Podravkine novine broj 1838

U Podravki kre­nuo no­vi ci­klus iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­vom ra­zvo­ju

Stu­de­na i UNI­CEF za­je­dni­čki ši­re kru­go­ve do­bro­te Str. 4 - 5

Str. 3 Godina XLVI • Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Još je­dno vi­so­ko međunarodno priznanje Podravki i Ve­ge­ti

VE­GE­TA - do­bi­tnik na­gra­de Su­per­brand Sr­bi­ja - Ovo je va­žno priznanje s obzi­rom na to da se na­gra­da Su­per­brand prvi puta do­dje­lju­je u Sr­bi­ji, a mar­ka Ve­ge­ta, a ti­me i Podravka, pre­po­zna­ta je kao jedna od naj­bo­ljih - rekao je Danijel Kocijan kojemu je priznanje uručeno Priznanje Superbrand primio je direktor Marketinga Podravkinog poduzeća u Beogradu Danijel Kocijan

Pi­še: Boris Fa­bi­janec

U

Sr­bi­ji je prvi puta odr­ žan izbor Su­per­brand Sr­bi­je za 2006. go­di­ nu i u tom je izbo­ru Ve­ge­ta na vrlo za­htje­vnom tr­ži­štu u kon­ku­ren­ci­ji broj­nih do­ma­ćih i stra­nih mar­ki - još je­dnom po­ka­za­la kva­li­te­tu i ne­mjer­ljiv po­ten­ci­jal koji ima te osvo­ji­la na­gra­du Su­per­brand Sr­bi­je. U uku­pnoj kon­ku­ren­ci­ji od pre­ ko 2000 bran­do­va Ve­ge­ta je - kao naj­po­zna­ti­ji Podravkin pro­i­zvod, di­zaj­nom pre­po­zna­ tljiv po ka­ra­kte­ri­sti­čnoj pla­voj bo­ji i sla­vnom ku­ha­ru koji na­ mi­gu­je i ru­kom po­ka­zu­je znak

kva­li­te­te - u ka­te­go­ri­ji upa­ki­ra­ ne hra­ne, za­je­dno sa šest bran­ do­va (Thommy, Mag­gi, Dr Oe­ tker, Rio ma­re, Knorr i Ne­ctar mar­me­la­de) osvo­ji­la spo­me­nu­ tu na­gra­du.

Na sve­ča­noj do­dje­li na­gra­da, odr­ža­noj u be­o­grad­skom Sa­ va cen­tru, u ime Podravke na­ gra­du za Su­per­brand Sr­bi­je u 2006. godini pri­mio je direk­ tor Mar­ke­tin­ga naše tvr­tke u toj dr­ža­vi Da­ni­jel Ko­ci­jan.

- Ovo je va­žno priznanje s obzi­rom na to da se na­gra­da Su­per­brand prvi puta do­dje­lju­ je u Sr­bi­ji, a mar­ka Ve­ge­ta, te ti­me i Podravka, pre­po­zna­ta je kao jedna od naj­bo­ljih. Re­zul­

tat je to prije svega du­go­go­di­ šnje pri­su­tno­sti Ve­ge­te na tr­ži­ štu Sr­bi­je, opće pri­hva­će­no­sti od stra­ne po­tro­ša­ča i stru­čnog ži­ri­ja, ali i kon­ti­nu­i­ra­nih i fo­ ku­si­ra­nih mar­ke­tin­ških akcija koje se una­zad nekoliko go­di­ na in­ten­zi­vno i uspje­šno pro­ vo­de na tr­ži­štu Sr­bi­je. Vi­še­go­ di­šnji rad i ula­ga­nja u mar­ku Ve­ge­ta i u tr­ži­šte opće­ni­to oči­ tu­ju se i u ra­stu pro­da­je što bi­ lje­ži­mo za­dnjih go­di­na. Ono što za sa­mu mar­ku vri­je­di spo­me­nu­ti je po­zna­tost mar­ki u ka­te­go­ri­ji do­da­ta­ka je­li­ma, gdje je po za­dnjim istra­ži­va­nji­ ma Ve­ge­ta naj­po­zna­ti­ja mar­ka na tr­ži­štu Sr­bi­je. U ja­koj i broj­

noj kon­ku­ren­ci­ji do­ma­ćih pro­ i­zvo­đa­ča, koji ta­ko­đer ula­žu u svoje mar­ke i pro­i­zvo­de, na­ve­ de­ni po­da­ci i osvo­je­na na­gra­ da ima­ju po­se­bnu te­ži­nu i pri­ znanje - re­kao je nakon pri­ma­ nja na­gra­de Da­ni­jel Ko­ci­jan.

Podravka je do sada pri­mi­la pri­zna­nja ”Su­per­brand” u Ru­ si­ji, Poljskoj, Slo­va­čkoj i Ma­ đar­skoj, gdje je bila na­gra­đe­na za mar­ku Ve­ge­ta, isto kao sa­ da u Sr­bi­ji. Taj Podravkin su­ per­brand osmi­šljen pod idej­ nim vod­stvom pro­fe­so­ri­ce Zla­ te Bartl 1959. godine tr­ži­šte je odmah pri­hva­ti­lo, a pri­su­tnost Ve­ge­te na tr­ži­šti­ma mnogih ze­ ma­lja naj­bo­lje po­tvr­đu­je kva­li­

te­tu, du­go­ro­čnost i izni­mnost toga naj­po­zna­ti­jeg hr­vat­skog bran­da či­je se ime udo­ma­ći­lo kao si­no­nim za do­da­tak je­li­ ma. Po­vje­re­nje po­tro­ša­ča i sna­ ga mar­ke Ve­ge­ta na tr­ži­štu Sr­ bi­je, kao i pro­ve­de­ne marke­ tinške aktivnosti u do­me­ni so­ cijalne odgo­vor­no­sti do­kaz su da je Podravka kom­pa­ni­ja sa sr­cem či­ja je mi­si­ja - stva­ra­nje vi­so­ko­kva­li­te­tnih proizvoda s mar­kom koji ostva­ru­ju po­vje­ re­nje kli­je­na­ta i po­tro­ša­ča.

Do­dje­la ovog zna­čaj­nog pri­ zna­nja samo je još jedan do­ kaz kako je Podravka i Ve­ge­ta kao brand na tr­ži­štu Sr­bi­je pre­ po­zna­tlji­va i vrlo dobro pri­hva­ će­na od stra­ne po­tro­ša­ča. Po­ dravka na tr­ži­štu Sr­bi­je, osim što je pri­mi­la spo­me­nu­tu na­ gra­du, ima i dru­ga do­sti­gnu­ća.

Ta­ko je Ko­ko­šja ju­ha s tje­ste­ ni­nom, po­pu­lar­ni Pe­vac, li­der pro­i­zvod na tr­ži­štu, a tu je i ka­ te­go­ri­ja dje­čje hra­ne u ko­joj smo apso­lu­tni tr­ži­šni li­der. n

Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

Ra­zgo­vor: mr.sc. Da­li­bor Ši­jak, direktor Podravke In­ter­na­ti­o­nal Bu­dim­pe­šta

∆ NAŠA POSLA

Svi se za­kli­nju u ve­ći go­spo­dar­ski rast

Do­jam je da u na­cr­ti­ma pro­gra­ma SDP-a, HDZ-a i HNS-a i ne­ ma pu­no toga izne­na­đu­ju­ćeg, ali i da se oni me­đu­so­bno ne ra­zli­ku­ju to­li­ko koliko bi se mo­glo oče­ki­va­ti

na­ra­sla na ba­rem 45 po­sto pro­ sje­čnih pla­ća. ro­gram HNS-a, koji je ovih da­na iznio Ra­di­ mir Ča­čić, ima više ne­ o­li­be­ral­nih ele­me­na­ta, a gla­ vna mu je ka­ra­kte­ri­sti­ka da in­du­strij­ski ra­zvoj, za ra­zli­ku od SDP-a i HDZ-a, sta­vlja u drugi plan. Ča­čić je uvje­ren da ze­mlja mo­že na­pra­vi­ti go­ spo­dar­ski isko­rak samo ako se u po­tpu­no­sti okre­ne ra­zvi­ ja­nju uslu­žnih djelatnosti. Hr­ vat­ska, po nje­mu, ima unu­tar svoje re­gi­je na­gla­še­ne kom­pa­ ra­ti­vne pre­dno­sti u ra­zvo­ju tu­ ri­zma, gdje bi go­di­šnji pri­hod u naj­kra­ćem vre­me­nu tre­bao na­ra­sti na de­set mi­li­jar­di eu­ ra. Ve­li­ke su šan­se i u gra­đe­vi­ nar­stvu, ali i u fi­nan­cij­skoj do­ me­ni, pr­ven­stve­no u smi­slu ja­ča­nja in­ve­sti­cij­skih fon­do­ va. Po­ljo­pri­vre­du i in­du­stri­ju tre­ba­lo bi, ka­že, sta­vi­ti u fun­ kci­ju tih uslu­žnih djelatnosti.

Go­vo­re­ći o nu­žno­sti pro­mje­ na u po­re­znoj po­li­ti­ci, čel­nik HNS-a isti­če po­tre­bu da se ko­mu­nal­na na­kna­da za­mi­je­ni po­re­zom na imo­vi­nu. Sa Sa­na­ de­ro­vim se, pak, ka­bi­ne­tom sla­že u dalj­njem ne­o­po­re­zi­va­ nju ka­pi­tal­ne do­bi­ti, kako bi se do­da­tno oja­ča­lo tr­ži­šte vri­ je­dno­sni­ca­ma. aj­ra­di­kal­ni­ji bi HNSov isko­rak, ipak, pred­ sta­vlja­le na­gle pro­mje­ ne u vi­so­kom škol­stvu. Ča­ čić je uvje­ren da je u samo če­ti­ri godine mo­gu­će po­ve­ća­ nje udje­la vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih oso­ba za čak 50 po­sto, i to za­ hva­lju­ju­ći po­li­ti­ci be­spla­tnog upi­sa svih koji su za­in­te­re­si­ ra­ni za stu­di­ra­nje. Ni­šta, me­ đu­tim, ne govori kako je to izve­di­vo sa sa­da­šnjim pro­stor­ nim i ka­drov­skim po­ten­ci­ja­li­ ma hr­vat­skih sve­u­či­li­šta i ve­ le­u­či­li­šta. a­ko HDZ još ni­je iza­šao s cje­lo­vi­tim pro­gra­mom, nje­go­ve se kon­tu­re la­ko na­zi­ru, ta­ko da ni­je ču­dno da stra­te­zi vla­da­ju­će stran­ke optu­žu­ju Ča­či­ća za pla­gi­ra­nje ono­ga što su već ra­ni­je pro­mo­ vi­ra­li u pra­ksi, dok es­de­pe­ov­ ske ci­lje­ve sma­tra­ju “planom že­lja” koje bi još više opte­re­ ti­le dr­ža­vni pro­ra­čun. HDZ, me­đu­tim, ne že­li ra­dniš­tvo i so­ci­ja­lu pre­pu­sti­ti SDP-u, ta­ ko­đer se za­la­žu­ći za pro­mje­ne u mi­ro­vin­skom su­sta­vu, uklju­ ču­ju­ći i izje­dna­ča­va­nje tzv. sta­ rih i no­vih umi­ro­vlje­ni­ka.

DZ dr­ži da bez po­ve­ća­ nja pro­i­zvo­dnje ne­ma pra­vog gospodarskog na­pre­tka, odnosno da rast uslu­ žnog se­kto­ra sam po se­bi ni­ je do­vo­ljan. Tre­ba, da­kle, i da­ lje ra­zvi­ja­ti ma­lo i sre­dnje po­ du­ze­tniš­tvo, ali i ozdra­vi­ti bro­ do­gra­dnju, cr­nu me­ta­lur­gi­ju i pro­i­zvo­dnju alu­mi­ni­ja. Iz sta­ va pre­ma Po­drav­ki­nim di­o­ni­ ca­ma mo­gu­će je za­klju­či­ti ka­ ko je i HDZ u no­vo­me man­da­ tu spre­man odre­di­ti stra­te­ške in­du­strij­ske gra­ne, kao i tvr­tke koje bi bi­le no­si­te­lji pro­bo­ja na ino­ze­mna tr­ži­šta. n

P

S

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

ve tri po­li­ti­čke opci­je ko­ je će u pre­di­zbor­noj uta­ kmi­ci iza­ći i sa svo­jim kan­di­da­ti­ma za pre­mi­je­ra, što do­volj­no govori o nji­ho­vim am­bi­ci­ja­ma, pred­sta­vi­le su gla­vne ele­men­te svo­jih go­spo­ dar­skih pro­gra­ma za idu­će če­ tve­ro­go­di­šnje ra­zdo­blje. Do­ jam je da u na­cr­ti­ma pro­gra­ ma SDP-a, HDZ-a i HNS-a i ne­ma pu­no toga izne­na­đu­ju­ ćeg, ali i da se oni me­đu­so­bno ne ra­zli­ku­ju to­li­ko koliko bi se to po po­pra­tnoj po­li­ti­čkoj re­to­ri­ci, često pro­tka­noj me­ đu­so­bnim optu­žba­ma, mo­glo oče­ki­va­ti. va­ki od tih pro­gra­ma oče­ki­va­no sa­dr­ži ele­men­ te ne­o­li­be­ra­li­zma, ko­jeg mnogi ma­kro­e­ko­no­mi­sti još uvi­jek sma­tra­ju naj­bo­ljim “li­ je­kom” za br­ži go­spo­dar­ski rast. No, isto­do­bno su uo­člji­ vi i na­gla­še­ni­ji so­ci­jal­ni sa­dr­ ža­ji, po­ne­kad i s de­ma­go­škim pri­mje­sa­ma, koji bi tre­ba­li bi­ ti pro­tu­te­ža su­ro­vim eko­nom­ skim za­ko­ni­ma. Spo­me­nu­te stran­ke pri­bli­ža­va i te­žnja za ra­zi­nom gospodarskog ra­sta koji je pu­no vi­ši nego u ra­zdo­ blju kad su one bi­le, ili je­su, na vla­sti i kad se ta sto­pa kre­ ta­la od 3,5 do naj­vi­še 5,2 po­ sto. Ta­ko bi opor­be­ne stran­ ke, SDP i HNS, za­do­vo­ljio rast od naj­ma­nje osam po­sto, dok opre­zni­ji HDZ na­ja­vlju­je šest po­sto. pe­ci­fi­čnost je SDP-ova pro­gra­ma, koji će to i for­ mal­no po­sta­ti uko­li­ko će dr. Lju­bo Jur­čić bi­ti nje­gov no­ si­telj, da že­li što ra­vno­mjer­ni­ je ra­spo­re­di­ti po­re­zna opte­re­ će­nja, ta­ko da pla­ni­ra i po­rez na ka­pi­tal­nu do­bit, zna­či i na tr­go­va­nje di­o­ni­ca­ma. Što se ti­ če in­du­stri­je, tu Jur­čić nu­di mo­ del koji bi tre­bao pri­po­mo­ći i uje­dna­če­ni­jem re­gi­o­nal­nom ra­zvo­ju. Ri­ječ je, po­je­dno­sta­ vlje­no, o to­me da bi se i dr­ža­ va i lo­kal­na sa­mo­u­pra­va tre­ba­ le opre­di­je­li­ti koje će in­du­strij­ ske gra­ne for­si­ra­ti. Uz to, tre­ba­ lo bi se ime­no­va­ti i kon­kre­tne tvr­tke u sva­koj žu­pa­ni­ji koje će bi­ti no­si­te­lji toga ra­zvo­ja, a nji­ ma bi se u toj mi­si­ji pru­ži­la sva po­tre­bna po­tpo­ra. Tu je i po­ti­ ca­nje po­du­ze­tniš­tva, jer je cilj, po Jur­či­ću, sma­nji­ti broj ne­za­ po­sle­nih na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru. U SDP-ovim se mje­ra­ ma na­gla­še­no isti­če i po­bolj­ša­ nje sta­tu­sa umi­ro­vlje­ni­ka, ka­ ko bi im pro­sje­čna mi­ro­vi­na

S

S

N

I

H

Ve­ge­ta je prisutna u svim do­ma­ćin­stvi­ma u Ma­đar­skoj

Pi­še: Ines Ba­nja­nin Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

D

a­li­bor Ši­jak di­plo­mi­ rao je i ma­gi­stri­rao na Eko­nom­skom fa­ kul­te­tu u Za­gre­bu, za­po­ slen je u Podravki osam go­di­na, od če­ga u in­ter­na­ ci­o­na­lu u Ma­đar­skoj pet go­di­na, a po­slje­dnje dvi­je godine direktor je Podrav­ ke Bu­dim­pe­šta.

- Podravka In­ter­na­ti­o­ nal Bu­dim­pe­šta po­slu­je od 1993. godine i tre­nu­tno ima 30 za­po­sle­nih. Or­ga­ni­ zi­ra­na je gotovo iden­ti­čno kao i svi Po­drav­ki­ni in­ter­ na­ci­o­na­li, ima­mo odjel pro­ da­je, mar­ke­tin­ga, fi­nan­ci­ja i lo­gi­sti­ke, s tim da naj­ve­ ći broj za­po­sle­nih, njih 22, ra­di u pro­da­ji - pred­sta­vio nam je ukra­tko Da­li­bor Ši­ jak Po­drav­ki­nu tvr­tku u Bu­ dim­pe­šti.

• Ka­kva je po­zna­tost Po­ dravke u Ma­đar­skoj?

- Podravka je po­zna­ta u Ma­ đar­skoj i njezini se pro­i­zvo­di na­la­ze gotovo u svim do­ma­ćin­ stvi­ma. No, uz Po­drav­ku, Ve­ge­ ta je ipak po­zna­ti­ja. To nas ne mo­ra ču­di­ti jer upravo je Ve­ge­ ta bila jedan od pr­vih izvo­znih proizvoda u Ma­đar­sku, u ko­ joj se pro­da­je od 1967. godine.

Ova je go­di­na ju­bi­lar­na za Ve­ ge­tu u Ma­đar­skoj jer je prisut­ na već 40 go­di­na. Ve­ge­ta je uje­ dno i ge­ne­ri­čko ime pa gotovo sva­ki Ma­đar kada ide u ku­po­vi­ nu na svom po­pi­su oba­ve­zno ima Ve­ge­tu. Uvi­jek ću se sje­ća­ ti je­dnog od mo­jih pr­vih da­na boravka u Bu­dim­pe­šti od prije 5 go­di­na. Ne zna­ju­ći je­zik, že­ lio sam ku­pi­ti na­lje­pni­ce osno­ vnih ku­hinj­skih na­mir­ni­ca ka­ ko bih ih na­li­je­pio na ku­ti­ji­ce i br­že svla­dao osno­vne poj­mo­ve.

U knji­ža­ri sam na­šao što mi je tre­ba­lo i ostao ugo­dno izne­na­ đen - po­red na­lje­pni­ca kao što su sol, še­ćer, ulje i sli­čno bila je i - Ve­ge­ta. Ta­da sam se uvje­ rio u sna­gu bran­da Ve­ge­te na ma­đar­skom tr­ži­štu kao i či­nje­ ni­cu da se na­la­zi u svim do­ma­ ćin­stvi­ma.

• Na po­slje­dnjoj kon­fe­ren­ ci­ji Po­drav­ki­nih in­ter­na­ci­o­ nal­nih tr­ži­šta ope­ra­ti­vno re­ za­nje tro­ško­va u Ma­đar­skoj ista­knu­to je kao jedan od naj­ ve­ćih uspje­ha Podravke na in­ ter­na­ci­o­nal­nim tr­ži­šti­ma u 2006...

- Dra­go mi je da je naš trud u 2006. godini pre­po­znat od stra­ ne me­nad­žmen­ta Podravke te

ta­ko i pre­zen­ti­ran na kon­fe­ren­ ci­ji. Pro­šla je go­di­na bila izu­ zetno te­ška za sve nas, re­or­ga­ ni­zi­ra­li smo poduzeće, za­po­sli­ li no­vi me­nad­žment te na­pra­ vi­li sve po­tre­bne pre­du­vje­te kako bi­smo u 2007. i na­da­lje ostva­ri­va­li pla­ni­ra­ne re­zul­ta­te.

Uči­ni­li smo či­tav niz po­slo­vnih po­te­za gotovo na svim po­dru­ čji­ma po­slo­va­nja, s po­se­bnim na­gla­skom na upra­vlja­nje i re­ za­nje tro­ško­va. Upra­vo nam je to omo­gu­ći­lo mi­li­jun­ske ušte­ de u tro­ško­vi­ma, sto­ga sa si­gur­ no­šću mo­že­mo re­ći da je danas Podravka u Ma­đar­skoj je­dno sa­ svim dru­ga­či­je poduzeće. U pri­ log velikoj re­or­ga­ni­za­ci­ji, pro­ mje­ni na­či­na po­slo­va­nja, ali i pro­fe­si­o­nal­ni­jem pri­stu­pu po­ slu govori nam i či­nje­ni­ca da smo u 2005. za­po­šlja­va­li 49 oso­ ba, a danas svega 30. To nam je, prije svega, omo­gu­ći­la pro­mje­ na stru­ktu­re za­po­sle­nih i za­po­ šlja­va­nje vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih lju­ di, ali i out­so­ur­cing je­dnog di­je­ la uslu­ga u fi­nan­ci­ja­ma, lo­gi­sti­ ci, općim po­slo­vi­ma i usko­ro in­for­ma­ti­ci. U Ma­đar­skoj se fo­ ku­si­ra­mo na naš pri­mar­ni za­da­ tak, a to je pro­da­ja Po­drav­ki­nih proizvoda, a sve osta­le po­slo­ve oba­vlja­ju lju­di koji to naj­kva­li­te­ tni­je i naj­je­fti­ni­je mo­gu, bi­lo na­ ši za­po­sle­ni­ci ili po­du­ze­tni­ci.

• S ko­jim smo asor­ti­ma­nom pri­su­tni?

- Tre­nu­tačno se u na­šem por­ tfe­lju na­la­zi Ve­ge­ta u re­ta­il i ga­ stro pa­ki­ra­nju, Ve­ge­ta Twist, Fix (u Hrvatskoj po­znat kao Fant), kon­di­men­ti i Eva. Po­

red toga, ek­sklu­zi­ vni smo di­stri­bu­ te­ri već pet go­di­ na za Kraš te od pro­šle godine za nor­ve­škekon­zer­vi­ ra­ne ri­be pod mar­ kom King Oscar.

U to­ku godine na­ mje­ra­va­mo pro­ši­ ri­ti asor­ti­man, re­ di­zaj­ni­ra­ti pa­le­tu Eva proizvoda te uve­sti još je­dnu ka­ te­go­ri­ju Po­drav­ki­ nih proizvoda. Na­ ža­lost, od ove go­ dine pre­sta­li smo pro­da­va­ti ju­he na ma­đar­skom tr­ži­ štu. Ti­je­kom za­ dnjih go­di­na niz je čim­be­ni­ka stva­ rao ve­li­ke pro­ble­ me ju­ha­ma u Ma­ đar­skoj i go­di­na­ ma smo se bo­ri­li s izuzetno ja­kom kon­ku­ren­ci­jom Knor­ra i Mag­gi­ ja koji su gotovo podijelili tr­ži­te ta­ko da se Podravka uvi­jek kao tre­ći igrač bo­ri­la za ma­nji dio tr­ži­šta. Za­dnjih go­di­na sve su zna­čaj­ni­je pri­va­tne mar­ke pa su ta­ko od ove godine pri­su­tne i u ka­te­go­ri­ji ju­ha. Zbog svega toga mo­ra­li smo do­ni­je­ti po­slo­ vnu odlu­ku o po­vla­če­nju ju­ha s ma­đar­skog tr­ži­šta. No kako iz svega po­ku­ša­va­mo izvu­ći naj­ bo­lje za Po­drav­ku, ta­ko nam je i ovaj po­tez omo­gu­ćio da go­di­ šnje pre­go­vo­re s ku­pci­ma uspje­ šno za­vr­ši­mo i za­klju­či­mo po­ volj­ni­je ugo­vo­re nego što smo imali ra­ni­jih go­di­na.

• Ko­ja je spe­ci­fi­čnost tr­ži­ šta te kako je kon­cen­tri­ra­na tr­go­vi­na?

- U Ma­đar­skoj 10 tr­go­va­čkih la­na­ca dr­ži više od 95% tr­ži­šta, od če­ga 3 naj­ve­ća lan­ca ima­ju više od 50% udje­la na tr­ži­štu.

Stra­ni su lan­ci u Ma­đar­sku po­ če­li do­la­zi­ti prije više od 10 go­ di­na ta­ko da danas ima­ju više od 60% tr­ži­šnog udje­la. Sa so­ bom su do­ni­je­li dru­ga­či­je na­ či­ne rada, otvo­ri­li put stra­nim pro­i­zvo­di­ma, uve­li vrlo je­fti­ne pri­va­tne mar­ke, ne­ki od njih ra­ de 24 sa­ta na dan, me­đu­so­bno vo­de pra­ve ”ra­to­ve”, ula­žu mi­li­ ju­ne eu­ra u ogla­ša­va­nje i bo­re se za sva­kog no­vog po­tro­ša­ča.

Sve nam to do­volj­no govori o kon­cen­tri­ra­no­sti tr­go­vi­ne, ali isto­vre­me­no osta­vlja ma­lo ma­ ne­var­skog pro­sto­ra za pro­i­zvo­ đa­če. Na na­ma je da na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin na­đe­mo put do našeg po­tro­ša­ča.

• Tko su kon­ku­ren­ti i na ko­ ji se na­čin Podravka bo­ri u svo­jim ka­te­go­ri­ja­ma?

- Na­ši su kon­ku­ren­ti mul­ti­ na­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je Ne­stle i Uni­le­ver sa svo­jim bran­do­vi­ma Mag­gi i Knorr. Ka­ko sam već ra­ni­je spo­me­nuo, Ve­ge­ta je 40 go­di­na prisutna u Ma­đar­skoj i si­no­nim je za do­da­tke je­li­ma zbog če­ga je bor­ba izme­đu nas sva­ko­dne­vna i te­ška. Bu­du­ći da mul­ti­na­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je ima­ju nekoliko puta ve­ći mar­ke­ tin­ški bu­džet od nas, mo­ra­mo pro­na­la­zi­ti ino­va­ti­vne i efi­ka­ sni­je na­či­ne kako bi­smo oču­va­ li i oja­ča­li po­zi­ci­ju na­ših bran­ do­va. Po­red mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja, za­dnjih pet go­di­na pri­va­tne mar­ke se sve više na­ me­ću kao kon­ku­rent čiji je je­ dini ar­gu­ment po­volj­na ci­je­na.

Ma­đar­ska je i po to­me spe­ci­fi­ čna jer ima gotovo naj­ve­ći udio pri­va­tnih mar­ki u cen­tral­noj Eu­ro­pi. Ma­đa­ri kao po­tro­ša­či su izuzetno cje­no­vno osje­tlji­vi i ve­lik dio njih ni­je spre­man ku­ pi­ti skup i kva­li­te­tan pro­i­zvod, već se ra­di­je odlu­ču­ju za ku­po­ vi­nu pri­va­tne mar­ke.

• Ka­kav je utje­caj Eu­rop­ske uni­je na tr­ži­šte Ma­đar­ske?

- Ula­skom Ma­đar­ske u Eu­rop­ sku uni­ju pu­no se stva­ri pro­mi­ je­ni­lo. Gle­da­ju­ći isklju­či­vo s aspe­kta pro­i­zvo­đa­ča prehram­ benih proizvoda, kon­ku­ren­ci­ ja je sada pu­no ve­ća i pu­no ja­ ča nego je to bio ra­ni­je slu­čaj.

Otva­ra­njem gra­ni­ca do­šlo je mno­go uvo­znih proizvoda ko­ ji su pu­no je­fti­ni­ji od proizvo­ da koje smo do ta­da mo­gli na­ ći na po­li­ca­ma. Za po­tro­ša­ča je to ide­al­na si­tu­a­ci­ja, jer ima izu­ zetno ve­li­ki izbor proizvoda po po­volj­nim ci­je­na­ma, a sve je vi­ še akcija 2+1 gra­tis, a ne­ri­je­tko mo­že­mo na­i­ći i na akcije po­put 1+1 gra­tis.

• Ka­kva je po­zi­ci­ja ma­đar­ skog tr­ži­šta u odno­su na osta­ la tr­ži­šta cen­tral­ne Eu­ro­pe?

- Na na­šim za­je­dni­čkim kon­ fe­ren­ci­ja­ma ima­mo pri­li­ku raz­ mje­nji­va­ti isku­stva s osta­lim in­ ter­na­ci­o­na­li­ma. Do­sa­da­šnji ra­ zgo­vo­ri po­ka­za­li su da ima­mo gotovo iden­ti­čne pro­ble­me i iza­zo­ve što nas ne treba ču­di­ti, jer su nam i kon­ku­ren­ti i tr­gov­ ci gotovo isti, a na­vi­ke po­tro­ša­ ča sli­čne. Na ta­kvim kon­fe­ren­ci­ ja­ma iz­mje­nju­je­mo i po­zi­ti­vna, ali i ne­ga­ti­vna isku­stva na kon­ kre­tnim pri­mje­ri­ma s ci­ljem da u sva­koj ze­mlji bu­de­mo bo­lji, efi­ka­sni­ji i uspje­šni­ji. n

Na­kon na­tje­ča­ja za do­dje­lu do­na­ci­ja

Do­di­je­lje­ne Podravkine do­na­ci­je za 2007. go­di­nu u izno­su od 500.000 ku­na

K

ao što smo ne­da­vno pi­sa­ li, prvi put u po­vi­je­sti Po­ dravka je ove godine ra­ spi­sa­la na­tje­čaj za do­dje­lu do­na­ ci­ja na na­ci­o­nal­noj ra­zi­ni, i to u uku­pnom izno­su od 500.000 ku­ na. Naime, do sada su se ta­kvi za­htje­vi par­ci­jal­no rje­ša­va­li, a s

obzi­rom na to da je iz godine u go­di­nu za­htje­va bi­lo sve više, odlu­če­no je da se u taj se­gment Po­drav­ki­nog hu­ma­ni­tar­nog dje­ lovanja uve­de do­da­tna tran­spa­ ren­tnost. Je­dan od gla­vnih kri­ te­ri­ja pri do­dje­li do­na­ci­ja bili su pro­je­kti koji se posebno odno­se

na dje­cu, mla­de, in­va­li­de i oso­be s po­se­bnim po­tre­ba­ma. Ka­te­go­ ri­je ko­ji­ma su do­di­je­lje­ne do­na­ ci­je bi­le su kul­tu­ra i umje­tnost, hu­ma­ni­tar­ni pro­je­kti, dje­ca i mla­ di, obra­zo­va­nje, zdra­vlje i eko­lo­ gi­ja te sport.

Na­kon ra­zma­tra­nja oko 700 za­

mol­bi iz svih kra­je­va Hrvatske, ko­mi­si­ja je oda­bra­la 36 udru­ga i dru­šta­va ko­ji­ma su odo­bre­ne do­na­ci­je, uku­pno 500.000 ku­na.

Do­bi­tni­ci ovo­go­di­šnjih Po­drav­ki­ nih do­na­ci­ja obja­vlje­ni su na Po­ dravkinim internet stra­ni­cama B. F. www.po­drav­ka.com

Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

U Podravki kre­nuo no­vi ci­klus iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­vom ra­zvo­ju

kre­nuo no­vi ci­klus iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­vom ra­zvo­ju su­kla­dno G3 Smjer­ni­ca­ma, a pri­pre­mni je sa­ sta­nak sa­zvao predsjednik Upra­ ve Dar­ko Ma­ri­nac.

- Odr­ži­vi ra­zvoj i druš­tve­no odgo­vor­no po­slo­va­nje klju­čna su pi­ta­nja ko­ji­ma se danas ba­ ve mo­der­na poduzeća i cje­lo­ku­ pno svjet­sko go­spo­dar­stvo, a po­ tre­ba re­do­vi­tog iz­vje­šta­va­nja jav­ nosti o ostva­re­nim re­zul­ta­ti­ma na tom po­dru­čju danas je ne­u­pi­ tna. Pro­šlo­go­di­šnjim Iz­vje­šćem o odr­ži­vom ra­zvo­ju na­pra­vljen je ve­li­ki ko­rak za Po­drav­ku ko­ S pripremnog sastanka u Podravki o novom ciklusu izvještavanja o ja se nji­me svr­sta­va u eu­rop­ske i svjet­ske tren­do­ve opra­vda­va­ju­ održivom razvoju ći imidž in­ter­na­ci­o­nal­ne kom­pa­ dini u skla­du s naj­pri­hva­će­ni­ ni­je i pre­dvo­dni­ce hr­vat­skog go­ Pri­pre­mio: Ma­ti­ja Hle­bar jim svjet­skim stan­dar­dom za spo­dar­stva na svjet­skim tr­ži­šti­ ilj odr­ži­vog ra­zvo­ja u naj­ iz­vje­šta­va­nje o odr­ži­vo­sti, G2 ma. Do­go­di­ne že­li­mo bi­ti naj­bo­ ši­rem smi­slu je “za­do­vo­lji­ Smjer­ni­ca­ma Glo­bal­ne ini­ci­ja­ti­ lji na po­dru­čju odr­ži­vog ra­zvo­ja ti po­tre­be sa­da­šnjo­sti, ne ve za iz­vje­šta­va­nje (Glo­bal Re­ i upravo iz tog ra­zlo­ga u izra­du ugro­ža­va­ju­ći spo­so­bnost bu­du­ por­ting Ini­ti­a­ti­ve) iz 2002. go­ ovo­go­di­šnjeg Iz­vje­šća o odr­ži­ ćih na­ra­šta­ja da za­do­vo­lje svo­ dine, pred Po­drav­kom je danas vom ra­zvo­ju mo­ra­mo uklju­či­ti je vla­sti­te po­tre­be.” Va­žnu ulo­gu no­vi iza­zov. Naime, po­če­tkom naše naj­bo­lje ljude... - uvo­dno je u po­sti­za­nju ovog ci­lja ima­ju or­ ožujka ove godine u Za­gre­bu su ista­knuo predsjednik. ga­ni­za­ci­je svih vr­sta, a svo­jom pred­sta­vlje­ne no­ve G3 Smjer­ni­ U ovo­go­di­šnjem će pro­ce­su iz­ se sna­gom i spo­so­bno­šću stva­ra­ ce za iz­vje­šta­va­nje o odr­ži­vom vje­šta­va­nja su­dje­lo­va­ti više od nja no­vih vrijednosti za druš­tvo ra­zvo­ju u or­ga­ni­za­ci­ji Hr­vat­ tri­de­set Po­drav­ki­nih stru­čnja­ka oso­bi­to isti­ču poduzeća po­put skog po­slo­vnog savjeta za odr­ži­ koji će za pri­pre­mu ma­te­ri­ja­la iz Podravke. vi ra­zvoj (HR PSOR), Hrvatske ra­zli­či­tih po­slo­vnih po­dru­čja, su­ Iz­vje­šta­va­nje o odr­ži­vom ra­zvo­ go­spo­dar­ske ko­mo­re (HGK) i kla­dno za­htje­vi­ma no­vih Smjer­ ju pra­ksa je mje­re­nja, obja­vlji­va­ Glo­bal­ne ini­ci­ja­ti­ve za iz­vje­šta­ ni­ca, bi­ti odgo­vor­ni izra­vno di­re­ nja i po­la­ga­nja ra­ču­na Po­drav­ki­ va­nje (GRI). Podravka je me­ kto­ri­ma se­kto­ra. Za oče­ki­va­ti je nim di­o­ni­ci­ma (naj­zna­čaj­ni­jim đu pr­vi­ma po­dr­ža­la pri­pre­mu da će ci­je­li pro­ces ovo­go­di­šnjeg in­te­re­snim sku­pi­na­ma unu­tar i ovog zna­čaj­nog do­ga­đa­ja za dalj­ iz­vje­šta­va­nja kao i sve­o­bu­hva­ izvan poduzeća) u ve­zi s Po­drav­ nji ra­zvoj iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­ tnih konzultacija s klju­čnim Po­ ki­nim učin­kom ka ci­lju odr­ži­vog vom ra­zvo­ju u Hrvatskoj, a gla­ drav­ki­nim di­o­ni­ci­ma po­tra­ja­ti ra­zvo­ja. Opće­ni­to gle­da­no, ri­ječ vni je cilj pre­zen­ta­ci­je i ra­di­o­ni­ nekoliko mje­se­ci, a ti­ska­ni ma­te­ je o vrlo ši­ro­kom ter­mi­nu koji ce bio pri­bli­ži­ti sa­dr­žaj no­vih ri­jal o odr­ži­vom ra­zvo­ju Gru­pe se sma­tra isto­zna­čnim s dru­gim G3 Smjer­ni­ca hr­vat­skim go­spo­ Podravka u 2006. godini mo­gu­će ter­mi­ni­ma ko­ri­šte­ni­ma za opi­ dar­stve­ni­ci­ma te po­ta­knu­ti ve­ći je oče­ki­va­ti na je­sen. si­va­nje iz­vje­šta­va­nja o eko­nom­ broj hr­vat­skih poduzeća na izra­ Odr­ži­vi ra­zvoj Podravke za­hti­ skim, oko­li­šnim i druš­tve­nim du stru­ktu­ri­ra­nih iz­vje­šća o odr­ je­va no­ve i ino­va­ti­vne oda­bi­re utje­ca­ji­ma. ži­vom ra­zvo­ju. i na­či­ne ra­zmi­šlja­nja u če­mu le­ Na­kon uspje­šno izra­đe­nog pr­ Kao lo­gi­čan na­sta­vak spo­me­nu­ ži jedan od nje­go­vih klju­čnih vog Iz­vje­šća o odr­ži­vom ra­zvo­ tih do­ga­đa­nja na na­ci­o­nal­noj ra­ iza­zo­va. ju Gru­pe Podravka u 2005. go­ zi­ni, pro­šlog je pe­tka u Podravki Iz­vje­šća o odr­ži­vom ra­zvo­ju

C

koja se te­me­lje na Okvi­ru iz­vje­ šta­va­nja G3 obja­vlju­ju isho­de i re­zul­ta­te ostva­re­ne unu­tar iz­vje­ štaj­nog ra­zdo­blja u kon­tek­stu ob­ ve­za, stra­te­gi­je i pri­stu­pu upra­ vlja­nju or­ga­ni­za­ci­je. Iz­vje­šća se mo­gu ko­ri­sti­ti u slje­de­će svr­he, me­đu osta­lim za: • Odre­đi­va­nje naj­vi­ših stan­dar­ da (benc­hmar­king) i pro­cje­nu učin­ka odr­ži­vo­sti s obzi­rom na za­ko­ne, nor­me, ko­de­kse, stan­ dar­de učin­ka i do­bro­volj­nih ini­ ci­ja­ti­va; • Po­ka­zi­va­nje na­či­na na ko­ ji or­ga­ni­za­ci­ja utje­če na oče­ki­va­ nja u po­gle­du odr­ži­vog ra­zvo­ja i na koji na­čin ta oče­ki­va­nja utje­ ču na nju; • Uspo­re­đi­va­nje učin­ka unu­tar ne­ke or­ga­ni­za­ci­je kao i me­đu ra­ zli­či­tim or­ga­ni­za­ci­ja­ma tijekom vre­me­na.

Svje­sna va­žno­sti uspo­sta­vlja­nja ra­vno­te­že izme­đu svih di­men­zi­ ja po­slo­va­nja, Podravka od svo­jih za­če­ta­ka dje­lu­je kao odgo­vo­ran i pro­a­kti­van član druš­tve­ne za­je­ dni­ce na po­dru­čju gospodarskog ra­zvo­ja, za­šti­te oko­li­ša i pro­mi­ca­ nja kva­li­te­te života u za­je­dni­ci.

Po­drav­ki­no odr­ži­vo po­slo­va­nje pre­la­zi mo­gu­ćno­sti tra­di­ci­o­nal­ nog izra­ža­va­nja po­slo­vnih re­zul­ ta­ta po­ve­ća­njem pri­ho­da i stva­ ra­njem do­bi­ti di­o­ni­ča­ri­ma. No­ va pa­ra­di­gma uklju­ču­je uspjeh druš­tve­ne za­je­dni­ce i svih di­o­ni­ ka u ci­je­lo­sti.

Podravka je već niz go­di­na čla­ ni­ca Svjet­skog po­slo­vnog savjeta za odr­ži­vi ra­zvoj, kao i jedan od osni­va­ča i čla­no­va HR PSOR-a.

Ta­ko­đer, Podravka je pre­po­zna­ la va­žnost iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­ vom ra­zvo­ju po­ra­di osi­gu­ra­nja bolje kva­li­te­te života sa­da­šnjim i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma te sma­ nji­va­nja ne­po­volj­nih utje­ca­ja na druš­tvo i oko­liš. n

Pismo predsjednika Uprave Podravke

Istraživanje organizacijske klime i zadovoljstva poslom Poštovane suradnice, poštovani suradnici, sukladno našoj misiji i viziji, zaposlenici i njihovo znanje naj­ veća su vrijednost naše kompanije.

Vrijeme u kojem živimo zahtijeva od nas i našeg poslovanja konstantne promjene i poboljšanja. Broj izazova pred nama stalno se povećava. Svjesni važnosti potencijala zaposlenika nastojimo razvijati nove načine kako se suočiti s izazovima.

Iskustvo, vještine i znanja zaposlenika, ali i njihovo zadovolj­ stvo i dobar osjećaj u radnoj sredini spadaju u ključne čimbe­ nike dugoročne uspješnosti našeg rada. Stoga nam je cilj, uz konstantan rad na unapređenju poslovnih procesa, sustavno i što kvalitetnije istražiti organizacijsku klimu i zadovoljstvo naših zaposlenika.

Ovim istraživanjem želimo utvrditi što sve utječe na naš do­ življaj organizacije u kojoj radimo i kako se u njoj osjećamo.

Nositelj projekta je AT Adria, savjetodavna kuća iz Zagreba, koja je isto ispitivanje već provela u sedamdesetak hrvatskih kompanija u okviru HrOK projekta (Istraživanje organizacij­ ske klime i zadovoljstva poslom u Hrvatskoj).

U ispitivanje će biti uključeni svi zaposlenici Podravke d.d., operativno će ga provesti sektor Ljudski potencijali i pra­ vo te će svim zaposlenicima biti osiguran jedan sat radnog vremena za sudjelovanje u ispitivanju. Ispitivanje će započe­ ti 21. svibnja.

Analiza odgovora na pitanja iz upitnika poslužit će kao osno­ va za planiranje razvoja nekih područja poslovanja, kao i za usporedbu naše kompanije s drugim organizacijama. Svi za­ poslenici bit će obaviješteni o rezultatima tih analiza.

Ispitivanje će biti u potpunosti anonimno. Mišljenje svakog od vas izrazito nam je važno, stoga vas molim da se odazo­ vete pozivu na anketiranje i aktivno sudjelujete u provođe­ nju istraživanja.

S poštovanjem, Darko Marinac predsjednik Uprave Podravke

Skup­šti­na Druš­tva ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ca

Na skupštini održana i stru­čna pre­da­va­nja

U Du­bro­vni­ku odr­ža­ni Kon­gres obi­telj­ske me­di­ci­ne i Be­lu­po­va ško­la zdra­vlja

Vi­še od 200 li­je­čni­ka opće me­di­ci­ne na Be­lu­po­voj ško­li zdra­vlja

U

Du­bro­vni­ku je pr­vog svi­banj­skog vi­ken­da odr­ža­na Be­lu­po­va ško­ la zdra­vlja koja je oku­pi­la više od dvi­je sto­ti­ne li­je­čni­ka obi­ telj­ske me­di­ci­ne iz ci­je­le Hr­ vatske. Bi­la je to pri­go­da još je­dnom pod­sje­ti­ti na va­žnost koju Be­lu­po ima u hr­vat­sko­me zdrav­stvu kao naj­ve­ća do­ma­ ća far­ma­ce­ut­ska kom­pa­ni­ja, te njegovoj ulo­zi u pro­mi­ca­nju za­šti­te zdra­vlja pa­ci­je­na­ta. Član Upra­ve Be­lu­pa mr. pharm. Hr­vo­je Ko­la­rić na­po­ me­nuo je kako tvr­tka li­je­čni­ ci­ma obi­telj­ske me­di­ci­ne na­ sto­ji ola­kša­ti sva­ko­dne­vni rad, pa su sto­ga i stru­čna pre­da­va­ nja koja su te­me­lje­na na no­ vim znan­stve­nim spo­zna­ja­ma i isku­stvi­ma usmje­re­na to­me ci­lju. Di­re­kto­ri­ca Mar­ke­tin­ga mr. pharm. Ja­smin­ka Škro­bi­ca prije stru­čnog sim­po­zi­ja pod­ sje­ti­la je na mi­si­ju kom­pa­ni­je ”Bo­gat­stvo je kul­tu­ra ču­va­nja zdra­vlja”, te ista­knu­la kako Be­ lu­po po­di­že ra­zi­nu oču­va­nja zdra­vlja sa svo­jim par­tne­ri­ma, a to su ne­su­mnji­vo li­je­čni­ci.

Stru­čna su pre­da­va­nja odr­ža­ li vo­de­ći hrvatski stru­čnja­ci iz

po­dru­čja der­ma­to­lo­gi­je, kar­di­ o­lo­gi­je, fi­zi­ja­tri­je-re­u­ma­to­lo­gi­ je, psi­hi­ja­tri­je i ne­u­ro­lo­gi­je.

Po­če­tak Be­lu­po­ve ško­le zdra­ vlja stru­čnim je pre­da­va­njem otvorio prim. Aj­vor Lu­kin iz Kli­ni­čke bol­ni­ce Split koji je go­vo­rio je o ”Su­vre­me­nom pri­ stu­pu u li­je­če­nju ar­te­rij­ske hi­ per­ten­zi­je”.

Pred­sje­dnik Hr­vat­skog der­ ma­to­ve­ne­ro­lo­škog druš­tva, iz Kli­ni­ke za ko­žne i spol­ne bo­le­ sti Me­di­cin­skog fakulteta Sve­u­ či­li­šta u Za­gre­bu, te KBC-a Za­ greb prof. dr. Mi­ha­el Sker­lev odr­žao je dva za­ni­mlji­va pre­ da­va­nja. Pr­vo je bi­lo ”Zna­če­ nje itra­ko­na­zo­la u li­je­če­nju glji­ vi­čnih obo­lje­nja ko­že”, dok je drugi puta nazočnima po­ja­snio ulo­gu ”Lo­kal­nih kor­ti­ko­ste­ro­i­ da u sva­ko­dne­voj pra­ksi”. Fi­zi­ja­ tri­ca-re­u­ma­to­lo­gi­nja iz Po­li­kli­ ni­ke za re­u­ma­tološke bo­le­sti, fi­zi­kal­nu me­di­ci­nu i re­ha­bi­li­ta­ ci­ju prim. dr. Zo­ja Gnji­dić go­vo­ ri­la je o ”Mje­stu i ulo­zi Lu­mi­do­ la u li­je­čnju kro­ni­čne kri­žo­bo­ lje”. Psi­hi­ja­tar mr.sc. Mi­ro­slav Her­ceg iz Psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce Vra­pče imao je pre­da­va­nje na te­mu ”Pro­zor u Be­lu­po­vu te­ra­

Zanimljiva i korisna predavanja o pra­vil­noj pre­hra­ni, vi­ta­mi­ni­ma i pro­bi­o­ti­ci­ma održala je dr. Mi­mi Vur­de­lja

Predavanja na Belupovoj školi zdravlja u Dubrovniku pratilo je više od 200 liječnika opće prakse iz cijele zemlje pi­ju psi­hi­ja­trij­skog bo­le­sni­ka”, dok je ne­u­ro­log mr. sc. Sil­vio Ba­šić iz Kli­ni­čkog bol­ni­čkog cen­tra Za­greb go­vo­rio je o ”Iza­ zo­vi­ma u te­ra­pi­ji ne­u­ro­pat­ske bo­li i epi­le­psi­je”. Va­lja ka­za­ti kako su sva stru­čna izla­ga­nja bila od ve­li­ko­ga in­te­re­sa za li­je­ čni­ke koji su se aktivno uključi­ li u ra­spra­ve.

Prije Be­lu­po­ve ško­le zdra­vlja odr­žan je i naj­ve­ći go­di­šnji skup hr­vat­sko­ga zdrav­stva - 16.

Kon­gres obi­telj­ske me­di­ci­ne. U tro­dne­vnom ra­du sku­pa, od 3. do 5. svi­bnja su­dje­lo­va­lo je vi­ še od ti­su­ću li­je­čni­ka obi­telj­ske me­di­ci­ne, a obra­đi­va­ne su en­ do­kri­no­lo­ške bo­le­sti i me­ta­bo­ li­čki sin­drom. Po­kro­vi­telj Kon­ gre­sa bio je ministar zdrav­stva i socijalne skrbi Ne­ven Lju­bi­čić, a or­ga­ni­za­tor je bila du­bro­va­ čka po­dru­žni­ca Hrvatske udru­ ge obi­telj­ske me­di­ci­ne.

Di­ja­na Jen­dra­šin­kin

Pro­šlog je tje­dna odr­ža­na re­do­vna skup­šti­na Druš­tva ke­mi­ ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ca ko­joj je pri­su­stvo­vao ve­lik broj čla­no­va druš­tva. Čla­no­vi Upra­vnog i Nad­zor­nog odbo­ra pri­ su­tne su izvi­je­sti­li o pro­šlo­go­di­šnjem ra­du i fi­nan­cij­skom sta­ nju druš­tva te ra­znim akti­vno­sti­ma od ko­jih va­lja iz­dvo­ji­ti stru­čna pre­da­va­nja i stru­čne ek­skur­zi­je.

Skup­šti­na je, uz ve­li­ku pomoć i angažman pred­sta­vni­ce Merck-a Ja­sen­ke Ivan­ko­vić, obo­ga­će­na pre­da­va­nji­ma dr. sc.

Mi­mi Vur­de­lje, nu­tri­ci­o­lo­gi­nje Hr­vat­skog olim­pij­skog odbo­ ra i vo­di­te­lji­ce Ure­da za pre­hra­nu vr­hun­skih spor­ta­ša, na te­ me ”Pra­vil­na pre­hra­na - bi­tan čim­be­nik do­brog zdra­vlja” i ”Vi­ta­mi­ni i pro­bi­o­ti­ci - bi­tni čim­be­ni­ci sna­ge i imu­ni­te­ta”. Dr. Vur­de­lja je na ve­o­ma stru­čan i za­ni­mljiv na­čin pri­ka­za­la na­ve­ de­ne te­me, uka­za­la na na­če­la odgo­va­ra­ju­će pre­hra­ne, na dje­ lo­va­nje hra­ne na zdra­vlje, na po­tre­bu vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la za dobro zdra­vlje, na ulo­gu pro­bi­o­ti­ka i pre­bi­o­ti­ka u or­ga­ni­zmu i na nji­ho­ve lje­ko­vi­te učin­ke. Te­me pre­da­va­nja su u da­na­šnje vrijeme sve po­pu­lar­ni­je i tra­že­ni­je što se i vi­dje­lo po mno­gim pi­ta­nji­ma pri­su­tnih nakon izla­ga­nja dr. Vur­de­lje.

Skup­šti­na je za­vr­še­na pred­sta­vlja­njem Merck-ovog no­vog pre­pa­ra­ta Mul­ti­bi­on­ta s do­da­tkom kulture pro­bi­o­ti­ka od stra­ ne mr. ph. Kri­sti­ne Mir­ko­vić, pred­sta­vni­ce Merck-a.

Sa­nja Za­gor­šćak, pred­sje­dni­ca DKTK

Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

Podravka na burzi

Razina od 600 kuna kao prikladan mamac kupcima

Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr

Intenzivnim rastom vrijed­ nosti bez ikakve mrlje (ne­ gativnog pomaka na dnev­ noj razini) koja bi na bilo koji način narušila svibanjsku idi­ lu, indeks Zagrebačke burze nanizao je impresivnu seri­ ju novih rekorda, ubilježivši u proteklih tjedan dana skok od 4,8%, čime je prednost u odnosu na početak godine povećana na doista spekta­ kularnih 51,3%. U usporedbi s euforijom nabijenim broj­ kama koje ilustriraju napre­ dovanje CROBEX-a, izved­ ba Podravke doima se ipak zamjetno skromnijom, bu­ dući je cijena dionica znat­ no manje odmakla u odnosu na startne pozicije (oko 30%), namaknuvši pritom u tje­ dan dana rast od 2% i ne us­ pijevajući se (još uvijek) od­ lijepiti od okruglih 600 ku­ Datum 2.5.2007 3.5.2007 4.5.2007 7.5.2007 8.5.2007 9.5.2007 Cijena

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

na, premda najnoviji razvoj događaja signalizira određe­ ni odmak od recentne letar­ gije. To se ponajprije odno­ si na obujam trgovine, koji je vidljivo živnuo dnevnim pro­ metom većim od osam mili­ juna kuna (najviše u posljed­ nja četiri tjedna), pokazavši spremnost dijela ulagača da nešto agresivnijom akumu­ lacijom dionica iskoriste ak­ tualnu konsolidaciju, obilje­ ženu prije svega određenom distancom u odnosu na re­ kordnih 645 kuna, postavlje­ nih sredinom travnja.

No za značajniji iskorak (u kategoriji cijene) potrebno je ipak nešto opipljivije. Poput dramatičnog rasta profitabil­ nosti koji su demonstrira­ la pojedina izdanja sa doma­ ćeg tržišta kapitala u prvom kvartalu, pruživši optimisti­ ma kredibilan motiv za sho­ pping kojim se tako obilato okoristio CROBEX, otkriva­ jući čarobnu formulu rapid­ nog rasta.

Cijena 597,00 600,00 605,00 605,02 605,00 609,00

Promet 1,812.806,35 1,034.963,60 1,236.335,82 2,037.744,99 2,058.966,82 8,229.838,44 Promet

PODR-R-A 02-09.05.2007.

610.00

9,000,000

608.00

8,000,000

606.00

7,000,000

604.00

6,000,000

602.00

5,000,000

Promet Cijena

600.00

4,000,000

598.00

3,000,000

596.00

2,000,000

594.00

1,000,000

592.00 590.00

0 5/2/07

5/4/07

5/8/07

Pod po­kro­vi­telj­stvom Čo­ko­li­na odr­žan kviz ”Kroz vrata zna­nja do pu­to­va­nja” za uče­ni­ke osno­vnih ško­la

”Ra­či­ći” s Bo­la kroz vrata zna­nja do Washingtona Eki­pa uče­ni­ ka ”Ra­či­ći” iz Bo­la s oto­ka Bra­ča po­bje­ dnik je tre­će se­zo­ne kvi­za Na­ti­o­nal Ge­o­ gra­phic Ju­ni­o­ ra ”Kroz vra­ ta zna­nja do p u­ t o­ v a­ n j a ”.

U fi­na­lu odr­ ža­nom 5. svi­ bnja u za­gre­ba­ čkom Cen­tru za kulturu Pe­šće­ni­ca ”Ra­či­ći” su bili bo­lji od za­ gre­ba­čkih ”Ju­re­ka” i bje­lo­var­skih ”Ko­a­la” i za na­gra­du do­bi­li - put u Washington.

Kroz tri sku­pi­ne pi­ta­nja, fi­na­li­sti su po­ka­za­li uje­dna­če­no zna­nje o te­ma­ma koje su pro­či­ta­li u NG Ju­ni­o­ru, a za­hva­lju­ ju­ći svim to­čnim odgo­vo­ri­ma u tre­ćoj sku­pini pi­ta­nja u ru­bri­ ci ”Čo­ko­li­no te vo­di” ”Ra­či­ći” iz OŠ Bol bili su bo­lji od osta­ lih fi­na­li­sta.

Ge­ne­ral­ni po­kro­vi­telj kvi­za ”Kroz vrata zna­nja do pu­to­va­ nja”, Čo­ko­li­no, sve je na­tje­ca­te­lje na­gra­dio ve­li­kim po­klon pa­ ke­ti­ma, a po­bje­dni­ci­ma osi­gu­rao i pu­to­va­nje u Washington.

Podravka je za sve na­vi­ja­če pri­pre­mi­la Kvi­ki gri­cka­li­ce, le­de­ ne ča­je­ve i vo­du Stu­de­na.

Počela velika humanitarna akcija ”Ši­ri­mo kru­go­ve do­bro­te”

Ne­dilj­ko Ba­ri­čić no­vi je Podravkin ma­gi­star zna­no­sti

”Ni­je zna­nje zna­ti, već je zna­nje zna­ti dati”

Stu­de­na i UNI­CEF za­je­dni­čki ši­re kru­go­ve do­bro­te

Ne­dilj­ko Ba­ri­čić obra­nio je ma­gi­star­ski rad pod na­slo­vom ”Ka­ra­kte­ri­sti­ke i po­ten­ci­ja­li po­ve­za­no­sti ho­te­li­jer­stva i pre­hram­be­ne in­du­stri­je”

N

Humanitarna akcija ”Ši­ri­mo kru­go­ve do­bro­te” predstavljena je u zagrebačkom kazalištu Gavella

Pripremila: Ines Ba­nja­nin Snimio: Nikola Wolf

S

tu­de­na i UNI­CEF pred­sta­ vi­li su 2. svi­bnja u atri­ju Dram­skog ka­za­li­šta Ga­vel­ la u Za­gre­bu humanitarnu akciju “Ši­ri­mo kru­go­ve do­bro­te” ko­jom će se pri­ku­plja­ti sred­stva u ko­rist projekta “Sva­ko di­je­te treba obi­ telj”. Kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re pri­ su­stvo­va­li su predsjednik Upra­ve Podravke Dar­ko Ma­ri­nac, pred­ stoj­ni­ca Ure­da UNI­CEF-a za Hrvatsku Ta­nja Ra­do­čaj, mar­ke­ ting ma­na­ger Stu­de­ne Hr­vo­je Pu­ ha­lo i za­šti­tno li­ce kam­pa­nje Zla­ tan Sti­pi­šić Gi­bon­ni.

- Podravka je la­ni do­bi­la naj­vi­še ocje­ne u iz­vje­šta­va­nju o svo­jem odr­ži­vom ra­zvo­ju, u kojemu je gla­vna to­čka druš­tve­na odgo­vor­ nost poduzeća i tu na­šu druš­tve­ nu odgo­vor­nost pri­hva­ća­mo kao svo­ju oba­ve­zu. Na­ziv ove akci­ je govori sve, a Podravka je ovdje kako bi­smo po­mo­gli na­šoj dje­ci - re­kao je Dar­ko Ma­ri­nac prili­ kom pred­sta­vlja­nja humanitar­ ne akcije Podravke i UNI­CEF-a

koja tra­je do 30. lipnja 2007. go­ dine. Pred­stoj­ni­ca Ure­da UNI­ CEF-a za Hrvatsku Ta­nja Ra­do­ čaj pred­sta­vi­la je no­vo par­tner­ stvo UNI­CEF-a i Stu­de­ne.

- Akci­ja “Sva­ko di­je­te treba obi­ telj” po­kre­nu­ta je prije dvi­je go­ dine i njo­me smo do­ta­knu­li mno­ ga sr­ca. Pa­žlji­vo bi­ra­mo svoje par­tne­re i že­li­mo naj­bo­lje, a Po­

UNI­CEF u Hrvatskoj

UNI­CEF je in­sti­tu­ci­ja Uje­di­nje­nih na­ro­da koja je osno­va­na odlu­kom Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne 11. pro­sin­ca 1946. čiji je pri­mar­ni cilj pomoć dje­ci i mla­de­ži diljem svi­je­ta gdje je ta pomoć po­tre­ bna. UNI­CEF je na­slje­dnik UNR­RA-e, me­đu­na­ro­ dne agen­ci­je sa za­da­tkom po­ma­ga­nja u obno­vi u onim ze­mlja­ma koje je rat opu­sto­šio, a sa­me nisu ima­le po­tre­bna sred­stva za na­bav­ku opre­ me, hra­ne, lijekova i ma­te­ri­ja­la iz ino­zem­stva.

UNR­RA je pre­sta­la s ra­dom 1949. a nje­zi­nu dje­ latnost je pre­u­zeo UNI­CEF. Re­zo­lu­ci­jom Ge­ne­ral­ ne skup­šti­ne UN-a iz 1953. Fond je pre­tvo­ren u stal­no ti­je­lo s pri­mar­nim za­da­tkom pru­ža­nja po­ mo­ći u za­je­dni­ca­ma koje pa­te ili su ih po­go­di­ le ne­da­će. S re­zo­lu­ci­jom je do­šlo i do pro­mje­ne ime­na u “Fond Uje­di­nje­nih na­ro­da za pomoć dje­ ci”, me­đu­tim ostao je skra­će­ni na­ziv UNI­CEF jer je pod tom skra­će­ni­com Fond već ste­kao ve­li­ki me­đu­na­ro­dni ugled.

U tur­bu­len­tnim de­ve­de­se­tim go­di­na­ma 20. sto­lje­ća i ra­spa­dom Ju­go­sla­vi­je do­la­zi do no­vog po­gla­vlja u suradnji Hrvatske s UNI­CEF-om. Vr­lo kra­tko nakon usta­vne odlu­ke o sa­mo­stal­no­sti Hrvatske UNI­CEF za­po­či­nje s ra­dom u Hrvatskoj.

Va­žno je ista­knu­ti da je UNI­CEF bio pr­va me­đu­na­ ro­dna or­ga­ni­za­ci­ja koja je otvo­ri­la ured u Hrvat­ skoj prije me­đu­na­ro­dnog pri­zna­nja što je ima­lo zna­čaj­nu di­plo­mat­sku te­ži­nu. U sa­mo­stal­noj je Hrvatskoj dje­lo­vao kroz ra­zne pro­gra­me koji su se ti­ca­li vi­tal­nih in­te­re­sa druš­tva kao cje­li­ne.

Tre­nu­tno se u Hrvatskoj pro­vo­de tri akcije UNI­ CEF-a. Ve­li­ka akcija “Stop na­si­lju me­đu dje­com” po­kre­nu­ta je 2003. godine. Cilj akcije je bi­o sma­

nji­ti na­sil­no i de­vi­jan­tno po­na­ša­nje da bi se svoj dje­ci osi­gu­ra­lo mir­no i sre­tno dje­tinj­stvo bez emo­ci­o­nal­no - psi­hi­čkih posljedica. Dru­ga ve­li­ ka i ple­me­ni­ta akcija ide pod na­zi­vom “Sva­ko di­je­te treba obi­telj”. Cilj ove akcije je pro­mi­ca­ nje udo­mi­telj­stva, stva­ra­nje po­ti­caj­nih uvje­ta za sa­me udo­mi­te­lje i sma­nje­nje dje­ce bez obi­te­lji.

Tre­nu­tno u Hrvatskoj je u do­mo­vi­ma za ne­zbri­ nu­tu dje­cu smje­šte­no 1600 šti­će­ni­ka. Naj­no­vi­ja akcije UNI­CEF-a u Hrvatskoj je “Pr­ve tri su naj­va­ žni­je”. Pr­ve tri godine života po­ka­za­le su se kao klju­čne za uspje­šno for­mi­ra­nje cje­lo­vi­te i sa­mo­ po­u­zda­ne oso­be, za­to je va­žno da se u tom pe­ri­ o­du ra­zvo­ja di­je­te što ma­nje izla­že tra­u­ma­ma i ra­znim psi­hi­čkim šo­ko­vi­ma.

UNI­CEF je or­ga­ni­za­ci­ja Uje­di­nje­nih na­ro­da koja fun­kci­o­ni­ra na osno­vi do­bro­volj­nih pri­lo­ga i do­ na­ci­ja pa je za­to to­li­ko va­žna ra­zvi­je­na svi­jest onih koji mo­gu po­mo­ći da to i uči­ne da bi se ži­ vot po­bolj­šao i oni­ma koji su imali ma­nje sre­će u ži­vo­tu (pri­mar­no dje­ci). UNI­CEF danas po­ma­že u 155 ze­ma­lja, a u 40 naj­ra­zvi­je­nih ze­ma­lja ugla­ vnom pri­ku­plja sred­stva za svoj rad. UNI­CEF je za svoj rad do­bio 1965. No­be­lo­vu na­gra­du za mir, a kroz svo­ju po­vi­jest i še­zde­set go­di­na po­sto­ja­ nja do­ka­zao se kao istin­ski bo­rac za prava dje­ce i nji­hov do­sto­jan po­lo­žaj u druš­tvu.

Na pro­mi­ca­nju prava dje­ce su­dje­lu­ju mno­ge po­zna­te oso­be koje su svo­jim hu­ma­nim an­ga­ žma­nom po­sta­li UNI­CEF-ovi am­ba­sa­do­ri dobre vo­lje. U Hrvatskoj tu ple­me­ni­tu ulo­gu pro­mo­to­ ra dje­čjih prava oba­vlja­ju Zla­tan Sti­pi­šić Gi­bon­ni, Ma­ja Vu­čić i Bo­ja­na Gre­go­rić Vej­zo­vić.

dravka je li­der u pre­hram­be­noj bran­ši, da­le­ko po­zna­ta izvan svo­ jih gra­ni­ca, dok je Stu­de­na kva­li­ te­tan pro­i­zvod. Vo­da je život, dje­ ca su na­sta­vak života, a je­dno i drugo je ne­o­pho­dno za op­sta­nak - re­kla je.

Ti­je­kom pro­te­kle godine ofor­ mlje­no je se­dam ti­po­va za stru­ čnu po­dr­šku u ra­zli­či­tim žu­pa­ ni­ja­ma koji pru­ža­ju stru­čnu po­ moć udo­mi­te­lji­ma s dje­com s po­se­bnim po­tre­ba­ma i u udo­mi­ telj­ske obi­te­lji smje­šte­no je oko 300 dje­ce.

Zahvalnost Podravki

- Val što smo ga po­kre­nu­li ne smi­je izgu­bi­ti sna­gu, sto­ga smo za­hval­ni Podravki i am­ba­sa­do­ri­ ma dobre vo­lje. Sred­stva pri­ku­ plje­na u ovoj akci­ji na­mi­je­nje­na su za na­sta­vak projekta i ra­zvoj udo­mi­telj­stva za naj­mla­đe te dje­ cu s po­se­bnim po­tre­ba­ma, jer je od izni­mne va­žno­sti da dje­ca pr­

ve godine pro­ve­du u obi­ po­ka­za­la ini­ci­ja­ti­vu za su­ telj­skom okru­že­nju. Pri­ djelovanjem u ovoj akci­ji ku­plje­na sred­stva ulo­žit re­kao je na­ja­viv­ši pri­go­dni će se u kva­li­te­tni­ju po­dr­ kon­cert na kojemu je se­ šku udo­mi­telj­skim obi­te­ da­mna­est vr­snih gla­zbe­ni­ lji­ma s naj­mla­đom dje­ ka, me­đu ko­ji­ma i po­se­bni com. Ta­ko­đer će se omo­ go­sti Ma­ti­ja De­dić i kla­pa gu­ći­ti osni­va­nje tri no­va Iskon, svo­jim mu­zi­ci­ra­njem mo­bil­na ti­ma u Po­že­ško po­kre­nu­lo krug do­bro­te i sla­von­skoj, Bje­lo­var­sko po­ta­knu­lo nas da ga i da­lje bi­lo­gor­skoj i Ko­pri­vni­čko ši­ri­mo.

- kri­že­va­čkoj žu­pa­ni­ji ko­ Gibonni i Bojana Gregorić ji će pru­ža­ti stru­čnu po­ U pro­mi­ca­nju akcije Gi­ moć obi­te­lji­ma koje udo­ bon­ni­ju se pri­dru­ži­la UNI­ mlju­ju dje­cu s te­ško­ća­ma CEF-ova am­ba­sa­do­ri­ca do­ u ra­zvo­ju - re­kla je pred­ bre vo­lje Bo­ja­na Gre­go­rić stoj­ni­ca Ra­do­čaj.

Vej­zo­vić i Ro­bert Zu­ber, Na pro­daj­nim mje­sti­ novinar po­znat po broj­nim ma ši­rom Hrvatske bit će hu­ma­ni­tar­nim akci­ja­ma. do­stu­pna pri­go­dna cr­ve­ Akci­ju po­dr­ža­va i na­ša pro­ na pro­mo­ti­vna pa­ki­ra­nja sla­vlje­na atle­ti­čar­ka Blan­ka Stu­de­ne 0,5 l i 1,5 l, Stu­de­ Vla­šić. ne li­mun 0,25 l i 0,5 l i Stu­ den­ca 0,5 l. Od pro­da­je bi­ Gibonni je održao prigodni koncert na kojem je Akci­ju po­dr­ža­va i me­dij­ lo ko­jeg od spo­me­nu­tih po­kre­nu­o krug do­bro­te i po­ta­knu­o nas da ga i ska kam­pa­nja na ra­di­ju, u ti­sku i na bill­bo­ar­di­ma te proizvoda 10% vrijedno­ da­lje ši­ri­mo sti bit će da­ro­va­no za UNI­ pet re­gi­o­nal­nih do­ga­đa­nja ci­ji za no­vi­na­re. Gi­bon­ni, prvi CEF-ov pro­jekt “Sva­ko di­ na gla­vnim grad­skim tr­go­ je­te treba obi­telj”. Ovaj pro­jekt UNI­CEF-ov am­ba­sa­dor dobre vi­ma u Hrvatskoj. U sklo­pu pro­ usmje­ren je ra­zvo­ju su­vre­me­ne vo­lje u Hrvatskoj, svo­jim je du­ mocije akcije na sva­kom od tih udo­mi­telj­ske skrbi za naj­ra­nji­vi­ go­go­di­šnjim dje­lo­va­njem do­sad do­ga­đa­nja bit će or­ga­ni­zi­ran niz je sku­pi­ne dje­ce te pro­mi­ca­nju već ne­bro­je­no puta do­ka­zao da za­ba­vnih iga­ra za dje­cu pred­škol­ udo­mi­telj­stva kao vr­hun­ske hu­ je čo­vjek koji ima sna­gu po­kre­nu­ sko­ga i škol­skog uzra­sta te za ma­ne ge­ste, što je uje­dno i gla­vni ti do­bro­tu. U ovoj akci­ji odre­kao nji­ho­ve ro­di­te­lje. Pr­vi event na se au­tor­skih prava za ko­ri­šte­nje otvo­re­nom odr­žat će se u ne­dje­ cilj ove akcije.

Oko­sni­cu akcije či­ni pri­ka­zi­va­ gla­zbe svoje pje­sme “Ho­daj” sa lju 13. svi­bnja na ko­pri­vni­čkom nje pro­mo­ti­vnog TV-spo­ta “Ši­ri­ za­dnje­ga, Po­ri­ni­ma ovjen­ča­nog, Zrin­skom tr­gu. Slje­de­ći će se mo kru­go­ve do­bro­te” s Gi­bon­ni­ al­bu­ma “Un­ca fi­bre”, koji či­ni gla­ odr­ža­ti 20. svi­bnja u Osi­je­ku, 2. lipnja u Spli­tu, 17. lipnja u Za­gre­ jem u gla­vnoj ulo­zi, koji je pre­ zbe­nu po­dlo­gu TV-spo­ta. mijerno pri­ka­zan na kon­fe­ren­ - Sre­tan sam što je Podravka bu i 23. lipnja u Ri­je­ci. n

e­dilj­ko Ba­ri­čić za­ vr­šio je Po­ljo­pri­ vre­dni fa­kul­tet u Za­gre­bu 1989. godine, a u Podravki se za­po­slio 1995. godine, u ta­da­šnjoj Po­ni tr­go­vi­ni d.o.o. Ka­sni­ je je bio direktor slu­žbe Ga­stro pro­da­ja na Tr­ži­ štu Hrvatske, po­mo­ćnik di­re­kto­ra se­kto­ra Tr­ži­šte ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe, a od po­če­tka ove godine ra­di u ure­du čla­na Upra­ve za in­ter­na­ci­o­nal­na tr­ži­šta.

Uz bo­ga­to pro­daj­no isku­ stvo u Podravki, Ne­dilj­ko se pa­ra­lel­no i edu­ci­rao pa je ta­ko za­vr­šio Po­slo­ vnu ško­lu na Ble­du, PO­ MAK u Ko­pri­vni­ci te Aka­de­ mi­ju pro­daj­nog vo­đe­nja - Mer­ cu­ri In­ter­na­ti­o­na­la, a ne­da­vno je i ma­gi­stri­rao na Fa­kul­te­tu za tu­ri­sti­čki i ho­tel­ski me­nad­ žment u Opa­ti­ji. Obra­nio je ma­gi­star­ski rad pod na­slo­vom ”Ka­ra­kte­ri­sti­ke i po­ten­ci­ja­li po­ve­za­no­sti ho­te­li­jer­stva i pre­ hram­be­ne in­du­stri­je”.

Zahtjevno gastro tržište

- Sa­ma ideja po­sli­je­di­plom­ skog stu­di­ja do­šla je kao sli­jed pro­ce­sa kon­ti­nu­i­ra­nog edu­ci­ ra­nja u kojemu sam od pr­ vog da­na do­la­ska u Po­drav­ku.

Upi­sao sam po­sli­je­di­plom­ski stu­dij 2003. godine, u pe­toj ge­ne­ra­ci­ji po­sli­je­di­plom­skog znan­stve­nog ma­gi­star­skog stu­ di­ja za tu­ri­zam. Ina­če, ho­te­li­ jer­stvo je, usu­dim se re­ći, na­ jin­te­re­san­tni­je mje­sto ga­stro po­tro­šnje, ne samo zbog pla­ sma­na proizvoda, već i zbog imi­dža pri­su­tno­sti proizvoda i kom­pa­ni­je u tom segmen­ tu. Podravka je to pre­po­zna­la još 80-tih go­di­na, a su­ra­dnja s ho­te­li­je­ri­ma se posebno in­ten­ zi­vi­ra­la una­zad pet, šest go­di­ na kroz ga­stro pro­daj­nu orga­ nizaciju. Mo­ja in­ten­ci­ja je bila ste­ći ne­ka no­va zna­nja i sa­zna­ nja o tr­ži­štu i ku­pci­ma, odno­ sno ste­ći kva­li­te­tne spo­zna­je o to­me kako fun­kci­o­ni­ra taj

se­gment ga­stro tr­ži­šta i po­tro­ šnje, te kako će­mo što kva­li­te­ tni­je odra­di­ti svoj dio po­sla u pro­da­ji Po­drav­ki­nih proizvo­ da ho­te­li­je­ri­ma. Me­đu­tim, de­ si­lo se da sam ušao u ne­ka no­ va po­slo­vna okru­že­nja, za­da­ tke i odgo­vor­no­sti na tr­ži­štu ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe. No, ma­ gi­ste­rij je ostao kao oba­ve­za koju sam uspje­šno 30. ožujka ove godine pri­veo kraju stje­ ca­njem aka­dem­skog stu­pnja - ma­gi­star zna­no­sti iz znan­ stve­nog po­dru­čja druš­tve­nih zna­no­sti, znan­stve­nog po­lja eko­no­mi­je - isti­če Ne­dilj­ko Ba­ri­čić te na­sta­vlja: - Ja­sne su za­ko­ni­to­sti u ga­ stro segmentu. Pr­vo i osno­ vno je za­do­vo­lji­ti ni­vo kri­te­ri­ ja i za­htje­va tr­ži­šta kroz uslu­ ge koju da­ješ ku­pcu. Naime, uz su­sta­van rad mo­že se pre­ bro­di­ti cje­no­vna pro­ble­ma­ti­ ka jer je često puta ta ci­je­na test kod samih ku­pa­ca. Test u smi­slu da li pro­la­zi­mo kao po­ vjer­ljiv i po­u­zdan par­tner, tu se pro­na­la­zi odgo­vor na pi­ta­ nje za­što ne­što od na­ših proi­ zvoda je ili ni­je pri­su­tno u kraj­ njoj po­tro­šnji. Su­šti­na je u to­ me da uvi­jek i pra­vo­do­bno bu­ deš pri­su­tan, da uvi­jek imaš pro­i­zvod ra­spo­lo­živ pro­da­ji, te da taj pro­i­zvod mo­ra bi­ti do­ stu­pan ku­pcu u sva­kom tre­nu­

tku. Na tr­ži­šti­ma ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe si­gur­no ima slo­bo­dnog pro­sto­ra u ga­ stro segmentu pro­da­je i po­tro­šnje, te ti­me i dalj­nji ra­zvoj Podravkine ga­stro pro­da­je, ali to ne ovi­si o tr­ ži­štu, već isklju­či­vo o na­ ma. Ka­da zna­mo što i ka­ ko ho­će­mo, on­da je si­gur­ no da u tom smje­ru tre­ ba usmje­ri­ti sve po­tre­bne i ra­spo­lo­ži­ve kom­pa­nij­ske re­sur­se kako bi­smo za­do­ vo­lji­li kri­te­ri­je ga­stro tr­ži­ šta, ku­pa­ca i kraj­njih po­ tro­ša­ča. Naime, po­an­ta je da ga­stro tr­ži­šte i po­tro­ šnja po­sto­je i fun­kci­o­ni­ra­ ju svo­jim za­ko­ni­to­sti­ma na svim tr­ži­šti­ma, i sa­svim je si­gur­no da je ga­stro tr­ži­šte da­ nas naj­za­htje­vni­je za pro­da­ju na­ših proizvoda, kako u sve­ o­bu­hva­tnoj obra­di ta­ko i u sa­ mom pri­stu­pu ku­pci­ma i kraj­ njim po­tro­ša­či­ma.

Preporučam stalno školovanje

- Edu­ci­ra­nje mla­dih stru­ čnja­ka Podravka po­ten­ci­ra go­di­na­ma pa je si­gur­no i u va­ šem ško­lo­va­nju po­mo­gla?

- U sva­kom slu­ča­ju, a taj prin­cip kon­ti­nu­i­ra­nog ško­lo­ va­nja i edu­ci­ra­nja pre­po­ru­ ču­jem svim ko­le­gi­ca­ma i ko­ le­ga­ma, jer na kraju kra­je­va, to je danas kon­ku­rent­ska pre­ dnost, ne samo na in­di­vi­du­al­ noj ra­zi­ni, nego i na or­ga­ni­za­ cij­skoj ra­zi­ni, što u ko­na­čni­ci pri­do­no­si i na ja­ča­nju imi­dža kom­pa­ni­je. Mo­ja osno­vna in­ ten­ci­ja je da sva ova zna­nja koja sam na­u­čio kroz ško­lo­va­ nje i po­sao ne za­dr­žim za se­ be, već da ih, vo­đen lo­gi­kom ”ni­je zna­nje zna­ti, već je zna­ nje zna­ti dati”, pre­no­sim unu­ tar naše pro­daj­ne or­ga­ni­za­ ci­je. Da­kle, sva mo­gu­ća zna­ nja po­tre­bno je usva­ja­ti, ali i pre­no­si­ti u na­šem in­ter­nom okru­že­nju - re­kao je no­vi Po­ dravkin ma­gi­star zna­no­sti Ne­dilj­ko Ba­ri­čić.

B. Fabijanec

Mi­rja­na Bro­zo­vić iz Mar­ke­tin­ga

∆ moj hobi

Život u car­stvu pa­tu­lja­ka, pi­sa­nja, ali i ovo­ze­malj­sko ”rin­ta­nje” na bri­je­gu Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

In­že­njer­ka po­ljo­pri­vre­de Mi­rja­ na Bro­zo­vić je zna­nje ste­če­no na fa­kul­te­tu pra­kti­čno pri­mje­ nji­va­la u ne­ka­da­šnjoj Po­drav­ki­ noj Po­ljo­a­po­te­ci po­ma­žu­ći lju­ di­ma sa­vje­ti­ma u za­šti­ti vi­no­ gra­da, vo­ćnja­ka i po­vr­tnja­ka, ali nje­zin po­sao ko­jem je uvi­jek te­ ži­la po­čeo je u ču­de­snom, ma­ što­vi­tom svi­je­tu Li­no­len­da, ko­ ji je obi­lje­žio je­dno sla­tko Po­ drav­ki­no ra­zdo­blje. To ”ču­do” koje joj je ople­me­ni­lo stva­ra­nje bio je svi­jet Li­no­la­de. Na­šla se u Po­drav­ki­nom Mar­ke­tin­gu gdje je ta­da stva­ran ma­što­vit dje­čji ”imidž” s Li­nom na če­lu. Tu je

do­šla do izra­ža­ja Mi­rja­ni­na lir­ ska do­mi­šlja­tost i na­da­re­nost, a pam­tlji­va joj pje­smi­ca osta­la i danas: ”Ro­ško kru­žić, ma­li pu­ žić i dru­ži­na ci­je­la, kre­nu­li su ju­ tros ra­no, čak do dru­gog se­la.

Du­go su se spre­ma­li baš za ovaj dan, jer pri­ja­telj ma­li Li­no sla­vi ro­đen­dan...”

Taj mar­ke­tin­ški pro­gram bio je za Mi­rja­nu to­li­ko upe­ča­tljiv i to­li­ko re­a­lan da se pre­se­lio i u sta­ri­grad­ski bri­jeg na Sv. Vi­du gdje je stvo­re­no ma­lo eko­lo­ško ”car­stvo” u ko­jem u okru­žju ovo­ zemlj­skog go­ri­čkog ra­ja ”vla­da­ ju” pa­tulj­ci, ču­de­sna bi­ća po­bje­ gla od lju­di. Do­no­si Mi­rja­na u druš­tvo pa­tulj­ci­ma i ro­de i ža­ pce i vi­le­nja­ke i dru­ge li­ko­ve iz

Li­no­len­da, a svi oni vo­de pre­ma po­zi­ti­vnom ra­zmi­šlja­nju, lju­ba­vi i ra­zu­mi­je­va­nju. U tom ma­što­vi­ tom svi­je­tu ima i ovo­ze­malj­ skih ra­zbi­bri­ga. Tu se uzga­ja ci­ kla, bli­tva, mr­kva, sa­la­ta, vla­sac, per­šin, ce­ler, lje­ko­vi­to bi­lje... sve to u svr­hu tje­le­sne aktivnosti i da se ne ide k do­kto­ru. Naj­lje­pše joj je ra­di­ti oko po­vr­ća i cvi­je­ća.

Ovo je mje­sto za stje­ca­nje du­ho­ vne i tje­le­sne ra­vno­te­že kada se ra­di i ra­zmi­šlja, a stje­če se zdra­ vlje i bi­stri um. Je­di­no vi­no­grad, i una­toč to­me što mu je ga­zda­ri­ ca stručnjk za vi­no­gra­dar­stvo, vo­ćar­stvo i po­vr­tlar­stvo, mi­ru­je.

Ne­ma tko da ga obra­đu­je i be­re, no kada do­đe mi­ro­vi­na na ovim će pro­sto­ri­ma za Mi­rja­nu - po­

če­ti no­va mla­dost. Ako su prve pre­o­ku­pa­ci­je že­ne koja ne zna što je do­sa­da i za­ba­vlja je život ”na ru­bu po­no­ra” pa­tulj­ci i zdra­ vo ”rin­ta­nje” na bri­je­gu, on­da je pi­sa­nje na­do­gra­dnja. Mi­rja­nin bo­žji dar pre­po­znat je u pi­sa­noj ri­je­či u mno­gim no­vi­na­ma, ča­ so­pi­si­ma, zbor­ni­ci­ma, a ži­vo­tni san joj je da za­vr­ši knji­gu ”Ma­ ra­ton lju­ba­vi” gdje će go­vo­ri­ti o ljud­skim sla­bo­sti­ma i mo­ral­nim vri­je­dno­sti­ma. Po­če­la je sa svo­ jim ra­nim ra­do­vi­ma kao klin­ka u Gla­su Po­dra­vi­ne da bi sli­je­di­li Osvit, Kri­je­sni­ce...

U odma­ra­li­šte ople­me­nje­no li­ ko­vi­ma iz pri­ča Mi­rja­na do­la­zi sva­kog da­na bi­ci­klom od ko­jeg se ne ra­sta­je i koji joj pru­ža za­

do­volj­stvo, a ugo­dno joj je pro­ me­ta­lo i za do­la­zak na po­sao u Podravkin Mu­zej pre­hra­ne. Sku­ plja ona na taj na­čin kon­di­ci­ju i uti­re si put pre­ma du­bo­koj sta­ro­ sti, jer na­u­mi­la je - du­go ži­vje­ti.

Lo­pa­ta, mo­ti­ka, ta­čke, gra­blje, dio su toga kla­si­čnog vr­tnog pro­gra­ma koji do­pu­nju­je Mi­rja­ na i še­tnja­ma obli­žnjim lu­go­vi­ ma s unu­kom Iva­nom Le­o­nom.

Ka­da ne uži­va bla­go­da­ti ovih pro­sto­ra, Mi­rja­na vo­li či­ta­ti, po­ sebice de­ni­ke­nov­ska šti­va, a fa­ sci­ni­ra­ju je pi­ra­mi­de, la­bi­rin­ti..., a i gla­zba joj ni­je stra­na. Že­na, koja je po­ljo­pri­vre­du iza­ bra­la za ško­lo­va­nje zbog toga što je pri­ro­da sa­vr­še­na i mo­že se od nje mno­go na­u­či­ti, a i ima,

kako ka­že, ”ra­ste­pen” bo­em­ski život, bez pra­vi­la, zna se pro­me­ tnu­ti i u maj­sto­ri­cu za izra­du go­ ble­na od vu­ne i dru­gih ru­čnih ra­do­va. Vo­li Mi­rja­na emi­si­je i fil­mo­ve gdje se istje­ru­je pra­vda i pu­to­pi­sne re­por­ta­že. Za­vr­ši­ la je i pe­ti stu­panj en­gle­skog je­ zi­ka i svi­đa joj se pra­vi, zdra­vi hu­mor. En­gle­ski, ali ne onaj ”ša­ ša­vi”. Obo­ža­va i du­ho­vnu ri­ječ i mi­sli. n

Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

Bra­ni­te­lji kod pred­sje­dni­ka Podravkine Upra­ve Dar­ka Ma­rin­ca

Pred­sje­dnik Upra­ve Dar­ko Ma­ri­nac pri­mio je pred­sta­vni­ke Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podrav­ ke Mla­de­na Pav­ko­vi­ća, Jo­šku Ši­ri­ća i Raj­ka Ga­špa­ri­ća. Bi­la je to pri­go­da da se prvi čo­vjek Podravke još je­dnom upo­zna s akti­vno­ sti­ma Podravkine udru­ge, koja se svr­sta­va me­đu na­ji­sta­knu­ti­je u Hrvatskoj. Pred­sje­dnik Udru­ge Mla­den Pav­ko­vić me­đu osta­ lim je uka­zao i na pro­ble­me na koje na­i­la­ze bra­ni­te­lji te za­hva­ lio Upra­vi Podravke na do­sa­da­šnjoj skrbi za ljude koji su bili pr­ vi kad je tre­ba­lo.

- Izni­mno sam za­do­vo­ljan s ra­dom naše udru­ge - ka­zao je Ma­ri­ nac. - Dra­go mi je što se po­ve­zu­je­te i s osta­lim udru­ga­ma te što kon­ti­nu­i­ra­no skr­bi­te o oni­ma ko­ji­ma je pomoć naj­po­tre­bni­ja. Vi­ še po­zor­no­sti mo­ra se dati i dje­ci stra­dal­ni­ka. Sto­ga me ve­se­li što usko­ro u Podravki pri­pre­ma­te i jedan skup na ko­jem će bi­ti dje­ ca stra­dal­ni­ka iz ci­je­le Hrvatske.

Mla­den Pav­ko­vić uru­čio je za­hval­ni­cu UBI­UDR-a Podravke pred­sje­dni­ku Upra­ve naše tvr­tke Dar­ku Ma­rin­cu.

Natječaj za najljepšu ljubavnu pjesmu

Go­di­šnja iz­vje­štaj­na skup­šti­na Kul­tur­no umje­tni­čkog druš­tva Podravka

U ju­bi­lar­noj godini za­bi­lje­že­ne broj­ne aktivnosti I

z­vje­šče s go­di­šnje iz­vje­štaj­ne skup­šti­ne Kul­tur­no umje­tni­ čkog druš­tva Podravka po­čet če­mo sa za­vr­šnim ri­je­či­ma pred­ sje­dni­ce Ja­dran­ke Ivan­ko­vič da je KUD u žen­skim ru­ka­ma (osim nje, pred­sje­dni­ce svih se­kci­ja su že­ne) i da za nje­go­vu su­dbi­nu ne treba bri­nu­ti. Iza KUD-a je če­tvrt sto­lje­ča uspje­šnog djelo­ vanja, a iz iz­vje­šča za pro­šlu go­ di­nu mo­že se za­klju­či­ti da se i una­toč ma­lim sred­stvi­ma dobro radilo. U uvo­dnom iz­vje­šču pred­ sje­dni­ce KUD-a Podravka ista­ knu­to je da je ci­je­la pro­šla go­di­ na pro­šla u ozra­čju pro­sla­vlja­nja 25 go­di­na djelovanja Kul­tur­no umje­tni­čkog druš­tva Podravka, a uvod je bio na­stup svih se­kci­ja

u Grad­skom pa­vi­ljo­nu gdje je na svo­je­vr­stan na­čin pred­sta­vlje­na djelatnost druš­tva, a i za­hva­lje­no gra­du na po­dr­šci u ama­ter­skom stva­ra­laš­tvu. Sve­ča­na pro­sla­va odr­ža­na je u pro­sin­cu, a na njoj su do­di­je­lje­na pri­zna­nja Hr­vat­ skog sa­bo­ra kulture čla­no­vi­ma KUD-a za 30 i 20 go­di­na mar­ lji­vog djelovanja, a i sam KUD je svo­jim čla­no­vi­ma za 30, 25 i 20 go­di­na pro­mi­ca­nja kulturnog stva­ra­laš­tva do­di­je­lio za­hva­le i pri­zna­nja. Pri­zna­nja su do­di­je­lje­ na i za­slu­žnim oso­ba­ma koje su pri­po­ma­ga­le rad druš­tva i svim pred­sje­dni­ci­ma KUD-a. Zna­čaj­ no i va­žno priznanje Po­drav­ki­ nom KUD- u pro­šloj je godini i Pla­ke­ta gra­da Ko­pri­vni­ce.

Tam­bu­ra­ši Podravke go­sto­va­li u Ita­li­ji Do­bra go­spo­dar­ska, tu­ri­sti­čka i kul­tur­na su­ra­dnja Gra­da Ko­pri­ vni­ce i ta­li­jan­skog gra­da Go­ri­ci­je re­zul­ti­ra­la je go­sto­va­njem Tam­ bu­ra­škog or­ke­stra KUD-a Podravka u Go­ri­ci­ji, gra­du na sa­moj gra­ni­ci Ita­li­je i Slo­ve­ni­je. Kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ”Fe­sta di pri­ma­ ve­ra” odr­ža­va se se­dmu go­di­nu za re­dom na Pra­znik rada i vrlo je sli­čna ma­ni­fe­sta­ci­ji ”Re­ne­san­sni fe­sti­val” koji je pro­šle godine po­čeo u Ko­pri­vni­ci. Tam­bu­ra­ški or­ke­star, pod ra­vna­njem di­ri­ gen­ta Kre­še Lu­ka­či­ća, svi­rao je je­dno­sa­tni pro­gram na ko­jem su se na­šle pol­ke i val­ce­ri po­zna­tih svjet­skih skla­da­te­lja. A. V.

Stan­ki Gju­rić na­gra­da ”Zvonimir Go­lob” Pje­sni­ki­nja Stan­ka Gju­rić do­bi­tni­ca je na­gra­de “Zvonimir Go­ lob” za 2007. go­di­nu za naj­lje­pšu ne­o­bja­vlje­nu lju­ba­vnu pje­smu.

Na­gra­da u vi­du pla­ke­te pri­pa­la joj je za pje­smu “U mom snu”.

Na ovaj na­tje­čaj, koji pe­tu go­di­nu or­ga­ni­zi­ra Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke (UBI­UDR), ra­do­ ve su po­sla­la 942 autora (iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slo­ ve­ni­je, Au­stri­je, Ka­na­de, Nje­ma­čke i Au­stra­li­je) a pri­sti­glo je oko dvi­je ti­su­će se­dam­sto pje­sa­ma. Pro­su­dbe­ni sud ra­dio je u sa­sta­ vu: Zla­tko To­mi­čić (predsjednik), Mla­den Pav­ko­vić i Ko­sta­din­ ka Vel­kov­ska.

Stan­ka Gju­rić je ro­đe­na Ča­kov­čan­ka, a već niz go­di­na ži­vi i stva­ra u Za­gre­bu. Za­stu­plje­na je u više an­to­lo­gi­ja i zbor­ni­ka. Do sada je obja­vi­la osam knjiga te po­e­zi­ju na au­dio ka­se­ti. Čla­ni­ca je Druš­tva hr­vat­skih knji­že­vni­ka.

Ina­če, na­gra­du “Zvonimir Go­lob” do­sad su pri­mi­li: Enes Ki­še­ vić, Želj­ko Kr­zna­rić, Zla­tko To­mi­čić i Du­ško Gru­bo­ro­vić.

Izložba sli­ka od su­hog cvi­je­ća

Ispred re­sto­ra­na pre­hra­ne Podravke pro­šlog tje­dna postavlje­ na je izložba sli­ka od su­hog cvi­je­ća Ade­le Mrak iz Va­ra­ždi­na, sa­ da umi­ro­vlje­ni­ce a do­ne­da­vno za­po­sle­ni­ce u Po­drav­ki­noj tvor­ni­ ci Kal­nik. Ade­la je odgo­vo­ran po­sao u tvor­ni­ci Kal­nik za­mi­je­ni­ la dru­že­njem s pri­ro­dom, to­čni­je bra­njem ra­znog polj­skog cvi­je­ ća, te uzgo­jem cvi­je­ća u svom vr­tu od ko­jeg na­sta­ju pre­kra­sne sli­ke od pre­ša­nog cvi­je­ća obli­ko­va­ne s pu­no pa­žnje i lju­ba­vi. Au­ to­ri­ca je izlo­ži­la pe­tna­e­stak sli­ka, izložba se mo­že po­gle­da­ti još slje­de­ći tje­dan, a za­in­te­re­si­ra­ni mo­gu po pri­go­dnim ci­je­na­ma i ku­pi­ti ne­ku sli­ku. A.V.

Kon­cert Tam­bu­ra­škog or­ke­stra KUD-a Podravka u Go­ri­ci­ji vrlo je dobro pri­hva­ćen od pu­bli­ke

Podravkine sli­ka­ri­ce na ko­pri­vni­čkom Saj­mu cvi­je­ća U or­ga­ni­za­ci­ji Tu­ri­sti­čke za­je­dni­ce gra­da Ko­pri­vni­ce pro­šlog se vi­ken­da na gla­vnom ko­pri­vni­čkom tr­gu odr­ža­va­la tro­dne­vna ma­ ni­fe­sta­ci­ja Sa­jam cvi­je­ća, a u tu li­je­pu ma­ni­fe­sta­ci­ju vrlo dobro su se uklo­pi­le i da­le svoj do­pri­nos i sli­ka­ri­ce Podravkine li­ko­vne se­kci­ je. One su na tr­gu izlo­ži­le svoje ra­do­ve i sli­ka­le ”uži­vo” pred mno­ go­broj­nim po­sje­ti­te­lji­ma. N. Z. L.

Na po­ziv do­ma­ći­na, Kul­tur­no umje­tni­čkog druš­tva ”Ivan Vi­tez Tr­nski”, pro­šle su su­bo­te u Do­mu kulture u No­vi­gra­du Po­drav­ skom odr­ža­ni su­sre­ti pje­va­čkih zbo­ro­va našeg kra­ja na ko­jem su, osim do­ma­ći­na, su­dje­lo­va­la još tri zbora, a me­đu nji­ma i Mje­ šo­vi­ti pje­va­čki zbor KUD-a Podravka pod ra­vna­njem di­ri­gen­ti­ce Da­ri­je Vr­zić. Ovaj su­sret ni­je imao na­tje­ca­telj­ski ka­ra­kter već mu je svr­ha bila me­đu­so­bno dru­že­nje, što je na­sta­vlje­no u Druš­tve­ nom do­mu u De­lo­vi­ma. A. V.

pa­žen na­stup imali su i članovi Li­te­rar­ne se­kci­je Podravka i nji­ hov ko­le­ga Rok Pin­tar. Li­te­ra­ti su se svo­jim da­ro­va­nim knji­ga­ma uključili, po­red već mnogih, u pri­ku­plja­nje sred­sta­va za ku­pnju CT ure­đa­ja za po­tre­be ko­pri­vni­čke bol­ni­ce. Uz pro­da­ju knjiga, u ko­joj su sudjelovali Rok Pin­tar, Zla­tka Ne­met Lo­jan, Ma­ja i Ani­ ca Gje­rek, Bo­ži­ca Ga­špa­rić, Zden­ko Ma­te­jak, Iv­ka Ko­va­čić, Ma­ ri­ja He­ge­du­šić, Mi­jo Sa­bol, Su­za­na Pulj­ko, Do­ma­goj i Ka­ta­ri­na Šva­bek, Ma­ri­ca Fer­lin­deš, Va­len­ti­na Ošta­ri­jaš Cr­lje­ni­ca, Ivo Ko­ vač Kaj, Ma­ti­ja Vo­grin­čić, Da­ni­jel Ul­dri­jan, Lji­lja­na Lje­va­ko­vić, Eli­za­be­ta Her­ceg, Ka­ta­ri­na Meh­kek, Slav­ko Pe­trić i Snje­ža­na Be­ hin odr­žan je i pri­go­dni re­ci­tal - či­ta­nje pje­sa­ma čla­no­va se­kci­ je. Pro­da­jom knjiga pri­ku­plje­no je 1030 ku­na što će bi­ti pri­do­da­ ne za ku­pnju pri­je­ko po­tre­bnog me­di­cin­skog apa­ra­ta. Rok Pin­tar je u isto vrijeme izlo­žio i svo­ja umje­tni­čka ostva­re­nja u ko­va­nju me­ta­la. Vi­đe­na je jedna za­ni­mlji­va zbir­ka umje­tni­čkog ko­va­nja s ko­jim se uz pje­sniš­tvo ovaj Đur­đev­ča­nin, ina­če član Podravkine Li­te­rar­ne se­kci­je, uspje­šno ba­vi. S. P.

djelja) u 11 sati - matineja Piše: dr. Ivo Belan

M

a­ri­hu­a­na (ha­šiš) do­ bi­va se iz cvje­ta­ju­ćih vr­ho­va po­je­di­nih vr­ sta in­dij­ske ko­no­plje (ca­na­bis).

Bilj­ka in­dij­ska ko­no­plja ra­ši­re­ na je po svim kon­ti­nen­ti­ma.

Ma­ri­hu­a­na se često ko­ri­sti kao bla­go opoj­no sred­stvo u di­je­lo­ vi­ma Azi­je i Afri­ke gdje je al­ ko­hol za­bra­njen. Osu­še­ni li­sto­ vi in­dij­ske ko­no­plje su po­pu­ lar­na ”tra­va”. Ha­šiš je sme­đa

smo­la­sta ma­sa do­bi­ve­na me­ha­ ni­čki pre­te­žno iz cva­tu­ćih vr­ ša­ka. Li­šće se mo­že uzi­ma­ti u obli­ku na­pi­tka, ali se naj­če­šće pu­ši, obi­čno u druš­tvu, otu­da i en­gle­ski na­ziv jo­int. Ma­ri­hu­ a­na je naj­vi­še ko­ri­šte­na dro­ga.

Pri­su­tna je u svim druš­tve­nim slo­je­vi­ma, u svim ra­sa­ma i etni­ čkim gru­pa­ma. Pri pu­še­nju dje­lo­va­nje ma­ri­hu­a­ne na­stu­ pa odmah.

Po­če­tni sim­pto­mi su eu­fo­ ri­ja, me­đu­tim mo­že se ja­vi­ti čak i de­pre­si­ja i tje­sko­ba. To­ me su posebno sklo­ne ne­sta­ bil­ne oso­be i one s emo­ci­o­nal­ nim po­te­ško­ća­ma. Eu­fo­ri­ja se obi­čno ma­ni­fe­sti­ra go­vor­lji­vo­ šću i smi­je­hom, ve­se­ljem, ali ka­sni­je do­la­zi do po­spa­no­sti.

In­hi­bi­ci­je se sma­nju­ju. Sim­ pto­mi mo­gu uklju­či­va­ti po­re­ me­ćen osje­ćaj za vrijeme, so­ ci­jal­no po­vla­če­nje i sma­nje­nje

∆ SPORT

No­go­me­tni Kup Hrvatske - fi­na­le, 1. uta­kmi­ca

Do­i­gra­va­nje u Li­gi za pr­va­ka ru­ko­me­ta­ši­ca

Mi­ni­mal­na po­bje­da Za­gre­pča­na koja i Slavenu da­je na­du u uz­vra­tu DI­NA­MO - SLA­VEN BE­LU­PO 1:0

D

i­na­mo je do­bio pr­vu run­ du fi­nal­ne bor­be za Ra­ bu­zi­no­vo Sun­ce pa će Za­ gre­pča­ni pu­to­va­ti na uz­vrat u Ko­pri­vni­cu s mi­ni­mal­nom, ali opi­plji­vom pre­dno­šću. Di­na­mov egze­ku­tor na tra­vnja­ku, kao i ”mi­ li­jun puta” do sada ove se­zo­ne bio je Edu­ar­do da Sil­va. Stra­teg Di­na­ma Bran­ko Ivan­ko­vić izveo je stan­dar­dnu po­sta­vu, s ko­jom je prije tje­dan da­na u Ko­pri­vni­ ci u pr­ven­stve­nom su­sre­tu po­bi­ je­dio Sla­ve­n re­zul­ta­tom 3:0, dok nje­gov ko­le­ga El­vis Sco­ria, koji je po tre­ći put u fi­na­lu Ku­pa, sva­ki put s ra­zli­či­tom eki­pom, ta­ko­đer ni­je po­nu­dio izne­na­đe­nje u po­če­ tnoj je­da­na­e­sto­ri­ci. No­go­me­ta­ši Sla­ven Be­lu­pa su u fi­na­le ušli ne­ o­pte­re­će­ni re­zul­ta­tom, jer već sa­ ma mo­gu­ćnost bor­be za vri­je­dan tro­fej pred­sta­vlja­la je naj­ve­ći klup­ ski uspjeh u sto­go­di­šnjoj po­vi­je­ sti, a s obzi­rom na to da je Di­na­ mo osvo­jio na­slov pr­va­ka, na­stu­ pom u fi­na­lu Ko­pri­vni­čan­ci su osi­gu­ra­li i izla­zak u Eu­ro­pu kroz pre­tko­lo Ku­pa UE­FA. Na Ma­ksi­ mi­ru se sku­pi­lo svega 7.000 gle­da­ te­lja, a me­đu nji­ma na ju­žnoj tri­ bi­ni smje­sti­lo se oko 250 na­vi­ja­ča koji su au­to­bu­si­ma or­ga­ni­zi­ra­no pri­sti­gli iz Ko­pri­vni­ce.

Šanse za Zahoru i za Dinamo

Sla­ve­na­ši su dobro ušli u uta­ kmi­cu pa već u 2. mi­nu­ti Po­sa­ vec uba­cu­je s li­je­ve stra­ne, a Za­ ho­ra gla­vom ša­lje lo­ptu iznad go­ la. Pr­vu pri­go­du do­ma­ći su stvo­ ri­li u 14. mi­nu­ti. Uda­rac Car­lo­sa obra­nio je Ni­ko­lo­ski, a u na­stav­ ku akcije Edu­ar­do iz bli­zi­ne tu­če gla­vom, ali Ni­ko­lo­ski sjaj­nom pa­ ra­dom odbi­ja lo­ptu. Na­kon toga ona do­la­zi do Sam­mi­ra, koji tu­ če iznad gre­de. Edu­ar­do pri­je­ti u 27. mi­nu­ti, ali Ni­ko­lo­ski opet odli­čno re­a­gi­ra i bra­ni nje­gov uda­rac. U istoj mi­nu­ti uz­vra­ća­ju Sla­ve­na­ši, ali nakon cen­tar šu­ta Bo­šnja­ka pred vra­ti­ma Di­na­ma

odgo­vor­no­sti. To­ksi­čne pre­ko­ mjer­ne do­ze ma­ri­hu­a­ne mo­ gu pro­i­zve­sti psi­ho­ti­čke učin­ ke - ha­lu­ci­ni­ra­nje, pa­ra­no­ju i po­re­me­tnju mi­šlje­nja. Ma­ri­hu­ a­na ne mo­ra oba­ve­zno stvo­ri­ti fi­zi­čku že­lju za tzv. te­ške dro­ ge, ali mnogi sma­tra­ju da ona mo­že na­ve­sti uži­va­te­lje da po­ čnu ek­spe­ri­men­ti­ra­ti s opa­sni­ jim dro­ga­ma. Ina­če, sma­tra se da pre­pa­ra­ti in­dij­ske ko­no­plje ne do­vo­de do fi­zi­čke, već sa­ mo bla­ge psi­hi­čke ovi­sno­sti.

Bez obzi­ra na to, druš­tvo mo­ ra bi­ti du­bo­ko za­bri­nu­to zlo­u­ po­tre­bom dro­ge, posebno me­ đu mla­di­ma. Ma­ri­hu­a­nu ra­do uzi­ma­ju du­še­vno ne­u­ra­vno­te­ že­ne oso­be, a za mla­de se zna da su sklo­ni pri­hva­ća­nju sve­ ga po­mo­dnog ili ne­po­zna­tog.

Mla­di čo­vjek koji je je­dnom ili nekoliko puta pu­šio “tra­vu”, ne zna­či da će po­sta­ti ovi­snik,

ali to je dobro upo­zo­re­nje ro­di­ te­lji­ma ili na­sta­vni­ku da po­tra­ ži stru­čnu pomoć. Ina­če, re­do­ vni uži­va­te­lji ma­ri­hu­a­ne mo­ gu la­ko pre­ki­nu­ti s njom, me­ đu­tim oni to često ne že­le. U sva­kom slu­ča­ju, ro­di­te­lji mo­ra­ ju bi­ti na opre­zu, jer zlo­u­po­tre­ ba dro­ga me­đu mla­di­ma ra­ste dne­vno, za­hva­ća­ju­ći sve mla­ đe do­bne sku­pi­ne. Mla­di ko­ ji po­sta­ju ozbilj­ni uži­va­te­lji dro­ ga uka­zu­ju da ima­ju psi­ho­lo­ške pro­ble­me i da tre­ba­ju li­je­če­nje. Či­nje­ni­ca je da u sva­koj do­bi čo­vjek tra­ži eli­ksi­re koji će mu po­mo­ći da po­bje­gne od na­pe­to­ sti, do­sa­de ili zle sre­će. Že­lja za ma­gi­čnim na­pi­tkom ili pi­lu­lom je uni­ver­zal­na. Me­đu­tim, bol­ na ra­zli­ka danas je ta što je že­ lja za bi­je­gom, što je taj opa­san put pre­ma za­bo­ra­vu pri­su­tan i me­đu mla­di­ma, naj­dra­go­cje­ni­ jem di­je­lu druš­tva. n

Najbolji igrač utakmice bio je vratar Slaven Belupa Nikoloski ma­lo ka­sne Mu­mlek i Vru­či­na.

Ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­sni­je po­ku­ša­ va Po­sa­vec, ali Di­na­mov vra­tar Lon­ča­rić je na mje­stu. Ka­ko se bli­žio kraj po­lu­vre­me­na, do­ma­ ći no­go­me­ta­ši po­ja­ča­va­ju pri­ti­ sak i sve više bo­ra­ve na po­lo­vi­ci Sla­ven Be­lu­pa. Na­kon du­ge ak­ cije, u 37. mi­nu­ti Mo­drić je ‘ška­ ri­ca­ma’ po­slao lo­ptu po­red li­je­ ve vra­tni­ce Ni­ko­lo­skog. Efek­tno, ali ne­pre­ci­zno. Iz da­lji­ne je u 43. mi­nu­ti po­ku­šao i Dr­pić, ali za ra­ spo­lo­že­nog Ni­ko­lo­skog ni­je bi­lo pro­ble­ma. U istoj mi­nu­ti pri­je­ti i Edu­ar­do, ko­pri­vni­čki vra­tar hva­ ta i tu lo­ptu. U su­da­čkoj na­do­ kna­di Edu­ar­do je pre­ba­cio Ni­ko­ lo­skog, a lo­ptu koja je išla pre­ma mre­ži izba­cio je Pol­dru­gač. Po­ tom je Sam­mir upu­tio dva do­bra udar­ca, ali sjaj­ni Sla­ve­nov vra­tar opet je sa­ču­vao svo­ju mre­žu.

Na­sta­vak je otvorio Mo­drić udar­cem po­red de­sne vra­tni­ce, a u 49. mi­nu­ti spor­na si­tu­a­ci­ja u ka­ zne­nom pro­sto­ru do­ma­ćih. Vru­ či­na je pro­šao tro­ji­cu igra­ča, a on­ da ga je sru­šio Dr­pić, ali su­dac Vu­ če­mi­lo­vić se ni­je ogla­sio. U 52. mi­

nu­ti uda­rac Bo­dru­ši­ća obra­nio je Lon­ča­rić, u 54. mi­nu­ti nakon uba­ ča­ja Bo­dru­ši­ća Za­ho­ra je gla­vom po­slao lo­ptu po­red go­la.

Uzvrat pod reflektorima

Ta­dić, koji je za­mi­je­nio Mi­ki­ća, u 63. mi­nu­ti pu­ca gla­vom i lo­pta po­ga­đa gre­du. Tri mi­nu­te ka­sni­je Di­na­mov­ci ju­ri­ša­ju pre­ma su­cu tra­že­ći ka­zne­ni uda­rac nakon što je Čor­lu­ka za­peo u sen­dvi­ču dvo­ ji­ce ko­pri­vni­čkih bra­ni­ča. I on­da u 76. mi­nu­ti do­ma­ći­nov pre­sing se ipak ispla­tio. Edu­ar­do se na­šao izme­đu So­pi­ća i Po­sav­ca te je na­ kon kon­ta­kta s Po­sav­cem pao u ka­zne­nom pro­sto­ru, a su­dac je bez ra­zmi­šlja­nja po­ka­zao na je­ da­na­e­ste­rac. Si­gu­ran re­a­li­za­tor je bio Edu­ar­do koji je pri­če­kao Ni­ ko­lo­skog da oda­be­re stra­nu, a on­ da la­ga­no po­slao lo­ptu u su­pro­ tni kut za 1:0. Ovdje za­i­sta naj­bo­ lji igrač uta­kmi­ce Ni­ko­lo­ski ni­je mo­gao ni­šta ura­di­ti. Sa­mo dvi­je mi­nu­te ka­sni­je Po­ljak je dobro tu­ kao s li­je­ve stra­ne, ali je Lon­ča­rić lo­ptu uspio izba­ci­ti u kor­ner.

Sla­ven Be­lu­po ni­je u Ma­ksi­mi­

ru uspio izvu­ći ne­ri­je­še­ni re­zul­ tat, ni­ti po­sti­ći po­go­dak, ali je dobro na­mu­čio Di­na­mo u pr­voj fi­nal­noj uta­kmi­ci. Di­na­mo je sti­ gao do mi­ni­mal­ne, ali izni­mno vrijedne po­bje­de s obzi­rom da je sa­ču­vao mre­žu na vla­sti­tom te­re­ nu. Sve u sve­mu, ipak će uz­vrat bi­ti ne­iz­vje­stan, a igrat će se u Ko­ pri­vni­ci u su­bo­tu 26. svi­bnja, u 20,15 sa­ti.

Na­kon uta­kmi­ce El­vis Sco­ria je re­kao: - Ra­zo­ča­ran sam su­đe­njem, ovaj su­dac ne­ma ka­pa­ci­te­ta za di­ je­lje­nje pra­vde u fi­na­lu Ku­pa. No, to ne uma­nju­je za­slu­že­nu po­bje­ du Di­na­ma. Za­gre­pča­ni su sada u velikoj pre­dno­sti, te­ško je oče­ki­ va­ti da će­mo po­sti­ći dva po­go­tka u Ko­pri­vni­ci protiv ta­ko re­no­mi­ ra­nog pro­ti­vni­ka, ali si­gur­no će­ mo dati sve od se­be.

Pro­tiv Di­na­ma za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ni­ko­lo­ski, Pol­dru­gač, Ra­de­ljić, Kri­stić, Bo­dru­šić (od 79. Ra­di­ček), Po­sa­vec, So­pić, Mu­ mlek (od 87. Jam­bru­šić), Bo­šnjak, Vru­či­na, Za­ho­ra (od 68. Po­ljak).

B. Fabijanec

Pre­ki­nut Sla­ve­nov uspje­šan pro­lje­tni niz

U

HAJ­DUK - SLA­VEN BE­LU­PO 1:1 • SLA­VEN BE­LU­PO - DI­NA­MO 0:3 • VAR­TEKS - SLA­VEN BE­LU­PO 4:3

29. ko­lu Pr­ve hrvat­ ske no­go­me­tne li­ge Sla­ ven Be­lu­po je u Spli­tu ostao ne­po­ra­žen, s osvo­je­nim bo­dom. Za­vr­ši­lo je 1:1, go­lo­ vi­ma Ra­de­lji­ća i Bu­ši­ća. U 3. mi­nu­ti Sla­ven Be­lu­po izveo je kor­ner s de­sne stra­ne, lo­pta se odbi­la do Za­ho­re koji ju je po­ vra­tno pro­sli­je­dio do Ra­de­lji­ ća, a koji je bio na ne­kih 14 me­ ta­ra i iz vo­le­ja smje­stio lo­ptu u mre­žu iza Ba­li­ća. Na­kon ra­ nog vod­stva Sla­ve­na­ši su go­ tovo ci­je­lo vrijeme pre­pu­sti­li ini­ci­ja­ti­vu do­ma­ći­ni­ma pa je Haj­du­kov pri­ti­sak re­zul­ti­rao izje­dna­če­njem. Bu­šić je sam izbio pred gol i za­bio lo­ptu pod pre­čku.

Na­ža­lost, uspje­šan pro­lje­tan niz Sla­ven Be­lu­pa pre­ki­nut je upravo na do­ma­ćem te­re­nu u 30. ko­lu, kada su u Ko­pri­vni­ci go­sto­va­li no­go­me­ta­ši Di­na­ma.

Vr­lo ra­no Di­na­mo je do­šao u

Ru­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te četrnaesti put pr­va­ki­nje Hrvatske PO­DRAV­KA VE­GE­TA - ARE­NA 35:22 (15:13)

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 29., 30. i 31. ko­lo

Ma­ri­hu­a­na mo­že bi­ti prvi ko­rak pre­ma opa­sni­jim dro­ga­ma

10. - 16. 5. ”SPIDER-MAN 3”, američki akcijski - u 17 i 21 sat, 13. 5. (ne-

JELOVNIK

Su­sret pje­va­čkih zbo­ro­va u No­vi­gra­du Po­drav­skom

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

14. 5. ponedjeljak: - Varivo grah s ječmenom kašom, kobasica, salata 15. 5. utorak: - Svinjetina u saftu, tjestenina, salata 16. 5. srijeda: - Pečene svinjetna, krumpir na seljački, salata 17. 5. četvrtak: - Juneći paprikaš, kukuruzni žganci, salata 18. 5. petak: - Pečena piletina, hajdinska kaša, salata

Dom­baj do­bi­la pr­vu na­gra­du na Su­sre­ti­ma ne­pro­fe­si­o­nal­nih sli­ka­ra Hrvatske u Sla­von­skom Bro­du, a pje­sni­ki­nja Ma­ri­ja He­ ge­du­šič priznanje na Su­sre­tu ne­ a­fir­mi­ra­nih hr­vat­skih pje­sni­ka u Ko­pri­vni­ci.

Go­vo­re­či o pla­no­vi­ma za ovu 2007. go­di­nu, pred­sje­dni­ca Ivan­ ko­vič re­kla je da če obi­lje­ža­va­nje 35 go­di­na djelovanja Li­ko­vne se­ kci­je ”Podravka 72” i 25 go­di­na rada Tam­bu­ra­škog or­ke­stra bi­ti, uz osta­lo, gla­vne aktivnosti. U fi­ nan­cij­skom iz­vje­šču re­če­no je da je una­toč osku­dnim nov­ča­nim sred­sta­vi­ma pu­no na­pra­vlje­no, za­hva­lju­ju­či po­naj­pri­je gla­vnom spon­zo­ru Podravki.

S. Pe­trić

Li­te­ra­ti Podravke za CT ure­đaj Za mi­nu­log Pra­zni­ka rada na ko­pri­vni­čkom Zrin­skom tr­gu za­

KINOPREDSTAVE

10. - 16. 5. ”ARMIN”, hrvatska drama - u 19,15 sati

U iz­vje­šči­ma po po­je­di­nim se­ kci­ja­ma koje su izni­je­le pred­sje­ dni­ce Bar­ba­ra Per­cač (Li­ko­vna se­kci­ja) Iv­ka Ko­va­čič (Li­te­rar­ na se­kci­ja), Du­brav­ka Ne­vje­stič (Mje­šo­vi­ti pje­va­čki zbor) i Iva­ na Edi­šar (Tam­du­ra­ški or­ke­star) vi­dlji­vo je da je u pro­šloj godi­ ni za­bi­lje­že­no više od 50 kva­li­te­ tnih na­stu­pa što se­kci­ja, što čla­ no­va KUD-a. Me­đu nji­ma po­ sebno su iz­dvo­je­ni izdavanje po­vo­dom 30 go­di­na djelovanja Li­te­rar­ne se­kci­je - zbor­ni­ka li­te­ rar­nih ra­do­va ”Skla­dno mno­go­ gla­sje” te izdavanje dru­gog CDa Tam­bu­ra­škog or­ke­stra. O kva­ li­te­tnom ra­du čla­no­va KUD-a go­vo­re i pri­zna­nja nje­go­vim čla­ no­vi­ma. Ta­ko je sli­ka­ri­ca Na­da

Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

vod­stvo i to u 17 se­kun­di. Na­ kon ne­u­spje­le do­ma­će akcije, Mo­drić je pro­bio li­je­vu stra­nu i upo­slio Sam­mi­ra, koji asi­sti­ra Edu­ar­du za 0:1. Taj ra­ni po­go­ dak je u velikoj mje­ri usmje­rio dalj­nji tok su­sre­ta. Di­na­mo je kon­tro­li­rao zbi­va­nja na te­re­nu, dok su se do­ma­ći spo­ro opo­ra­ vlja­li od šo­ka. Go­sti su tra­ži­li i drugi po­go­dak, ali je Li­sjak za­ u­sta­vio da­le­ko­me­tne po­ku­ša­je Dr­pi­ća i Po­kri­va­ča, dok Vu­ko­je­ vić ni­je bio pre­ci­zan. Ipak je Di­ na­mo ubr­zo po­ve­ćao vod­stvo.

U 28. mi­nu­ti kroz obra­nu Sla­ ve­na­ša pro­še­ta­li su se Sam­mir i Edu­ar­do. Dvo­ji­ca bra­zil­skih maj­sto­ra ovaj put su za­mi­je­ni­li ulo­ge, Edu­ar­do je bio asi­stent, a Sam­mir stri­je­lac iz bli­zi­ne za 0:2. To­čku na i u su­da­čkoj na­do­ kna­di po­sta­vlja Edu­ar­do ko­je­ga Elez ru­ši u ka­zne­nom pro­sto­ru.

Pr­vi stri­je­lac Di­na­ma sam je re­ a­li­zi­rao je­da­na­e­ste­rac za 0:3.

A u 31. ko­lu Sla­ve­na­ši su go­ sto­va­li u Va­ra­ždi­nu gdje je ma­ lo­broj­na pu­bli­ka vi­dje­la go­li­ ja­du. Pa­lo je čak se­dam po­go­ da­ka, uz nekoliko re­zul­tat­skih pre­o­kre­ta, a si­gur­no je još to­ li­ko bi­lo sto­po­sto­nih pri­go­da s obje stra­ne. Do­ma­ćin je po­ veo već u 16. mi­nu­ti- lo­ptu je u mre­žu pre­u­smje­rio Vu­kman za 1:0. Po­tom je Ni­ko­lo­ski u 29. mi­nu­ti obra­nio sna­žan uda­ rac Go­li­ka, da bi u 30. mi­nu­ti Papa pro­šao De­li­ća i ser­vi­rao ide­al­nu lo­ptu za No­vi­ni­ća, ko­ ji s pet me­ta­ra po­ga­đa za 2:0.

Tek pred kraj pr­vog po­lu­vre­ me­na Sla­ve­na­ši su hra­bri­je kre­ nu­li pre­ma vra­ti­ma Be­še­ni­ća, što im se ispla­ti­lo u 39. mi­nu­ ti. Po­ljak je upo­slio Za­ho­ru, koji ko­ri­sti istr­ča­va­nje Be­še­ni­ ća i preko Var­te­kso­vog vra­ta­ ra ša­lje lo­ptu u mre­žu za 1:2.

Izje­dna­ču­je na 2:2Po­ljak u 44. mi­nu­ti nakon so­lo akcije. Po­

če­tkom na­stav­ka ko­pri­vni­čka je mom­čad pre­o­kre­nu­la re­zul­ tat. Po­ljak je upo­slio Vru­či­nu, a na­pa­da­ča go­sti­ju sru­šio je Vu­kman. Za­ho­ra je iz je­da­na­e­ ster­ca si­gur­no po­go­dio za 2:3.

U 59. mi­nu­ti Papa je izbio sam pred Ni­ko­lo­skog i si­gur­no po­ go­dio za 3:3. Ni­je pro­šlo pu­no vre­me­na, a opet su se ve­se­li­li do­ma­ći na­vi­ja­či. Papa je u ka­ zne­nom pro­sto­ru Sla­ve­na upo­ slio Vu­ka, koji je do­veo Va­ra­ ždin­ce u no­vo vod­stvo - 4:3. U 75. mi­nu­ti u sjaj­noj pri­li­ci bio je Vru­či­na. Na­kon du­plog pa­ sa sa Za­ho­rom, Vru­či­na je iz­ bio sam pred Be­še­ni­ća, koji je ipak obra­nio nje­gov uda­rac i izbio lo­ptu u kor­ner. Još dvi­je pri­li­ke imao je Po­sa­vec. U 82. mi­nu­ti iz slo­bo­dnog udar­ca tu­ kao je iznad gre­de, a u 85. mi­ nu­ti nje­gov uda­rac iz bli­zi­ne obra­nio je Be­še­nić.

B. Fabijanec

Oče­ki­va­nja su ostva­re­na. Podravka Ve­ge­ta je osva­ja­njem šest bo­do­va u do­i­gra­va­nju Li­ge za pr­va­ka osvo­ji­la 14. na­slov hr­vat­ skih pr­va­ki­nja.

S bro­jem jedan za do­i­gra­va­nje ru­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­ te upje­šno su odra­di­le pr­vu od šest uta­kmi­ca play of­fa po­bi­je­ div­ši u Ko­pri­vni­ci pul­sku Are­nu s uvjer­lji­vih 13 zgo­di­ta­ka ra­zli­ ke (35:22). Na po­lu­vre­me­nu je bi­lo 15:13 či­me su Istran­ke po­ka­ za­le da nisu slu­čaj­no ušle u za­vr­šni krug kao če­tvr­to­pla­si­ra­ne. Čak su za­da­va­le i ozbilj­nih bri­ga do­ma­ći­ma stal­nim mi­ni­mal­ nim vod­stvom, ali Po­drav­ki­na kri­la Ze­bić i Ga­će bila su ra­spo­lo­ že­na to­li­ko da su uvi­jek sva­ku re­zul­tat­sku pi­je­tnju go­šći ”pri­mi­ ri­le” efek­tnim po­go­ci­ma. Ka­da je u na­stav­ku Podravka za­i­gra­la br­že i ra­zno­vr­sni­je, re­zul­tat je u je­dnom tre­nu­tku po­di­gnut na šest go­lo­va pre­dno­sti i to je zna­či­lo kraj otpo­ra Are­ne. Do­šlo je po­tom i vrijeme atra­kti­vno­sti u okvi­ri­ma po­tre­bne ozbilj­no­sti za osva­ja­nje naslova i po­no­vnog igra­nja u eu­rop­skom kru­gu. Ni­ ti ovaj puta u sa­sta­vu ni­je bila ozli­je­đe­na Na­ta­li­ja To­do­rov­ska, ali Ani­ta Ga­će je dobro za­mje­nju­je. S Are­nom Podravka Ve­ge­ta je igra­la u sa­sta­vu: Žde­rić, Stan­čin, Der­čar, Ko­žnjak 5, Pal­čić 4, Ze­bić 8, Ga­će 6, Bla­že­ko­vić, Hor­vat 4, Fra­nić (1), Pa­si­čnik 4, Šu­ ster, Tar­le, Ta­ta­ri 3.

PO­DRAV­KA VE­GE­TA - LO­KO­MO­TI­VA 30:24 ( 15:14) Uta­kmi­ca s Lo­ko­mo­ti­vom za naše ru­ko­me­ta­ši­ce ta­ko­đer ni­ je bila la­ka. Po­bje­dni­ce ku­pa do­šle su u Ko­pri­vni­cu bez gla­vnih igra­či­ca Ar­sla­na­gić i Star­ček, ali to ni­je zna­či­lo da će Podravka s ”lo­ko­si­ca­ma” la­ko do po­bje­de. Na­pro­tiv, bila je to uta­kmi­ca u koju je do­ma­ći sa­stav ušao s dvi­je sjaj­ne izve­dbe Ani­te Ga­će za 2:0, ali kako je igra odmi­ca­la Za­gre­pčan­ke su bi­le sve si­gur­ni­je i kon­kre­tni­je u realizaciji. Gru­bi­šić na go­lu te Pe­ne­zić i Pu­šić u na­ pa­da igra­le su re­pre­zen­ta­ti­vno ta­ko da ne ču­di samo gol ra­zli­ke na po­lu­vre­me­nu (15:14) za Po­drav­ku. Fra­nić iz se­dmer­ca u na­ stav­ku na­go­vje­šta­va no­vo sla­ga­nje go­lo­va što se i ostva­ri­lo. Ia­ko Lo­ko­mo­ti­va uspje­šno uz­vra­ća u je­dnoj otvo­re­noj igri, pra­vom sport­skom na­dme­ta­nju, koje je pu­bli­ka obo­stra­no na­gra­đi­va­la, Podravka je ipak bila bo­lja. U tre­nu­tku kada Pa­si­čnik sa svo­jom ne­u­hva­tlji­vom ”ža­bi­com” do­vo­di Po­drav­ku u vod­stvo od šest go­ lo­va ra­zli­ke (24:18), Jel­čić bra­ni odli­čno, a du­et Ga­će - Ta­ta­ri ni­ že akcije za gle­da­nje - Lo­ko­mo­ti­va je bila po­bi­je­đe­na. Mi­nu­tu do kra­ja vri­je­dno je bi­lo vi­dje­ti i prvi gol Fra­nić iz igre.

U su­sre­tu s Lo­ko­mo­ti­vom Podravka Ve­ge­ta je igra­la u sa­sta­vu: Žde­rić, Stan­čin Jel­čić, Der­čar, Ko­žnjak, Pal­čić 2, Ze­bić 4, Ga­će 4, Bla­že­ko­vić, Hor­vat 3, Fra­nić 4 (3), Pa­si­čnik 9, Tar­le, Ta­ta­ri 4.

TRO­GIR - PO­DRAV­KA VE­GE­TA 26:31 (17:18) U tre­ćem ko­lu do­i­gra­va­nja zna­lo se da ne­će bi­ti la­ko s Tro­gi­ rom, a to je i vi­đe­no na par­ke­tu pred pu­nom i bu­čnom dvo­ra­ nom. Po­ka­zu­je to i po­lu­vre­men­ski re­zul­tat od samo go­la pre­dno­ sti za Po­drav­ku (18:17). U oba sa­sta­va igra­lo je nekoliko ru­ko­me­ ta­ši­ca posebno ra­spo­lo­že­nih za igru pa je bi­lo samo pi­ta­nje na koju stra­nu će re­zul­tat pre­va­gnu­ti. Li­di­ja Hor­vat i Mi­ran­da Ta­ta­ ri i Ma­ja Ze­bić na­dme­ta­le su se tijekom ci­je­log su­sre­ta s Hr­go­ vić, Pe­tko­vić i Lo­vrić da bi se u tu igru u dru­gom di­je­lu su­sre­ta uspje­šno umi­je­ša­la Po­drav­ki­na vra­tar­ka Ivana Jel­čić. S nekoliko uspje­šnih obra­na u ni­zu i to u tre­nu­ci­ma kada je tre­ba­lo stva­ra­ti re­zul­tat kraj am­bi­ci­o­zbih do­ma­ći­na osi­gu­ra­la je si­gur­ni­ji za­vr­še­ tak i ko­na­čnu ra­zli­ku od pet go­lo­va (26:31). Tvr­da, di­je­lom i ne­ iz­vje­sna uta­kmi­ca, ipak je za­vr­ši­la na ve­li­ku ra­dost Po­drav­ka­ši­ca koje su osvo­ji­le 14. na­slov pr­va­ki­nja Hrvatske.

Po­drav­ka­ši­ce ove su­bo­te igra­ju u Pu­li s Are­nom su­sret če­tvr­ tog ko­la u kojemu si mo­gu dati odu­ška jer ih re­zul­tat ne ob­ve­zu­ je, ali si­gur­no ne­će igra­ti ispod svog re­no­mea. Pro­sla­va pr­vog mje­sta bit će u Ko­pri­vni­ci slje­de­će su­bo­te kad naše pr­va­ki­nje igra­ju s Tro­gi­rom po­slje­dnju uta­kmi­cu do­i­gra­vna­ja.

Na­slov pr­va­ki­nja u uta­kmi­ci s Tro­gi­rom osvo­ji­le su: Žde­rić, Stan­čin, Jel­čić, Der­čar, Ko­žnjak 2, Pal­čić 4, Ze­bić 5, Ga­će 1, Bla­ žko­vić, Hor­vat 9, Fra­nić 2 (2), Pa­si­čnik, Tar­le, Ta­ta­ri 8.

S. Pe­trić

To­do­rov­ska dulje vrijeme izvan eki­pe Ru­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te u po­sljednj­je su vrijeme stal­ no pod li­je­čni­čkom skrbi. U je­dnom tre­nu­tku bi­lo je nekoliko ozli­je­đe­nih igra­či­ca (Pa­si­čnik, Ta­ta­ri, Ga­će, Še­rić, Ka­laj­žić, Ljo­ lje, Fra­nić, Pal­čić), a sad će na dulje vrijeme izbi­va­ti s ru­ko­me­ tnih te­re­na Na­ta­li­ja To­do­rov­ska. De­sno­kril­na ru­ko­me­ta­ši­ca ”cr­ ve­nih” ,koja je bila jedna od naj­ja­čih ka­ri­ka u sa­sta­vu, ozli­je­di­la je ra­me i mo­ra­la je na ope­ra­ti­vni za­hvat. Pro­gno­ze, koje je po­ tvr­di­la i sa­ma To­do­rov­ska, go­vo­re da će ona naj­ma­nje če­ti­ri do šest mje­se­ci uta­kmi­ce pro­ma­tra­ti iz gle­da­li­šta. S. P.

Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

I ove godine akcija Ku­puj­mo hr­vat­sko - bu­di­mo kro­a­ti­vni

Na­gra­de za ku­pce Stu­de­ne, Stu­den­ca i le­de­nih ča­je­va u Bil­li

Na­gra­dna igra za ku­pce Podravka ju­ha u Bil­li

Podravka i Bil­la or­ga­ni­zi­ra­ ju još je­dnu u ni­zu na­gra­dnih iga­ra za svoje ku­pce - ovaj pu­ ta su to ku­pci Po­drav­ki­nih ju­ ha. Za su­dje­lo­va­nje u na­gra­ dnoj igri po­tre­bno je ku­pi­ti

u pro­da­va­o­ni­ca­ma Bil­ le tri bi­lo koje Podrav­ ka ju­he u vre­ći­ca­ma (bi­ stre, krem i dje­čje) te na bla­gaj­ni ispu­ni­ti ku­ pon s oso­bnim po­da­ci­ ma, a zatim ga uba­ci­ti u za to pre­dvi­đe­nu ku­ ti­ju. Na­gra­dna igra tra­ je do 18. lipnja, a iz­vla­ če­nje će se odr­ža­ti 29. lipnja. Naj­sre­tni­je do­bi­ tni­ke oče­ku­ju tri na­gra­ de u nov­ča­nom izno­ su od po 10.000 ku­na na po­tro­ša­čkoj kar­ti­ci, če­ti­ri te­le­vi­zo­ra Sony LCD, če­ti­ri po­klon-bo­ na Electroluxa u vri­ jednosti 4.000 kn, dva­ de­set i pet se­to­va od 6 pli­tkih i du­bo­kih ta­nju­ra te pe­de­set ku­ hinj­skih kom­ple­ta ”Od sr­ca sr­ cu”. Re­zul­ta­ti na­gra­dne igre bit će obja­vlje­ni u dne­vnim no­vi­ na­ma. V. I.

Za­po­če­la je još jedna na­gra­ dna igra za pro­gram pi­ća koja će tra­ja­ti do 31. svi­bnja ove go­ dine. Na­gra­dna igra odvi­jat će se u svim pro­daj­nim mje­sti­ma Bil­le u Hrvatskoj. U na­gra­dnu igru uklju­če­ni su pro­i­zvo­di Stu­de­nac, Stu­de­na - pri­ro­dna izvor­ska voda i Stu­de­na le­de­ ni čaj. Sva­ki ku­ pac koji na ne­ kom od pro­daj­ nih mje­sta Bil­le odje­dnom ku­pi pro­i­zvo­de koji su u na­gra­dnoj igri u uku­pnoj vrijednosti od naj­ma­nje 27 ku­ na mo­že su­dje­ lo­va­ti u na­gra­ dnoj igri. Ku­ pac na bla­gaj­ni do­bi­va ku­pon na koji ispi­su­je

svoje oso­bne po­da­tke (ime i pre­zi­me, adre­su, broj te­le­fo­na i broj ra­ču­na iz pro­da­va­o­ni­ce Bil­le) te ih uba­cu­je u ku­ti­ju na pro­daj­nom mje­stu. Iz­vla­če­nje ime­na do­bi­tni­ka na­gra­da oba­ vit će se 15. lipnja u fi­li­ja­li Bil­ la - Sje­njak u Osi­je­ku.

Na­gra­de koje oče­ku­ju sre­tne do­ bi­tni­ke su: je­dno pu­to­va­nje za dvi­ je oso­be po izbo­ ru (u or­ga­ni­za­ci­ji Ge­ne­ral­tu­ri­sta), dva sku­te­ra Pi­ag­ gio, če­ti­ri la­pto­pa HP Compaq, pet or­bi­tre­ka, se­dam iPo­da Ap­ple mp3 player, šest pri­je­ no­snih i sklo­pi­ vih ro­šti­lja AEG Electrolux i če­tr­ de­set po­klon-pa­ ke­ta Stu­de­ne.

Hr­vat­ska go­spo­dar­ska ko­mo­ra i ove godine - već tra­di­ci­ o­nal­no de­se­tu go­di­nu za re­dom - or­ga­ni­zi­ra akciju ”Ku­puj­ mo hr­vat­sko”. Promocija je to kva­li­te­tnih hr­vat­skih proizvo­ da, a posebno tvr­tki čiji pro­i­zvo­di no­se znak “Izvor­no hr­vat­ sko” i “Hr­vat­ska kva­li­te­ta”. Ovo­go­di­šnja akcija za­po­čet će 12. svi­bnja u Osi­je­ku gdje će se u akciju uklju­či­ti i Podravka. Po­ dravka će se sa svo­jim pro­i­zvo­di­ma pred­sta­vi­ti i 18. svi­bnja u Kni­nu. Istog da­na u Kni­nu odr­ža­vat će se i skup hr­vat­skih po­ du­ze­tni­ka na ko­jem bi tre­bao bi­ti i predsjednik Me­sić koji će se ta­ko­đer pri­dru­ži­ti ovoj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Podravka će po­tom još su­dje­lo­va­ti na akci­ja­ma 1. lipnja u Ri­je­ci, 14. lipnja u Spli­ tu, te 30. lipnja u Za­gre­bu. Ove godine akciju ”Ku­puj­mo hr­ vat­sko” pra­ti i pro­jekt ”Be CRO­a­ti­ve” s ci­ljem pred­sta­vlja­nja

Go Slim - no­ve Be­lu­po­ve ta­ble­te za mr­ša­vlje­nje i odr­ža­va­nje tje­le­sne te­ži­ne

Su­dje­luj­te u Go Slim Go Win na­gra­dnoj igri! Što je to: mo­žeš dobro je­sti, dobro izgle­da­ti i vo­ zi­ti Toyotu?

To su Go Slim - Be­lu­po­ve no­ve ta­ble­te za mr­ ša­vlje­nje i odr­ža­va­nje tje­le­sne te­ži­ne.

Go Slim je pri­ro­dni pro­i­zvod koji u pro­ba­vnom tra­ktu ve­že ma­sno­će iz hra­ne i pu­tem sto­li­ce ih izba­cu­je iz or­ga­ni­zma.

Uz Go Slim mo­že­te je­sti bez gri­žnje sa­vje­sti, a u na­gra­dnoj igri osvo­ji­ti atra­kti­vnu Toyotu Yaris!

Su­dje­luj­te u Go Slim Go Win na­gra­dnoj igri i ša­lji­te ko­do­ve s pa­ki­ra­nja na 66531! Na­gra­dna igra tra­je do 5. 6. 2007. ( a u na­gra­dnoj igri mo­ gu su­dje­lo­va­ti i za­po­sle­ni­ci Podravke) Uz Go Slim skro­ji­te svoje ti­je­lo po že­lji!

∆ RECEPT tjedna

do­ma­ćih kva­li­te­tnih proizvoda u ino­zem­stvu pu­tem ci­klu­sa izlo­žbi na saj­mo­vi­ma.

Podravka će u ovo­go­di­šnjoj akci­ji “Ku­puj­mo hr­vat­sko” su­ dje­lo­va­ti s nekoliko proizvoda: Ve­ge­ta, krem ju­ha od glji­va, ko­ko­šja ju­ha s tje­ste­ni­nom, Čo­ko­li­no krem na­maz, džem extra bru­sni­ca, kvi­ki flips, čaj­na i je­tre­na pa­šte­ta, gu­laš, par­ fe kre­ma čo­ko­la­da, crips i crops... Svi ovi pro­i­zvo­di pro­da­vat će se po na­če­lu ”ku­piš 2, do­bi­ješ 1 gra­tis”, a za ku­pce su pri­pre­ mlje­ni i drugi po­klo­ni te pro­mo­ti­vni ma­te­ri­ja­li. V. In­dir

∆ KARIKATURA

Fan­ta­sti­čni osli­ći Uvje­re­ni smo da se po­ha­nje od po­ha­nja ra­zli­ku­je pa vam pred­ sta­vlja­mo je­dno­sta­vni­ji, br­ži i uku­sni­ji na­čin s Fant smje­som za po­ha­nje.

Sa­stoj­ci za 4 oso­be: 4 osli­ća sre­dnje ve­li­či­ne 3-4 žli­ce li­mu­no­va so­ka ­ma­lo Ve­ge­te za po­si­pa­va­nje ­u­lje za pr­že­nje Za pa­ni­ra­nje: 1 vre­ći­ca Fan­ta za po­ha­nje

sva­ke stra­ne oko 5 mi­nu­ta.

Po­slu­ži­va­nje: Uz po­ha­ne osli­će po­slu­ži­te ku­ ha­no po­vr­će, krum­pi­ro­vu sa­la­ tu ili pr­že­ni krum­pir.

i ne­ku dru­gu ri­bu, pri­mje­ri­ce sr­de­li­ce, li­gnje, re­pi­će ra­či­ća ili ri­je­čnu ri­bu.

Vri­je­me pripreme: 30 mi­nu­ta

Sa­vjet: Na ovaj na­čin mo­že­te pa­ni­ra­ti NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Pri­pre­ma: Osli­će oči­sti­te, ope­ri­te i po­pr­ skaj­te li­mu­no­vim so­kom izva­ na i iznu­tra, a iznu­tra po­spi­te Ve­ge­tom za po­si­pa­va­nje.

Fant smje­su za po­ha­nje istre­si­ te na pli­tki ta­njur, uva­ljaj­te u nju ri­bu i pr­sti­ma la­ga­no pri­ti­ sni­te Fant smje­su ra­di bo­ljeg pri­a­nja­nja. Ova­ko pa­ni­ra­ne osli­ će pr­ži­te u za­gri­ja­nom ulju sa