Podravkine novine broj 1848

Uređuje se prizemlje Podravkine sedmerokatnice

Reportažni zapis:

Podravka ovoga ljeta Str. 4 - 5

Str. 3 Godina XLVI • Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Tvor­ni­ca Kal­nik u Va­ra­ždi­nu

Vr­hu­nac se­zon­ske pro­i­zvo­dnje vi­so­ko kva­li­te­tnih pre­ra­đe­vi­na od po­vr­ća

Sezona prerade povrća stigla je do vrhunca. Ovih da­na u tvor­ni­ci je u ti­je­ku pre­ra­da cr­ve­ne pa­pri­ke u aj­var. Re­do­vno pri­sti­žu do­go­vo­re­ne ko­li­či­ne, a pre­ra­da će po­tra­ja­ti još naj­ma­nje 45 da­na. Je­dan dio pa­pri­ke osta­vit će se u hla­dnja­ci­ma i za zim­sku pre­ra­du ni sta­njem ka­kvo je. Kon­ku­ren­ ci­ja je sva­kim da­nom sve ve­ća i že­šća, ta­ko da se ni­je la­ko odr­ža­ ti na hrvatskom, a ka­mo­li svjet­ skom tr­ži­tu. Dio na­ših proizvo­ da uspi­je­mo pla­si­ra­ti i na dru­ga tr­ži­šta, pre­te­žno u Isto­čnu Eu­ro­ pu - ka­že Ci­glar.

Prerada crvene paprike u visokokvalitetni ajvar

Pi­še: Mla­den Pav­ko­vić Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

U

Po­drav­ki­noj tvor­ni­ci za pre­ra­du po­vr­ća Kal­nik u Va­ra­ždi­nu i ove je go­ dine tijekom lje­tnih mje­se­ci naj­ vi­še po­sla. Ra­zlog to­me je gla­ vna se­zo­na pre­ra­de po­vr­ća, pa linije ra­de pu­nim ka­pa­ci­te­tom.

Se­zo­na je po­če­la sre­di­nom lip­ nja, kad se kre­nu­lo s pre­ra­dom gra­ška. Di­re­ktor tvor­ni­ce di­ pl. ing. No­vi­ca Ci­glar ka­že da je ove godine se­zo­na po­če­la dva tje­dna ra­ni­je, zbog su­šnog ra­ zdo­blja, a iz tih je ra­zlo­ga i pre­ ra­da gra­ška po­dba­ci­la. Zbog to­ ga je ne­do­sta­tak si­ro­vi­ne ve­ćim di­je­lom na­do­kna­đen s vin­ko­va­ čkog po­dru­čja. Na­kon gra­ška, po­če­la je pre­ra­da kra­sta­va­ca, a po­tom su na red do­šli pa­pri­ka, raj­či­ca, fe­fe­ro­ni, ma­hu­ne...

Novica Ciglar - Se­zo­na je ovih da­na sti­gla do sa­mo­ga vr­hun­ca - nagla­ sio je direktor tvor­ni­ce i do­dao: Ne mo­že­mo bi­ti ne­za­do­volj­ni onim što je do­sad uči­nje­no. Gra­ šak je, isti­na, po­dba­cio, ali su po­ tre­bne, do­da­tne ko­li­či­ne na vri­ jeme na­ba­vlje­ne, ta­ko da se taj po­če­tni ne­do­sta­tak si­ro­vi­ne ne­ će ni osje­ti­ti. A to da sve ide ka­ ko treba umno­go­me je za­slu­žna pri­pre­ma za se­zo­nu. Ona je bila

vrlo ozbilj­na i mo­že se re­ći kako ni­šta ni­je bi­lo pre­pu­šte­no slu­ča­ ju. Ma­nje-više pre­ra­da je u gra­ ni­ca­ma pro­šlo­go­di­šnje. Što se ti­ če kva­li­te­te si­ro­vi­na, one su na za­do­vo­lja­va­ju­ćoj ra­zi­ni, a ugla­ vnom se do­pre­ma­ju s na­ma bli­ žih po­dru­čja.

Ovih da­na u tvor­ni­ci je u ti­je­ ku pre­ra­da cr­ve­ne pa­pri­ke u aj­ var. Re­do­vno pri­sti­žu do­go­vo­re­ ne ko­li­či­ne, a pre­ra­da će po­tra­ja­ ti još naj­ma­nje 45 da­na. Je­dan dio pa­pri­ke osta­vit će se u hla­ dnja­ci­ma i za zim­sku pre­ra­du.

- Osim pa­pri­ke, pre­ra­đu­je­mo i odre­đe­ne ko­li­či­ne fe­fe­ro­na.

Usko­ro će­mo kre­nu­ti i s pre­ra­ dom ci­kle, a nakon toga i mi­je­ ša­ne sa­la­te. Za­ni­ma­nje za naše pro­i­zvo­de je ve­li­ko, što naj­bo­lje po­tvr­đu­ju sve bo­lji re­zul­ta­ti pro­ da­je. I na tom pla­nu se mo­že vi­ še i bolje, ali za­sad smo za­do­volj­

U Kal­ni­ku će se usko­ro po­če­ti ra­di­ti i u če­ti­ri smje­ne, tj. nonstop, su­bo­tom, ne­dje­ljom i pra­ zni­kom. Si­ro­vi­ne im ne­će ne­do­ sta­ja­ti, a ne­će bi­ti pro­ble­ma ni s am­ba­la­žom.

- Do kra­ja godine oče­ku­je­mo po­zi­ti­vne re­zul­ta­te po­slo­va­nja,

ba­rem na ra­zi­ni pro­šle godine.

Ne­ma ra­zlo­ga da se više igdje po­dba­ci. Na­da­mo se i ve­ćoj pro­ pa­gan­di, koja ta­ko­đer utje­če na pro­da­ju. Ono što po­sve mo­že­ mo ga­ran­ti­ra­ti je vi­so­ka kva­li­te­ ta na­ših proizvoda - naglasio je No­vi­ca Ci­glar. n

Nova linija za paletizaciju u probnom je radu, a u redovnoj proizvodnji bit će za nekoliko dana

Za nekoliko da­na s re­do­vnim ra­dom po­či­nje no­va su­vre­me­na li­ni­ja vri­je­dna oko če­ti­ri mi­li­ju­na ku­na Osim 169 stal­no za­po­sle­nih, u tvor­ni­ci Kal­nik tre­nu­ta­čno oba­vlja po­slo­ve i oko 90 ra­dni­ka na odre­đe­no ra­dno vrijeme. No, već na­re­dne go­ dine tre­bat će ih ma­nje! Ra­zlog to­me je pu­šta­ nje u rad no­ve, su­vre­me­ne pro­i­zvo­dne linije za pa­le­ti­za­ci­ju i de­pa­le­ti­za­ci­ju, vrijedne oko po­la mi­li­ju­na eu­ra. Stroj je tre­nu­ta­čno u pro­bnom ra­ du, ali svi do­sa­da­šnji po­ka­za­te­lji go­vo­re kako ne­će bi­ti pro­ble­ma i kako će se ova in­ve­sti­ci­ja vrlo dobro uklo­pi­ti u cje­lo­ku­pni rad tvor­ni­ce.

- Du­go smo če­ka­li na jedan ova­kav stroj. On

nam omo­gu­ća­va pre­ra­du od si­ro­vi­na do go­to­ vih proizvoda. Na taj na­čin “za­mi­je­nit će” de­ se­tak ra­dni­ka, a do­pri­ni­jet će i ve­li­kim ušte­da­ ma u osta­lim tro­ško­vi­ma. Škart će se ta­ko­đer umno­go­me sma­nji­ti. Na nje­mu će se pre­ra­đi­va­ ti svi pro­i­zvo­di, (osim sen­fa i hre­na), a s re­do­ vnom pro­i­zvo­dnjom po­čet će po­če­tkom ruj­na istaknuo je direktor Kal­ni­ka Novica Ciglar.

Stroj je na­ba­vljen od slo­ven­ske fir­me Ro­bo­ti­ ka-Ko­gler, a u mon­ta­ži su sudjelovali i ra­dni­ci Po­drav­ki­nog Odr­ža­va­nja.

Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

Ra­zgo­vor s Ma­ri­ja­nom Ju­rićem, direktorom se­kto­ra Po­slo­vna kva­li­te­ta

∆ NAŠA POSLA

Ka­pi­tal ne­ma po­vi­je­sna opte­re­će­nja Dalj­nje ja­ča­nje go­spo­dar­skih odno­sa Hrvatske i Sr­bi­je ne­ma, da­kle, ni­ka­kve al­ter­na­ti­ve. Za­to je dobro da su se sve re­le­ van­tni­je po­li­ti­čke opci­je u Hrvatskoj čvr­sto opre­di­je­li­le za ta­kvu po­li­ti­ku

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

D

o­bro je poznato ka­kvu ulo­gu u ši­re­nju Po­drav­ ki­na po­slo­va­nja u ju­ go­i­sto­čnoj Eu­ro­pi ima Sr­bi­ja.

Na nje­nom je tr­ži­štu u po­slje­ dnjih nekoliko go­di­na za­bi­lje­ žen i po­naj­ve­ći or­gan­ski rast pro­da­je Po­drav­ki­nih bran­do­ va. U pr­vom po­lu­go­di­štu ove godine Ve­ge­te, »o­ko­li­na, ju­ ha i osta­log asor­ti­ma­na pro­ da­no je u toj dr­ža­vi čak 29 po­sto više nego go­di­nu ra­ni­ je. Značajni je u isto­me ra­zdo­ blju i već uo­bi­ča­je­ni 10-po­sto­ tni rast na tr­ži­štu BiH, gdje izme­đu Fe­de­ra­ci­je i Re­pu­bli­ ke Sr­pske ne­ma pre­ve­li­ke ra­ zli­ke u ostva­ri­va­nju odli­čnih re­zul­ta­ta. a­mi­sli­te sada ova­kvu si­ tu­a­ci­ju: čel­nik je­dne od naj­va­žni­jih sr­bi­jan­skih stra­na­ka, za koju je ne­spor­ na de­mo­krat­ska usmje­re­nost, obra­ća se naj­ši­roj javnosti s te­ zom da su i danas, 12 go­di­na nakon oru­ža­nih su­ko­ba s Hr­ vat­skom, “ratne ra­ne još svje­ že i da ne treba stva­ra­ti ne­u­ go­du sr­bi­jan­skim gra­đa­ni­ma”.

Pri­tom ape­li­ra da se pre­ki­ne po­slo­va­nje s hr­vat­skim tvr­tka­ ma u Sr­bi­ji, ili da se su­sta­vno spre­ča­va no­vi ulaz nje­nog ka­ pi­ta­la. r­vat­ska bi ja­vnost s pra­vom bila šo­ki­ra­na ta­kvim “bal­kan­skim” po­na­ša­njem, su­pro­tnim osno­ vnim pra­vi­li­ma slo­bo­dnog tr­ ži­šta, koje je te­melj eu­rop­ skog uje­di­nja­va­nja. Pan­tov­čak i Ban­ski dvo­ri odmah bi se obra­ti­li Bruxellesu i upo­zo­ri­ li na ne­pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje sr­bi­jan­skih po­li­ti­ča­ra, tvr­de­ći kako bi to mo­glo de­sta­bi­li­zi­ ra­ti go­spo­dar­sku, sa­mim tim i po­li­ti­čku, si­tu­a­ci­ju u ci­je­loj re­gi­ji. Di­plo­mat­ske bi no­te sa svih stra­na sti­za­le u Be­o­grad. o se, sre­ćom, ni­je do­go­ di­lo, na­da­mo se i da ne­ će, jer bi po­slje­di­ce bi­ le isklju­či­vo ne­ga­ti­vne za obje stra­ne. No, upravo je ta­kvo izvr­ta­nje te­ze po­naj­bo­lji na­ čin da se shva­ti kiks koji je na­ pra­vio jedan vi­so­ki po­li­ti­čki du­žno­snik li­je­ve ori­jen­ta­ci­je, koji je u no­vin­skom in­ter­vjuu re­kao ne­što što go­di uhu ra­di­ kal­ne de­sni­ce, a i di­je­lu onih koji su na vla­sti­toj ko­ži osje­ti­ li ratne stra­ho­te. Sa­mo dan ka­ sni­je svi su se gro­mo­gla­sno di­ stan­ci­ra­li od te ne­spre­tne, sa­ svim ne­po­tre­bne i, bu­di­mo re­al­ni, šte­tne izja­ve. Ispo­sta­

Z

H

T

vi­lo se, do­du­še, da se ona ni­ je odno­si­la na sr­bi­jan­ski ka­ pi­tal u cje­li­ni, kako je to bio do­jam iz opre­me tek­sta, već na jedan slu­čaj iz ra­tnim tra­ u­ma­ma opte­re­će­ne isto­čne Sla­vo­ni­je. Ni­ti to, me­đu­tim, ne opra­vda­va ta­kvu ne­po­li­ti­ čnost u ja­vnim istu­pi­ma, što si am­bi­ci­o­zni po­li­ti­ča­ri ne mo­ gu do­pu­sti­ti. i­lo ka­kvo di­je­lje­nje ka­pi­ ta­la po na­ci­o­nal­no­sti ni­ je pri­hva­tlji­vo, po­go­to­ vo ne u uvje­ti­ma glo­ba­li­zi­ra­ nog go­spo­dar­stva. Otvo­re­na pi­ta­nja dvi­ju dr­ža­va tre­ba­ju po me­đu­na­ro­dnim pra­vi­li­ma rje­ša­va­ti predstavnici izvr­šne vla­sti, a go­spo­dar­ski odno­si mo­ra­ju bi­ti li­še­ni svih po­li­ti­ čkih ogra­ni­če­nja. Naj­za­ni­mlji­ vi­je je u to­me da bi od me­ đu­so­bnog za­tva­ra­nja tr­ži­šta da­le­ko više šte­te ima­la hr­vat­ ska stra­na, koja je odmah po obno­vi di­plo­mat­sih odno­sa i kre­nu­la u osva­ja­nja su­sje­dnog tr­ži­šta, kao i onog u sr­pskom en­ti­te­te­tu u BiH. odravka je samo jedna od hr­vat­skih tvr­tki na koju se mo­že lo­še odra­ zi­ti bi­lo ka­kvo po­gor­ša­nje bi­la­ te­ral­nih odno­sa. Tre­ba se pod­ sje­ti­ti da je ovih da­na Agro­kor ku­pio jedan od sr­bi­jan­skih tr­ go­va­čkih la­na­ca, i to, što je posebno za­ni­mlji­vo, od bra­ta biv­šeg mi­ni­stra vanj­skih po­ slo­va Vu­ka Dra­ško­vi­ća, koji je sa slu­žbe­nim Za­gre­bom če­ sto vo­dio ne­u­go­dne po­le­mi­ke o no­vi­joj po­vi­je­sti, bu­du­ći da je ve­li­čao po­li­ti­ku Dra­že Mi­ ha­i­lo­vi­ća. To­do­ri­će­va je kom­ pa­ni­je ra­ni­je ku­pi­la još ne­ke sr­bi­jan­ske tvr­tke, a stra­te­ški su­ra­đu­je i s naj­mo­ćni­jim ta­ mo­šnjim go­spo­dar­stve­ni­kom Mi­lo­ra­dom Mi­ško­vi­ćem. a­ta­vi­ćev KTC, naj­ve­ća žu­pa­nij­ska tr­go­va­čka tvr­tka, sa­gra­di­la je u Voj­vo­di­ni već nekoliko pro­daj­ nih cen­ta­ra, a pla­no­vi su joj na tr­ži­štu su­sje­dne države još am­bi­ci­o­zni­ji. To je u Po­drav­ki­ nom in­te­re­su, jer ta­ko ide la­ kše i pro­da­ja nje­ne ro­be. Sr­bi­ jan­ske je tvr­tke već ku­pi­lo, ili je osno­va­lo svoje tvr­tke i pred­ sta­vniš­tva, i niz dru­gih hr­vat­ skih tvr­tki, od Du­ka­ta i Vin­di­ je do Kra­ša i Nexe gru­pe. Po­to­ nja je za­ni­mlji­va po to­me što je na njen po­ku­šaj ku­pnje ci­ gla­ne To­za Mar­ko­vić bio ospo­ ra­van i po na­ci­o­nal­noj osno­ vi, što je na­i­šlo na opra­vda­no zgra­ža­nje hrvatske javnosti, a i ne­la­go­du me­đu be­o­grad­ skim du­žno­sni­ci­ma. alj­nje ja­ča­nje go­spo­ dar­skih odno­sa Hr­ vatske i Sr­bi­je ne­ma, da­kle, ni­ka­kve al­ter­na­ti­ve. Za­ to je dobro da su se sve re­le­ van­tni­je po­li­ti­čke opci­je u Hr­ vatskoj čvr­sto opre­di­je­li­le za ta­kvu po­li­ti­ku. Uo­sta­lom, spo­ me­nu­ta la­vi­na re­a­gi­ra­nja na samo je­dnu re­če­ni­cu do­volj­ no govori o to­me kako sa­zri­je­ va svi­jest o to­me da po­li­ti­čke ra­spra­ve i go­spo­dar­stvo treba uvi­jek raz­dva­ja­ti. n

B

P

K

D

Pri­la­go­đa­va­nje me­đu­na­ro­dnim stan­dar­di­ma nu­žno je za naš op­sta­nak i bo­lji­tak

Ra­zgo­va­rao: Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

D

a­nas smo svi svje­sni kako ra­di­mo i ži­vi­mo u svi­je­tu u kojemu je po­slo­va­nje a po­ sebno pro­da­ja proizvoda i uslu­ga na do­ma­ćem i svjet­skom tr­ži­štu uvje­to­va­na po­sje­do­va­njem ra­zli­či­ tih cer­ti­fi­ka­ta iza ko­jih sto­je su­sta­vi upra­vlja­nja čiji su za­htje­vi de­fi­ni­ra­ ni ra­zli­či­tim me­đu­na­ro­dnim i pri­ va­tnim stan­dar­di­ma (nor­ma­ma).

To su u iz­vje­snom smi­slu mo­der­ ne ba­ri­je­re u pro­me­tu roba s naj­če­ šćom za­da­ćom za­šti­te po­tro­ša­ča i ku­pa­ca. Ula­ga­nje u ra­zvoj i im­ple­ men­ta­ci­ju ova­kvih su­sta­va je lo­gi­ čno i nu­žno. Su­sta­vi i ra­zli­či­ti okvi­ ri (okvir odr­ži­vog ra­zvo­ja i druš­ tve­ne odgo­vor­no­sti, okvir poslov­ ne izvr­sno­sti i sl.) u ko­ji­ma se vr­ti sva­ko­dne­vni­ca mo­der­ne kom­pa­ni­ je danas su ele­men­ti di­fe­ren­ci­ja­ci­je do­brih od lo­ših kom­pa­ni­ja. Sve se za­pra­vo svo­di na po­di­za­nje ra­zi­ne kva­li­te­te na­ših proizvoda, uslu­ga, po­slo­vnih pro­ce­sa, pro­ce­sa upra­ vlja­nja, oko­li­ša i druš­tve­no odgo­ vor­nih odno­sa. Je­dnom ri­je­čju go­ vorimo o bo­ljoj kva­li­te­ti života.

Naj­bo­lji su­go­vor­nik na te­mu im­ ple­men­ta­ci­je tih okvi­ra i stan­dar­ da u Podravki je Ma­ri­jan Ju­rić, di­ rektor se­kto­ra Po­slo­vna kva­li­te­ta.

Ju­rić je oso­ba koja ima ve­li­ko isku­ stvo u ovom segmentu po­slo­va­nja, a tre­nu­tno je i izvr­šni pot­pred­sje­ dnik Eu­rop­ske or­ga­ni­za­ci­je za kva­ li­te­tu, odgo­vo­ran za po­dru­čje odr­ ži­vog ra­zvo­ja i ko­or­po­ra­ti­vne druš­ tve­ne odgo­vor­no­sti.

• Što je Eu­rop­ski mo­del poslov­ ne izvr­sno­sti?

- To je mo­del im­ple­men­ta­ci­je uku­pne kva­li­te­te u je­dnu kom­pa­ni­ ju. Ra­zvi­jen je iz po­tre­be po­bolj­ša­ nja kon­ku­ren­tno­sti eu­rop­skih kom­ pa­ni­ja na svjet­skom tr­ži­štu. Te­me­ lji se na vri­je­dno­sti­ma kom­pa­ni­je i nje­zi­nih za­po­sle­ni­ka i osam na­ če­la izvr­sno­sti: usmje­re­nost na ku­ pce i po­tro­ša­če, ra­zvoj par­tner­skih odno­sa, ra­zvoj i uklju­či­va­nje lju­di, pro­ce­sno upra­vlja­nje i odlu­či­va­nje na te­me­lju či­nje­ni­ca, stal­no uče­nje ino­va­ci­ja i po­bolj­ša­nja, vo­đe­nje sa svr­hom, kor­po­ra­ti­vna druš­tve­na odgo­vor­nost, usmje­re­nost na re­zul­ ta­te. Mo­del obu­hva­ća de­vet kon­ce­ pa­ta od ko­jih pet pred­sta­vlja­ju po­ ten­ci­ja­le, a če­ti­ri su kon­ce­pta svr­ sta­na u re­zul­ta­te . Mo­del je ja­ko do­bar za in­ter­ni i ek­ster­ni benc­ hmar­king do­brih pra­ksi i da­je uvid koliko su kom­pa­ni­je za­i­sta dobre.

Ključ je u izba­lan­si­ra­nom odno­su po­ten­ci­ja­la i re­zul­ta­ta u ma­te­ri­jal­ nom i ne­ma­te­ri­jal­nom smi­slu koji je naj­če­šće pre­su­dan za ma­te­ri­jal­ni (financijski) uspjeh kom­pa­ni­je. Po­ dravka danas po­du­zi­ma ja­ko pu­no ko­ra­ka koji spa­da­ju u po­dru­čje kva­

li­te­teupra­vlja­nja.Kva­li­te­taupra­vlja­ nja de­ri­vi­ra se od te­melj­nih na­če­la upra­vlja­nja ci­lje­vi­ma, što po­dra­zu­ mi­je­va če­ti­ri fa­ze djelovanja: pla­ ni­ra­nje, pro­ve­dba, pro­vje­ra i ana­li­ za i po­bolj­ša­nja koja iz te ana­li­ze pro­i­zla­ze. Na­gla­sak je na kon­ti­nu­i­ ra­nom po­bolj­ša­va­nju per­for­man­si po­slo­vnih pro­ce­sa. Ta­ko je upra­ vo sada u Podravki u ti­je­ku pro­jekt koji se odno­si na po­bolj­ša­nje i ino­ va­ci­ju do­sa­da­šnjih po­slo­vnih pro­ ce­sa i mje­re­nje per­for­man­si uz ve­li­ ku po­dr­šku IT na­do­gra­dnje.

• Su­stav upra­vlja­nja kva­li­te­tom?

- U sva­kom po­gle­du kada govo­ rimo o im­ple­men­ta­ci­ji su­sta­va tu je u pr­vom re­du upra­vlja­nje kva­ li­te­tom. Da­nas kada govorimo o kva­li­te­ti on­da se naj­če­šće fo­ku­si­ra­ mo na pro­i­zvod ili uslu­gu, da­kle naj­če­šće aso­ci­ja­ci­ja na kva­li­te­tu je aso­ci­ja­ci­ja na kva­li­te­tu sa­mog pro­ izvoda ili uslu­ge. No ovdje se ra­di o uku­pnoj kva­li­te­ti upra­vlja­nja po­ slo­vnim pro­ce­si­ma. Po­sje­do­va­nje cer­ti­fi­ka­ta koji svje­do­či o im­ple­ men­ti­ra­nom i efe­kti­vnom su­sta­vu upra­vlja­nja kva­li­te­tom po­slo­vnih pro­ce­sa pre­ma za­htje­vi­ma nor­me ISO 9001 je ga­ran­ci­ja da će izla­zni pro­i­zvod ili uslu­ga bi­ti upravo one kva­li­te­te koja je pre­dvi­đe­na spe­ci­fi­ ka­ci­ja­ma. Podravka po­sje­du­je cer­ ti­fi­ka­te o im­ple­men­ti­ra­nom i efe­ kti­vnom su­sta­vu upra­vlja­nja kva­ li­te­tom pre­ma za­htje­vi­ma nor­me ISO 9001 izda­te od stra­ne akre­di­ti­ ra­ne cer­ti­fi­ka­cij­ske ku­će s me­đu­na­ ro­dnom re­pu­ta­ci­jom - Det Nor­ske Ve­ri­tas i pod ne­pre­ki­dnim je au­di­ tor­skim nad­zo­rom..

• Su­stav za upra­vlja­njem oko­li­ šem?

- Za je­dnu druš­tve­no odgo­vor­ nu fir­mu koja že­li po­slo­va­ti u okvi­ ri­ma odr­ži­vog ra­zvo­ja ovaj su­stav je od ne­pro­cje­nji­ve va­žno­sti. On

No­va na­gra­da agen­ci­ji Bru­ke­ta&Ži­nić za Po­drav­ki­no go­di­šnje iz­vje­šće Za­gre­ba­čkoj mar­ke­tin­škoj agen­ci­ji Bru­ke­ta&Ži­nić do­di­je­lje­ne su još dvi­je na­gra­de za di­zajn i to za am­ba­la­žu ma­sli­no­vog ulja Chi­a­va­lon i go­di­šnje iz­vje­šće za Po­drav­ku, pre­sti­žnog me­đu­na­ ro­dnog na­tje­ča­ja “Red Dot De­sign Award” odr­ža­nog u Es­se­nu u Nje­ma­čkoj. Na­gra­đe­ni ra­do­vi bit će izlo­že­ni u njemačkom mu­ ze­ju “Red Dot De­sign Mu­se­um”, naj­ve­ćem izlo­žbe­nom pro­sto­ru su­vre­me­nog di­zaj­na.

se te­me­lji na za­htje­vi­ma nor­mnog niza ISO 14 000 a in­kor­po­ri­ra i za­ htje­ve za­kon­skih pro­pi­sa (Hr­vat­ ska, EU,...). Već su po­če­le aktivno­ sti oko po­kre­ta­nja projekta ra­zvo­ja i im­ple­men­ta­ci­je tog su­sta­va za ko­ jeg se pre­dvi­đa da će se odvi­ja­ti idu­ će dvi­je godine, a či­ja će do­slje­dna pri­mje­na bi­tno po­bolj­ša­ti naš od­ nos pre­ma oko­li­šu i omo­gu­ći­ti efi­ ka­sni­je upra­vlja­nje.

• Su­stav upra­vlja­nja si­gur­no­šću hra­ne?

- To je te­melj­ni su­stav sva­kog pra­ vnog su­bje­kta koji je na bi­lo koji na­ čin kroz svoje po­slo­va­nje uklju­čen u la­nac hra­ne “od far­me do sto­la”.

Ovo po­dru­čje je te­melj­no ure­đe­ no za­kon­skom re­gu­la­ti­vom u sva­ koj ze­mlji pa ta­ko i u Hrvatskoj.

No­vi Za­kon o ve­te­ri­nar­stvu i Za­ kon o hra­ni su usu­gla­še­ni sa EU re­ gu­la­ti­vom. Pro­pi­sa­na je pri­mje­na HACCP na­če­la i de­fi­ni­ra­na zdrav­ stve­na ispra­vnost hra­ne što pred­ sta­vlja mi­ni­mal­ne uvje­te za zaštitu zdra­vlja kon­zu­me­na­ta hra­ne od­ nosno po­tro­ša­ča. HACCP fun­kci­ o­ni­ra preko tzv. kri­ti­čnih kon­trol­ nih to­čki preko ko­jih se pra­te, eli­ mi­ni­ra­ju ili sma­nju­ju na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru po­ten­ci­jal­ne opa­ sno­sti za zdra­vlje. To su u pr­vom re­du mi­kro­bi­o­lo­ške opa­sno­sti po­ tom ke­mij­ske i fi­zi­čke opa­sno­sti.

HACCP na­če­la su u Podravki im­ ple­men­ti­ra­na na su­sta­van na­čin ta­ ko da je omo­gu­će­no upra­vlja­nje.

Sve te su­sta­ve Podravka ko­ri­sti i pri­mje­nju­je u za­šti­ti svo­jih po­tro­ša­ ča. Ve­li­ki ro­bni lan­ci tra­že cer­ti­fi­ka­ te su­sta­va pre­ma stan­dar­di­ma nji­ ho­vih udru­že­nja. Ia­ko su ovi stan­ dar­di ra­zvi­ja­ni za nji­ho­ve pri­va­tne mar­ke, danas se ra­di si­gur­no­sti tra­ že i od po­nu­đa­ča koji su poznati po mar­ka­ma svo­jih proizvoda. Po­ dravka po­sje­du­je i IFS i BRC cer­ti­ fi­ka­te i bila je pr­va u Hrvatskoj ko­

ja je pre­po­zna­la zna­če­nje ovih stan­ dar­da. Ima­mo i NSF cer­ti­fi­kat za vo­du mar­ke Stu­de­na či­me je po­ ve­ća­na kon­ku­ren­tnost ove mar­ke na tr­ži­štu. Podravka upravo im­ple­ men­ti­ra su­stav Ha­lal za ne­ke svo­ je pro­i­zvo­de i uslu­ge na­mi­je­nje­ne po­tro­ša­či­ma islam­ske vje­ro­i­spo­vi­ je­sti. I ovim stan­dar­dom do­ku­men­ ti­ra se kvalitetno po­slo­va­nje i kva­li­ te­tni pri­stup pro­i­zvo­di­ma i uslu­ga­ ma. Da­kle, sve je to fo­ku­si­ra­no na po­tro­ša­ča i nje­go­vu zaštitu u bi­lo ko­joj ka­ri­ci lan­ca sna­bdi­je­va­nja.

Ve­li­ku ulo­gu u pri­mje­ni svih ovih stan­dar­da u Podravki a i ši­re ima se­ ktor Po­slo­vne kva­li­te­te. Mo­men­tal­ no se ra­di na pro­ce­si­ma in­te­gra­ci­je po­sto­je­ćih su­sta­va pre­ma za­htje­vi­ ma spo­me­nu­tih nor­mi ra­di po­ve­ća­ nja tro­ško­vne efi­ka­sno­sti. Me­đu­tim gla­vni okvir u ko­ji­ma će se pro­ve­sti pro­mje­ne su­sta­va je okvir odr­ži­vog ra­zvo­ja i kor­po­ra­ti­vne druš­tve­ne odgo­vor­no­sti su­kla­dno za­htje­vi­ma no­ve nor­me ISO 9004 koja je još u fa­zi na­cr­ta, ali je već da­la kon­tu­re su­ sta­va upra­vlja­nja za odr­ži­vost. Unu­ tar tog okvi­ra Podravka treba vje­što izba­lan­si­ra­ti svoje aktivnosti i po­ slovne pro­ce­se u po­dru­čju eko­no­ mi­je, oko­li­ša i druš­tve­ne odgo­vor­no­ sti pre­ma van ali i pre­ma vla­sti­tim za­po­sle­ni­ci­ma. Ra­di se o in­ter­di­sci­ pli­nar­nom pri­stu­pu i no­vom ala­tu Upra­ve. Obje­di­nja­va­nje svih aktiv­ nosti u smi­slu po­sti­za­nja odr­ži­vih ci­lje­va pri­mje­nom po­stu­la­ta upra­ vlja­nja pro­ce­si­ma i upra­vlja­nja pro­ je­kti­ma i upra­vlja­nja ri­zi­ci­ma je ne­o­ pho­dno. Di­re­ktor Ju­rić isti­če ulo­gu pred­sje­dni­ka naše kom­pa­ni­je Dar­ ka Ma­rin­ca koji je svo­je­vr­sni pi­o­nir i li­der na po­dru­čju odr­ži­vog ra­zvo­ja ali i vo­đe­nja ino­va­ti­vne tran­sfor­ma­ ci­je kom­pa­ni­ja u Hrvatskoj, pa ti­ me i Podravke.

- Tu smo oti­šli naj­da­lje i mi re­ do­vno obja­vlju­je­mo iz­vje­šća o odr­ ži­vom ra­zvo­ju koja su po­sta­la pra­ vi­lo i mi se druš­tve­no odgo­vor­no po­na­ša­mo i unu­tar kom­pa­ni­je ali i pre­ma van. Je­di­na kon­stan­ta na­ še uspje­šno­sti i odr­ži­vo­sti je­su ve­ li­ke pro­mje­na i mi smo već na­pra­ vi­li odre­đe­ne pro­mje­ne. Po­drav­ka­ ši i danas do­ka­zu­ju da su zre­li i da mo­gu pra­ti­ti ta­kve pro­mje­ne, me­ đu­tim, tran­sfor­ma­ci­ja kom­pa­ni­je uklju­ču­je mno­ga no­va i često bol­na sko­ko­vi­ta po­bolj­ša­nja da bi se po­ ve­ća­la efi­ka­snost i po­ja­ča­la kon­ku­ ren­tnost. Svi za­po­sle­ni­ci Podravke mo­ra­ju bi­ti svje­sni da pri­la­go­đa­va­ nje me­đu­na­ro­dnim stan­dar­di­ma i obra­sci­ma ino­va­ti­vnog po­slo­va­ nja uz vi­zi­o­nar­sko vo­đe­nje na odr­ živ na­čin ne­će bi­ti la­ko, ali isto ta­ko da je to ci­je­na našeg op­stan­ka i bo­ lji­tka isto­do­bno i da na to­me mo­ra­ mo ustra­ja­ti. Že­li­mo li da Podravka bu­de još bo­lja, mo­ra­mo se svi sku­ pa mi­je­nja­ti još br­že - ista­kao je na kraju Ma­ri­jan Ju­rić. n

Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

Re­zul­ta­ti po­slo­va­nja Gru­pe Podravka za pr­vih šest mje­se­ci ove godine

Najveći rast ostvaren u grupi Mesni program i riblje konzerve

P

ri­ho­di od pro­da­je Gru­ pe Podravka u pr­voj po­ lo­vi­ci 2007. godine izno­ si­li su 1.583,7 mi­li­ju­na ku­na.

Tr­ži­šte Hrvatske, koje či­ni 56 po­sto uku­pne pro­da­je Gru­pe Podravka, u pr­vih šest mje­se­ci ove godine ostva­ru­je rast od 3 po­sto, dok je na ino­ze­mnim tr­ ži­šti­ma, zbog pre­stan­ka di­stri­ bu­ci­je Ne­stle­o­vih proizvoda ostva­ren pad pro­da­je od 14 po­ sto, što na uku­pnoj ra­zi­ni re­ zul­ti­ra pa­dom pro­da­je SPP-a Pre­hra­na i pi­ća od 6 po­sto. Or­ gan­ski rast pro­da­je izno­sio je 3 po­sto i na ino­ze­mnim i na hr­ vatskom tr­ži­štu. SPP Far­ma­ce­ u­ti­ka na uku­pnoj ra­zi­ni ostva­ ru­je pad pro­da­je od 2 po­sto, če­ mu naj­vi­še pri­do­no­si pad pro­ da­je na hrvatskom tr­ži­štu od 5 po­sto, dok su ino­ze­mna tr­ži­ šta uku­pno ra­sla 8 po­sto. Ge­ ne­ra­tor ra­sta pro­da­je far­ma­ ce­ut­skih proizvoda u ino­zem­ stvu je tr­ži­šte Ru­si­je i to naj­ve­ ćim di­je­lom u der­ma­ti­ci­ma te li­je­ko­vi­ma iz kar­di­o­va­sku­lar­ne sku­pi­ne. Gla­vni pak ra­zlog pa­ da pro­da­je na tr­ži­štu Hrvatske uzro­ko­van je već nekoliko pu­

ta obja­šnje­nim pri­ti­skom na ci­ je­ne lijekova osno­vne i do­pun­ ske li­ste HZZO-a, ali isto ta­ko va­žno je ista­knu­ti rast pro­da­je be­zre­cep­tnih proizvoda od 35 po­sto na hrvatskom i 89 po­sto na ino­ze­mnim tr­ži­šti­ma, što pred­sta­vlja uku­pni rast pro­da­ je be­zre­cep­tnih proizvoda od 40 po­sto.

Sve Podravkine marke ostvarile rast prodaje

Sve gru­pe proizvoda unu­tar Po­drav­ki­nih mar­ki ostva­ri­le su rast pro­da­je u odno­su na isto ra­zdo­blje pro­šle godine. Naj­ve­ ći rast ostva­ren je u gru­pi Me­ sni pro­gram i ri­blje kon­zer­ve, če­mu naj­vi­še pri­do­no­si rast na ino­ze­mnim tr­ži­šti­ma, poseb­ no na tr­ži­štu ju­go­i­sto­čne Eu­ ro­pe od 32 po­sto, a gla­vni ra­ zlog to­me je re­vi­ta­li­za­ci­ja Eva bran­da koji je na tom tr­ži­štu i prije do­mi­ni­rao. Ta­ko­đer, rast pro­da­je od 5 po­sto ostva­ren je u gru­pi proizvoda Dje­čja hra­ na, sla­sti­ce i snack či­me je na­ sta­vljen trend ra­sta u toj gru­pi proizvoda. Pro­šle godine lan­ si­ra­ni su no­vi pro­i­zvo­di pod

mar­kom Čo­ko­li­no - Čo­ko­li­no Crunch i Čo­ko­li­no Maxi, či­ me se ušlo u ka­te­go­ri­ju ži­ta­ri­ ca. Ove godine, uz do­da­tne no­ ve pro­i­zvo­de, pro­mi­je­nje­na je i mar­ke­tin­ška kon­ce­pci­ja mar­ ke Čo­ko­li­no či­me se ona di­fe­ ren­ci­ra od mar­ke Li­no, dje­čje hra­ne na­mi­je­nje­ne be­ba­ma i dje­ci pred­škol­ske do­bi. Po­sti­ gnut rast re­zul­tat je su­sta­vno­ ga pri­stu­pa ra­zvo­ju mar­ke pa je ta­ko pro­da­ja Čo­ko­li­no ži­ta­ri­ ca ra­sla 9 po­sto, a Čo­ko­li­no na­ ma­za 18 po­sto.

Ojačavanje liderske pozicije u Poljskoj

Ti­je­kom prve po­lo­vi­ce ove godine Podravka je kre­nu­la u ja­ča­nje svoje tr­ži­šne po­zi­ci­je u ka­te­go­ri­ji be­zal­ko­hol­nih na­ pi­ta­ka. Akvi­zi­ci­jom mar­ke Le­ ro, odnosno pro­ši­re­njem asor­ ti­ma­na na ka­te­go­ri­je ju­i­ce­va, ne­kta­ra, si­ru­pa i dru­gih so­ko­va pa­ki­ra­nih u mo­der­noj i te­hno­ lo­ški na­pre­dnoj am­ba­la­ži Po­ dravka osna­žu­je svoje tr­ži­šne po­zi­ci­je pa su ta­ko Pi­ća u pr­vih šest mje­se­ci ove godine ostva­ri­ la rast pro­da­je od 5 po­sto.

Pro­da­ja Do­da­ta­ka je­li­ma ostva­ru­je uku­pan rast od 1 po­ sto, če­mu naj­vi­še pri­do­no­si rast pro­da­je na tr­ži­štu sre­dnje Eu­ro­pe od 3 po­sto. Naj­zna­čaj­ ni­je ino­ze­mno tr­ži­šte do­da­ta­ ka je­li­ma, tr­ži­šte Polj­ske, ostva­ ri­lo je rast pro­da­je od 8 po­ sto. O va­žno­sti ovoga tr­ži­šta za gru­pu proizvoda Do­da­ci je­ li­ma govori i či­nje­ni­ca da je u dru­gom kvar­ta­lu 2007. godine Podravka ku­pi­la mar­ke War­ zywko i Per­fe­cta. Tim po­slo­ vnim po­te­zom će se osim po­ ve­ća­nja isko­ri­šte­no­sti ka­pa­ci­te­ ta Tvor­ni­ce Ve­ge­te u Polj­skoj, do­da­tno oja­ča­ti i li­der­ska po­zi­ ci­ja na tr­ži­štu uni­ver­zal­nih do­ da­ta­ka je­li­ma po­nu­dom mar­ke koja se na­la­zi u me­di­um pri­ce segmentu. Od osta­lih do­ga­đa­ nja u pr­voj po­lo­vi­ci ove godi­ ne treba ista­knu­ti kako je Po­ dravka sklo­pi­la ugo­vor o po­ slo­vnoj suradnji s Ga­stro Gru­ pom i Na­ci­o­nal­nom udru­gom obi­telj­skih i ma­lih ho­te­la te da su di­o­ni­ce naše kom­pa­ni­je uvr­ šte­ne u no­vi re­gi­o­nal­ni in­deks Be­čke bur­ze - CROX in­deks (Cro­a­ti­an Tra­ded Index). B. F.

Ital-Ice Po­reč

Dobri poslovni rezultati zahvaljujući dobroj organizaciji i investicijama od 1,7 milijuna kuna Proizvodnja sladolednih slastica u Ital-Iceu

Juraj Slavković

No­vi iza­zov za Po­drav­ki­nu me­snu in­du­stri­ju Da­ni­ca d.o.o.

Cer­ti­fi­ka­ci­ja ha­lal kva­li­te­te

P

o­drav­ki­na me­sna in­du­stri­ja Da­ni­ca ima osmi­šlje­nu stra­te­gi­ju osva­ja­nja no­vih tr­ži­šta i spre­mna je za no­ve iza­zo­ve, a to je pro­i­zvo­dnja pre­ma ha­lal stan­dar­du, za što je po­tre­bno do­bi­va­nje cer­ti­fi­ka­ta za ha­lal. Što je ha­lal kva­li­te­ta?

To je uku­pna ka­ra­kte­ri­sti­ka proizvoda i uslu­ga koji su u skla­du s islam­skim pro­pi­si­ma i ispu­nja­va­ju pa­ra­me­tre kva­li­ te­te te su kao ta­kvi do­zvo­lje­ni mu­sli­ma­ni­ma za ko­ri­šte­nje i kon­zu­mi­ra­nje.

Pro­i­zvo­di su na ba­zi ju­ne­ti­ne, go­ve­di­ne i me­sa pe­ra­di.

U skla­du s do­brom po­slo­vnom po­li­ti­kom, a u do­go­vo­ru s Po­slo­vnom kva­li­te­tom Podravke, do­ni­je­ta je odlu­ka o po­ kre­ta­nju no­vog projekta, a to je ha­lal stan­dard tj. ha­lal cer­ ti­fi­ka­ci­ja.

Po­če­tkom sr­pnja ove godine odr­ža­na je ha­lal edu­ka­ci­ja u or­ga­ni­za­ci­ji Agen­ci­je za cer­ti­fi­ci­ra­nje ha­lal kva­li­te­te u koju su bili uklju­če­ni svi no­si­te­lji ovog projekta. Na­kon toga na­ pra­vljen je plan pri­pre­ma za ha­lal cer­ti­fi­ka­ci­ju, kako bi se osi­gu­ra­li svi pre­du­vje­ti za osi­gu­ra­nje kva­li­te­te pre­ma po­sta­ vlje­nim za­htje­vi­ma, od ula­znih ma­te­ri­ja­la, skla­di­šte­nja, pro­ ce­sa pro­i­zvo­dnje do ma­ni­pu­la­ci­je s go­to­vim pro­i­zvo­di­ma.

Na­pra­vljen je niz in­ter­nih edu­ka­ci­ja s dje­la­tni­ci­ma, kon­ta­kti­ ra­ni su do­ba­vlja­či si­ro­vi­na, adi­ti­va, za­či­na, am­ba­la­že i osta­ log re­pro­ma­te­ri­ja­la.

Na taj na­čin će svi u lan­cu bi­ti upo­zna­ti sa za­htje­vi­ma ove spe­ci­fi­čne kva­li­te­te. Izra­đe­na je sva tra­že­na do­ku­men­ta­ci­ja, no­vi plan HrACCP-a, de­talj­na snim­ka sta­nja svih pro­ce­sa, kao i plan in­ve­sti­cij­skog ula­ga­nja.

Svi za­po­sle­ni­ci Da­ni­ce po­ka­za­li su ve­li­ki in­te­res, ta­ko da smo u kra­tkom vre­men­skom pe­ri­o­du pred za­vr­še­tkom pri­ pre­ma za in­ter­ni au­dit koji će se odr­ža­ti 24. ko­lo­vo­za, a na­ kon toga će se po­če­tkom ruj­na odr­ža­ti gla­vni cer­ti­fi­ka­cij­ski au­dit od Agen­ci­je za cer­ti­fi­ci­ra­nje ha­lal kva­li­te­te.

Sva­ki su­stav upra­vlja­nja kva­li­te­te do­no­si ne­što no­vo i ko­ri­ sno. Na­sto­ji­mo svi to­me do­pri­ni­je­ti, jer nam to otva­ra no­va tr­ži­šta i no­vi po­slo­vni uspjeh koji oče­ku­ju svi djelatnici Po­ dravkine me­sne in­du­stri­je Da­ni­ca.

Ma­ri­ja Do­min­ko­vić

Ure­đe­nje pri­ze­mlja Podravkine sedmerokatnice

sta­lom i drugo po­vr­će, ia­ko je te­ško sada kom­pa­ri­ra­ti re­zul­ ta­te jer nji­ho­va prava se­zo­na je u je­sen, ali taj pro­gram je apso­lu­tno na pr­vom mje­stu.

Sve u sve­mu, mi­slim da u ItalIceu ra­di­mo vrlo dobro, ne­ma pra­zno­ga ho­da i za­cr­ta­ne pla­ no­ve će­mo si­gur­no ostva­ri­ti, a naj­ve­ćim di­je­lom i pre­ba­ci­ti - re­kao je Ju­re Slav­ko­vić.

Do­bra su­ra­dnja Ital-Icea, Pro­da­je i Mar­ke­tin­ga

K

a­da smo po­če­tkom ove godine po­sje­ti­li ItalIce u Po­re­ču, direktor tvor­ni­ce Ju­re Slav­ko­vić je ta­ da izja­vio: - Mo­ram pri­zna­ti da je ovo­ go­di­šnji plan po­di­gnut re­al­no i bit će ga mo­gu­će ostva­ri­ti pa čak i pre­ba­ci­ti, ali za to nam tre­ba­ju odre­đe­ne in­ve­sti­ci­je kako bi­smo do­bi­li do­da­tnu si­ gur­nost i kva­li­te­tu u pro­i­zvo­ dnji, skla­di­šte­nju i di­stri­bu­ci­ ji. Ta­ko­đer, ape­li­ram na naše ljude koji su na te­re­nu u sa­ sta­vu Pro­da­je Hr­vat­ska da nji­ hov rad i za­la­ga­nje osta­ne na istom, ako ne čak i na bo­ljem ni­vou nego la­ni. Ve­za te­re­na s ku­pci­ma je naj­bi­tni­ja u sve­ mu to­me jer u ko­na­čni­ci lju­di či­ne po­sao. Da­kle, u njih tre­ ba ula­ga­ti, o nji­ma treba vo­di­ ti ra­ču­na, jer naš osno­vni cilj je ući u sva­ki se­gment po­tro­ šnje, stvo­ri­ti ko­mu­ni­ka­ci­ju s ku­pcem i to dr­ža­ti na kva­li­te­ tnoj ra­zi­ni.

Da je Ju­re dobro pre­dvi­đao

do­ka­zu­ju i re­zul­ta­ti za pr­vo po­lu­go­di­šte 2007. godine. U pr­vih šest mje­se­ci ove godine Po­drav­ki­na tvor­ni­ca u Po­re­ču Ital-Ice bi­lje­ži ko­li­čin­ski rast pro­i­zvo­dnje ve­ći od 13 po­sto u odno­su na isto pro­šlo­go­di­ šnje ra­zdo­blje, dok je zbog no­ ve or­ga­ni­za­ci­je pro­da­je, pre­ ma ko­joj Ital-Ice pro­da­je ro­bu isklju­či­vo Podravki, financij­ ski po­ka­za­telj ve­ći za više od 5 po­sto. Uz to, tro­ško­vi po­slo­ va­nja ostali su na pro­šlo­go­di­ šnjoj ra­zi­ni.

In­ve­sti­ci­je u pro­i­zvo­dni dio tvor­ni­ce

Gla­vni ra­zlog do­brim po­slo­ vnim re­zul­ta­ti­ma je pra­vo­vre­ me­na i so­li­dno pri­pre­mlje­na se­zo­na, a i pra­vo­vre­me­no ra­ zu­mi­je­va­nje Upra­ve Podravke koja je odo­bri­la zna­tna fi­nan­ cij­ska sred­stva koja su ulo­že­ na u in­ve­sti­ra­nje pro­i­zvo­dnog di­je­la tvor­ni­ce. Za­mi­je­nje­ne su sve tri kom­pre­sor­ske sta­ni­ ce u hla­dnja­ča­ma te se sada u

nji­ma mo­že po­sti­ći tem­pe­ra­ tu­ra od čak mi­nus 24 stu­pnja.

Po­tom su na­ba­vlje­na dva no­ va fri­ze­ra - stro­je­vi koji pro­i­ zvo­de sla­do­led, ku­pljen je tre­ ći stroj za pu­nje­nje sla­do­le­ da, pa­ste­ri­za­tor i pum­pa, sve u sve­mu, u pro­i­zvo­dnju ItalIcea in­ve­sti­ra­no je 1.720.000 ku­na. Ta­ko­đer, do­šlo je šest no­vih ka­mi­o­na za za­mje­nu i tim po­te­zom nisu po­ve­ća­va­ ni tro­ško­vi, a do­bio se no­vi­ji vo­zni park.

- Zbog svih ovih in­ve­sti­ci­ja Ital-Ice je u pr­vih šest mje­se­ci ostva­rio po­zi­ti­vne re­zul­ta­te, ia­ko na­ma to ra­zdo­blje no­si svega oko 30 po­sto go­di­šnjeg pro­me­ta, a u sr­pnju i ko­lo­vo­ zu ostva­ru­je­mo više od po­lo­ vi­ce go­di­šnjeg pro­me­ta. Odli­ čan trend na­sta­vlja­mo i u sr­ pnju, ne samo u pro­gra­mu sla­do­le­da, već i za­mr­znu­tim pro­gra­mu po­vr­ća. Podravkin pom­frit se pro­fi­li­rao kao vrlo kva­li­te­tan i cje­no­vno pri­hva­ tljiv brand na tr­ži­štu kao uo­

Ital-Ice, kao uo­sta­lom i Po­ dravka, ta­ko­đer ni­je imun na do­sta ve­lik hrvatski go­spo­ dar­ski pro­blem, A to su sve ve­ći za­htje­vi na­ših ku­pa­ca u smi­slu do­da­tnih ra­ba­ta i po­ pu­sta, dok s dru­ge stra­ne ula­ zne stav­ke, po­put ci­je­na si­ ro­vi­na, am­ba­la­že i ener­ge­na­ ta po­sta­ju sve ve­će. No, bez obzi­ra na sve te pro­ble­me, re­ zul­ta­ti Ital-Icea su kon­ti­nu­ i­ra­no do­bri i to već nekoli­ ko go­di­na za­re­dom. Za ta­kav trend, kao što isti­če čel­ni čo­ vjek Podravkine tvr­tke u Po­ re­ču, osim dobre or­ga­ni­za­ci­ je pro­i­zvo­dnje i pra­vo­vre­me­ nih in­ve­sti­ci­ja, naj­za­slu­žni­ja je Po­drav­ki­na Pro­da­ja i Mar­ ke­ting. Naime, Po­drav­ki­na pro­daj­na ope­ra­ti­va, Pro­da­ja i Mar­ke­ting su­sta­vno or­ga­ni­ zi­ra­ju broj­ne akcije kod na­ ših ku­pa­ca koje su ima­le vrlo ve­lik i po­zi­ti­van efekt kod po­ tro­ša­ča. Taj trend dobre i kva­ li­te­tne su­ra­dnje Ital-Icea, Pro­ da­je i Mar­ke­tin­ga se na­sta­vlja te je ne­u­pi­tno da će, uz kva­li­ te­tnu organizaciju po­sla i re­ a­li­zi­ra­ne ne­o­pho­dne in­ve­sti­ cij­ske za­hva­te u pro­i­zvo­dnji, ovo­go­di­šnji am­bi­ci­o­zan plan Ital-Icea bi­ti ostva­ren.

B. Fabijanec

U Podravki su tre­nu­tno u ti­je­ku ra­do­vi pre­u­re­đe­nja pri­ze­mlja zgra­de re­sto­ra­na za pre­hra­nu ra­dni­ka. Ra­do­vi su za­po­če­li s pr­ vim da­ni­ma ko­le­kti­vnog go­di­šnjeg odmo­ra u Podravki, a nji­hov je za­vr­še­tak pre­dvi­đen do kra­ja ruj­na. Do sada su izvr­še­ni gru­ bi ra­do­vi: ukla­nja­nje zi­dnih i stro­pnih oblo­ga, di­je­la zi­do­va u sa­ni­tar­nim pro­sto­ri­ja­ma i do­tra­ja­lih in­sta­la­ci­ja, a sli­je­de ra­do­ vi na po­sta­vlja­nju no­vog su­sta­va kli­ma­ti­za­ci­je, ven­ti­la­ci­je i gri­ja­ nja pro­sto­ra, no­vih zi­dnih, po­dnih i stro­pnih oblo­ga, ras­vje­te te au­dio-vi­deo su­sta­va i po­sta­vlja­nje no­vog šan­ka s pri­pa­da­ju­ćom opre­mom.

Ra­do­vi se izvo­de pre­ma pro­je­ktu ar­hi­te­kta Zdrav­ka Sa­ra­pa i su­ra­ dni­ka iz For­ma bi­roa iz Ko­pri­vni­ce, a izvo­đač ra­do­va je PNP Com­ mer­ce, ta­ko­đer iz Ko­pri­vni­ce. Bu­du­ći da u taj pro­stor ni­je ula­ga­ no od izgra­dnje, da­kle pu­nih 30 go­di­na, zbog do­tra­ja­lo­sti in­sta­la­ci­ ja i ne­fun­kci­o­nal­no­sti pro­sto­ra i opre­me, ure­đe­nje pri­ze­mlja Po­ dravkine zgra­de po­ka­za­lo se nu­žnim. Pre­ma ri­je­či­ma po­mo­ćni­ka di­re­kto­ra se­kto­ra Upra­vlja­nje uslu­ga­ma Ivana Še­sta­ka, pro­jekt sli­ je­di kon­ce­pci­ju ure­đe­nja pri­ze­mlja u ar­hi­te­kton­skom mi­ni­ma­li­sti­ čkom sti­lu, što je tre­nu­tno i svjet­ski trend. Isti pro­je­ktant je pro­je­ kti­rao, a izvo­đač izveo ra­do­ve re­kon­stru­kci­je kon­fe­ren­cij­ske dvo­ ra­ne koja je po­sta­la vrlo ugo­dna i vr­hun­ski opre­mlje­na dvo­ra­na za odr­ža­va­nje kon­fe­ren­ci­ja pro­daj­nog oso­blja i dru­ge sku­po­ve s ve­ćim bro­jem su­di­o­ni­ka. Pre­u­re­đe­njem pri­ze­mlja zgra­de re­sto­ra­ na za pre­hra­nu ra­dni­ka ne­stat će i po­slje­dnji trag da­vno uga­slog bran­da pi­ća pod na­zi­vom Tin po ko­jem je i pro­stor za ispi­ja­nje ka­ ve i be­zal­ko­hol­nih na­pi­ta­ka još uvi­jek zvan Tin bar. Svi­je­tli to­no­vi zi­dnih oblo­ga, mo­de­ran na­mje­štaj, ugo­dna gla­zba i vi­de­o­spo­to­vi uz mo­gu­ćnost sje­de­nja pa će pi­je­nje ka­ve i so­ko­va tijekom za­slu­ že­nog dne­vnog odmo­ra za­si­gur­no bi­ti ugo­dni­je. Sta­kle­ni zid dje­ lo­mi­čno će odva­ja­ti ovaj pro­stor od ono­ga ko­jim se pro­la­zi pre­ma po­slo­vnoj se­dme­ro­ka­tni­ci. Ure­đe­nje pri­ze­mlja u okviru te in­ve­sti­ ci­je pre­dvi­đa još ure­đe­nje VIP sa­lo­na “prof. Zla­te Bartl” u pro­sto­ ru pr­vo­tno za­mi­šlje­nom za po­tre­be be­le­tri­sti­čke knji­žni­ce. Za­mi­ šljen je kao pro­stor u ko­jem će se pre­zen­ti­ra­ti Po­drav­ki­na po­vi­jest na mo­de­ran i su­vre­men na­čin. n

4 PODRAVKA NA BURZI

Ljeto povečalo korekciju dionica Podravke Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr Obzirom na posvemašnju letargiju koja je ”okovala” domaće tržište kapitala tijekom srpnja, kolovoz doista nije obećavao previše uzbuđenja, navodeći većinu promatrača na zaključak kako bi višemjesečna stagnacija mogla potrajati sve do rujna i ulaska HT-a u najvišu burzovnu kotaciju. Suprotno tome, tekući je mjesec iznjedrio znatno zanimljiviju trgovinu, bogatiju obujmom trgovine, jednim newcomerom u najvišoj burzovnoj kotaciji (Magma), ali i nešto izraženijim pritiskom prodavatelja. Zapravo, prije bi se moglo reći kako su investitori bili prilično izbirljivi, osiguravši blistavu izvedbu pojedinih sektora (poput građevinara ili brodara), dok je, produžavajući višemjesečnu stagnaciju CROBEX indeksa Zagrebačke burze, nekolicina blue-chip izdanja iznijela pak teret inicijative pesimi-

Datum 16.8.2007 17.8.2007 20.8.2007 21.8.2007 22.8.2007

stično nastrojenog dijela ulagača. Prije svega INA, koja se, dijelom i pod utjecajem kaosa na inozemnim financijskim tržištima, spustila sve do najniže razine od kraja siječnja, no pomanjkanje prikladnih motiva koji bi opravdali veću aktivnost optimista na svojoj je koži osjetila i Podravka.

U čijem slučaju korekcija posljednjih dana ozbiljno nagriza ključnu razinu podrške od 550 kuna, oko koje se vodi vrlo interesantna borba dvaju suprotstavljenih tabora. U kojoj, barem za sada, kupci uspijevaju neutralizirati pritisak prodavatelja, što najbolje pokazuje činjenica da se cijena dionica posljednjih dana redovito spuštala ispod navedene granice, označivši kulminaciju korekcije padom na 531 kunu (najniže u posljednjih pet mjeseci), da bi se na kraju ipak nekako uspijevala domoći okrugle cifre, limitirajući gubitak u proteklih mjesec dana na 6,5%.

Usporedbe radi, CROBEX je u promatranom razdoblju zabilježio 2,5% pada vrijednosti.

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena

Cijena 551.00 559.00 557.00 558.00 550.00

Promet 1,451,546.02 3,751,023.92 785,106.75 4,459,450.50 510,217.50 Promet

PODR-R-A 16-22.08.2007.

5,000,000

560.00

4,500,000

558.00

4,000,000 556.00

3,500,000

554.00 552.00

Promet

3,000,000

Cijena

2,500,000 2,000,000

550.00

1,500,000

548.00

1,000,000 546.00

Podravka ovoga ljeta Podravkina kraljevska gozba Tijekom trajanja ATP teniskog turnira Studena Croatia Open u Umagu, u hotelu “Koralj” održana je kraljevska gozba za 400-tinjak uzvanika. Uz Podravkine promotore kulinarstva, tim Podravkinog ugostiteljstva s Ksenijom Sedlanić, Stjepanom Žagačem i Darijom Hor vatom predstavili su renesansni stol s kraljevskom gozbom. Promotori u renesansnim uniformama posluživali su renesansna jela: kopuna s nadjevom od kestena u umaku od šumskih gljiva, veprov hrbat u kosanoj masti, paprikaš od mesa divljači s Vegetom mediteran, te čarobne zalogajčiće (jetrica u špeku) i pogače.

Podravka na 18. ATP teniskom turniru Studena Croatia Open Umag

Čokolino višebojac u Umagu nagradio pobjednicu

Pripremila: Ines Banjanin

O

samnaesti teniski ATP turnir Studena Croatia Open Umag - kao i svih dosadašnjih godina - nije se svodio samo na tenisu, već je i zabavni program ove godine bio uistinu bogat. Zbog dobre organizacije i bogatstva popratnih priredbi umaški je Pobjedniku umaškog turnira Carlosu Moyi ček je uručio predsjednik Uprave Podravke Darko Marinac turnir dosad čak tri puta naPodravkini promotori kulinarstva i građivan posebnom nagradom konobari u Umagu su vodili brigu “Award of Exellence”, kao najboda gostima ništa ne bi nedostajalo lje organizirani turnir u svojoj kategoriji. Priznanje je to organizatorima na čelu s direktorom Slavkom Rasbergerom, ali i posjetiteljima, uzvanicima, pokroviteljima među kojima posebno mjesto imaju Podravka i Studena. Tako je, između ostaloga, kraj novinarskog centra postavljen impozantni šator Podravke u kojemu je organiziran restoran. Tu su Podravkini promotori kulinarstva i konobari vodili konstantnu brigu da gostima ništa ne bi nedostajalo. Uz glavni teniski teren bio je postavljen i izložbeni prostor Studene gdje su svakodnevno organizirane nagradne igre za posjetitelje umaškog turnira.

0 16.8.07

20.8.07

22.8.07

Dan rajčice u Umagu Turistička zajednica grada Umaga i Grad Umag organizatori su sad već tradicionalne fešte od rajčica, koja se početkom kolovoza održava na umaškom glavnom Trgu slobode. Kraj oko Umaga je zbog klime i sastava zemljišta poznat po proizvodnji posebno kvalitetne rajčice koja se u Podravkinom pogonu u Umagu finalizira u vrhunske proizvode od rajčice. Iz toga je i proizišla ideja da se i turističkom feštom obilježi ova veza Umaga i rajčice. Ovogodišnji Dan rajčica u Umagu održan je 2. kolovoza, a tom su prilikom Podravkini promotori kulinarstva Dražen Đurišević, Zlatko Sedlanić i Zoran Delić pripremali ukusna jela na bazi rajčice u tri velike tave. Za pripremu jela potrošeno je 200 kg tjestenine, 200 l Podravkinog umaka od rajčice bolognese, 60 l salse, 20 l koncentrata od rajčice, 100 kg rajčice, 20 l pelata, 50 kg mljevenog mesa, 50 kg puretine, 10 kg maslina i 5 kg Vegete Mediteran. Također je ponuđen kolač od 70 metara s Podravkinom mješavinom za biskvitno tijesto, punilom od višanja i šlagom, a za osvježenje Studena. Prikupljeni prihod od prodaje u iznosu od 30.000 kuna namijenjen je u humanitarne svrhe.

Podravka - Tvornica Voće

Otkup jabuka i šljiva OTKUP SVJEŽE INDUSTRIJSKE JABUKE • Podravka d.d. je za potrebe svoje tvornice Voće počela otkupljivati svježe industrijske jabuke. Otkup je počeo 20. kolovoza.

• Prijem jabuke obavlja se svakog dana (osim subote i nedjelje) od 7 do 14 sati.

• Cijena je 0,65 kn/kg, dovezeno u krug tvornice Voće.

• Plodovi moraju biti čisti, zdravi i bez stranih primjesa. Truli i natruli plodovi se neće preuzimati.

• Plaćanje u roku 30 dana preko štedne knjižice ili tekućeg računa otvorenog uPodravskoj banci.

• Za sve dodatne informacije obratite se na telefon 048 /651 332.

OTKUP SVJEŽE ŠLJIVE • Podravka će za potrebe svoje tvornice Voće otkupljivati svježe šljive.

• Otkup počinje 3. rujna.

• Prijem šljive bit će svakog dana (osim subote i nedjelje) od 7 do 14 sati.

• Cijena je 2,50 kn/kg za sortu bistricu, odnosno 2,00 kn/kg za ostale sorte, dovezeno u krug tvornice Voće.

• Različite sorte moraju biti odvojene.

•Plodovi moraju biti čisti, zdravi i bez stranih primjesa. Truli i natruli plodovi neće se preuzimati.

• Plaćanje u roku od 30 dana preko štedne knjižice ili tekućeg računa otvorenog u Podravskoj banci.

• Za sve dodatne informacije obratite se na telefon 048 /651 332.

Alkarski momak Ante Peraica prvi Podravkaš u alkarskoj četi

Podravka je ovoga ljeta bila prisutna u nizu događanja, bilo kao organizator, sponzor ili sudionik pojedinih manifestacija. Podravkino ime značajno je za ovogodišnji osamnaesti teniski ATP turnir Studena Croatia Open Umag, a sa svojim se proizvodima i obilježjima, osim u Umagu, predstavila na Podravskim motivima, Picokijadi, Dardi, Donjoj Stubici, Motovunu, Sinju...

Podsjećamo - u riječi i slici - na neka od događanja diljem zemlje na kojima su bili prisutni Podravka i Podravkaši

500,000

544.00

04-05 .indd 4-5

5

Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

Podravka na Podravskim motivima Ove su godine vremenski uvjeti bili idealni za Podravske motive, odnosno za veliku priču o naivi, starim zanatima, folkloru i gastronomiji na otvorenom. Na Motivima je podijeljeno 3500 porcija Podravkine salse s tjesteninom i više od 4500 zdjelica kompota od ananasa za osamdesetak minuta, a na izložbi Dolceline zvijezde prodano je nekoliko tisuća kolača, dok je više od 500 igrača zaigralo Pan pikado. S motiva je izvještavalo dvadesetak novinara iz različitih TV, radiokuća i novina, a u središtu njihova zanimanja, kao i najšire javnosti, bio je jeger od čak 777 metara, izrađen prema visokim standardima kvalitete u Podravkinoj mesnoj industriji Danica. Mesni specijalitet pojeden je u rekordnom roku, jednako kao što se to dogodilo i s maksi palačinkom koju su vješte ruke istaknutih hr vatskih kuhara i Podravkinih promotora kulinarstva savile u u dužini od 410 metara i napunile Čokolino namazom i pekmezom od šljiva. Podravka je svoj obol Motivima dala i degustacijom nazvanom Grilajte s Vegetom i Electroluxom.

Uz pehare koje su pobjednicima Čokolino višebojca, održanog u lipnju u Koprivnici, uručili predsjednik Uprave Podravke Darko Marinac i predsjednik Uprave Sportskih novosti Zvonimir Boban, koji je i idejni začetnik ove sportsko-edukativne akcije, pobjednicima su pripale i slatke nagrade. Konkretno, Podravka ih nagrađuje svojim Čokolino proizvodima čija količina odgovara težini pobjednika. Prva je svoju “čokolinastu” nagradu primila Monika Mališa kojoj su 43 kilograma Čokolino namaza prilikom održavanja ATP Studena Croatia Open u Umagu uručili član Uprave Podravke Saša Romac i Zvonimir Boban. Mali Dubrovča-

nin Miro Tomašić svoju će nagradu dobiti u Pločama na početku nove sezone Čokolino višebojca.

Deveti Motovun film festival

Kuharski kup “Zlatna lipa”

Međunarodni filmski festival, posvećen filmovima nastalim u malim kinematografijama i nezavisnim produkcijama, ujedno je i jedna od značajnijih kulturnih manifestacija u zemlji, s preko 90 projekcija. Tijekom festivala slikoviti istarski gradić Motovun posjeti više od 20.000 gledatelja koji uživaju u brojnim događanjima i dinamičnom životu na motovunskim ulicama.

Podravka je tom prigodom posjetiteljima na degustaciju ponudila Fini-Mini juhe.

Tekst i snimke: Jadranka Lakuš

Z

Alka Podravka se sa svojim korporativnim obilježjima predstavila i na Sinjskoj alki koja se održavala od 3. do 5. kolovoza.

Posljednje natjecanje 7. kola Hr vatskog kuharskog kupa 2007. prije ljetnog odmora održano je u hotelu “Terme Jezerčica” u Donjoj Stubici. Hr vatski kuharski kup 2007., pod generalnim pokroviteljstvom Podravke, održao se pod nazivom “Zlatna lipa” 5. i 6. srpnja.

Za titulu pobjednika natjecalo se deset kuhara iz cijele Hrvatske, a kao najuspješniji pokazao se Anđelko Levanić iz hotela “Turist” u Varaždinu.

Podravka zlatni sponzor Picokijade Uprizorenje Legende o Picokima, koja govori o hrabrosti i domišljatosti Đurđevčana, okupilo je ove godine u Đurđevcu više od 10.000 posjetitelja. Svi oni uživali su u scenskom prikazu pored zidina Starog grada na mjestu gdje se po kazivanjima i dogodila legenda. Ostali sadržaji popularne Picokijade, čiji je glavni sponzor bio Pevec, a zlatni Podravka, također su privukli veliku pažnju. Posebno je velika gužva vladala na izložbi kolača, održanoj pod pokroviteljstvom Dolcele koja je za veliki trud u spravljanju tradicijskih slastica nagradila sve udruge žena.

a razliku od dječaka u drugim krajevima zemlje koji imaju različite snove o tome što žele postati kad porastu, njihovi vršnjaci u Sinjskoj krajini maštaju samo o tome da postanu alkari. Trkati alku san je koji se ne skriva, koji se živi, a kada se uspije ostvariti postaje najvažnije osobno postignuće. Jer, u Sinju te junakom zovu, posebno vrednuju i nesebično poštuju - jedino ako si alkar. I zato dječaci čim malo ojačaju organiziraju svoja vlastita alkarska natjecanja, a ponosni mame, tate i rođaci pružaju im punu podršku i daruju ih slatkišima i igračkama. Dječju igru svi shvaćaju ozbiljno i nastoje se pridržavati stoljetnih pravila koja vrijede za pravu alku pa između ostalog imaju i svoga alaj čauša.

Prije otprilike 45 godina dječji alaj čauš bio je i Petar Peraica, danas organizator skladišnog poslovanja u Podravkinom skladištu u Splitu, kojemu na njegovu žalost nije pošlo za rukom da kasnije postane dijelom prave alkarske čete, ali je zato ljubav prema alkarstvu usadio u svog sina Antu. Nitko nije bio ponosniji od njega kada je prošle godine Ante postao član momačke čete koju sačinjava do 46 članova koji prema pravilima Alke vanjskim izgledom, visinom i izrazom lica, dostojan-

stvenim držanjem i odrešitošću najbolje odgovaraju zahtjevima momačke dužnosti.

Osim što prema statutu mora biti naočit, stasit, kršan i plećat, najvažnije je da alkarski momak uživa ugled u Cetinskoj krajini. Naravno, uz osnovni preduvjet da je tu i rođen.

Ante Peraica čija se visina od 198 centimetra ne može ne zamijetiti, svojom pojavnošću kao da odgovara predlošku alkarskog momka. Markantnu pojavu prati uzorna sportska i radna karijera, te aktivno sudjelovanje u Domovinskom ratu u koji se uključio kao jedan od prvih sinjskih dragovoljaca prekinuvši studij. Sinjani i danas pričaju o tome kako je onomad u važnoj utakmici 1. košarkašne lige upravo Ante donio pobjedu svom Alkaru zabivši posljedni pobjednički koš favoriziranoj Ciboni.

Danas ovaj 32 godišnjak trenira kadete u matičnom košarkaškom klubu, prenoseći im svoje iskustvo i ljubav prema sportu i već deset godina kao prodavač dostavljač distribuira Podravkine proizvode širom Dalmacije.

- Možda je nekome tko nije rođen i odrastao ovdje teško shvatiti tu vezanost za alku, ali mi doista živimo za nju. Ona je izraz domoljublja, vezanosti za zavičaj, njome slavimo hrabrost naših predaka odnosno evociramo pobjedu naroda Cetinske krajine nad Turcima 15. kolovoza 1715. godine.

Alka je više od čuvanja tradicije i biti dijelom viteškog natjecanja sinjskih alkara doista je ostvarenje mog sna iz djetinjstva. Nisam imao mogućnost odrastati uz konje, baviti se jahanjem tako da ne mogu biti alkar, ali za mene je velika čast što kao alkarski momak sudjelujem u protokolarnim obvezama, što pratim alkare i što sam prvi u obitelji i prvi Podravkaš koji je obukao alkarsku odoru- ističe Ante.

Nakon ritualnog oblačenja odore koja je vjerna kopija originalne narodne nošnje od čak 11 dijelova, i to po strogo utvrđenim pravilima koja se ne mijenjaju stoljećima, Ante Peraica pošao je do doma alaj čauša odakle je prema trkalištu krenula svečana alkarska povorka praćena pljeskom Sinjana i njihovih brojnih gostiju koje ovo jedinstveno događanje iz godine u godinu okuplja u sve većem broju. Oči većine bile su uprte u vješte jahače koji velikom brzinom galopiraju prema alci - željeznom kolutu promjera 131,7 mm postavljenom na konopcu u visini od 332 cm i drvenim kopljem dugim između 290 do 300 centimetara nastoje pogoditi u sridu... A naš Ante je ozbiljno, dostojanstveno, kako to već traže stroga alkarska pravila, obnašao svoje dužnosti u alkarskoj četi, ne odajući ničime da uživa u ostvarenju svog dječjeg sna. Ne samo svog nego i očevog. n

Branko Fajdić iz Energetike

∆ MOJ HOBI

Biciklom prevalio 58.000 kilometara Piše: Slavko Petrić Snimio: Berislav Godek

K

ada je Branko Fajdić, mladenački zaljubljenik u oktansku avangardu predvođenu legendarnim Ferrarijem, rekao ”posljednje zbogom” svom kultnom zelembaču Mini Morisu i potom robusnoj Alfi, počelo je jedno novo razdoblje u životu čovjeka kojemu slobodne trenutke svakodnevnice ispunjava bicikl. Izgradio je stil života u kojemu je na počasnom mjestu popularno prometalo. Od 1975. strojar u kotlovnici Podravkine Energetike nije se priklonio jurnjavi na dvokotačima već je izabrao cestovni biciklizam, a s nji-

me je krenuo na nagovor prijatelja Lekčevića, isto takvog zaljubljenika u biciklistički sport. Do tada na Rogovima i klasičnim izvedbama nabavio je američki Giant kojega i danas ima u ”ergeli” od tri vozila, a kupljen je za točno tisuću kuna i koristi ga samo za zimskih uvjeta. U nešto više od tri godine kako Branko okreće pedale danas već eksluzivnih izvedbi Colnaga, zakona cestovnih bicikala kojima cijene dostižu i do deset tisuća eura, računalnom točnošću u njegov je kilometarski ”spomenar”, u kojem se čitaju cijene bicikala, guma, lanaca, zamjenskih dijelova, unijeta brojka od prevaljenih 58 tisuća kilometara, s

time da je on otvoren za daljnja ostvarenja.

U njegov tim ušao je dobrano već i sin Marko, student inženjerstva, koji s Colnagom od srednješkolskih dana slaže kilometre na isti način. Do perfekcije izglancani bicikli najmanje su na podravskim cestama koje Branko smatra i najopasnijima zbog loše kvalitete i gužvi u kojima, srećom, nikada nije ozlijeđen. Tek pad za jednog nevremena. Promet doživljava sve više kao veliki kaos u kojem prednjače mladi bahatim ponašanjem i neobzirnošću, pogotovo kada su kamiondžije u pitanju. Rute Fajdićevih sežu zbog toga do međimurskih, slovenskih i mađarskih

gradova. Nikakav problem Branku nije u jutarnjim satima krenuti biciklom u Čakovec pa i po sitnicu. Na svim tim prekrasnim vožnjama koje oplemenjuju i dušu i tijelo Branko sreće mnoge s kojima kasnije prijateljuje, dok mu je u Koprivnici najveći oslonac Davor Bogadi iz Podravkinog Inženjeringa, svojevrsni ”guru” koprivničkog cestovnog biciklizma.

Bicikl je s vremenom postao Brankova ljubav, ali i nešto što je promijenilo življenje. Od viška kilograma danas je to odmjereni sportaš sa 18 kilograma ”manjka” otkad bicikli nose njegovo tijelo. Povišeni krvi pritisak sveden je na školski, a pušenje je

sveo samo u iznimnoj prilici za razliku od dvije kutije dnevno.

Dok sjedne na bicikl, kaže Branko, drugi je čovjek, zaboravi probleme i sve podredi ovoj zdravoj rekreaciji. Danas mu mnogi skidaju kapu na njegovoj opredjeljenosti zdravom načinu ”trošenja” slobonog vremena. To je užitak, to je slatki napor. Nije važna brzina, ali 28 kilometara na sat Brankov je prosjek.

I što je važno, Branko na biciklu otkriva ljude. Voli sve sportove, pogotovo automobilizam, a s biciklizmom koketira od vremena Edi Merxa. U sjećanju mu je najviše ostao susret s konstruktorom Colnaga bicikla kakve on vozi. A toliko ih cijeni da na-

kon svake vožnje obavi totalno čišćenje bicikla i spremi ga za drugu.

Branko u Podravki radi na kontroli kotlova u Enegetici, na poslu koji nije prviše atraktivan i stoga atraktivnost Branko namiruje u kilometrima na cestama.

Ovo može biti i dobra pozivnica mnogima da se pridruže Fajdiću i da ”urede” svoj zdravstveni bilten i da na biciklističkim rundama upoznaju nove prijatelje. n

8/23/07 3:06:37 PM

Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

Hrvatski bra­ni­te­lji kod apo­stol­skog Stru­čni stu­dij poslovne nun­ci­ja Fran­ci­sca Ja­vi­e­ra Lo­sa­na eko­no­mi­je u Ko­pri­vni­ci

N

a ini­ci­ja­ti­vu Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke (UBI­UDR) apo­ stol­ski nun­cij Fran­ci­sco Ja­vi­ er Lo­sa­no pri­mio je u nun­ci­ja­ tu­ri Sve­te Sto­li­ce u Re­pu­bli­ci Hrvatskoj u Za­gre­bu sku­pi­nu pred­sta­vni­ka hr­vat­skih bra­ni­ te­lja i stra­dal­ni­ka Do­mo­vin­ skog rata iz ci­je­le ze­mlje.

Po­sje­tom su predstavnici hr­ vat­skih bra­ni­te­lja izra­zi­li za­ hval­nost Ka­to­li­čkoj cr­kvi i nje­ zi­nim po­gla­va­ri­ma za sve što su do­sad uči­ni­li za slo­bo­dnu, sa­mo­stal­nu i de­mo­krat­sku Re­ pu­bli­ku Hrvatsku, a predsjed­ nik UBI­UDR-a Podravke Mla­ den Pav­ko­vić uru­čio je apo­ stol­skom nun­ci­ju Lo­sa­nu i po­ se­bnu za­hval­ni­cu za nje­gov cje­lo­ku­pni hu­ma­ni­tar­ni rad i do­pri­nos uči­njen za Hrvatsku.

Nun­cij Lo­sa­no je za­hva­lio bra­ ni­te­lji­ma i ka­zao da Sve­ta Sto­li­ ca ra­ču­na na Hrvatsku kao ze­ mlju s ka­to­li­čkom ve­ći­nom i u bu­du­ćno­sti, da je upo­znat, a ti­ me i Sve­ta Sto­li­ca, s pro­ble­mi­ ma bra­ni­te­lja, maj­ki i su­pru­ga

Pred­sje­dnik UBI­UDR-a Podravke Mla­den Pav­ko­vić uru­ču­je za­hval­ ni­cu i pri­go­dne da­ro­ve nun­ci­ju Lo­sa­nu ne­sta­lih i za­to­če­nih u Do­mo­ vin­skom ra­tu kao i sa­da­šnjim po­lo­ža­jem bra­ni­te­lja.

Po­zvao ih je da i da­lje u svom ži­vo­tu i hrvatskom druš­tvu pro­na­la­ze sna­gu i osje­ćaj za pra­vdu kroz vje­ru u Bo­ga i po­ vje­re­nje u Ka­to­li­čku cr­kvu. Na kraju su­sre­ta predstavnici bra­ ni­te­lja za­mo­li­li su nun­ci­ja Lo­ sa­na da ih na­ja­vi za pri­jam kod pa­pe Be­ne­di­kta XVI.

Ot­kri­ve­na spo­men plo­ča Jo­si­pu Jo­vi­ću U ne­dje­lju je u Ar­ža­nu na obi­ telj­skoj ku­ći Jo­si­pa Jo­vi­ća, pr­vog po­gi­nu­log hr­vat­skog re­dar­stve­ ni­ka - na ini­ci­ja­ti­vu Udru­ge bra­ ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­ vin­skog rata Podravke i Opći­ne Ci­sta Pro­vo - ot­kri­ve­na spo­men plo­ča ovom ista­knu­tom ju­na­ku hr­vat­skog Do­mo­vin­skog rata, koji je po­gi­nuo na Uskrs 1991. S ot­kri­va­nja spo­men plo­če Jo­si­pu godine na Pli­tvi­čkim je­ze­ri­ma. Jo­vi­ću na njegovoj obi­telj­skoj ku­ći Spo­men plo­ču su ot­kri­li pred­ u Ar­ža­nu. sjednik UBI­UDR Podravke Mla­ den Pav­ko­vić i Bo­žo Ću­bić, na­čel­nik Opći­ne Ci­sta Pro­vo. Sve­ča­ no­sti je bio na­zo­čan ve­li­ki broj mje­šta­na Ar­ža­na i Ci­sta Pro­ve, zatim predstavnici po­li­ci­je, broj­nih udru­ga proiza­šlih iz Do­mo­ vin­skog rata i drugi.

- Za me­ne i mo­ju obi­telj ovo je ve­li­ki dan. Po­se­bno mi je dra­go što Po­drav­ki­na Udru­ga, čiji su članovi ta­ko­đer do­šli na ovu sve­ča­ nost, ni­je za­bo­ra­vi­la mog si­na Jo­si­pa. Me­ni je ja­ko te­ško što Jo­si­ pa ne­ma, ali ma­lo mi je la­kše kad vi­dim da lju­di po­štu­ju nje­go­vu žr­tvu - ka­za­la je maj­ka po­gi­nu­log ju­na­ka Ma­ri­ja Jo­vić.

Stru­čni stu­dij za stje­ca­nje više stu­čne spre­me tra­je dvi­je i pol aka­dem­ske godine (5 se­me­sta­ra). Stru­čni stu­dij ustro­jen je i izvo­ di se kao stu­dij Po­slo­vne eko­no­mi­je. Za­vr­še­tkom stu­di­ja stje­če se vi­ša stru­čna spre­ma i stru­čni na­ziv eko­no­mist. Na­kon za­vr­še­ nog stru­čnog stu­di­ja i ste­če­nih 150 ECTS bo­do­va, stu­dent mo­že upi­sa­ti spe­ci­ja­li­sti­čki di­plom­ski stru­čni stu­dij.

Pri­ja­va za ra­zre­dbe­ni po­stu­pak sa­sto­ji se od dva ko­ra­ka: pret­ pri­ja­ve pu­tem in­ter­net obraza­ca u koji pri­stu­pni­ci upi­su­ju sve po­da­tke za pri­ja­vu na ra­zre­dbe­ni po­stu­pak, a na­la­zi se na slu­žbe­ noj In­ter­net stra­ni­ci Eko­nom­skog fakulteta Za­greb www.efzg. hr. Ovoj pret­pri­ja­vi koja će se mo­ći izvr­ši­ti 3. i 4. ruj­na 2007. mo­ že se pri­stu­pi­ti s bi­lo ko­jeg ra­ču­na­la koje ima pri­stup In­ter­ne­tu.

Bez ispu­nje­ne pret­pri­ja­ve pri­stu­pni­ci ne mo­gu pri­ja­vi­ti ra­zre­dbe­ ni po­stu­pak. Dru­gi je ko­rak po­dno­še­nje svih po­tre­bnih do­ku­me­ na­ta na sa­mom Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu, Kennedyev trg 6, od od 3. do 5. ruj­na, od 9 do 11 sa­ti. Od do­ku­me­na­ta pre­ da­ju se do­mo­vni­ca, ro­dni list, svje­do­džbe svih ra­zre­da sre­dnje ško­le, te za­vr­šna (ma­tu­ral­na ) svje­do­džba.

Ra­zre­dbe­ni ispit odr­žat će se u pe­tak 7. ruj­na u 9 sa­ti na Eko­ nom­skom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu. Ra­zre­dbe­ni ispit pri­stu­pni­ci po­la­ žu iz tri po­dru­čja: hrvatski je­zik i knji­že­vnost, ma­te­ma­ti­ka i op­ ća kul­tu­ra i in­for­mi­ra­nost.

Sve do­da­tne in­for­ma­ci­je mo­že­te do­bi­ti na bro­je­ve te­le­fo­na 048/621-117 ili 048 /220-290 ili u stu­den­skoj re­fe­ra­di na Tr­gu ba­na Je­la­či­ća 6 u Ko­pri­vni­ci.

Kse­ni­ja Kru­šelj

U su­bo­tu tre­ća lje­tna tr­žni­ca knjiga U

su­bo­tu, 25. ko­lo­vo­za, odr­žat će se u ko­pri­vni­ čkom grad­skom par­ku tre­ća ovo­go­di­šnja lje­tna tr­žni­ ca knjiga čiji je or­ga­ni­za­tor Knji­žni­ca i či­ta­o­ni­ca ”Fran Ga­ lo­vić”.

Na tr­žni­ci će se i ovaj put mo­ ći vrlo po­volj­no ku­pi­ti otpi­sa­ ne knjige i pe­ri­o­di­ka iz fon­da knji­žni­ce, a u po­nu­di će, kao i obi­čno, bi­ti i ve­li­ki izbor knji­ ga, udžbe­ni­ka, sli­ko­vni­ca, ča­ so­pi­sa, stri­po­va, ra­zgle­dni­ca i sl. iz pri­va­tnih zbir­ki ili iz po­ nu­de knji­ža­ra i na­kla­dni­čkih ku­ća.

Pro­še­ći­te, da­kle, ko­pri­vni­ čkim grad­skim par­kom u su­ bo­tu, 25. ko­lo­vo­za, u vre­me­nu

JELOVNIK 27.8. ponedjeljak - Varivo podravski grah, kobasica, salata 28.8. utorak - Đuveč, rizi-bizi, salata 29.8. srijeda - Pivske kobasice, pire krumpir, špinat varivo 30.8. četvrtak - Pureći paprikaš, tjestenina , salata 31.8 petak - Pohani oslić, slani krumpir, salata

Za ljetnu prodaju knjiga na otvorenom uvijek ima dosta zainteresiranih

Li­je­ko­vi su često ne­pri­ja­te­lji vo­za­ču Sve je više vo­za­ča mo­tor­nih vo­zi­la koji nisu svje­sni utje­ca­ja mo­gu­ćih nu­spo­ja­va lijekova na nji­ho­vu spo­so­bnost vo­žnje. Ta či­nje­ni­ca iza­zi­va ve­li­ku za­bri­nu­tost zdrav­stve­nih dje­la­tni­ka

Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da mo­gu ku­po­va­ti u pro­da­va­o­ni­ci MI­BO opti­ke d.o.o., Hrvatske dr­ža­vno­ sti 2, u Ko­pri­vni­ci - le­će, di­op­trij­ska sta­kla, okvi­re i sun­ča­ne na­o­ ča­le - uz 15 % po­pu­sta te na 3 - 6 rata ot­pla­te.

Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci za ku­pnju mo­ra­ju po­di­ći po­tvr­de o kre­di­ tnoj sposobnosti u Slu­žbi uste­ga / Obra­ču­nu pla­ća.

23. - 29. 8. ”UMRI MU­ŠKI 4”, ame­ri­čki akcij­ski - u 19 i 21 sat 24. i 25. 8. ”PU­STI VO­DU DA MI­ŠE­VI ODU”, ame­ri­čki ani­mi­ra­ni, sin­kro­ni­zi­ ran na hrvatski je­zik - u 17 sa­ti (re­vi­ja fil­mo­va za dje­cu) 26. i 27. 8. ”SIM­PSO­NI”, ame­ri­čki ani­mi­ra­ni, sin­kro­ni­zi­ran na hrvatski je­ zik - u 17 sa­ti (re­vi­ja fil­mo­va za dje­cu) 28. i 29. 8. ”OBI­TELJ RO­BIN­SON” ame­ri­čki ani­mi­ra­ni, sin­kro­ni­zi­ran na hrvatski je­zik - u17 sa­ti (re­vi­ja fil­mo­va za dje­cu) 30. 8. ”KAD SAM BIO PJE­VAČ”, fran­cu­ska dra­ma - u 17 i 19 sa­ti 30. 8. - 5. 9. ”UMRI MU­ŠKI 4”, ame­ri­čki akcij­ski - u 21 sat

izme­đu 9 i 13 sa­ti i po­tra­ži­te ne­što za se­be na štan­do­vi­ma po­slje­dnje ovo­go­di­šnje lje­tne tr­žni­ce knjiga.

Isto­vre­me­no, u či­ta­o­ni­ci pod sun­co­bra­ni­ma na te­ra­si ispred knji­žni­ce, mo­že­te pro­li­sta­ti dne­vne i tje­dne no­vi­ne iz fon­ da knji­žni­ce, dok je dje­ci u istom pro­sto­ru na­mi­je­nje­na igra­o­ni­ca pod na­zi­vom ”Igraj­ mo se, dru­ži­mo se” od 10 do 12 sa­ti.

U slu­ča­ju ki­še, lje­tna tr­žni­ ca ne­će bi­ti odr­ža­na, ali otpi­ sa­ne na­slo­ve iz fon­da knji­žni­ ce mo­že­te i na­da­lje ra­zgle­da­ ti i ku­po­va­ti sve do kra­ja lje­ta na štan­do­vi­ma ispred knji­žni­ ce. Lj. V.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Pro­da­ja u MI­BO OPTI­CI

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

i­te­ra­ti Podravke imali su u prot­eklom mje­se­cu nekoliko za­ pa­že­nih aktivnosti. Ta­ko se čla­ni­ca Li­te­rar­ne se­kci­je Po­ dravke Ma­ri­ca Ha­san pred­sta­vi­la u Va­ra­ždin­skim To­pli­ca­ ma izlo­žbom svo­jih ve­ze­nih sli­ka ose­buj­ne for­me umje­tni­čkog izra­ža­va­nja koju ova pje­sni­ki­nja ga­ji i već je po nji­ma po­zna­ta.

Uz to pred­sta­vljen je i nje­zin CD sa sta­rim pje­sma­ma po­drav­ skog po­dne­blja koje ona ne­u­mor­no sa­ku­plja i sa­ma ih in­ter­pre­ti­ ra. Na istom pred­sta­vlja­nju nazočni su imali pri­go­du da se upo­ zna­ju i s pje­sni­čkim ostva­re­nji­ma Ma­ri­ce Ha­san koje su re­ci­ti­ra­ li ko­le­ge iz Podravkine li­te­rar­ne se­kci­je.

U sklo­pu pak tra­di­ci­o­nal­nog pred­sta­vlja­nja ura­da­ka čla­no­va Li­ te­rar­ne se­kci­je pred re­sto­ra­nom Druš­tve­ne pre­hra­ne u Podrav­ ki postavljena je izložba li­te­rar­nih ostva­re­nja Do­ma­go­ja Šva­be­ka, do­pred­sje­dni­ka se­kci­je, i nje­go­ve maj­ke Ka­ta­ri­ne Šva­bek. Izložba li­te­rar­nih za­pi­sa Šva­be­ko­vih bit će otvo­re­na do 7. ruj­na.

Ne­da­vno je izašla iz ti­ska knjiga Zbor­nik ra­do­va Knji­že­vnog kru­ga Pre­log u ko­joj, za­ni­mlji­vo, vi­dno mje­sto za­u­zi­ma­ju ko­pri­ vni­čki pje­sni­ci Franjo Str­bad i Mi­lan Fr­čko, članovi Li­te­rar­ne se­ kci­je Podravka. Naime, Str­bad i Fr­čko su po­red član­stva u Po­ drav­ki­noj se­kci­ji već du­lje vrijeme i pri­pa­dni­ci Knji­že­vnog kru­ ga Pre­log. U knjizi su pred­sta­vlje­ni pje­sni­čki i pro­zni ra­do­vi 23 li­ te­ra­ta, pi­sa­nih naj­ve­ćim di­je­lom na kaj­kav­skom na­rje­čju. Franjo Str­bad za­stu­pljen je u ovom zbor­ni­ku sa de­vet pje­sa­ma i je­dnim pro­znim dje­lom, dok je Mi­la­nu Fr­čku obja­vlje­no šest pje­sa­ma i dva pro­zna rada. S. P.

Ko­pri­vni­čka Knji­žni­ca i či­ta­o­ni­ca ”Fran Ga­lo­vić” na­sta­vlja lje­tne aktivnosti

∆ OBAVIJESTI

KINOPREDSTAVE

L

Lje­tne aktivnosti Po­drav­ki­nih li­te­ra­ta

Piše: dr. Ivo Belan

Č

i­tav niz lijekova, od an­ ti­hi­sta­mi­ni­ka i lijekova protiv bo­lo­va i tem­pe­ra­ tu­re do sred­sta­va za smi­re­nje (se­da­ti­vi, tran­kvi­li­zan­ti) i an­ti­ bi­o­ti­ka, mo­gu uspo­ri­ti re­a­kci­ju vo­za­ča i ošte­ti­ti nje­go­vu spo­so­ bnost za vo­žnju. Mnogi li­je­ko­ vi utje­ču na cen­tral­ni ner­vni su­ stav na ta­kav na­čin da ošte­ću­ju upravo tu spo­so­bnost. Vi­še od pe­de­set po­sto re­kla­mi­ra­nih li­ jekova sa­dr­že upo­zo­re­nje o nu­ spo­ja­va­ma, kao što su po­spa­ nost, po­re­me­tnje vi­da i vr­to­gla­ vi­ca. Dje­lo­va­nje inje­kci­je za ane­ ste­zi­ju kod va­đe­nja zu­ba mo­že kra­tko dje­lo­va­ti, ali se nu­spo­ja­ ve mo­gu ma­ni­fe­sti­ra­ti i do 48 sa­ ti nakon inje­kci­je. Ne­ki li­je­čni­ci ka­žu da se zbog toga mo­že de­si­

ti da oso­ba ne po­sti­gne po­no­vo u po­tpu­no­sti svoje re­fle­kse ili spo­so­bnost naj­bo­ljeg pro­su­đi­va­ nja čak i slje­de­ća dva da­na. Ne­ ke ta­ble­te za spa­va­nje mo­gu po­ ka­zi­va­ti hi­pno­ti­čke učin­ke i do 14 sa­ti, ta­ko da li­jek uzet ve­čer prije mo­že još uvi­jek dje­lo­va­ti dok se uju­tro vo­zi­te na po­sao.

Je­dno često pro­pi­si­va­nje (tran­ kvi­li­zant) u svo­joj upu­ti do­no­si upo­zo­re­nje koje za­bra­nju­je nje­ go­vu upo­tre­bu za vrijeme vo­ žnje mo­tor­nog vo­zi­la. Pro­i­zvo­ đač na­po­mi­nje: ”Kao što je slu­ čaj sa svim li­je­ko­vi­ma koji utje­ ču na cen­tral­ni ner­vni su­stav, pa­ci­jen­ti koji uzi­ma­ju ovaj li­jek mo­ra­ju bi­ti upo­zna­ti s mo­gu­ ćim opa­sno­sti­ma ako se uklju­ če u aktivnosti koje za­hti­je­va­ju po­tpu­nu men­tal­nu bu­dnost ili skla­dnu ko­or­di­na­ci­ju po­kre­ta.

Za vrijeme te­ra­pi­je ne pre­po­ru­ ču­je se vo­žnja au­to­mo­bi­la.” Na­ ža­lost, ve­lik broj ko­ri­sni­ka li­je­ ka ne po­štu­je to upo­zo­re­nje.

Mnogi lju­di, ne­o­ba­zri­vi na mo­gu­će ri­zi­ke, ko­ri­ste nekoliko lijekova isto­vre­me­no. Oni mo­

gu, pri­mje­ri­ce uze­ti jedan tran­ kvi­li­zant uju­tro, pro­gu­ta­ti an­ti­ hi­sta­mi­nik (protiv aler­gi­je) ili si­ rup protiv ka­šlja (kod pre­hla­de) to­kom da­na i ta­da, nakon po­sla, uli­ti u se­be dva ili tri al­ko­hol­na pi­ća. Ta­kva pra­ksa mo­že bi­ti posebno opa­sna za vo­za­če mo­ tor­nih vo­zi­la, za­to jer vi­še­stru­ ke si­ner­gi­sti­čke ili an­ta­go­ni­sti­ čke in­te­ra­kci­je tih kom­bi­na­ci­ja po­ve­ća­va­ju te­ži­nu ne­pre­dvi­dlji­ vih uči­na­ka.

Al­ko­hol i li­jek, kad se uzmu za­je­dno, utje­ču na cen­tral­ni ner­vni su­stav ra­za­ra­ju­ćim učin­ kom. Na pri­mjer, ta­ble­ta tran­ kvi­li­zan­ta u kom­bi­na­ci­ji i s ma­ lom ko­li­či­nom al­ko­hol­nog pi­ća po­sta­je uspa­vlju­ju­ća ta­ble­ta. Bu­ du­ći da se učin­ci zna­tno ra­zli­ ku­ju od oso­be do oso­be, ko­li­či­ na kon­zu­mi­ra­nog al­ko­ho­la ili li­je­ka ne treba bi­ti ve­li­ka. Ima li­je­čni­ka koji tvr­de da jedna ta­ ble­ta plus je­dno pi­će mo­že bi­ti je­dna­ko kao če­ti­ri pi­ća!

Ni­je na odmet na­ve­sti još ne­ ke li­je­ko­ve kod ko­jih je nu­žan poseban oprez. Spo­me­nut će­

mo ne­ke gru­pe ta­kvih lijeko­ va: sti­mu­lan­si, ta­ble­te za spa­ va­nje, se­da­ti­vi, an­ti­de­pre­si­vna sred­stva, sred­stva za mr­ša­vlje­ nje, li­je­ko­vi protiv po­vi­še­nog kr­ vnog tla­ka, protiv gr­če­va, protiv mu­čni­ne i po­vra­ća­nja u tru­dno­ ći, protiv mu­čni­ne za vrijeme vo­žnje, li­je­ko­vi koji se upo­tre­ blja­va­ju u as­tma­ti­čnim na­pa­di­ ma i in­zu­lin za li­je­če­nje še­ćer­ ne bo­le­sti.

Ugla­vnom, upo­zo­re­nja o even­ tu­al­noj opa­sno­sti uzi­ma­nja li­je­ ka i isto­vre­me­nog pi­je­nja al­ko­ hol­nih pi­ća na­la­ze se u upu­ti koja je pri­lo­že­na pa­ko­va­nju sva­ kog li­je­ka. Ovo se odno­si i na li­je­ko­ve koje pro­pi­su­ju li­je­čni­ ci kao i na one koji se ku­pu­ju bez re­ce­pta. I za­to te upu­te tre­ ba uvi­jek pa­žlji­vo pro­či­ta­ti. Li­je­ čni­ci mo­gu pu­no uči­ni­ti u upo­ zo­ra­va­nju svo­jih bo­le­sni­ka da ne­ki li­je­ko­vi mo­gu smanj­ti spo­ so­bnost za vo­žnju. A i sa­mi pa­ ci­jen­ti mo­gu pri­do­ni­je­ti svo­joj si­gur­no­sti po­sta­vlja­ju­ći li­je­čni­ ku, izme­đu osta­log, i pi­ta­nje ta­ kve vr­ste. n

Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

∆ SPORT

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga

Kup UE­FA, 1. pre­tko­lo - 1. uta­kmi­ca

U pr­vo­li­ga­škoj po­vi­je­sti ni­ka­da Sla­ve­na­ši pla­ti­li da­nak eu­rop­skom ne­i­sku­stvu bo­lji start Sla­ven Be­lu­pa

S

la­ven Be­lu­po odli­čno je kre­nuo u no­vo pr­ven­stvo i tre­nu­tno sa 12 osvo­ je­nih bo­do­va za­u­zi­ma dru­ go mje­sto na lje­stvi­ci, tri bo­ da iza Di­na­ma i bod ispred Ri­ jeke. Sla­ve­na­ši u de­set pr­vo­li­ ga­ških se­zo­na nisu za­bi­lje­ži­li ova­kav pr­ven­stve­ni start. Za­ni­ mlji­vo je da su sve če­ti­ri po­bje­ de ostva­ri­li bez pri­mlje­nog po­ go­tka (Me­đi­mu­rje 2:0, Za­greb 2:0, Ši­be­nik 2:0, Var­teks 6:0). Je­ di­ni po­go­dak pri­mi­li su u Osi­ je­ku, kad su po­ra­že­ni s 1:0, ali ni taj po­go­dak ni­je pao iz igre, već iz je­da­na­e­ster­ca. Na­kon osje­čkog ki­ksa u pr­vom ko­lu pr­ven­stva, Sla­ve­na­ši ni­žu po­ bje­de - po dvi­je do­ma­će i dvi­je go­stu­ju­će. Po dva po­go­tka po­ sti­gli su Še­hić, Po­ljak, So­pić, Vru­či­na i Po­sa­vec, a po jedan Ja­ja­lo i Kri­stić.

Do­mi­na­ci­ju u do­ma­ćem pr­ ven­stvu Sla­ve­na­ši su naj­bo­lje do­ka­za­li u po­slje­dnjem, 5. ko­ lu, nad Var­te­ksom. Ta uta­kmi­ ca je za­i­sta po­se­bna pri­ča, tih 6:0 jedna je od naj­vi­ših pr­ven­ stve­nih po­bje­da Sla­ve­na. No, stra­dao je Var­teks i go­re u Ko­ pri­vni­ci, 2000. godine, ta­da je bi­lo 7:1. Kao i ta­da, i pro­šle ne­dje­lje Va­ra­ždin­ci su dje­lo­va­ li bli­je­do i be­spo­mo­ćno. Sla­ ven Be­lu­po je na­pro­sto de­kla­ si­rao Var­teks u su­sjed­skom der­bi­ju. Va­ra­ždin­ci su ra­ču­ na­li na umor Ko­pri­vni­ča­na­ca zbog uta­kmi­ce Ku­pa UE­FA s Galatasarayem, ali gr­dno su se pre­va­ri­li. Sla­ve­na­ši su odi­ gra­li na­pa­da­čki od prve mi­nu­ te te su do vr­ha na­pu­ni­li mre­ žu go­sti­ju.

Golijadu otvorio Kristić

Na­slu­ću­ju­ću go­li­ja­du je za­ po­čeo Ma­ti­ja Kri­stić, po­go­dio je gla­vom s pet me­ta­ra nakon što je iz kor­ne­ra uba­cio Po­ljak.

Na 2:0 po­vi­sio je Stje­pan Po­ ljak u 17. mi­nu­ti, a nje­ga je ide­ al­nom po­vra­tnom lo­ptom upo­ slio bor­be­ni Bo­šnjak. Na 3:0 po­vi­sio je iz slo­bo­dnog udar­ca Po­sa­vec u 32. mi­nu­ti. Kra­sno

Šah - Otvo­re­no pr­ven­stvo u Au­stri­ji

Ju­ri­ca Sr­biš osvo­jio pr­vo mje­sto

Ju­ri­ca Sr­biš, ka­det­ski pr­vak Hrvatske i re­pre­zen­ta­ti­vac, član Ša­hov­skog klu­ba Podrav­ ka, po­sti­gao je izu­ze­tan uspjeh osvo­jiv­ši pr­vo mje­sto na Otvo­ re­nom pr­ven­stvu ­ko­je se odr­ ža­lo u au­strij­skom gra­du Mu­ re­cku, a na ko­jem su osim do­ma­ći­na sudjelovali još mla­ di ša­hi­sti Hrvatske, Nor­ve­ške, Azer­bej­dža­na i Ma­ke­do­ni­je.

Naj­mla­đi maj­stor­ski kan­di­dat u Hrvatskoj (12 mu je go­di­na) i stan­dar­dni pr­vo­ti­mac se­ni­or­ skog sa­sta­va Ko­pri­vni­ce, ostva­ rio je u Au­stri­ji u de­vet ko­la de­ vet po­bje­da. Iza Sr­bi­ša drugo mje­sto osvo­jio je Emil Di­mov­ ski, pr­vak Ma­ke­do­ni­je. Na­kon ovog uspje­šnog na­stu­pa Ju­ri­ ci Sr­bi­šu pred­sto­ji u Ši­be­ni­ku na­stup na ka­det­skom pr­ven­ stvu Hrvatske gdje će bra­ni­ ti na­slov osvo­jen pro­šlog lje­ ta. S. P.

”S Vegetom se bolje jede”... i pobjeđuje Varteks čak sa 6:0 (snimio N. Wolf)

je s 20 me­ta­ra po­go­dio gor­nji li­je­vi kut, a Var­te­ksov vra­tar Ru­nje bio je ne­mo­ćan. Pet mi­ nu­ta prije odla­ska na odmor So­pić je po­sti­gao eu­ro­gol, na­ kon uba­ča­ja Po­sav­ca na dru­ goj vra­tni­ci je do­če­kao lo­ptu i iz vo­le­ja je ne­o­bra­nji­vim udar­ cem po­go­dio ispod gre­de za vi­ so­kih 4:0.

Sla­ven je stvo­rio još niz pri­ go­da, a od na­pa­da Jur­či­će­va mom­čad ni­je odu­sta­la ni u na­ stav­ku uta­kmi­ce. Bo­šnjak je u 47. mi­nu­ti uba­cio s de­sne stra­ ne, lo­pta je išla na gla­vu Kri­sti­ ća, a ispred nje­ga je Ora­šča­nin igrao ru­kom, zbog če­ga ga je su­dac Stra­ho­nja isklju­čio i po­ ka­zao na bi­je­lu to­čku za do­ma­ će. Si­gu­ran re­a­li­za­tor bio je Po­ sa­vec. U 50. mi­nu­ti Bo­šnjak po­ ga­đa vra­tni­cu, a u 70. De­lić iz bli­zi­ne ne pro­na­la­zi okvir go­la. Še­sti je po­go­dak dje­lo Bo­ja­na Vru­či­ne, s 40-ak me­ta­ra isko­ sa s li­je­ve stra­ne iz slo­bo­dnog udar­ca ma­ti­rao je Ru­nju, ko­ ji ni­je oče­ki­vao ta­kav po­tez Sla­

ve­no­vog na­pa­da­ča. Bi­lo je to ko­na­čnih 6:0, a Var­teks je pr­ vi put ozbilj­ni­je za­pri­je­tio tek u 75. mi­nu­ti. Na kraju su­sre­ta lo­pta je u gla­vu sna­žno po­go­di­ la Bo­šnja­ka, koji se nakon pru­ že­ne po­mo­ći opo­ra­vio.

- Po­no­san sam na mo­je igra­ če, če­sti­tam im što su izdr­ža­li pet uta­kmi­ca u 16 da­na i što su i protiv Var­te­ksa bili svje­ži i po­le­tni. Zna­li smo isko­ri­sti­ti sla­bo­sti su­par­ni­ka i za­slu­že­no smo po­bi­je­di­li - re­kao je nakon uta­kmi­ce Kru­no­slav Jur­čić.

Već na po­če­tku li­ga­škog na­ tje­ca­nja Sla­ven je ostva­rio li­je­ pu bo­do­vnu za­li­hu, a je­dna­ko je va­žno i da su igra­či ste­kli do­ da­tno sa­mo­po­u­zda­nje, koje će im pu­no zna­či­ti u uta­kmi­ca­ma koje do­la­ze. A za Sla­ve­na­še sli­ je­de pra­vi ispi­ti: u su­bo­tu go­ stu­ju kod Rijeke na Kan­tri­di (TV-pri­je­nos u 20 sa­ti), zatim će na uz­vrat s Galatasarayom u Istan­bul (če­tvr­tak, 30. ko­lo­vo­ za), pa u ne­dje­lju 2. ruj­na u Ko­ pri­vni­cu sti­že split­ski Haj­duk.

Na­kon stan­ke, zbog igre re­pre­ zen­ta­ci­je, Sla­ven 15. ruj­na go­ stu­je kod Di­na­ma u Za­gre­bu.

Bošnjak zadržan u bolnici

Na Kan­tri­di ne­će na­stu­pi­ti Pe­ tar Bo­šnjak zbog tri žu­ta kar­ to­na, no upi­tno je da li bi bio spre­man, jer je nakon uta­kmi­ ce s Var­te­ksom za­dr­žan na pro­ ma­tra­nju u koprivničkoj bol­ni­ ci nakon što ga je u po­slje­dnjoj mi­nu­ti uta­kmi­ce protiv Var­te­ ksa lo­pta sna­žno po­go­di­la u gla­ vu. Za Ri­je­ku ne­će kon­ku­ri­ra­ti ni ozli­je­đe­ni Ma­rio Ju­rić (pe­ta) i opo­ra­vlje­nik Kri­sti­jan Ča­val.

No­vi li­je­vi bo­čni Ro­nald Ši­klić opo­ra­vio se od ozlje­de pe­te i mo­gao bi bi­ti u kon­ku­ren­ci­ji za Ri­je­ku, in­for­mi­rao je klup­ski fi­ zi­o­te­ra­pe­ut Mi­ro­slav Ja­mnić.

Pro­tiv Var­te­ksa za Sla­ven Be­ lu­po su igra­li: Ive­ša, Ra­di­ček, Ra­de­ljić, Kri­stić, Pol­dru­gač (od 78. Ko­ka­lo­vić), Bo­šnjak, Po­ sa­vec (od 49. Ja­ja­lo), So­pić, Po­ ljak (od 63. De­lić), Kre­sin­ger, Vru­či­na.

B. Fabijanec

Pri­pre­me i tur­ni­ri ru­ko­me­ta­ši­ca Podravke Ve­ge­te

Po­slje­dnje u Ma­đar­skoj, prve u Lu­ksem­bur­gu

R

u­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te, pod vod­stvom no­vog tre­ne­ra Zdrav­ka Zov­ka, uveliko već odra­đu­ju pri­pre­mno ra­zdo­blje za na­do­ la­ze­ću pr­ven­stve­nu se­zo­nu i je­ sen­sko igra­nje u Li­gi pr­va­ki­nja.

Na­kon što su se kra­jem sr­pnja sa­sta­le u Ko­pri­vni­ci, br­zo su je i na­pu­sti­le te na­sta­vi­le rad u slovenskom Zre­ču. Na­kon tre­ nin­ga i stje­ca­nja tje­le­sne spre­ mno­sti put ih je vo­dio u Ma­đar­ sku na vrlo ja­ki tur­nir u Györu gdje su se oku­pi­la če­ti­ri su­di­ o­ni­ka Li­ge pr­va­ki­nja. Podrav­ ka je zbog na­por­nih pri­pre­ma u Slo­ve­ni­ji igra­la ne­što sla­bi­je i na kraju je osvo­ji­la po­slje­dnje mje­sto me­đu eki­pa­ma koje su već do­bra­no za­ko­ra­či­le u pri­ preme. Od Hypa Podravka Ve­ ge­ta je izgu­bi­la 37:24, a u su­sre­ tu s ma­đar­skim pr­va­ki­nja­ma FTC-om Podravka Ve­ge­ta je izgu­bi­la 35:28. Ka­ko je to bio po­če­tak igra­čke se­zo­ne, igra­

lo se pri­li­čno tra­lja­vo, bez ide­ je, s ti­me da je ugo­dno izne­na­ di­la no­va Po­drav­ki­na igra­či­ca Ana Lo­vrak. U tre­ćem su­sre­tu, i uspr­kos po­ra­zu od do­ma­ći­na tur­ni­ra Györa 34:29, igra­lo se bolje, po­go­to­vo u pr­vom di­je­ lu su­sre­ta, a Podravka je protiv ja­kog do­ma­ći­na ima­la izje­dna­ če­nje na 26:26. Bio je to na­pre­ dak u odno­su na prve uta­kmi­ce i na­zna­ka da će bi­ti bolje u Lu­ ksem­bur­gu.

Na me­đu­na­ro­dnom tur­ni­ru u Lu­ksem­bur­gu ru­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­ta osvo­ji­le su prvi me­đu­na­ro­dni tro­fej u no­ voj se­zo­ni. Ni­je kre­nu­lo dobro u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma po gru­pa­ma gdje je Podravka Ve­ge­ta izgu­bi­ la od Ko­pen­ha­ge­na 16:15 i Tri­ e­ra sa 24:21, ali je za­hva­lju­ju­ći po­bje­da­ma nad Be­san­co­nom (20:17) i Ban­skom Bi­stri­com (24:15) za­u­ze­la tre­će mje­sto koje je vo­di­lo u če­tvr­tfi­nal­ni su­ sret. U če­tvr­tza­vr­šni­ci Po­drav­

ka­ši­ce su igra­le s Be­sha­ra­gom i po­bi­je­di­le uvjer­lji­vo sa 33:16, a u po­lu­fi­nal­nom su­sre­tu s Tri­ e­rom na se­dmer­ce bi­le bolje sa 22:20. U fi­nal­nom su­sre­tu opet su se sre­le s fran­cu­skim Be­san­ co­nom kad su po­ka­za­le i naj­ bo­lju igru i po­bi­je­di­le sa 34:25 ( 21:12 ) Ovaj puta obra­na­ma se iska­za­la Ivana Jel­čić ukro­tiv­ ši 14 lo­pti, a dobro ju je za­mi­ je­ni­la na go­lu i Mar­ta Žde­rić ta­ ko da bi se mo­glo re­ći da je to i vra­tar­ska po­bje­da. Ina­če, uz po­bje­du na ovom tur­ni­ru u Lu­ ksem­bur­gu, osim što su osvo­ji­ le po­kal, igra­či­ce Podravke Ve­ ge­te na­gra­đe­ne su i nov­ča­no sa 2000 eu­ra.

Za Podravka Ve­ge­tu igra­le su u fi­na­lu tur­ni­ra: Žde­rić, Stan­ čin, Jel­čić, Ko­žnjak 2, Pal­čić 1, Lo­vrak 4, Ze­bić 4, Ga­će 5 (1), Mi­la­no­vić-Li­tre, Hor­vat 3, Fra­ nić 4, Še­rić, Pa­si­čnik 8 (3 ), Tar­ le, Ta­ta­ri 4.

S. Pe­trić

S

jaj­no ozra­čje na ispu­nje­ nom ko­pri­vni­čkom sta­di­o­ nu do­če­ka­lo je no­go­me­ta­ še hr­vat­skog i tur­skog pred­sta­ vni­ka u Ku­pu UE­FA - više od 3.500 do­ma­ćih te nekoliko sto­ ti­na tur­skih na­vi­ja­ča oku­pi­lo se na tri­bi­na­ma Grad­skog sta­di­o­ na. Galatasaray je naj­ve­ći klub koji je do sad go­sto­vao u Ko­pri­ vni­ci u sklo­pu eu­rop­skih ku­po­ va. U In­ter­to­tu su u Po­dra­vi­ni već bili Aston Vil­la, Stutt­gart, Lil­le i De­por­ti­vo, ali Galatasaray je ipak dru­ga di­men­zi­ja. Klub sa 16 naslova pr­va­ka i 14 ku­po­va Tur­ske te osvo­je­nim Ku­pom UE­ FA i Su­per­ku­pom uve­li­čao je sto­ ti ro­đen­dan Sla­ve­na Be­lu­pa, ali ni­je osta­vio oso­bi­ti do­jam. Na­ ime, ia­ko su go­sti prvi za­pri­je­ ti­li, So­pić je u 14. mi­nu­ti izveo so­lo akciju. Osvo­jio je lo­ptu na svo­joj po­lo­vi­ci, na­ni­zao neko­ liko tur­skih igra­ča i on­da ušao u še­sna­e­ste­rac, gdje ga je po­ko­ sio Ser­vet.

Za fran­cu­skog su­ca ni­je bi­lo dvoj­be, po­ka­zao je na bi­je­lu to­ čku, a stri­je­lac za vod­stvo Sla­ve­ na­ša bio je Sre­bren­ko Po­sa­vec.

U 20. mi­nu­ti u ka­zne­nom pro­ sto­ru go­sti­ju u du­e­lu s dvo­ji­com su­par­ni­čkih igra­ča pao je i Vru­ či­na, no ovaj put za su­ca pre­kr­ ša­ja ni­je bi­lo. Go­sti pre­u­zi­ma­ ju ini­ci­ja­ti­vu i sve su bli­že Ive­ši­ nim vra­ti­ma. U 28. mi­nu­ti Umit Ka­ran tu­kao je iz bli­zi­ne, no ne­ pre­ci­zno. Opa­sna akcija Galata­ saraya u 31. mi­nu­ti. Sas je br­zo izveo slo­bo­dni uda­rac, Ayhan je s li­je­ve stra­ne po­slu­žio Umi­

Sva­ku po­gre­šku do­ma­ćih zna­ li su isko­ri­sti­ti go­sti iz Istan­bu­ la - nji­hov je no­go­met ipak na vi­šoj ra­zi­ni. Ta­ko je u 61. mi­nu­ ti Su­kur opa­sno tu­kao gla­vom nakon uba­ča­ja Ugu­ra, a lo­pta je oti­šla ma­lo po­kraj go­la. Ne­vje­ ro­ja­tnu je pri­go­du u 68. mi­nu­ti pro­ko­ckao Še­hić. Pr­vo je isko­ri­ stio po­gre­šku Son­ga i oteo mu lo­ptu na ru­bu še­sna­e­ster­ca, on­ da je iza­šao sam pred vra­ta­ra, za­ o­bi­šao ga i ne­shva­tlji­vo po­slao lo­ptu iznad gre­de, umje­sto da je samo gur­ne u pra­znu mre­žu. Ni­ kad ne­će­mo do­zna­ti što bi bi­lo da je ta lo­pta ušla u gol, no Sla­ ve­na­ši bi ta­da bili u zna­čaj­noj pre­dno­sti. A on­da je sti­gla ka­ zna. So­pić je na­pra­vio pre­kr­šaj na 18 me­ta­ra, a slo­bo­dni uda­rac izveo je Vol­kan. Lo­pta je išla po ze­mlji, Ive­ša ju je že­lio uhva­ti­ti, ali mu je kroz ru­ke pro­šla u mre­ žu za 1:2.

Na kraju je Galatasaray ipak za­slu­že­no po­bi­je­dio. Far­ma­ce­u­ ti su imali pri­li­ku i za po­bje­du, no još smo je­dnom vi­dje­li kako se u Eu­ro­pi po­gre­ške ja­ko sku­po pla­ća­ju. O to­me kako je igra­či­ ma iz Istan­bu­la bi­lo u Ko­pri­vni­ ci, možda naj­bo­lje govori izja­va isku­snog ka­me­run­skog sto­pe­ra Ri­go­ber­ta Son­ga.

- Su­par­nik nas je ja­ko izne­na­ dio. Naš je do­ma­ćin igrao vrlo or­ ga­ni­zi­ra­no, čvr­sto i odgo­vor­no.

Na­še izne­na­đe­nje bi­lo je ve­li­ko jer o pro­ti­vni­ku ni­smo imali ni­ ka­kvih in­for­ma­ci­ja. Sla­ven Be­lu­ po je do­bra mom­čad, ali Galata­ saray je bo­lji, ima­mo pre­dnost za

Protiv jakog Galatasaraya Slavenaši nisu bili podređeni, ali ipak u Istanbul putuju s negativnim rezultatom ta Ka­ra­na koji tu­če iz bli­zi­ne, no Ive­ša je odli­čnom re­a­kci­jom spa­ sio mre­žu.

Tur­ci su bili sve bli­ži po­go­tku, do ko­jeg su sti­gli u 42. mi­nu­ti.

Na­kon uba­ča­ja s de­sne stra­ne tu­ kao je Su­kur, Ive­ša je opet odli­ čno obra­nio, ali odbi­je­nu lo­ptu ve­znjak Ayhan iz bli­zi­ne je la­ko smje­stio u mre­žu za 1:1. Opet pri­je­te go­sti, u 50. mi­nu­ti uda­ rac Umi­ta Ka­ra­na obra­nio je Ive­ ša. Pol­dru­gač je u 52. mi­nu­ti mo­ gao i bolje re­a­gi­ra­ti, Še­hić ga je upo­slio kra­snom lo­ptom, koju je Sla­ve­nov bra­nič kroz no­ge pro­ pu­stio - su­par­ni­čkim igra­či­ma.

mi­ran uz­vrat - izja­vio je Song.

- Žao mi je što prvu utakmi­ cu protiv Galatasaraya ni­smo zna­li bolje isko­ri­sti­ti. Pre­vi­še je bi­lo stra­ha kod mo­jih igra­ča, ali pla­ti­li smo ci­je­nu sa­zri­je­va­nja i ne­do­sta­tka eu­rop­skog isku­stva - re­kao je pak nakon uta­kmi­ ce tre­ner Sla­ven Be­lu­pa Kru­no­ slav Jur­čić.

Pro­tiv Galatasaraya za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Ive­ša, Bo­šnjak, Ra­de­ljić, Kri­stić, Pol­dru­gač, Ja­ja­ lo (od 46. Šo­mo­ci), Po­sa­vec, So­ pić, Po­ljak (od 62. De­lić), Še­hić, Vru­či­na (od 79. Kre­sin­ger).

B. Fabijanec

Ri­bo­lov­ci Podravke prvi u Vi­ro­vi­ti­ci

Na Me­mo­ri­ja­lu hr­vat­skog bra­ni­te­lja Vin­ka Be­lo­br­ka u sport­ skom ri­bo­lo­vu, koji je odr­žan u Vi­ro­vi­ti­ci, ri­bo­lov­ci ŠRK Podravka osvo­ji­li su pr­vo mje­sto - bili su naj­bo­lji u kon­kuren­ci­ ji ri­bo­lo­va­ca iz Vi­ro­vi­ti­ce, Ča­zme, Li­pi­ka, Gru­bi­šnog Po­lja, Do­ njeg Mi­holj­ca, Ča­zme, Za­gre­ba, Vin­ko­va­ca, Osi­je­ka i Na­ši­ca. Za po­bje­dni­čku eki­pu Podravke lo­vi­li su Dar­ko Ra­kić, Stje­pan Pi­ cer i Kru­no­slav Bla­žek, a vo­đa sa­sta­va bila je Te­re­zi­ja Ra­kić.

Ova po­bje­da bit će ri­bo­lov­ci­ma Podravke do­bra pri­pre­ma za ovo­ne­djelj­ni 41. Kup Podravke koji će se od 9 do 12 sa­ti odr­ ža­ti na je­ze­ru Šo­de­ri­ca, a na­stup je na­ja­vi­lo 25 ri­bo­lo­vnih sa­ sta­va iz Hrvatske. S. P.

Broj 1848 • Petak, 24. kolovoza 2007.

No­vo iz asor­ti­ma­na Dol­ce­la

Studena - novi izgled, novo osvježenje

Mje­ša­vi­ne za ko­la­če - bez pe­če­nja Uz novi izgled, na tržištu i nova

Dol­ce­la je lje­tos lan­si­ra­la no­ ve mje­ša­vi­ne za ko­la­če - bez pe­če­nja. Pre­dnost im je ta što se pri­pre­ma­ju br­zo, je­dno­sta­ vno i uspje­šno, bez upo­tre­be pe­ćni­ce.

U svom sa­sta­vu sa­dr­že sve osno­vne sa­stoj­ke za pri­pre­mu ko­la­ča (po­dlo­ge za ko­lač + mje­

ša­vi­ne za kre­mu), je­dno­sta­vne su i br­ze za pri­pre­ mu, a posebno po­go­dne za lje­ tne mje­se­ce.

U asor­ti­ma­nu mje­ša­vi­na bez pe­če­nja Dol­ce­ la nu­di Tro­stru­ ku fan­ta­zi­ju za pri­pre­mu ko­la­ ča s vo­ćem, Bi­je­ lu fan­ta­zi­ju - za pri­pre­mu ko­la­ča sa si­rom te Par­ fe fan­ta­zi­ju - za pri­pre­mu par­fe ko­la­ča ili tor­te.

Na sva­koj ku­ti­ ji na­la­zi se uputa za pri­pre­mu ko­la­ ča, a kre­a­ti­vni­je do­ma­ći­ce uz ma­ lo ma­što­vi­to­sti i po­ne­ki sa­sto­jak više mo­gu pri­pre­mi­ti ra­zli­či­te vo­ćne, par­fe ko­la­če ili ko­la­če sa si­rom.

Ni­na Lon­ča­rić Mar­ke­ting tr­ži­šta RH NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Studena s okusom šumskih jagoda

S

tu­de­na s oku­ si­ma ušla je u ovo lje­to u no­ vom izda­nju, odno­ sno u no­vom di­zaj­ nu. Osim co­ol izgle­ da, na tr­ži­štu je i no­vi okus - Stu­de­ na šum­ska ja­go­da.

Kad se spo­ji svje­ži­ na pri­ro­dne izvor­ ske vo­de Stu­de­na s bilj­nim ek­stra­ktom vo­ća na­sta­je pra­vo lje­tno os­vje­že­nje Stu­de­na s oku­som.

Za­to potrošači za svoje os­vje­že­nje ra­ do konzumiraju na­ pi­tke s aro­ma­ti­zi­ra­ nim vo­da­ma na ba­ zi izvor­ske vo­de Stu­de­na.

Stu­de­na s oku­som šum­ske ja­go­de iz­dva­ja se po svom po­ sebno ose­buj­nom i bo­ga­tom mi­ri­su i bla­gom sla­tkom oku­ su šum­ske ja­go­de, svima omi­ lje­nog pro­lje­tnog vo­ća, a u svom sa­sta­vu sa­dr­ži ma­nje še­ će­ra od uo­bi­ča­je­nih os­vje­ža­va­ ju­ćih pi­ća i ne sa­dr­ži kon­zer­ vans. Obo­ga­će­na je B vi­ta­mi­ni­ ma, pa ta­ko uži­va­nje u 100 ml Stu­de­ne s oku­som ja­go­de za­do­ vo­lja­va 15% pre­po­ru­če­nog dne­ vnog uno­sa B vi­ta­mi­na.

Spo­me­ni­mo ovom prilikom i osta­le oku­se Stu­de­ne.

Stu­de­nu s oku­som ze­le­ne ja­bu­ke kra­si vrlo ni­zak sa­dr­ žaj ka­lo­ri­ja u odno­su na sli­čne pro­i­zvo­de uz do­da­tak vi­ta­mi­ na koji ima­ju za­da­tak obo­ga­ti­ ti nu­tri­ti­vnu vrijednost proi­ zvoda. U svom sa­sta­vu sa­dr­ži tri do pet puta ma­nje še­će­ra od uo­bi­ča­je­nih os­vje­ža­va­ju­ćih pi­ća. te sje­di­nju­je u se­bi kri­stal­ nu la­ko­ću či­ste pri­ro­dne izvor­ ske vo­de Stu­de­na s os­vje­ža­va­ ju­ćim, bo­ga­tim mi­ri­som i ugo­ dnim ki­sel­ka­stim oku­som ze­le­ ne ja­bu­ke.

Stu­de­nu s oku­som li­mu­na ka­ra­kte­ri­zi­ra os­vje­ža­va­ju­ća i ugo­dna aro­ma li­mu­na i vr­

lo ni­zak sa­dr­žaj ka­lo­ ri­ja u odno­su na sli­ čne pro­i­zvo­de. Zbog svoje ugo­dne aro­me i bla­ge ki­sel­ka­sto­sti li­ mu­na, Stu­de­na li­mun je izni­mno os­vje­ža­va­ ju­ća i kad ni­je ide­al­no ohla­đe­na.

Stu­de­na li­mun je je­ din­stve­na jer je to i pr­va do­ma­ća aro­ma­ ti­zi­ra­na izvor­ska vo­ da uve­de­na na tr­ži­šte Hrvatske…

Stu­de­na sport plus s oku­som kru­ške i ja­ bu­ke pr­va je do­ma­ća aro­ma­ti­zi­ra­na voda za spor­ta­še i re­kre­a­tiv­ce.

Obo­ga­će­na je ma­gne­ zi­jem, B vi­ta­mi­ni­ma i fru­kto­ zom. Ma­gne­zij je mi­ne­ral koji je izuzetno ko­ri­stan kod sport­ skih aktivnosti i osta­lih fi­zi­ čkih na­po­ra, jer sma­nju­je osje­ ćaj umo­ra i spre­ča­va gr­če­nje mi­ši­ća. Zbog svoje ni­ske ener­ get­ske vrijednosti i bo­gat­stva mi­ne­ra­la i vi­ta­mi­na, Stu­de­nu sport plus ubra­ja­mo u di­je­tet­ ske pro­i­zvo­de. Upra­vo zbog tih svoj­sta­va Stu­de­na sport plus na­mi­je­nje­na je prije sve­ ga spor­ta­ši­ma i re­kre­a­tiv­ci­ma ali i svima ko­ji­ma go­di os­vje­ža­ va­ju­ća kom­bi­na­ci­ja oku­sa kru­ ške i ja­bu­ke.V. I.