Podravkine novine broj 1832

Kri­stal­ne ku­ha­če pobjednicima Hrvatskog kuharskog kupa Str. 3

Dar­ko Ma­ri­nac s čel­nim lju­di­ma hrvatske Vla­de su­dje­lo­vao u Bruxellesu u prezentaciji hrvatskog gospodarstva

Str. 3

Godina XLVI • Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Po­tpi­san ugo­vor ute­me­lji­te­lja i par­tne­ra akcije “Top sti­pen­di­ja za top stu­den­te”

Podravka kon­ti­nu­i­ra­no ula­že u zna­nje svo­jih za­po­sle­ni­ka jer je to pre­du­vjet za du­go­ro­čni rast kom­pa­ni­je, a druš­tvo gra­đe­no na zna­nju ima bu­du­ćnost. Za­to s ve­se­ljem sva­ke godine pri­su­stvu­jem ovom do­ga­đa­ju - re­kao je Saša Ro­mac pri po­tpi­si­va­nju ugo­vo­ra Pi­še: Ines Ba­nja­nin Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

P

o­tpi­si­va­njem sve­ča­nog ugo­vo­ra ute­me­lji­te­lja i par­tne­ra akcije “Top sti­ pen­di­ja za top stu­den­te” za­ počela je še­sta po re­du akci­ ja “Top sti­pen­di­ja za top stu­ den­te”. Sve­ča­no po­tpi­si­va­nje odr­ža­no je u sri­je­du u Pre­po­ ro­dnoj dvorani u Za­gre­bu, a osim pred­sta­vni­ka tje­dni­ka Na­ ci­o­nal kao ute­me­lji­te­lja, sudje­ lovali su predstavnici par­tne­ra akcije INA-e, Podravke, Vi­pne­ ta, In­gre, Di­ners Clu­ba i HRTa koji su se uključili s uku­ pnim iznosom od 1,200.000 ku­na na­mi­je­nje­nih naj­bo­ljim hr­vat­skim stu­den­ti­ma. Ri­ječ je o akci­ji u okviru koje se do­dje­ lju­ju naj­ve­će sti­pen­di­je u Hr­ vatskoj u izno­su od 4.000 ku­na na mjesec u ra­zdo­blju od 10

mje­se­ci, a pro­mo­vi­ra po­tre­bu i vrijednosti ula­ga­nja u zna­nje i izvr­snost hr­vat­skih stu­de­na­ta.

Klub do­bi­tni­ka ”Top sti­pen­di­ ja” trenutačno broji 115 stu­de­ na­ta sa 37 fakulteta, koji su u pro­te­klih pet go­di­na pri­mi­li sti­ pen­di­je uku­pne vrijednosti 4,6 mi­li­ju­na ku­na.

Ute­me­lji­te­lji i par­tne­ri akcije ”Top stipendija za top studente”

Ukinut porez na stipendiranje

Akci­ju slu­žbe­no po­dr­ža­va­ju i po­ma­žu predsjednik Re­pu­ bli­ke Hrvatske, Mi­ni­star­stvo zna­no­sti, obra­zo­va­nja i špor­ ta, Mi­ni­star­stvo fi­nan­ci­ja, Mi­ ni­star­stvo go­spo­dar­stva, rada i po­du­ze­tniš­tva te Hr­vat­ska go­ spo­dar­ska ko­mo­ra. Je­dan od naj­ve­ćih do­sa­da­šnjih uspje­ha “Top sti­pen­di­ja za top stu­den­ te” je i či­nje­ni­ca da je na ini­ci­ja­ ti­vu ove akcije i Na­ci­o­na­la, Vla­ da RH pro­šle godine uki­nu­la po­rez na sti­pen­di­ra­nje.

Ugovor potpisuju Ivo Pukanić i Saša Romac Sve­ča­nom je po­tpi­si­va­nju pri­ su­stvo­vao i ministar zna­no­sti, obra­zo­va­nja i špor­ta Dra­gan Pri­mo­rac koji je tom prilikom ista­knuo da je do­dje­la top sti­ pen­di­ja do­ve­la do pro­mje­ne svi­je­sti onih koji su možda i imali no­v­ca, ali nisu zna­li ka­ ko ga ulo­ži­ti.

Model preuzela i država

- Da ni­je bi­lo Na­ci­o­na­lo­ve akcije, ne bi bi­lo ni ini­ci­ja­ti­ve po­kre­nu­te pre­ma Vla­di RH da se sti­pen­di­je za stu­den­te pre­ sta­nu opo­re­zi­va­ti, zbog če­ga je broj sti­pen­di­ja preko no­ći na­ra­stao. Ta­ko­đer, izni­mno je va­žno da je taj mo­del sti­pen­di­ ra­nja pre­u­ze­la i hr­vat­ska dr­ža­

va, koja ove godine osni­va Na­ ci­o­nal­nu za­kla­du za sti­pen­di­ra­ nje uče­ni­ka i stu­de­na­ta, a koja će fun­kci­o­ni­ra­ti po istom prin­ ci­pu. Po­ru­ka Na­ci­o­na­lo­ve ak­ cije bila je slje­de­ća: ako mo­gu oni sa svo­jim skro­mnim sred­ stvi­ma, mo­že i dr­ža­va - re­kao je Pri­mo­rac, dok je predsjed­ nik Upra­ve NCL me­dia gru­pe Ivo Pu­ka­nić izja­vio: - Sre­tan sam i po­no­san na uspje­he koje je Na­ci­o­na­lo­va akcija “Top sti­pen­di­ja za top stu­den­te” do­ži­vje­la u po­slje­ dnjih pet go­di­na. Ta akcija ša­ lje va­žnu po­ru­ku o po­tre­bi ula­ ga­nja u stu­den­te, tj. u nji­ho­vo zna­nje od ko­je­ga će na­ša ze­ mlja i te kako ima­ti ko­ri­sti. Ugo­

vor je u ime Podravke po­tpi­sao član Upra­ve Sa­ša Ro­mac ko­ ji je u svo­jem obra­ća­nju nagla­ sio kako se iz godine u go­di­nu par­tne­ri akcije oku­plja­ju oko je­ dnog ple­me­ni­tog ci­lja.

Znanje je Podravkina prednost

- Zna­nje je te­melj na koje­ mu Podravka gra­di svo­ju kon­ ku­rent­sku pre­dnost. Podrav­ ka kon­ti­nu­i­ra­no ula­že u zna­ nje svo­jih za­po­sle­ni­ka, jer je to pre­du­vjet za du­go­ro­čni rast kom­pa­ni­je i druš­tvo gra­đe­no na zna­nju ima bu­du­ćnost. Za­ to s ve­se­ljem sva­ke godine pri­ su­stvu­jem ovom do­ga­đa­ju - re­ kao je Ro­mac pri po­tpi­si­va­nju ugo­vo­ra.

No­vost ovo­go­di­šnje akcije je no­vi vi­zu­al­ni izgled, koji je osmi­sli­la di­zaj­ner­ska agen­ci­ja Bru­ke­ta&Ži­nić, či­me je akci­ ja do­bi­la no­vi lo­go­tip, slo­ga­ne i pla­ka­te te no­va za­šti­tna li­ca - če­ti­ri do­bi­tni­ka “Top sti­pen­ di­je za top stu­den­te” 2006. go­ dine. Ta­ko­đer, od ove se godi­ ne za sti­pen­di­je mo­gu pri­ja­vi­ti i stu­den­ti sa svih hr­vat­skih ve­ le­u­či­li­šta i vi­so­kih ško­la.

Na kraju sve­ča­no­sti do­di­je­ lje­ne su za­hval­ni­ce pred­sta­ vni­ci­ma me­dij­skih ku­ća ko­ ji su pro­te­klih pet go­di­na mar­ lji­vo pra­ti­li ti­jek akcije i iz­ vje­šta­va­li hrvatske stu­den­te i ja­vnost o svim zbi­va­nji­ma u pro­je­ktu. n

Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Ra­zgo­vor: Želj­ko Ko­ma­zin, direktor Podravke d.o.o Lju­blja­na

∆ NAŠA POSLA

Me­so kao naj­sla­bi­ja izvo­zna ka­ri­ka Pro­šle je godine me­sa i kla­o­ni­čkih proizvoda izve­ze­no u vrijednosti od samo 14,9 mi­li­ju­na do­la­ra, odnosno tek 1,5 mi­ li­ju­na do­la­ra više nego u 2005. godini. Isto­do­bno je uvoz iste te ro­be bio de­se­to­ro­stru­ko ve­ći, to­čni­je 140,1 mi­li­jun do­la­ra

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

A

ko su dr­ža­vne in­sti­ tu­ci­je i slu­žbe u po­ je­di­nim se­gmen­ti­ma pro­i­zvo­dnje i tr­go­vi­ne, uklju­ ču­ju­ći i po­ljo­pri­vre­du i pre­ hram­be­nu in­du­stri­ju, do­i­sta na­pra­vi­le ne­kog re­da, on­da je iz­vje­sno da u pro­i­zvo­dnji i pro­da­ji me­sa, koja po­dra­zu­ mi­je­va i ile­gal­nu na­ba­vu sto­ ke iz su­sje­dnih dr­ža­va, ima po­naj­vi­še pro­ble­ma. Si­tu­a­ci­ ju do­da­tno kom­pli­ci­ra­ju i če­ ste epi­de­mi­je ži­vo­tinj­skih bo­ le­sti, od ko­jih je tre­nu­tačno na­ja­ktu­al­ni­ja svinj­ska ku­ga.

U po­slje­dnju go­di­nu da­na in­ ten­zi­vi­ran je, do­du­še, in­spe­ kcij­ski nad­zor Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, ta­ko da je di­ ljem Hrvatske za­tvo­re­no ne­ koliko de­se­ti­na ile­gal­nih kla­ o­ni­ca go­ve­da i svi­nja koje nisu za­do­vo­lja­va­le ni mi­ni­ mal­ne hi­gi­jen­ske i te­hni­čke uvje­te. la­sno­go­vor­nik toga mi­ni­star­stva Mla­den Pa­vić ne­da­vno se po­ hva­lio da je na taj na­čin u le­ gal­nim kla­o­ni­ca­ma tijekom pro­šle godine po­ra­stao pro­ met go­ve­da svih ka­te­go­ri­ja za gotovo po­lo­vi­cu, isto kao i ja­nja­di, a svi­nja za tre­ći­nu pro­i­zvo­dnje. Isto­do­bno je, ka­že, s gra­ni­ce vra­će­no vi­ še od sto­ti­nu po­šilj­ki me­snih proizvoda zbog ne­za­do­vo­lja­ va­nja uvje­ta za uvoz. ku­pni su re­zul­ta­ti, me­đu­tim, pri­li­čno mr­ša­vi, jer pro­blem cr­nog tr­ži­šta me­sa ni­je ri­je­ šen, pa se stal­no po­ja­vlju­ju no­ve kla­o­ni­ce, po­ve­za­ne s tr­ gov­ci­ma na tr­žni­ca­ma i ma­ njim tr­go­vi­na­ma, što ve­li­ kim pro­i­zvo­đa­či­ma, koji po­ štu­ju sve pro­pi­se, stva­ra ne­lo­ jal­nu kon­ku­ren­ci­ju. Ni­je­dna od ve­li­kih kla­o­ni­ca ne ra­di pu­nim ka­pa­ci­te­tom, di­je­lom i zbog pre­ko­mjer­nog uvo­za me­snih pre­ra­đe­vi­na. Po­slje­ di­ce se tih pro­ble­ma vi­de u broj­nim pro­ble­mi­ma u po­ slo­va­nju me­som i me­snim pre­ra­đe­vi­na­ma na do­ma­ćem tr­ži­štu, ali još više u ne­do­sta­ tnom izvo­zu. o­tvr­đu­ju to i za­bri­nja­ va­ju­ći po­da­ci za 2006. koji go­vo­re da je me­ sna in­du­stri­ja i na­da­lje naj­ sla­bi­ja ka­ri­ka u izvo­zu hr­ vatske hra­ne, koja bi­lje­ži zna­ čaj­ni po­rast, pri­bli­ža­va­ju­ći se dvo­tre­ćin­skoj po­kri­ve­no­ sti uvo­za. Pro­šle je godine

G U

P

me­sa i kla­o­ni­čkih proizvoda izve­ze­no u vrijednosti od sa­ mo 14,9 mi­li­ju­na do­la­ra, od­ nosno tek 1,5 mi­li­ju­na do­la­ ra više nego u 2005. godini.

Isto­do­bno je uvoz iste te ro­ be bio de­se­to­ro­stru­ko ve­ći, to­čni­je 140,1 mi­li­jun do­la­ra.

Naj­ne­po­volj­ni­ja je si­tu­a­ci­ja oko uvo­za svje­žeg svinj­skog me­sa, ko­jeg je do­pre­mlje­no 33 ti­su­će to­na u vrijedno­ sti od 89 mi­li­ju­na do­la­ra. U ovom slu­ča­ju izvoz ni­je bio de­set puta ma­nji, već goto­ vo sto­ti­nu puta, bu­du­ći da je izve­ze­no za­ne­ma­ri­vih 345 to­ na svi­nje­ti­ne. lu­čaj je još bi­zar­ni­ji ako se ima u vi­du da pro­pi­si Eu­rop­ske uni­ je spre­ča­va­ju izvoz svi­nja koje su ci­je­plje­ne protiv svinj­ske ku­ge, jer se to odra­ ža­va na kva­li­te­tu me­sa, što po­ten­ci­ra po­ja­vu te bo­le­sti, a po­slje­di­ce su uni­šta­va­nje ci­je­lih tur­nu­sa na far­ma­ma, što se upravo sada do­ga­đa u nekoliko hr­vat­skih žu­pa­ni­ ja, sre­ćom ne i u Ko­pri­vni­ čko-kri­že­va­čkoj. Je­di­no je rje­še­nje toga pro­ble­ma je u gra­dnji far­mi i re­pro­du­kti­ vnih cen­ta­ra o naj­vi­šim sa­ ni­tar­nim uvje­ti­ma, što je vrlo dug i financijski za­htje­ van pro­jekt. o­volj­ni­ja je si­tu­a­ci­ja oko svje­žeg go­ve­đeg me­sa ra­znih ka­te­gori­ ja, gdje bi­tno su­dje­lu­je i Po­ drav­ki­na me­sna in­du­stri­ja.

Tu je izve­ze­no 1762 to­na u odno­su na uve­ze­ne 1124 to­ ne. No, za­to su izni­mno lo­ši re­zul­ta­ti u izve­ze­nom za­mr­ znu­tom go­ve­đem me­su, ko­ jeg je izve­ze­no ne­zna­tne 32 to­ne, dok je isto­do­bno gra­ni­ cu pre­šlo čak 3729 to­na isto­ vr­snog me­sa. r­vat­ska bi­lje­ži uku­ pni po­zi­ti­vni sal­do je­di­no u izvo­zu pre­ ra­đe­vi­na od me­sa, ia­ko su i tu po­dba­ci­le ko­ba­si­ce i sli­čni pro­i­zvo­di. Vri­je­dnost izvo­za me­snih pre­ra­đe­vi­na u 2006. bila je 35,6 mi­li­ju­na do­la­ra, a uvo­za 28,5 mi­li­ju­na. I tu ra­ spo­lo­že­nje kva­ri či­nje­ni­ca da je go­di­nu ra­ni­je izve­ze­no vi­ še ta­kvih pre­ra­đe­vi­na, a uve­ ze­no ma­nje. Trend je, da­kle, i tu ne­ga­ti­van. toj ne odvi­še opti­mi­ sti­čnoj pri­či o pro­i­ zvo­dnji i pro­da­ji me­ sa Da­ni­ca ipak uspje­šno po­ slu­je, una­toč to­me što se sva­ ki od spo­me­nu­tih pro­ble­ma i na nju odra­ža­va. Uspje­hu pri­do­no­si i či­nje­ni­ca da je Po­drav­ki­na me­sna in­du­stri­ja me­đu pr­vi­ma ima­la izvo­zni broj, ta­ko da mo­že izvo­zi­ti i u SAD, Ka­na­du i Eu­rop­sku uni­ju. Na taj na­čin u izvoz ide 20-ak po­sto uku­pne pro­ i­zvo­dnje, a čak 50 po­sto od pro­da­je me­snih kon­zer­vi. Je­ dna je od još ne­i­sko­ri­šte­nih mo­gu­ćno­sti i pro­i­zvo­dnja po tzv. ha­lal cer­ti­fi­ka­tu za islam­ ske ze­mlje, za što u Da­ni­ci po­sto­je uvje­ti. n

S

P

H U

Uspje­šno po­slo­va­nje una­toč ja­koj slovenskoj i stra­noj kon­ku­ren­ci­ji

Pi­še: Ines Ba­nja­nin Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

P

o­du­ze­će Podravka d.o.o.

Lju­blja­na osno­va­no je 1974. godine kao Pred­sta­vniš­tvo Podravke. Od 1991., kada je Slo­ ve­ni­ja po­sta­la sa­mo­stal­na dr­ža­va, Pred­sta­vniš­tvo Podravke u Lju­ blja­ni pre­o­bli­ko­va­no je u tr­go­va­ čko poduzeće Podravka d.o.o. Lju­ blja­na koje danas ima 40 za­po­sle­ nih. Di­re­ktor poduzeća je Želj­ko Ko­ma­zin, koji nam je na po­če­tku ra­zgo­vo­ra re­kao: - Od veljače 2003. pre­u­zeo sam fun­kci­ju di­re­kto­ra poduzeća te za­je­dno sa su­ra­dni­ci­ma na­sta­vio kon­so­li­da­ci­ju i pri­mje­nu no­vih smjer­ni­ca u po­slo­va­nju na ovom vrlo za­htje­vnom tr­ži­štu. Ni­zom aktivnosti po­sti­gli smo or­ga­ni­za­ cij­sku i tro­ško­vnu efi­ka­snost, a za pro­šlu go­di­nu ostva­ri­li smo i pla­ nom pre­dvi­đe­ne pri­ho­de. Da­nas je Slo­ve­ni­ja dio ne samo EU nego i EMU, da­kle pre­u­ze­la je za­je­dni­ čku va­lu­tu eu­ro.

• Ka­kva je si­tu­a­ci­ja u sloven­ skom go­spo­dar­stvu?

- Kroz nekoliko ma­kro­e­ko­nom­ skih po­ka­za­te­lja mo­že­mo osli­ka­ ti tre­nu­tačnu si­tu­a­ci­ju: BDP po sta­no­vni­ku za 2006. go­di­nu izno­ si 14.811 eu­ra; sto­pa pri­ja­vlje­ne ne­za­po­sle­no­sti izno­si oko 8,5%.

Pro­sjek bru­to pla­ća la­ni je izno­ sio više od 1.200 eu­ra, a pro­sjek ne­to pla­ća više od 770 eu­ra. Tr­ go­vi­nu u Slo­ve­ni­ji mo­že­mo oka­ ra­kte­ri­zi­ra­ti kao zre­lu, ra­zvi­je­nu, kon­ku­rentnu, kon­so­li­di­ra­nu, kon­ cen­tri­ra­nu, mo­der­nu i pri­mje­re­ nu eu­rop­skoj. Uz to se slo­ven­ska tr­go­vi­na isti­če kao pri­mjer uspje­ šno­sti u usporedbi s osta­lim go­ spo­dar­skim dje­la­tno­sti­ma u Slo­ ve­ni­ji. Tren­do­vi su sli­čni oni­ma koji pre­vla­da­va­ju u re­gi­ji, tj. izra­zi­ to ja­ča­nje mo­der­nih for­ma­ta, kao što su su­per­mar­ke­ti i hi­per­mar­ke­ ti; tr­go­vi­na na ma­lo se in­ter­na­ci­o­ na­li­zi­ra, na ve­li­ka vrata ula­ze di­ skon­tne tr­go­vi­ne, a ma­li tr­gov­ci ne­sta­ju ili pri­stu­pa­ju fran­ši­za­ma s ve­li­kim tr­gov­ci­ma. Ra­di­ti na ta­ kvom tr­ži­štu, gdje su pri­su­tne go­ tovo sve mul­ti­na­ci­o­nal­ke uz ja­ke do­ma­će pro­i­zvo­đa­če, zna­či sva­ke godine ula­ga­ti sve više, fo­ku­si­ra­ni­ je, efi­ka­sni­je.

• Ko­ji su Po­drav­ki­ni pro­i­zvo­ di za­stu­plje­ni na slovenskom tr­ži­štu?

- Podravka je jedan od ri­je­tkih pro­i­zvo­đa­ča s po­dru­čja biv­še Ju­

go­sla­vi­je koja je na slo­ venskom tr­ži­štu uspje­ la odr­ža­ti ve­ći dio asor­ ti­ma­na i uspje­šno po­ slo­va­nje una­toč ja­koj do­ma­ćoj i stra­noj kon­ ku­ren­ci­ji. Slo­ven­ski po­ tro­ša­či Po­drav­ku do­ži­ vlja­va­ju kao kom­pa­ni­ju s vi­so­ko­kva­li­te­tnim pro­ i­zvo­di­ma i do­brim ugle­ dom kod po­slo­vnih par­ tne­ra. Na slovenskom tr­ži­štu Podravka je pri­ sutna s gotovo svim ka­ te­go­ri­ja­ma proizvoda, a Podravka u Slo­ve­ni­ji di­stri­bu­i­ra i tr­go­va­čku ro­bu.

• Ko­ja je spe­ci­fi­čnost slo­ven­skog tr­ži­šta?

- Slo­ve­ni­ja je, što se ti­ če ma­lo­pro­da­je ro­be ši­ ro­ke po­tro­šnje, izra­zi­to vi­so­ko­stru­ktu­ri­ra­no tr­ ži­šte. Pr­va tri tr­gov­ca či­ne više od 80% uku­ pne pro­da­je na tr­ži­štu Slo­ve­ni­je. Pro­da­ja na tr­ ži­štu Slo­ve­ni­je po­di­je­lje­na je na ma­lo­pro­daj­ni se­gment i na tzv. ga­stro se­gment. Naj­ve­ći dio pri­ ho­da ostva­ru­je se kroz tr­go­va­čki dio, no ni­je za­ne­ma­riv ni ga­stro se­gment, u kojem Podravka ima tra­di­ci­ju i kva­li­te­tu, ne samo pro­ izvoda i uslu­ga nego i di­stri­bu­ci­ je, koja je u tom segmentu izni­ mno va­žna. Va­lja naglasiti da pro­ da­ja u ga­stro ka­na­lu sva­ke godine bi­lje­ži rast za što su za­slu­žni i na­ ši pro­daj­ni predstavnici koji sve više pre­u­zi­ma­ju ulo­gu ga­stro pro­ mo­to­ra i ku­li­nar­skih sa­vje­tni­ka.

Ma­lo­pro­daj­ni se­ktor or­ga­ni­zi­ran je na prin­ci­pu key ac­co­unt me­ nadžmenta, gdje je za sva­kog klju­ čnog ku­pca za­du­žen jedan vo­di­ telj. Nje­go­va ulo­ga je ma­ksi­mi­za­ ci­ja svih klju­čnih aspekata u odno­ su Podravka - tr­go­vac te stva­ra­nje du­go­ro­čnog par­tner­skog odno­sa u ci­lju ostva­ri­va­nja za­cr­ta­nih pla­ no­va. Osim upra­vlja­nja klju­čnim ku­pci­ma, nji­ho­va ulo­ga je i ko­or­ di­na­ci­ja te ko­mu­ni­ka­ci­ja s pro­daj­ nom ope­ra­ti­vom i mar­ke­tin­gom.

• Sve se više aktu­a­li­zi­ra su­ra­ dnja mar­ke­tin­ga i pro­da­je. Ka­ kva je si­tu­a­ci­ja kod vas?

- Zbog spe­ci­fi­čno­sti slo­ven­skog tr­ži­šta, ra­zvo­ja tr­go­vi­ne i sa­mog na­či­na fun­kci­o­ni­ra­nja, pro­daj­na ope­ra­ti­va u Slo­ve­ni­ji sve više pre­ u­zi­ma fun­kci­ju una­pre­đi­va­ča pro­ da­je koji su pr­ven­stve­no fo­ku­si­ra­

ni na pro­daj­na mje­sta. Tr­gov­ci ra­ zvi­ja­ju sve so­fi­sti­ci­ra­ni­je in­for­ma­ ti­čke ala­te koji omo­gu­ća­va­ju br­žu i kva­li­te­tni­ju iz­mje­nu in­for­ma­ci­ ja te efi­ka­sni­je upra­vlja­nje pro­daj­ nim mje­stom. Upra­vo stoga je mar­ke­tin­ška fun­kci­ja va­žni­ja ne­ go ikad jer s je­dne stra­ne treba oču­va­ti što bo­lju po­zi­ci­ju na po­li­ ci, a s dru­ge stra­ne sve ve­ću ulo­gu pre­u­zi­ma i obr­taj proizvoda na po­li­ci. Sli­je­dom svega na­ve­de­nog te po­ta­knu­ti za­htje­vi­ma par­tne­ra, ula­zi­mo upravo ovih da­na u pro­ jekt CM-a. Za po­če­tak je ta su­ra­ dnja do­go­vo­re­na s Mer­ca­to­rom na ka­te­go­ri­ji do­da­ta­ka je­li­ma, a ka­ sni­je će­mo pro­ši­ri­ti su­ra­dnju, ka­ ko na dru­ge par­tne­re, ta­ko i na još koju ka­te­go­ri­ju. Izu­ze­tno va­žna kom­po­nen­ta tog projekta je ka­ drov­sko eki­pi­ra­nje što smo upra­ vo ovih da­na, na­da­mo se, uspje­ šno i okon­ča­li. Do­bra su­ra­dnja mar­ke­tin­ga i pro­da­je klju­čni je fa­ ktor uspje­ha.

• Ko­je su se marketinške akci­ je odvi­ja­le tijekom pro­šle godi­ ne i koje se aktivnosti pla­ni­ra­ju ove godine?

- Pro­šla je go­di­na bila u zna­ku lan­si­ra­nja nekoliko no­vih proi­ zvoda pa i ulaska u dvi­je za nas no­ve ka­te­go­ri­je, a jedna od na­ših naj­ja­čih gru­pa proizvoda do­ži­vje­ la je re­di­zajn am­ba­la­že. U tra­vnju pro­šle godine ušli smo u ka­te­go­

ri­ju ži­ta­ri­ca za do­ru­čak s dva no­va proizvoda Čo­ ko­li­no crunch i Čo­ko­li­no Maxi. Ula­zak su po­pra­ti­ le ja­ke marketinške aktiv­ nosti kako u me­di­ji­ma, ta­ ko i na pro­daj­nim mje­sti­ ma. U svi­bnju smo ušli u ka­te­go­ri­ju koja je tre­nu­ tno u po­ra­stu i u tren­du, a to su go­to­va je­la. Na po­li­ce smo lan­si­ra­li šest ra­zli­či­tih oku­sa, po­pra­ti­ li smo ih pro­mo­ci­ja­ma i de­gu­sta­ci­ja­ma na pro­daj­ nim mje­sti­ma pa i s ogla­si­ ma u me­di­ji­ma. Li­sto­pad je bio u zna­ku pro­mje­ne di­zaj­na am­ba­la­že na Po­ dravka ju­ha­ma, a lan­si­ra­ li smo još go­to­ve uma­ke, Ve­ge­tu pi­kant i Čo­ko­li­no na­maz. U ovoj godini do­ ni­je­li smo odlu­ku da se fo­ku­si­ra­mo na tri naj­ja­če ka­te­go­ri­je: do­da­ci je­li­ma, dje­čja hra­na te ži­ta­ri­ce i ju­ he. Lan­si­rat će­mo nekoli­ ko no­vih proizvoda u ka­ te­go­ri­ji dje­čje hra­ne i ži­ta­ ri­ca te po­du­pri­je­ti do­da­tke je­li­ma i ju­he ja­kim mar­ke­tin­škim i pro­ daj­nim akti­vno­sti­ma.

• Ko­je ste još pla­no­ve i ci­lje­ve po­sta­vi­li u 2007. godini?

- Pri­mar­ni cilj nam je sva­ka­ko za­dr­ža­ti su­pe­ri­or­ni po­lo­žaj bran­ da Ve­ge­ta, koji je u Slo­ve­ni­ji ne­ pri­ko­sno­ve­ni li­der. Uz Ve­ge­tu fo­ kus nam je na ka­te­go­ri­ji dje­čje hra­ ne, gdje smo una­toč ja­kom do­ma­ ćem pro­i­zvo­đa­ču još uvi­jek li­der, te ra­zvoj bran­da Čo­ko­li­no u ka­te­ go­ri­ji ži­ta­ri­ca i kre­mnih na­ma­za s ko­ji­ma usko­ro kre­će­mo u ja­ku me­dij­sku kam­pa­nju. Uz to će­mo svoje aktivnosti posebno usmje­ri­ ti na ka­te­go­ri­ju ju­ha gdje sma­tra­ mo da bi nakon uvo­đe­nja no­vih oku­sa i ja­ke marketinške kam­pa­ nje tre­ba­li kra­tko­ro­čno za­u­ze­ti čvr­sto drugo mje­sto iza Knor­ra.

• Ko­ji su još tren­do­vi u pre­ hra­ni pri­su­tni kod slo­ven­skih po­tro­ša­ča, a koji tren­do­vi u Po­ drav­ki­nom po­slo­va­nju?

- Zdra­va pre­hra­na ja­ča i po­zi­ci­ ju go­to­vih je­la bu­du­ći da taj trend sve više ula­zi u sva­ko­dne­vni ri­tam s obzirom na to da ne­do­sta­je vre­ me­na za pri­pre­mu kla­si­čnog obro­ ka. Ka­te­go­ri­ja po­lu­go­to­vih i go­to­ vih je­la na po­li­ci za­u­zi­ma sve više mje­sta. Mi smo lan­si­ra­li go­to­va je­ la koja su “shelf sta­ble” i mo­gu se po­sta­vi­ti na obi­čnu po­li­cu. n

Ve­ge­ta u Polj­skoj - naj­bo­lja u svo­joj ka­te­go­ri­ji

V

e­ge­ta je u Polj­skoj osvo­ ji­la ti­tu­lu Pro­dukt Ro­ ku 2007. u ka­te­go­ri­ji uni­ver­zal­nih do­da­ta­ka je­li­ma.

Pre­ma odgo­vo­ri­ma 70 po­sto ispi­ta­ni­ka, pro­i­zvo­di iz pa­le­ te proizvoda pod mar­kom Ve­ ge­ta pro­gla­še­ni su naj­bo­ljim pro­i­zvo­di­ma u svo­joj ka­te­go­ri­ ji. Naj­ve­ći po­sto­tak ispi­ta­ni­ka, čak njih 87 po­sto, izra­zi­lo je svoje za­do­volj­stvo u po­tro­šnji ovih proizvoda.

Pro­i­zvo­di godine 2007. iza­bra­

ni su na te­me­lju istra­ži­va­nja iz si­je­čnja ove godine koje je pro­ vo­di­la agen­ci­ja TNS OBOP na gru­pi od pet ti­su­ća lju­di, u 3600 ku­ćan­sta­va u Polj­skoj. Ve­ge­ta je, osvo­jiv­ši to priznanje, do­bi­la pra­vo ko­ri­sti­ti ti­tu­lu i lo­go Pro­ dukt Ro­ku 2007. u svo­jim mar­ ke­tin­škim kam­pa­nja­ma i am­ba­ la­ži svo­jih proizvoda.

Pre­ma ri­je­či­ma di­re­kto­ra se­ kto­ra Tr­ži­šte Srednje Eu­ro­pe Mi­la­na Ta­di­ća, to je prizna­ nje ve­o­ma važno za Po­drav­

ku jer da­je re­a­lan prikaz, do­ biven na temelju anketiranja potrošača.

- Ti­tu­lu Pro­dukt Ro­ku 2007. do­bi­la su tri proizvoda iz ka­te­ go­ri­je Ve­ge­te: Ve­ge­ta pi­kant, Ve­ge­ta me­di­te­ran i Ve­ge­ta li­ ght. Bu­du­ći da je ri­ječ o pro­i­ zvo­di­ma od ko­jih su ne­ki re­la­ti­ vno kra­tko pri­su­tni na tr­ži­štu, istra­ži­va­nja svje­do­če o velikoj pre­po­zna­tlji­vo­sti bran­da i izni­ mnoj pri­hva­će­no­sti od po­tro­ ša­ča na tr­ži­štu Polj­ske. n

Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Dar­ko Ma­ri­nac s čel­nim lju­di­ma hrvatske Vla­de su­dje­lo­vao u Bruxellesu na otvo­renju 5. eu­rop­skoga po­slo­vnog sa­stan­ka na vr­hu

Hr­vat­ska ni­je samo li­je­po odre­di­šte za odmor nego i za in­ve­sti­ci­je Pred­sje­dnik Na­ci­o­nal­nog vi­je­ća za kon­ku­ren­tnost Dar­ko Ma­ri­nac u svo­joj je pre­zen­ta­ci­ji pod na­zi­vom ”Kon­ku­ren­tnost hr­vat­skoga go­spo­dar­stva” spo­me­nuo i Po­drav­ku kao pri­mjer uspje­šnog su­di­o­ni­ka kon­ku­rent­ske uta­kmi­ce na tr­ži­štu Hrvatsko izaslanstvo prezentiralo je temu “Hr­vat­ska, 28. čla­ni­ca EU - kako in­ve­sti­ra­ti u Hrvatsku”

stva” naglasio kako je to vi­je­će pre­po­zna­to kao je­dno od če­ti­ ri najznačajnija u svi­je­tu te ka­ ko je cilj sa­vje­tni­čkom ulo­gom kon­ti­nu­i­ra­no po­bolj­ša­va­ti ži­vo­ tne uvje­te u Hrvatskoj koji vo­ de prema odr­ži­vu ra­stu našeg druš­tva. Ta­ko­đer, isko­ri­stio je pri­go­du da u svom izla­ga­nju spo­me­ne i Po­drav­ku kao pri­ mjer uspje­šnog su­di­o­ni­ka kon­ ku­rent­ske uta­kmi­ce na tr­ži­štu.

Otvoren hrvatski štand

H

r­vat­ski pre­mi­jer Ivo Sa­ na­der su­dje­lo­vao je sa su­ra­dni­ci­ma u Bruxe­ llesu na otvo­re­nju 5. eu­rop­ skoga po­slo­vnog sa­stan­ka na vr­hu (Eu­ro­pe­an Bu­si­ness Sum­ mit) i u pre­zen­ta­ci­ji mo­gu­ćno­ sti za ula­ga­nja u Hrvatsku. Taj sum­mit u po­slje­dnje vrijeme po­sta­je je­dno od naj­bo­ljih mje­ sta za su­sre­te lju­di iz po­li­ti­ke i po­slo­vnog svi­je­ta.

Kako investirati u Hrvatsku

Pre­mi­jer Sa­na­der je za­je­dno s pot­pred­sje­dni­kom Vla­de Da­mi­rom Po­lan­če­com, dr­ža­ vnom taj­ni­com Mar­ti­nom Da­ lić, pred­sje­dni­kom Na­ci­o­nal­ nog vi­je­ća za kon­ku­ren­tnost

Dar­kom Ma­rin­cem i pred­sje­ dni­kom Hrvatske udru­ge po­ slo­da­va­ca Emi­lom Te­desc­hi­ jem su­dje­lo­vao u pre­zen­ta­ci­ ji na­slo­vlje­noj “Hr­vat­ska, 28. čla­ni­ca EU - kako in­ve­sti­ra­ ti u Hrvatsku”. U pre­zen­ta­ci­ji su izne­se­ni klju­čni po­da­ci o sta­nju u hrvatskom go­spo­dar­ stvu. Za pre­mi­je­ra Sa­na­de­ra klju­čni čim­be­nik koji će pri­do­ ni­je­ti ve­ćem go­spo­dar­skom ra­ stu jest ula­zak u EU i NA­TO, do­da­ju­ći da Hr­vat­ska ima za cilj ući u EU 2009., a 2008. go­ dine oče­ku­je po­zi­vni­cu za NA­ TO. Hr­vat­sko iza­slan­stvo je na otva­ra­nju sum­mi­ta po­ru­či­lo da Hr­vat­ska “ni­je samo li­je­po odre­di­šte za odmor nego i za

in­ve­sti­ci­je”. Tom je pri­go­dom hr­vat­ski pre­mi­jer naglasio da hr­vat­ska Vla­da či­ni sve da stvo­ri po­volj­no okru­že­nje za in­ve­sti­ra­nje, spo­me­nuv­ši, me­ đu osta­lim, po­je­dno­sta­vlje­nje po­stu­pka za re­gi­stra­ci­ju tvr­tki pu­tem su­sta­va one-stop-sho­ pa, re­for­mu ze­mlji­šnih knji­ ga, di­gi­ta­li­za­ci­ju ja­vne upra­ve itd. te na­sta­vak po­li­ti­ke usmje­ re­ne na ma­kro­e­ko­nom­sku sta­ bil­no­st.

Vijeće za konkurentnost

Pred­sje­dnik Na­ci­o­nal­nog vi­ je­ća za kon­ku­ren­tnost Dar­ko Ma­ri­nac je, pak, u svo­joj pre­ zen­ta­ci­ji pod na­zi­vom “Kon­ku­ ren­tnost hr­vat­skoga go­spo­dar­

Na otvo­renju Eu­ro­pe­an Bu­ si­ness Sum­mi­ta još su govo­ rili bel­gij­ski pre­mi­jer Guy Ver­ hof­stadt, predsjednik Eu­rop­ skog par­la­men­ta Hans-Gert Po­et­te­ring, koji se nazočni­ ma obra­tio pu­tem vi­deopo­ru­ ke bu­du­ći da ni­je mo­gao bi­ti na­zo­čan zbog ple­nar­ne sje­dni­ ce Par­la­men­ta, zatim bu­gar­ski ministar vanj­skih po­slo­va Iva­ i­lo Kal­fin i predsjednik Eu­rop­ skoga gospodarskog i so­ci­jal­ nog odbo­ra Di­mi­tris Di­mi­tri­a­ dis. Svi su se go­vor­ni­ci u svom istu­pu osvr­nu­li na sko­ra­šnju pro­sla­vu 50. oblje­tni­ce ute­me­ lje­nja Eu­rop­ske uni­je, koja će bi­ti obi­lje­že­na usva­ja­njem De­ kla­ra­ci­je na sum­mi­tu čel­ni­ka EU u Ber­li­nu.

Bel­gij­ski pre­mi­jer Ver­hof­ stadt u svom je go­vo­ru spo­me­ nuo Hrvatsku kao 28. čla­ni­cu EU te obe­ćao kako će i na­da­ lje po­du­pi­ra­ti ula­zak Hrvat­ ske u EU. Na kraju po­sje­ta Bruxellesu hr­vat­sko iza­slan­stvo otvo­ri­lo je štand na ko­jem su po­sje­ti­te­ lji imali pri­li­ku po­bli­že upo­zna­ ti hrvatske go­spo­dar­ske mo­gu­ B. Fabijanec ćno­sti.

Na­tje­ca­nje hr­vat­skih ku­ha­ra

U Podravki do­di­je­lje­ne kri­stal­ne ku­ha­če

U

Po­drav­ki­nom Ku­li­nar­ skom cen­tru “Šta­gelj” pro­šlog su pe­tka do­ di­je­lje­ne kri­stal­ne ku­ha­če za 2006. go­di­nu u na­tje­ca­nju Hr­ vat­skog kuharskog kupa. Ovo na­tje­ca­nje, koje se pro­vo­di u or­ga­ni­za­ci­ji Hrvatskog ku­har­ skog sa­ve­za, a po­kro­vi­telj mu je Podravka, odr­ža­no je pro­ šle godine u 13 hr­vat­skih gra­ do­va, a u nje­mu je su­dje­lo­va­ lo 80 maj­sto­ra ku­li­nar­stva.

Za na­ju­spje­šni­je Podravka je u “Šta­glju” or­ga­ni­zi­ra­la do­dje­ lu osvo­je­nih tro­fe­ja. Ku­li­nar­ ska sve­ča­nost na ko­joj su su­ djelovali na­ju­spje­šni­ji i naj­kre­ a­ti­vni­ji hrvatski ku­har­ski vir­ tu­o­zi Li­je­pe Naše po­če­la je po­zdra­vnim ri­je­či­ma di­re­kto­ ra Po­drav­ki­nog Mar­ke­tin­ga Ro­mea Na­ki­ća. On je po­hva­ lio Hrvatski kuharski savez za do­bru organizaciju na­tje­ca­ nja ku­ha­ra u ko­jem su na­tje­ca­ te­lji po­ka­za­li ra­sko­šnu ta­len­ti­ ra­nost i koji će bi­ti pra­vi am­ ba­sa­do­ri Hrvatske s obzi­rom na to da na­ša ze­mlja že­li ima­ ti važnu ulo­gu na tu­ri­sti­čkom pla­nu u eu­rop­skoj za­je­dni­ci.

Osva­ja­či­ma kri­stal­nih ku­ha­ ča če­sti­tao je i predsjednik HKS Da­mir Cr­le­ni, a po­tom su po­di­je­lje­ni i tro­fe­ji u tom ku­har­skom na­dme­ta­nju.

Pr­vo mje­sto u uku­pnom pla­ sma­nu osvo­ji­la je Gro­zda­na Bo­horč iz re­sto­ra­na “Fanta­ sy” iz Lud­bre­ga, koja je pr­ va mje­sta osvo­ji­la u spre­ma­ nju sve­ča­ne hla­dne pla­te i de­ ser­ta. Dru­go mje­sto u uku­

pnom pla­sma­nu pri­pa­lo je Hr­vo­ju Zi­ro­je­vi­ću iz re­sto­ra­ na “No­štro­mo” u Spli­tu, ko­ jemu je pri­pa­lo i pr­vo mje­sto u spre­ma­nju gla­vnog to­plog je­la. Tre­će mje­sto osvo­jio je u uku­pnom pla­sma­nu Mi­ro­ slav Do­lov­čak iz ho­te­la “The Westin” iz Za­gre­ba, a če­tvr­ta je bila Ma­ri­ja Den­žić iz ho­te­ la “Mi­ner­va” u Va­ra­ždin­skim To­pli­ca­ma. Želj­ko Ne­ven Bre­ mec iz Grad­ske ka­va­ne Lo­ vran za­u­zeo je pe­to mje­sto u uku­pnom po­re­tku.

Kri­stal­ne ku­ha­če po­bje­dni­ci­ ma je uru­či­la Ma­ri­na Šte­fo­tić, ko­or­di­na­to­ri­ca akcije, a na na­ gra­da­ma je za­hva­li­la pr­vo­pla­ si­ra­na Gro­zda­na Bo­horč, koja je posebno za­hva­li­la Podravki za pomoć u pro­ve­dbi akcije, te na go­sto­prim­stvu u Šta­glju i re­ kla: “Hva­la, ku­hat će­mo i da­ lje sa sr­cem.” Istog da­na u Po­ dravki je odr­žan i sa­sta­nak gla­ vnog odbo­ra Hr­vat­skog ku­har­ skog sa­ve­za, udru­ge koja u 19 žu­pa­ni­ja oku­plja više od 900 čla­no­va. S. Pe­trić

Pred­sta­vni­ci tr­go­va­čkog lan­ca Ge­tro i Podravkine Pro­da­je po­tpi­sa­li su ugo­vor o ovo­go­di­šnjoj suradnji

Uspje­šna po­slo­vna su­ra­dnja Podravke i Ge­troa tra­je od 1994. godine

P

red­sje­dnik Upra­ve Ge­ troa Vje­ko­slav Gu­cić sa su­ra­dni­ci­ma po­sje­tio je 16. ožujka Po­drav­ku, gdje su im do­ma­ći­ni bili član Uprave Miroslav Vitković i predstav­ nici Pro­da­je Hr­vat­ska pre­dvo­ đe­ni direktorom Ma­ri­nom Pu­ ca­rom. Ti­je­kom po­slo­vnih ra­ zgo­vo­ra ista­knu­ta je vi­še­go­di­ šnja odli­čna po­slo­vna su­ra­dnja izme­đu dvi­ju tvr­tki te na­gla­še­ no da uvi­jek ima pro­sto­ra za vi­ še i bolje. Ta­ko­đer, po­tpi­san je i ovo­go­di­šnji ugo­vor o po­slo­vnoj suradnji u kojemu je pre­ci­zi­ra­ na pro­da­ja i di­stri­bu­ci­ja Po­drav­ ki­nih proizvoda u tr­go­va­čkom lan­cu Ge­tro.

- S Po­drav­kom smo od 1994. godine i dandanas su­ra­đu­je­ mo ne dobro, nego fe­no­me­nal­ no. Si­gur­no da uvi­jek mo­že bi­ ti bolje i to­me te­ži­mo - i Po­ dravka i Ge­tro. No, iskre­no re­ če­no, su­ra­dnja je stvar­no na za­vi­dnoj ra­zi­ni u svim se­gmen­ ti­ma - za­do­volj­no je nakon po­ tpi­si­va­nja ugo­vo­ra izja­vio Vje­ ko­slav Gu­cić.

Ra­zlo­ga za za­do­volj­stvo imao je i Mi­ro­slav Vi­tko­vić.

- Kao što je go­spo­din Gu­cić

Dobitnici kristalnih kuhača (snimio B. Go­dek)

Gro­zda­na Bo­horč - po­bje­dni­ca na­tje­ca­nja hr­vat­skih ku­ha­ra

L

Susret poslovnih partnera koji već godinama vrlo dobro surađuju ista­knuo, vrlo ko­rek­tni odno­ si izme­đu na­ših tvr­tki tra­ju još od 1994. godine i mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni za­stu­plje­no­šću pro­ izvoda Podravke na po­li­ca­ma Ge­troa. Taj tr­go­va­čki la­nac je

u vr­hu top-par­tne­ra Podrav­ ke i svje­sni smo či­nje­ni­ce da je na tur­bu­len­tnom hrvatskom tr­ ži­štu od sre­di­ne de­ve­de­stih Ge­ tro uspio op­sta­ti kao jedan od bi­tnih su­bje­ka­ta tr­go­vi­ne Hr­

vatske. Na­ra­vno da dalj­nji ra­ zvoj do­ma­ćeg tr­ži­šta po­sta­vlja i pred Po­drav­ku i pred Ge­tro no­ve iza­zo­ve, ali si­gu­ran sam da će obje tvr­tke na njih uspje­ šno odgovoriti. B. F.

ud­bre­žan­ka Gro­zda­na Bo­horč, ku­ha­ri­ca “iz ma­log mi­sta”, po­bje­dni­ ca je ovo­go­di­šnjeg na­tje­ca­ nja hr­vat­skih ku­ha­ra za kri­ stal­nu ku­ha­ču, ko­jem je po­ kro­vi­telj bila Podravka. Ku­ha­ ri­ci u obi­telj­skom re­sto­ra­nu “Fantasy” ovo je bi­lo drugo ta­kvo na­tje­ca­nje i pr­va po­bje­ da u kon­ku­ren­ci­ji 80 hr­vat­ skih maj­sto­ra ku­li­nar­skih vje­ šti­na. Su­dje­lo­va­la je na de­set od tri­na­est na­tje­ca­nja koja su odr­ža­na u hr­vat­skim gra­ do­vi­ma, a pr­vo mje­sto u uku­ pnom pla­sma­nu pri­pa­lo joj je nakon po­bje­da u ka­te­go­ri­ ja­ma spre­ma­nja sve­ča­ne hla­ dne pla­te i de­ser­ta. Čla­ni­ca Udru­ge ku­ha­ra va­ra­ždin­ske županije od ma­lih no­gu je vo­ lje­la ku­ha­ti i oda­bra­la je to kao ži­vo­tni po­ziv.

O na­tje­ca­nju ku­ha­ra ka­že: - Podravka je da­la ve­li do­ pri­nos u ovom na­tje­ca­nju.

Pra­ti­la nas je na svim na­tje­ ca­nji­ma mar­ke­tin­ški, a va­ši stru­čnja­ci ko­ri­sti­li su se pri­ li­kom za pre­da­va­nja o zdra­ voj pre­hra­ni na Podravkin na­ čin. Stru­čno su po­kri­va­li sve na­stu­pe - re­kla je po­bje­dni­ca “Kri­stal­ne ku­ha­če” na do­dje­ li na­gra­de u “Šta­glju”.

S. P.

Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Go­di­šnja skup­šti­na Druš­tva do­bro­volj­nih da­rova­te­lja kr­vi Podravke

Podravka na burzi

Znatno bolje od tržišnog prosjeka Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr

govine, unatoč procjenama kako će ujedinjavanje dvaju burzi osjetno produbiti likvidnost.

No sve to nije imalo gotovo nikakvog utjecaja na dionice Podravke, u čijem se slučaju odnos snaga na tržištu doista nije značajnije promijenio. Štoviše, izvedba dionica koprivničke tvrtke (tjedni rast od 2,9%, na 535 kuna) uvjerljivo je nadmašila pozitivan pomak CROBEX burzovnog indeksa u promatranom razdoblju (+1,1%), smanjujući donekle zaostatak za istim u odnosu na početak godine. Jer indeks je u nepuna tri mjeseca ostvario impresivnih 22,3% rasta, dok je Podravka trenutno u plusu od svega 12,8%, i još je uvijek jako daleko od vrha ljestvice najvećih ovogodišnjih dobitnika. A za nešto više (poput eventualnog skoka iznad rekordnih 540 kuna) vjerojatno će trebati nešto konkretnija potpora fundamenata, zbog čega se s nestrpljenjem iščekuje poslovno izvješće kompanije za prošlu godinu.

Euforija na domaćem tržištu kapitala posljednjih je dana vidno splasnula, a netom objavljeni (ne osobito obećavajući) poslovni rezultati evidentno su «prizemljili» nekolicinu «živahnih» izdanja, koincidiravši pritom i sa zamjetnom zbrkom i konfuzijom koja je obilježila početak rada jedinstvene burze.

Ponajprije zahvaljujući činjenici da je za prijelazno razdoblje, do implementacije novog sustava OMX-a, odabrano pomalo nesretno rješenje u kojem egzistiraju dva, nimalo komplementarna sustava trgovine, čime je jedan problem (dual listing dionica u dva različita sustava) tek zamijenjen drugim, promovirajući donekle različita pravila igre (ovisno o sustavu koji se koristi). Čime je na neki način umjetnim putem stvoreno svojevrsno zatišje na tržištu, zamjetno smanjujući i obujam trDatum 3/14/2007 3/15/2007 3/16/2007 3/19/2007 3/20/2007 3/21/2007 Cijena

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena 515.02 525.00 521.00 524.00 527.00 530.00

Promet

PODR-R-A 14-21.03.2007.

535

6,000.000

Promet Cijena

530

Promet 5,486,751.44 994,370.09 154,707.12 421,478.94 1,526,042.72 4,411,430.23

5,000.000

525

4,000.000

520

3,000.000

515

2,000.000

510

1,000.000

505

0 14. 3. 07.

16. 3. 07.

20. 3. 07.

No­va na­gra­da u New Yorku za Po­drav­ku i mar­ke­tin­šku agen­ci­ju Bru­ke­ta&Ži­ni­ćOM Na pre­sti­žnom na­tje­ča­ju Type Di­re­ctors Club u New Yorku na­ gra­đen je ”Ulo­mak iz vje­čne ra­spra­ve o sr­cu” koji je za Po­ drav­ku pri­pre­mi­la mar­ke­tin­ška agen­ci­ja Bru­ke­ta&Ži­ni­ćOM. Type Di­re­ctors Club jedan je od naj­va­ žni­jih na­tje­ča­ja u svi­je­tu di­zaj­na i tr­ži­šnih ko­mu­ni­ka­ci­ja. Već 53 godine oda­bi­re naj­bo­lje di­zaj­ner­ ske ra­do­ve uvr­šta­va­ju­ći ih u svoj go­di­šnjak i pred­sta­vlja­ju­ći ih na izlo­žba­ma diljem svi­je­ta.“ ”Ulo­mak iz vje­čne ra­spra­ve o sr­cu” bu­di za­ni­ma­nje di­zaj­ne­ra i stru­čnja­ka za tr­ži­šnu ko­mu­ni­ka­ci­ju diljem svi­je­ta. Kon­ce­ptu­al­no je osmi­šljen kao knjiga do­ka­za da sve što se ra­di treba ra­di­ti sa sr­cem. Sve po­če­tne su­mnje po­bi­je­ne su do­ka­zi­ma da sve na­pra­ vlje­no sa sr­cem je­dno­sta­vno po­sti­že više. U sre­di­šnjem di­je­lu isto po­ru­ču­je i An­te To­mić au­to­bi­o­graf­skim tekstom ko­jim se pri­ sje­ća svo­ga dje­tinj­stva ispunjenog Po­drav­ki­nim pro­i­zvo­di­ma ko­ ji pre­sta­ju bi­ti samo hra­na, po­sta­ju­ći skup mi­ri­snih i oku­snih sen­ za­ci­ja koje nas sve pod­sje­ća­ju na odra­sta­nje. ”Ulo­mak iz vje­čne ra­spra­ve o sr­cu” pri­ča je bez po­če­tka i kra­ja, ulo­mak iz be­sko­na­ čne ra­spra­ve o sr­cu kao su­šti­ni Po­drav­ki­nog bran­da.

Ia­ko se ra­di o dje­lu koje o tome po mno­go­če­mu aso­ci­ra na uspo­me­ne s ovih po­dru­čja, či­ni se da je je­zik kva­li­te­tnog di­zaj­na uni­ver­za­lan i pre­po­zna­tljiv diljem svi­je­ta. Na­gra­dom na na­tje­ča­ ju Type Di­re­ctors Club ”Ulo­mak iz vje­čne ra­spra­ve o sr­cu” bit će pred­sta­vljen na izlo­žba­ma u Eu­ro­pi, SAD-u, Ka­na­di i Ja­pa­nu.

Podravkaši primili priznanja za višekratno davanje krvi

Po­drav­kaši su la­ni da­ro­va­li 1220 do­za kr­vi Piše: Mla­den Pav­ko­vić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

N

a go­di­šnjoj skup­šti­ni Druš­tva do­bro­volj­nih da­ ro­va­te­lja kr­vi Podravke, koja je odr­ža­na u su­bo­tu 17. ožujka u ho­te­lu ”Po­dra­vi­na”, još je­dnom je oda­na za­hval­no­st lju­di­ ma koji ne­se­bi­čno po­ma­žu drugima kad je naj­po­tre­bni­je. A ra­ dni­ci naše tvr­tke sva­ke se godine sve više uklju­ču­ju u ovo druš­tvo, ta­ko da ono danas broji više od ti­ su­ću čla­no­va. Me­đu nji­ma je i ve­ li­ki broj umi­ro­vlje­ni­ka.

Po­drav­ki­no druš­tvo do­bro­volj­ nih da­rova­te­lja kr­vi po­če­lo je s ra­dom da­vne 1960. godine, tek s de­se­tak čla­no­va, a me­đu naj­za­slu­ žni­ji­ma za nje­go­vo osni­va­nje bili su Lju­de­vit Hu­snjak i po­koj­ni Zdrav­ko Vi­das - Ki­zdra, koji su tijekom godina krv dali više od stotinu puta. Treba također istaći da je dugogodišnje uspješno djelovanje Društva dobrovoljnih darovatelja krvi Podravke rezultat angažmana niza pojedinaca - naših radnika koji se uz dobrovoljno darovanje krvi angažiraju i na motiviranju ljudi da daju krv, te na brizi oko okupljanja darovatelja - re­kla je Da­ni­ca Mar­ti­na­ ga, aktu­a­l­na pred­sje­dni­ca Druš­ tva, i ista­knu­la: -Vr­lo dobro su­ra­ đu­je­mo s Odje­lom za tran­sfu­zi­ju kr­vi Opće bol­ni­ce “Dr. Tomislav Bar­dek”, te s Grad­skim druš­tvom Cr­ve­nog kri­ža. Sve je to jedna dobro uho­da­na eki­pa, pa sto­ga i ne treba ču­di­ti što su i re­zul­ta­ ti do­bro­volj­nog da­rova­nja kr­vi u na­šoj žu­pa­ni­ji me­đu naj­bo­lji­ma u Hrvatskoj. Ra­dni­ci Podravke, koji su se odlu­či­li da­rova­ti krv, ima­ju za­do­vo­lja­va­ju­ću po­tpo­ru i u sa­moj tvr­tki - ka­za­la je pred­sje­

dni­ca. Ti­je­kom pro­šle godine od ra­dni­ka Podravke pri­ku­plje­no je 1220 do­za kr­vi. U or­ga­ni­zi­ra­nim akci­ja­ma pri­ku­plje­ne su 294 do­ ze, no Po­drav­ki­ni da­rova­te­lji poznati su po to­me da sa­mo­i­ni­ci­ja­ ti­vno odla­ze u bol­ni­cu i da­ju krv ili se pak re­do­vi­to oda­zi­va­ju na hi­tne in­ter­ven­ci­je i na taj na­čin je od ve­li­ke obi­te­lji Po­drav­ki­nih do­bro­vo­lja­ca pri­ku­plje­no još 926 do­za naj­dra­go­cje­ni­je te­ku­ći­ne. S ta­kvim re­zul­ta­ti­ma ma­lo se koji ko­le­ktiv mo­že po­hva­li­ti.

- Do­no­še­njem Za­ko­na o zdrav­ stve­noj za­šti­ti svim do­bro­volj­nim da­rova­te­lji­ma kr­vi Sa­bor RH do­ nio je i ne­ke po­vla­sti­ce. Ni­su ve­li­ ke, ali lju­di ih više pri­hva­ća­ju kao znak pa­žnje. Najznačajnija je povlastica pri participaciji zdravstvene zaštite - re­kla je Danica Mar­ti­na­ga.

Ovi lju­di koji dru­gi­ma da­ru­ju svo­ju krv prije svega su skro­mni i ni­ka­da ne ra­zmi­šlja­ju o na­gra­da­ ma i pri­zna­nji­ma. Me­đu­tim, li­je­ po im je kad ih se drugi sje­te i za­ hva­le im na nji­ho­vom tru­du i do­ pri­no­su. Je­dan fran­cu­ski fi­lo­zof je re­kao da su krv i su­ze naj­vre­dni­je što jedan čo­vjek mo­že dati.

- Ni­tko od nas ne zna kada će mu za­tre­ba­ti tu­đa pomoć. Mnogi lju­di, na­ža­lost, još uvi­jek nisu do­bro­volj­ni da­ro­va­te­lji kr­vi, a sva­ tko je po­ten­ci­jal­ni primatelj. No, sve u sve­mu, još uvi­jek je pre­ma­ lo da­rova­te­lja, pa po­zi­va­mo i dru­ ge, pre­te­žno mla­de, da nam se ja­ ve - ču­li smo od ne­kih čla­no­va druš­tva. Či­nje­ni­ca je da su do­bro­volj­ni da­rova­te­lji kr­vi svu­gdje ci­je­nje­ni kao na­ci­o­nal­no bla­go, tim prije jer je krv li­jek koji se ni na jedan drugi na­čin ne mo­že do­bi­ti. A da­ ro­va­telj mo­že bi­ti sva­ka zdra­va

Za vo­la­nom 36 go­di­na: ju­riš, žu­riš i - je­dnog si da­na u mi­ro­vi­ni Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

oso­ba od 18 do 65 go­di­na. Krv se da­je nekoliko puta go­di­šnje.

Ono ni­je bol­no i ne stva­ra na­vi­ ku i ne šte­ti or­ga­ni­zmu. Si­stem za uzi­ma­nje kr­vi je za je­dno­kra­ tnu upo­ra­bu, či­me se isklju­ču­je sva­ka mo­gu­ćnost pri­je­no­sa bi­lo koje bo­le­sti na da­rova­te­lja. Prije sva­kog da­ro­va­nja oba­vlja se li­ je­čni­čki pre­gled i la­bo­ra­to­rij­ska kon­tro­la. Da­ri­va­nje je do­bro­volj­ no, ano­ni­mno i be­spla­tno. Me­ đu uzva­ni­ci­ma na ovom sku­pu bili su i do­gra­do­na­čel­ni­ca Ve­sna Že­lje­znjak, ru­ko­vo­di­telj Opće

S jedne od akcija dobrovoljnog davanja krvi u Podravki

50 i više da­rO­va­nja: Bo­ži­dar Be­lec, Stje­pan Bel­ko, Ivan Ber­ljak, Ivan Bla­žek, Ma­ri­ jan Bo­ro­ša, Stje­pan Er­ne­čić, Bo­ži­ dar Flis, Stje­pan Fu­lir, Mi­lan Moj­ čec, Mi­ro­slav Ozmec, Izi­dor Pa­vli­ nić, Mi­ro­slav Re­stek, Mla­den Si­ nje­rec i Pe­tar Vu­kaj­lo­vić.

ca Hu­zak, Ma­ri­jan Ke­fe­lja, Ra­ tko Kne­že­vić, Ma­ri­jan Ko­lar, Dra­ gec Ku­nić, Želj­ko Po­sa­vec, Zla­ tko Po­tro­ško, Želj­ko Pr­včić, Da­li­ bor Ren­du­lić, Stje­pan Še­go­vić, Jo­sip Ši­ro­ki, Vla­di­mir Tka­lec, Ran­ ko Tu­šek, Bran­ko Vru­či­na, Kre­ši­ mir Ma­ti­ja­šić, Alen Mi­ha­lić i Želj­ ko Oroš.

40 i više da­rO­va­nja: Da­ni­jel Ba­ru­škin, Zla­tko Be­lec, Dra­žen Bo­ro­vac, Kru­no­slav Do­ mo­vić, Dra­go Dr­va­rić, Ivan Gan­ žu­lić, Ivan Le­din­ski, Zdrav­ko Paj­ nić, Vla­di­mir Str­me­cki i Da­mir Var­ga.

20 i više da­rO­va­nja: Vla­di­mir Dla­ka, Ti­ho­mir Do­brić, Ma­rio Du­ga, Zdrav­ko Fer­čec, Ma­ rin­ko Ga­zdek, Dra­gu­tin Go­lu­bić, Bran­ko Ko­ro­šec, Vje­ko­slav Ku­ harić, Slo­bo­dan Lon­čar, Mo­mi­ slav Ma­gaš, El­vis Pa­le­ka, Ivi­ca Pek, Že­li­mir Plan­tak, Bo­ri­slav Sa­ bol, Da­mir Sa­kač, Bran­ko Sta­nin i Igor Ze­to­vić.

30 i više da­rO­va­nja: Go­ran Be­go­vić, Vla­di­mir Bla­ta­ rić, Bo­ži­dar Du­ka­rić, Vla­di­mir Du­ka­rić, Zdrav­ko Hor­va­tić, Ivi­

10 i više da­rO­va­nja: Dra­žen An­dra­šić, Da­ni­jel Ba­ča­ni, Ivi­ca Be­bek, Ivan Cvr­ti­la, Ivan Go­lub, Mar­tin He­me­tek, Želj­ko

bol­ni­ce dr. Mi­jo Bar­dek, do­pred­ sje­dni­ca Grad­skog druš­tva Cr­ ve­nog kri­ža i vo­di­te­lji­ca djelatnosti za tran­sfu­zi­ju Opće bol­ni­ ce dr. Lji­lja­na Ša­ja­to­vić - Ivan­ko­ vić i drugi.

- Naj­va­žni­ja je či­nje­ni­ca da ko­ pri­vni­čka bol­ni­ca ni u je­dnom tre­nu­tku ni­je osta­la bez ove dra­ go­cje­ne te­ku­ći­ne, a to­me su umno­go­me pridonijeli i ra­dni­ci Podravke - ka­za­la je dr. Ša­ja­to­ vić-Ivan­ko­vić.

Naj­za­slu­žni­jim čla­no­vi­ma uru­ če­ne su pri­go­dne za­hval­ni­ce. n

Po­drav­ki­ni do­bro­volj­ni da­ri­va­te­lji kr­vi o se­bi i svom hu­ma­nom dje­lo­va­nju Du­šan Kraj­či­no­vić: - Bio sam ra­dnik Podravke, a sad sam već sam de­se­tak go­di­ na u mi­ro­vi­ni, no još uvi­jek ni­ sam pre­stao da­ro­va­ti krv, ia­ko imam 76 go­di­na. Krv sam pr­ vi put dao u voj­sci. On­da sam vi­ dio da ti­me mo­gu po­mo­ći dru­gi­ ma, pa sam na­sta­vio. Ni­je mi te­ ško, jer znam da će mo­ja krv ne­ ko­me po­mo­ći. Đuro Pa­vli­ček: - I ja sam krv prvi put dao u voj­ci. Do­bro se osje­ćam nakon sva­kog da­va­nja, a do­sad je u mo­ju knji­ži­cu upi­sa­no 55 da­ro­

Du­šan Kraj­či­no­vić

va­nja. Ne­ću pre­sta­ti. Po­zi­vam i dru­ge, pre­te­žno mla­de da se ja­ ve. Ti­me mo­gu uči­ni­ti samo do­ bro. Ina­če, za­po­slen sam u Dje­ čjoj hra­ni.

Mi­ro­slav So­sa: - Go­di­na­ma sam do­bro­volj­ni da­ ro­va­telj kr­vi. Imam ri­je­tku kr­vnu gru­pu AB po­zi­ti­vnu. Tko zna kad će i me­ni ili ne­ko­me od mo­jih za­ tre­ba­ti ta­kva pomoć. Sto­ga bih pre­po­ru­čio svima koji mo­gu da se oda­zo­vu na­šim akci­ja­ma. Osim toga, li­je­po je što nas po­zi­va­ju na dru­že­nje. To nas još više mo­ti­vi­ra.

Krv sam do­sad dao 66 puta.

Hor­vat, Zdrav­ko Ja­dan, Ma­ri­jan Ju­šić, Stje­pan Ko­drić, Mla­den Ko­ va­čić, Zo­ran Kr­njak, Zdrav­ko Mar­ ku­lin, Ma­rio Me­đi­mo­rec, Da­mir Pa­vle­ko­vić, Mar­tin Pe­tek, Mi­ro­ slav Po­bi, Ne­nad Si­nje­rec, Mi­jo Sr­biš, De­jan Stru­gar, Vla­do Ver­ njak i An­tun Žar­din.

1 i više da­rO­va­nja: Ivan Be­di, Mla­den Čr­ne­li, Igor Ko­la­rić, Slav­ko Lu­ka­čić, De­jan Ren­du­lić i Re­na­to Sa­čer Že­ne: 35 i više da­rO­va­nja: An­ka Vo­la­rić i Ja­dran­ka Zvo­nar 25 i više da­rO­va­nja: Na­da Bu­žić i Bi­ser­ka Ma­noj­lo­vić 20 i više da­rO­va­nja: Ma­ri­ja­na Ja­nić 10 i više da­rO­va­nja:

Želj­ko Se­dlar: - Ra­dnik sam Dje­čje hra­ne. Ni­ sam pu­no puta dao krv, tek sam sti­gao do bro­ja 12, no na­sta­vit će s da­va­nji­em pa ću i ja je­dno­ ga da­na sti­ći i do pe­de­se­tog da­ rova­nja. Li­jep je osje­ćaj kad znaš da je tvo­ja krv po­mo­gla ne­ko­me ko­ga ne po­zna­ješ.

Ines Ku­kec, Li­di­ja Mi­ku­lec i Ma­ri­ ja­na Pe­ro­ko­vić.

5 i više da­rO­va­nja: Mi­rja­na Han­žek, Kri­sti­na Ju­rić, Gro­zda­na Kralj, San­dra Ra­kić i Zrin­ka Vra­bec.

1 i više da­rO­va­nja: Đur­đi­ca Hu­snjak, Ja­sen­ka Ra­do­ to­vić, Šte­fi­ca Ri­bić i Ja­sen­ka Šu­ šanj.

Vi­še od 100 puta krv su da­la 4 da­rova­te­lja kr­vi iz Po­drav­ki­ nog druš­tva: Stan­ko Tur­šćak, Lju­de­vit Hu­snjak, Zla­tko Še­stak i Zdrav­ko Vi­das-Ki­ zdra (odne­da­vno po­koj­ni).

Vi­še od 75 puta krv je da­lo 25 da­ro­va­te­lja kr­vi Vi­še od 50 puta krv je da­lo 85 da­rova­te­lja kr­vi Isto ta­ko, 15 že­na je da­lo krv više od 35 puta.

i na ne­ki na­čin to mi do­đe kao “si­ste­mat­ski pre­gled”. Za­mo­li­la bih Podravkine mla­de ra­dni­ce da nam se u što ve­ćem bro­ju pri­ dru­že. Me­ne ina­če ni­ka­kva pri­ zna­nja ili za­hva­le ne za­ni­ma­ju ni­ ti iz tog ra­zlo­ga da­ru­jem krv.

R

e­la­ci­ja od Ko­pri­vni­ce do Va­ra­ždi­na bila je pr­ va koju je ta­da 22-go­di­ šnji Ivi­ca Ba­da­lić odvo­zio za vo­la­nom Po­drav­ki­nog ka­mi­ o­na nakon za­po­sle­nja 1971. godine. Ista ta re­la­ci­ja bila mu je pro­šlog po­ne­djelj­ka po­ slje­dnja prije odlaska u mi­ro­ vi­nu. Spo­zna­ja da više ne­će sje­da­ti za vo­lan Po­drav­ki­nih au­ta nakon 36 go­di­na kod Ivi­ ce iza­zi­va ne­vje­ri­cu. Do sada stal­no u po­kre­tu, na pu­tu, naj­ma­nje u vla­sti­tom do­mu, s pri­je­đe­nih pri­bli­žno 2,7 mi­ li­ju­na ki­lo­me­ta­ra - mi­ro­vi­na mu pred­sta­vlja svo­je­vr­stan ”šok”. Ni­je joj se ni posebno ve­se­lio. Shva­ća je kao kraj je­ dnog puta s ko­jim je bio za­do­ vo­ljan, a u odla­sku ima mno­ go sje­te.

Od Deutza do limuzine

me po­mo­gli. Ima li ne­što lje­pše od toga? Krv sam do­sad da­ro­vao 76 puta.

Bi­ser­ka Ču­ta­nec: Iza me­ne je 46 da­ro­va­nja. Ra­ dim u Be­lu­pu. Ta­mo ima do­sta že­na koje su čla­ni­ce ovoga druš­ tva. Že­lja mi je da sti­gnem i do pe­de­se­tog da­rova­nja. Da­rova­ njem kr­vi čo­vjek zna da je zdrav

Ja­dran­ko Ra­dić: Da­ri­va­nje kr­vi je po­tre­bno i po­ zi­ti­vno. Bu­du­ći da sam se go­di­ na­ma aktivno ba­vio spor­tom, sma­tram da mi je i da­rova­nje kr­vi po­mo­glo u mo­jim re­zul­ta­ ti­ma. Ni ja ne ra­zmi­šljam o pri­ zna­nji­ma. Na­ma je naj­ve­će pri­ znanje što zna­mo da smo ne­ko­

Ju­raj Ce­sar: Već sam du­lje u mi­ro­vi­ni. Ra­ dio sam u Tran­spor­tu. Krv sam do­sad da­ri­vao 92 puta. Bit ću vrlo sre­tan i po­no­san kad do­ đem do broj­ke od sto­ti­nu da­ro­ va­nja! Ve­se­le me dru­že­nja. Na ova­kvim sku­po­vi­ma uvi­jek ra­do vi­dim svoje pri­ja­te­lje. Bio sam i na ne­kim izle­ti­ma čla­no­va ovog druš­tva. To su pra­ve stva­ri. Pre­ po­ru­čio bih svima - do­đi­te i da­ ruj­te svo­ju krv!

Ja­dran­ko Ra­dić

Želj­ko Se­dlar

Mi­ro­slav So­sa

Bi­ser­ka Ču­ta­nec

Ju­raj Ce­sar

Đuro Pa­vli­ček

Ju­bi­lar­na da­ro­va­nja kr­vi Po­drav­ka­ša u 2006. godini: MUŠKARCI: 75 i više da­rO­va­nja: Jo­sip Do­le­nec

Ra­zgo­vor s Ivi­com Ba­da­li­ćem, Po­drav­ki­nim vo­za­čem koji odla­zi u mi­ro­vi­nu

Put do šo­fe­ra u Podravki vo­ dio je Ivi­cu od ta­pe­tar­skog za­ na­ta koji je za­vr­šio u Ko­pri­ vni­ci do voj­ske gdje je re­gru­ti­ ran za vo­za­ča i po­lo­žio sve ka­ te­go­ri­je osim D. U Po­drav­ku je do­šao u Tran­sport u vrijeme kada ga je vo­dio Franjo Ko­lar. Bio je ta­da naj­mla­đi u druš­tvu 11 šo­fe­ra od ko­jih je danas ostao samo on. Kre­nuo je pr­vo s De­ut­zom 4500 u ko­ jem se do­po­dne vo­zi­la sto­ka, zatim se ka­mi­on prao, sta­vlja­ la ce­ra­da i - put za Za­greb. Ta­ ko se to ta­da radilo. Sli­je­di­ li su po­tom Ma­gi­ru­so­ve hla­ dnja­če, FAP-ovi ka­mi­o­ni, a če­ti­ri godine pro­veo je i na pu­tni­čkom FI­AT-u vo­ze­ći še­ fo­ve. Naj­vi­še sa­ti pro­veo je za vo­la­nom Mer­ce­de­so­vog šle­ pe­ra. U pu­to­vni­ci ni­za­li su se štam­bi­lji Nje­ma­čke, Polj­ ske, Ma­đar­ske... svih ze­ma­lja u koje je Podravka pro­da­va­la svo­ju ro­bu. U Hrvatskoj i biv­ šoj Ju­go­sla­vi­ji gotovo da po­ zna­je sva­ki ku­tić. U pro­sje­ku 500 sa­ti mje­se­čno na pu­tu.

Bez pro­me­tne ne­zgo­de i tek s ne­za­o­bi­la­znim po­li­cij­skim bli­ skim su­sre­ti­ma. Naj­du­ža re­

la­ci­ja bila mu je kada je pre­vo­ zio me­so u Stock­holm. U sta­ ro­snu će mi­ro­vi­nu i to s ot­pre­ mni­nom s time da je po­se­bna po­go­dnost 48 mje­se­ci koje je ostva­rio za šo­fer­ski rad pod po­se­bnim uvje­ti­ma - No­vac me kod odla­ska u mi­ro­vi­nu ni­je za­ni­mao. Po­ klo­pi­le su mi se i godine života i ra­dni staž i ta be­ne­fi­ci­ja.

Sa­da će bi­ti naj­ve­ći pro­blem či­me se ba­vi­ti u mi­ro­vi­ni. Sa su­pru­gom Marijom, koja je ta­ko­đer uze­la ot­pre­mni­nu u Podravki, kre­nut ću u ure­đi­ va­nje za­pu­šte­ne ku­će na mo­ ru kod Ja­blan­ca, a drugi sa­dr­ ža­ji koje sam imao za vrijeme po­sla i te kako će mi manj­ka­ ti - re­kao nam je Ivi­ca.

Vozač i na bojištu 91./92.

U svom vo­za­čkom po­slu osje­tio je i stra­ho­te rata. Na No­vljan­skom bo­ji­štu 91./92. godine bio je vo­zač sa­ni­te­ta, osje­tio što su ro­vo­vi, bor­ba za život i pre­ži­vlja­va­nje. Na šo­ fer­ski osobni do­ho­dak u Podravki ni­ka­da se ni­je ža­lio, jer bio je svje­stan da koliko se ra­ di to­li­ko se i za­ra­di.

- Mi šo­fe­ri na­vi­knu­li smo se na dru­ga­či­ji ri­tam života od dru­gih lju­di. Ra­na usta­ja­nja, ka­sna li­je­ga­nja, no­ćne vo­žnje, kri­ze u dva sa­ta no­ću, ali pre­ gr­miš sve. Ju­riš, ju­riš i život ta­ko pro­ju­ri i - je­dno­ga da­na si u mi­ro­vi­ni. Za mno­ge dru­ ge aktivnosti osim vo­žnje ni­ sam ni imao vre­me­na. Sad ću pak ima­ti je­di­no vre­me­na... re­kao je Ivi­ca koji odla­zi u mi­ ro­vi­nu od 1. tra­vnja. n

Ivan Ga­špa­rić iz In­for­ma­ti­ke

∆ moj hobi

Iva­nov astro­nom­ski po­gled u zvi­je­zde i be­skraj­ni sve­mir Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

K

a­da mu je u gi­mna­zi­ji pro­fe­so­ri­ca Na­da Go­dek za uspje­šan na­stup na dr­ ža­vnom pr­ven­stvu iz bi­o­lo­gi­je po­klo­ni­la knji­gu “Ri­zni­ca prirode” Ivan Ga­špa­rić je gotovo “pro­gu­tao” sva ta zna­nja, a posebno ga se doj­mi­lo po­gla­vlje o zvje­zdo­znan­stvu. Pr­vi su­sje­dov da­le­ko­zor bio je i prvi ozbilj­ni­ ji po­gled u ne­bo, a šo­go­rov te­ le­skop iz Nje­ma­čke nad­gra­dnja u mo­tre­nju ne­be­skih pro­sto­ra.

Ia­ko je i po­vi­jest bila u in­te­re­ snom kru­gu sre­dnjo­škol­ca, fi­zi­ ka je pre­va­gnu­la u oda­bi­ru, a s njom se for­mi­rao i no­vi stil ži-

vota uz pra­će­nje zbi­va­nja na be­ skraj­nim ne­be­skim pro­stran­stvi­ ma. Ivan je oti­šao na stu­dij u Za­ greb, gdje mu je Zvje­zdar­ni­ca bila na­sta­vak ko­pri­vni­čke aktivnosti, a pre­dmet astro­no­mi­ja na Pri­ro­do­slo­vno ma­te­ma­ti­čkom fa­kul­te­tu, gdje je za­vr­šio stu­dij fi­zi­ke, odr­ža­vao je stru­čnu ra­zi­ nu ho­bi aktivnosti.

Po­vra­tak u Ko­pri­vni­cu zna­čio je i za­po­sle­nje u Po­drav­ki­nom ERC-u. To je bio i po­vra­tak u krug isto­mi­šlje­ni­ka za koje je astro­no­mi­ja iza­zov koji pri­vla­či i oku­pi­ra, a sli­je­di­lo je i or­ga­ni­zi­ ra­nje u druš­tvo. Gru­pa oku­plje­ na oko pro­fe­so­ra An­to­li­ća bila je i za­če­tak Astro­nom­skog druš­ tva Ko­pri­vni­ca, koje je osno­va­

no 1997. godine, a koje i sada uspje­šno dje­lu­je. Ivan je bio jedan od pr­vih čla­no­va. S njim su danas u druš­tvu An­to­lić, pro­fe­ sor Car, Iv­ko­vić, Hor­či­čka, Či­ ček. Dje­lu­ju u Za­je­dni­ci te­hni­ čke kulture, ne­ma­ju zvje­zdar­ ni­cu, ali ku­pi­li su kva­li­te­tni­ji te­ le­skop koji u pri­go­da­ma da­ju i osta­lim gra­đa­ni­ma kako bi po­ vre­me­no po­gle­da­li u sve­mir. U klu­bu se sa­sta­ju je­dnom mje­se­ čno. Sa svo­jim pe­ri­sko­pom do sada nisu vi­dje­li život, ali Ivan mi­sli da na ne­koj od 100 do 200 ti­su­ća zvi­je­zda, koliko ih ima u na­šoj ga­la­ksi­ji, ne­gdje na­zna­ka toga mo­ra bi­ti. Iz­dva­ja u astro­ nom­skoj aktivnosti 1999. go­di­ nu kada su u ma­đar­skom Si­o­

fo­ku pro­ma­tra­li to­tal­nu po­mr­ či­nu Sun­ca. Ne­za­bo­ra­vni do­ži­ vljaj za du­go sje­ća­nje. Bi­lo bi i više ta­kvih da se zbog toga ne bi tre­ba­lo ”se­li­ti” na dru­ge di­je­ lo­ve Ze­mlje.

Pre­ma Iva­nu, lju­di da bi upo­ zna­li se­be mo­ra­ju upo­zna­ti i sve­ mir, dio ko­je­ga su i oni. Tre­ba­li bi upo­zna­ti više da bi spo­zna­li svo­ju vrijednost. Da ja­bu­ka ne pa­da da­le­ko od sta­bla, po­tvr­đu­je i Iva­nov sin Do­mi­nik koji je­dna­ kim ma­rom kao i otac li­sta sve što je ve­za­no uz pri­ro­du, upi­ja zna­nja i na­gi­nje astro­nom­skom di­je­lu, sve uz “do­pu­šte­nje” maj­ ke Ma­ri­je koja ima ra­zu­mi­je­va­ nja za nji­ho­ve sklo­no­sti, ali se ni­ je pri­klo­ni­la nji­ho­vom za­no­su.

Ko­li­ko je an­ga­ži­ran u astro­no­mi­ ji, naj­sta­ri­joj zna­no­sti čiji za­pi­si po­sto­je već u spi­lja­ma, je­dna­kim ma­rom Ivan, koji bi­lje­ži 25 go­di­ na rada u Po­drav­ki­noj In­for­ma­ ti­ci, oba­vlja i taj­ni­čku du­žnost u Ko­nji­čkom klu­bu Ko­pri­vni­ca s po­zna­tom Ka­vu­ro­vom pe­te­ran­ skom ek­spo­zi­tu­rom. Pro­bao je i ja­ha­ti, ali ne ozbilj­no. Ci­je­ni te­ ra­pij­sko ja­ha­nje ko­jim se ba­ve.

Sva­ko­dne­vno na ra­dnom mje­ stu Ivan se ba­vi ko­mpju­tor­skim pro­gra­mi­ra­njem za ko­ri­sni­ke u ci­je­loj Podravki. Za odmor ko­ ri­sti go­ri­ce u Ja­gnje­dov­cu iz ko­ jih se dobro vi­de i zvi­je­zde koje su mu ispu­ni­le život u slo­bo­ dno vrijeme. U ra­ni­joj mla­do­sti za­o­ku­pljao ga je i sport. Igrao

je u ma­lo­no­go­me­tnoj mom­ča­ di svo­ga Ja­gnje­dov­ca, na­vi­jao za Di­na­mo, a danas je tek pra­ti­telj sport­skih zbi­va­nja koja ga ne za­o­ku­plja­ju u ta­kvoj mje­ri kao prije. Za­o­ku­pljen je i vje­rom i re­do­vi­to je na ne­djelj­nim mi­sa­ ma u Mo­či­la­ma. Vje­ro­va­nje je Iva­nu jedan od na­či­na da se na­ go­mi­la­na zla ži­vlje­nja, ko­jih je sva­kim da­nom sve više, be­zbol­ ni­je svla­da­va­ju. n

Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Go­di­šnja skup­šti­na Sa­ve­za za zaštitu du­še­vnog zdra­vlja i su­zbi­ja­nje ovi­sno­sti Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije

Pro­mo­vi­ran zbor­nik ”Skla­dno mno­go­gla­sje” u Grad­skoj knji­žni­ci Đur­đe­vac

Pro­mi­ca­nje zdra­vog života N

U

Ko­pri­vni­ci je odr­ža­na re­do­vna izbor­na go­di­šnja skup­šti­ na Sa­ve­za za zaštitu du­še­vnog zdra­vlja i su­zbi­ja­nje ovi­ sno­sti Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije u koji je pu­no­ pra­vno uklju­čen i Klub li­je­če­nih al­ko­ho­li­ča­ra Podravke.

Sa­vez je udru­ga gra­đa­na koja ima osno­vne za­da­će: zdrav­stve­ no pros­vje­ći­va­nje sta­no­vniš­tva, rad na pre­ven­ci­ji al­ko­ho­li­zma i dru­gih ovi­sno­sti, obje­di­nja­va­nje rada svih klu­bo­va li­je­če­nih al­ ko­ho­li­ča­ra u žu­pa­ni­ji, te bri­gu o pro­vo­đe­nju stru­čnih pro­gra­ma iz po­dru­čja ovi­sno­sti i bri­gu za edu­ka­ci­ju ka­dro­va koji ra­de ili će ra­di­ti u pre­ven­ci­ji i li­je­če­nju ovi­sni­ka.

U pro­te­kle če­ti­ri godine zna­čaj­ni­ji dio aktivnosti bi­le su za­ je­dni­čke aktivnosti klu­bo­va li­je­če­nih al­ko­ho­li­ča­ra koji svo­jim dje­lo­va­njem djeluju na re­ha­bi­li­ta­ci­ji obi­te­lji li­je­če­nih al­ko­ho­li­ ča­ra. Iz­dvo­je­ne su ta­ko aktivnosti oko obi­lje­ža­va­nja Da­na klu­ bo­va Hrvatske koji se obi­čno obi­lje­ža­va pje­ša­če­njem u pri­ro­di, žu­pa­nij­ski sport­ski su­sre­ti, kao i sport­ski su­sre­ti KLA sje­ve­ro­za­ pa­dne Hrvatske. Uz spo­me­nu­ti re­kre­a­ti­vni sa­dr­žaj nje­gu­ju se i umje­tni­čke i stva­ra­la­čke sklo­no­sti čla­no­va klu­bo­va kroz or­ga­ni­ zi­ra­ne ma­ni­fersta­ci­je kao što su ve­če­ri Po­e­zi­jom protiv ovi­sno­ sti, te Stva­ra­laš­tvom protiv ovi­sno­sti. Bi­tno je iz­dvo­ji­ti da se Sa­ vez za­u­zeo da osi­gu­ra stru­čni rad u klu­bo­vi­ma or­ga­ni­za­ci­jom te­ča­ja sen­zi­bi­li­za­ci­je za pre­ven­ci­ju i li­je­če­nje ovi­sno­sti nakon koje klu­bo­vi ima­ju čak pet no­vih stru­čnih dje­la­tni­ka. Po­se­bno je na­gla­še­no i na­sto­ja­nje da Sa­vez ve­ćim di­je­lom omo­gu­ći fi­nan­ ci­ra­nje nji­ho­va stru­čnog rada u klu­bo­vi­ma, dok bi klu­bo­vi sa­mi mo­ra­li ko­ri­sti­ti vla­sti­te sna­ge u pri­ku­plja­nju sred­sta­va za svoje aktivnosti. Uz ove aktivnosti iz­dvo­je­ne su i pre­ven­ti­vne aktiv­ nosti Sa­ve­za, a koje su se ugla­vnom ve­za­le na osno­vne i sre­dnje ško­le i odno­se se na niz pre­da­va­nja, izlo­žbi, ra­di­on­ca i stru­čnih su­dje­lo­va­nja u ro­di­telj­skim sa­stan­ci­ma.

Skup­šti­na je iza­bra­la no­vo pred­sje­dniš­tvo i Nad­zor­ni odbor.

Ta­ko će na če­lu Sa­ve­za u slje­de­ćem če­tve­ro­go­di­šnjem ma­da­tu bi­ti Ja­sen­ka Mal­ta­rić Duj­nić iz Be­lu­pa. No­vo­i­za­bra­na pred­sje­ dni­ca izni­je­la je svo­ju vi­zi­ju Sa­ve­za kao udru­ge koja ra­di na pro­ mi­ca­nju zdra­vog na­či­na života, a u skla­du s po­zna­tim Be­lu­po­ vim slo­ga­nom ”Zdra­vo bu­di!” Pred­sta­vi­la je i plan rada za na­re­ dni man­dat. U pr­vom re­du su to aktivnosti koje se odno­se na rad klu­bo­va li­je­če­nih al­ko­ho­li­ča­ra, zatim edu­ka­ci­ja sta­no­vniš­ tva i mla­dih o šte­tno­sti pu­še­nja, pi­je­nja al­ko­hol­nih pi­ća i kon­ zu­mi­ra­nja dro­ge, a kao tre­će po­dru­čje iz­dva­ja se sen­zi­bi­li­za­ci­ ja i edu­ka­ci­ja stru­čnja­ka za rad na pre­ven­ci­ji i li­je­če­nju ovi­sno­ sti, te na kraju upra­vlja­nje i osi­gu­ra­va­nje fi­nan­cij­ske po­tpo­re ra­ du Sa­ve­za.

Na­di­ca Pu­škaš

∆ OBAVIJESTI Po­dje­la ri­be

a­kon izla­ska iz ti­ska kra­jem pro­šle godine zbor­nik ”Skla­dno mno­ go­gla­sje” ”do­ži­vio je” svo­ju dru­ gu pro­mo­ci­ju, nakon Ko­pri­vni­ ce i u Đur­đev­cu. Da pod­sje­ti­ mo, nakon nekoliko zbir­ki pje­ sa­ma ovaj zbor­nik lo­gi­čno je na­sto­ja­nje da se na je­dnom mje­stu na­đu sti­ho­vi ljudi koji su obi­lje­ži­li tri de­se­tlje­ća Po­ dravkine li­te­rar­ne se­kci­je i da se od za­bo­ra­va sa­ču­va­ju po­da­ ci, fo­to­gra­fi­je, pje­sni­čki sa­dr­ ža­ji. Zbor­nik su ilu­stri­ra­li čla­ novi Li­ko­vne se­kci­je ”Podrav­ ka 72”.

- ”Skla­dno mno­go­gla­sje” obje­di­nju­je ča-kaj-što, di­ja­le­ kte i stan­dar­de, ri­me i slo­bo­ dne sti­ho­ve, lir­ske mi­ni­ja­tu­ re i re­flek­sne pje­sme, za­vi­čaj­ ne ode i taj­no­pi­sne lju­ba­vne po­ru­ke. Neima­ju­ći za­zo­ra ni ogra­ni­če­nja u je­zi­čnom, stil­

O

d pro­šlog pe­tka pro­sto­ri­ je Do­ma mla­dih u Ko­pri­ vni­ci kra­se sli­ke i skul­ptu­ re umje­tni­ka iz Pre­lo­ga oku­plje­ nih u Li­ko­vno udru­že­nje Do­njeg Me­đi­mu­rja. Or­ga­ni­za­tor izlo­žbe je Po­drav­ki­na li­ko­vna se­kci­ja ”Podravka 72”, a re­zul­tat je su­ra­ dnje tih dvi­ju li­ko­vnih udru­ga.

Umje­tni­ci iz Me­đi­mu­rja izlo­ži­ li su uku­pno 28 djela, ugla­vnom ulja na pla­tnu, tem­pe­re, ulj­ne pa­ ste­le i kom­bi­ni­ra­nu te­hni­ku na ko­ji­ma mo­že­mo vi­dje­ti na­i­vno sli­kar­stvo, ali i na­dre­a­li­zam, ek­ spre­si­o­ni­zam pa i hi­per­re­a­li­zam.

Uz sli­ke tu je i nekoliko skul­ptu­

KINOPREDSTAVE

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci 22. - 28. 3. ”KOMADI IZ SNOVA”, američka muzička drama - u 16 i 18 sati 22. i 23. 3. ”ZASTAVE NAŠIH OČEVA”, američka rata drama -u 20 sati 24. 3. ”SIMPATIJA ZA GĐU. OSVETU”, korejski akcijski - u 20 sati, revija azijskog filma 25. - 27. III. ”ZASTAVE NAŠIH OČEVA”, američka ratna drama - u 20 sati 28. 3. ”IZBORI”, hongkonška drama - u 20 sati, revija azijskog filma

JELOVNIK 26. 3. ponedjeljak: - Varivo podravski grah, kobasica, feferoni 27. 3. utorak: - Đuveč, rizi-bizi, salata 28. 3. srijeda: - Pohana pureća prsa, pirjano povrće, salata 29. 3. četvrtak: - Pečena piletina, mlinci, salata 30. 3. petak: - Prženi oslić, slani krumpir, salata

U

la je rad Po­drav­ki­nih li­te­ra­ta a ispred or­ga­ni­za­to­ra promoci­ je go­sti­ma i po­sje­ti­te­lji­ma, ko­ ji su ispu­ni­li dvo­ra­nu Grad­ske knji­žni­ce Đur­đe­vac, za­hva­li­la

ra. Ispred or­ga­ni­za­to­ra izlo­žbe go­sti­ma iz Pre­lo­ga i do­ma­ći­ni­ ma, Do­mu mla­dih iz Ko­pri­vni­ce koji su ustu­pi­li pro­stor, za­hva­li­ la se pred­sje­dni­ca Li­ko­vne se­kci­ je ”Podravka 72” Bar­ba­ra Per­cač, a predsjednik Udru­ge Franjo Ru­ žman u nekoliko je ri­je­či po­ja­ snio dje­lo­va­nje Udru­ge kroz 17 go­di­na, a prof. Jo­sip Ši­mun­ko po­ ja­snio je li­ko­vne prav­ce ko­ji­ma stre­me članovi Udru­ge. Pro­gram je pri­go­dnim pje­sma­ma obo­ga­ti­ la Ka­ta­ri­na Cu­njak Meh­kek, čla­ ni­ca Li­te­rar­ne se­kci­je KUD-a ”Podravka”.

A. V.

se ra­vna­te­lji­ca Ani­ca Ša­ba­rić.

U gla­zbe­nom di­je­lu pro­gra­ma su­dje­lo­va­le su uče­ni­ce Gla­zbe­ ne ško­le Đur­đe­vac.

A. Vra­nar

Izložba sli­ka Bran­ki­ce Ra­dma­nić u Podravki Ispred re­sto­ra­na druš­tve­ne pre­hra­ne u Podravki postavljena je izložba sli­ka Bran­ki­ce Ra­dma­nić iz Ko­ pri­vni­ce. Bran­ki­ca je čla­ni­ca Podravkine li­ko­vne se­ kci­je ”Podravka 72” i ra­dni­ca Podravke.

Od prije nekoliko go­di­na u svoje slo­bo­dno vrije­ me nakon po­sla i obi­telj­skih ob­ve­za Bran­ki­ca se po­ če­la dru­ži­ti s ki­stom, pri­ro­dom i bo­ja­ma i ta­ko su na pa­pi­ru ili pla­tnu na­sta­ja­le mr­tve prirode, cvi­je­ će, akto­vi...

Izložba će se mo­ći po­gle­da­ti još na­re­dni tje­dan.

A.V.

ka koju na­me­ću, po­ka­zu­ju ro­di­ te­lji. U obi­te­lji de­be­lih ro­di­te­lja prisutnost ne­što mr­ša­vi­jeg dje­ te­ta či­ni ih ne­mir­nim.

Debeli skloniji bolestima

Piše: dr. Ivo Belan ro­blem ni­je za­ne­ma­riv.

Zna­tan broj lju­di mla­đih od 18 go­di­na ima pre­ko­ mjer­nu te­ži­nu; 85 po­sto de­be­ le dje­ce mo­rat će se bo­ri­ti s na­ sla­ga­ma ma­snog tki­va či­tav svoj život. Što je di­je­te du­že de­be­lo tim je si­gur­ni­je da će bi­ti i de­be­ la odra­sla oso­ba.

Stan­dar­dna mje­re­nja vi­si­ne i te­ži­ne ti­je­la mo­gu bi­ti vrlo ne­si­ gur­na i ne­po­u­zda­na. Kad di­je­te ima de­be­la be­dra, ru­ke, dvo­stru­ ku bra­du, on­da je de­be­lo. De­blji­ na se u po­je­di­nim obi­te­lji­ma če­ šće ja­vlja; 50 po­sto dje­ce u obi­te­ lji s je­dnim de­be­lim ro­di­te­ljem za­vr­ša­va­ju kao de­be­le odra­sle oso­be. U obi­te­lji gdje su oba ro­ di­te­lja de­be­la, taj po­sto­tak ska­če na 80 po­sto. Oči­to je da na­slje­ dnost, odnosno ge­net­ska pre­do­ dre­đe­nost igra zna­čaj­nu ulo­gu, me­đu­tim, jedan od naj­va­žni­jih fa­kto­ra ni­je ge­net­ski. To je na­vi­

P

Po­zna­to je da su de­be­li lju­di ma­nje zdra­vi, da su sklo­ni­ji sr­ča­ nim bo­le­sti­ma, ne­sre­tnim slu­ča­ je­vi­ma i ra­ni­joj smr­ti.

Osim emo­ci­o­nal­nih po­te­ško­ ća koje mo­gu osta­vi­ti na de­be­ lo di­je­te traj­ne psi­ho­lo­ške ožilj­ ke (bi­ti za­dnji ko­ga će se iza­bra­ ti u ne­ku sport­sku mom­čad; bi­ ti za­dnji ko­ga će se iza­bra­ti za ples na ne­koj za­ba­vi), po­sto­je i stvar­ni fi­zi­čki i zdrav­stve­ni ha­ zar­di. De­be­la dje­ca su više sklo­ na re­spi­ra­tor­nim obo­lje­nji­ma pre­hla­da, gri­pa, upa­la plu­ća. Vi­ še su sklo­ni ne­sre­tnim slu­ča­je­vi­ ma, jer su ne­spre­tni­ji.

Ako be­ba na­sta­vlja bi­ti de­be­ la sve do na­vr­še­ne prve godi­ ne, po­la bi­tke za nje­zi­nu nor­mal­ nu te­ži­nu mo­že bi­ti izgu­blje­no.

De­be­lo di­je­te na­sta­vlja stva­ra­ti ma­sne sta­ni­ce kroz či­ta­vo svo­ je dje­tinj­stvo, ta­ko da sti­gne u odra­slo do­ba s tri ili če­ti­ri pu­ ta više ta­kvih sta­ni­ca nego što je nor­mal­no.

Ne­ke sta­ti­sti­ke go­vo­re da tri

ra­tu ru­ko­me­tnih zvi­je­zda, koji je vo­đen u su­bo­tu za vrijeme če­tvr­tfi­nal­ne uta­ kmi­ce Ku­pa ku­po­va izme­đu igra­ či­ca Podravke Ve­ge­te i ru­munj­ skog Oltc­hi­ma, pra­vi pot­hvat bi­lo je po­bi­je­di­ti. To je na kraju uspje­ lo Po­drav­ki­nim dje­voj­ka­ma ko­ je će za­bo­ra­vi­ti sve udar­ce ko­ je su pri­mi­le (a ve­li­kim di­je­lom mo­ra­le su i uz­vra­ća­ti) za vrijeme grubog su­sre­ta ka­kav već da­vno ni­je vi­đen u Ko­pri­vni­ci. Go­šće iz Vil­cee, ru­munj­ske pr­va­ki­nje, ko­ je su za­pra­vo i dr­ža­vna vr­sta, pr­ ve su po­ka­za­le sna­gu i u 11. mi­ nu­ti ”lan­si­ra­le” Mi­ran­du Ta­ta­ri u zrak, a pri­ze­mlje­nje je zna­či­lo i bol­ni odla­zak u svla­či­o­ni­cu do kra­ ja su­sre­ta. Sam su­sret pred pre­pu­ nom dvo­ra­nom vo­đe­nom sla­vlje­ ni­čkim Red ro­o­ster­si­ma (pe­ta go­ di­šnji­ca po­sto­ja­nja) po­čeo je vod­ stvom Bo­ži­ce Pal­čić, a po­ra­vna­la biv­ša je Po­drav­ka­ši­ca Io­ne­la Gil­ ca, koja je u 30. mi­nu­ti na­pra­vi­la nad Pa­si­čnik ta­kav fa­ul za koji če­ ški su­dac Ko­ho­ut ni­je imao drugo

rje­še­nje nego cr­ve­ni kar­ton. Od po­če­tka pa do po­lu­vre­me­na obi­ sti­ni­la su se pre­dvi­đa­nja stru­čnja­ ka da će to bi­ti uta­kmi­ca ra­vno­pra­ vnih, o če­mu svje­do­či re­zul­tat ko­ ji se kre­tao od ne­ri­je­še­nog, do gol dva vod­stva za Po­drav­ku da bi tek u 26. mi­nu­ti Podravka uze­la ma­ ha sa 17:14, zatim 18:15, a Tar­le sjaj­nim go­lom do­vo­di do po­lu­vre­ men­skih 19:16.

U kon­ce­pci­ji Podravkine igre manj­ka­la je Ta­ta­ri. Ni­je bi­lo ra­str­ čno­sti, kon­tra­na­pa­da. Me­đu­tim, za­mi­je­ni­la ju je odli­čno Sla­vi­ca Šu­ ster u svom me­đu­na­ro­dnom de­ bi­ju. Igra­la je sta­lo­že­no, ra­zlo­žno, kao da je odu­vi­jek na tom par­ke­tu i to je bio jedan od pre­su­dnih čim­ be­ni­ka u kraj­njem isho­du. S dru­ ge pak stra­ne, Ma­i­er, Le­cu­sa­nu i posebno Me­i­ro­su bit će Šo­ja­to­ve bri­ge u na­re­dnom ra­zdo­blju. Te dje­voj­ke igra­ju atom­ski ru­ko­met.

S Gil­com u svla­či­o­ni­ci, Ru­munj­ ke u dru­gom di­je­lu nisu sta­le, već su još sna­žni­je pri­o­nu­le po­slu. To je sada bila bi­tka za sva­ki pe­dalj ru­ko­me­tnog igra­li­šta. Isklju­če­nja kao u pri­či (vra­tar­ka Di­nu čak dva puta po dvi­je mi­nu­te), pra­

va lu­dni­ca od pre­kr­ša­ja. U takvoj igri Podravka je ima­la isku­sni­je, ru­ti­ni­ra­ni­je igra­či­ce koje su odlu­ či­le uta­kmi­cu. Bi­le su to Pal­čić, Pa­si­čnik To­do­rov­ska, koje su, uz pomoć vanj­skih Ko­žnjak i Hor­ vat, po­sti­za­le go­lo­ve kada je bi­lo naj­po­tre­bni­je i na­pra­vi­le ra­zli­ku od pet zgo­di­ta­ka što otva­ra opti­ mi­sti­čke ape­ti­te za uz­vrat u Vil­ cei. No, nu­žan je oprez, jer baš pet ra­zli­ke, po mi­šlje­nju mno­ gih tre­ne­ra, naj­var­lji­vi­ji je omjer.

Jer, ako je Podravka po­bi­je­di­la u igri ”na život i smrt” u Ko­pri­ vni­ci, koliko će tek zna­nja, hra­ brosti i do­vi­tlji­vo­sti mo­ra­ti ulo­ži­ ti u Ri­mni­ci Vil­cei, u ”pa­klu” ko­ ji ih če­ka, a Podravka ga je oku­si­ la naj­bo­lje 1992/93. godine kada je u istom ku­pu, ta­da s Chi­mi­stu­ lom, u uz­vra­tu ispa­la nakon go­la Dra­ga­ne­scu u po­slje­dnjoj se­kun­ di uta­kmi­ce... No, osta­je spo­zna­ja da Po­drav­ka­ši­ce sa­zri­je­va­ju i kroz ova­kve ne­pre­dvi­dlji­ve si­tu­a­ci­je, a ve­li­ki do­bi­tak, ako Mi­ran­da Ta­ta­

od če­ti­ri maj­ki hra­ne be­bu bo­či­ com i te su že­ne često zabrinute ako nji­ho­va be­ba ni­je kon­zu­mi­ ra­la či­ta­vu bo­či­cu kod sva­kog hra­nje­nja. U slu­ča­ju do­je­nja, maj­ka ni­ka­da ustvari ne zna ko­ liko je di­je­te po­si­sa­lo. Sa­mo be­ ba zna i ona će se za­u­sta­vi­ti ka­ da je za­do­volj­na.

Kako postupiti s tinejdžerima?

Ka­ko di­je­te ra­ste, ro­di­te­lji tre­ ba­ju vo­di­ti bri­gu o to­me da nje­ go­va te­ži­na bu­de u nor­mal­nim gra­ni­ca­ma. Ne­ka pri­pa­ze da im di­je­te ne kon­zu­mi­ra često ”br­ zu hra­nu”, koja je danas ve­o­ma za­stu­plje­na u pre­hra­ni mla­dih.

Umje­sto toga ne­ka bu­du okru­ že­ni svje­žim vo­ćem i po­vr­ćem.

Ne­ka obrok bu­de do­ga­đaj, obi­ telj­ski ri­tu­al. Ve­ći­na pro­ble­ma na­sta­je zbog kon­zu­mi­ra­nja hra­ ne izme­đu obro­ka. Ne­moj­te po­ dmi­ći­va­ti di­je­te kako bi je­lo pra­ vu hra­nu ta­ko što će­te mu obe­ ća­ti da će po­sli­je do­bi­ti no­vac za ”br­zu hra­nu”, to jest ne­ka­kve ham­bur­ge­re, pom­fri­te i to­mu sli­čno. Sa­svim ma­lo di­je­te ne­ moj­te odr­ža­va­ti mir­nim ta­ko da mu tu­tne­te u usta ne­ka­kvu sla­ tku li­za­li­cu. Stru­čnja­ci ne pre­po­ ru­ču­ju da se di­je­te sta­vlja na ne­

ka­kve di­je­te koje su tre­nu­tno u mo­di, da mu se da­ju ne­ka­kve ta­ ble­te za mr­ša­vlje­nje itd. Na­kon mr­ša­vlje­nja tim pu­tem, obi­čno se te­ži­na ubr­zo do­bi­je po­no­vo.

Osim toga, gu­bi­ti više od po­la ki­lo­gra­ma tje­dno mo­že bi­ti opa­ sno. Tje­lo­vje­žbe, fi­zi­čka aktiv­ nost je sil­no va­žna. Ho­da­li­ca za tek pro­ho­da­lo di­je­te ne­ka se upo­tre­blja­va samo kad je po­tre­ bno. Ina­če, dobro je pu­sti­ti ta­ kvo di­je­te ne­ka pu­že, ne­ka se pe­ nje, ne­ka se ma­lo mu­či.

Ka­ko po­stu­pi­ti s dje­voj­či­ca­ma i dje­ča­ci­ma, koji su već ti­nej­dže­ ri, a ima­ju pre­ko­mjer­nu tje­le­snu te­ži­nu? Ro­di­te­lji koji ta­kvoj dje­ ci ne­pre­sta­no pri­go­va­ra­ju, gnja­ ve ih i do­vo­de ih u ne­u­go­dne si­ tu­a­ci­je, po­sti­žu naj­go­re re­zul­ta­ te, a mo­gu iza­zva­ti i ozbilj­ne psi­ ho­lo­ške pro­ble­me. Pri­mje­ri­ce, ro­di­telj ne bi tre­bao ni­kad pro­ ma­tra­ti di­je­te kad se va­že ili ga često za­pi­tki­va­ti ko­li­ka mu je te­ ži­na. Ro­di­telj treba dje­te­tu pru­ ži­ti pri­mjer kako se mo­že ži­vje­ ti i bez ne­kih za­lo­ga­ja, gri­cka­nja ne­če­ga (sla­tki­ša, či­psa, smo­ki­ja itd.) izme­đu obro­ka.

Tom mla­dom čo­vje­ku to mo­ že bi­ti i za­dnja šan­sa da se sa­ču­ va od de­blji­ne za­u­vi­jek. n

Izme­đu igra­či­ca Podravke Ve­ge­te i ru­munj­skog Oltc­hi­ma vodio se pravi mali ”rat” ri ne­će mo­ći igra­ti, je ”ro­đe­nje” Šu­sta­ro­ve. S to­li­ko hrabrosti odi­ gra­ti protiv eu­rop­skih zvi­je­zda, mo­že samo igra­či­ca koja ima bu­ du­ćnost.

Za Po­drav­ku Ve­ge­tu igra­le su: Stan­čin, Jel­čić, Der­čar, Ko­žnjak 3, Pal­čić 6, To­do­rov­ska 5, Ze­bić 2, Ga­će, Bla­že­ko­vić, Hor­vat 5, Pa­ si­čnik 10 (3), Šu­ster, Tar­le 1, Ta­ ta­ri. n

Ove su­bo­te uz­vra­tna uta­kmi­ca

sS Oltc­hi­mom u Vil­cei ko­pri­vni­čkih pet zgo­di­ta­ka ra­zli­ke (32:27) ru­ko­me­ta­ši­ce

Podravke Ve­ge­te oti­šle su na uz­vra­tni su­sret če­tvr­tfi­na­la Ku­ pa ku­po­va s Oltc­hi­mom. U Vil­cei tre­ner će ima­ti za­htje­vnu mi­ si­ju oču­va­nja pre­dno­sti i pla­sma­na u po­lu­fi­na­le. Ru­munj­ka­ma pet zgo­di­ta­ka ra­zli­ke, pre­ma nji­ho­vim izja­va­ma, ne pred­sta­ vlja pro­blem, a s dru­ge stra­ne Podravka ula­zi u uta­kmi­cu s psi­ ho­lo­škom pre­dno­šću prve po­bje­de.

- To dobro izgle­da, ali smo svje­sni da nas če­ka ve­li­ki po­sao.

U uta­kmi­cu će­mo ući na isti na­čin kao i do­ma, a vi­djet će­mo kako će dje­lo­va­ti naše isku­sne igra­či­ce. Obje­kti­vno, Ru­munj­ ke su ja­či sa­stav od nas, ali mi vje­ru­je­mo da će­mo ići da­lje re­kao je tre­ner Šo­jat.

Mi­ran­da Ta­ta­ri, koja je do­ži­vje­la u pr­voj uta­kmi­ci ozlje­du kva­dri­ce­psa li­je­ve no­ge, pre­ma mi­šlje­nju klup­skog fi­zi­o­te­ra­ pe­u­ta Bo­ja­na Sa­vi­ća, naj­vje­ro­ja­tni­je će u uz­vra­tu igra­ti. Te­ra­ pe­ut­ski je zbri­nu­ta i do su­bo­te se vje­ru­je u nje­zin opo­ra­vak.

Navijači Podravke Vegete Red roostersi obilježili su petu godišnjicu organiziranog djelovanja

Što učiniti da vam di­je­te ne po­sta­ne pre­de­be­lo

Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da or­ga­ni­ zi­ra pro­da­ju slje­de­ćih ka­te­go­ri­ja me­sa, uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja na 3 ra­te: A) Ku­ni­ći te­ži­ne oko 1,5 - 2 kg, pa­ki­ra­no s iznu­tri­ca­ma. U pa­ki­ra­ nju su 2 ko­ma­da. Ci­je­na 38 kn/kg.

B) Pa­tke (do­ma­ći tov) te­ži­ne oko 2,5 kg, pa­ki­ra­no s iznu­tri­ca­ma.

U pa­ki­ra­nju su 2 ko­ma­da. Ci­je­na 32 kn/kg.

C) Svje­že pi­le­će me­so - te­ži­na pa­ke­ta 12 kg (6 kom u pa­ki­ra­nju), pa­ki­ra­no s iznu­tri­ca­ma, no­ga­ma. Ci­je­na 18,90 kn/kg.

Če­tvr­tfi­na­le Ku­pa ku­po­va za ru­ko­me­ta­ši­ce

Vri­je­dna po­bje­da protiv ja­kih Ru­munj­ki, ali igra se i uz­vrat...

Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Po­nu­da me­sa

∆ SPORT

PO­DRAV­KA VE­GE­TA - OLTC­HIM 32 : 27 (19 :16 )

Izložba sli­ka i skul­ptu­ra u Do­mu mla­dih Ko­pri­vni­ca

Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke koji su na­ ru­či­li smr­znu­tu ri­bu da će po­dje­la bi­ti 29. 3. 2007. od 13,30 do 15,30 sa­ti u dvo­ri­štu Ga­lant­ple­ta, Ko­lo­dvor­ska 1.

Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci za ku­pnju mo­gu se pre­dbi­lje­ži­ti naj­ka­sni­je do 29. 3. 2007. na tel 651 781 i 651 954 ili na e-ma­il: mi­rja­na. ca­hu­nek@po­drav­ka.hr

skom i izra­žaj­nom smi­slu, au­ tori uspi­je­va­ju po­sti­ći bi­tne kva­li­te­te po­e­zi­je: spon­ta­nost i ose­buj­nost. Sva­ka je pje­sma kao svje­ži oti­sak u ma­tri­ci vre­ me­na, oti­ma­nje za­bo­ra­vu, go­ zba sre­tnih tre­nu­ta­ka, po­di­je­ lje­nih s dru­gi­ma - dio je tek­sta iz predgovora što ga je na­pi­sa­ la Bo­ži­ca Je­lu­šić.

Kroz pro­gram promocije u Đur­đev­cu vo­di­la je Ja­dran­ka La­kuš, i sa­ma čla­ni­ca Li­te­rar­ ne se­kci­je, a sudjelovali su pje­ sni­ci Ber­nar­da Var­ga (pr­va pred­sje­dni­ca Podravkine li­te­ rar­ne se­kci­je), Ma­ri­ja He­ge­du­ šić, Ma­ri­ca Ha­san, Ma­ri­jan­ka Mi­ho­lek i Ivan Pi­cer. S nekoli­ ko ri­je­či za­hva­le svima koji su sudjelovali u realizaciji izla­ska zbor­ni­ka za­hva­li­la se Iv­ka Ko­ va­čić, pred­sje­dni­ca se­kci­je. Au­ to­ri­ca predgovora Bo­ži­ca Je­lu­ šić bi­ra­nim izra­zi­ma na­gra­di­

Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 23. ko­lo

Do pobjede na­jbr­žim golom u po­vi­je­sti klu­ba - u 18. se­kun­di SLA­VEN BE­LU­PO - CI­BA­LIA 1:0

V

a­žne bo­do­ve osvo­jio je Sla­ven Be­lu­po u te­škoj uta­kmi­ci s Ci­ba­li­jom. Ko­ pri­vni­čki no­go­me­ta­ši su samo nekoliko da­na prije odi­gra­li po­ lu­fi­nal­nu uta­kmi­cu Ku­pa u Ri­je­ ci pa su bili vi­dlji­vo iscr­plje­ni no­ge su im bi­le te­ške. Ipak, odlu­ čio je ra­ni po­go­dak po­sti­gnut u 18. se­kun­di uta­kmi­ce i si­gur­no je jedan od na­jbr­žih po­go­da­ka u po­vi­je­sti klu­ba, a po­sti­gao ga je ko­pri­vni­čki maj­stor dri­blin­ga Bo­jan Vru­či­na. Već u pr­voj akci­ ji pre­va­rio je dvo­ji­cu su­par­ni­čkih bra­ni­ča i isko­sa s de­sne stra­ne po­ go­dio Burc­sin do­nji de­sni kut za vod­stvo od 1:0. Na­kon ra­nog po­ go­tka i velikog šo­ka, una­toč to­ me što je oko 1.800 gle­da­te­lja na ko­pri­vni­čkom Grad­skom sta­di­o­ nu oče­ki­va­lo pri­ti­sak Sla­ve­na­ša na gol Ci­ba­li­je, go­sti su odlu­čno kre­nu­li po izje­dna­če­nje. Po­ku­

šao je još ne­što Do­dik u 4. mi­nu­ ti, ali je pu­cao tra­lja­vo, a on­da po­ či­nju mu­ke za vra­ta­ra Sla­ven Be­ lu­pa Li­sja­ka. Sjaj­no je re­a­gi­rao u 19. mi­nu­ti, i to u dva na­vra­ta. Pr­ vo je za­u­sta­vio sna­žnu lo­ptu­Kri­ ža­no­vi­ća iz slo­bo­dnog udar­ca, da bi po­tom obra­nio na sa­moj gol-cr­ti i uda­rac Ba­ra­ba­na na­ kon odbi­je­ne lo­pte. U je­ku pri­ti­ ska Ci­ba­li­je pre­ma vra­ti­ma Li­sja­ ka Sla­ve­na­ši su po­ku­ša­li kon­tra­ ma pa je ta­ko Do­dik iza­šao sam pred Burc­su, ali je vra­tar go­sti­ju bio br­ži.

Dru­gi dio po­nu­dio je više uzbu­ đe­nja. Da­le­ko­me­tni udar­ci So­pi­ ća, Po­sav­ca i Ba­ga­ri­ća nisu bi­ li pre­ci­zni, a u 60. mi­nu­ti Ze­ki­ ćev uda­rac s pet me­ta­ra odli­čno no­gom bra­ni Li­sjak. U 66. mi­nu­ ti Mu­mlek je uba­cio za Po­sav­ ca koji tu­če gla­vom, no lo­pta se odbi­la od gre­de po­no­vno do Po­

sav­ca, čiji no­vi po­ku­šaj za­u­sta­ vlja Burc­sa. Po­sa­vec je opet na sce­ni u 74. mi­nu­ti, ali je nje­gov po­ku­šaj s 25 me­ta­ra za­u­sta­vi­la gre­da. I on­da u su­da­čkoj na­do­ kna­di izne­na­dni uda­rac Mu­mle­ ka iz da­lji­ne, ali je lo­pta pro­šla kraj go­la.

Sve u sve­mu, Sla­ven Be­lu­po je do kra­ja odi­grao si­gur­nu obra­nu i sa­ču­vao mi­ni­mal­nih, ali vrlo vrijednih 1:0 i na­sta­vio po­zi­ti­van niz od osam slu­žbe­nih uta­kmi­ca bez po­ra­za te za­dr­žao vrlo do­ bro pe­to mje­sto na pr­ven­stve­noj ta­bli­ci. Sa­da sli­je­di pr­ven­stve­na stan­ka zbog na­stu­pa re­pre­zen­ta­ ci­je Hrvatske protiv Ma­ke­do­ni­ je, a u idu­ćem ko­lu Sla­ve­na­ši go­ stu­ju u Ve­li­koj kod Ka­me­na In­ gra­da. Na­kon ko­pri­vni­čke uta­ kmi­ce tre­ner Sla­ve­na­ša Sco­ria bio je za­do­vo­ljan.

- Ovo je bila izuzetno psi­ho­lo­ ški te­ška uta­kmi­ca i imali smo sre­ću da smo dali gol iz prve

Ka­ra­te - ve­li­ki me­đu­na­ro­dni tur­nir u Vi­ro­vi­ti­ci • U Vi­ro­vi­ti­ci je nedavno odr­žan ve­li­ki me­đu­na­ro­dni tur­nir u ka­ra­teu na ko­jem je na­stu­pi­lo više od 850 na­tje­ca­te­lja iz šest ze­ma­lja. Za Po­drav­ku su na­stu­pi­li: Mar­ko Bo­ro­je­vić, Ivan Šte­fa­nec, Ma­teo

akcije. Ti­je­kom pr­vog po­lu­vre­ me­na Ci­ba­li­ja je bila bo­lja. Ima­ li smo sre­ću, a i zna­nje da uspi­ je­mo sa­ču­va­ti svo­ju mre­žu u pr­ vom di­je­lu. Dru­go po­lu­vri­je­me smo se ma­lo di­gli i uta­kmi­ca je stvar­no bila po­dje­dna­ka.

Za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Li­sjak, Pol­dru­gač, Ra­de­ljić, Kri­ stić, Bo­šnjak, Po­sa­vec (od 89. Šo­ mo­ci), So­pić, Po­ljak (od 46. Mu­ mlek), Bo­dru­šić, Vru­či­na, Do­dik (od 73. Za­ho­ra). B. F.

U Ko­pri­vni­cu tri tre­ća mje­sta

Ko­vač, Lo­vro Ta­na­cko­vić, Ma­rin Mar­ko­ vi∆, De­ni Pe­tak i Ivan Bla­žek.

U ka­te­go­ri­ji mla­đih uče­ni­ka tre­će mje­ sto osvo­ji­li su Ma­teo Ko­vač i Lo­vro Ta­na­ cko­vić, a u ka­te­go­ri­ji ka­de­ta bron­ča­nu

me­da­lju osvo­jio je Ivan Bla­žek.

S obzi­rom na ja­či­nu tur­ni­ra i ve­li­ki broj na­tje­ca­te­lja u po­je­di­noj ka­te­go­ri­ji, po­sti­ gnu­ti su vrlo vri­je­dni re­zul­ta­ti.

S. L.

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­gla­či­ca - 17. ko­lo

Re­kor­di Podravke i Želj­ke Orehovec Đako­vo - Podravka 3:5 (10:14) 3228:3294 Na po­slje­dnjem pr­ven­stve­nom go­sto­va­nju Podravka je i u Đako­vu pro­šla ne­o­kr­znu­ta, ia­ko su do­ma­će ku­gla­či­ce na svo­jim sta­za­ma vrlo ”ne­go­sto­lju­bi­ve” i te­ško pre­pu­šta­ju bo­do­ve go­sti­ ma. Podravka je i u Đako­vu po­ka­za­la da je da­le­ko naj­bo­lja eki­ pa u dr­ža­vi i da za­slu­že­no vra­ća ti­tu­lu pr­va­ka u Ko­pri­vni­cu. Dvo­ boj je u prve dvi­je se­ri­je bio izje­dna­čen, da bi za­vr­šni­ca za­slu­gom Želj­ke pri­pa­la li­de­ru na lje­stvi­ci. Na­kon dvi­je se­ri­je bi­lo je izje­ dna­če­no i re­zul­tat 2:2 s pre­dno­šću Podravke od 11 ču­nje­va. Tu treba spo­me­nu­ti odli­čnu ka­pe­ta­ni­cu Lji­lja­nu Pi­cer, koja igra svo­ ju naj­bo­lju se­zo­nu na vanj­skim ku­gla­na­ma.

A on­da je u za­vr­šni­ci sva­ku ne­iz­vje­snost pre­ki­nu­la Želj­ka Ore­ ho­vec, opet da­le­ko naj­bo­lja na go­sto­va­nju. Bi­la je naj­bo­lja igra­ či­ca uta­kmi­ce, a svoj je odli­čan na­stup ”za­či­ni­la” i no­vim re­kor­ dom ku­gla­ne sru­šiv­ši 606 ču­nje­va. Mla­da Be­lec za samo če­ti­ri ču­nja gu­bi od Ru­ka­vi­ne, ali po­bje­da, ia­ko mi­ni­mal­na, uo­pće ni­je bila upi­tna. Da ne osta­ne sve samo na Želj­ki i nje­zi­nom re­kor­du, eki­pa Podravke sru­ši­la je i eki­pni re­kord ku­gla­ne u Đako­vu. Kad se zna da je ku­gla­na u Đako­vu s po­dlo­gom na plo­ča­ma, to mo­ že bi­ti do­bar znak za na­stup na Fi­nal fo­u­ru. Da ve­se­lje Po­drav­ka­ ši­ca bu­de kom­ple­tno, Želj­ka je ovim sjaj­nim re­zul­ta­tom s tre­ćeg mje­sta ”sko­či­la” na pr­vo na li­sti naj­bo­ljih igra­či­ca li­ge. U su­bo­tu (12 sa­ti) Podravka na svo­jim sta­za­ma u po­slje­dnjem ko­lu igra s ri­je­čkom Mla­kom.

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­gla­ča - 21. ko­lo

Po­bje­da za zla­tnu sre­di­nu Podravka - Kan­dit-Pre­mi­jer 5:3 (14:10) 3832:3743 Ku­gla­či Podravke još su je­dnom po­ka­za­li već po­zna­tu su­pe­ri­or­ nost i kva­li­te­tu na do­ma­ćim sta­za­ma. Po­bi­je­di­li su odli­čnu mla­ du mom­čad iz Osi­je­ka pre­dvo­đe­nu Ma­tkom Bul­kom, po­bje­dni­ kom po­je­di­na­čnog Svjet­skog ku­pa. Osje­ča­ni su u Ko­pri­vni­cu do­ šli uvje­re­ni u po­bje­du, koja bi im otvo­ri­la vrata za tre­će mje­sto i izla­zak u Eu­ro­pu. Podravkašima po­bje­da ni­je bila im­pe­ra­tiv, ali im osi­gu­ra­va pla­sman u zla­tnoj sre­di­ni.

Dvo­boj je bio izje­dna­čen, sve tri se­ri­je za­vr­ši­le su po 1:1. Re­zul­ tat bi bio i vi­ši u ko­rist Podravke, ali su Vu­čić i Pi­gac u za­dnjim hi­ ci­ma pro­ma­ši­li ve­zna dr­va, pa nisu imali za­dnji hi­tac u pu­nu po­ sta­vu i izgu­bi­li su za če­ti­ri, odnosno za pet dr­va. Uz stan­dar­dno odli­čnog Go­ra­na Še­ger­ca, opet je igrač uta­kmi­ce bio sjaj­ni An­te Bi­on­da, koji je u ovom pr­ven­stvu od pri­ču­ve izra­stao u igra­ča ko­ jem se vje­ru­je. Zla­tko Be­tle­hem je s 4:0 ”uni­štio” Ba­ri­ši­ća - ia­ko se ozli­je­dio tijekom igre, mo­rao je izdr­ža­ti i ”po­kri­ti” ne­o­če­ki­va­ ni po­raz Mi­klo­ši­ća. U za­dnjem ko­lu Po­drav­ka­ši go­stu­ju u Bje­lo­ va­ru, kod su­par­ni­ka za še­sto mje­sto na lje­stvi­ci. Želj­ko Šem­per

Ma­lo­no­go­me­tni tur­nir ”Me­mo­ri­jal 18 Po­drav­ki­nih bra­ni­te­lja”

Naj­bo­lji no­go­me­ta­ši Ju­ha i Ve­ge­te U su­bo­tu je na igra­li­štu Osno­ vne ško­le ”Bra­ća Ra­dić” u Ko­ pri­vni­ci odr­žan tra­di­ci­o­nal­ni pro­lje­tni ma­lo­no­go­me­tni tur­nir ”Me­mo­ri­jal 18 Po­drav­ki­nih bra­ ni­te­lja”. Tur­nir u spo­men na po­ gi­nu­le Podravkine bra­ni­te­lje u Do­mo­vin­skom ra­tu odr­žan je u or­ga­ni­za­ci­ji Podravkine udru­ge bra­ni­te­lja, a su­dje­lo­va­lo je pet mom­ča­di: Dje­čja hra­na, Tvor­ ni­ca Ju­he i Ve­ge­ta, Mlin, Ra­di­ o­na Ju­ha i Vanj­ski tran­sport, a igra­li su sva­ki sa sva­kim. U uku­ pnom po­re­tku pr­vo mje­sto pri­pa­lo je sa­sta­vu Tvor­ni­ca Ju­he i Ve­ ge­ta sa 7 bo­do­va, dru­ga je Ra­di­o­na Ju­he sa 5 bo­do­va, tre­će­pla­si­ ra­ni je Vanj­ski tran­sport s 4 bo­da, če­tvr­ta je Dje­čja hra­na i pe­ti Mlin. Po­bje­dni­čka mom­čad na­stu­pi­la je u sa­sta­vu: Mi­ro Br­gles, Želj­ko Oroš, Ma­ri­jan Var­ga, Jo­sip Ve­ri­ga, Bra­ni­mir Per­ko­vić, Kri­ sti­jan Ker­deš, Že­li­mir Tra­tnjak i Jo­sip Po­žgaj. Pr­vo­pla­si­ra­ni sa­ sta­vi su od or­ga­ni­za­to­ra na­gra­đe­ni pri­go­dnim sport­skim po­ka­ li­ma. S. P.

Ra­dni­čke sport­ske igre Li­pi­ka u ma­lom no­go­me­tu

Stu­de­nac po­bje­dnik No­go­me­ta­ši Tvor­ni­ce Stu­de­nac po­bje­dni­ci su ma­lo­no­go­me­ tnog tur­ni­ra u sklo­pu Ra­dni­čkih sport­skih iga­ra Li­pi­ka na ko­ ji­ma je ove godine su­dje­lo­va­lo 12 mom­ča­di. Na taj na­čin po­ no­vi­li su pro­šlo­go­di­šnji uspjeh kada su ta­ko­đer bili naj­bo­lji u ovom po­pu­lar­nom na­tje­ca­nju. U fi­nal­nom su­sre­tu, koji je bio izuzetno kva­li­te­tan, a re­zul­tat­ski dra­ma­ti­čan, no­go­me­ta­ši Stu­ den­ca po­bi­je­di­li su nakon pro­du­že­ta­ka sa 5:4 sa­stav Sin­di­kat Li­pik Glas koji je do ula­ska u fi­na­le bio jedina ne­po­bi­je­đe­na eki­pa. Na­slov pr­va­ka RSI za Stu­de­nac su osvo­ji­li: Špe­lić, Žulj, Hof­man, Gur­don, Bo­rić, Tu­ka­ra, Von­drak, Ko­mlje­no­vić, Iva­no­ vić, Vu­kma­no­vić, Ju­rje­vić, dok je tre­ner sa­sta­va bio Do­lić. Naj­ bo­lji gol­man na tur­ni­ru bio je vra­tar Stu­den­ca Zla­tko Špe­lić, a Stu­den­čev igrač Ma­ri­jan Gur­don sa 33 go­la na­ju­spje­šni­ji je stri­ je­lac tur­ni­ra. S. P.

Broj 1832 • Petak, 23. ožujka 2007.

Radovi na novoj Po­drav­ki­noj tvornici privode se kraju

Na­gra­dna igra za po­tro­ša­če Dol­ce­le u ci­je­loj Hrvatskoj

Na Danici se mon­ti­ra li­ni­ja za pa­ki­ra­nje dje­čje hra­ne

”DOL­CE­LA NA­GRAĐ­U­JE - VI BI­RA­TE!”

P

o­vo­dom Uskr­šnjih bla­gda­na Dol­ce­la je pri­pre­mi­la na­gra­ dnu igru za svoje po­tro­ša­če diljem Hrvatske. Na­gra­dna igra u tra­ja­nju od tri mje­se­ca (od 1. 3. do 30. 5. 2007.) uklju­ču­je 15 proizvoda iz asor­ti­ma­na Dol­ce­le koji su pri­go­dno ozna­če­ni na­gra­dnim ku­po­ni­ma.

Sla­njem tri ku­po­na po­tro­šač do­bi­va mo­gu­ćnost su­dje­lo­va­ nja u na­gra­dnoj igri i osva­ja­nja vrlo vrijednih i atra­kti­vnih na­gra­da.

Na­gra­dni fond sa­sto­ji se od slje­de­ćih na­gra­da: • opre­ma­nje sta­na u sa­lo­nu na­mje­šta­ja Ki­ka u izno­su od 100.000 kn i 2 puta po 30.000 kn • 5 na­gra­dnih pu­to­va­nja - po 10.000 kn • 10 na­gra­da: ku­ćan­ski apa­ra­ti Elektrolux - po 5.000 kn • 10 na­gra­da: odje­ća mo­dne ku­će Ima­ge Had­dad - po 3.000 kn • 100 po­klon pa­ke­ta Dol­ce­le Gla­vna odli­ka na­gra­dne igre je to što će do­bi­tni­ci mo­ći na­gra­ de utro­ši­ti pre­ma vla­sti­tom izbo­ru!

U na­gra­dnoj igri mo­gu su­dje­lo­va­ti svi gra­đa­ni s pre­bi­va­li­štem u Re­pu­bli­ci Hrvatskoj, osim za­po­sle­ni­ka Podravke d.d. i čla­no­ va nji­ho­ve uže obi­te­lji.

Tim za ka­te­go­ri­ju sla­sti­ce, snack i mli­nar­ske pro­i­zvo­de

Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

R

a­do­vi na no­voj Po­drav­ki­ noj tvor­ni­ci dje­čje hra­ne na Da­ni­ci pri­vo­de se kra­ ju. Bu­du­ći da je ta­ko­zva­ni so­ci­ jal­ni dio tvor­ni­ce za­vr­šen - la­bo­ ra­to­rij, gar­de­ro­be i re­sto­ran za pre­hra­nu ra­dni­ka - ovih se da­na oče­ku­je do­la­zak i pr­vih ra­dni­ka koji će za­po­če­ti sa či­šće­njem po­ stro­je­nja i pr­vim pro­ba­ma rada no­vih stro­je­va. Oko no­ve tvor­ ni­ce po­sta­vlja se no­va ogra­da te no­va por­tir­ni­ca. Tu je i no­vo par­ki­ra­li­šte za za­po­sle­ne i go­ste, koje će se ovih da­na asfal­ti­ra­ti.

No, naj­va­žni­je se stva­ri, na­ra­ vno, do­ga­đa­ju u unu­tra­šnjo­sti no­vo­izgra­đe­ne tvor­ni­ce: u bu­

du­ćoj pro­i­zvo­dnoj ha­li ovih je da­na započela mon­ta­ža linije za pa­ki­ra­nje pa­hu­lji­ca dje­čje hra­ ne. Riječ je o stroju velikog ka­ pa­ci­te­ta na ko­jem će se pa­ki­ra­ ti po­pu­lar­na dje­čja hra­na Čo­ko­ li­no u zna­tno ve­ćim ko­li­či­na­ma nego su to do­pu­šta­li do­sa­da­šnji ka­pa­ci­te­ti.

Za­vr­ša­va se i ”mo­zak” ci­je­le pro­i­zvo­dnje, kon­trol­na so­ba iz koje će se ko­mpju­ter­ski nad­zi­ra­ ti i upra­vlja­ti cje­lo­ku­pnom pro­i­ zvo­dnjom. Sve što se u ovoj tvor­ ni­ci danas ugra­đu­je i na če­mu će se - uz isku­stvo i zna­nje Po­ drav­ki­nih stru­čnja­ka - pro­i­zvo­ di­ti dje­čja hra­na po­ka­zu­je da će ovo bi­ti još jedna u ni­zu Po­ drav­ki­nih vi­so­ko so­fi­sti­ci­ra­nih tvor­ni­ca. n

Pod­sje­ća­mo: Ovog vi­ken­da po­či­nje

lje­tno ra­ču­na­nje vre­me­na Lje­tno ra­ču­na­nje vre­me­na po­či­nje u no­ći sa 24. na 25. ožujka u 2 sa­ta, ta­ko što će se po­mi­ca­njem kazaljki za jedan sat una­pri­jed vrijeme u 2 sa­ta ra­ču­na­ti kao 3 sa­ta. (Lje­tno vrijeme za­vr­ša­va 28. li­sto­pa­da 2007. kada će­mo sat ”vra­ti­ti” una­trag.) Za­to vas pod­sje­ća­mo da po­de­si­te svoje sa­to­ve pre­ ma no­vom ra­ču­na­nju vre­me­na, kako vam se ne bi do­go­di­lo da u ne­dje­lju ne­gdje za­ka­sni­te.

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Ja­hni­ja s lu­či­ca­ma Sa­stoj­ci za 6 oso­ba: 750 g ju­ne­ti­ne bez ko­sti­ju ­pa­par 350 ml to­ple vo­de 1 žli­či­ca ci­me­ta 3-4 žli­ce ja­bu­čnog octa 1 žli­či­ca cr­ve­ne pa­pri­ke u pra­ hu 300 g glji­va (bu­ko­va­če ili šam­ pi­njo­ni) 5 žli­ca ulja 4 če­šnja če­šnja­ka 300-400 g lu­či­ca 1 žli­ca Ve­ge­te Za ukra­ša­va­nje: po­la ve­zi­ce per­ši­na

Pri­pre­ma: Ju­ne­ti­nu na­re­ži­te na ko­ cke i po­pe­ci­te na za­gri­ja­ nom ulju. Na­sta­vi­te pi­rja­ ti po­dli­je­va­ju­ći s ma­lo vo­ de oko 20 mi­nu­ta.

Na­kon toga po­su­du s me­ som ma­kni­te s va­tre, do­ daj­te cr­ve­nu pa­pri­ku u pra­hu, pa­par, ci­met, lu­ či­ce, na­sje­cka­ni če­šnjak i Ve­ge­tu. Do­bro pro­mi­je­ šaj­te, po­dlij­te s ma­lo vo­ de i na­sta­vi­te pi­rja­ti po­klo­plje­ no na la­ga­noj va­tri još oko 30 mi­nu­ta.

Kad me­so sko­ro ome­kša, do­ daj­te na­re­za­ne glji­ve i ocat pa sve za­lij­te to­plom vo­dom. Ja­ hni­ju na­sta­vi­te ku­ha­ti po­kri­ ve­nu po­klo­pcem dok me­so ne ome­kša.

mo­že­te po­slu­ži­ti ku­ha­ni krum­ pir ili tje­ste­ni­nu.

Sa­vjet: Ocat do­daj­te potkraj ku­ha­nja kako bi me­so br­že ome­kša­lo.

Vri­je­me pripreme: 1 sat i 30 min

Po­slu­ži­va­nje: Prije ser­vi­ra­nja je­lo ukra­si­te li­ sti­ći­ma per­ši­na, a kao pri­log NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Ovaj tur­ski spe­ci­ja­li­tet pri­pre­ mi­te od ju­ne­ti­ne bez ko­sti­ju.

Da sve ne bu­de ta­ko je­dno­sta­ vno, ja­hni­ja je aro­ma­ti­zi­ra­na cr­ve­nom pa­pri­kom u pra­hu, ci­ me­tom, če­šnja­kom, pa­prom i Ve­ge­tom. Ali, to ni­je sve…