Podravkine novine broj 1837

Godina XLVI • Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

U Spli­tu je po­tpi­san ugo­vor o suradnji na ra­zvo­ju prehrambenih proizvoda izme­đu Podravke i SMS Pre­hram­be­no ra­zvoj­nog cen­tra

Su­ra­dnja kao pri­mjer za po­na­ša­nje u hrvatskom go­spo­dar­stvu ako že­li­mo uspje­ti na glo­bal­nom tr­ži­štu

Ugovor su potpisali Darko Marinac i Sandra Petričević Pi­še: Boris Fabijanec Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

P

red­sje­dnik Upra­ve Po­ dravke Dar­ko Ma­ri­nac i di­re­kto­ri­ca SMS Pre­hram­ be­nog ra­zvoj­nog cen­tra San­dra Pe­tri­če­vić po­tpi­sa­li su u srijedu u Spli­tu Ugo­vor o suradnji na ra­ zvo­ju prehrambenih proizvo­ da. Uz njih, na po­tpi­si­va­nju su bili di­re­ktori­ca Po­drav­ki­nog se­ kto­ra Ra­zvo­j proizvoda Ka­ta­ri­ na Ma­ti­je­vić te vla­snik SMS-a Sr­đan Mla­di­nić. Te­me­ljem to­ ga ugo­vo­ra SMS Pre­hram­be­no ra­zvoj­ni cen­tar će za Po­drav­ ku oba­vlja­ti uslu­ge znan­stve­ no-istra­ži­va­čkog rada, ra­zvo­ja i una­pre­đe­nja te­hno­lo­ških po­ stu­pa­ka oču­va­nja, do­ra­de, pre­

ra­de i pro­i­zvo­dnje prehrambe­ nih proizvoda, ocje­ne kva­li­te­te, hra­nji­ve vrijednosti i zdrav­stve­ ne ispra­vno­sti na­mir­ni­ca i pre­ dme­ta opće upo­tre­be te sa­vje­ to­va­nja i edu­ka­ci­je za­po­sle­ni­ka.

Naime, SMS Pre­hram­be­no ra­ zvoj­ni cen­tar, re­gi­stri­ran 2003. godine, prvi je i jedini la­bo­ra­ to­rij­ski cen­tar u re­gi­ji ovla­šten za kon­tro­lu kva­li­te­te ma­sli­no­ vog ulja i dru­gih bilj­nih ulja su­ kla­dno stan­dar­di­ma EU, po nor­ mi HRN EN ISO/IEC 17025. Ta­ ko­đer, cen­tar po­sje­du­je i ovla­ šte­nje Hrvatske akre­di­ta­cij­ske agen­ci­je, a Me­đu­na­ro­dno vi­je­će za ma­sli­ne uvr­sti­lo ga je 2005. godine me­đu dva­de­se­tak svjet­ ski pri­zna­tih ispi­tnih la­bo­ra­to­ ri­ja u po­dru­čju fi­zi­kal­no-ke­mij­

skih ispi­ti­va­nja ma­sli­no­vih ulja.

Uz vi­so­ko­kval­fi­ci­ra­ne, ma­hom mla­de stru­čnja­ke, cen­tar ra­spo­ la­že naj­mo­der­ni­je opre­mlje­nim la­bo­ra­to­ri­jem koji do­ma­ćim ma­ sli­na­ri­ma i ulja­ri­ma pru­ža uslu­ ge cer­ti­fi­ci­ra­nja i ispi­ti­va­nja kva­ li­te­te proizvoda.

Orijentacija prema originalnosti

Na­kon po­tpi­si­va­nja ugo­vo­ra San­dra Pe­tri­če­vić je izja­vi­la: - Od sa­mog osnu­tka naš cen­ tar je usmje­ren na ra­zvoj proi­ zvoda te usva­ja­nje no­vih sa­zna­ nja. Na­ša vi­zi­ja je bila pre­po­zna­ tlji­vost po izvr­sno­sti u ra­zvo­ju proizvoda, posebice au­to­hto­ nih hr­vat­skih proizvoda, su­vre­ me­nim ispi­ti­va­nji­ma i me­to­do­ lo­gi­ja­ma u dalj­njem ra­zvo­ju

kva­li­te­te. Zbog toga smo izu­ zetno za­do­volj­ni što smo s Po­ drav­kom, naj­va­žni­jom hrvat­ skom pre­hram­be­nom in­du­stri­ jom, do­go­vo­ri­li su­ra­dnju, jer to je do­kaz naše stru­čno­sti i kva­li­ te­te. Uvje­re­na sam da će na­ša in­sti­tu­ci­ja opra­vda­ti po­vje­re­nje vo­de­ćih lju­di Podravke te da će­ mo za­je­dni­čki stva­ra­ti no­ve pro­i­ zvo­de i kva­li­te­tne bran­do­ve.

- Sma­tra­mo da je pre­hram­be­ na in­du­stri­ja naj­bo­lji dio hr­vat­ skog go­spo­dar­stva i to je in­du­ stri­ja koja je ra­zvi­la kva­li­te­tan pro­i­zvod i jedina in­du­stri­ja kod nas koja je ra­zvi­la svoj brand, koja je ulo­ži­la u in­te­le­ktu­al­no vla­sniš­tvo, ali i jedina in­du­stri­ ja koja je ja­ko ne­kon­so­li­di­ra­na i ra­zje­di­nje­na. Da­kle, su­ra­dnja je

im­pe­ra­tiv opće­ni­tog op­stan­ka hrvatske pre­hram­be­ne in­du­stri­ je na eu­rop­skom tr­ži­štu, jer Eu­ ro­pa je bli­zu i oni koji se do da­ nas nisu to­me pri­la­go­di­li, više se i ne­će. Onaj tko danas ne pro­ da­je u Le­i­bnit­zu, su­tra ne­će pro­ da­va­ti ni­ti u Kra­pi­ni. Zbog to­ ga smo po­če­li su­ra­dnju s SMSom u više po­dru­čja i to nu­di­mo i osta­lim pre­hram­be­nim in­du­ stri­ja­ma u Hrvatskoj, a pre­ma re­a­kci­ja­ma koje do­bi­va­mo, vje­ rovatno će se ta su­ra­dnja ši­ri­ti.

Zbog toga mi­slim da ovaj ugo­ vor mo­že bi­ti sta­vljen u kon­ tekst je­dnog ši­reg ra­zma­tra­nja i ra­zvo­ja u hrvatskom go­spo­dar­ stvu i vje­ru­jem da će­te se za pet go­di­na sje­ti­ti ovoga tre­nu­tka u je­dnoj ve­ćoj pri­li­ci. Sma­tram da će­mo ovom su­ra­dnjom ma­log, mo­der­nog i fle­ksi­bil­nog podu­ zeća kao što je SMS, te nas re­ la­ti­vno ve­li­kih, s re­la­ti­vno ve­ li­kim re­sur­si­ma, ve­li­kim stru­ čnim sna­ga­ma te ve­li­kim tr­ži­šti­ ma, po­sti­za­ti re­zul­ta­te koje ni mi ni SMS ne bi sa­mi po­sti­za­li re­kao je nakon po­tpi­si­va­nja ugo­ vo­ra Dar­ko Ma­ri­nac.

Po­se­bno za­do­vo­ljan ovim ugo­ vo­rom te ne­da­vnim ugo­vo­rom o di­stri­bu­ci­ji SMS proizvoda pu­ tem Podravkine pro­daj­ne mre­ že bio je Sr­đan Mla­di­nić.

- Hr­vat­ska ne­ma pu­no šan­si u

Eu­ro­pi ni u ko­li­či­ni ni u ve­li­či­ni u ne­ka­kvoj pro­i­zvo­dnji, ta­ko da ori­jen­ta­ci­ja pre­ma ori­gi­nal­no­sti i odre­đe­nom ra­zvo­ju po­sta­je nu­ žni ko­rak. Zbog toga sam in­ve­ sti­rao u SMS Pre­hram­be­no ra­ zvoj­ni cen­tar kao mo­gu­ći put op­stan­ka i du­go­ro­čnog ra­zvo­ja.

U kon­tek­stu toga posebno me ve­se­li što je Podravka pre­po­zna­ la naše na­po­re i na­šu vi­zi­ju te su­ ra­dnja s naj­zna­čaj­ni­jom hrvat­ skom pre­hram­be­nom in­du­stri­ jom samo nam mo­že bi­ti po­ti­ caj za dalj­nji, kva­li­te­tni­ji rad.

Izmjena znanja dviju kompanija

- Dra­go mi je što će­mo s ovim ugo­vo­rom kroz po­slo­vnu i pri­ja­ telj­sku su­ra­dnju s SMS-om bi­ti ino­va­ti­vni­ji te da će mla­di lju­di iz Podravke i iz SMS-a iz­mje­nji­ va­ti zna­nja. Vje­ru­jem da će­mo već za go­di­nu da­na po­ka­za­ti ko­ li­ka je ta su­ra­dnja bila uspje­šna i ko­li­ki je na­pre­dak u ra­zvo­ju proizvoda na­pra­vljen - re­kla je Ka­ta­ri­na Ma­ti­je­vić.

Po­tpis ugo­vo­ra po­pra­ti­li su broj­ni predstavnici hr­vat­skih me­di­ja, uz na­po­me­nu da će se, kao što su izja­vi­li predstavnici Podravke i SMS-a, usko­ro opet na­ći na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­ re, gdje će bi­ti pred­sta­vlje­ni no­ vi, kva­li­te­tni i ši­ro­ko pri­hva­će­ni bran­do­vi. n

Nakon potpisanog ugovora za uspješno obavljen posao nazdravili su Darko Marinac, Katarina Matijević, Sandra Petričević i Srđan Mladinić

Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

Ra­zgo­vor: Ivan He­ge­duš, direktor se­kto­ra Tr­ži­šte pre­ko­o­ce­an­skih ze­ma­lja

∆ NAŠA POSLA

Podravka je na visokom trećem izvoznom mjestu Broj­ča­no vrlo skro­mnih 146 tvr­tki koje se li­sta­ju na bur­zi u ino­zem­stvu za­je­dni­čki ostva­ru­je 32,6 mi­li­jar­di ku­na, što je 2006. pred­sta­vlja­lo više od po­lo­vi­ce hr­vat­skog izvo­za

ni­ja Pli­va, jer je za njen azi­tro­ mi­cin iste­kla pa­ten­tna za­šti­ta.

No, u nje­nim bi­lan­ca­ma izvoz i da­lje či­ni 84 po­sto pri­ho­da i tek je ma­lo ni­ži od pet mi­li­jar­ di ku­na. a vi­so­kom je tre­ćem izvo­znom mje­stu Po­ dravka s 1,59 mi­li­jar­di ku­na, a to pred­sta­vlja 46 po­sto nje­ne pro­i­zvo­dnje. Ka­ko su u 2006. na ne­kim ino­ze­mnim tr­ži­ šti­ma iste­kli ugo­vo­ri o di­stri­bu­ ci­ji Ne­stle­o­ve tr­go­va­čke ro­be, to pred­sta­vlja ma­nji pad u re­ alizaciji od dva po­sto. No, da­le­ ko je va­žni­je da je isto­do­bno na ve­ći­ni tr­ži­šta za­bi­lje­žen or­gan­ ski rast Po­drav­ki­nog asor­ti­ma­ na i da se pre­dvi­đa lan­si­ra­nje mnogih no­vih proizvoda. a­ju­go­dni­je su izvo­zno izne­na­đe­nje tri tvr­tke iz Kon­ča­re­va hol­din­ga, čiji bi zbroj tu kom­pa­ni­ju, ko­ ja bi­lje­ži no­ve uspje­he u pro­da­ ji so­fi­sti­ci­ra­ne elek­tro­o­pre­me (usko­ro kre­će i s izvo­zom ni­sko­ po­dnih tram­va­ja!) svr­stao na če­ tvr­to mje­sto. Ova­ko to mje­sto dr­ži još jedan zna­čaj­ni hrvatski “izvo­znik pa­me­ti”, a to je već do­ ka­za­ni Erics­son Ni­ko­la Te­sla s 1,15 mi­li­jar­di ku­na. Pre­ma oče­ki­va­nji­ma, sli­je­di Pe­tro­ke­ mi­ja, Bro­do­gra­đe­vna in­du­stri­ja 3. maj te Tan­ker­ska plo­vi­dba i Atlant­ska plo­vi­dba. Izme­đu tih po­to­njih smje­sti­la se Adris gru­ pa s 971,3 mi­li­ju­na ku­na, no taj pro­i­zvo­đač ci­ga­re­ta ipak bi­lje­ ži pad izvo­za od šest po­sto, što je na­zna­ka i dalj­njih pro­ble­ma u pla­si­ra­nju tog proizvoda po­ dlo­žnog i mo­no­po­li­ma i re­stri­ kci­ja­ma. gor­njem je di­je­lu ta­bli­ce još nekoliko prehram­ benih tvr­tki, a po re­zul­ ta­ti­ma se posebno isti­ču pro­i­ zvo­đa­či še­će­ra, i to IPK Kan­dit i Vi­ro. Osje­čka je tvr­tka za­bi­lje­ ži­la i rast od ogro­mnih 268 po­ sto, odnosno za čak 372,4 mi­li­ ju­na ku­na. Značajni izvo­zni­ci su i Lu­ra (473,3 mi­li­ju­na ku­na) te Kraš (325,4). Ne­što skro­mni­ je re­zul­ta­te preko hr­vat­skih gra­ni­ca bi­lje­že, pak, Zvi­je­zda (120,5), Le­do (109,2), Ja­mni­ca (81,4), Zve­če­vo (59,7), Franck (52,5) i Ba­del 1862 (50,5). ad se gle­da koje su od tvr­tki s bur­ze tijekom 2006. naj­vi­še izvo­zno po­ dba­ci­le, on­da tu uz već spo­me­ nu­ti Pli­vu sva­ka­ko treba spo­me­ nu­ti Da­le­ko­vod, čiji je pri­hod s tih tr­ži­šta ma­nji za 118,8 mi­li­ ju­na ku­na, tu­ri­sti­čku Va­la­mar gru­pu (mi­nus od 76,2 mi­li­ju­na) i Cro­a­tiu Air­li­nes (mi­nus 62,6 mi­li­ju­na). Pre­ma po­sto­tku, na tom se ne­sla­vnom vr­hu na­šao PIK Vin­kov­ci, čiji su izvo­zni pri­ ho­di sma­nje­ni za 95 po­sto, sli­je­ de Au­to­cen­tar Mer­kus s ni­žom re­a­li­za­ci­jom od 80 po­sto, Za­ gre­ba­čke pe­ka­re Kla­ra (-71 po­ sto), Že­lje­za­ra Split (-63 po­sto) i Elek­tro­me­tal (-61 po­sto). Sre­ tni­ja je okol­nost da su to ugla­ vnom ma­nje tvr­tke s upo­ri­štem na do­ma­ćem tr­ži­štu, pa ne­do­ sta­tak izvo­znih pri­ho­da ne­će iza­zva­ti ve­će poslovne i socijal­ ne po­tre­se. n

N

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

N

i­je dvoj­be­no da tvr­tke koje ko­ti­ra­ju na bur­zi, a ta­kvih je tre­nu­tno evi­ den­ti­ra­no 146, pred­sta­vlja­ju i po­naj­bo­lji dio hr­vat­skog go­spo­ dar­stva, za­si­gur­no i zbog či­nje­ ni­ce da ih taj sta­tus pri­si­lja­va na vrlo tran­spa­ren­tno po­slo­va­nje.

Po­tvr­da je te­ze da tu le­ži naj­ ve­ći ra­zvoj­ni po­ten­ci­jal i či­nje­ ni­ca da taj broj­ča­no na­i­zgled za­ne­ma­ri­vi dio go­spo­dar­stva či­ni više od po­lo­vi­ce izvo­zne bi­lan­ce Hrvatske. To­čni­je re­če­ no, kako je to ovih dana zbro­ jio tje­dnik Li­der, tih 146 tvr­tki u ino­zem­stvu za­je­dni­čki ostva­ ru­je 32,6 mi­li­jar­di ku­na, što je i tre­ći­na nji­ho­vih uku­pnih po­slo­ vnih pri­ho­da. Sa­mo 17 tvr­tki koje se li­sta­ju na bur­zi ne spa­ da­ju u izvo­zni­ke, a ugla­vnom je ri­ječ o ne­kim ma­njim pre­hram­ be­nim tvr­tka­ma, ho­tel­skim ku­ ća­ma ili tvr­tka­ma koje se ba­ve in­ve­sti­ra­njem i fi­nan­cij­skim po­ sre­do­va­njem. Uspo­re­dbe ra­di, od svih akti­vnih hr­vat­skih tvr­ tki u izvo­zni­ke spa­da samo njih 18 po­sto. alj­da je i za­to po­da­ci za 2006. po­ka­zu­ju da je po­kri­ve­nost uvo­za izvo­ zom na ra­zi­ni cje­lo­ku­pnog go­ spo­dar­stva pro­šle godine po­ra­ sla sa 47,4 na tek ma­lo po­dno­ šlji­vi­jih 48,3 po­sto. Do­du­še, po­sto­tak ra­sta izvo­za od 18,3 po­sto bio je ve­ći od uvo­za (15,8 po­sto), ali u apso­lu­tnim broj­ ka­ma to je pred­sta­vlja­lo rast od osam izvo­znih i čak 15 uvo­ znih mi­li­jar­di ku­na, ta­ko da je vanj­sko­tr­go­vin­ski de­fi­cit izno­ sio re­kor­dnih 11,1 mi­li­jar­di do­ la­ra. Gle­da­ju­ći po stru­ktu­ri, u izvo­zu i na­da­lje do­mi­ni­ra bro­ do­gra­dnja, plin iz sje­ver­nog Ja­ dra­na, naf­tni de­ri­va­ti, me­ta­li te hra­na i pi­će. ra­ti­mo se tvr­tka­ma s bur­ze. Već je iz te stru­ ktu­re izvo­za ja­sno da je uku­pno naj­ve­ći rast izvo­za za­bi­lje­ži­la Ina, i to za 1,26 mi­ li­jar­di ku­na, što pred­sta­vlja rast od 17 po­sto, pa je tre­nu­ tno usa­mlje­na na vr­hu te li­ste s uku­pno 8,64 mi­li­jar­de ku­na.

Ana­li­ti­ča­ri su, me­đu­tim, pri­li­ čno ske­pti­čni u po­gle­du du­go­ ro­čno­sti Ini­ne izvo­zne po­zi­ci­ je, jer će ka­šnje­nje u mo­der­ni­ za­ci­ji nje­nih ra­fi­ne­ri­ja su­ža­va­ ti izvo­zne mo­gu­ćno­sti, ali joj za­to idu u pri­log vi­so­ke ci­je­ne na­fte. Na dru­go­me je mje­stu, ali s naj­ve­ćim pa­dom izvo­znih pri­ho­da, i to za čak 649 mi­li­ju­ na ku­na, far­ma­ce­ut­ska kom­pa­

V

V

N

U

K

Pre­po­zna­tlji­vost i sna­ga bran­da naj­si­gur­ni­ji su put za osva­ja­nje no­vih ku­pa­ca i po­tro­ša­ča Pre­ko­o­ce­an­ske ze­mlje su vi­so­ko ra­zvi­je­na i za­htje­vna tr­ži­šta gdje su potrebna znatna marketinška ulaganja da bi se ostvario rast prodaje

Razgovarala: Ines Ba­nja­nin Snimio: Nikola Wolf

čajna mar­ke­tin­ška ula­ga­nja, a o kva­li­te­ti i in­ten­zi­te­tu tih aktiv­ nosti ovi­si i naš po­lo­žaj, tj. op­sta­ nak na tr­ži­štu. Pre­po­zna­tlji­vost i sna­ga na­ših bran­do­va su klju­ čne vrijednosti Podravke, bez ko­jih ne mo­že­mo stva­ra­ti no­ve po­tro­ša­če i uvjet su za ši­re­nje bi­ zni­sa i rast pro­da­je koji su na­ši gla­vni ci­lje­vi. Zbog svega toga mar­ke­ting i pro­da­ja mo­ra­ju bi­ ti jedan tim koji ra­di za ku­pca i našeg po­tro­ša­ča.

S

e­ktor Tr­ži­šta pre­ko­o­ce­an­ skih ze­ma­lja po­kri­va ši­ro­ki te­ri­to­rij od SAD-a i Ka­na­ de, preko Azi­je, Afri­ke, Bli­skog isto­ka do Au­stra­li­je. Podrav­ ka je za­stu­plje­na ci­je­lim asor­ti­ ma­nom na tr­ži­šti­ma SAD-a, Ka­ na­de i Au­stra­li­je, a s Ve­ge­tom i užim asor­ti­ma­nom na tr­ži­šti­ma Bli­skog isto­ka - Egi­pat, Izra­el, Jor­dan, Ku­vajt, Tur­ska te JAR. Na tr­ži­štu Afri­ke, tj. u Gvi­ne­ju, Gvi­ne­ju Bi­sao, Ma­li i Li­be­ri­ju, pla­si­ra­mo ju­he u ko­cki pod mar­ kom Vi­ta. Na svim na­ve­de­nim tr­ži­šti­ma naše pro­i­zvo­de pla­si­ ra­mo preko di­stri­bu­te­ra, a po­ duzeća Podravka In­ter­na­ti­o­nal djeluju u Au­stra­li­ji i SAD-u.

• Ko­je je od tih tr­ži­šta “do­mi­ nan­tno” i na koji smo na­čin i s ko­jim pro­i­zvo­dom fo­ku­si­ra­ni na nje­ga? - pi­ta­mo Ivana He­ ge­du­ša, di­re­kto­ra se­kto­ra Tr­ži­ šte pre­ko­o­ce­an­skih ze­ma­lja.

- Do­mi­na­tna, tj. tr­ži­šta na ko­ ji­ma ostva­ru­je­mo 80% pro­da­je Se­kto­ra su SAD i Ka­na­da na je­ dnoj stra­ni, a Au­stra­li­ja na dru­ goj stra­ni svi­je­ta.

Naj­ve­ći udio u realizaciji, kao i na ve­ći­ni dru­gih Po­drav­ki­nih tr­ ži­šta, či­ni Ve­ge­ta sa preko 50% vrijednosti u pro­da­ji, ali va­žno je naglasiti da je za­stu­plje­na ve­li­ ka ši­ri­na našeg asor­ti­ma­na pod mar­kom Podravka, što nam da­ je do­bar visibility i mo­gu­ćnost dalj­njeg ši­re­nja asor­ti­ma­na uvo­ đe­njem no­vih proizvoda u svim ka­te­go­ri­ja­ma. Cilj nam je odr­ža­ ti sna­gu i pre­po­zna­tlji­vost na­ših bran­do­va, jer je to jedan od naj­ si­gur­ni­jih pu­te­va za dalj­nji rast pro­da­je, za­dr­ža­va­nje po­sto­je­ćih i stva­ra­nje no­vih po­tro­ša­ča na­ ših proizvoda.

• Po­sto­ji li i gdje iz­dvo­je­na pro­i­zvo­dnja (u suradnji) i o ko­jim je pro­i­zvo­di­ma i tr­ži­šti­ ma ri­ječ?

- Na tr­ži­štu Au­stra­li­je Podrav­ ka je preko našeg poduzeća ugo­ vo­ri­la tri pro­i­zvo­dnje u suradnji

(out­so­ur­cing), a ri­ječ je o pa­ki­ra­ nju Ve­ge­te pri­la­go­đe­ne za­htje­ vi­ma au­stral­skog tr­ži­šta, pro­i­ zvo­dnji te­ku­će Ve­ge­te, te Po­ dravka gu­la­ša za tr­ži­šta SAD-a i Ka­na­de.

Tre­nu­tno se ra­zvi­ja­ju i pri­pre­ ma­ju za lan­si­ra­nje na tr­ži­šte još dva no­va proizvoda pod bran­ dom Ve­ge­ta.

Va­žno je naglasiti da su svi ovi pro­je­kti re­a­li­zi­ra­ni pre­ma za­ htje­vi­ma i na ini­ci­ja­ti­vu tr­ži­šta, a ulo­ga našeg In­ter­na­ti­o­na­la u Sydneyu je od izu­ze­tnog zna­če­ nja. Ka­ko bi se pru­ži­la kva­li­te­ tna te­hno­lo­ška i lo­gi­sti­čka po­dr­ ška, cje­lo­ku­pnu pro­i­zvo­dnju vo­ di i nad­zi­re naš te­hno­log u Po­ dravka In­ter­na­ti­o­nal Sydney.

• Ko­je stra­te­gi­je na­stu­pa na tr­ži­štu pre­ko­o­ce­an­skih ze­ma­ lja pri­mje­nju­je Podravka s obzi­rom na ra­zno­li­kost ze­ma­ lja, kulturu ko­mu­ni­ci­ra­nja, ra­ se, pre­hram­be­ne na­vi­ke...?

- Prije na­stu­pa na tr­ži­šte, ili kod uvo­đe­nja no­vog proizvo­ da, na­sto­ji­mo istra­ži­ti (sni­mi­ti) na­vi­ke po­tro­ša­ča i ve­li­či­nu ka­te­ go­ri­je, a posebno pra­ti­mo klju­ čne tren­do­ve kako bi­smo po­nu­ di­li pro­zvo­de koje tr­ži­šte tra­ži.

Sna­ga na­ših bran­do­va Ve­ge­ta i Podravka nam omo­gu­ću­je rast pro­da­je, a sve to za­hti­je­va zna­

• Ima li no­vo­o­tvo­re­nih tr­ži­ šta u po­slje­dnje vrijeme i pre­ ma ko­jim se kri­te­ri­ji­ma pro­ cje­nju­je po­ten­ci­jal no­vog tr­ ži­šta?

- Na tr­ži­šte Ku­vaj­ta smo u pro­ sin­cu pro­šle godine ispo­ru­či­li prve kon­tej­ne­re na­ših proizvo­ da, a na­gla­sak je na Stu­de­ni, Ve­ ge­ti, me­snim kon­zer­va­ma pre­ ma Ha­la­lu i kon­di­men­ti­ma.

Pre­ko našeg di­stri­bu­te­ra iz Ku­ vaj­ta tre­nu­tno smo u fa­zi uli­sta­ va­nja u naj­ve­či tr­go­va­čki la­nac Sul­tan, či­me nam se otva­ra put pre­ma Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji i dru­ gim ze­mlja­ma Bli­skog isto­ka.

• Ka­kva je mar­ke­tin­ška po­ tpo­ra na po­je­di­nim tr­ži­šti­ma, pra­te li i ne­ke kam­pa­nje uvo­ đe­nje no­vog proizvoda i na koji na­čin u tom smi­slu ko­mu­ ni­ci­ra­mo s po­tro­ša­či­ma?

- Su­ra­dnja s mar­ke­tin­gom je do­bra, ali sred­stva, tj. mar­ke­tin­ ški bu­dže­ti su pre­skro­mni. Po­ kre­nu­ti no­vo tr­ži­šte, ili otvo­ri­ti no­vog ku­pca ni­je mo­gu­će bez ade­kva­tnog ula­ga­nja u tr­ži­šte, a pr­vo pi­ta­nje koje po­sta­vlja no­ vi par­tner je: “Ka­kve marketinš­ ke aktivnosti pla­ni­ra­te pro­ve­ sti?” Za­la­žem se za je­dna­ki sta­ tus svih tr­ži­šta kada su ula­ga­ nja u tr­ži­šte u pi­ta­nju, jer oko 100 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da od pro­da­je na ovim tr­ži­šti­ma za Po­ drav­ku su vrlo bi­tna, a da bi­smo to ostva­ri­li mo­ra­mo in­ve­sti­ra­ti u tr­ži­šte.

Me­đu­tim, mo­ram na­ve­sti i do­bar pri­mjer - lan­si­ra­nje te­ku­ će Ve­ge­te na tr­ži­štu Au­stra­li­je, gdje smo pro­jek­tnim vo­đe­njem

• Ka­ko bi­ste ko­men­ti­ra­li pro­ šlo­go­di­šnje poslovne re­zul­ta­ te ostva­re­ne u se­kto­ru?

- Pro­šle 2006. godine ostva­ri­ li smo rast pro­da­je od 6% na ni­ vou Se­kto­ra pre­ko­o­ce­an­skih ze­ ma­lja, u odno­su na 2005. god., ili ne­što više od 9% uzme­mo li u obzir ne­ga­ti­vne te­čaj­ne ra­ zli­ke. Sto­ga mo­že­mo za­klju­či­ti da smo uspje­šno po­slo­va­li i vje­ ru­jem da će­mo uz ma­ksi­mal­ni angažman i pu­no aktivnosti ko­ je pri­pre­ma­mo ostva­ri­ti naše ci­ lje­ve u ovoj godini. Ta­ko, na pri­ mjer, sa­gle­da­mo li cje­lo­ku­pno hr­vat­sko go­spo­dar­stvo, Podrav­ ka u SAD-u ostva­ru­je više pro­ me­ta (izvo­za) nego svi hrvatski pro­i­zvo­đa­či za­je­dno. Na­ša po­zi­ ci­ja na tim tr­ži­šti­ma do­se­gnu­la je ra­zi­nu koja za­hti­je­va sve vi­ še ula­ga­nja u tr­ži­šte kako bi­smo mo­gli pra­ti­ti tren­do­ve, odr­ža­va­ ti sna­gu bran­do­va i ula­zi­ti u no­ ve se­gmen­te tr­ži­šta, a bez svega toga te­ško je sva­ke godine osi­gu­ ra­ti rast pro­da­je.

• Ko­ji su ci­lje­vi i pla­no­vi se­ kto­ra u na­re­dnom ra­zdo­blju?

- Rast pro­da­je pla­ni­ra­mo ostva­ri­ti po­ve­ća­njem po­tro­šnje ‘per ca­pi­ta’ u po­sto­je­ćim tr­ži­ šnim se­gmen­ti­ma (mar­ke­tin­ška ula­ga­nja, ši­re­nje na­vi­ka u po­tro­ šnji Ve­ge­te) i otva­ra­njem no­vih se­gme­na­ta tr­ži­šta na po­sto­je­ ćim tr­ži­šti­ma, ili po­tpu­no no­vih tr­ži­šta - ze­ma­lja. Oba pri­stu­pa su de­fi­ni­ra­na kao na­ša stra­te­gi­ja za tr­ži­šta SAD-a i Ka­na­de, a za tr­ži­šte Au­stra­li­je pla­ni­ra­mo lan­ si­ra­ti pro­i­zvo­de pod mar­kom Eva i pla­si­ra­ti naše pro­i­zvo­de u ze­mlje re­gi­je (No­vi Ze­land, Ma­ le­zi­ja). n

Obo­stra­na za­in­te­re­si­ra­nost za po­slo­vnu su­ra­dnju

P

na­čin upoznao što je Podravka danas u Ko­pri­vni­ci, Hrvatskoj i na glo­bal­nom tr­ži­štu. Čla­ no­vi al­ban­ske de­le­ga­ci­je iska­ za­li su za­in­te­re­si­ra­nost za do­ la­zak Podravke na nji­ho­vo tr­ ži­šte, kao i mo­gu­će in­ve­sti­ra­ nje Podravke na to tr­ži­šte, ali i za raz­mje­nu isku­sta­va koje im Podravka mo­že pre­ni­je­ti ve­za­ no za ra­zvoj pre­hram­be­ne in­ du­stri­je u toj ze­mlji. Uz to Po­ dravka je do­bi­la i po­ziv za su­ dje­lo­va­nje na nji­ho­vom tra­ di­ci­o­nal­nom me­đu­na­ro­dnom saj­mu pre­hram­be­ne in­du­stri­je koji će se ove godine odr­ža­ti u Ti­ra­ni tijekom ruj­na. S dru­ge stra­ne, predstavnici Podrav­ ke iska­za­li su za­in­te­re­si­ra­nost za tr­ži­šte Al­ba­ni­je i pla­sman Po­drav­ki­nih proizvoda. Član Upra­ve Podravke Go­ran Mar­ ku­lin za­hva­lio se na po­zi­vu za

Razgovori u Podravki o poslovnoj suradnji (snimio B. Godek) su­dje­lo­va­nje na saj­mu u Ti­ra­ ni te do­dao: - Pri­hva­ća­mo su­dje­lo­va­nje na me­đu­na­ro­dnom saj­mu i spre­mni smo na raz­mje­nu isku­sta­va, kao i na su­sre­te i ra­ zgo­vo­re s mje­ro­da­vnim in­sti­

U Bi­o­gra­du odr­žan pro­ši­re­ni ko­le­gij Pro­da­je tr­ži­šta Hrvatske

I u pr­vom ovo­go­di­šnjem tro­mje­sje­čju Pro­da­ja Hr­vat­ska bi­lje­ži vrlo dobre poslovne re­zul­ta­te

osi­gu­ra­li mar­ke­tin­ška ula­ga­nja, ia­ko u odno­su na gla­vne kon­ku­ ren­te pu­no ni­žeg in­ten­zi­te­ta.

Zbog svega na­ve­de­nog pri­si­lje­ ni smo ko­ri­sti­ti me­to­de ”ge­ri­la mar­ke­tin­ga”, ili fo­ku­si­ra­nim akti­ vno­sti­ma tra­de mar­ke­tin­ga na ci­lja­ne sku­pi­ne po­tro­ša­ča (po­ dje­la uzo­ra­ka, re­ce­pa­ta, de­gu­ sta­ci­ja) osi­gu­ra­ti ade­kva­tan ni­ vo pre­po­zna­tlji­vo­sti.

Pred­sta­vni­ci Ve­le­po­slan­stva i agro­bi­zni­sa Re­pu­bli­ke Al­ba­ni­je po­sje­ti­li Po­drav­ku

o­drav­ku su u uto­rak po­ sje­ti­li predstavnici Ve­le­ po­slan­stva i agro­bi­zni­sa Re­pu­bli­ke Al­ba­ni­je. U de­le­ga­ ci­ji su bili ot­pra­vnik po­slo­va Ve­le­po­slan­stva Re­pu­bli­ke Al­ ba­ni­je u Hrvatskoj Xhelal Fej­ za, te predstavnici Al­ban­skog savjeta za agro­bi­znis (KASH) En­ver Fe­ri­zaj, Zyhdi Teqja i Ha­san Ha­li­li, a u Podravki su ih ugo­sti­li član Upra­ve Po­ dravke Go­ran Mar­ku­lin i di­ rektor se­kto­ra Tr­ži­šte ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe Kru­no­slav Be­švir.

Ka­ko je Podravka ja­ko za­in­te­ re­si­ra­na za ozbi­ljan pro­dor na tr­ži­šte ove ze­mlje, to je ovaj su­ sret bio in­te­re­sasn­tan i je­dnoj a i dru­goj stra­ni. Go­sti­ma iz Al­ ba­ni­je Ma­ti­ja Hle­bar iz Kor­po­ ra­ti­vnih ko­mu­ni­ka­ci­ja na po­ če­tku je održao pre­zen­taciju o Gru­pi Podravka te ih na taj

Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

tu­ci­ja­ma u Re­pu­bli­ci Al­ba­ni­ji kako bi­smo una­pri­je­di­li naše me­đu­so­bne odno­se.

Po­sli­je sa­stan­ka go­sti iz Al­ba­ ni­je imali su pri­li­ku ra­zgle­da­ti Tvor­ni­cu Ve­ge­te i Tvor­ni­cu ju­ ha i po­lu­go­to­vih je­la. V. Indir

Pi­še: Boris Fabijanec Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

U

bi­o­grad­skom ho­te­lu Ili­ ri­ja odr­žan je 23. i 24. tra­vnja pro­ši­re­ni ko­le­ gij Pro­da­je tr­ži­šta Hr­vat­ske na kojemu su bili vo­de­ći lju­ di re­gi­ja pre­dvo­đe­ni direkto­ rom Pro­da­je Ma­ri­nom Pu­ca­ rom. Kon­fe­ren­ci­ji je pri­su­stvo­ vao i član Upra­ve Mi­ro­slav Vi­ tko­vić. Osno­vna te­ma ko­le­gi­ja bila je ana­li­za ostva­re­nih re­zul­ ta­ta u pr­vom tro­mje­se­čju ove godine, da­kle ci­lja­na i stvar­na obra­da pro­daj­nih mje­sta. Ana­ li­zi­ra­ju­ći po re­gi­ja­ma sta­nje i organizaciju rada na te­re­nu, a posebno pro­daj­na mje­sta po pro­gra­mi­ma, ci­lja­ne i ostva­re­ ne obra­de mje­sta po­tro­šnje, de­fi­ni­ra­nje ala­ta za ostva­re­nje

ci­lje­va te su­stav rada s tr­go­va­ čkim lan­ci­ma, tra­di­ci­o­nal­nim tr­go­vi­na­ma i ve­le­pro­da­ja­ma, su­di­o­ni­ci ko­le­gi­ja su za­pra­ vo na­pra­vi­li do­bru plat­for­mu za dalj­nje agre­si­vni­je na­stu­pe na pro­daj­nim mje­sti­ma diljem Hrvatske. Uz to, te­ma ko­le­gi­ja bila je i im­ple­men­ta­ci­ja no­ve or­ga­ni­za­ci­je, s na­gla­skom na pro­ble­me, nakon što su cen­tra­ li­zi­ra­ne sve pro­daj­ne fun­kci­je unu­tar hr­vat­skog tr­ži­šta ”pod je­dnu ka­pu”. Ta­ko­đer, izvr­še­ne su kva­li­te­tne pripreme za kvar­ tal­ne sastanke po re­gi­ja­ma na ko­ji­ma će se de­talj­no ana­li­zi­ra­ ti po svim pro­daj­nim pro­gra­ mi­ma i svim ka­na­li­ma di­stri­ bu­ci­je ostva­re­nje re­zul­ta­ta. Uz sve te ana­li­ze de­fi­ni­ra­ni su ja­ sni ope­ra­ti­vni za­da­ci.

- Sa za­do­volj­stvom mo­ram

ista­knu­ti da se po­zi­ti­van trend ostva­re­nja vrlo do­brih po­ slo­vnih re­zul­ta­ta na tr­ži­štu Hrvatske na­sta­vlja­ju i u pr­ vom tro­mje­sje­čju ove godine.

Trend ra­sta na­sta­vlja se pre­ma pla­no­vi­ma, a na ovom ko­le­gi­ju poseban na­gla­sak smo dali na na­pla­tu i tro­ško­ve. To su ak­ tivnosti koje smo do­da­tno ana­ li­zi­ra­li i ubr­zo će­mo do­ni­je­ti kon­kre­tne mje­re kako bi bila što po­volj­ni­ja ko­le­ra­ci­ja izme­ đu ra­sta pro­da­je i sma­nje­nja tro­ško­va. Na­ra­vno, cilj je kao i obi­čno - da se ostva­re svi za­cr­ ta­ni pla­no­vi na tr­ži­štu Hrvat­ ske - za­do­volj­no je izja­vio Mi­ ro­slav Vi­tko­vić.

Za­do­vo­ljan ostva­re­nim re­ zul­ta­ti­ma u pr­vom kvar­ta­lu i opće­ni­to ko­le­gi­jem Pro­da­je bio je i nje­zin čel­ni čo­vjek.

- Tra­di­ci­o­nal­no je da Pro­da­ja Hr­vat­ska na naj­va­žni­jem i naj­ pro­fi­ta­bil­ni­jem Po­drav­ki­nom tr­ži­štu ostva­ru­je dobre re­zul­ta­ te. I u Bi­o­gra­du smo za­klju­či­li da su nam ovo­go­di­šnji pla­no­vi vrlo am­bi­ci­o­zni, ali i da pro­sto­ ra za rast ima na hrvatskom tr­ ži­štu pa je u ni­zu za­klju­ča­ka koji su usvo­je­ni na ko­le­gi­ju je­ dan od naj­va­žni­jih su­sta­vni­je pra­će­nje tren­do­va u pre­hra­ni i pi­ću, po­tom ostva­ri­va­nje ma­ ksi­mal­nih be­ne­fi­ta na ni­vou Podravka Gru­pe te sva­ko­ga po­ je­di­nog po­slo­vnog pro­gra­ma - re­kao je Ma­rin Pu­car.

Osim am­bi­ci­o­znih pro­daj­nih pla­no­va za idu­će ra­zdo­blje, cilj bi­o­grad­skog ko­le­gi­ja bio je da sve dru­ge di­je­lo­ve kom­pa­ni­je, odnosno se­kto­re, na ne­ki na­ čin pri­bli­že tr­ži­štu, da svi sku­ pa više pro­mi­šlja­ju tr­ži­šte, da se zna koji su tren­do­vi i da se ti tr­ži­šni tren­do­vi an­ti­ci­pi­ra­ ju te da na ne­ki na­čin Podrav­ ka bu­de no­si­telj tih tren­do­va, a ne da se na njih mo­ra ada­ pti­ra­ti kada oni već do­đu. Na­ kon kon­stru­kti­vnih ra­spra­va ta­ko­đer su de­fi­ni­ra­ne dalj­nje pro­daj­ne aktivnosti po ka­te­go­ ri­ja­ma proizvoda - do­da­ci je­li­ ma, Podravka je­la, me­sni pro­ gram, dje­čja hra­na, ži­ta­ri­ce za do­ru­čak, kre­mni na­ma­zi, čaj, vo­će, po­vr­će, kon­di­men­ti i raj­ či­ca, pi­ća, sla­sti­ce, snack i pe­ kar­ski pro­i­zvo­di te za­mr­znu­ti pro­i­zvo­di. n

Ku­da ide hr­vat­ska tr­go­vi­na - odje­ci s kon­fe­ren­ci­je ča­so­pi­sa Pro­gres­si­ve

Kroz ino­va­ci­je Podravka gra­di svoje mje­sto u kon­so­li­di­ra­noj tr­go­vi­ni Pi­še: Ja­dran­ka La­kuš

K

on­so­li­da­ci­ja u ma­lo­pro­ da­ji koja do­no­si po­zi­ti­ vne efekte za tr­gov­ce i po­tro­ša­če je ne­za­u­sta­vljiv pro­ ces. To naj­bo­lje po­ka­zu­ju po­ da­ci pre­do­če­ni na kon­fe­ren­ci­ji koju je 19. i 20. tra­vnja or­ga­ni­zi­ rao ča­so­pis Pro­gres­si­ve oku­piv­ ši vo­de­će ljude hrvatske tr­go­ vi­ne i do­ba­vlja­ča. Pre­ma istra­ ži­va­nju Ni­el­se­na, u ve­ći­ni eu­ rop­skih ze­ma­lja naj­ma­nje 50 po­sto pro­da­je oba­vlja se pu­tem tri naj­ve­ća tr­go­va­čka lan­ca. U naj­ra­zvi­je­ni­joj Dan­skoj i Šved­ skoj taj po­sto­tak je još izra­že­ni­ ji i do­se­že gotovo 90 po­sto. Za ra­zli­ku od ze­ma­lja u ko­ji­ma su pro­ce­si okru­pnja­va­nja tr­go­vi­ne pra­kti­čki za­vr­še­ni, na dnu lje­ stvi­ce su Ru­munj­ska s 10, Ru­si­ ja sa se­dam i Ukra­ji­na s pet po­ sto. U zla­tnoj sre­di­ni su ze­mlje koje su značajna tr­ži­šta Po­ dravke - Ma­đar­ska sa 43 po­sto, Slo­va­čka sa 42 i Če­ška sa 36 po­ sto. Pri­mjer Če­ške po­ka­zu­je br­ zi­nu i ne­za­u­sta­vlji­vost kon­so­li­ da­ci­je. Prije 10 go­di­na Če­ška je ima­la samo jedan hi­per­mar­ket na pet mi­li­ju­na ku­pa­ca, a bi­ la je bez ije­dnog velikog šo­ping cen­tra (s naj­ma­nje 50 du­ća­na), da bi la­ni jedan hi­per­mar­ket do­la­zio na 50.000, a po jedan ve­li­ki šo­ping cen­tar na 350.000 ku­pa­ca.

Gdje je u sve­mu to­me Hr­vat­

U pa­nel di­sku­si­ji Ma­rin Pu­car govori o ra­zvo­ju par­tner­skih odno­sa izme­đu Podravke i tr­go­va­čkih tvr­tki ska? Una­trag nekoliko go­di­na bila je je­dno od na­jbr­že ra­stu­ ćih tr­ži­šta u re­gi­ji, a la­ni ni­je ušla ni u pr­vih de­set. Pre­te­kli su nas oni koji su nam do ju­čer pu­ha­li u le­đa. Tre­nu­tno tri na­ jbr­že ra­stu­ća tr­ži­šta su Ru­si­ja, Ukra­ji­na i Ru­munj­ska.

Sa­da­šnja vrijednost tr­ži­šta u Hrvatskoj je oko 50 mi­li­jar­ di ku­na, od če­ga na tr­go­va­nje me­som, vo­ćem i po­vr­ćem, te kru­hom otpa­da oko 25 po­sto.

Okru­pnja­va­nje je za­sad za­hva­ ti­lo oko 60 po­sto tr­ži­šta. Kon­ zum je naj­ve­ći s oko 25 udje­ la, a sli­je­de Ge­tro, Me­tro, Bil­la, Mer­ca­tor, Ka­u­fland s pet po­sto, te CBA i osta­la udru­že­nja tr­go­ va­ca s de­se­tak po­sto. Pre­dno­ sti kon­so­li­da­ci­je, kao što su po­ di­za­nje stan­dar­da po­slo­va­nja u ma­lo­pro­da­ji, eko­no­mi­ka obuj­ ma i ušte­de u lan­cu vrijedno­

sti, izra­že­ni­ja stra­te­ška di­fe­ren­ ci­ja­ci­ja tr­go­va­ca, vi­ša pro­fi­ta­bil­ nost i in­ten­zi­vni­ja su­ra­dnja s do­ba­vlja­či­ma, svje­sni su svi ko­ ji po­slu­ju u ovom se­kto­ru. Ali i do­ba­vlja­či koji svo­ju po­slo­vnu stra­te­gi­ju više ne mo­gu usmje­ ra­va­ti samo pre­ma kraj­njim po­ tro­ša­či­ma nego i pre­ma tr­go­vi­ ni. O to­me je na kon­fe­ren­ci­ji go­vo­rio i Ma­rin Pu­car, direktor Podravkine pro­da­je Hr­vat­ska, ista­kav­ši pri­mje­re si­stem­skog po­ve­zi­va­nja i gra­đe­nja odno­sa par­tner­stva i po­vje­re­nja s tr­go­ va­čkim lan­ci­ma u ze­mlji.

U ko­na­čni­ci svi ti pro­ce­si usmje­re­ni su pre­ma za­do­vo­lje­ nju po­tre­ba po­tro­ša­ča koji po­ sta­ju sve za­htje­vni­ji­ma i ko­ ji osim o ci­je­ni sve više vo­de ra­ ču­na i o zdra­vlju, eti­ci, te kva­ li­te­ti ku­po­va­nja. Po­tro­ša­či sve više ra­zvi­ja­ju emo­ti­vni odnos

pre­ma pro­i­zvo­di­ma, bi­lo da su to poznati bran­do­vi, bi­lo ku­ ćne mar­ke nji­ho­vih omi­lje­nih tr­go­vi­na. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ je je pre­do­či­la Ce­ci­le Ri­ve­ra­in iz IGD, pri­va­tne mar­ke su ja­če nego ika­da, ta­ko da pri­mje­ri­ce u Švi­car­skoj na njih otpa­da čak 44 po­sto tr­ži­šnog udje­la, u En­ gle­skoj 40, a u Nje­ma­čkoj gdje je za­vla­da­la Al­do­ma­ni­ja (preko 80 po­sto Ni­je­ma­ca Al­di pro­cje­ nju­je kao naj­po­zna­ti­ju mar­ku u ze­mlji) 35 po­sto. To je na­ra­vno ve­li­ki iza­zov za pro­i­zvo­đa­če bran­di­ra­nih proizvoda koji tra­ že na­či­ne kako mu odgo­vo­ri­ti.

Podravka je odre­di­la da klju­ čni fa­ktor op­stan­ka u kon­so­ li­di­ra­noj tr­go­vi­ni bu­du ino­va­ ci­je, odnosno da kom­pa­ni­ja svoj rast te­me­lji na stal­nom, akti­vnom ra­zvo­ju no­vih proi­ zvoda. O to­me je u vrlo za­pa­ že­nom izla­ga­nju na kon­fe­ren­ ci­ji go­vo­ri­la Bi­lja­na Ću­stić, te­ hno­log spe­ci­ja­list u Ra­zvo­ju, naglasivši da se ino­va­ti­vnost te­me­lji na ja­snoj vi­zi­ji i stra­ te­škom pla­ni­ra­nju, kon­ti­nu­i­ra­ nom ra­zvo­ju zna­nja i vje­šti­na, a da je cilj ino­va­ti­vnih istra­ži­ va­nja stva­ra­nje no­vih vrijed­ nosti i no­vih kom­pe­ti­ti­vnih proizvoda. Kao naj­bo­lji pri­ mjer Podravkine ino­va­ti­vno­sti na­ve­la je Ve­ge­tu, te ista­kla da no­vi pro­i­zvo­di koji se lan­si­ra­ju na tr­ži­šte či­ne osno­vu or­gan­ skog ra­sta kom­pa­ni­je. n

Po­drav­ki­ni in­for­ma­ti­čki stru­čnja­ci sudjelovali na Mi­cro­soft Windays kon­fe­ren­ci­ji Su­dje­lo­va­njem i odr­ža­nim pre­da­va­nji­ma Podravka i na­ da­lje ši­ri ugled u in­for­ma­ti­čkoj za­je­dni­ci kao jedna od tvr­tki koja pre­po­zna­je vrijednost IT te­hno­lo­gi­je u una­pre­ đe­nju poslovne pro­du­kti­vno­sti

U

Opa­ti­ji je od 23. do 27. tra­vnja odr­ža­na se­dma po re­du Mi­cro­so­fto­va po­slo­vno-te­hno­lo­ška kon­fe­ren­ci­ ja Windays, koja oku­plja par­tne­re i ko­ri­sni­ke Mi­cro­ soft rje­še­nja. Ri­ječ je o je­dnoj od naj­ve­ćih IT ma­ni­fe­sta­ci­ja u re­gi­ji. Ovo­go­di­šnja kon­fe­ren­ci­ja sta­vlja na­gla­sak na ko­ri­ šte­nje IT te­hno­lo­gi­je u svr­hu po­ve­ća­nja poslovne pro­du­kti­ vno­sti, po­ku­ša­va­ju­ći po­sti­ći odmak od tra­di­ci­o­nal­nog usko te­hno­lo­škog pri­stu­pa.

U pet kon­fe­ren­cij­skih da­na odra­đe­no je preko 170 pre­da­va­ nja, koja su odr­ža­li emi­nen­tni hrvatski i stra­ni pre­da­va­či iz ra­zli­či­tih po­dru­čja pri­mje­ne Mi­cro­so­fto­vih te­hno­lo­gi­ja, či­ me je omo­gu­će­no da pre­da­va­nja bu­du aktu­al­na i do­stu­pna kako IT stru­čnja­ci­ma ta­ko i po­slo­vnim po­du­ze­tni­ci­ma.

Osim samih pre­da­va­nja, kroz IT pra­kti­kum (ra­ču­nal­na ra­ di­o­ni­ca s posebno pri­pre­mlje­nim ra­ču­na­li­ma i te­hno­lo­škim sce­na­ri­ji­ma) omo­gu­ćen je po­sje­ti­te­lji­ma kon­fe­ren­ci­je uvid i rad s te­hno­lo­gi­ja­ma koje će svje­tlo da­na na tr­ži­štu ugle­da­ti u bli­skoj bu­du­ćno­sti.

Mi­cro­soft Windaysi su i mje­sto su­sre­ta i ide­al­na pri­li­ka za ostva­re­nje po­slo­vnih kon­ta­ka­ta, upo­zna­va­nje po­ten­ci­jal­nih po­slo­vnih par­tne­ra i raz­mje­nu isku­sta­va.

Po­drav­ki­ni stru­čnja­ci iz se­kto­ra In­for­ma­ti­ke već tra­di­ci­o­ nal­no po­sje­ću­ju ovu kon­fe­ren­ci­ju, a ove godine imali su pri­ li­ke odr­ža­ti i dva pre­da­va­nja.

Da­rio Ga­li­nec odr­žao je pre­da­va­nje na te­mu ”Upra­vlja­nje pro­ce­si­ma - isku­stva i ra­zmi­šlja­nja iz Podravkine ku­hi­nje”.

Gla­vne po­ru­ke po­sla­ne s nje­go­vog pre­da­va­nja bi­le su da uspje­šno upra­vlja­ti naj­ve­ćom hrvatskom pre­hram­be­nom kom­pa­ni­jom zna­či uspje­šno upra­vlja­ti po­slo­vnim pro­ce­si­ ma. Ulo­ga IT-a u to­me je da pru­ži te­hno­lo­šku plat­for­mu ko­ ja će omo­gu­ći­ti efi­ka­sno i efe­kti­vno upra­vlja­nje pro­ce­si­ma od kra­ja do kra­ja. Pri­ka­za­no je kako Podravka ko­ri­sti IT te­ hno­lo­gi­je za upra­vlja­nje pro­ce­si­ma u do­me­ni ne­stru­ktu­ri­ra­ nih sa­dr­ža­ja, in­ten­zi­vnog ljud­skog rada s do­ku­men­ta­ci­jom, kako ta­kve pro­ce­se po­ve­zu­je­mo na ERP su­stav, ola­kša­va­mo ko­la­bo­ra­ci­ju me­đu ti­mo­vi­ma i kako se no­si­mo s pro­ble­mi­ ma mul­ti­na­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je kom­pa­ni­je.

Ma­rio Vr­ho­ci je u pre­da­va­nju s te­mom ”Podravkin su­pe­ rIn­tra­net” na­sto­jao po­ja­sni­ti za­što Podravka svoj no­vi in­ tra­net su­stav na­zi­va su­pe­rIn­tra­net. Kroz de­mon­stra­ci­ju ra­ da našeg no­vog in­tra­ne­ta po­ka­zao je kako po­mo­ću naj­su­ vre­me­ni­je te­hno­lo­gi­je mo­že­mo osi­gu­ra­ti bo­lju ko­la­bo­ra­ci­ju me­đu ti­mo­vi­ma i se­kto­ri­ma, kako smo au­to­ma­ti­zi­ra­li ne­ke poslovne pro­ce­se. Dao je i te­hno­lo­ški pre­sjek in­fra­stru­ktu­re ko­ri­šte­ne za izgra­dnju in­tra­ne­ta.

Kao pra­te­ća ma­ni­fe­sta­ci­ja ovo­go­di­šnjih Windaysa odr­ža­ na je i pa­nel ra­spra­va s te­mom ”Bu­ild or buy - how and why”, mo­de­ri­ra­na od stra­ne prof. dr. Ve­li­mi­ra Sri­će, a jedan od pa­ ne­li­sta bio je i direktor Po­drav­ki­ne In­for­ma­ti­ke Da­mir Mar­ ti­no­vić. Za­ni­mlji­va ra­spra­va vo­di­la se u smje­ru tre­ba­ju li kom­pa­ni­je ra­zvoj i izgra­dnju ICT su­sta­va ra­di­ti vla­sti­tim re­ sur­si­ma ili ku­po­va­ti go­to­va rje­še­nja na tr­ži­štu.

Podravka je upravo na Windaysima po­tpi­sa­la ugo­vor s Mi­ cro­so­ftom, kao jedina tvr­tka u Hrvatskoj, o ula­sku u par­ tner­ski pi­lot pro­gram ko­ri­šte­nja te­hno­lo­gi­je Of­fi­ce Com­mu­ ni­ca­ti­on Ser­ver 2007. Ri­ječ je o naj­no­vi­joj te­hno­lo­gi­ji či­ja se slu­žbe­na obja­va oče­ku­je u lje­to 2007., a koja će po­naj­pri­je me­nad­žmen­tu Podravke osi­gu­ra­ti brz i kva­li­te­tan na­čin me­ đu­so­bnog ko­mu­ni­ci­ra­nja, što će po­naj­vi­še do­ći do izra­ža­ja u ko­mu­ni­ka­ci­ji s in­ter­na­ci­o­na­li­ma.

Su­dje­lo­va­njem i odr­ža­nim pre­da­va­nji­ma Podravka i na­da­ lje ši­ri ugled u in­for­ma­ti­čkoj za­je­dni­ci (i ši­re) kao jedna od tvr­tki koja pre­po­zna­je vrijednost IT te­hno­lo­gi­je u una­pre­đe­ nju poslovne pro­du­kti­vno­sti. n

Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

Ka­ko fun­kci­o­ni­ra Podravkin po­tro­ša­čki te­le­fon broj 0800 08 08

Podravka na burzi

Pesimizam uvjetovan globalnim zbivanjima Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr Sukladno konvencionalnoj logici, snažan rast morao je, prije ili kasnije, ustupiti mjesto korekciji, pa makar i po cijenu uvoza potrebnih doza pesimizma iz inozemstva. Uostalom, kad već uvozimo puno toga (i puno više nego što izvozimo), zašto ne bi i pesimizam dobavljali iz inozemstva? Jer osim novog vala likvidacije na inozemnim burzama, čini se kako uistinu ništa nije moglo natjerati domaće investitore da odbace duboko ukorijenjeni optimizam i počnu razmišljati o izvlačenju barem dijela profita koje im je donio višemjesečni pozitivan trend na domaćem tržištu kapitala, uvjetovan prije svega dramatičnim priljevom svježeg kapitala. Dovodeći time situaciju do usijanja, uz valuacije koje sve veći broj analitičara drži fundamentalno neutemeljenima, navodeći kako je aktualna percepcija tržišta dionica na duži rok jednoDatum 18. 4.

19. 4.

20. 4.

23. 4.

24. 4.

25. 4.

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena

stavno neodrživa.

I tako je, eto, upravo protekli tjedan pokazao da burza ipak ne može biti jednosmjerna ulica, makar je konačan epilog korekcije (ako se zaustavljanje pozitivnog trenda uopće može tako nazvati) bio tek minoran pad cijena. Koji je, razlikujući se intenzitetom, ovisno o atraktivnosti pojedinog burzovnog segmenta, «zakačioČ i najzabačenije kutke tržišta, ali za sada bez osjetnijeg rasta obujma trgovine. Drugim riječima, izvlačenje profita još uvijek nije omasovljeno u tolikoj mjeri da bi posijalo nekakvu paniku i preokrenulo uvriježeni tijek kapitala kojim se velika sredstva koja uporno slijevaju na burzu. Demonstrirajući visok stupanj korelacije s tržišnim zbivanjima, korekcije nije bila lišena ni Podravka, zabilježivši u tjedan dana pad cijene od 2,4% (više od 1,4% minusa za CROBEX indeks) i skrenuvši pozornost ulagača na granicu od 600 kuna, čija se «čvrstoćaČ može pokazati presudnom po izvedbu dionicu na kraći rok.

Cijena 625.00 610.00 622.00 620.00 620.00 610.01

Promet

PODR-R-A 18-25.04.2007.

630.00

7,000,000

Promet Cijena

625.00

Promet 1,286,007.21 1,893,223.61 1,260,739.62 1,979,116.41 6,001,846.89 2,881,326.76

6,000,000

Po­tro­ša­čki te­le­fon - odli­čna ko­mu­ni­ka­ci­ja s po­tro­ša­či­ma

Na broj telefona koji je otisnut na ambalaži gotovo svih Podravkinih proizvoda svakodnevno pristiže pedesetak poziva, što je dvostruko više nego lani. Za to je za­slu­žna i po­ru­ka koju oda­ši­lje­mo - i nakon ku­plje­nog proizvoda ima­te niz do­da­tnih mo­gu­ćno­sti, po­ča­šće­ni smo va­šim ja­vlja­njem Pi­še: Ines Ba­nja­nin Snim­ke: Be­ri­slav Go­dek

Maleni su također veliki potrošači Podravkinih proizvoda

N

a po­tro­ša­čki broj te­le­fo­ na 0800 08 08, oti­snut na am­ba­la­ži gotovo svih Po­ drav­ki­nih proizvoda, sva­ko­dne­ vno pri­sti­že pe­de­se­tak po­zi­va, i taj je broj u stal­nom po­ra­stu, pa je ta­ko broj po­zi­va udvo­stru­čen u odno­su na pri­ja­šnje godine.

- Za ovo sto­po­sto­tno po­ve­ća­ nje ja­vlja­nja po­tro­ša­ča za­slu­žna je i po­ru­ka koju u izra­vnoj ko­ mu­ni­ka­ci­ji oda­ši­lje­mo po­tro­ša­ či­ma - i nakon ku­plje­nog proizvoda ima­te niz do­da­tnih mo­ gu­ćno­sti, po­ča­šće­ni smo va­šim ja­vlja­njem, za vas ima­mo niz akcija uz pri­go­dne po­klo­ne, niz na­ gra­dnih iga­ra... Ova­kvim pri­stu­ pom, uspjeh ne mo­že izo­sta­ti re­kla nam je vo­di­te­lji­ca po­slo­va za odno­se s po­tro­ša­či­ma Ru­ži­ca Se­đek, te do­da­la:

Velik interes za nagradne igre

- Si­ste­ma­ti­za­ci­jom po­zi­va po­ tro­ša­ča od ožujka ove godine uve­den je no­vi obra­zac za dne­ vno vo­đe­nje po­zi­va. Ako je prava in­for­ma­ci­ja evi­den­ti­ra­na na pra­ vi­lan na­čin, ta­kvi se po­da­ci mo­ gu ko­ri­sti­ti za una­pre­đe­nje i po­ bolj­ša­nje na­ših proizvoda i pro­ce­ sa, tj. si­ste­ma­ti­za­ci­ju ko­na­čnog iz­vje­šta­ja, a in­for­ma­ci­ja je je­dno­

Svaki odgovor u najkraćem roku

Potrošači ne samo što rado kupuju Podravkine proizvode nego vole i komunicirati na potrošačkom telefonu - dnevno upućuju i pedesetak poziva sta­vni­ja, pra­kti­čni­ja i uvi­jek do­ stu­pna. U no­vom obra­scu na­la­ zi se ru­bri­ka pu­tem koje oba­vlja­ mo ma­lo istra­ži­va­nje, bez obzi­ra na pi­ta­nje koje su po­tro­ša­či po­ sta­vi­li, a ve­za­no je uz za­do­volj­ stvo po­tro­ša­ča gdje na­sto­ji­mo do­bi­ti nji­ho­vo opće­ni­to mišlje-

5,000,000

620.00

4,000,000 615.00 3,000,000 610.00

2,000,000

605.00

1,000,000

600.00

0 4/18/07

4/20/07

4/24/07

U Cri­kve­ni­ci i Sel­cu odr­žan je 21. i 22. tra­vnja 3. otvo­re­ni Kup Hrvatske u ku­ha­nju bru­de­ta za no­vi­na­re

Bru­det naj­bo­lje pri­pre­ma­ju Ba­ranj­ci i Sla­von­ci!

Već tra­di­ci­o­nal­no, ovo­go­di­ šnja se­zo­na ku­ha­nja u ko­tli­ću za no­vi­na­re po­če­la je 3. otvo­ re­nim Ku­pom Hrvatske u ku­ ha­nju bru­de­ta koji je odr­žan 21. i 22. tra­vnja u Sel­cu i Cri­ kve­ni­ci. Ta­ko­đer, tra­di­ci­o­nal­ no je da no­vi­nar­sko ku­ha­nje ne mo­že pro­te­ći bez Stu­de­ne koja je već nekoliko go­di­na vjer­ni pra­ti­telj ku­ha­nja bru­de­ ta, ri­bljeg i pa­pri­ka­ša od di­vlja­ či, a Podravka je je jedan od va­žni­jih spon­zo­ra te ma­ni­fe­ sta­ci­je. Na pr­voj ovo­go­di­šnjoj no­vi­nar­skoj ku­har­skoj smo­tri oku­pi­lo se 30-ak eki­pa iz ci­je­le Hrvatske te no­vi­na­ri iz Slo­ve­ ni­je, Če­ške, Ma­ke­do­ni­je i Ma­ đar­ske. Ti­je­kom dva da­na ku­

ha­nja bru­de­ta na gla­vnoj ri­vi u Sel­ci­ma, a po­tom u Cri­kve­ni­ci oku­pio se ve­li­ki broj do­ma­ćih i stra­nih go­sti­ju, a s obzi­rom na to da je ri­ječ o no­vi­nar­skom na­tje­ca­nju, ne treba na­gla­ša­ va­ti koliko je te­le­vi­zij­skih, ra­ dij­skih i no­vin­skih re­da­kci­ja iz­vje­šta­va­lo o tom do­ga­đa­ju.

Na sve­o­pće izne­na­đe­nje po­bje­ dni­čka eki­pa u ku­ha­nju bru­de­ ta bila je eki­pa Ra­dio Ba­ra­nje, a drugo mje­sto je osvo­ji­la eki­ pa Ra­dio Na­ši­ca. Čast Dal­ma­ti­ na­ca spa­si­la je eki­pa Ra­dio Du­ bro­vni­ka osvo­jiv­ši tre­će mje­ sto. Čla­no­vi ko­mi­si­je bili su poznati i pri­zna­ti ku­ha­ri iz Pri­ mo­rja, a to zna­či da su kri­te­ri­ ji ocje­nji­va­nja bili vrlo vi­so­ki te je ti­me po­bje­da Ba­ra­nja­ca i Sla­vo­na­ca još sla­đa.

Ovo­ga vi­ken­da u No­voj Gra­ di­ški se odr­ža­va Kup Hrvatske u ku­ha­nju ri­bljeg pa­pri­ka­ša za no­vi­na­re, ta­mo će na­stu­pi­ti i eki­pa iz Ko­pri­vni­ce - Podravka - Ra­dio Dra­va. B. F.

asor­ti­ma­nu ima pro­i­zvo­de na­mi­ je­nje­ne dje­ci, a ta­ko­đer i na­gra­ dne igre or­ga­ni­zi­ra­ne za njih, pri­ sti­žu i po­zi­vi dje­ce ši­rom Hrvatske. Dje­ca naj­če­šće zo­vu kako bi pro­vje­ri­la kada će sti­ći Li­no ka­len­dar. Po­ne­kad čak zna­ju na­ zva­ti iz te­le­fon­ske go­vor­ni­ce za vrijeme škol­skog odmo­ra, a ne­ kad se samo ja­ve da bi re­kli kako ku­pu­ju Podravkine pro­i­zvo­ de i da su fi­ni.

Broj poziva potrošača na Podravkin potrošački telefon u stalnom je porastu

nje o Podravki.

Od pro­šle je godine eki­pa po­ ja­ča­na Bi­lja­nom Da­kić, koja se pre­ma ri­je­či­ma vo­di­te­lji­ce po­slo­ va za odno­se s po­tro­ša­či­ma Ru­ ži­ce Se­đek, odli­čno sna­šla u slu­ žbi. Odne­da­vno se na pi­ta­nja po­ tro­ša­ča odgo­va­ra i pu­tem web stra­ni­ce. Odgo­va­ra se na in­di­vi­ du­al­na pi­ta­nja po­tro­ša­ča, me­đu­ tim kako do­la­ze i upi­ti ve­za­ni uz pro­da­ju ili di­stri­bu­ci­ju pro­i­zvo­ da ­ta­da se ono pro­slje­đu­je category me­na­dže­ri­ma za­du­že­ni­ma za odre­đe­ni pro­i­zvod ili kom­pe­ ten­tnim oso­ba­ma iz slu­žbi ko­ji­ ma je na­mi­je­nje­no.

Prem­da se broj pri­sti­glih po­zi­ va kre­će oko pe­de­se­tak, pi­ta­nja naj­vi­še ovi­se o akti­vno­sti­ma koje se pro­vo­de u kom­pa­ni­ji, a Ru­ži­ca Se­đek u naj­kra­ćem ro­ku na­sto­ji dati odgo­vo­re po­tro­ša­či­ma.

- Prije po­če­tka na­gra­dne igre pro­u­čim sva pra­vi­la, jer u vrijeme kada Podravka or­ga­ni­zi­ra ne­ku na­gra­dnu igru za po­tro­ša­

Potrošači šalju i pisma - elektroničkom ili običnom poštom - a pri tom ima i zanimljivih fotografija i raznih kreacija vezanih uz naše proizvode če, če­sta su pi­ta­nja upravo na tu te­mu. U tom slu­ča­ju se pi­ta­nja ugla­vnom odno­se na pra­vi­la na­ gra­dne igre ili, pri­mje­ri­ce, gdje se mo­že pro­na­ći le­tak s pro­po­zi­ci­ji­ ma i sli­čno. Osim toga, do­bi­vam oba­vi­je­sti i in­for­ma­ci­je od category me­na­dže­ra, po­put ra­spo­re­ da po­je­di­nih aktivnosti na pro­ daj­nim mje­sti­ma. Mo­ram zna­ti sve odgo­vo­re, a ako ih ne znam, on­da mo­ram zna­ti ko­me upu­ti­ti po­sta­vlje­no pi­ta­nje.

Po­zi­vi sti­žu iz svih kra­je­va Hrvatske, a naj­vi­še ih je iz Za­gre­ba i Za­gre­ba­čke županije, što je lo­ gi­čno - s obzi­rom na broj sta­no­ vni­ka. Ve­lik je broj pri­sti­glih pi­

sa­ma po­pra­će­nih fo­to­gra­fi­ja­ma.

U je­dnom od pi­sa­ma, pri­mje­ri­ ce, ba­ka je po­sla­la fo­to­gra­fi­ju svo­jeg unu­ka za ko­jeg tvr­di da je na­ra­stao ta­ko ve­lik za­hva­lju­ju­ ći upravo Po­drav­ki­nim pro­i­zvo­ di­ma. U slje­de­ćem, pak, pi­smu sti­gla je fotografija do­ze Ve­ge­te na po­ča­snom mje­stu u no­voj ku­ hi­nji je­dne od po­tro­ša­či­ca... Ni­je nas izne­na­dio ni po­da­tak da naj­ če­šće zo­vu že­ne. Vje­ro­ja­tno je to ve­za­no uz či­nje­ni­cu da že­ne če­ šće oba­vlja­ju ku­po­vi­nu i sto­ga se sva­ko­dne­vno su­sre­ću s Po­drav­ki­ nim pro­i­zvo­di­ma na pro­daj­nim mje­sti­ma, a i u do­ma­ćin­stvu gdje te pro­i­zvo­de ko­ri­ste.

Bu­du­ći da Podravka u svo­jem

Na sva pi­ta­nja na­sto­ji se odgo­ vo­ri­ti u obli­ku u ko­jem ih se i do­ bi­je i to u naj­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku. Uz to, po­tro­ša­či mo­gu na­ zva­ti i izvan ra­dnog vre­me­na i osta­vi­ti snim­ku svo­jeg pi­ta­nja i broj te­le­fo­na, ta­ko da ih se ka­sni­ je mo­že na­zva­ti i odgo­vo­ri­ti.

- Te­le­fon je pri­mar­no sred­stvo ko­mu­ni­ci­ra­nja, a ne­do­sta­tak je što ima­mo samo je­dnu li­ni­ju pa se mo­že do­go­di­ti da nekoliko po­ tro­ša­ča na­zo­ve isto­vre­me­no, ta­ ko da je po­tre­bno uve­sti ne­ka te­ hni­čka po­bolj­ša­nja. U po­slje­dnje vrijeme često do­bi­va­mo pi­sma elek­tro­ni­čkom po­štom na koja na isti na­čin i odgo­va­ra­mo. Me­ đu­tim ima još uvi­jek i pra­vih pi­sa­ ma, a često do­bi­va­mo i po­hva­le i če­sti­tke pa su nam ta­ko pri­sti­gle i če­sti­tke u po­vo­du Uskr­sa. S po­ tro­ša­či­ma ima­mo ja­ko do­bru ko­ mu­ni­ka­ci­ju i ta­ko­re­ći pri­ja­telj­ski pri­stup. Ta­ko smo, pri­mje­ri­ce, za Bo­žić na­šim vjer­nim po­tro­ša­či­ ma pro­sli­je­di­li če­sti­tke sa si­tnim po­klo­ni­ma kao zna­kom pa­žnje i po­vra­tne su in­for­ma­ci­je bi­le ve­o­ ma po­zi­ti­vne. Od pla­no­va za bu­ du­će ra­zdo­blje Ru­ži­ca Se­đek isti­ če kako bi pu­tem po­tro­ša­čkog te­le­fo­na že­lje­li od po­tro­ša­ča do­ bi­ti po­vra­tnu in­for­ma­ci­ju u ko­ joj bi oni sa­mi govorili o svo­jim isku­stvi­ma s Po­drav­kom i nje­zi­ nim pro­i­zvo­di­ma, odnosno izni­ je­li svoje za­do­volj­stvo ili kritike.

Na taj bi na­čin Podravka ostva­ri­ la još bo­lju ko­mu­ni­ka­ci­ju te sa­slu­ šav­ši nji­ho­ve ideje na­sto­ja­la se na te­me­lju izra­vnog di­ja­lo­ga pri­la­go­ di­ti za­htje­vi­ma po­tro­ša­ča. n

Uz 22. tra­vnja - DAN PLA­NE­TA ZE­MLJE

U Podravki očuvanje oko­li­ša pred­sta­vlja zna­ča­jan se­gment svih aktivnosti Pi­še: dipl. inž. Da­ni­el Fi­šter, direktor slu­žbe Eko­lo­gi­ja

D

sta­vlja ta­kve obli­ke ra­zvo­ja koji za­do­vo­lja­va­ju po­tre­be sa­da­ šnji­ce ne sta­vlja­ju­ći na ko­cku mo­gu­ćno­sti bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ ja da udo­vo­lje svo­jim po­tre­ba­ ma. Cje­lo­ku­pan odr­ži­vi ra­zvoj

an pla­ne­ta Ze­mlje obi­ lje­ža­va se samo je­dan­ put u godini, a taj bi dan za sve nas tre­bao bi­ti sva­ki dan. Ze­mlja je naš jedini pla­net i ne­ će­mo ga ko­ri­sti­ti samo mi, već će ga ko­ ri­sti­ti i na­ra­šta­ji koji do­la­ze. Upra­vo zbog toga i obi­lje­ža­va­mo 22. tra­vnja kao Dan pla­ne­ta Ze­mlje. Naime, taj je dan pri­go­da za pro­cje­nu svega što tre­ba­mo uči­ni­ti kako bi­smo za­šti­ti­li i oču­va­ li pri­ro­du i oko­liš našeg pla­ne­ta. Pod­sje­ća­ mo da sva­tko od nas mo­že uči­ni­ti ne­što za očuvanje pla­ne­ta Ze­ mlje. Pr­ven­stve­no se to odno­si na odgo­vor­ no,iliodgo­vor­ni­je,po­ Sačuvajmo okoliš za naraštaje koji dolaze! na­ša­nje pre­ma za­šti­ti pri­ro­dnih re­sur­sa koji pred­sta­ mo­že­mo ra­zma­tra­ti s ra­zli­či­tih vlja­ju i naj­ve­će bo­gat­stvo Hr- gle­di­šta: mo­ral­nih, eti­čkih, re­li­ vatske: mo­ra, šu­ma, ri­je­ka, jeze- gi­o­znih i onih po­ve­za­nih s oko­ ra, po­to­ka, li­va­da; oko­li­ša, pri- li­šem. Uvje­re­ni smo da pro­ve­ rode i pro­sto­ra u cje­li­ni. Ia­ko je dbom odr­ži­vog ra­zvo­ja tvr­tka oko­liš u Hrvatskoj re­la­ti­vno do- mo­že po­sta­ti kon­ku­ren­tni­ja, bro oču­van u odno­su na dru­ge otpor­ni­ja na po­tre­se svih vr­sta, eu­rop­ske ze­mlje, to se sta­nje ne­ okre­nu­ta svi­je­tu koji se br­zo mi­ će odr­ža­ti i u bu­du­ćno­sti uko­li­ je­nja, uz la­kše za­dr­ža­va­nje ku­pa­ ko već danas ne po­du­zme­mo ca i naj­bo­ljih za­po­sle­ni­ka te stvo­ po­tre­bne ko­ra­ke. ri­ti bolje odno­se s ban­ka­ma, osi­ U Podravki očuvanje oko­li­ša gu­ra­va­ju­ćim druš­tvi­ma i fi­nan­ pred­sta­vlja zna­ča­jan se­gment cij­skim tr­ži­šti­ma. Go­spo­dar­ski svih aktivnosti. Da opre­dje­lje­ su­bje­kti koji ima­ju du­go­ro­čnu nje za zaštitu oko­li­ša, či­sti­ju pro­ vi­zi­ju na­pre­tka mo­ra­ju po­ve­za­ i­zvo­dnju i odr­ži­vi ra­zvoj ni­je sa- ti tri bi­tna učin­ka - financijski mo de­kla­ra­ti­vno, tre­nu­tak je da uči­nak, druš­tve­ni uči­nak i dje­ se pri­sje­ti­mo samo najznačajni- lo­va­nje na oko­liš - u je­dnu cje­li­ jih detalja i akcija koje su u Po- nu. Ta­kav pri­stup isklju­ču­je ”ilidravki po­du­ze­te o okviru Po­li­ti­ ili” pri­stup jer uspjeh uklju­ču­je ke za­šti­te oko­li­ša za koju se Po- i druš­tve­nu za­je­dni­cu i sve za­in­ dravka do­bro­volj­no opre­di­je­li­ te­re­si­ra­ne. Da­nas se po­sta­vlja­ju la. Ve­li­ki broj pro­je­ka­ta samo tri klju­čna pi­ta­nja prilikom upra­ je dio uku­pnih aktivnosti, uz za­ vlja­nja bi­lo ko­jom po­slo­vnom ko­nom pro­pi­sa­nih ob­ve­za koje tran­sfor­ma­ci­jom: svr­ha i re­zul­ Podravka strik­tno po­štu­je. tat (za­što i što), na­če­la i pro­ce­ si (kako), vod­stvo (tko). Har­mo­ Opre­dje­lje­nje za odr­ži­vi ra­zvoj ni­za­ci­jom ova tri pi­ta­nja po­sti­ Opre­dje­lje­nje Podravke za že se uspjeh ili ne­u­spjeh. Zbog odr­ži­vi ra­zvoj naj­bo­lje se oči­tu­ toga je nu­žno da vi­zi­ja bu­de je­ je kroz aktivno član­stvo u HR­ din­stve­na od pro­i­zvo­dne linije PSOR-u (Hr­vat­ski po­slo­vni sa­ do upra­ve. Vo­de­ći bri­gu o široj vjet za odr­ži­vi ra­zvoj) i WBCSD druš­tve­noj za­je­dni­ci i vri­je­dno­ -u (svjet­ski po­slo­vni sa­vjet u ko­ sti­ma oko­li­ša isto­do­bno treba bi­ jem je Po­dra­va­ka jedini član iz ti usre­do­to­čen na eko­nom­ske i Hrvatske). Odr­ži­vi ra­zvoj pred­ tr­ži­šne re­al­no­sti da­na­šnji­ce.

U okviru tih na­sto­ja­nja Podravka je izda­la 2006. godine drugo Iz­vje­šće o odr­ži­vom ra­ zvo­ju koje je dobro pri­hva­će­no od za­in­te­re­si­ra­nih stra­na. Iz­vje­ šće je ra­đe­no pre­ma me­đu­na­ro­

pri­stu­pu utje­ca­ju pro­i­zvo­dnje na oko­liš. Ka­ko hrvatski pro­ pi­si za to po­dru­čje još ne po­ sto­je to smo se uključili pre­ ma Eu­rop­skim pro­pi­si­ma koji odre­đu­ju i naj­bo­lje ra­spo­lo­ži­ve te­hni­ke za po­je­di­ne pro­ ce­se (BAT). Utje­caj pro­ i­zvo­dnje na oko­liš sa­ gle­da­va se in­te­gral­no a ne se­pa­ra­tno u odno­su na odre­đe­ne sa­sta­vni­ce oko­li­ša kao što su zrak, voda, tlo itd. Na taj na­ čin mje­ri se utje­caj ne­ kog po­stro­je­nja na uži i ši­ri oko­liš u ko­jem dje­ lu­je kao i mje­re koje je nu­žno usvo­ji­ti kako bi ta­kvo po­stro­je­nje bi­lo pri­hva­tlji­vo za oko­liš i za­je­dni­cu unu­tar koje dje­lu­je.

Osta­le aktivnosti

dnim stan­dar­di­ma, a slje­de­će koje je u pripremi ra­di se ta­ko­ đer pre­ma me­đu­na­ro­dnim stan­ dar­di­ma koji su u me­đu­vre­me­ nu do­ne­kle izmi­je­nje­ni (GRI3).

Iz­vje­šće obu­hva­ća sve aspe­kte djelovanja fir­me te de­fi­ni­ra ne­ po­sre­dne za­da­tke u na­re­dnom pe­ri­o­du.

Go­spo­da­re­nje otpa­dom

Go­spo­da­re­nje otpa­dom jedan je od aspekata ko­jem se pri­ da­je posebno zna­če­nje. Tre­nu­ tno se iz opće ma­se otpa­da iz­ dva­ja ve­li­ki broj ma­te­ri­ja­la koji se se­pa­ra­tno zbri­nja­va­ju i to opo­ra­bom kad je to mo­gu­će ili ade­kva­tnom sa­na­ci­jom. Uku­ pna ko­li­či­na otpa­da sma­nje­na je na taj na­čin za 80%. Ti­me go­ spo­da­re­njeotpa­domni­jeza­vr­še­ no jer se uvo­de no­ve pro­ce­du­re koje ima­ju za cilj dalj­nje po­bolj­ ša­nje efi­ka­sno­sti i sma­nje­nje ko­ li­či­na na­sta­log otpa­da kroz mje­ re ”či­sti­je pro­i­zvo­dnje”.

Utje­caj pro­i­zvo­dnje na oko­liš pre­ ma IPPC nor­ma­ma

Podravka se ta­ko­đer uključila u pi­lot pro­gram izra­de IPPC do­zvo­le tj. sni­ma­nja po­je­di­nih pro­i­zvo­dnih po­go­na i Podravke u cje­li­ni pre­ma IPPC nor­ ma­ma. Ra­di se o in­te­gral­nom

Podravka je aktivno su­dje­lo­va­la u oda­bi­ ru naj­bo­ljeg rje­še­nja za izgra­dnju grad­skog ure­ đa­ja za pro­či­šća­va­nje otpa­dnih voda koji pred­sta­vlja bi­tni po­ mak u za­šti­ti oko­li­ša naše županije. Bez po­tpu­nog rje­še­nja pi­ta­nja otpa­dnih voda du­go­ro­ čno na­sta­je ci­je­li niz ne­rje­ši­vih pro­ble­ma.

Po­se­bno smo po­no­sni na naše po­kro­vi­telj­stvo u dje­lo­va­nju eko-ško­le (Osno­vna ško­la An­ tun Nem­čić-Go­sto­vin­ski). Ti­ me je izra­že­na na­ša bri­ga za bu­ du­ćnost za­šti­te oko­li­ša i edu­ka­ ci­ju no­vih na­ra­šta­ja.

U okviru na­sto­ja­nja da se grad i oko­li­ca usmje­re prema odr­ži­vom ra­zvo­ju po­kre­nu­ta je izra­da Agen­de 21. Agen­da je svjet­ska ini­ci­ja­ti­va za odr­ži­ vi ra­zvoj lo­kal­nih za­je­dni­ca či­ me je Ko­pri­vni­ca svr­sta­na u ka­ te­go­ri­ju za­je­dni­ca koje na­sto­je usmje­ri­ti ra­zvoj na pri­hva­tljiv na­čin za nje­ne sta­no­vni­ke i ši­ru za­je­dni­cu.

Po­tre­bno je naglasiti da za­šti­ ta oko­li­ša ne mo­že dati re­zul­ta­ te bez akti­vnog uklju­či­va­nja sva­ kog po­je­din­ca u okvi­ri­ma nje­go­ vih mo­gu­ćno­sti. Zbog toga je ne­pri­hva­tlji­vo ra­zmi­šlja­nje da je za­šti­ta oko­li­ša ”bri­ga ne­kog dru­ gog”, već je to bri­ga sva­kog po­je­ din­ca bez obzi­ra kako se ma­lim či­ni taj do­pri­nos, jer sva­ki do­pri­ nos je zna­ča­jan. n

Sva pi­ta­nja na potrošačkom telefonu rje­ša­vaju se s osmi­je­hom • Ko­ja je aktivnost tre­nu­ tno u ti­je­ku i koja su naj­če­ šća pi­ta­nja? - pi­ta­mo Ru­ži­ cu Se­đek.

- Tre­nu­tno su aktu­al­na pi­ta­ nja ve­za­na uz pra­vi­la na­gra­ dne igre Dol­ce­la. Osim ta­kvih pi­ta­nja, često ih za­ni­ma i kva­ li­te­ta na­ših proizvoda, a če­ sta su i pi­ta­nja ve­za­na uz nu­ tri­ci­o­ni­zam i sen­zo­ri­ku, jer u za­dnje vrijeme po­tro­ša­či mno­ go vre­me­na i pa­žnje po­sve­ću­ ju zdra­voj pre­hra­ni, a su­kla­ dno to­me i de­kla­ra­ci­ja­ma na pro­i­zvo­di­ma.

• Vje­ro­ja­tno ima i kri­ti­ ka...

- Na­ra­vno da ima, a one opet ovi­se o akti­vno­sti­ma koje se pro­vo­de. Po­ne­kad su kritike upu­će­ne na ne­do­volj­ no ra­zu­mljiv le­tak ili ih za­ni­

ma za­što nisu in­for­ma­ci­ju o na­gra­đi­va­nju po­tro­ša­ča pro­ na­šli na uo­bi­ča­je­nom mje­stu na kojemu ku­pu­ju. Za­ni­ma ih još i za­što do­bi­tni­ci nisu do­ bi­li na­gra­du u vre­me­nu u ko­ jem su oče­ki­va­li. U sva­kom slu­ča­ju i kritike su nam do­bro­ do­šle, jer to zna­či da po­tro­ša­ či per­ci­pi­ra­ju naše pro­i­zvo­de.

• Na­sto­ji­mo li na te­me­lju nji­ho­vih kri­ti­ka ne­što po­ bolj­ša­ti i je­su li po­tro­ša­či o to­me oba­vi­je­šte­ni?

- Uva­ža­mo mi­šlje­nja, pri­je­ dlo­ge i kritike na­ših po­tro­ša­ ča je­dna­ko kao i po­hva­le i na sva­ko nji­ho­vo pi­ta­nje, bez obzi­ra u ko­jem obli­ku ono do­ šlo, odgo­va­ra­mo u naj­kra­ćem mo­gu­ćem vre­me­nu. Ta­ko su category me­na­dže­ri za­du­že­ni za pi­ta­nja koja se odno­se na

nji­ho­ve pro­i­zvo­de i u sva­kom tre­nu­tku tre­ba­ju zna­ti što se s odre­đe­nim pro­i­zvo­dom do­ ga­đa na tr­ži­štu. Vje­ru­jem da im po­tro­ša­čki te­le­fon po­ma­ že u ko­mu­ni­ka­ci­ji s po­tro­ša­či­ ma, jer im ta­ko­đer pro­slje­đu­ jem i sve nji­ho­ve pri­je­dlo­ge.

Osim nji­ma, pi­ta­nja zna­ju bi­ti upu­će­na Kon­tro­li kva­li­te­te ili Pro­i­zvo­dnji.

• Po­ne­kad zna­ju na­zva­ti i lju­ti­ti po­tro­ša­či, a bu­du­ći da ste vi pr­va oso­ba koju do­bi­ju na te­le­fon, koja je tada uloga po­tro­ša­čkog te­ le­fo­na?

- Bez obzi­ra koliko su po­tro­ ša­či po­ne­kad lju­ti­ti, sva pi­ta­ nja rje­ša­vam s osmi­je­hom.

Pra­vo je po­tro­ša­ča kri­ti­zi­ra­ti, a ja sam ovdje da ih sa­slu­šam i na­sto­jim ri­je­ši­ti nji­ho­ve pro­

Tomislav Gra­bu­šić iz Ener­ge­ti­ke

∆ moj hobi

Glji­var­stvo je li­je­pi ho­bi koji do­no­si i za­ra­du Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

Ružica Seđek ble­me i di­le­me. Ka­da po­tro­ šač ču­je odgo­vor na svoje pi­ ta­nje ili obja­šnje­nje, u nje­mu to bu­di po­vje­re­nje i si­gur­nost u nas i upo­tre­bu na­ših proizvoda. S dru­ge stra­ne, ne­ ki nas lju­di zo­vu samo da bi nam re­kli da ku­pu­ju naše pro­ i­zvo­de i da su za­do­volj­ni.

Z

a­vr­šiv­ši vi­šu elek­tro­te­hni­ čku ško­lu Tomislav Gra­ bu­šić se za­po­slio kao te­ hno­log u elek­tro­ra­di­o­ni­ci u Po­drav­ki­nom Odr­ža­va­nju, a danas je vo­di­telj po­slo­va u Ener­ ge­ti­ci. Kao mla­di­ću ho­bi­ji su mu bili pje­va­nje u zbo­ru, no­go­ met, lov, ri­bo­lov, a danas je to glji­var­stvo.

Re­kre­a­ti­vno bra­nje glji­va, naj­ vi­še na koprivničkoj Vi­ni­ci, pre­ ra­slo je u ozbilj­no obi­telj­sko go­ spo­da­re­nje, pr­vo u Đele­kov­cu

u pre­u­re­đe­noj šta­li i ko­ci­ma na dje­do­vom go­spo­dar­stvu. Ia­ko su mu vr­ga­nji ”za­kon” za bra­ nje, u uzgoj je kre­nuo pr­vo s ja­ pan­skom glji­vom Shii ta­ke. Na­ pi­li­ti gra­bo­ve obli­ce, na­ci­je­pi­ti mi­ce­lij, pre­tr­pje­ti za­fr­kan­ci­ju uku­ća­na i oko­li­ne, bili je pr­vo što je tre­ba­lo svla­da­ti. Va­lja­lo je pro­či­ta­ti i hr­pu li­te­ra­tu­re o tom ne­sva­ki­da­šnjem i ne­u­o­bi­ ča­je­nom po­slu kako bi se mo­ glo uspje­šno no­si­ti s pro­i­zvo­ dnjom. Ia­ko je Shii ta­ke naj­kva­ li­te­tni­ja glji­va, ubr­zo ju Tomislav mi­je­nja za bu­ko­va­ču, koja je danas kod nje­ga pr­va u uzgoj­

nom pro­gra­mu.

Baš zbog glji­va obi­telj Gra­bu­ šić - su­pru­ga Bo­ja­na i tro­je dje­ ce - pre­se­li­la je s Vi­ni­ce u Ko­pri­ vni­čke Bre­ge i tu je kre­nuo no­ vi pro­i­zvo­dni ci­klus. Oda­bra­ni uvje­ti za pro­i­zvo­dnju u slu­žbe­ no re­gi­stri­ra­nom Obi­telj­skom po­ljo­pri­vre­dnom go­spo­dar­stvu pri­mje­re­ni su uzgo­ju hra­ne koja je sve cje­nje­ni­ja. Su­pru­ga Bo­ ja­na, sa za­vr­še­nom sre­dnjom pre­hram­be­nom ško­lom, ne na­ šav­ši po­sao u stru­ci oda­bra­la je glji­var­stvo za obi­telj­sku za­ra­du.

Kre­nu­li su Gra­bu­ši­ći pr­vo s po­ kla­nja­njem glji­va, po­tom s pro­

da­jom ispod ci­je­ne, da bi danas to već ozbilj­no fun­kci­o­ni­ra­lo.

U pro­ce­su uzgo­ja glji­va Tomislav je ”sam svoj masj­stor” od sa­dnje do pro­da­je. Prem­da zna re­ći ”dok ja spa­vam, one ra­stu” si­gur­no je da naj­ma­nje dva sa­ ta dne­vno mo­ra po­sve­ti­ti bri­zi o bu­ko­va­ča­ma, bre­sto­va­ča­ma i ko­tr­ljan­ka­ma, koje po­vre­me­ no sa­de za svoj gušt. Isti­če da se glji­ve danas mo­gu pro­da­ti i da ima sve više onih koji ih ima­ ju na je­lo­vni­ku kao i Gra­bu­ši­ći.

Uz to, Gra­bu­ši­ći po­ka­zu­ju da glji­ve do­no­se i do­bit, pa ta­ko su­pru­ga Bo­ja­na za­ra­đu­je svo­

ju pla­ću u ovom po­slu, a Tomislav tvr­di da je opra­vdan sva­ ki rad od ko­jeg se mo­že ži­vje­ti, a ovaj nji­hov to je. Ne­ma više po­spr­dnih i ci­ni­čnih ko­men­ta­ ra, bu­ko­va­če su sve tra­že­ni­je, a Tomislav osim što tro­ši one ”dvi­je ure” na glji­ve na­đe vre­ me­na i za vo­žnje bi­ci­klom od ko­jih su mu de­se­tki­lo­me­tar­ske uo­bi­ča­je­ne, a zna po­te­gnu­ti i tra­sa­ma po 50 km. Je­dna­ko ta­ ko i tr­či u pri­ro­di, kad na­đe vre­ me­na. Ne ba­vi se više lo­vom, ri­bo­lo­vom, u no­go­me­tu je tek na­vi­jač Di­na­ma, ali ga je u po­ slje­dnje vrijeme izuzetno oku­

pi­rao ba­dmin­ton. Taj­nik je i ko­ pri­vni­čkog Ba­dmin­ton klu­ba u ko­jem dje­lu­je dva­de­se­tak za­in­ te­re­si­ra­nih. Igra­ju u dvorani u ško­li ”Po­drav­sko sun­ce”. Ne­ma­ ju re­gi­stri­ra­ne igra­če, ali ih ima sve više, re­do­vi­to tre­ni­ra­ju. Taj sport ni­je skup, ali je tje­le­sno i psi­hi­čki re­kre­a­ti­van. n

Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

∆ SPORT

Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke odr­ža­la go­di­šnji iz­vje­štaj­ni sa­bor

Brojne aktivnosti i akcije Podravkine udru­ge bra­ni­te­lja

N

a iz­vje­štaj­nom sa­bo­ru Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­ li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­ skog rata Podravke, koji je odr­ žan u sri­je­du, a ko­jem su po­red go­sti­ju bili nazočni de­la­ga­ti iz Ko­pri­vni­ce, Li­pi­ka, Lud­bre­ga, Za­gre­ba, Spli­ta i Va­ra­ždi­na, još je­dnom je ista­knu­to kako je ri­ ječ o udru­zi koja je i tijekom pro­te­klog ra­zdo­blja ostva­ri­la niz za­pa­že­nih akcija. Je­dan od za­da­ta­ka Po­drav­ki­nih bra­ni­te­lja je ču­va­ju uspo­me­nu na hrvat­ ski Do­mo­vin­ski rat i sve nje­go­ ve žr­tve, zatim da or­ga­ni­zi­ra­ju sport­ske, kul­tur­ne i dru­ge ma­ni­ fe­sta­ci­je, da po­ma­žu u gra­ni­ca­ ma svo­jih mo­gu­ćno­sti hrvatske bra­ni­te­lje i čla­no­ve nji­ho­vih obi­ te­lji, po­gla­vi­to stra­dal­ni­ka, da obi­lje­ža­va­ju z­na­čaj­ne oblje­tni­ce i događaje iz tog rata te da su­ra­ đu­ju s dru­gim udru­ga­ma pro­i­za­ šlim iz Do­mo­vin­skog rata.

- Svje­do­ci smo da se u ne­kim sre­di­na­ma Do­mo­vin­ski rat, na ža­lost, i mar­gi­na­li­zi­ra i pot­cje­ nju­je, pa se za­ne­ma­ru­ju i žr­tve koje su pa­le za slo­bo­du Hr­ vatske. Me­đu­tim, to ni­je slu­čaj

u Podravki. Na­ša tvr­tka da­la je izni­mno ve­li­ki do­pri­nos tije­ kom rata, a 18 bra­ni­te­lja iz Po­ dravke po­lo­ži­lo je i svoje ži­vo­te na ol­tar do­mo­vi­ne, dok ih je ne­ koliko sto­ti­na bi­lo te­že ili la­kše ra­nje­no. U čast nji­ho­voj žr­tvi Udru­ga je po­di­gla i više spo­men - obi­lje­žja i spo­men kri­že­va. Ne­ će­mo i ne smi­je­mo do­pu­sti­ti da se oni za­bo­ra­ve - ka­zao je Mla­ den Pav­ko­vić, predsjednik Po­ dravkine Udru­ge, koja tre­nu­ta­ čno ima oko 1380 čla­no­va.

promocije. La­ni smo prvi puta or­ga­ni­zi­ra­li i izle­te za bra­ni­te­lje i čla­no­ve nji­ho­vih obi­te­lji, a pri­ re­di­li smo i skro­mne sve­ča­no­ sti u na­šim po­dru­žni­ca­ma i sva­ kom čla­nu do­di­je­li­li pri­go­dnu Za­hval­ni­cu.

Za novi CT skupili 170.000 kuna

Udruginih 150 akcija na godinu

A da je ri­ječ o je­dnoj od na­ja­ kti­vni­jih udru­ga pro­i­za­šlih iz Do­mo­vin­sko­ga rata, naj­bo­lje ilu­ stri­ra po­da­tak da Po­drav­ki­na udru­ga tijekom godine or­ga­ni­ zi­ra ili su­dje­lu­je u oko 150 ra­ zli­či­tih akcija i to diljem Hrvat­ ske! Od broj­nih aktivnosti, ko­ je su ostva­ri­li Po­drav­ki­ni bra­ ni­te­lji, Mla­den Pav­ko­vić isti­če tek one one naj­zna­čaj­ni­je i na­ ju­spje­šni­je: - Me­đu osta­lim, omo­gu­ći­li smo čla­no­vi­ma naše Udru­ge odla­zak na spe­ci­ja­li­sti­čke pre­

S go­di­šnjeg iz­vje­štaj­nog sa­bo­ra Po­drav­ki­nih bra­ni­te­lja gle­de te opo­ra­vak u Va­ra­ždin­ skim To­pli­ca­ma. Or­ga­ni­zi­ra­li smo su­sre­te s ro­di­te­lji­ma, dje­ com i udo­vi­ca­ma stra­dal­ni­ka Do­mo­vin­skog rata, a la­ni smo ta­kav su­sret upri­li­či­li i za sve in­ va­li­de Do­mo­vin­skog rata iz na­ še tvr­tke. Već go­di­na­ma pri­re­ đu­je­mo Re­ga­tu čam­ci­ma na ve­ sla na re­la­ci­ji Bo­to­vo-Vu­ko­var, a u za­je­dni­ci s dru­gim udru­ga­ ma, prije svih Udru­gom bra­ni­ te­lja INA-Na­fta­plin or­ga­ni­zi­ra­ mo Ka­ra­va­nu ”Da se ne za­bo­ ra­vi - 2500 ki­lo­me­ta­ra diljem hrvatske”. Vi­še puta go­di­šnje pri­re­đu­je­mo sport­ske su­sre­te u ma­lom no­go­me­tu i ku­gla­nju.

Or­ga­ni­zi­ra­li smo je­din­stve­ni do­ ček No­ve godine u Vu­ko­va­ru, gdje su mno­go­broj­ni bra­ni­te­lji to­čno u po­noć po­dno Kri­ža na ušću Vu­ke u Du­nav za­pa­li­li svi­ je­će i po­lo­ži­li vi­jen­ce, po­kre­nu­ li smo i nekoliko za­pa­že­nih na­ tje­ča­ja na ra­zi­ni Hrvatske, a tu u pr­vom re­du mi­sli­mo na na­ tje­čaj za naj­lje­pšu lju­ba­vnu pje­ smu, na­tje­čaj za naj­bo­lju knji­gu iz Do­mo­vin­skog rata, Na­gra­du “Do­ma­goj” za na­ju­spje­šni­jeg hr­ vat­skog gla­zbe­ni­ka (koji se ista­ knuo do­mo­lju­bnim pje­sma­ma i hu­ma­ni­tar­nim na­stu­pi­ma) te na­tje­čaj za naj­bo­lju ra­tnu fo­to­ gra­fi­ju. Naj­ma­nje je­dnom mje­

se­čno pri­re­đu­je­mo tri­bi­ne i to diljem Hrvatske, or­ga­ni­zi­ra­mo re­vi­je do­ku­men­tar­nih fil­mo­va na te­mu rata, a i sa­mi smo sni­ mi­li nekoliko ta­kvih fil­mo­va. U dvorani Va­tro­slav Li­sin­ski or­ga­ ni­zi­ra­li smo ve­li­ki kon­cert pod na­zi­vom “Mo­ja Do­mo­vi­na”, a već smo pre­po­zna­tlji­vi i po to­ me što sva­ke godine u Ko­pri­vni­ ci or­ga­ni­zi­ra­mo i fe­sti­val za­ba­ vne gla­zbe “Od sr­ca sr­cu”, ko­ ji je pro­šle godine pri­ka­zan na dva­de­se­tak re­gi­o­nal­nih te­le­vi­zi­ ja Hrvatske, Bosne i Hercegovi­ ne i Slo­ve­ni­je. Obja­vi­li smo i vi­ še knjiga, prije svega vezanih uz Do­mo­vin­ski rat i odr­ža­li broj­ne

Pav­ko­vić je da­lje ista­knuo da je ova udru­ga la­ni, pod po­kro­ vi­telj­stvom Ja­dran­ke Ko­sor, a u suradnji s Hr­vat­skim ge­ne­ral­ skim zbo­rom, po­sje­ti­la dva­de­se­ tak gra­do­va i uru­či­la im prizna­ nje Grad ju­nak hr­vat­skog Do­ mo­vin­skog rata, što je u svim sre­di­na­ma izni­mno dobro pri­ hva­će­no. Osim toga, Po­drav­ki­ni bra­ni­te­lji pro­gla­si­li su i kru­ni­cu sim­bo­lom hr­vat­skog Do­mo­vin­ skog rata. Pri­re­di­li su i sudjelo­ vali i u mno­gim hu­ma­ni­tar­nim akci­ja­ma. Ta­ko su ne­da­vno me­ đu ra­dni­ci­ma Podravke, te na dva hu­ma­ni­tar­na kon­cer­ta, što su ih or­ga­ni­zi­ra­li u suradnji s ko­ pri­vni­čkom bol­ni­com, za na­bav­ ku no­vog CT ure­đa­ja pri­ku­pi­li oko 170.000 ku­na!

- Sve te akcije ne bi­smo mo­gli pro­ve­sti da ni­je bi­lo ra­zu­mi­je­va­ nja čla­no­va Upra­ve, a prije svih pred­sje­dni­ka Dar­ka Ma­rin­ca naglasio je Mla­den Pav­ko­vić. n

Bra­ni­te­lji iz Kal­ni­ka po­sje­ti­li Pli­tvi­čka je­ze­ra Prije po­če­tka go­di­šnjeg sa­bo­ra, predstavnici Udru­ge bra­ni­te­lja po­lo­ži­ li su vi­je­nac i za­pa­li­li svi­je­će na spo­men obi­lje­žju u kru­gu Podravke u znak sje­ća­nja na po­gi­nu­le bra­ni­te­lje

∆ OBAVIJESTI Pro­da­ja sta­no­va u Ko­lo­dvor­skoj uli­ci u Ko­pri­vni­ci

Za­po­sle­ni­ci­ma Podravke po­pust od 7 % Se­grad d.d. Đur­đe­vac nu­di 7% po­pu­sta za­po­sle­ni­ci­ma Podrav­ ke za ku­pnju sta­no­va u Ko­pri­vni­ci u Ko­lo­dvor­skoj uli­ci u no­vo­i­ zgra­đe­noj stam­be­noj zgra­di na ku­ćnom bro­ju 7. Pro­da­ju se sta­ no­vi s ga­le­ri­jom i ga­ra­ža­ma. Uku­pna ne­to po­vr­ši­na ­sta­no­va je 88,27 m2, od toga je 57,88 m2 do­nji dio sta­na izgra­đen po si­ste­ mu “ključ u ru­ke”, te gor­nji dio ga­le­ri­je ­po­vr­ši­ne 30,39 m2 u vi­so­ kom roh-bau stu­pnju izgra­đe­no­sti. Sta­no­vi se mo­gu po­gle­da­ti uz pret­ho­dnu na­ja­vu. Do­da­tne in­for­ma­ci­je: Se­grad d.d., Ma­rio Pin­ tar, direktor mar­ke­tin­ga. E-ma­il: ma­rio.pin­tar@se­grad.hr. Mo­bi­ tel: 091-1811-400.

Čla­no­vi Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog ra­ ta Podravke - Po­dru­žni­ce Kal­nik Varaždin u su­bo­tu su po­sje­ti­li Pli­tvi­čka jezera. Bio je to prvi ta­kav izlet na koji se oda­zva­lo če­ tr­de­se­tak bra­ni­te­lja. Že­lja im je bila da se ma­lo upo­zna­ju s pri­ro­ dnim lje­po­ta­ma, ali i da se na ne­ki na­čin odmo­re od sva­ko­dne­ vnih bri­ga i pro­ble­ma.

- Svi su odu­še­vlje­ni ovim izle­tom - re­kao je Ma­ri­jan Te­le­bar, predsjednik Kal­ni­ko­ve po­dru­žni­ce bra­ni­te­lja. - Na Pli­tvi­ca­ma smo obi­šli i spo­men obi­lje­žje pr­vom po­gi­nu­lom hrvatskom bra­ ni­te­lju Jo­si­pu Jo­vi­ću te za­pa­li­li svi­je­će.

Po­drav­ki­ni bra­ni­te­lji i ovog će lje­ta za svoje čla­no­ve i čla­no­ve nji­ho­vih obi­te­lji or­ga­ni­zi­ra­ti je­dno­dne­vne izle­te. Osim na biv­ša ra­tna po­dru­čja, izle­ti će se or­ga­ni­zi­ra­ti i u ne­ka mje­sta na mo­ru, što se do­sad po­ka­za­lo kao izni­mno uspje­šno.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Za­što se lju­di mo­le

KINOPREDSTAVE

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci 26. 4. - 2. 5. “OBITELJ ROBINSON”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski - u 17 sati, a u nedjelju, 29. 4. i u 11 sati (matineja)

26. 4. - 2. 5. “GHOST RIDER”, američki akcijski - u 19 sati

26. 4. - 2. 5. “GLAZBA I STIHOVI”, američka romantična komedija - u 21 sat

JELOVNIK 2. 5. srijeda: - Varivo na seljački, bilogorska kobasica, voće 3. 5. četvrtak: - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir 4. 5. petak: - Mađarski gulaš, kolač 7. 5. ponedjeljak: - Varivo grah s tjesteninom, kuhani hamburger, salata 8. 5. utorak: - Junetina sa šampinjonima, pirjana riža, salata 9. 5. srijeda: - Pohana puretina, dinstani krumpir, salata 10. 5. četvrtak: - Varivo kelj, kosani odrezak, kolač 11. 5. petak: - Pohani oslić, slani krumpir, salata

Sljedeći broj naših novina izlazi u petak 11. svibnja

Piše: dr. Ivo Belan

U

ovom ma­te­ri­ja­li­sti­ čkom i otu­đe­nom svi­ je­tu, gdje je ve­ći­na lju­ di za­o­ku­plje­na sa­ma so­bom, po­sto­ji ve­li­ka glad za oso­bnim do­ži­vlja­jem Bo­ga koju mo­li­ telj že­li za­do­vo­lji­ti. Za ve­ći­nu lju­di ozbilj­ne mo­li­tve po­či­nju nakon tri­de­se­te godine života, kada ilu­zi­je da smo go­spo­da­ri svoje su­dbi­ne po­ma­lo išče­za­va­ ju i kada odra­sla oso­ba ra­zvi­je du­bo­ku du­ho­vnu po­tre­bu, ka­ tkad je­di­no mje­sto lju­ba­vi ko­ ja ni­čim ni­je uvje­to­va­na. Ne­ki se lju­di mo­le jer su je­dno­sta­ vno mo­ti­vi­ra­ni re­do­vnim tra­ že­njem Bo­žje utje­he.

Za­bi­lje­že­no je da kar­di­o­lo­zi s

Har­vard­skog me­di­cin­skog fa­ kulteta pre­po­ru­ču­ju lje­ko­vi­te učin­ke opu­šta­nja, koja mo­gu bi­ti re­zul­tat me­di­ta­ci­ja, tje­lo­ vje­žbe koje se sa­sto­je od istih po­na­vlja­ju­ćih po­kre­ta ili mo­ li­tve. Utvr­đe­no je da oni ko­ ji pra­kti­ci­ra­ju tran­scen­den­tal­ nu me­di­ta­ci­ju mo­gu značaj­ no sma­nji­ti stres i nje­go­ve po­gu­bne po­slje­di­ce. U ek­spe­ ri­men­tu u ko­jem su pa­ci­jen­ ti izgo­va­ra­li mo­li­tve sma­nji­la se br­zi­na me­ta­bo­li­čkih pro­ce­ sa, uspo­ri­li su se sr­ča­ni otku­ca­ ji i re­du­ci­ra­li ostali sim­pto­mi stre­sa. Isti kar­di­o­lo­zi s Har­var­ da su na­šli da što su lju­di više “du­ho­vni” da je tim vje­ro­ja­tni­ je da će ima­ti ma­nje me­di­cin­ skih pro­ble­ma. Psi­hi­ja­tri­ja, ta­ ko­đer, sve više pre­po­zna­je i pri­ zna­je moć mo­li­tve i va­žnost re­ li­gi­o­znog vje­ro­va­nja za zdrav psi­hi­čki život.

Mno­gim lju­di­ma je ne­u­go­ dno go­vo­ri­ti da mo­le, čak i svom bra­čnom par­tne­ru. Istra­ ži­va­nja su po­ka­za­la da su oni bra­čni par­tne­ri koji su se mo­ li­li za­je­dno izvi­je­sti­li o ve­ćem za­do­volj­stvu u bra­ku nego oni

koji to nisu či­ni­li. Znan­stve­ne stu­di­je, jedna za dru­gom, ot­ kri­va­ju da jak osje­ćaj du­ho­vno­ sti i re­li­gi­o­zno­sti pro­du­žu­je ži­ vot, oja­ča­va bra­ko­ve, pri­do­no­ si men­tal­noj ura­vno­te­že­no­sti i uda­lja­va ljude od dro­ge, za­tvo­ ra i bol­ni­ce.

Ve­ći­na lju­di koji mo­le vje­ru­ ju da su im ba­rem ne­ke od nji­ ho­vih mo­li­tvi usli­ša­ne, prem­ da ne uvi­jek na na­čin na ko­ ji je mo­li­telj tra­žio. Ono što je va­žno za ve­ći­nu lju­di ni­je uče­ sta­lost mo­li­tve nego je­su li oni koji mo­le do­ži­vje­li unu­tar­nji mir i osje­ti­li da su pri­mi­li du­ ho­vnu hra­nu, ispu­ni­li i osmi­sli­ li život. Oni ko­ji­ma je to uspje­ lo imali su ve­ću vje­ro­ja­tnost da će dru­gi­ma opra­šta­ti, da će bi­ti za­do­volj­ni sa svo­jim ži­vo­ti­ ma, da će spre­mno pru­ža­ti lju­ bav, bi­ti str­plji­vi i ima­ti sa­mi­lo­ sti pre­ma dru­gi­ma.

Puno puta imao sam pri­li­ke vi­dje­ti pa­ci­jen­te u bol­ni­ci, koji se ina­če ri­je­tko ili ni­kad ne mo­ le, kako po­sje­ću­ju bol­ni­čku ka­ pe­li­cu. Svi se mi, kad nam je te­ško, obra­ća­mo Bo­gu za po­ moć. n

Dr. Ivo Be­lan pre­tr­čao po­lu­ma­ ra­ton u Be­o­gra­du Pro­šle su­bo­te u Be­o­gra­ du je odr­žan tra­di­ci­o­nal­ni, 20. po re­du, Be­o­grad­ski ma­ra­ton. Isto­vre­me­no je odr­žan i po­lu­ma­ra­ton (21 ki­lo­me­tar) na ko­jem je su­ dje­lo­va­lo 868 tr­ka­ča iz ci­je­ log svi­je­ta, a me­đu nji­ma i naš stal­ni su­ra­dnik dr. Ivo Be­lan. Za do­la­zak na cilj tre­ba­lo mu je 2 sa­ta i 13 mi­nu­ta.

Dr. Be­lan je ma­ra­to­nac - ve­te­ran i ve­lik po­pu­la­ri­ za­tor re­kre­a­ti­vnog tr­ča­nja u na­šoj ze­mlji, tog svo­je­vr­ snog druš­tve­nog fenomena da­na­šnjeg vre­me­na. ”Dra­go mi je što sam bez ve­ćih pro­ble­ma svla­dao taj 21 ki­lo­me­tar po­lu­ma­ ra­to­na i što sam uli­ca­ma Be­o­gra­da na svo­joj sport­ skoj ma­ji­ci pro­nio ime Podravke i Be­lu­pa. Iz Hrvatske nas je bi­lo de­se­tak tr­ ka­ča”, re­kao je Be­lan.

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga 28. ko­lo

Pr­va li­ga ru­ko­me­ta­ši­ca - 22. ko­lo

Na­sta­vlja se sjaj­na pro­lje­tna se­ri­ja Sla­ve­na­ša SLA­VEN BE­LU­PO - ZA­GREB 4:2 ( 3:1)

S

la­ven Be­lu­po po­sti­gao je de­se­tu po­bje­du za re­dom na do­ma­ćem te­re­nu, gdje ne zna­ju za po­raz još od ruj­na pro­šle godine. Uz to, Sla­ve­na­ši su na­sta­vi­li sjaj­ni pro­lje­tni niz od 14 uta­kmi­ca bez po­ra­za. U ogle­du dva na­ju­go­dni­ja izne­na­ đe­nja se­zo­ne Ko­pri­vni­čan­ci su za­slu­že­no sla­vi­li protiv dobre mom­ča­di Za­gre­ba te tom po­bje­ dom pre­ki­nu­li niz Za­gre­pča­na od 9 po­bje­da. Subotnja uta­kmi­ ca si­gur­no je bila jedna od naj­ lje­pših i naj­zani­mlji­vi­jih u pro­lje­ tnom di­je­lu pr­ven­stva.

Sla­ve­na­ši su od po­če­tka kre­nu­ li agre­si­vno i po­ve­li u 17. mi­nu­ ti, kad je Za­ho­ra uba­cio lo­ptu pred gol za Vru­či­nu, ispred ko­ jeg je lo­ptu odbio Stoj­kić, a lo­ ptu je u pra­znu mre­žu uba­cio Pe­tar Bo­šnjak. Tek što je Za­greb kre­nuo s cen­tra, pri­mio je i dru­ gi po­go­dak. Mu­mlek je du­bin­ skom lo­ptom pro­na­šao Vru­či­ nu, koji ula­zi u ka­zne­ni pro­stor go­sti­ju i pre­ci­zno smje­šta lo­ptu u do­nji li­je­vi kut. Mre­žu je na­ kon toga za­tre­sao i Pol­dru­gač, ali su su­ci ozna­či­li za­le­đe. Ve­li­ ku pri­li­ku po­tom ni­je re­a­li­zi­rao Za­ho­ra, no upor­nost do­ma­ćih se ubr­zo ispla­ti­la. Kon­tru je po­ vu­kao Mu­mlek i upo­slio Bo­šnja­ ka na li­je­voj stra­ni, on vra­ća lo­ ptu u sre­di­nu, gdje je pri­ma Vru­ či­na i po­sti­že svoj 11. pr­ven­stve­ ni po­go­dak za vod­stvo od 3:0.

Fo­to-bi­lje­ška

Sku­pi­na Kal­ni­ko­vih bra­ni­te­lja kod spo­men-obi­lje­žja Jo­si­pu Jo­vi­ću

Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

K

No, kao i protiv Rijeke u po­lu­fi­ nal­noj uta­kmi­ci Ku­pa, Sla­ve­na­ ši se nakon vi­so­kog vod­stva opu­ šta­ju, a to ko­ri­ste go­sti. Kor­ner je izveo Pe­jić, So­pić je lo­ptu od­ bio do Vr­do­lja­ka, koji je odbi­ja do La­bu­do­vi­ća, a bra­nič go­sti­ju iz bli­zi­ne po­ga­đa za 3:1.

U na­stav­ku go­sti još jednom sma­nju­ju pre­dnost. Br­klja­ča je iz slo­bo­dnog udar­ca upo­slio Ču­ tu­ru, koji gla­vom s de­se­tak me­ ta­ra po­ga­đa mre­žu i vra­ća go­ ste u igru. Na­kon toga, Za­ho­ra je u 59. mi­nu­ti s pet me­ta­ra iz odli­čne pri­go­de pro­ma­šio gol.

U 67. mi­nu­ti Mu­mlek sna­žnim udar­cem po­ga­đa vra­tni­cu, de­se­ tak mi­nu­ta ka­sni­je uz­vra­ća na dru­goj stra­ni Gr­gić. Bo­lju igru do­ma­ći­ni ipak okru­nju­ju če­tvr­ tim po­go­tkom. Iz kor­ne­ra uba­ cu­je Mu­mlek, Kri­stić je tu­kao gla­vom, a lo­ptu je u mre­žu s dva me­tra gla­vom za­ku­cao Jam­ bru­šić. U 88. mi­nu­ti Vru­či­na je odli­čno pro­šao po li­je­voj stra­ni i on­da iza­brao uda­rac umje­sto asi­sten­ci­je usa­mlje­nom Jam­bru­ ši­ću - lo­pta je oti­šla po­kraj vra­ tni­ce. Na kraju za­slu­že­na po­bje­ da Sla­ve­na­ša.

Zbog svega toga tre­ner Za­gre­ ba Mi­ro­slav Bla­že­vić bio je ne­ što sla­bi­je vo­lje, no u dru­že­nju s no­vi­na­ri­ma nakon uta­kmi­ce ra­ do je pro­ko­men­ti­rao izgle­de Sla­ ve­na Be­lu­po u fi­na­lu Ku­pa.

- Mi­slim da je to fi­na­le vrlo

”Tuš” za Zagreb na koprivničkom travnjaku

otvo­re­no. Kup je poseban tre­ nu­tak, u ko­jem je fa­vo­rit ugla­ vnom u ne­koj po­dre­đe­noj si­tu­ a­ci­ji. Sla­ven Be­lu­po je eki­pa ko­ ja je u sta­nju na­pra­vi­ti i po­dvig i izne­na­di­ti Di­na­mo, koji po­slje­ dnje uta­kmi­ce do­bi­va s je­dnim po­go­tkom ra­zli­ke. Ako Sla­ven na­sta­vi s ova­kvim ela­nom i uz ova­kvu po­dr­šku di­vne pu­bli­ke u Ko­pri­vni­ci, ui­sti­nu je sve otvo­ re­no - re­kao je Ći­ro.

El­vis Sco­ria bio je vrlo za­do­vo­ ljan nakon de­se­te do­ma­će po­bje­ de u ni­zu.

- Za­do­volj­ni smo. Za­greb je ovog pro­lje­ća imao nekoliko go­ stu­ju­ćih po­bje­da u ni­zu i dra­go nam je da smo mi pre­ki­nu­li taj niz. Sad nam sli­je­de uta­kmi­ce s Di­na­mom i Haj­du­kom, on­da će­ mo je­dnu pr­ven­stve­nu uta­kmi­ cu mo­ra­ti ”žr­tvo­va­ti” zbog Ku­ pa, jer nam Kup do­la­zi kao če­ tvr­ta uta­kmi­ca u ni­zu. Za­to će­

mo po­ku­ša­ti izbo­ri­ti če­tvr­to mje­sto. Li­je­po je do­ći na naše uta­kmi­ce, igra se do­bar no­go­ met, sad je i pu­bli­ka zdu­šno uz nas. Na­pra­vi­lo se pu­no li­je­pih stva­ri. Uta­kmi­ca sa Za­gre­bom bila je izvan okvi­ra Hrvatske no­ go­me­tne li­ge po tr­ci, pre­ci­zno­ sti i pu­no dru­gih stva­ri - re­kao je Sco­ria.

U idu­ćem ko­lu Sla­ven Be­lu­ po go­stu­je kod Haj­du­ka u Spli­ tu, u su­bo­tu 28. tra­vnja. Ta će uta­kmi­ca bi­ti i u izra­vnom te­le­ vi­zij­skom pri­je­no­su na 2. pro­ gra­mu HTV-a, s po­če­tkom u 17,30 sa­ti.

Pro­tiv Za­gre­ba za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Pol­dru­ gač, Ra­de­ljić, Kri­stić, Bo­šnjak, Po­sa­vec, So­pić, Mu­mlek, Elez (od 83. Ra­di­ček), Za­ho­ra (od 62. Jam­bru­šić), Vru­či­na (od 90.

Do­dik).

B. Fabijanec

No­go­me­tni ve­te­ra­ni na tri­bi­na­ma

a­ko na Grad­skom sta­di­ o­nu za vrijeme uta­kmi­ ca no­go­me­ta­ša Sla­ven Be­lu­pa ima pro­stor za po­se­ bne go­ste, uzva­ni­ke, no­vi­na­re, ta­ko po­sto­ji i je­dno mje­sto na tri­bi­na­ma gdje uvi­jek mo­že­te vi­dje­ti biv­še Sla­ve­no­ve igra­če, tre­ne­re i ru­ko­vo­di­te­lje, koji su sva­ki na svoj na­čin dio po­vi­je­ sti klu­ba koji ove godine pro­ sla­vlja 100 go­di­na uspje­šnog djelovanja. Na­ra­vno da za vri­ jeme uta­kmi­ca oni ima­ju i svo­ je ko­men­ta­re, stru­čna za­pa­ža­

nja, a posebice pri­je­dlo­ga ko­ ji bi po­mo­gli klu­bu u ostva­ri­va­ nju dalj­njih uspje­ha. Ovaj puta sni­mi­li smo ih na pr­ven­stve­ noj uta­kmi­ci HNL-a izme­đu Sla­ven Be­lu­pa i Za­gre­ba, odi­ gra­noj pro­šle su­bo­te. Me­đu nji­ ma mo­že­te pre­po­zna­ti Fra­nju Še­sta­ka, Ju­ra­ja Ši­ro­ki­ja, Mir­ka La­ku­ša, Jo­si­pa Bar­čan­ca, Vin­ ka Zem­be­ra, Bran­ka Slu­ki­ća, Zla­tka Ša­fa­ra, Mla­de­na Go­de­ ka, Ivana Bla­že­ka, Stan­ka Sa­bo­ li­ća i Bran­ka Ple­šea.

Tekst i snim­ka: S. Pe­trić

Uspjeh Podravkine malonogometne momčadi iz Splita

U

Ostva­ri­li čak osam po­bje­da u ni­zu

Spli­tu dru­gu go­di­nu za re­dom u Su­per li­gi uspje­ šnih fir­mi na­tje­če se i Po­drav­ki­na ma­lo­no­go­me­tna mom­čad. Mom­čad je sa­sta­vlje­ na od Po­drav­ki­nih za­po­sle­ni­ka te even­tu­al­no po­ja­ča­nja od čla­ no­va nji­ho­vih obi­te­lji. Vo­di­telj i do­bri duh eki­pe je To­ni Tu­dor, za­po­slen kao tr­go­va­čki pred­ sta­vnik u Di­stri­bu­ti­vnom cen­ tru Split, dok eki­pu još či­ne Da­ mjan Kr­klec, De­nis Ba­no­vić, Ju­ ri­ca Mu­rat, Mar­ko Ba­rić, Du­je Ća­lu­šić, Tomislav Ća­lu­šić, An­te Ku­lu­šić-So­kol, Du­je Mr­du­ljaš, An­te Pe­ra­ji­ca, Želj­ko Mu­rat, Kre­ši­mir Ma­re­tić, An­te Zo­ri­ca, Stan­ko Ba­rić, Ma­rio Tu­dor, Mi­ ro Pr­go­met i Mir­ko Ju­rje­vić.

- Pro­šle godine za­vr­ši­li smo na­tje­ca­nje kao osmi, a ove go­

dine do play of­fa za­u­zi­ma­li smo še­sto mje­sto. Na­tje­ca­nje je da­lje na­sta­vlje­no po su­sta­vu play of­ fa i play ou­ta, a mi smo kao še­ sti na­sta­vi­li dalj­nje na­tje­ca­nje

u play of­fu. Tre­nu­tno za­u­zi­ma­ mo pr­vo mje­sto, koje smo ostva­ ri­li ni­zom od osam po­bje­da. Re­ dom smo po­bje­đi­va­li sve di­rek­ tne pro­ti­vni­ke i to vrlo uvjer­lji­

vim re­zul­ta­ti­ma - re­kao je De­nis Ba­no­vić, vo­di­telj pro­da­je za klju­ čne ku­pce i do­dao: - Kre­nu­li smo u ne­o­ba­ve­zno na­tje­ca­nje koje nam je pred­sta­ vlja­lo jedan vid za­je­dni­čkog dru­ že­nja i opu­šta­nja nakon na­por­ nog po­sla ko­jeg ra­di­mo. Ti­je­ kom na­tje­ca­nja shva­ti­li smo da smo spo­so­bni ostva­ri­ti za­je­dni­ čki cilj ula­ska u dalj­nji dio na­ tje­ca­nja, a nakon niza od osam po­bje­da za re­dom ape­ti­ti su nam i po­ra­sli. Tre­nu­tno smo na pr­vom mje­stu s ve­li­kim šan­ sa­ma da tu i osta­ne­mo do kra­ ja dru­gog di­je­la na­tje­ca­nja. Eki­ pu kra­si ve­li­ko za­je­dniš­tvo i že­ lja za dalj­njim po­bje­da­ma kako bi­smo na pra­vi na­čin opra­vda­li ime tvr­tke pod či­jim na­zi­vom na­stu­pa­mo. I. B.

Podravka Ve­ge­ta s uvjer­lji­ve prve po­zi­ci­je kreće u do­i­gra­va­nje ZA­MET- PO­DRAV­KA VE­GE­TA 22:32 (13:17) Podravka Ve­ge­ta je u Ri­je­ci u igri sa Za­me­tom po­tvr­di­la pr­ vo mje­sto nakon 22 li­ga­ška ko­la, po­bi­je­div­ši do­ma­će igra­či­ce sa de­set go­lo­va ra­zli­ke. Ni­ka­kvih dvoj­bi oko re­zul­ta­ta ni­je bi­ lo, ta­ko da su Podravkine ru­ko­me­ta­ši­ce pra­kti­čki odra­di­le 60 mi­nu­ta u ri­tmu koji im je bio do­vo­ljan za uknji­že­nje bo­do­va.

Isti­na, Za­met se ”ro­gu­šio” u ne­kim di­je­lo­vi­ma su­sre­ta pa je u je­dnom tre­nu­tku i po­veo s go­lom ra­zli­ke, no to je bio tek po­ ti­caj da se igra čvr­šće i odgo­vor­ni­je. U ovom su­sre­tu bi­lo je pri­li­ka da tre­ner Ma­ti­je­vić ispro­ba ne­ke kom­bi­na­ci­je koje će mu tre­ba­ti za do­i­gra­va­nje, što će bi­ti da­le­ko dru­ga­či­ji iza­zov nego ovaj.

Zbog ozlje­de ra­me­na, s ko­jim će na ki­rur­ški za­hvat, ni ovaj puta ni­je igra­la Na­ta­li­ja To­do­rov­ska, a ispro­ba­na je i va­ri­ja­ci­ja igra­nja bez Svi­tla­ne Pa­si­čnik. U ta­kvoj po­sta­vi dobro se sna­šla Ani­ta Ga­će na de­snom kri­lu po­sti­gav­ši se­dam go­lo­va iz igre, ali je od nje bila još efi­ka­sni­ja Ma­ja Ze­bić na dru­goj stra­ni, ta­ ko da su Po­drav­ki­na kri­la pra­kti­čki sa­ma po­bi­je­di­la Za­met.

Na­ra­vno uz ”ar­ti­lje­rij­sku” po­dr­šku vanj­skih igra­či­ca, posebi­ ce Mi­ran­de Ta­ta­ri i Ma­je Ko­žnjak. Ve­li­ko ohra­bre­nje za igra­či­ cu i tre­ne­ra je bi­lo i pe­tna­es­tmi­nu­tno igra­nje Kri­sti­ne Fra­nić, koja se nakon du­žeg izbi­va­nja vra­ti­la u igru. No, Ma­ti­je­vić će ima­ti i da­lje otvo­ren pro­blem tre­će vra­tar­ke. Ivana Jel­čić je već po­du­že vrijeme na li­je­čni­čkim pre­tra­ga­ma i ne zna se da li će bi­ti spre­mna za uta­kmi­ce do­i­gra­va­nja koje će sli­je­di­ti.

Na­kon za­vr­še­tka pr­ven­stva, u ko­jem je Podravka Ve­ge­ta opet po­ka­za­la da je naj­bo­lja osvo­jiv­ši sva 44 bo­da, odi­grat će se do­i­gra­va­nje izme­đu če­ti­ri naj­bo­lje eki­pe - Podravka Ve­ge­ ta, Lo­ko­mo­ti­va, Tro­gi­r i Arenna.

U su­sre­tu sa Za­me­tom Podravka Ve­ge­ta je igra­la u sa­sta­vu: Žde­rić, Stan­čin, Der­čar, Ko­žnjak 4, Pal­čić, To­do­rov­ska, Ze­bić 10, Ga­će 7 (1), Bla­že­ko­vić 1, Hor­vat 2, Fra­nić 3 ( 3), Pa­si­čnik, Tar­le 1, Ta­ta­ri 4. S. Petrić

Doigravanje

U play of­fu pr­vu uta­kmi­cu Podravka Ve­ge­ta igrat će u Ko­pri­vni­ ci u sri­je­du 2. svi­bnja sa če­tvr­to­pla­si­ra­nom Are­nom, dok će se u dru­goj sa­sta­ti u su­bo­tu 5. svi­bnja s dru­go­pla­si­ra­nom Lo­ko­mo­ ti­vom, ta­ko­đer u Ko­pri­vni­ci. Tre­ći su­sret s Tro­gi­rom Podravka Ve­ge­ta odi­grat će u sri­je­du 9. svi­bnja u Pu­li.

Ku­gla­nje - po­je­di­na­čno se­ni­or­sko pr­ven­stvo Hrvatske

Zver pr­va, Lu­kač dru­ga, Pi­cer ni­je izdr­ža­la U Spli­tu je na ku­gla­ni Mer­ to­jak odr­ža­no po­je­di­na­čno pr­ ven­stvo države za se­ni­o­re i se­ ni­or­ke na ko­jem je na­stu­pi­lo po 32 na­tje­ca­te­lja u obje kon­ ku­ren­ci­je. To pra­vo ste­kli su na pr­ven­stvi­ma re­gi­je, a u kon­ ku­ren­ci­ji su iz Podravke bi­le: Želj­ka Ore­ho­vec, Lji­lja­na Pi­ cer, Đur­đi­ca Lu­kač, Lji­lja­na Zo­rec, Ve­ri­ca Vu­čić, Ana Be­ lec i Mi­še­la Mi­ho­ci kod ku­ gla­či­ca, a Zla­tko Be­tle­hem i Zdrav­ko Mi­klo­šić kod ku­gla­ ča. Na­kon pr­vog da­na u vod­ Đur­đi­ca Lu­kač stvu je bila Lji­lja­na Pi­cer iz Podravke, koja je izvr­snom igrom sru­ši­la 581 čunj, što je više od toga uspje­lo samo osmo­ ri­ci ku­gla­ča. Sli­je­di­la je Bi­ser­ka Per­man (Rijeka) sa 565 i Đur­ đi­ca Lu­kač sa 562 ču­nja, dok je Želj­ka ne­o­če­ki­va­no bila tek 18. U ne­dje­lju je sli­je­dio na­sta­vak - za ne­ke bo­lji re­zul­tat, za dru­ge po­dba­čaj. Vo­de­ća Pi­cer ni­je izdr­ža­la, sa sla­bih 511 ču­ nje­va pa­la je na ko­na­čno osmo mje­sto. Po­dvig je na­pra­vi­la Ko­pri­vni­čan­ka Ma­ri­ja Zver, ne­ka­da­šnja Po­drav­ka­ši­ca a sa­ da u ma­ji­ci Istre iz Po­re­ča, koja je s de­ve­tog mje­sta sjaj­nom igrom ”sko­či­la” do ti­tu­le pr­va­ki­nje države. Đur­đi­ca Lu­kač po­ pra­vi­la se za je­dno mje­sto i po­sta­la je vi­ce­pr­va­ki­nja Hrvat­ ske. Želj­ka je po­pra­vi­la do­jam od pr­vog da­na, Zo­rec odmah do nje, a na za­če­lju... tri Po­drav­ka­ši­ce.

Ko­na­čan pla­sman: 1. Zver, Istra 1133 (542+591), 2. Lu­kač, Podravka 1111 (562+549), 3. Ba­rić, Kraš ZG 1110 (547+563) …..8. Pi­cer, Podravka 1092 (581+511), 10. Ore­ho­vec 1078 (514+564), 12. Zo­rec 1075 (521+554), 30. Mi­ho­ci 989 (480+509), 31. Be­lec 965 (457+508), 32. Vu­čić 956 (475+481).

Kod ku­gla­ča pr­vak države Bra­ni­slav Bo­gda­no­vić (Ko­ni­kom Osi­jek) sa 1215 (637+578) obra­nio je pro­šlo­go­di­šnju ti­tu­lu, dru­gim mje­stom izne­na­đe­nje je pri­re­dio Turk iz dru­go­li­ga­ škog Že­lje­zni­ča­ra Ča­ko­vec 1192 (597+595), dok je tre­će mje­ sto osvo­jio Mu­ša­nić (Ko­ni­kom) sa 1191 (577+614). Po­drav­ka­ ši se nisu iska­za­li: Be­tle­hem je s 19. mje­sta pr­vog da­na ko­na­ čno pao na 25. mje­sto (560+540), a Mi­klo­šić je po­stao ”fe­nje­ raš”, po­slje­dnji na 32. mje­stu (511+494). Želj­ko Šem­per

Broj 1837 • Petak, 27. travnja 2007.

U or­ga­ni­za­ci­ji Ure­dniš­tva Co­o­li­na­ri­ka.com

Au­to­ri­ce 90-dne­vne di­je­te Bre­da Hro­bat i Moj­ca Po­ljan­šek u Podravki Pi­še: Ines Ba­nja­nin Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

Ta­ko­zva­na 90-dne­vna di­je­ta po svo­joj je po­pu­lar­no­sti i po­ zi­ti­vnim učin­ci­ma pre­ra­sla u svo­je­vr­snu kulturu pre­hra­ne.

Prem­da au­to­ri­ce di­je­te Bre­da Hro­bat i Moj­ca Po­ljan­šek nisu zna­le da će di­je­ta po­sti­ći taj cilj, pre­ma nji­ho­vim je ri­je­či­ ma ona na­di­šla okvi­re stan­dar­ dnih di­je­ta. Zbog ve­li­ke za­in­ te­re­si­ra­no­sti za 90-dne­vnu di­ je­tu Ure­dniš­tvo Co­o­li­na­ri­ka. com or­ga­ni­zi­ra­lo je pro­te­klog pe­tka u Kon­fe­ren­cij­skoj dvorani Podravke su­sret au­to­ri­ ca Bre­de Hro­bat i Moj­ce Po­ ljan­šek s ko­ri­sni­ci­ma fo­ru­ma i svim za­in­te­re­si­ra­nim Podravkašima. Bi­lo je to nji­ho­vo pr­vo ta­kvo dru­že­nje s ko­ri­sni­ci­ma.

Me­ga­po­pu­lar­na 90-dne­vna di­ je­ta, po­zna­ta još i pod na­zi­ vom UN di­je­ta, u pro­te­klih je nekoliko mje­se­ci do­slov­ce pre­ pla­vi­la Hrvatsku, a o ve­li­kom in­te­re­su svje­do­če broj­ke od više od 70 ti­su­ća po­sto­va na fo­ ru­mu Co­o­li­na­ri­ke i preko dva mi­li­ju­na pre­gle­da na toj web stra­ni­ci.

- 90-dne­vna di­je­ta na­sta­la je

prije se­dam go­di­na, a obja­vlje­ na je u re­vi­ji za oso­be ne­za­do­ volj­ne svo­jom te­ži­nom, u izda­ nju naše izda­va­čke ku­će. Te­me­ lji­la se na kom­bi­ni­ra­nju hra­ne i obja­vlje­na je u nekoliko bro­ je­va, a či­ta­te­lji su iska­za­li ve­li­ ki in­te­res. Na­re­dne dvi­je godine za­je­dni­čki smo osmi­šlja­ va­le re­ce­pte, ek­spe­ri­men­ti­ra­le s nji­ma na se­bi, da bi u ožuj­ku 2004. godine obja­vi­le knji­gu o toj di­je­ti. Iza­šla je i dru­ga knjiga na­mi­je­nje­na odr­ža­va­nju te­ ži­ne ili lju­di­ma koji že­le smr­ ša­vi­ti tek nekoliko ki­lo­gra­ma - re­kla je Moj­ca, na­do­dav­ši kako su re­ce­pti u skla­du s nor­ ma­ma Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ ga­ni­za­ci­je.

Bre­da i Moj­ca su iz Ptu­ja i obje su pe­da­go­ške ra­dni­ce, ali ih je za­in­te­re­si­ra­lo pi­ta­nje za­što se lju­di de­blja­ju, odnosno za­što pre­tje­ra­no je­du. Hra­ na kao na­do­mje­stak za emo­ ci­o­nal­nu glad, pre­ma nji­ho­ vim se isku­stvi­ma često ma­ ni­fe­sti­ra kod že­na koje na taj na­čin pre­vla­da­va­ju svo­ju usa­ mlje­nost, tu­gu, ner­vo­zu, iscr­ plje­nost na­por­nim ili mo­no­to­ nim ži­vo­tom.

Pre­ma Bre­di­nim ri­je­či­ma, di­

No­vo iz Podravkine Pe­ka­re: sla­tki i sla­ni pu­ži­ći Asor­ti­man Podravkine Pe­ka­ re pro­ši­ren je sa dva no­va proizvoda u asor­ti­ma­nu sla­sti­čar­ skih proizvoda.To su: sla­ni i sla­ tki pu­žići (75 g) Sla­ni pu­žić pro­i­zve­den je od kva­snog li­sna­tog ti­je­sta. La­ga­ no, me­ka­no, ra­hlo uku­sno ti­je­ sto na­do­pu­nje­no sa svje­žim si­ rom i vla­scem pra­vi je iza­zov i ne­o­do­lji­va sla­na po­sla­sti­ca za sva­ku pri­li­ku.

Sla­tki pu­žić ide­a­lan je pro­i­

zvod za lju­bi­te­lje sla­tkih za­lo­ ga­ja. Već poznato ra­hlo, me­ ka­no, posebno pri­vla­čno ti­je­ sto na­dje­ve­no je sla­tkim na­ dje­vom od si­ra, pu­din­ga i gro­žđi­ca.

”Sku­haj ovo” - emi­si­ja na Z1 te­le­vi­zi­ji

Ku­ha­nje s Po­drav­ki­nim pro­i­zvo­di­ma je zabavnije

Autorice 90-dnevne dijete na zajedničkoj slici s organizatorima susreta u Koprivnici - uredništvom Colinarike.com, suradnicima i korisnicima je­ta je po­di­je­lje­na na če­ti­ri da­ na i te­me­lji se na uzi­ma­nju pro­ te­i­na, pri­ro­dnih i pre­ra­đe­nih uglji­ko­hi­dra­ta te vi­ta­mi­na. Ti­ je­lo u tom pe­ri­o­du do­bi­va sve na­mir­ni­ce koje su mu po­tre­ bne, me­đu­tim bi­tno je uzi­ma­ ti pu­no te­ku­ći­ne i kom­bi­ni­ra­ti ne­ku fi­zi­čku aktivnost. Sa­me se au­to­ri­ce ba­ve tr­ča­njem i gi­ mna­sti­kom.

Na pi­ta­nje za­što 90-dne­vna di­je­ta, au­to­ri­ce odgo­va­ra­ju: za­ to što je odli­čna, vo­di do vi­ tke linije na ispra­van na­čin, vra­ća sa­mo­po­u­zda­nje i po­ti­če na zdrav život. Pro­ve­de­no je i istra­ži­va­nje o uspje­šno­sti di­je­ te koje govori kako je više od po­lo­vi­ce ispi­ta­ni­ka po­sti­glo že­ lje­ni re­zul­tat mr­ša­vlje­nja, njih če­tvr­ti­na čak i više od oče­ki­va­ nog, a više od 80 po­sto po­sti­ glo je da se bolje osje­ća Ovaj je su­sret bio i pri­li­ka za raz­mje­nu isku­sta­va, ali i re­ce­ pa­ta, a o ve­li­kom in­te­re­su za ovu te­mu svje­do­či­la su broj­

∆ RECEPT tjedna

na pi­ta­nja “fo­ru­ma­ša”. Ne­ki od njih izja­vi­li su kako im je ova di­je­ta čak pro­mi­je­ni­la i život.

- Na fo­ru­mu smo prvi puta otvo­re­no pri­zna­li da ima­mo pro­blem sa svo­jom pre­ko­mjer­ nom tje­le­snom te­ži­nom, a Co­ o­li­na­ri­ka nam je omo­gu­ći­la da se na­đe­mo na je­dnom mje­stu i za­je­dni­čki rje­ša­va­mo te pro­ ble­me, re­kla je jedna od “fo­ru­ ma­ši­ca”.

Na pi­ta­nje za­što je ova di­je­ ta po­zna­ta pod na­zi­vom UN, au­to­ri­ce nisu zna­le odgo­vo­ri­ti jer su prvi put ču­le od zagrebačkog gra­do­na­čel­ni­ka Ban­di­ ća da je na UN di­je­ti, a kada su ot­kri­le kako je di­je­ta sa­sta­vlje­ na, shva­ti­le su da je ri­ječ o nji­ ho­voj 90-dne­vnoj di­je­ti.

Za­je­dni­čko je dru­že­nje na­ sta­vlje­no u “Šta­glju”, gdje su Po­drav­ki­ni pro­mo­to­ri ku­li­nar­ stva iska­za­li svoje umi­je­će i upu­će­nost u spra­vlja­nju je­la 90-dne­vne di­je­te s Po­drav­ki­ nim pro­i­zvo­di­ma. n

Piše i snimila: Ines Banjanin ”Sku­haj ovo” na­ziv je emi­si­je na Z1 te­le­vi­zi­ji u ko­joj su­dje­lu­ ju Po­drav­ki­ni pro­mo­to­ri ku­li­nar­stva, pri­ka­zu­ju­ći ši­ro­ke mo­gu­ ćno­sti pri­mje­ne Po­drav­ki­nih proizvoda. Pr­va emi­si­ja u tra­ja­nju od de­se­tak mi­nu­ta emi­ti­ra­na je 23. tra­vnja, a do kra­ja lipnja pre­ dvi­đe­no je emi­ti­ra­nje u ju­tar­njem pro­gra­mu od po­ne­djelj­ka do če­tvr­tka, a re­pri­za je i u po­po­dne­vnim ter­mi­ni­ma. Sva­ke ne­dje­ lje u 12 sa­ti emi­ti­ra se tri­de­set mi­nu­tna ko­laž-emi­si­ja sa­sta­vlje­ na od tje­dnih emi­si­ja. Re­ce­pti se obja­vlju­ju i na te­le­tekst pro­gra­ mu Z1, a za sve koji ne mo­gu pra­ti­ti Z1 mo­gu se pro­na­ći i na stra­ni­ci Co­o­li­na­ri­ka.com.

- Cilj je ovih emi­si­ja pri­ka­za­ti da je ku­ha­nje za­ni­mlji­vo, za­ba­ vno i atra­kti­vno, a s Po­drav­ki­nim je pro­i­zvo­di­ma još i je­dno­sta­ vno. Na­sto­ji­mo upo­zna­ti po­tro­ša­če s asor­ti­ma­nom proizvoda i pri­ka­za­ti ši­ri­nu pri­mje­ne Po­drav­ki­nog asor­ti­ma­na, jer odre­đe­ ni pro­i­zvod ne mo­ra ima­ti samo je­dnu na­mje­nu - re­kla je vo­di­ te­lji­ca Po­drav­ki­nog Ku­li­nar­skog cen­tra Ka­ta­ri­na Pen­tek.

Emi­si­je se sni­ma­ju u Ku­li­nar­skom cen­tru, a u sva­koj ma­što­vi­ to kon­ci­pi­ra­noj emi­si­ji na­sto­ji se pri­ka­za­ti kako sku­ha­ti ci­je­li ru­ čak ili ko­ri­sti­ti Podravkine pro­i­zvo­de u ra­zli­či­tim pri­go­da­ma.

Ove je sri­je­de sni­mljen niz emi­si­ja, a uz vo­di­te­lji­cu Iri­nu Sol­ dat Ču­li­no­vić, zvi­je­zda showa bio je Podravkin pro­mo­tor ku­li­ nar­stva Zla­tko Se­dla­nić.

Pra­znik rada u Ko­pri­vni­ci I ove godine Grad Ko­pri­vni­ca, Old ti­mer klub “Bi­ci­klin” Ko­ pri­vni­ca i Tu­ri­sti­čka za­je­dni­ca Ko­pri­vni­ce or­ga­ni­zi­ra­ju do­ga­đa­ nja uz 1. svi­bnja - Me­đu­na­ro­dni pra­znik rada. Ta­ko će se već od su­bo­te 28. tra­vnja pa do utor­ka 1 svi­bnja na Trg ba­na Jo­si­ pa Je­la­či­ća odr­ža­va­ti Sa­jam cvi­je­ća. U ne­dje­lju 29. tra­vnja odr­ žat će se na saj­mi­štu s po­če­tkom u 9 sa­ti Ko­nji­čki tur­nir u pre­ pon­skom ja­ha­nju, te u 14 sa­ti na­stup ko­nji­čke udru­ge KE­CEL iz ma­đar­skog Ka­po­šva­ra. Za uto­rak 1. svi­bnja u 7 sa­ti u ju­tro pre­dvi­đe­na je bu­dni­ca, te kon­cert ”Gla­zbe­no dobro ju­tro” ko­ pri­vni­čkog pu­ha­čkog or­ke­stra, a Old ti­mer klub “Bi­ci­klin” pri­ ka­zat će vo­žnje sta­rim bi­ci­kli­ma. Tra­di­ci­o­nal­no, ne­gdje oko 14 sa­ti usli­je­dit će na Zrin­skom tr­gu po­dje­la pr­vo­svi­banj­skog gra­ ha, a u ve­čer­njim sa­ti­ma Ko­pri­vni­čan­ce će na tr­gu za­ba­vlja­ti To­ni Ce­tin­ski. V. I.

∆ KARIKATURA

Karamelizirano voće Pr­že­no vo­će pre­kra­sno gri­je i sla­di. Ne spa­da u la­ko­pro­ba­vlji­ ve obro­ke jer upi­ja do­sta ma­ sno­će, pa ga je naj­bo­lje po­slu­ ži­ti nakon la­ga­nog ru­čka od po­ vr­ća ili, još bolje, kao spe­ci­jal­ni ne­djelj­ni do­ru­čak.

Pri­pre­ma: Ja­bu­ke ogu­li­te i na­re­ži­te na osmi­ne.

Bra­šno, ci­met, ko­ri­cu li­mu­na i vo­du pro­mi­je­šaj­te da do­bi­je­te gla­tku te­ku­ću smje­su.

Pri­pre­mlje­ne ja­bu­ke umo­či­te u te­ku­ću smje­su i pr­ži­te u vre­lom

ulju. Pr­že­ne ja­bu­ke oci­je­di­te na ku­hinj­skom pa­pi­ru. Še­ćer za­gri­ja­vaj­te do zla­tno­žu­ te bo­je, pa ga ma­kni­te s va­tre.

Pr­že­ne ja­bu­ke umo­či­te u te­ku­ ći ka­ra­mel i odmah sta­vljaj­te u po­su­du s hla­dnom vo­dom.

Sa­vjet: Na isti na­čin mo­že­te pri­pre­mi­ ti ba­na­ne, ana­nas ili drugo vo­ će po že­lji.

Vri­je­me pripreme: 45 mi­nu­ta

Po­slu­ži­va­nje: Po­slu­ži­te kao de­sert nakon ru­čka.

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Sa­stoj­ci: 400 g ja­bu­ka 150 g pše­ni­čnog oštrog bra­šna Podravka, tip 400 po­la žli­či­ce ci­me­ta 2 žli­či­ce na­ri­ba­ne li­mu­no­ve ko­ ri­ce, 250 ml vo­de ­u­lje za pr­že­nje 300 g še­će­ra