini), ali i ne odaju dojam intenzivni­ je ofenzive kupaca, uz koje bi i najnoviji uzlet zasigurno dje­ lovalo mnogo uvjerljivije. Oni oprezniji bi svakako rado vidje­ li i nekakav fundamentalni te­ melj pozitivnog trenda, no izo­ stanak važnijih vijesti (izuzme­ mo li raskid suradnje s kompa­ nijom Rieber&Son) poklonike Podravke ne bi trebao previše zabrinjavati. Jer oskudan newsflow s jedne te, uvjetno rečeno, problem velikih apetita optimi­ sta s druge strane dijeli i osta­ tak tržišta, s tom razlikom što status blue-chip izdanja, pode­ bljan interesima institucional­ nih investitora, uvelike limiti­ ra intenzitet korekcije u slučaju eventualnog preokreta uvjeto­ vanog promjenom raspoloženja na tržištu.

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena

Cijena 472 470 475 485 490 488,99

Promet 207.896,81 652.133,57 497.359,52 929.730,45 4,739.780,24 492.277,19 Promet

PODR-R-A 10-17.01.2007.

495

5.000,000 4.500,000

490

4.000,000 Promet Cijena

485

3.500,000 3.000,000

480

2.500,000 475

2.000,000 1.500,000

470

1.000,000 465

500,000

460

0 10. 1. 07.

12. 1. 07.

16. 1. 07.

In­ter­ni na­tje­čaj Ra­di­te u Podravki? Sklo­ni ste tim­skom ra­du? Spre­mni ste na kon­ti­nu­i­ra­no usa­vr­ša­va­nje i osobni ra­zvoj?

Pri­ja­vi­te se na in­ter­ni na­tje­čaj za otvo­re­no ra­dno mje­sto: Spe­ci­ja­list za kon­tro­ling (m/ž) Se­ktor Kon­tro­lingA Va­ši no­vi ra­dni za­da­ci na ra­zi­ni kom­pa­ni­je bit će: • su­dje­lo­va­nje u izra­di pla­no­va po­slo­va­nja • izra­da kal­ku­la­ci­ja (plan­skih, obra­čun­skih, na upit) ra­di utvr­ đi­va­nja stu­pnja pro­fi­ta­bil­no­sti • pri­pre­ma i izra­da iz­vje­šća u ci­lju ažur­nog i te­me­lji­tog in­for­ mi­ra­nja • pro­gno­zi­ra­nje na­sta­ja­nja tro­ško­va i pri­ho­da (mje­se­čno, kvar­ tal­no...)

• kon­tro­la ra­znih ele­me­na­ta po­slo­va­nja te nji­ho­va ko­re­kci­ja • izra­da fi­nan­cij­skih ana­li­za Od vas oče­ku­je­mo: • fa­kul­tet­sko obra­zo­va­nje (pre­dnost eko­nom­ski fa­kul­tet) • naj­ma­nje je­dnu go­di­nu rada unu­tar Podravke • odli­čno zna­nje en­gle­skog je­zi­ka (po­želj­no po­zna­va­nje još je­ dnog stra­nog je­zi­ka) • vi­sok stu­panj in­for­ma­ti­čke pi­sme­no­sti (MS Of­fi­ce, In­ter­net, pre­dnost zna­nje rada u SAP-u) • ana­li­ti­čnost i si­ste­ma­ti­čnost • ra­zvi­je­ne ko­mu­ni­ka­cij­ske i or­ga­ni­za­cij­ske vje­šti­ne • spo­so­bnost efi­ka­snog ko­mu­ni­ci­ra­nja po­slo­vnih re­zul­ta­ta i ana­li­za • sklo­nost tim­skom ra­du Svoju po­nu­du i ži­vo­to­pis po­ša­lji­te naj­ka­sni­je do 27. si­je­čnja 2007. na adre­su: Podravka d.d.

Ljud­ski po­ten­ci­ja­li i pra­vo (za in­ter­ni na­tje­čaj) An­te Star­če­vi­ća 32 48 000 Ko­pri­vni­ca ili na e-ma­il: in­ter­ni.na­tje­caj@po­drav­ka.hr

Na­ša te­ma: Najtopliji podravski siječanj u povijesti

Pro­lje­će u zimi - problemi u ljetu

Piše: Vjekoslav Indir Snimio (u siječnju 2007.): Nikola Wolf

P

ro­lje­tne tem­pe­ra­tu­re u si­je­ čnju. Osta­je­mo li bez ži­ta­ri­ ca i vo­ća? Zi­ma će tek do­ći.

Ovo je kli­mat­ski šok.

To su naj­če­šće re­če­ni­ce koje se ovih da­na ču­ju na sva­kome mje­ stu. Ni­kog od nas ne osta­vlja ra­ vno­du­šnim ova­kvo to­plo vrijeme u si­je­čnju koje se kod nas ne pam­ ti. Pro­sje­čan po­rast tem­pe­ra­tu­re iz godine u go­di­nu sve je oči­ti­ji, ra­ zne bilj­ke su proc­vje­ta­le, a sve je više za­bri­nu­to­sti za pred­sto­je­ću lje­ ti­nu i za urod do­ma­ćih vo­ća­ka.

Od­stu­pa­nja od pro­sje­ka

To­plo vrijeme utje­če i na naše zdra­vlje, i to nas još više za­bri­nja­ va. Ka­žu li­je­čni­ci da naše ti­je­lo oče­ ku­je hla­dno­ću i je­dno­sta­vno se ne sna­la­zi. No kako ni­je sve uvijek, po­ zi­ti­vna stra­na ova­kvog vre­me­na je sma­nje­no iz­dva­ja­nje za gri­ja­nje, i do de­se­tak po­sto u odno­su na pri­ ja­šnje godine. Ka­ko to izgle­da u na­ šoj oko­li­ni, do­zna­li smo od na­ših stru­čnja­ka i li­je­čni­ka.

Najprije smo za­mo­li­li Ve­snu Ka­ di­ja- Cmrk, je­di­nu agro­me­te­o­ro­ lo­ginju u Podravki, da nam izne­ se ne­ke po­da­tke o ovom vre­me­nu koje se “pre­o­kre­nu­lo na­gla­va­čke”.

- Već je i pro­šla, 2006. go­di­na u me­te­o­ro­lo­škom po­gle­du bila pre­ pu­na ek­stre­mnih si­tu­a­ci­ja. U svim go­di­šnjim do­bi­ma bi­lje­ži­mo ve­li­ka tem­pe­ra­tur­na i obo­rin­ska od­stu­pa­

Humanitarna akcija

U

druga branitelja, in­ valida i udovica Do­ movinskog rata Po­ dravke (UBIUDR) pokrenu­ la je humanitarnu akciju me­ đu radnicima Podravke pod nazivom “Zajedno do novog CT uređaja”! Riječ je o pri­ jeko potrebnom i nezamje­ njivom uređaju kojim se u koprivničkoj bolnici godiš­ nje obavi oko 3000 pregleda.

Međutim, zbog starosti i do­ trajalosti ovog uređaja nužno je nabaviti novi. Očekivana cijena uređaja je oko 4 mili­ juna kuna. Takvim se uređa­ jem pacijent pregleda u sve­ ga nekoliko sekundi, a nema

Dr. Mladen Vuljak nja od vi­še­go­di­šnjeg pro­sje­ka. Si­je­ čanj 2006. bio je izni­mno hla­dan mje­sec, na­ro­či­to nje­go­va po­slje­ dnja de­ka­da, kad su se no­ćne tem­ pe­ra­tu­re zra­ka spu­šta­le i do - 16,5 °C. Ve­lja­ča je ta­ko­đer bila mno­go hla­dni­ja od pro­sje­ka.U ožuj­ku se na­sta­vlja trend ni­skih tem­pe­ra­tu­ ra zra­ka, ali me­te­o­ro­lo­ški je za­ni­ mljiv zbog ve­će ko­li­či­ne sni­je­ga koja je pa­la u njegovoj pr­voj po­lo­ vi­ci. Taj već pro­lje­tni mje­sec za­vr­ ša­va s 2 °C ni­žom pro­sje­čnom mje­ se­čnom tem­pe­ra­tu­rom zra­ka. Hla­ dne zim­ske mje­se­ce ko­na­čno za­ mje­nju­je tra­vanj, mno­go to­pli­ji od pro­sje­ka. Osim što je bio za čak 2 °C to­pli­ji od pro­sje­ka, tra­vanj je bio i izni­mno ki­šo­vit mje­sec, po­ sebno u po­slje­dnjoj de­ka­di.

Na­sli­je­dio ga je ki­šo­vi­ti svi­banj, či­je su se tem­pe­ra­tu­re zra­ka kre­ta­ le u gra­ni­ca­ma vi­še­go­di­šnjeg pro­ sje­ka. Ki­šo­vi­to i svje­ži­je vri­je­me

Dr. Zdravko Matotan ­ a­sta­vi­lo se i u pr­vim da­ni­ma lip­ n nja, no od sre­di­ne lipnja do­la­zi do na­glog za­to­plje­nja, a ek­stre­mno vi­so­ke dne­vne tem­pe­ra­tu­re zra­ka tra­ju ci­je­li mje­sec i bez pre­ki­da se na­sta­vlja­ju i tijekom ci­je­log sr­pnja.

Uz iznad­pro­sje­čno vi­so­ke tem­pe­ ra­tu­re zra­ka ­po­či­nje i su­šno ra­zdo­ blje koje tra­je tijekom ci­je­lo­ga lip­ nja i sr­pnja. Uje­dno je sr­panj za­bi­ lje­žen kao naj­to­pli­ji sr­panj otkad po­sto­je me­te­o­ro­lo­ška mje­re­nja na na­šem po­dru­čju. Bio je čak 4 °C to­pli­ji od vi­še­go­di­šnjeg pro­sje­ka, s 20 da­na u ko­ji­ma su vrijednosti dne­vnih tem­pe­ra­tu­ra zra­ka pre­la­ zi­le 30°C, dok je u čak 27 da­na bi­ lo to­pli­je od 25 °C. U sr­pnju bi­lje­ži­ mo samo 20% obo­ri­na od vi­še­go­di­ šnjeg pro­sje­ka. Vru­ći­nu i su­šu pre­ ki­da ek­stre­mno hla­dni i ki­šo­vi­ti ko­lo­voz. Sa sre­dnjom mje­se­čnom tem­pe­ra­tu­rom zra­ka 3 °C ni­žom od pro­sje­ka i s dva puta više obo­ri­

na za­bi­lje­že­nih u čak 19 da­na, taj je mje­sec po­stao naj­hla­dni­ji ko­lo­ voz na na­šem po­dru­čju otkad po­ sto­je me­te­o­ro­lo­ška mje­re­nja. Ek­ stre­mnu svje­ži­nu i ve­li­ku ko­li­či­nu obo­ri­na za to do­ba godine pre­ki­da to­pli i su­hi ru­jan - po­ja­sni­la nam je Ve­sna Ka­di­ja-Cmrk, naglasivši da uvod u ovo­go­di­šnju to­plu zi­mu po­ či­nje u stu­de­no­me, kada je sre­dnja mje­se­čna tem­pe­ra­tu­ra zra­ka bila 3 °C vi­ša od pro­sje­ka, a nakon toga sli­je­di naj­to­pli­ji pro­si­nac u po­vi­je­ sti me­te­o­ro­lo­ških mje­re­nja na na­ šim pro­sto­ri­ma. U pro­sje­ku je bio čak 4,5 °C to­pli­ji od vi­še­go­di­šnjeg pro­sje­ka. No, to je bio tek po­če­tak to­ple zi­me - 2007. go­di­na po­či­nje s vi­so­kim pro­lje­tnim tem­pe­ra­tu­ra­ ma zra­ka koje sva­ko­dne­vno za čak 10°C od­stu­pa­ju od pro­sje­čnih dne­ vnih tem­pe­ra­tu­ra zra­ka. Kao što smo i sa­mi svje­do­ci, dne­vne tem­ pe­ra­tu­re do­se­žu 15, 16, 17 pa i 18 stu­pnje­va.

Utje­caj na bilj­ni svi­jet

- Ta­ko vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re zra­ka u ta­ko du­gom pe­ri­o­du u ovo do­ba godine kod nas još nisu za­bi­lje­že­ ne. Vri­je­me će po­ka­za­ti jesu li ta­ kva tem­pe­ra­tur­na od­stu­pa­nja sa­ mo hir prirode ili je (što je mno­go vje­ro­ja­tni­je) čo­vjek svo­jim dje­lo­va­ nji­ma utje­cao na kli­mat­ske po­re­ me­ća­je - na­po­mi­nje Ve­sna Ka­di­ ja-Cmrk iz slu­žbe Ra­zvoj si­ro­vin­ ske osno­ve.

Kako pro­mje­na kli­me utječe na bilj­ni svi­jet upi­ta­li smo dr. Zdrav­ ka Ma­to­ta­na, po­zna­toga Po­drav­ki­

Zajedno do novog CT uređaja dijela tijela koji ne može di­ jagnostički obraditi. Od ne­ procjenjive je važnosti kod ozljeda glave i mozga. Poten­

cijalni su mu korisnici bilo koje životne dobi, a može za­ trebati baš svakome od nas.

Stoga ga koprivnička bolnica

Hu­ma­ni­tar­ni kon­cert za CT ure­đaj Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Po­ dravke i Opća bol­ni­ca “Dr. T. Bar­dek” or­ga­ni­zi­ra­ju u sri­je­du, 31. si­je­čnja u 19 sa­ti u dvorani Do­mo­lju­ba hu­ma­ni­tar­ni kon­ cert “Za­je­dno do CT ure­đa­ja”. Su­dje­lu­ju: Zla­tko Pe­ja­ko­vić, Zdrav­ko Šken­der, Mla­den Bur­nać, El Com­bo, Mi­ro­slav Eva­čić band, Jo­sip Ka­ta­le­nić, Želj­ko Kru­šlin Kru­ška (La­ti­no), Leo, Mir­ ta i Elio Pi­sak. Ula­zni­ce se mo­gu na­ba­vi­ti na bla­gaj­ni Do­mo­lju­ ba ili u Ša­re­nom du­ća­nu. Sav pri­hod bit će upla­ćen za ku­pnju no­vog CT ure­đa­ja za ko­pri­vni­čku bol­ni­cu. To je samo jedna od niza akcija Po­drav­ki­nih bra­ni­te­lja za na­bav­ku ovog pri­je­ ko po­tre­bnog ure­đa­ja.

mora i treba što hitnije na­ baviti. Molimo sve zaposle­ ne u Podravki da se još da­ nas pridruže ovoj akciji, tj. da na posebne popise upišu iznos u kunama koji žele da­ rovati za kupnju novog CT uređaja. Za taj će im se iznos smanjiti prva sljedeća plaća, a novac će se uplatiti na ži­ roračun Opće bolnice “Dr. T. Bardek” na ime donacije za novi CT uređaj!

Vjerujemo da će Podravka­ ši u velikom broju prepozna­ ti cilj i svrhu ove humanitarne akcije i da će zahvaljujući i nji­ ma koprivnička bolnica usko­ ro dobiti novi CT uređaj. n

Mogući problemi zbog tople zime • tlo bez snijega ostaje bez

vlage

•

ako zahladi, propupali nasadi će stradati

•

pitanje je kako će roditi pšenica

• dodatan trošak zaštite od štetočina koje će se namonožiti

•

moguća pojava novih štetnika nog po­ljo­pri­vre­dnog stru­čnja­ka.

- Sni­jeg je va­žan izvo­r vla­ge u tlu, i ako ga ne­ma, kao što je sada slu­ čaj, a tlo se ne na­vo­dnja­va, mo­gu na­sta­ti pro­ble­mi. Na­da­lje, dr­ve­na­ sti na­sa­di mo­ra­ju pro­ći pe­ri­od mi­ ro­va­nja da bi pro­pu­pa­li na pro­lje­ će. Me­đu­tim ra­zni na­sa­di po­če­li su pu­pa­ti sada i ako zahladi, što se oče­ku­je, ti će pu­po­vi stra­da­ti. Što se ti­če po­vr­tnih kul­tu­ra, osim spo­ me­nu­tog pi­ta­nja vla­žno­sti tla, dru­ ge se po­slje­di­ce ne oče­ku­je - re­kao nam je dr. Zdrav­ko Ma­to­tan, di­

rektor slu­žbe Ra­zvoj si­ro­vin­ske osno­ve te na­sta­vio: - Pše­ni­ca je kul­tu­ra koja je ta­ko­ đer važna za Po­drav­ku i bi­tno je ka­kav će urod bi­ti. Ona bi tre­ba­la ta­ko­đer u ovo do­ba godine pro­ći pe­ri­od izla­ga­nja ni­skim tem­pe­ra­ tu­ra­ma, a naj­bo­lje bi bi­lo da je po­ kri­ve­na sni­je­gom, no to ni­je slu­čaj i pi­ta­nje je ka­kve će bi­ti po­slje­di­ ce. Dru­gi je pro­blem u ra­zvo­ju bo­ le­sti ko­ji­ma ovo vrijeme po­go­du­ je i, ako na je­sen pše­ni­ca ni­je do­ bro za­šti­će­na - mo­gu­ći su pro­ble­ mi. Naj­ve­ći pro­blem su šte­to­či­ne.

Njih ova­kvo vrijeme ne­će uni­šti­ti, već će se na­go­mi­la­ti pa će se mo­ rati ra­di­ti do­da­tna za­šti­ta, što će opet po­ve­ća­ti tro­ško­ve. Uz to, to­ plo vrijeme omo­gu­ću­je pojavu no­ vih šte­tnika koji se još nisu po­ja­vi­li u na­šim kra­je­vi­ma, a za njih još ne­ ma­mo ra­zvi­je­na sred­stva za­šti­te.

Kli­mat­ski utje­caj na ljude

Iznad­pro­sje­čno to­plo vrijeme ne dje­lu­je samo na bilj­ke i ži­vo­ti­nje, već i na ljude. Upi­ta­li smo dr. Mla­ de­na Vu­ljak iz Hi­tne po­mo­ći Do­ ma zdra­vlja Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­ čke ka­kva su nji­ho­va isku­stva u ve­ zi s ne­u­o­bi­ča­je­no vi­so­kim tem­pe­ ra­tu­ra­ma u zi­mi.

- Po­ve­ća­na vla­žnost zra­ka za tzv. ”ju­ži­ne” što nas okru­žu­je ovih da­

na, te na­gle osci­la­ci­je tem­pe­ra­tu­re , to je ono što nas naj­vi­še po­ga­đa, jer naše ti­je­lo se te­ško pri­la­go­đa­va na ta­kve pro­mje­ne. Te po­ja­ve uzro­ ku­ju naj­vi­še pro­ble­ma plu­ćnim i sr­ča­nim bo­le­sni­ci­ma. Tu su u pr­ vom re­du pro­ble­mi sa kar­di­o­va­ sku­lar­nim bo­le­sti­ma, sr­ča­nim i mo­žda­nim uda­ri­ma, ja­vlja­ju se te­

ško­će u di­sa­nju. Dru­ga gru­pa bo­ le­sti su vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re koje su posljedica vi­ro­za te pro­ble­mi s re­ spi­ra­tor­nim i pro­ba­vnim tra­ktom uz po­vra­ća­nje, pro­ljev i de­hi­dra­ci­ ju. Ova­kvo vrijeme uzro­ku­je i ra­zli­ či­ta psi­hi­čka sta­nja koja se oči­tu­ju vrlo često ili u agre­si­ji ili u de­pre­si­ ji, a zna­de bi­ti i su­i­ci­dnih si­tu­a­ci­ja

- obja­šnja­va nam Dr. Vu­ljak Kako si mo­že­mo po­mo­ći?

- Ide­al­no bi bi­lo kada bi­smo mo­ gli na bi­lo koji na­čin izbje­ga­va­ti kom­pli­ka­ci­je ta­ko da ne izla­zi­mo po ju­ži­ni ili ma­gli van. No to je te­ ško pro­ve­sti, pa osta­je da se u slu­ ča­ju po­tre­be na­zo­ve 94 gdje se mo­ gu do­bi­ti do­da­tne in­for­ma­ci­je ko­ji­

ma se mo­že ola­kša­ti sta­nje - re­kao nam je dr. Vu­ljak.

Ovih da­na sti­žu na­ja­ve da nas pot­kraj najtoplijeg siječnja u po­ vijesti ovih krajeva oče­ku­je i ma­ lo sni­je­ga. Za to vrijeme po­sto­ji ne­ što što nas ve­se­li - sma­nje­ni ra­ču­ ni za gri­ja­nje. A tem­pe­ra­tu­re i da­ lje ra­stu... n

Po­tro­šnja ener­ge­na­ta u Podravki

Ove zi­me sma­nje­no gri­ja­nje, a po­ve­ća­no - hla­đe­nje Uz ne­po­volj­ne utje­ca­je, ovo to­plo vrijeme ima i po­zi­ti­vne efekte - utje­če na ma­nju po­ tre­bu za ener­gen­ti­ma, jer je zna­tno sma­nje­na po­tro­šnja to­plin­ske ener­gi­je, pa će po­ tro­ša­či ima­ti ma­nje ra­ču­ne za ener­gen­te.

Ka­ko se to­pla zi­ma odra­ža­ va na po­tro­šnju ener­ge­na­ta u Podravki, po­ku­ša­li smo do­zna­ ti u slu­žbi Ener­ge­ti­ke.

- Otka­da pra­ti­mo po­tro­šnju ener­gi­je u Podravki, koliko ja znam, a ra­dim ovdje već dva­ de­set i pet go­di­na, ni­je još bi­ lo ova­kvo sma­nje­nje po­tro­ šnje. U po­tro­šnji pli­na koji mi

ko­ri­sti­mo i u pro­i­zvo­dnom pro­ ce­su, ali i za gri­ja­nje, naj­ve­ća je ušte­da. U po­slje­dnja tri mje­ se­ca po­tro­ši­li smo 570.000 me­ ta­ra ku­bnih pli­na, što je pri­do­ ni­je­lo ušte­di od oko 950.000 ku­na ili 16% ko­li­čin­ski u odno­ su na pri­ja­šnje ra­zdo­blje. U Star­če­vi­će­vom di­je­lu Podrav­ ke pro­i­zve­lo se ta­ko­đer i 14% ma­nje pa­re. Uz to sta­na­ri­ma u stam­be­nim zgra­da­ma ispo­ru­či­ li smo čak 30% ma­nje to­plin­ ske ener­gi­je, što će u sva­kom slu­ča­ju po­zi­ti­vno utjecati na nji­ho­ve ku­ćne proračune. No, za­ni­mljiv je po­da­tak da je u pro­ma­tra­nom pe­ri­o­du po­ra­sla

po­tro­šnja elek­tri­čne ener­gi­je čak do 8%, što nas je sta­ja­lo do­da­tnih 350.000 ku­na tro­ško­ va. U ma­njem je di­je­lu uzrok to­me po­če­tak de­se­tog mje­se­ ca, kad još ni­smo po­če­li s gri­ ja­njem, pa se ta­da dio pro­sto­ ri­ja za­gri­ja­vao elek­tri­čnim gri­ ja­li­ca­ma. Ipak, naj­ve­ći dio tog po­ve­ća­nja po­tro­šnje stru­je pro­ i­zla­zi iz ras­hla­dnih sustava u pro­i­zvo­dnji, koji zbog po­ve­ća­ nja vanj­ske tem­pe­ra­tu­re je­ dno­sta­vno ra­de s više ka­pa­ci­ te­ta no što bi ra­di­li u zim­skim uvje­ti­ma. Ka­da se te stav­ke re­ ka­pi­tu­li­ra­ju, ispa­da da smo u ovom razdoblju ušte­dje­li oko

Marinko Bagarić 600.000 ku­na na tro­ško­vi­ma ener­gi­je - re­kao nam je Ma­ rin­ko Ba­ga­rić, direktor slu­žbe Ener­ge­ti­ke.

- Glo­bal­no za­to­plje­nje je uzrok koji do­vo­di do ova­kvog vre­me­na, no po­sta­vlja se pi­ta­ nje kamo to vo­di - do­dao je direktor Ba­ga­rić.

Da­mir Ba­la­ško, kon­tro­lor iz Za­šti­te

∆ moj hobi

Dva de­se­tlje­ća igra­nja ko­šar­ke, a zatim tre­ni­ra­nje mla­dih Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

V

i­si­na Da­mi­ra Ba­la­ška od 198 cen­ti­me­ta­ra da­ la je naslutiti da će se već od “ma­lih” no­gu baviti ko­ šarkom. Taj je sport zaigrao kao sre­dnjo­ško­lac u Ko­pri­vni­ ci. Vje­šti­nu po­tre­bnu ko­pri­vni­ čkim košarkašima br­zo su uo­ či­li de­čki po­put Zir­du­ma, Jal­ šov­ca, Hor­va­ta, Ko­me­sa, Ža­je, Vra­ni­ća, Ši­mu­ni­ća i tre­ne­ra To­ mer­li­na, ne­za­bo­ra­vno druš­tvo s ko­ji­ma je za­i­grao u hrvatskoj li­gi. Čvr­sti­na po­tpo­mo­gnu­ta okre­tno­šću, agre­si­vnošću i pre­ ci­znošću ubr­zo je re­zul­ti­ra­la time da je Da­mir po­stao oslo­

nac sa­sta­va. U igri je njegov tim opo­na­šao Ci­bo­nu i bio me­ đu naj­bo­lj­i­ma u sje­ve­ro­za­pa­ dnoj Hrvatskoj. Bi­lo je to vri­ jeme kad se u ko­šar­ci im­pro­ vi­ziralo, a ne kao danas igra­ lo šablonski, vri­je­me kad se na sta­di­o­nu če­ka­lo po gru­pa­ma da bi haklalo. To je bi­lo vrije­ me sport­skih po­kre­ta ka­kvih danas ne­ma. U KK Ko­pri­vni­ ca, koja je ka­sni­je bila i Pom­ ka, Ca­pron­za, Po­drav­ska ban­ ka itd., Da­mir se - uvi­jek s bro­ jem 15 na le­đi­ma - okušao i u igra­nju u dru­go­li­ga­škoj kon­ku­ ren­ci­ji nakon osa­mo­sta­ljenja Hrvatske. To je već bi­lo po­lu­ pro­fe­si­o­nal­no. Najprije cen­tar, a po­sli­je kri­lo, i ta­ko sve do

svoje 35. godine, kada je pre­ stao igra­ti - po­naj­vi­še zbog to­ ga što je Sa­vez do­nio pro­pis o ne­mo­gu­ćno­sti igra­nja sta­ri­jih ko­šar­ka­ša. Dva de­se­tlje­ća po­ sve­će­na ko­šar­ci nisu bila sve što je Da­mir da­ro­vao tom spor­ tu. Ka­ko i danas ko­šar­ku sma­ tra ži­vo­tnim eli­ksi­rom i pre­o­ ku­pa­ci­jom bez koje ne mo­že, pri­o­nuo je odgo­ju mla­dih klup­ skih ge­ne­ra­ci­ja, što uspje­šno u KK Ko­pri­vni­ca radi kao tre­ ner amater pu­nih de­set go­di­ na. Dr­ži ga to što ima sve vi­ še kli­na­ca želj­nih toga spor­ta, a on ih mo­že mno­go na­u­či­ti.

Za to slu­že i sportski seminari koji se održavaju svake godi­ ne. Damir je izda­nak ge­ne­ra­ci­

je koja je igra­la ko­šar­ku ”bez fi­ lo­zo­fi­ra­nja” i to danas pre­no­si na mla­de. Da­nas se sni­ma, ska­ u­ti­ra, ko­šar­ka je po­sta­la zna­ nost... Za ta­kav angažman na odgo­ju mla­dih obi­telj mu pru­ ža iznimnu po­dr­šku. To či­ne su­pru­ga Li­di­ja, za­po­sle­na u Podravki, sre­dnjo­škol­ka Ma­ja, čla­ni­ca ko­pri­vni­čkih ko­šar­ka­ši­ ca, a sin Ju­ri­ca, kojemu je šest go­di­na, često pra­ti ta­tu na tre­ nin­zi­ma.

Da­mir je u Podravki od 1981. godine. Po­če­o je u Ko­kte­li­ma, da bi za vrijeme rata ušao u Slu­žbu obra­ne, a danas je u Za­ šti­ti na mje­stu je­dnog od pe­to­ ri­ce kon­to­lo­ra. Bri­ne se o dje­ la­tni­ci­ma, por­ta­ma, de­žur­stvi­

ma i kom­ple­tnoj za­šti­ti, pose­ bice za ne­ra­dnih da­na. Uvje­ti za to su dr­ža­vni ispit za oba­ vlja­nje za­šti­tar­skih ra­do­va, li­je­ čni­čki pre­gle­di i uspje­šnost u ga­đa­nju va­tre­nim oru­žjem.

U ko­šar­ci je naj­ma­nje pro­ble­ ma imao s po­ga­đa­njem me­tal­ nog kru­ga na 3,05 m od ze­mlje, a da je oda­brao i ru­ko­met, vje­ ro­ja­tno bi bio je­dna­ko uspje­šan jer je i za taj sport imao pre­di­ spo­zi­ci­je. U po­slje­dnje mu je vrijeme pod kožu ušla odboj­ka na pi­je­sku i Šo­de­ri­ca, gdje “ha­ kla” s pri­ja­te­lji­ma s po­sla. U je­ dna­koj mje­ri kao navijač pra­ ti mno­ge spor­to­ve, ali mu je no­go­met kao na­vi­ja­ču Haj­du­ ka naj­bli­ži, u ko­šar­ci na­vi­ja za

Spli­t, a bli­zak mu je i ko­pri­vni­ čki Sla­ven, koji gle­da kad uzmo­ gne. U ra­dni­čkim sport­skim igra­ma gotovo da ni­je bi­lo spor­ ta u kojemu se ni­je okušao.

Igrao je ko­šar­ku, no­go­me­t, ru­ ko­me­t, stol­ni te­nis, ku­glao je. Žao mu je što više nema ta­kvog oblika na­tje­ca­nja i dru­že­nja, za što po­ma­lo kri­vi i Sin­di­kat, ko­ ji je u tome zakazao. n

Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Osno­va­no Fo­to­graf­sko druš­tvo Ko­pri­vni­ca

Kao udru­ga gra­đa­na, 11. si­je­ čnja osno­va­no je Fo­to­graf­sko druš­tvo Ko­pri­vni­ca, koje je no­ va or­ga­ni­za­ci­ja ko­pri­vni­čkih fo­ to­gra­fa i sni­ma­te­lja te­me­lje­na na bo­ga­toj tra­di­ci­ji ovoga za­na­ ta. Na­sta­vak je niza sli­čnih dru­ šta­va i klu­bo­va koji su ra­ni­je dje­ lo­va­li u Ko­pri­vni­ci, a i u Podrav­ ki. Na osni­va­čkom sa­stan­ku iza­ bra­no je i vod­stvo Fo­to­graf­skog druš­tva Ko­pri­vni­ca. Za pred­sje­

Po­drav­ki­na udru­ga bra­ni­te­lja u Ma­loj dvorani ”Va­tro­sla­va Li­sin­skog” u Za­gre­bu or­ga­ni­zi­ra­la kon­cert u po­vo­du 15. oblje­tni­ce me­đu­na­ro­dnog pri­zna­nja Re­pu­bli­ke Hrvatske

Sve­ča­ni kon­cert ”Mo­ja do­mo­vi­na”

dni­cu iza­bra­na je Ma­ri­ja Za­har, dok će po­slo­ve taj­ni­ka oba­vlja­ti Zvon­ko Ja­ku­pec , a u Izvr­šnom odbo­ru bit će Ni­ko­la Wolf, Mi­ ro­slav Ka­me­nar i Hr­vo­je Pe­trić.

Fo­to­graf­sko druš­tvo za sada broji 13 čla­no­va osni­va­ča, a je­ dan od pri­mar­nih za­da­ta­ka bit će mu pro­na­la­že­nje pro­sto­ra za rad kao i po­ti­ca­nje mla­dih na aktivnosti koje će im druš­tvo po­ nu­di­ti. S. P.

∆ OBAVIJESTI Oglas za prodaju rashodovanih vozila Na osnovi odluke o prodaji objavljuje se prodaja rashodovanih teretnih vozila putem javne prodaje - zatvorenim ponudama.

Prodaja će biti 23. 1. 2007. u prostorijama Transporta, Đeleko­ večka cesta 9, Koprivnica, u 12 sati.

Ponude se primaju do 11,30 sati na blagajni Transporta.

Mar­ka i tip Vrsta vozila vozila 1. IVECO 35.10 TD furgon 2. IVECO 35.10 TD furgon 3. IVECO 35.10 TD furgon 4. IVECO 35.10 TD furgon 5. IVECO 35.10 TD furgon 6. IVECO 35.10 TD furgon 7. IVECO 59.12 TD sandučar 8. IVECO 59.12 TD sandučar 9. TAM 130 T 11 sandučar 10. TAM 130 T 11 RAMPA sandučar 11. MERCEDES 1120 hladnjača

Inv. br.

2424 2423 2426 2431 2419 5935 1197 1196 656 687 1594

God. Stanje proizv. vozila 1996. vozno 1996. vozno 1996. neispravno 1996. vozno 1996. ispravno 1998. vozno 1994. vozno 1994. vozno 1991. vozno 1992. vozno 1996. vozno

Početna cijena u kn 11.500 11.000 6.000 13.500 12.500 10.500 12.500 11.500 13.500 21.000 61.500

Na­ve­de­na vo­zi­la mo­gu se ra­zgle­da­ti 23. 1. 2007. u dvo­ri­štu Vanj­skog tran­spor­ta, Đele­ko­ve­čka ce­sta 9, Ko­pri­vni­ca (Mi­lan Ku­pa­rić) od 8 do 11 sa­ti. Pra­vo na­dme­ta­nja ima­ju sve pra­vne i fi­ zi­čke oso­be koje upla­te jam­če­vi­nu u izno­su 10% po­če­tne ci­je­ne.

Vo­zi­la se pro­da­ju po na­če­lu ”vi­đe­no-ku­plje­no”, bez prava na na­ kna­dne re­kla­ma­ci­je.

Po­rez i sve tro­ško­ve pri­je­no­sa sno­si ku­pac (22%). Ku­pac koji je u na­dme­ta­nju ku­pio vo­zi­lo, du­žan ga je isto i pre­u­ze­ti u ro­ku tri da­na od odr­ža­nog na­dme­ta­nja. Na­kon toga ro­ka, a u slu­ča­ju da ku­pac odu­sta­ne od ku­pnje, gu­bi pra­vo na po­vrat jam­če­vi­ne.

Ku­pnja uz po­pust Odjel Pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da i na­ da­lje mo­gu to­kom ci­je­le 2007. godine ku­po­va­ti obu­ću, do­nje ru­ blje, kon­fe­kcij­ske odje­vne pre­dme­te, mu­šku i žen­sku te dje­čju odje­ću, tek­stil, za­vje­se uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja do 6 (šest) rata pu­tem uste­ga na pla­ći uz 15 % po­pu­sta u sl­je­de­ćim pro­da­va­o­ni­ ca­ma u gra­du: • Mi­ni shop Ma­ri­na - Va­ra­ždin­ska ce­sta 15 A, • Mo­da Ma­ri­na - Opa­ti­čka bb, • s.Oli­ver - Trg ba­na Je­la­či­ća 16, • Steff - An­te Star­če­vi­ća 22 A. Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci mo­ra­ju po­di­ći po­tvr­de za ku­pnju u Slu­žbi uste­ga/Obra­ču­nu pla­ća.

Sa svečanog koncerta u Zagrebu (sni­mio Ni­ko­la Wolf)

U

uto­rak je Ma­la dvo­ra­na ”Va­tro­sla­va Li­sin­skog” u Za­gre­bu bila pre­ma­ la da pri­mi sve one koji su že­lje­ li pri­su­stvo­va­ti sve­ča­nom kon­ cer­tu “Mo­ja Do­mo­vi­na”, što su ga u po­vo­du 15. oblje­tni­ce me­ đu­na­ro­dnog pri­zna­nja Re­pu­bli­ ke Hrvatske, or­ga­ni­zi­ra­li Udru­ ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke (UBI­UDR) i Ali­ne­ja d.o.o.

Knji­ge Po­drav­ki­nih autora

U

Knji­žni­ci i či­ta­o­ni­ci ”Fran Ga­lo­vić” u Ko­ pri­vni­ci pri­re­đe­na je izložba knjiga za­vi­čaj­nih pi­sa­ ca i na­kla­dni­ka, koji su svo­ je knjige obja­vi­li u pro­šloj go­ dini. U svo­je­vr­snoj re­tro­spe­kti­ vi knjiga za­pa­že­no mje­sto za­ u­zi­ma­ju i autori iz Podravke, po­gla­vi­to iz Li­te­rar­ne se­kci­je KUD-a Podravka. Ta­ko je Bo­ ži­ca Ga­špa­rić u mi­nu­loj godi­ ni obja­vi­la dvi­je knjige, ”Fi­li­po­ ve pri­če” i ”Hr­vat­ski kra­jo­lik”.

Pred­sje­dni­ca Li­te­rar­ne se­kci­ je Iv­ka Ko­va­čić na­pi­sa­la je zbir­ ku pje­sa­ma ”Ma­la že­na”, dok je An­ki­ca Bi­stro­vić izda­la knji­gu pje­sa­ma ”Svi­je­tli za me­ne”. Zla­ tka Ne­met - Lo­jan pred­sta­vlje­ na je sa za­ni­mlji­vim ostva­re­

američki animirani - u 16 sati 18. 1. - 24. 1. “DOBRO ČUVANE LAŽI”, američka drama - u 18 sati 18. I. - 24. I. “U MILOSTI OCEANA”, američki triler - u 20 sati Piše: dr. Ivo Belan

O

vi­snost o ko­cka­nju, kla­ đe­nju, igra­nju lo­ta itd. sta­ra je koliko i ci­vi­li­za­ ci­ja. Pro­cje­nju­je se da 50 mi­li­ ju­na Ame­ri­ka­na­ca re­do­vno ko­ cka i po­tro­ši 100 mi­li­jar­di do­la­ ra go­di­šnje. Tom izno­su mo­že­ te na­do­da­ti još pu­no mi­li­ju­na ako ula­ga­nje u di­o­ni­ce sma­tra­ te ta­ko­đer ko­cka­njem. Pro­sje­

Dru­go ko­lo Li­ge pr­va­ki­nja za ru­ko­me­ta­ši­ce - sku­pi­na C

Najbolje iz ze­mlje eu­rop­skih pr­va­ki­nja bi­le su pre­ja­ke za naše rukometašice LAR­VIK - PO­DRAV­KA VE­GE­TA 36:28 (19:15)

N

a go­sto­va­nje u Nor­ve­ šku, na uta­kmi­cu dru­ gog ko­la Li­ge pr­va­ki­ nja, ru­ko­me­ta­ši­ce Podrav­ ke Ve­ge­te kre­nu­le su s re­al­ nim opti­mi­zmom, te­me­lje­nim na izvr­snoj igri i po­bje­di u pr­ vom ko­lu nad Vi­bor­gom u Ko­ pri­vni­ci. Lar­vik je, me­đu­tim, bio ne­što drugo. Pr­vak ze­mlje eu­rop­skih pr­va­ki­nja ta­ko se i pred­sta­vio na par­ke­tu, Po­ dravka Ve­ge­ta ovaj puta ni­je ima­la ni­ka­kvih mo­gu­ćno­sti za ru­ko­me­tno izne­na­đe­nje.

Osim hti­je­nja, s Lar­vi­kom ni­ šta drugo ni­je pro­la­zi­lo. Sa­stav koji već na oko dje­lu­je vrlo mo­ ćno ni­je imao ni je­dnu ”ru­pu” gdje bi cr­ve­ne mo­gle vo­du skre­nu­ti na svoj mlin. Pa je čak bi­lo za­ni­mlji­vo da im uz mnoš­ tvo vr­snih igra­či­ca gotovo naj­ bo­lja bu­de vra­tar­ka Ode­gard, koja je bra­ni­la ču­de­sno, kao i Vi­bor­go­va Ni­co­las u Ko­pri­vni­ ci. Ima­la je 16 obra­nje­nih lo­ pti, za ra­zli­ku od Po­drav­ki­nih vra­tar­ki koje nisu ima­le tre­nu­ ta­ka što bi zna­či­li po­zi­ti­vne pro­mje­ne u igri. Šo­jat je kre­ nuo s po­sta­vom koju mu na­ la­žu ozlje­de igra­či­ca onih ko­ je bi ina­če bi­le u pr­vom sa­sta­ vu. Na go­lu Jel­čić, na kri­li­ma To­do­rov­ska i Ze­bić, na cr­ti Pal­

Na­ta­lia To­do­rov­ska ponajbolje se može nositi s ve­li­ki­ma čić, a na vanj­skim po­zi­ci­ja­ma Ko­žnjak, Ta­ta­ri i Hor­vat.

Nor­ve­žan­ke su od prve lo­pte igra­le odr­je­ši­to i odlu­čno da po­bi­je­de, a sla­ba igra go­šći u obra­ni i na­pa­du po­ma­ga­la im je do te mje­re da su nakon 25 mi­mu­ta vo­di­le sa 16:10. Po­ dravka u tim tre­nu­ci­ma i ni­ je bila to­li­ko igra­čki po­dre­đe­ na koliko govori re­zul­tat, ali “pre­pre­ka” za hva­ta­nje re­zul­ ta­ta uvi­jek su bili ili pro­ma­še­ ni ”zi­ce­ri” ili se­dmer­ci. I Ode­ gard ispred mre­že. Br­ze i go­

ro­sta­sne do­ma­će igra­či­ce sve dvoj­be oko po­bje­dni­ca ri­je­ši­le su u pr­voj tre­ći­ni na­stav­ka ka­ da su na­pra­vi­le se­ri­ju od čak 10:1. Na­še su igra­či­ce bi­le ne­ mo­ćne. Ia­ko je tre­ner Šo­jat po­ ku­ša­vao iz­mje­na­ma po­re­me­ti­ ti ri­tam nor­ve­ških pr­va­ki­nja, to ovaj puta ni­je išlo.

Ima­la je Podravka u svo­jim re­do­vima i ra­spo­lo­že­nih igra­ či­ca za igru. Po­naj­pri­je to je, kao i s Vi­bor­gom, bila Na­ta­lia To­do­rov­ska koja ko­ri­ste­ći bo­ ga­to međunarodno isku­stvo

izgle­da jedina mo­že u na­dme­ ta­nje s ve­li­ki­ma, a Lar­vik to jest. Do­bro su je sli­je­di­le Li­di­ja Hor­vat i Ma­ja Ze­bić, ali to je bi­lo pre­ma­lo za Lar­vik, koji ne kri­je na­ka­nu da bu­de i naj­bo­lji u ovo­go­di­šnjem na­tje­ca­nju naj­ bo­ljih eu­rop­skih eki­pa.

Po­sli­je go­sto­va­nja u Nor­ve­ škoj tre­ner Šo­jat je re­kao da, s obzi­rom na bo­le­sni­čko sta­ nje u eki­pi, ni­je ne­za­do­vo­ljan učin­kom na sje­ve­ru Eu­ro­pe, ali da je nje­go­va eki­pa isko­ri­ sti­la i sve pri­li­ke za gol, te­ško da bi bolje odi­gra­la s ova­kvim Lar­vi­kom.

Podravka Ve­ge­ta je u su­sre­ tu s Lar­vi­kom igra­la u sa­sta­vu: Žde­rić, Stan­čin, Jel­čić, Der­čar, Ko­žnjak 3, Pal­čić 1, To­do­rov­ ska 8, Ze­bić 6, Ga­će, Bla­že­ko­ vić, Hor­vat 7 (2), Šu­ster, Tar­ le, Ta­ta­ri 3.

U dru­goj uta­kmi­ci u sku­pi­ ni C Vi­borg je svla­dao Le­ip­zig 38:33. Na­kon dva ko­la u vod­ stvu je Lar­vik sa 4 bo­da, drugi je Vi­borg sa 2 koliko ima i Po­ dravka Ve­ge­ta na tre­ćem mje­ stu, dok je Le­ip­zig po­slje­dnji bez bo­do­va.

Uta­kmi­cu tre­ćeg ko­la s Lep­ zi­gom Podravka Ve­ge­ta će odi­ gra­ti ove su­bo­te u Ko­pri­vni­ci.

Slav­ko Pe­trić

Šojat ide na pobjedu za ostanak u Europi s Pasičnik i Kožnjak, ali bez Palčić

S

Knji­ge Po­drav­ki­nih autora s izlo­žbe žu­pa­nij­skih pi­sa­ca i na­kla­dni­ka (snimio Be­ri­slav Go­dek)

u­bo­tnja uta­kmi­ca tre­ćeg ko­la Li­ge pr­va­ki­nja izme­ đu Podravke Ve­ge­te i Le­ ip­zi­ga po­dje­dna­ko je va­žna i je­ dnom i dru­gom sa­sta­vu jer po­ bje­dom i hrvatske i nje­ma­čke pr­va­ki­nje ra­ču­na­ju, ako već ne da osvo­je pr­vo ili drugo mje­ sto u gru­pi, onda bar s mo­gu­ ćno­šću ostan­ka u na­tje­ca­nju Ku­pa ku­po­va. O to­me su na ti­sko­vnoj kon­fern­ci­ji govori­ li klup­ski pred­sta­vnik Kru­no­ slav Tka­lec, tre­ner Jo­sip Šo­jat i igra­či­ce Na­ta­li­ja To­do­rov­ska

i Li­di­ja Hor­vat. O nje­ma­čkim pr­va­ki­nja­ma i po­bje­dni­ca­ma ku­pa Šo­jat je re­kao da je to izra­zi­to sna­žna eki­pa s pu­no re­pre­zen­ta­tiv­ki, ali i ne­što spo­ ri­ja od Podravke i tu bi tre­ba­lo tra­ži­ti ključ uspje­ha. Imat će i oni ve­li­ke ape­ti­te, ali Podrav­ ka ima, i una­toč ve­li­kih zdrav­ stve­nih bri­ga, na­čin kako po­ bi­je­di­ti Le­ip­zig. Do­bra vi­jest je da će se u sa­stav vra­ti­ti Svi­ tla­na Pa­si­čnik, koja uspje­šno odra­đu­je tre­nin­ge, i za­mi­je­ni­ti ozli­je­đe­nu Bo­ži­cu Pal­čić, koja

u su­bo­tu vje­ro­ja­tno ne­će igra­ ti. Ozli­je­đe­na Ma­ja Ko­žnjak će u su­bo­tu ipak igra­ti. Po­bje­du će tra­ži­ti Podravka, ali isto ta­ ko i Le­ip­zig, a na kraju, re­kao je Šo­jat, bit će­mo svi za­do­volj­ ni ako ih po­bi­je­di­mo i sa je­ dan ra­zli­ke.

Naj­bo­lja Po­drav­ki­na igra­či­ ca Na­ta­lia To­do­rov­ska, koja se iska­za­la u uta­kmi­ca­ma s Vi­bor­ gom i Lar­vi­kom, re­kla je da ovaj sa­stav mo­že odi­gra­ti kva­ litetno i da im se otva­ra mo­gu­ ćnost za no­vu po­bje­du, te da

će pri­ka­za­ti kva­li­te­tnu igru. Li­ di­ja Hor­vat, koja je obje­ru­čke pri­gra­bi­la pru­že­nu pri­li­ku za igra­nje i iska­za­la se u dvi­je uta­ kmi­ce Li­ge pr­va­ki­nja, re­kla je da im po­bje­da do­no­si pu­no, a to je ako ni­šta drugo osva­ja­ nje tre­ćeg mje­sta u gru­pi i dalj­ nje igra­nje u Eu­ro­pi. Uvje­re­na je u po­bje­du s ko­jom bi i po­ra­ sli ape­ti­ti za lov na drugo mje­ sto u gru­pi.

Uta­kmi­ca s Le­ip­zi­gom u su­ bo­tu će po­če­ti u 18 sa­ti.

S. Petrić

bi­ti kla­si­fi­ci­ra­na kao bo­lest. Nji­ ho­va istra­ži­va­nja po­ka­zu­ju ve­li­ ku sli­čnost izme­đu te ovi­sno­sti i al­ko­ho­li­zma. U je­dnom ispi­ti­ va­nju kod 50 pri­sil­nih ko­cka­ra, ho­spi­ta­li­zi­ra­nih kroz 3 do 6 tje­ da­na, svi su po­ka­za­li ap­sti­nen­cij­ ski sin­drom, koji je tra­jao 1 do 2 tje­dna i koji se ma­ni­fe­sti­rao od ne­mi­ra do dr­hta­nja, ja­ke gla­vo­ bo­lje i pro­lje­va. Sma­tra se da u ve­ći­ni slu­ča­je­va ovi­sni­ci ko­cka­ ju s ci­ljem kako bi izbje­gli ili ola­ kša­li bol od za­to­mlje­nih osje­ća­ ja pro­i­za­šlih od ne­ke ne­u­go­dne si­tu­a­ci­je, bol koja često potječe od in­ten­zi­vne emo­ti­vne uskra­ će­no­sti u dje­tinj­stvu i mla­de­na­ čkoj do­bi. Ne­spo­so­ban da iza­đe s tim na kraj, ovi­snik se po­ma­lo izo­li­ra od dru­gih lju­di i bje­ži u

ko­cka­nje. Bez obzi­ra do­bi­va li ili gu­bi, sa­ma či­nje­ni­ca da je u akci­ ji ola­kša­va mu psi­hi­čku bol. Taj bi­jeg ima isto ta­ko sna­žno dje­ lo­va­nje kao i dro­ga. Ka­ko bi za­ do­vo­ljio svoj na­gon, ovi­snik po­ či­nje po­su­đi­va­ti ve­li­ke izno­se nov­ca od bi­lo ko­ga. U ko­na­čnoj fa­zi ži­vi taj­ni život la­ga­nja, pre­ va­ra i kra­đa.

Mo­že li pri­sil­ni ko­ckar, od­ nosno ko­ckar ovi­snik, bi­ti izli­ je­čen? Mo­že, ali uz stru­čnu psi­ ho­lo­šku pomoć, zatim uz po­ dr­šku gru­pe u ko­joj su lju­di s istim pro­ble­mi­ma i uz to­tal­nu ap­sti­nen­ci­ju od ko­cka­nja. To je isti slu­čaj kao i kod li­je­če­nog kro­ni­čnog al­ko­ho­li­ča­ra koji vi­ še ni­kad ne smi­je po­se­gnu­ti za ča­šom pi­ća. n

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­gla­ča - 12. ko­lo

Ne­za­u­sta­vlji­va ri­je­čka ”bu­ji­ca” Podravka - Adri­a­ne­on 3:5 (11,5:12,5) 3758:3830

R

i­je­ča­ni su opet ostali ne­ po­ra­že­ni u Ko­pri­vni­ci, a bili su vrlo bli­zu pr­vog po­ra­za. Podravka je ima­la vi­ so­ko vod­stvo od 3:1, ali Adri­ a­ne­on je ostao ”ne­o­svo­ji­va tvr­ đa­va”. Kad je sve bi­lo na stra­ni Podravke, za­vr­šni­ca je pri­pa­la isku­sni­jim go­sti­ma sa čak 72 ču­nja pre­dno­sti. Kod Podrav­ ke je, nakon po­bje­de nad Za­ drom, bio pri­su­tan ve­li­ki opti­ mi­zam, ali su Ri­je­ča­ni za čak 123 ču­nja imali bo­lji re­zul­tat od pr­va­ka Za­dra. Bi­la je to kraj­ nje ne­iz­vje­sna uta­kmi­ca, čak če­ti­ri dvo­bo­ja su za­vr­še­na 2:2, a Ri­je­ča­ni su uku­pno bili bo­lji za jedan jedini set. O ka­kvoj se mom­ča­di ra­di naj­bo­lje go­ vori po­da­tak, da su imali izvan­ re­dan pro­sjek od 638 ču­nje­va, da im je naj­sla­bi­ji igrač sru­šio 619 ču­nje­va, dok su Po­drav­ka­ ši imali dvo­jac Bi­on­da - Mi­klo­ šić ispod 600 ču­nje­va.

U pr­voj se­ri­ji tan­dem Še­ge­ rec - Pi­gac odli­čnom igrom ”uda­ri­li” su dobre te­me­lje za po­bje­du, do­ve­li Po­drav­ku u vod­stvo od 2:0 sa 33 ču­nja pre­ dno­sti. U dru­goj se­ri­ji Bi­on­da ni­je po­no­vio sjaj­nu igru pro­ tiv Za­dra, kao da je bio opte­re­ ćen naj­bo­ljim re­zul­ta­tom. Po­ raz je tra­si­rao sam u dru­gom se­tu sa sla­bih 139 ču­nje­va, dok je gost odi­grao naj­bo­lji set uta­ kmi­ce sa 180 ču­nje­va. Vu­čić je odi­grao dva odli­čna se­ta, dva sla­bi­je, ali je na kraju uz 2:2 u se­to­vi­ma u uku­pnom re­zul­ta­ tu bio bo­lji za samo tri ču­nja.

Podravka je po­ve­la sa 3:1, ali je prednost pa­la na samo če­ti­ ri ču­nja.

U za­vr­šni­ci dvo­bo­ja oče­ki­va­ lo se da Podravka po­tvr­di vi­so­ ko vod­stvo i pr­vu po­bje­du nad Adri­a­ne­o­nom, ali su Ri­je­ča­ ni odi­gra­li pre­ma svo­jem sce­ na­ri­ju. Ri­je­čkog re­pre­zen­ta­tiv­

Goran Šegerec ca Ju­ri­če­vi­ća, igra­ča koji je u Ko­pri­vni­ci već sru­šio 698 ču­ nje­va, po­sta­vi­li su na Be­tle­he­ ma, koji ni­je odi­grao kako zna i mo­že. Uz 2:2 u se­to­vi­ma klju­ čan je bio gu­bi­tak dru­gog se­ ta (145:163), u ko­jem je Ri­je­ča­ nin ste­kao ve­li­ku pre­dnost od 18 ču­nje­va, što je odlu­či­lo po­ bje­dni­ka. Od Mi­klo­ši­ća se, s obzi­rom na izvr­sne do­ma­će re­ zul­ta­te, oče­ki­va­lo da go­sti­ma za­da onaj za­dnji uda­rac, ali Mi­ kla je odi­grao sla­bo, tro­mo po­raz sa čak 61 ču­njem manj­ ka ne pam­ti na do­ma­ćim sta­za­ ma. Ko­vač je po­stao ju­nak uta­ kmi­ce - izvan­re­dnom igrom i 660 sru­še­nih ču­nje­va ”tor­pe­di­ rao” je ne­pre­po­zna­tlji­vog Mi­ klo­ši­ća i Ri­je­ča­ne iz po­ra­za do­ veo do ti­je­sne, ali sa­svim za­slu­ že­ne po­bje­de.

Re­zul­ta­ti: Še­ge­rec - Go­lik 1:0 (2:2) 656:644, Pi­gac - Ku­čan 1:0 (2,5:1,5) 640:619, Bi­on­da To­me­tić 0:1 (2:2) 598:630, Vu­ čić - Ka­tić 1:0 (2:2) 644:641, Be­tle­hem - Ju­ri­če­vić 0:1 (2:2) 621:636, Mi­klo­šić - Ko­vač 0:1 (1:3) 599:660. Želj­ko Šem­per

Pr­va li­ga stol­no­te­ni­sa­ča

Ve­li­ke mu­ke oko op­stan­ka u Pr­voj li­gi PO­DRAV­KA - IN­DU­STRO­GRA­DNJA 2:4 PO­DRAV­KA - ZA­GREB 1:4

Edu­ka­cij­ska akcija u Hr­va­čkom klu­bu Podravka

Li­je­čni­ci izje­dna­ču­ju tu bo­lest s al­ko­ho­li­zmom i nar­ko­ma­ni­jom

čni ovi­snik o ko­cki mo­že ima­ti 15 ili 75 go­di­na, mo­že bi­ti naj­ ra­zli­či­ti­jeg za­ni­ma­nja, mo­že se kla­di­ti na naj­ra­zli­či­ti­jim sport­ skim uta­kmi­ca­ma, u sport­skim kla­di­o­ni­ca­ma, mo­že igra­ti kar­ te, po­ker, au­to­ma­te, ru­let, lo­to, bin­go itd.

Psi­hi­ja­tri danas zna­ju da je ovi­ snik o ko­cki bo­le­stan čo­vjek, koji ne samo da je on bo­le­stan, nego je uzro­čnik pa­tnji mnogih lju­di koji ži­ve uz nje­ga. Ta ovi­ snost upro­pa­šta­va ka­ri­je­re, do­ vo­di do ra­spa­da obi­te­lji, mo­ral­ nog izo­pa­če­nja, bi­je­de, ban­kro­ ta, za­tvo­ra, pa čak i do sa­mo­u­ boj­sta­va.

Istra­ži­va­nja ne­kih psi­hi­ja­ta­ra uka­zu­ju da je pri­sil­no ko­cka­nje psi­ho­lo­ška ovi­snost, koja treba

∆ SPORT

U subotu u 18 sati u Koprivnici gostuje Leipzig

I ko­cka­nje mo­že postati ovi­snost

18. 1. - 24. 1. “HAPPY FEET - PLES MRTVOG PINGVINA”,

- Varivo grah s kiselim zeljem, kobasica - Junetina na lovački, kukuruzni žganci, salata - Pohana pileća prsa, krumpir na seljački, salata - Varivo kupus u rajčici, kosani odrezak, kolač - Špek fileki, krumpir pire, salata

njem ”No­som u ko­pri­ve”, dok je Franjo Str­bad pro­šle godine obja­vio zbir­ku pje­sa­ma ”Mo­je ri­je­či”. Pje­sni­čka ostva­re­nja čla­ no­va Podravkine Li­te­rar­ne se­ kci­je ti­ska­na su i u knjizi ”Skla­ dno mno­go­gla­sje” izda­noj po­ vo­dom 30. go­di­šnji­ce djelo­ vanja te se­kci­je. Na izlo­žbi su izlo­že­ne i knjige Po­drav­ki­nih no­vi­na­ra. Mla­den Pav­ko­vić iz­ dao je knjig ”Vu­ko­var - da se ne za­bo­ra­vi”, ”Slo­bo­dan Mi­lo­ še­vić - bal­kan­ski kr­vnik”, ”Ra­ zgo­vo­ri s Jo­si­pom Pe­ča­ri­ćem” i ”Ha­ški sud” dok je Slav­ko Pe­trić na­pi­sao knji­gu o ko­pri­ vni­čkom žen­skom ru­ko­me­tu ”Mre­ža 50”, a izlo­že­na je i Po­ drav­ki­na knjiga ”Com­pa­ny pro­ fi­le” S. P.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

22. 1. ponedjeljak: 23. 1. utorak:

24. 1. srijeda:

25. 1. četvrtak:

26. 1. petak:

pu­lar­ni pje­va­či, pu­bli­ka je bi­ la ”na no­ga­ma”. ”Li­sin­ski” se orio od plje­ska! Naime, nakon du­gog vre­me­na po­no­vno su se mo­gle uži­vo ču­ti pje­sme ko­ je smo ra­do slu­ša­li u vrijeme stva­ra­nja hrvatske države. Ta­ ko su me­đu osta­lim pje­va­li: Ba­ ru­ni, Ma­te Mi­šo Ko­vač, Hr­vo­ je He­ge­du­šić, Đuka Ča­ić, Kru­ no­slav Ki­ćo Sla­bi­nac, Zdrav­ko Šken­der, Dra­žen Žan­ko, Vla­di­

Izložba knjiga u Grad­skoj knji­žni­ci i či­ta­o­ni­ci ”Fran Ga­lo­vić” obja­vlje­nih u pro­šloj godini

KINOPREDSTAVE

JELOVNIK

- S obzi­rom na to da pre­te­ žno or­ga­ni­zi­ra­mo akcije pod ge­slom “Da se ne za­bo­ra­vi” ovaj puta kon­cert smo po­sve­ti­ li hr­vat­skim gla­zbe­ni­ci­ma, od ko­jih su mnogi na ovaj ili onaj na­čin ta­ko­đer sudjelovali u Do­mo­vin­skom ra­tu - re­kao je predsjednik Podravkine Udru­ ge Mla­den Pav­ko­vić.

Na­kon gotovo sva­ke pje­sme, koje su izveli na­ši poznati i po­

mir Ko­čiš Zec, Ma­ri­na Toma­ šević, Da­do To­pić, Tomislav Braj­ša, Ran­ko Bo­ban, Ivan­ka Lu­e­tić, Na­no Pr­ša, Ve­ra Svo­bo­ da, Raj­ko Duj­mić, San­dra Ku­li­ er, Ni­ko Be­te i drugi. Vo­di­te­lji su bili Anja Šo­va­go­vić-De­spot i Bran­ko Uvo­dić, a re­ži­ser Ivi­ ca Kra­jač.

- Kon­cert me odu­še­vio. Još je­dnom če­sti­tam bra­ni­te­lji­ma Podravke - ka­zao je dr. Mla­ den Ve­driš.

Oni koji nisu imali pri­go­de bi­ti nazočni ovom kon­cer­tu imat će ga pri­li­ke slu­ša­ti na Hr­ vat­skom ra­di­ju, koji ga je sni­ mio, a bit će pri­ka­zan i na ve­ći­ ni re­gi­o­nal­nih tv po­sta­ja.

- Vr­lo ra­do, kad god mo­gu, na­stu­pam na kon­cer­ti­ma koje or­ga­ni­zi­ra Po­drav­ki­na udru­ga.

Oni to ra­de kvalitetno i pro­fe­ si­o­nal­no. Ra­spo­lo­že­nje me­đu izvo­đa­či­ma je odli­čno. Sto­ga sam se vrlo ra­do oda­zvao i na još jedan nji­hov hu­ma­ni­tar­ni kon­cert koji će kra­jem mje­se­ ca bi­ti odr­žan u Ko­pri­vni­ci re­kao je Zdrav­ko Šken­der.

Pri­ka­za­ni su i gla­zbe­ni spo­ to­vi do­mo­lju­bnih pje­sa­ma ko­ je smo gle­da­li tijekom de­ve­de­ se­tih. n

Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

In­stru­kci­je hr­va­čkog stru­čnja­ka Vla­de Se­ku­li­ća Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

U

no­vu go­di­nu hr­va­či Podravke nisu ušli sa sport­skim na­dme­ta­ njem već s obra­zo­vnom akci­ jom. Ovih da­na u Ko­pri­vni­ ci je bo­ra­vio poznati hr­va­čki stru­čnjak pro­fe­sor Vla­do Se­ ku­lić kako bi pro­vje­rio po­ten­ ci­jal Po­drav­ki­nih hr­va­ča te in­ stru­kti­vno utje­cao na kre­a­i­ra­ nje dalj­njeg rada u klu­bu. Sva­ ko­dne­vno je, uz asi­sten­ci­ju Po­drav­ki­nih tre­ne­ra, vje­žbao s hr­va­či­ma Podravke po­ka­zu­ju­ ći im hr­va­čke za­hva­te i na­či­ ne vje­žba­nja iz svog bo­ga­tog isku­stva. Stru­čnjak, koji još i danas su­dje­lu­je u ra­du hr­va­ča Hr­vat­skog dra­go­volj­ca i Ga­vri­ lo­vi­ća, a odgo­jio je hr­va­če eu­ rop­skih i svjet­skih vrijedno­

Pro­fe­sor Vla­do Se­ku­lić podučavao je koprivničke hrvače sti kao što su Ne­na­dić, Li­sjak, Tra­u­ber, Ko­le­tić i Da­mja­no­ vić, bio je je za­do­vo­ljan oni­me što je za kra­tkog boravka u Ko­ pri­vni­ci vi­dio na hr­va­čkom pla­

nu. Po­hva­lio je na­čin na koji je klub ustro­jen, a posebno stru­ čni rad koji je re­zul­ti­rao ve­li­ kim uspje­si­ma u pro­te­kle če­ti­ ri godine. Ista­knuo je da ta­kve

tje­le­sne spre­mno­sti hr­va­ča ni­ je vi­dio u dru­gim sre­di­na­ma u Hrvatskoj i bila bi prava šte­ ta da se taj po­sao još i više ne una­pri­je­di.

- Ugo­dno sam izne­na­đen ova­ko kva­li­te­tnim stu­pnjem ospo­so­blje­no­sti Po­drav­ki­nih mla­dih hr­va­ča, koju bi sada tre­ba­lo kroz in­di­vi­du­al­ni rad i oda­bir ka­pi­ta­li­zi­ra­ti. Ka­ko su i u klu­bu izra­zi­li že­lju da se pro­ fe­si­o­nal­no pri­hva­tim ovoga po­ sla u Ko­pri­vni­ci, mo­gu re­ći da sam se na te­me­lju do­ži­vlje­nog ma­lo i za­gri­jao za tu mo­gu­ ćnost. Bio bi to možda moj tre­ ner­ski “la­bu­đi pjev”, ali je iza­ zov pri­ma­mljiv - re­kao nam je Se­ku­lić koji sma­tra da Podrav­ ka ima hr­va­če spre­mne za eu­ rop­ska i svjet­ska po­sti­gnu­ća, a to su već do­ka­za­li i na na­tje­ca­ nji­ma mi­nu­lih go­di­na. n

P

ro­šli stol­no­te­ni­ski vi­ kend u Ko­pri­vni­ci pro­ te­kao je u oče­ki­va­noj na­ dmo­ći zagrebačkog dvoj­ca In­ du­stro­gra­dnje i Za­gre­ba. Pr­ vog da­na bi­lo je na­tje­ca­telj­ski za­ni­mlji­vo jer Podravka ni­ je do­zvo­li­la da go­sti do bo­ do­va do­đu bez mu­ke. Oče­ ki­va­no, do­ma­ći su po­ve­li po­ bje­dom Lon­ča­ra sa 3:1 u igri sa Sam­cem. Izje­dna­čio je naj­ bo­lji igrač “gra­đe­vi­na­ra” Ma­ glić po­bi­je­div­ši Ju­ra­ši­ća 3:1.

Pri­li­ku da osvo­ji možda i bod odlu­ke imao je Ma­ri­nić s Jo­ si­po­vi­ćem. Gu­bio je 2:0, izje­ dna­čio re­zul­tat, a u pe­tom se­ tu ni­je ka­pi­ta­li­zi­rao psi­ho­lo­ šku pre­dnost i izgu­bio je su­ sret 3:2. Par Ma­ri­nić - Lon­čar bio je bo­lji od dvoj­ca Sa­mac Ma­glić (3:1), ali to je bio i do­ met Po­drav­ka­ša. Lon­čar je do kra­ja izgu­bio s Ma­gli­ćem 3:1, a Ma­ri­nić sa Sam­cem 3:0. U ne­dje­lju sa Za­gre­bom bi­lo je iz­vje­sni­je. Je­di­nu po­bje­du za Po­drav­ku ostva­rio je Sa­njin

Ko­va­če­vić u su­sre­tu s Iva­nom Va­len­tom, dok su re­pre­zen­ta­ tiv­ci Tomislav Ko­la­rek i To­ mislav Zub­čić bili pre­ja­ki za Ko­pri­vni­čan­ce.

Po­sli­je su­sre­ta predsjednik STK Podravka Da­mir Šte­fan obje­kti­vno je pro­su­dio da će Podravka ima­ti ve­li­kih mu­ka oko op­stan­ka: - Te­ško da će­mo osta­ti u li­ gi. Od nas na kraju bit će sla­ bi­ji je­di­no Mi­ho­vljan. No, ne pla­ši­mo se ispa­da­nja u dru­go­ li­ga­ško na­tje­ca­nje, iz ko­jeg će­ mo do­go­di­ne opet u Pr­vu li­ gu. Klub smo koji se ni­je mo­ gao po­ja­ča­ti da bi op­stao u li­ gi. Dru­gi su to uči­ni­li, a na­ši ra­zgo­vo­ri s Kne­že­vi­ćem i Ati­ ko­vi­ćem nisu upje­šno okon­ ča­ni. U ovom tre­nu­tku sa­mi stva­ra­mo igra­če i igra­mo u pr­ vo­li­ga­škom druš­tvu, ali se ne mo­že­mo na­dme­ta­ti s oni­ma koji ku­pu­ju go­to­ve igra­če. Za to ne­ma­mo ma­te­ri­jal­nih sred­ sta­va i ve­ću za­in­te­re­si­ra­nost spon­zo­ra.

Broj 1823 • Petak, 19. siječnja 2007.

Izvu­če­ni do­bi­tni­ci na­gra­da no­vo­go­di­šnje na­gra­dne kri­žalj­ke U na­šu je re­da­kci­ju sti­glo oko 550 ko­ver­ti s rje­še­nji­ma no­vo­ go­di­šnje na­gra­dne kri­žalj­ke obja­vlje­ne u na­šim no­vi­na­ma, a tro­ čla­na ko­mi­si­ja u sa­sta­vu Na­da Han­žek, Me­li­ta Ogri­nec i Vje­ko­ slav In­dir izvu­kla je 20 ko­ver­ti s ime­ni­ma sre­tnih do­bi­tni­ka ko­ji­ ma će pri­pa­sti je­dna­ke na­gra­de - po­klon-pa­ke­ti s Po­drav­ki­nim pro­i­zvo­di­ma.

Na­gra­de su do­bi­li: 1. Mi­ra To­pa­lo­vić, Tvor­ni­ca ju­he - Okru­gli­ce 2. Ma­ja Ve­če­naj, Ra­zvoj dje­čje hra­ne i kre­mnih na­ma­za 3. Adi­ka Bo­šnjak, Podravka d.d. Ra­dni­čka ce­sta 224, Za­greb 4. Bran­ko Be­tle­hem, Za­šti­ta (va­tro­ga­sci) 5. Jo­sip Fo­dor, Ju­he 6. Bar­ba­ra Zla­tić, umi­ro­vlje­ni­ca, Kra­lja Zvo­ni­mi­ra 4, Ko­pri­vni­ca 7. Da­ni­jel Ba­ru­škin, Ca­te­ring, ku­hi­nja 8. Ta­nja So­bo­ta, Mli­no­vi 9. Na­da Ko­le­sar, Mi­kro­bi­o­lo­ški la­bo­ra­to­rij, Da­ni­ca d.o.o.

10. Na­da Be­tle­hem, DDD Či­šće­nje 11. Šte­fi­ca Goj­ko­vić, Ri­zni­ca 12. An­đel­ko Pe­tric, Tvor­ni­ca dje­čje hra­ne i kre­mnih na­ma­za 13. Ma­ri­ja­na Ga­ži, Kor­po­ra­ti­vne ko­mu­ni­ka­ci­je, 14. Ra­doj­ka Mi­tro­vić, Ljud­ski po­ten­ci­ja­li - Ka­drov­ska admi­ni­stra­ ci­ja i pla­će 15. Zla­ta Mi­kac, Ca­te­ring 16. Bran­ka Ra­dma­nić, Be­lu­po, J. Var­go­vi­ća, Ko­pri­vni­ca 17. Ve­sna Go­lu­bić, Opći pro­daj­ni po­slo­vi, Be­lu­po 18. Na­di­ca Pu­škaš, Ka­drov­ska admi­ni­stra­ci­ja i pla­će 19. Ne­ven­ka Ivi­čić, Tvor­ni­ca Stu­de­nac Li­pik 20. Kri­sti­na Škot, Be­lu­po

Fotopovijest

Pr­va za­sta­va Ru­ko­me­tnog klu­ba Podravka - prije 40 go­di­na

S

port­ski klu­bo­vi, pose­ bice nji­ho­vi na­vi­ja­či, uvi­jek su na­sto­ja­li bi­ti pre­po­zna­tlji­vi i po klup­skim obi­lje­žji­ma. Je­dan od u­ni­ver­ zal­nih zna­ko­va je klup­ski grb, a isto ta­ko i za­sta­va ko­ ja sim­bo­li­zi­ra klup­sku po­sto­ ja­nost i pri­pa­dnost. Ru­ko­me­ tni klub Podravka - naj­tro­fej­ ni­ji ko­pri­vni­čki sport­ski ko­le­ ktiv - po­čeo je sa skro­mnim obi­lje­žji­ma. Bi­la je to pr­va klup­ska za­sta­va kre­i­ra­na pri­ je 40 go­di­na, kada su se ru­ko­ me­ta­ši­ce na­tje­ca­le u Pr­voj sa­ ve­znoj li­gi biv­še države. U na­ vi­ja­čkom za­no­su naj­vjer­ni­ji ki­bi­ci na Grad­skom su sta­di­ o­nu iz­vje­si­li i pr­vu za­sta­vu cr­ve­no-bi­je­le bo­je s Po­drav­ ki­nim sr­cem. S na­vi­ja­čkom

pa­ro­lom ”RK Podravka - že­ li­mo po­bje­du!” ista­knu­li su je na jar­bo­lu za vrijeme uta­ kmi­ce s Be­o­gra­dom u ko­joj je Podravka po­bi­je­di­la 7:4 (igra­lo se na asfal­ti­ra­nom igra­li­štu pa su i re­zul­ta­ti uta­ kmi­ca bili skro­mni­ji).

Pr­vu klup­sku za­sta­vu ko­ ju je sa­ši­la go­spo­đa Na­da Lov­ko­vić na­vi­ja­či lju­bo­mor­ no i danas ču­va­ju kao svo­ je­vr­sni ra­ri­tet, a na uta­kmi­ ci prije če­ti­ri sto­lje­ća ispod nje pre­po­zna­je­mo ra­zdra­ga­ ne ru­ko­me­tne na­vi­ja­če Stan­ ka Or­lo­vi­ća Pa­ju, Vla­di­mi­ra Ko­va­či­ća Ma­ca, Ivana Ne­me­ ca Či­tu, To­ni­ja Ša­fa­ra, Stan­ ka Lov­ko­vi­ća mla­đeg i To­mu Lov­ko­vi­ća.

S. P.

Do­bi­tni­ci mo­gu po­klon-pa­ke­te po­di­ći u Po­drav­ki­nom re­kla­mnom skla­di­štu (Stje­pan Gra­ho­vac, tel. 1269) od po­ne­djelj­ka, 22. si­je­ čnja, uz pre­do­če­nje oso­bne iska­zni­ce, a oni­ma koji nisu u mo­gu­ ćno­sti po­di­ći na­gra­de, po­klon-pa­ke­ti bit će do­sta­vlje­ni po­štom.

Na­gra­dni poj­mo­vi (rje­še­nja) u no­vo­go­di­šnjoj na­gra­dnoj kri­žalj­ci bili su: PO­DRAV­KA JU­HE, VE­GE­TA PI­KANT i ČO­KO­LI­NO CRUNCH

De­gu­sta­ci­ja pa­la­čin­ki s na­ma­zom Čo­ko­li­no u ši­ben­skom po­slo­vnom cen­tru U tr­go­va­čkom cen­tru Jolly u Ši­be­ni­ku odr­ža­na je de­gu­sta­ci­ ja pa­la­čin­ki s na­ma­zom Čo­ko­ li­no. Ri­ječ je o ve­li­kom tr­go­va­ čkom cen­tru u Ši­be­ni­ku i du­go­ go­di­šnjem po­slo­vnom par­tne­ ru, s ko­jim Podravka već niz go­di­na uspje­šno su­ra­đu­je. Na de­gu­sta­ci­ji je, pre­ma ri­je­či­ma Po­drav­ki­nog pro­mo­to­ra ku­li­

nar­stva Mi­še­la To­ki­ća, ispe­če­ no oko 1000 pa­la­čin­ki s na­ma­ zom Čo­ko­li­no i po­nu­đe­no na de­gu­sta­ci­ju dje­ci i ku­pci­ma koji su se za­te­kli u tr­go­va­čkom cen­tru. Ši­ben­ča­ni su bili odu­še­ vlje­ni akci­jom, izve­dbom i oku­ som pa­la­čin­ki pripremljenih od ­Po­drav­ki­ne smje­se za pa­la­ čin­ke. I. B.

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Ju­ha od bu­ko­va­ča Glji­ve su pra­vo bo­gat­stvo u pripremi ju­ha. Dok je ne­ki­ma omi­lje­na ju­ha od vr­ga­nja, ne­ ki­ma od šam­pi­njo­na, i je­dni i drugi sla­žu se da su bu­ko­va­če u krem-ju­hi do­bro­do­šlo os­vje­ že­nje. Ku­šaj­te i, si­gur­ni smo, ne­će­te po­ža­li­ti.

Pri­pre­ma Na za­gri­ja­nom ulju po­pe­ci­te na­sje­cka­ni luk, do­daj­te opra­ne i na­re­za­ne bu­ko­va­če. Kra­tko pro­pi­rjaj­te, za­lij­te li­trom vo­de i ku­haj­te po­lu­po­kri­ve­no dok bu­ko­va­če ne ome­kša­ju.

Za­či­ni­te Ve­ge­tom i bi­je­lim pa­ prom, po po­tre­bi do­lij­te još ma­lo vo­de te sve sku­pa pro­ku­ haj­te još oko 5 mi­nu­ta.

Ku­ha­noj ju­hi do­daj­te li­mu­nov sok i vr­hnje te po že­lji još ma­ lo po­so­li­te.

Po­slu­ži­va­nje: Krem-ju­hu od bu­ko­va­ča po­slu­ ži­te s pr­že­nim ku­gli­ca­ma od ti­ je­sta ili ko­cki­ca­ma kru­ha.

Sa­vje­t: Ako ju­hu pri­pre­ma­te za idu­ći dan, ču­vaj­te je u hla­dnja­ku, a vr­hnje do­daj­te tek nakon pod­ gri­ja­va­nja.

Vri­je­me pripreme: 40 mi­nu­ta

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Alen Kišić • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Alen Kišić, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Sa­stoj­ci za 4 oso­be 500 g bu­ko­va­ča ­po­la gla­vi­ce cr­ve­nog lu­ka 2 žli­ce ulja 1 žli­ca Ve­ge­te ­bi­je­li pa­par 100 ml sla­tkog vr­hnja 1 žli­ca li­mu­no­va so­ka