Podravkine novine broj 1853

Tradicionalno druženje bivših i sadašnjih Podravkaša

Pri kraju uređenje prizemlja Podravkinog restorana prehrane

Str. 4 - 5

Str. 3 Godina XLVI • Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Eu­rop­ski tje­dan kre­ta­nja u Ko­pri­vni­ci pre­ra­stao u na­čin života gra­đa­na

Po­drav­ka­ši se iska­za­li u akci­ji ”Na po­sao bez au­to­mo­bi­la”

Velik broj Podravkaša tradicionalno na posao dolazi biciklom

Među 432 sudionika akcije bilo je 322 Podravkaša. Svaki od njih je u četiri radna dana bez automobila u prosjeku prešao biciklom, pješice ili javnim prijevozom 88 kilometara. Stoga je Podravka dobila i posebno priznanje organizatora akcije Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

I

za nas je tje­dan koji se i u Ko­ pri­vni­ci obi­lje­ža­vao kao Eu­rop­ ski tje­dan kre­ta­nja. Bi­la je to ma­ni­fe­sta­ci­ja koja je pr­ven­stve­no ima­la za cilj sma­nje­nje pro­me­ta au­to­mo­bi­li­ma. Bi­la je to promo­ cija bi­ci­kli­zma kao osno­vne zna­ čaj­ke Eu­rop­skog tje­dna kre­ta­nja u Ko­pri­vni­ci koja je ima­la za svr­ hu da zorno i učin­ko­vi­to bu­de po­ ve­za­na s osta­lim grad­skim pro­je­ kti­ma ve­za­nim uz odr­ži­vi ra­zvoj.

Sve je bi­lo po­dre­đe­no na­sto­ja­nju da se u Ko­pri­vni­ci po­bolj­ša pje­ša­ čka i bi­ci­kli­sti­čka in­fra­stru­ktu­ra i da se što više gra­đa­na ko­ri­sti bi­ci­ klom u grad­skom pri­je­vo­zu.

Gimnazijski bicikli

- Ovo­go­di­šnji, še­sti Eu­rop­ski tje­ dan kre­ta­nja, po mno­go če­mu bio je dru­ga­či­ji od svih do­sa­da­šnjih.

Pro­gram Eu­rop­ske ko­mi­si­je koji je u na­šem gra­du pre­po­znat i pri­ hva­ćen ne samo kao tje­dna ma­ni­ fe­sta­ci­ja već kao cje­lo­go­di­šnji pro­ gram aktivnosti, do­ži­vio je pu­nu zre­lost i do­i­sta pre­ra­stao u na­čin života gra­đa­na Ko­pri­vni­ce.

Do­ka­zu­je to broj de­kla­ri­ra­nih pje­ša­ka i bi­ci­kli­sta u pro­ve­de­ nom upi­tni­ku, kao i on-li­ne an­ ke­ti na web stra­ni­ci Gra­da Ko­ pri­vni­ce. Do­ka­zu­je to i broj odra­ slih gra­đa­na aktivno uklju­če­nih u ovo­go­di­šnji pro­gram. Vi­še od 400 su­di­o­ni­ka na­tje­ca­nja podu­ zeća ”Na po­sao bez au­to­mo­bi­la”, sto­ti­na pje­ša­ka u dva pje­ša­čka ma­ra­to­na, kao i broj­nost su­di­o­ ni­ka su­bo­tnjeg Grad­skog pi­ja­ca do­kaz su vi­so­ke svi­je­sti gra­đa­na Ko­pri­vni­ce o po­tre­bi pro­mje­na u grad­skom pro­me­tu i va­žno­sti ra­ vno­mjer­ni­je po­dje­le pre­ma na­či­ nu i sred­stvu pu­to­va­nja koja mo­ že omo­gu­ći­ti br­že i si­gur­ni­je pu­ to­va­nje za sve su­di­o­ni­ke - re­kla nam je He­le­na He­ći­mo­vić, pred­ sje­dni­ca or­ga­ni­za­cij­skog odbo­ra Eu­rop­skog tje­dna kre­ta­nja u Ko­ pri­vni­ci, te do­da­la: - U ko­pri­vni­čkom Tje­dnu kre­ta­ nja 25 no­vih bi­ci­kla ušlo je u pro­ gram or­ga­ni­zi­ra­ne be­spla­tne po­ su­dbe, po­znat pod na­zi­vom Grad­ ski bi­cikl. Ovaj puta ra­di se o gi­ mna­zij­skim škol­skim bi­ci­kli­ma koji će uče­ni­cim - pu­tni­ci­ma osi­ gu­ra­ti br­ži put od že­lje­zni­čkog ko­lo­dvo­ra do ško­le. Ko­pri­vni­ca

je ta­ko­đer započela no­vi tro­go­ di­šnji ci­klus ši­re­nja zo­ne mir­nog pro­me­ta i ostva­ri­la plan stva­ra­nja mre­že hr­vat­skih gra­do­va odr­ži­ vog pro­me­ta u na­šoj ze­mlji. Čak je de­vet hr­vat­skih gra­do­va ove godine su­dje­lo­va­lo u Tje­dnu kre­ ta­nja, uz još 1700 dru­gih iz Eu­ro­ pe i svi­je­ta. Me­đu­na­ro­dna pro­ mocija bi­ci­kli­zma kroz pro­jekt su­ra­dnje gra­do­va - pri­ja­te­lja Ko­ pri­vni­ce i Ka­po­šva­ra ”Pa­non­ska pa­le­ta”, kao i dru­ga bi­ci­kli­sti­čka utr­ka ”Jo­ža Hor­vat” te pr­va me­ đu­na­ro­dna izložba fotografija ”Bi­ cikl ne­ka­da i sad” po­tvr­đu­ju sta­

tus Ko­pri­vni­ce kao gra­da bi­ci­kla, ne samo po uvje­re­nju or­ga­ni­za­to­ ra i su­di­o­ni­ka ovo­go­di­šnjeg Eu­rop­ skog tje­dna kre­ta­nja u Ko­pri­vni­ci već i po mi­šlje­nju me­đu­na­ro­dne ko­or­di­na­ci­je koja je i ove godi­ ne uključila Ko­pri­vni­cu u Vo­dič naj­bo­lje pra­kse u Eu­ro­pi, uz Ko­ pe­nha­gen, Bu­dim­pe­štu, Nan­tes, Bo­lo­gnu i još de­set dru­gih vo­de­ ćih eu­rop­skih gra­do­va.

Do­ga­đa­nja su kre­nu­la u po­ne­ dje­ljak koji je bio i pro­gla­šen da­ nom ra­zu­mnog ko­ri­šte­nja au­to­ mo­bi­la.Uto­rak je bio dan javnog pri­je­vo­za. Tom pri­go­dom je gra­

Novi bicikli za koprivničke gimnazijalce za put do nove škole

do­na­čel­nik Zvonimir Mr­šić na Ko­pri­vni­čkom že­lje­zni­čkom ko­lo­ dvo­ru uru­čio je uče­ni­ci­ma na ko­ ri­šte­nje 25 bi­ci­kla ko­ji­ma će se na taj na­čin ola­kša­ti do­la­zak do no­ ve gi­mna­zij­ske zgra­de sa že­lje­zni­ čkog i au­to­bu­snog ko­lo­dvo­ra.

Auto nije jedini prijevoz

Sri­je­da je bila dan ze­le­nih po­vr­ ši­na i tog da­na su pro­mo­vi­ra­ne ze­ le­ne po­vr­ši­ne u gra­du i no­vo­o­pre­ mlje­na dje­čja igra­li­šta. Če­tvr­tak je bio re­zer­vi­ran za dan po­sve­ćen kre­ta­nju i zdra­vlju, jer kre­ta­nje je va­žno za očuvanje i odr­ža­va­nje zdra­vlja. ”Uli­ce su za ljude” bio je na­ziv te­me koja je bila obra­đe­na u pe­tak, a u Mu­ze­ju gra­da otvo­re­ na je me­đu­na­ro­dna izlo­žba umje­ tni­čke fo­to­gra­fi­je s te­mom ‘Bi­cikl ne­kad i danas’. U su­bo­tu, po­slje­ dnjeg da­na Eu­rop­skog tje­dna kre­ ta­nja ši­re po­dru­čje cen­tra Ko­pri­ vni­ce bi­lo je za­tvo­re­no za pro­met svim mo­tor­nim vo­zi­li­ma u sklo­pu da­na bez au­to­mo­bi­la. Tom pri­go­ dom u sre­di­štu gra­da bio je upri­ li­čen niz ra­zli­či­tih pro­gra­ma za gra­đa­ne, či­me su gra­đa­ni Ko­pri­ vni­ce grad do­ži­vje­li kao ”mje­sto oku­plja­nja i opu­šta­nja”.

Po­red tih aktivnosti, ci­je­li tje­ dan pro­vo­di­la se i akcija ”Na po­ sao bez au­to­mo­bi­la” i u tu akciju uključili su se i Po­drav­ka­ši. Kroz tu akciju Podravka je že­lje­la do­pri­ ni­je­ti ši­re­nju ideje o odr­ži­vom ra­ zvo­ju u koji je ukom­po­ni­ra­na bri­ ga o oko­li­šu i druš­tve­noj za­je­dni­ ci. Po­drav­ka­ši su se ta­ko uključili u uku­pnu akciju ko­ri­šte­nja al­ter­ na­ti­vnih mo­gu­ćno­sti pu­to­va­nja na po­sao, a u tu se akciju pri­ja­vi­ lo još pet ko­pri­vni­čkih poduzeća i usta­no­va. U svo­je­vr­snom na­tje­ca­ nju su­dje­lo­va­lo je uku­pno 432 na­ tje­ca­te­lja, od če­ga je 246 pu­to­va­lo ja­vnim pri­je­vo­zom, a pje­ši­ce i bi­ci­ klom na po­sao je odla­zi­lo 186 na­ tje­ca­te­lja, koji su uku­pno pro­pu­ to­va­li 10.978 km, što izno­si 25,4 km pro­sje­čno po su­di­o­ni­ku. Po­ dravka je ima­la naj­ve­ći broj pri­ja­ vlje­nih su­di­o­ni­ka na­tje­ca­nja, čak 322, a Po­drav­ka­ši koji su sudjelo­ vali u na­tje­ca­nju pre­šli su pro­sje­ čno po na­tje­ca­te­lju tijekom če­ti­ri ra­dna da­na 88 ki­lo­me­ta­ra. Za ta­ kav re­zul­tat Ma­ti­ja Hle­bar iz Kor­ po­ra­ti­vnih ko­mu­ni­ka­ci­ja je u ime Podravke pri­mio priznanje or­ga­ ni­za­to­ra akcije ”Na po­sao bez au­ to­mo­bi­la”. n

Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Ra­zgo­vor: Želj­ko Do­šen, direktor Pro­da­je Hr­vat­ska - Re­gi­ja Sla­vo­ni­ja

∆ NAŠA POSLA

Po­ma­ma re­že di­o­ni­čar­ske pa­ke­te Stru­čnja­ci su izra­ču­na­li da bi dr­ža­va mo­gla pro­da­ti cje­lo­vi­te pa­ke­te di­o­ni­ca po pre­dvi­đe­nih 38 ti­su­ća ku­na za naj­vi­še 172 ti­su­će ku­pa­ca, i to po ma­ksi­mal­noj obja­vlje­noj ci­je­ni od 320 ku­na po di­o­ni­ci

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

H

r­vat­ska je po­no­vno ot­ kri­la di­o­ni­čar­stvo. Pr­ vi se puta s tim tr­ži­ šnim fe­no­me­nom ozbilj­no su­ o­či­la po­če­tkom de­ve­de­se­tih go­di­na, kad je ve­ći­na tvr­tki kre­nu­la u pre­tvor­bu i pri­va­ti­ za­ci­ju, ali isku­stva za mno­ge nisu bila baš pre­tje­ra­no po­zi­ ti­vna. Ra­tne su okol­no­sti uči­ ni­le da na sto­ti­ne ti­su­ća ma­ lih di­o­ni­ča­ra nisu mo­gli pla­ća­ ti svoje upi­sa­ne pa­ke­te, pa su ih za ma­le nov­ce pro­da­va­li ili ih je dr­ža­va vra­ća­la u svoj por­ tfelj. Je­dna od atra­kti­vni­jih di­o­ ni­ca bila je u tom pr­vom na­le­ tu upravo ona Po­drav­ki­na, kao i ko­pri­vni­čke Po­drav­ske ban­ ke, a po­ka­za­lo se da su od njih pro­fi­ti­ra­li oni koji su imali naj­ vi­še str­plje­nja. o­va se pri­li­ka za gra­đa­ ne koji ima­ju, kako se to ka­že, “vi­šak ka­pi­ta­ la”, uka­za­la ovoga pro­lje­ća, kad je Vla­da izašla s ini­ci­jal­nom ja­ vnom po­nu­dom di­o­ni­ca INAe, je­dne od na­ja­tra­kti­vni­jih hr­ vat­skih vri­je­dno­sni­ca. In­te­res je bio zna­tan, a po tre­nu­tnoj ci­ je­ni te di­o­ni­ce na bur­zi pro­i­zla­ zi da je to za sve koji su ih upi­ sa­li bila ispla­ti­va in­ve­sti­ci­ja, do­ no­se­ći pro­fit koji se ne mo­že mje­ri­ti s ula­ga­njem u ne­ke dru­ ge djelatnosti. ve je to, me­đu­tim, bi­ lo samo la­ga­no za­gri­ja­va­ nje za ono što je ovih da­ na usli­je­di­lo s ini­ci­jal­nom ja­ vnom po­nu­dom tre­ćin­skog di­ o­ni­čkog pa­ke­ta T-HT-a. Sve ono što se do­ga­đa s di­o­ni­ca­ma tog te­le­ko­mu­ni­ka­cij­skog di­va ne mo­že se de­fi­ni­ra­ti uo­bi­ča­ je­nom fra­zom o “ogro­mnom in­te­re­su”, već pra­vom po­ma­ mom i hi­ste­ri­jom, u ko­joj su se ko­ri­sti­le sve mo­gu­ćno­sti za upis. O to­me bi se mo­gao na­pi­ sa­ti i pra­vi tri­ler. Odno­si se to i na “pa­do­bran­ce” iz su­sje­dnih ze­ma­lja, bu­du­ći da su gra­đa­ ni ta­mo ja­vno sa­vje­to­va­ni ka­ ko da se ne­le­gal­no uklju­če u ku­pnju di­o­ni­ca s po­vla­šte­nom ci­je­nom, pre­dvi­đe­nih samo za hrvatske dr­ža­vlja­ne. Po­ja­vi­la se i ne­sta­ši­ca ku­na na do­ma­ ćem fi­nan­cij­skom tr­ži­štu, što mo­že do­ve­sti do pa­da te­ča­ja eu­ra i osta­lih va­lu­ta. ro­cje­nji­va­lo se, na­i­me, da bi di­o­ni­ce mo­glo upi­sa­ti oko 150 ti­su­ća hr­vat­skih gra­đa­na, za koje je, ra­ču­na­ju­ći i in­sti­tu­ci­o­nal­ne ula­ga­če, ma­ hom mi­ro­vin­ske i in­ve­sti­cij­ske fon­do­ve, bi­lo pre­dvi­đe­no do

N S

P

23 od uku­pno 35 po­sto di­o­ni­ ca ko­ji­ma nakon pro­da­je ve­ćin­ skog pa­ke­ta njemačkom DT-u ra­spo­la­že države. Već u su­bo­ tu, na po­lo­vi­ci kam­pa­nje, po­ ka­za­lo se da je broj­ka upi­sa obi­ la­to pre­šla 200 ti­su­ća. Ne­ki su me­di­ji obja­vi­li da je u po­ne­dje­ ljak, pu­na tri da­na prije okon­ ča­nja upi­sa, do­se­gnu­to fan­ta­ sti­čnih 285 ti­su­ća upla­ta, ta­ko da je Vla­da isto­ga da­na obja­vi­ la da sta­vlja u opti­caj 32,5 po­ sto di­o­ni­ca, za­dr­ža­va­ju­ći samo 2,5 po­sto, koje je obe­ća­la da­ri­ va­ti ku­pci­ma koji ih ba­rem go­ di­nu da­na ne­će pro­da­va­ti. La­ ko se mo­že pre­tpo­sta­vi­ti da je do če­tvr­tka na­ve­čer broj upi­ sni­na osje­tno pre­ko­ra­čio 300 ti­su­ća, s obzi­rom da je le­gi­ti­ mna i ku­pnja s pu­no­mo­ći­ma dru­gih oso­ba, uko­li­ko su ta­ko­ đer hrvatski dr­ža­vlja­ni.

Š

to to zna­či? Osim po­zi­ ti­vne či­nje­ni­ce da je di­o­ ni­čar­stvo i u Hrvatskoj uhva­ti­lo pra­vo­ga ma­ha, mno­ go ne­o­če­ki­va­nih pro­ble­ma, po­ naj­pri­je ku­pci­ma. Stru­čnja­ci su izra­ču­na­li da bi dr­ža­va mo­ gla pro­da­ti cje­lo­vi­te pa­ke­te di­ o­ni­ca po pre­dvi­đe­nih 38 ti­su­ ća ku­na za naj­vi­še 172 ti­su­će ku­pa­ca, i to po ma­ksi­mal­noj obja­vlje­noj ci­je­ni od 320 ku­ na po di­o­ni­ci. Ka­ko se u izbor­ noj godini oče­ku­je da će ci­je­ na ipak bi­ti ni­ža, što je bio slu­ čaj i s INA-inim di­o­ni­ca­ma, on­ da bi se tre­bao ozbilj­ni­je re­za­ti broj di­o­ni­ca, sa­mim tim i atra­ kti­vnost pa­ke­ta. Po­ka­žu li se to­čnim spo­me­nu­te broj­ke ku­ pa­ca, ti se pa­ke­ti za­ci­je­lo sma­ nju­ju na 30-ak ti­su­ća ku­na, i to opet s onim vi­šim ci­je­na­ma di­ o­ni­ce. O ni­ži­ma, či­ni se, više ni­ tko i ne govori, jer se u ta­kvim okol­no­sti­ma do­i­ma­ju ne­re­al­ni­ ma. Osta­je tek na­da da dio ku­ pa­ca ni­je išao s naj­vi­šim do­pu­ šte­nim izno­som. i­je, da­kle, ni­ka­kav pro­ blem u to­me da dr­ža­va na­ma­kne svo­jih pre­dvi­ đe­nih 5,5 - 6,5 mi­li­jar­di ku­na u pro­ra­čun, nego će dio ku­pa­ca bi­ti ne­za­do­vo­ljan tim upi­som.

Mnogi od njih po­di­gli su kre­di­ te kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka na pu­ne izno­se od 38 ti­su­ća ku­ na, pa bi sma­nji­va­nje bro­ja ku­ plje­nih di­o­ni­ca uči­ni­lo nji­ho­ vu in­ve­sti­ci­ju upi­tnom, vje­ro­ ja­tno i ne­i­spla­ti­vom. Do­da­tni je pro­blem i to što su ban­ke za­ pra­vo da­va­le di­o­ni­čar­ske kre­di­ te s nekoliko po­sto­ta­ka vi­šim ka­ma­ta­ma od onih koje su re­ kla­mi­ra­ne. U ne­kim su slu­ča­je­ vi­ma te ka­ma­te na­ra­sle i na 14 po­sto, kao što je to bi­lo u de­ ve­de­se­tim go­di­na­ma, jer u nji­ ma nisu na­vo­đe­ni ne­ki ma­ni­ pu­la­ti­vni tro­ško­vi. Ne­u­go­dno bi izne­na­đe­nje mo­gla iza­zva­ ti i pre­ve­li­ka po­nu­da di­o­ni­ca na bur­zi, koja bi do­ve­la do pa­ da nji­ho­ve vrijednosti, što je i te­melj­no pra­vi­lo di­o­ni­čar­stva.

Uo­sta­lom, u re­kla­ma­ma za ku­ pnju T-HT-ovih di­o­ni­ca se na­ po­mi­nje da je di­o­ni­čar­stvo ri­zi­ čan po­sao koji do­no­si i do­bit i gu­bi­tak.

N

Po­drav­ki­na pro­daj­na ope­ra­ti­va uži­va ugled vr­hun­skih igra­ča u hr­vat­skoj pro­da­ji

Ra­zgo­va­rao i snimio: Boris Fabijanec

Ta­ko­đer se mi­je­nja sli­ka u po­ gle­du po­tre­be za ra­dnom sna­ gom.

Pro­ble­mi su već du­že pri­su­ tni ta­ko da ih po­ku­ša­va­mo ri­ je­ši­ti na na­čin unaj­mlji­va­nja do­da­tnih di­slo­ci­ra­nih skla­di­ šnih pro­sto­ra, an­ga­ži­ra­njem se­ zon­ske ra­dne sna­ge, stu­de­na­ ta i sl. U tim pri­li­ka­ma ni­je la­ ko upra­vlja­ti sred­stvi­ma, a ni lju­di­ma. Če­sto smo pri­nu­đe­ ni na im­pro­vi­za­ci­je. Sma­tram da će upravo ko­le­ge iz Lo­gi­ sti­ke u na­re­dnoj godini če­ka­ti naj­ve­ći iza­zo­vi. Da­kle, Lo­gi­sti­ ka će mo­ra­ti pro­na­ći naj­kva­li­ te­tni­ja rje­še­nja koja će po­nu­di­ ti za­htje­vnom tr­ži­štu odnosno ku­pci­ma.

R

e­gi­ja Sla­vo­ni­ja pre­ma bro­ju Po­drav­ka­ša danas broji ne­gdje sto­ti­njak za­ po­sle­ni­ka, ra­spo­re­đe­nih na po­ slo­vi­ma pro­da­je i lo­gi­sti­ke. Or­ ga­ni­za­cij­ski su ra­spo­re­đe­ni u Po­slo­vni­ca­ma Osi­jek i Li­pik.

Ova broj­ka govori o to­me da je za ostva­re­nje pro­daj­nih ci­ lje­va u re­gi­ji Sla­vo­ni­ja an­ga­ži­ ran zna­ča­jan broj lju­di i sred­ sta­va. S tim u ve­zi po­sta­vlje­ni su i re­la­ti­vno vi­so­ki ci­lje­vi za ovu re­gi­ju.

• Ka­kva je opće­ni­to si­tu­a­ci­ ja na sla­von­skom tr­ži­štu? - bi­ lo je pr­vo pi­ta­nje za di­re­kto­ ra Pro­da­je Hr­vat­ska - Re­gi­ja Sla­vo­ni­ja Želj­ka Do­še­na.

- Ka­da govorimo o tr­ži­štu i spe­ci­fi­čno­sti­ma, treba re­ći da je Re­gi­ja Sla­vo­ni­ja ge­o­graf­ski do­sta ve­li­ko tr­ži­šte što uvje­tu­ je ve­ća ula­ga­nja u lo­gi­sti­ku, ve­će tro­ško­ve di­stri­bu­ci­je, a s dru­ge stra­ne broj i gu­sto­ća sta­ no­vniš­tva su do­sta ma­li. Gra­ do­vi su ta­ko­đer ma­li i ra­spro­ stra­nje­ni. Ia­ko se go­vo­ri­lo da Sla­vo­ni­ja ima ra­zvoj­nu per­spe­ kti­vu, ku­po­vna moć Sla­vo­na­ca je na ni­skoj ra­zi­ni i svi ra­do vo­ le re­ći kako se kod nas te­že i lo­ ši­je ži­vi nego, pri­mje­ri­ce, u Za­ gre­bu ili pak u Istri i Dal­ma­ci­ ji. Po­tro­ša­či su sen­zi­bil­ni na ci­ je­ne i u tom kon­tek­stu naj­vi­še pro­fi­ti­ra­ju oni pro­i­zvo­đa­či i tr­ go­va­čki lan­ci koji u svo­joj po­ nu­di pre­fe­ri­ra­ju ni­sku ci­je­nu.

U po­slje­dnje vrijeme svje­do­ci smo i vre­men­skih ne­po­go­da, po­put du­go­traj­nih su­ša, koje su za­de­si­le naše kra­je­ve. One će u ko­na­čni­ci utje­ca­ti na po­ ve­ća­nje tro­ško­va života i ci­je­ ne osno­vnih prehrambenih na­ mir­ni­ca.

Di­na­mi­čno i pro­du­kti­vno

• S obzi­rom na re­če­no, ka­ kvi su re­zul­ta­ti pro­da­je?

- Pro­te­klo ra­zdo­blje od osam mje­se­ci za sve Po­drav­ka­še u Sla­vo­ni­ji bi­lo je vrlo di­na­mi­ čno i pro­du­kti­vno, a u smi­slu no­ve or­ga­ni­za­ci­je pro­da­je, no­ vih akvi­zi­ci­ja i pro­gra­ma te onog naj­va­žni­jeg - ope­ra­ti­vno­ sti i ostva­re­nja po­sta­vlje­nih ci­ lje­va.

Ana­li­zi­ra­ju­ći pro­daj­ne re­zul­ ta­te, mo­že­mo ista­knu­ti da smo u glo­ba­lu ostva­ri­li za­cr­ ta­ne ci­lje­ve te da smo na do­ brom pu­tu da ta­ko osta­ne i do kra­ja godine.

Na ne­kim pro­gra­mi­ma, kao što su pi­ća i za­mr­znu­ti pro­ gram, na­pra­vlje­ni su ve­li­ki isko­ ra­ci, a u smi­slu mo­der­ni­za­ci­je pla­sma­na i uvo­đe­nja no­vih mo­ de­la u or­ga­ni­za­ci­ji pro­da­je. Na pro­gra­mu pi­ća, re­kao bih, ”vu­ če­mo hi­po­te­ku” iz ra­ni­jih go­di­ na kao jedna od re­gi­ja s naj­ve­ ćim tr­ži­šnim udje­li­ma na tom pro­gra­mu te vrlo zna­čaj­nim vo­lu­me­ni­ma pro­da­je. Ta ”hi­ po­te­ka” nas je na­ve­la na to da smo iz mje­se­ca u mje­sec fo­ku­ si­ra­ni na pla­sman pi­ća. Što se ti­če ra­sta tr­ži­šta, poznato je da tr­ži­šte pi­ća značajno ra­ste, a s tim u ve­zi ape­ti­ti kon­ku­re­na­ta su sve ve­ći.

U uvje­ti­ma ”otvo­re­ne bor­ be” s kon­ku­ren­ci­jom stal­no na­ sto­ji­mo po­ve­ća­ti efi­ka­sno­sti u pro­da­ji, po­bolj­ša­ti kva­li­te­tu di­stri­bu­ci­je i uslu­ga pre­ma ku­ pci­ma, po­bolj­ša­ti kva­li­te­tu ser­ vi­sa na pro­daj­nom mje­stu. Lju­ di su shva­ti­li fi­lo­zo­fi­ju pro­da­ je na ovom pro­gra­mu kao i ra­ zli­ke s dru­gim pro­gra­mi­ma te sve više izra­ža­va­ju te­žnju za usa­vr­ša­va­njem svo­jih vje­šti­na u pro­da­ji.

U tom smi­slu po­tre­bno je osim na­ve­de­nog odr­ža­ti i una­ pri­je­di­ti ni­vo su­ra­dnje s na­ šim mar­ke­tin­gom te lo­gi­sti­ kom kao bi­tnim fa­kto­ri­ma za uspjeh pro­da­je. Mar­ke­tin­ška po­dr­ška kroz ma­te­ri­jal­na ula­ ga­nja i me­dij­ski na­stup je ono što na­ši lju­di naj­če­šće tra­že kao pomoć. To je­dno­sta­vno uvje­tu­ju ku­pci, a na to nas tje­ ra i kon­ku­ren­ci­ja. Ono či­me se pro­da­ja danas ba­vi za­di­re u taj se­gment, a i u dru­ge se­ gmen­te koji nisu direktno u do­me­ni pro­da­je. Ka­da govori­ mo o to­me, sje­tim se ne­da­vno odr­ža­nog te­ni­skog tur­ni­ra u

Uma­gu gdje sam, izme­đu osta­ lih im­pre­si­ja, ostao fa­sci­ni­ran i po­no­san ti­me na koji na­čin se Podravka pred­sta­vi­la kao kom­ pa­ni­ja i na koji na­čin su pred­ sta­vlje­ni na­ši bran­do­vi po­put Stu­de­ne. Od lju­di u pro­da­ji se ne mo­že oče­ki­va­ti da bu­du ”sve­mo­gu­ći i sve­zna­li­ce” kao što se to ne mo­že oče­ki­va­ti i od onih koji ne ra­de u pro­da­ji.

Osvr­nuo bih se i kra­tko na za­mr­znu­ti pro­gram koji vi­ še i ni­je no­vost u Podravki. U tom prav­cu smo mo­der­ni­zi­ra­ li po­slo­va­nje, jer smo do­če­ka­ li izgra­dnju no­ve ras­hla­dne ko­ mo­re s do­sta­tnim skla­di­šnim po­ten­ci­ja­lom. Do­sta­vlje­na su nam na ko­ri­šte­nje i no­va vo­ zi­la - hla­dnja­če, re­or­ga­ni­zi­ra­ li smo pro­daj­nu si­lu te na taj na­čin stvo­ri­li pre­tpo­stav­ku za kvalitetno po­slo­va­nje.

Re­zul­ta­ti nisu izo­sta­li, već na­pro­tiv, kroz kva­li­te­tu rada i proizvoda uspje­li smo po­bu­di­ ti za­ni­ma­nje no­vih kli­je­na­ta.

U bu­du­ćno­sti oče­ku­je­mo dalj­ nja ula­ga­nja u tr­ži­šte u vi­du in­ ve­sti­ra­nja u no­ve ras­hla­dne ure­đa­je te kroz zna­čaj­ni­ja ula­ ga­nja kroz mar­ke­ting. U pla­ ni­ra­nju di­stri­bu­ci­je me­snog pro­gra­ma ko­jeg smo or­ga­ni­za­ cij­ski na­do­gra­di­li sa za­mr­znu­ tim i stvo­ri­li tzv. ZIM stup di­ stri­bu­ci­je, ta­ko­đer oče­ku­je­mo iz­vje­sna in­ve­sti­cij­ska ula­ga­nja u skla­di­šne pro­sto­re, po­što smo tre­nu­tno u naj­mu.

• Da­kle, po­sto­je odre­đe­ni lo­gi­sti­čki pro­ble­mi?

- Sa ši­re­njem asor­ti­ma­na na Le­ro, SMS te stal­nim uvo­đe­ njem no­vih pro­gra­ma, po­ja­vi­ li su se i pro­ble­mi oko skla­di­ šte­nja proizvoda, odnosno ne­ do­sta­tka skla­di­šnog pro­sto­ra.

Nema pre­pre­ka za ra­zvoj • Bez obzi­ra na pro­ble­me i te­ško­će u po­slo­va­nju, sla­von­ ski Po­drav­ka­ši su tra­di­ci­o­nal­ no opti­mi­sti...

- Sva­ka­ko, osno­vno nam je za­dr­ža­ti po­sto­je­ću di­na­mi­ku pro­da­je na svim pro­gra­mi­ma.

Zna­čaj­ni­ji na­por od do­sa­da­ šnjeg, treba ulo­ži­ti na uvo­đe­ nju pro­gra­ma Le­ro i u pro­da­ ji SMS pro­gra­ma što bi se na kraju po­slo­vnog ra­zdo­blja tre­ ba­lo odra­zi­ti kao do­da­nu vri­ jednost na­šim re­zul­ta­ti­ma. Tre­ nu­tni odno­si s klju­čnim ku­ pci­ma kao i s re­gi­o­nal­nim ku­pci­ma na svim ni­vo­i­ma su sta­bil­ni, što zna­či da ne­ma pre­ pre­ka za ra­zvoj po­slo­va­nja.

U tom po­gle­du osno­vna za­ da­ća na te­re­nu je rad na pro­ daj­nom mje­stu. Pred na­ma je ra­zdo­blje in­ten­zi­vni­jih mar­ke­ tin­ških aktivnosti i po­ve­ća­ne ku­pnje, sto­ga je po­tre­ban kon­ stan­tan rad na po­li­ci. Ljud­ski re­sur­si su po me­ni naj­va­žni­ja ka­ri­ka ci­je­le pri­če i u tom po­ gle­du treba bi­ti sen­zi­bi­lan. Ka­ ko bi lju­di na te­re­nu bili za­do­ volj­ni i sa za­do­volj­stvom ra­di­li svoj po­sao, po­tre­bno im je pru­ ži­ti ma­te­ri­jal­nu, mo­ral­nu i dru­ gu pomoć te mo­gu­ćnost da to ostva­re. Ta­ko­đer je po­tre­bno kon­stan­tno izgra­đi­va­ti si­stem pra­će­nja i vre­dno­va­nja ostva­re­ nih uči­na­ka, izvr­ši­ti di­fe­ren­ci­ ja­ci­ju uči­na­ka te na­gra­di­ti one koji ostva­ru­ju naj­bo­lje re­zul­ta­ te. Na­ra­vno da sva­tko treba po­ naj­vi­še po­ra­di­ti na se­bi kako bi se ospo­so­bio za po­sta­vlje­nu ulo­gu u ovoj tr­ži­šnoj uta­kmi­ci.

Upra­vo u tom prav­cu na­ša pro­ daj­na ope­ra­ti­va uži­va ugled vr­ hun­skih igra­ča u pro­da­ji! - re­ kao je na kraju ra­zgo­vo­ra Želj­ ko Do­šen. n

Osma go­di­šnja kon­fe­ren­ci­ja HU­OJ-a

Su­dje­lu­je više od 250 stru­čnja­ka za odno­se s ja­vno­šću

U

Ro­vi­nju se od 27. do 29. ruj­na odr­ža­va Osma go­di­šnja kon­fe­ren­ci­ja Hrvatske udru­ge za odno­se s ja­vno­šću. HU­OJ je stru­ko­vna udru­ga koja oku­plja dje­la­tni­ ke koji se ba­ve po­slo­vi­ma ve­za­ nim za odno­se s ja­vno­šću i ko­ mu­ni­ka­ci­je. Ima oko 800 čla­ no­va iz ci­je­le Hrvatske, a ra­ di na obra­zo­va­nju i stru­čnom usa­vr­ša­va­nju čla­no­va, or­ga­ni­ zi­ra ve­li­ke go­di­šnje kon­fe­ren­ci­ je za odno­se s ja­vno­šću, pre­da­

va­nja, ra­di­o­ni­ce te stru­čne ra­ spra­ve na te­me ve­za­ne za stru­ ku. Go­di­šnja kon­fe­ren­ci­ja o odno­si­ma s ja­vno­šću naj­va­žni­ ja je aktivnost Hrvatske udru­ ge za odno­se s ja­vno­šću, na ko­ joj je ove godine oku­plje­no vi­ še od 250 stru­čnja­ka za odno­ se s ja­vno­šću iz pri­va­tnog, javnog i ne­vla­di­nog se­kto­ra te PR agen­ci­ja iz ci­je­le Hrvatske i ze­ma­lja re­gi­je. Te­me ovo­go­di­ šnje kon­fe­ren­ci­je obu­hva­ća­ju ko­mu­ni­ka­ci­je u slu­žbi kon­ku­

ren­tno­sti i vanj­ske po­li­ti­ke. Su­ dje­lu­ju broj­ni za­ni­mlji­vi pre­da­ va­či, vr­sni stru­čnja­ci iz ze­mlje i ino­zem­stva.

Na kon­fe­ren­ci­ji, koja je u ti­je­ ku, pre­zen­ti­ra­na je i stu­di­ja slu­ ča­ja s Grand PRix-a 2007. go­di­ šnje na­gra­de HU­OJ-a za naj­bo­ lja ostva­re­nja u stru­ci, a odr­žat će se i okru­gli stol “Ko­mu­ni­ka­ ci­ja za po­ve­ća­nje kon­ku­ren­tno­ sti u go­spo­dar­stvu” gdje će se u ra­spra­vu uklju­či­ti vr­hun­ski me­na­dže­ri i stru­čnja­ci, a čiji je

mo­de­ra­tor po­mo­ćnik pred­sje­ dni­ka Upra­ve Podravke Dre­ni­ slav Že­kić, koji je uje­dno i di­ rektor pro­gra­ma ovo­go­di­šnje kon­fe­ren­ci­je.

Dru­gi na­ja­vlje­ni okru­gli stol ima sre­di­šnju te­mu “Ko­mu­ni­ ka­ci­ja Hrvatske na me­đu­na­ro­ dnom pla­nu” i oku­pit će ugle­ dne su­di­o­ni­ke političkog živo­ ta Hrvatske.

Me­đu broj­nim spon­zo­ri­ma kon­fe­ren­ci­je je i Podravka.

I. B.

Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Podravka una­pre­đu­je svoj su­stav upra­vlja­nja in­te­le­ktu­al­nim vla­sniš­tvom

Za­šti­tom bran­do­va do po­ve­ća­nja imo­vi­ne Sa seminara o intelektualnom vlasništvu održanom u Podravki

Pi­še: Ja­dran­ka La­kuš Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

U

pra­vlja­nje in­te­le­ktu­al­ nim vla­sniš­tvom je stra­ te­ška fun­kci­ja u tr­go­va­ čkom druš­tvu, a ne isklju­či­vo pra­vno pi­ta­nje. Pri to­me naj­bo­ lje re­zul­ta­te da­je in­te­gra­ci­ja su­ sta­va in­te­le­ktu­al­nog vla­sniš­tva sa svim di­je­lo­vi­ma tvr­tke od ra­

zvo­ja do mar­ke­tin­ga. Podravka je pre­po­zna­la tu nu­žnost mo­der­ nog po­slo­va­nja i jedna je od ri­je­ tkih kom­pa­ni­ja u na­šoj ze­mlji koja ima po­se­bni odjel za in­te­ le­ktu­al­no vla­sniš­tvo. To je izme­ đu osta­log ista­knu­to na se­mi­na­ ru o in­te­le­ktu­al­nom vla­sniš­tvu i pa­ten­tu ko­jeg je u Podravki odr­ žao od­vje­tni­čki ured Vu­kman.

Stru­čnja­ci tog ure­da pre­dvo­đe­

ni od­vje­tni­kom Mla­de­nom Vu­ kma­nom, koji se go­di­na­ma ba­ vi upravo pi­ta­nji­ma in­te­le­ktu­al­ nog vla­sniš­tva, pre­do­či­li su niz za­ni­mlji­vih rje­še­nja i po­stav­ki iz ovog po­dru­čja. Ustvr­di­li su, pri­ mje­ri­ce, da kod izbo­ra zna­ka, odnosno ime­na bran­da ili proi­ zvoda treba vo­di­ti ra­ču­na ne sa­ mo o ori­gi­nal­no­sti, ra­zli­ko­vno­ sti, la­ko­ći pam­će­nja ili izgo­vo­ ra, po­zi­ti­vnoj ko­no­ta­ci­ji nego i o mo­gu­ćno­sti za­šti­te.

- Već u sa­mom po­če­tku ra­zvo­ ja no­vog proizvoda ili bran­da dobro je uklju­či­ti stru­čnja­ke za in­te­le­ktu­al­no vla­sniš­tvo, kako bi se spri­je­či­li even­tu­al­ni ka­sni­ ji pro­ble­mi oko za­šti­te zna­ka ili ime­na. Upo­znat sam da vi u Po­ dravki ra­zvi­ja­te ta­kvu pra­ksu, a nje­no una­pre­đe­nje još će ubr­za­ ti vrijeme lan­si­ra­nja no­vih proi­ zvoda na tr­ži­šte - naglasio je po­ red osta­log Mla­den Vu­kman.

Upo­zo­rio je i na po­tre­bu čvr­ šće su­ra­dnje Po­drav­ki­nog su­ sta­va in­te­le­ktu­al­nog vla­sniš­tva s onim na dr­ža­vnoj ra­zi­ni, od

toga da se na­sto­ji su­dje­lo­va­ti u kre­i­ra­nju pro­pi­sa koji re­gu­li­ra­ju ovu oblast do raz­mje­ne in­for­ma­ ci­ja s oni­ma koji ga kon­tro­li­ra­ju, po­put pri­mje­ri­ce ca­rin­ske slu­ žbe. Za ra­zli­ku od dru­gih dr­ža­ va u ko­ji­ma su in­te­le­ktu­al­no vla­ sniš­tvo, bran­do­vi, in­du­strij­ski di­ zajn, pa­ten­ti por­tfo­lio koji pred­ sta­vlja zna­ča­jan dio imo­vi­ne, kod nas su pre­ma za­kon­skim rje­ še­nji­ma još uvi­jek va­žni­je zgra­ de i stro­je­vi. U pro­ce­su pri­va­ti­ za­ci­je gotovo da i ni­je bi­lo pri­ mje­ra da je vrijednost poduzeća uve­ća­na za sve ono što je stvo­re­ no kre­a­ti­vno­šću i zna­njem za­po­ sle­ni­ka, a to mo­der­no po­slo­va­ nje u svi­je­tu ne pri­hva­ća.

Da­kle, stra­te­škim pro­mi­šlja­ njem, do­brom ko­or­di­na­ci­jom, fi­nan­cij­skom ana­li­zom i pro­cje­ nom, su­stav in­te­le­ktu­al­nog vla­ sniš­tva treba stal­no ra­zvi­ja­ti ta­ ko da se omo­gu­ći da in­te­le­ktu­ al­no vla­sniš­tvo ula­zi u pro­cje­nu vrijednosti tvr­tke i ta­ko na kra­ ju po­ve­ća­va imo­vi­nu di­o­ni­ča­ra re­kao je Vu­kman. n

Ure­đe­nje pri­ze­mlja re­sto­ra­na pre­hra­ne pri­bli­ža­va se za­vr­še­tku

S

vi Po­drav­ka­ši koji sva­kog da­na uju­tro do­la­ze na po­ sao pro­la­ze­ći kroz isto­ čnu ula­znu por­tu, ili idu na ga­ blec, pro­la­ze po­red ra­do­va ko­ ji se odvi­ja­ju na ure­đe­nju pri­ ze­mlja re­sto­ra­na pre­hra­ne i ima­ju se pri­li­ke uvje­ri­ti kako ra­do­vi na­pre­du­ju i pri­vo­de se kraju. Za­vr­še­ni su gotovo svi gra­đe­vin­ski, a tre­nu­tno su u ti­ je­ku za­vr­šni obr­tni­čki ra­do­vi. o­sta­vlje­ne su no­ve zi­dne oblo­ge kao i kon­stru­kci­ ja na koju će do­ći no­ va dr­ve­na oblo­ga, za­vr­še­no je pre­u­re­đe­nje sa­ni­tar­nog čvo­ ra, mon­ti­ra­na je opre­ma za kli­ ma­ti­za­ci­ju i ven­ti­la­ci­ju. Tre­nu­ tno se izvo­de ra­do­vi na mon­ta­ ži ras­vje­te i po­sta­vlja­nju au­di­o­ vi­zu­al­nog su­sta­va koji će bi­ti ukom­po­ni­ran u no­vo­u­re­đe­no pri­ze­mlje. Ci­je­li izgled pro­sto­ ra po­la­ko po­pri­ma izgled već ure­đe­nog pri­ze­mlja poslov­ ne sedmerokatnice koji će se ta­ko s ure­đe­nim pre­dvo­rjem i no­vom kon­fe­ren­cij­skom dvo­ ra­nom u po­tpu­no­sti uklo­pi­

Ure­đe­nje pri­ze­mlja re­sto­ra­na pre­hra­na (ne­kad zva­nog tin-bar) ula­zi u fi­nal­nu fa­zu (snimio Ni­ko­la Wolf)

P

ti u jedan no­vi vi­zu­al­ni iden­ ti­tet Po­drav­ki­nog po­slo­vnog pro­sto­ra.

Do­zna­li smo da će ure­đe­nje

pri­ze­mlja re­sto­ra­na pre­hra­ne s odgo­va­ra­ju­ćim ba­rom bi­ti za­ vr­še­no za de­se­tak da­na i u tom no­vo­u­re­đe­nom pro­sto­ru mo­ći

će­mo ta­da po­pi­ti svo­ju omi­lje­ nu ka­vi­cu ili os­vje­ža­va­ju­ći be­ zal­ko­hol­ni na­pi­tak.

V. In­dir

Po­drav­ki­na pro­daj­na ope­ra­ti­va Tr­ži­šta Hrvatske po­sje­ti­la je split­ski SMS

Pri­ja­telj­stvom do bolje poslovne su­ra­dnje

S

obzi­rom na do­bru po­ slo­vnu su­ra­dnju izme­đu split­skog SMS-a i Po­ dravke, koja se te­me­lji na di­stri­ bu­ci­ji SMS proizvoda na hr­ vatskom tr­ži­štu, a u ci­lju dalj­ njeg una­pre­đe­nja po­slo­vnih odno­sa i bo­ljeg me­đu­so­bnog upo­zna­va­nja, djelatnici SMSa or­ga­ni­zi­ra­li su 22. ruj­na po­ sjet svo­joj tvr­tki za pro­daj­no oso­blje Podravke za­du­že­no za hr­vat­sko tr­ži­šte. Ti­je­kom po­ sje­ta i obi­la­ska SMS-ovih lo­ ka­ci­ja ­pred­sta­vni­ci Podravki­ ne pro­daj­ne ope­ra­ti­ve imali su pri­li­ku upo­zna­ti asor­ti­man, pro­ce­se pro­i­zvo­dnje i ne­ke

spe­ci­fi­čno­sti SMS pro­gra­ma.

Po­drav­ka­ši su obi­šli na­sa­de ma­sli­na i smo­ka­va kod Skra­di­ na, po­tom pro­i­zvo­dni po­gon u Tri­lju te la­bo­ra­to­rij u Kli­su.

Tom pri­go­dom Po­drav­ka­ši su imali pri­li­ku upo­zna­ti se s pri­ mar­nom pro­i­zvo­dnjom (uzgo­ jem sa­dni­ca i po­di­za­njem sta­ ba­la), sa te­hno­lo­škim pro­ce­ som pro­i­zvo­dnje te me­to­da­ ma ana­li­ze i kon­tro­le kva­li­te­te ma­sli­no­vog ulja od stra­ne me­ đunarodno cer­ti­fi­ci­ra­nog la­bo­ ra­to­ri­ja.

Za­ni­mlji­vo je da su u istom ter­mi­nu u po­sje­tu SMS-u bili i predstavnici di­stri­bu­ter­skih

poduzeća sa tr­ži­šta ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe (BiH, Sr­bi­je, Ma­ ke­do­ni­je i Cr­ne Go­re), to­čni­je nji­ho­vo pro­daj­no i ru­ko­vo­de­ će oso­blje. Na­ra­vno, bila je to pri­go­da za raz­mje­nu isku­sta­va u pro­da­ji te za pro­ši­re­nje po­ slo­vnih odno­sa. Na­kon for­mal­ nog di­je­la posjete SMS-u lju­ ba­zni dal­ma­tin­ski do­ma­ći­ni su za svoje pri­ja­te­lje iz Podravke pri­pre­mi­li za­ba­vni pro­gram uz ne­i­zo­sta­vne de­li­ci­je toga kra­ja.

Osno­vni cilj ovoga dru­že­nja je bio stva­ra­nje po­zi­ti­vnog ugo­ đa­ja te uvje­ta za još bo­lju i kva­ li­te­tni­ju su­ra­dnju SMS-a i Po­ dravke. B. F.

P

U Bi­o­gra­du odr­žan ko­le­gij Podravkine Pro­da­je - Tr­ži­šta Hr­vat­ska

Kva­li­te­tnom or­ga­ni­za­ci­jom do do­brih ovo­go­di­šnjih pro­daj­nih re­zul­ta­ta U bi­o­grad­skom ho­te­lu ”Kor­na­ti” odr­žan je 26. i 27. ruj­na ko­le­gij Podravkine Pro­da­je - Tr­ži­šta Hr­vat­ska na kojemu su, osim čel­nih lju­di te pro­da­je, bili i di­re­kto­ri re­gi­ja, pro­gra­ma i lo­gi­sti­ke. Osno­vne te­me ko­le­gi­ja bi­le su pro­cje­na pro­da­je i tro­ško­va re­gi­ja i ci­je­log hr­vat­skog tr­ži­šta u ovoj godini, po­ tom ana­li­za ovo­go­di­šnjih re­zul­ta­ta te plan pro­da­je i tro­ško­va za idu­ću go­di­nu. Ta­ko­đer, te­me­lji­to se ana­li­zi­ra­la po­li­ti­ka pro­ da­je za 2008. go­di­nu, s obzi­rom na sve ve­ću tur­bu­len­tnost hr­ vat­skog tr­ži­šta i be­spo­šte­dnu kon­ku­ren­ci­ju koja vla­da na nje­ mu. Re­zul­ta­ti pro­da­je ove godine su za­do­vo­lja­va­ju­ći, a kao što je to naglasio prvi čo­vjek Pro­da­je Hr­vat­ska Ma­rin Pu­car - za dobre pro­daj­ne re­zul­ta­te si­gur­no je zna­tno do­pri­ni­je­la i uspje­šna tu­ri­sti­čka se­zo­na, posebice na Ja­dran­skoj oba­li. Za taj uspjeh izuzetno je bi­lo bi­tno kvalitetno pri­pre­mi­ti se­zo­nu, or­ga­ni­zi­ra­ti pro­daj­ne i lo­gi­sti­čke re­sur­se jer u pro­da­ji tijekom špi­ce se­zo­ne obu­jam po­slo­va­nja se po­ve­ća­va i de­se­tak puta u odno­su na zim­ske mje­se­ce te to si­gur­no za­hti­je­va zna­tno po­ ve­ća­nje ljudskih, tran­spor­tnih i osta­lih ka­pa­ci­te­ta. Po­drav­ki­ na Pro­da­ja Hr­vat­ska je i tim iza­zo­vi­ma uspje­šno odgo­vo­ri­la, a kao što je re­če­no u Bi­o­gra­du, i re­zul­ta­ti koji su do sada re­a­ li­zi­ra­ni u post­se­zo­ni i koji se do kra­ja toga ra­zdo­blja oče­ku­ju - opti­mi­sti­čni su. B. F.

U Za­to­nu se odr­ža­va­ju prve Podravkine kor­po­ra­ti­vne sport­ske igre Za­ton po­red Za­dra od če­tvr­tka 27. do ne­dje­lje 30. ruj­na mje­sto je na kojemu se prvi puta oku­pi­lo više od 1000 Po­drav­ka­ša na pr­ vim Po­drav­ki­nim kor­po­ra­ti­vnim sport­skim igrama. Ta­ko će Po­ drav­ka­ši do­bi­ti pri­go­du od­mje­ri­ti sna­ge u ra­znim sport­skim di­ sci­pli­na­ma po­put ma­log no­go­me­ta, ko­šar­ke, odboj­ke na pi­je­sku, pi­ka­du, po­te­za­nju ko­no­pa i u be­li. Već danas se na­ja­vlju­je kako će ove Podravkine kor­po­ra­ti­vne sport­ske igre po­sta­ti tra­di­ci­o­nal­ ne. Podravkine kor­po­ra­ti­vne sport­ske igre po­stat će i svo­je­vr­sno mje­sto su­sre­ta Po­drav­ka­ša iz svih cje­li­na i tvor­ni­ca iz Hrvatske, kao i Podravkašima iz ino­ze­mnih po­dru­žni­ca. Cilj ovih kor­po­ra­ti­ vnih sport­skih iga­ra je ra­zvi­ja­nje tim­skog du­ha me­đu ra­dni­ci­ma jer su lju­di naj­va­žni­ji ele­ment sva­ke mo­der­ne kom­pa­ni­je pa ta­ko i Podravke. Je­di­no su lju­di ti koji po­spje­šu­ju sva­ku efi­ka­snost i ostva­ru­ju poslovne re­zul­ta­te. Na je­dnom mje­stu na­ći će se ta­ko ve­li­ki broj ra­dni­ka Podravke koji će na taj na­čin ima­ti pri­li­ku dru­ ži­ti se, opu­sti­ti se od sva­ko­dne­vnih pre­na­tr­pa­nih ra­dnih ob­ve­za.

Za sve Po­drav­ka­še koji su­dje­lu­ju na igra­ma, osi­gu­ran je or­ga­ni­zi­ ra­ni pri­je­voz au­to­bu­si­ma te smje­štaj u apar­tma­ni­ma tu­ri­sti­čkog na­se­lja Za­ton Holiday Vil­la­ge. V. I.

Gru­pa Po­drav­ka­ša prije po­la­ska u Za­ton na sport­ske igre

Ovog tjedna po­čeo otkup ku­ku­ru­za u Podravki

ro­šlog po­ne­djelj­ka po­ čeo je u Podravki otkup ku­ku­ru­za ovo­go­di­šnjeg ro­da, koji je zbog su­še kre­nuo mje­sec da­na ra­ni­je od pla­ni­ ra­nog. Ka­ko Podravka ne­će otku­plji­va­ti ku­ku­ruz za svo­ je po­tre­be, zbog isko­ri­šte­nja si­ lo­snih i smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ ta otku­plji­vat će ga za po­zna­ tog ku­pca i po po­tre­bi uslu­ žno skla­di­šti­ti. Sav po­nu­đe­ni ku­ku­ruz smje­šta se u Podrav­ kine si­lo­se, koji su pret­ho­dno pri­pre­mlje­ni za pri­hvat, a pre­u­ zi­ma se u dvi­je smje­ne od 7 do 20 sa­ti. Pr­vog da­na otku­plje­

no je 146 to­na ku­ku­ru­znog zr­ na dok se prava kam­pa­nja oče­ ku­je po­če­tkom li­sto­pa­da. Već pr­vog da­na pro­da­va­te­lji su bi­ li ugo­dno izne­na­đe­ni s kva­li­te­ tnim po­ka­za­te­lji­ma, jer vla­ga ni­je pre­la­zi­la 18 po­sto.

Od Pe­re Ka­ti­ća, di­re­kto­ra Slu­žbe pro­da­je mlin­sko pe­kar­ skih proizvoda, sa­zna­li smo da će ci­je­na ki­lo­gra­ma ku­ru­za bi­ti 1,60 ku­na, a for­mi­ra­na na ci­je­lom hrvatskom tr­ži­štu za stan­dar­dnu kva­li­te­tu zr­na.

- Ko­li­či­na ku­ku­ru­za koji će­ mo otku­pi­ti ni­je stro­go odre­ đe­na, ali na­ša su pre­dvi­đa­nja

da će­mo otku­pi­ti 8000 to­na su­ hog zr­na, a 5000 to­na će­mo sta­vi­ti na uslu­žno skla­di­šte­ nje, jer za to ima­mo smje­štaj­ nih ka­pa­ci­te­ta, a i u pre­go­vo­ ri­ma smo sa za­in­te­re­si­ra­ni­ma za ta­kav vid uslu­ge. Ispla­tu za pro­da­ni ku­ku­ruz oba­vit će­mo u ra­zdo­blju od mje­sec da­na na šte­dne knji­ži­ce ili te­ku­će ra­ču­ ne pro­da­va­te­lja - re­kao nam je Ka­tić.

Kao i pri­ja­šnjih je­se­ni, otkup ku­ku­ru­za u Podravki oba­vlja se do­vo­zom, va­ga­njem i uzor­ko­ va­njem kod sje­ver­ne por­te te odvo­zom u si­lo­se. S. Pe­trić

Prošlog petka na tra­di­ci­o­nal­ni go­di­šnji su­sret došlo blizu 2.000 Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka i ju­bi­la­ra­ca sa 35 i 30 godina radnog staža

Podravka na burzi

Opo­ra­vak na kri­li­ma ra­spro­stra­nje­nog opti­mi­zma Piše: Mario Gatara, burzovni analitičar Poslovnog dnevnika info-puls@zg.htnet.hr Po­de­blja­na aktivnost tre­zo­ra pro­ te­klog je tje­dna po­tpu­no obu­sta­ vlje­na, ser­vi­ra­ju­ći još jedan pa­ra­ doks koji se po­no­vo ko­si s kon­ ven­ci­o­nal­nom lo­gi­kom, ka­ra­kte­ ri­sti­čnom za me­ha­ni­zme tr­ži­šta ka­pi­ta­la. Naime, za ra­zli­ku od tro­ tje­dnog ra­zdo­blja po­ja­ča­ne aktivnosti tre­zo­ra, tijekom ko­jeg je vla­ sni­čki udio udvo­stru­čen, što su ula­ga­či po­tpu­no igno­ri­ra­li, ispro­ vo­ci­rav­ši pri­vre­me­ni pad ci­je­ne di­o­ni­ca sve do psi­ho­lo­ške ra­zi­ne od 500 ku­na, pro­šlo­tje­dni izo­sta­ nak bi­lo ka­kve tre­zor­ske aktivnosti ni­je se odra­zio na izve­dbu di­o­ ni­ca Podravke. Što­vi­še, u tje­dan je da­na čak ostva­ren rast od 3,9%, a ci­je­na di­o­ni­ca do­gu­ra­la do 540 ku­na, odnosno naj­vi­še ra­zi­ne u Datum 19.9.2007 20.9.2007 21.9.2007 24.9.2007 25.9.2007 26.9.2007 Cijena

po­slje­dnjih mje­sec da­na.

Istodobno CROBEX in­deks Za­ gre­ba­čke bur­ze u pro­ma­tra­nom je ra­zdo­blju ostva­rio rast vrijednosti od 5,8%, do­mo­gav­ši se, prvi puta od sre­di­ne ko­lo­vo­za, gra­ ni­ce od 5.000 bo­do­va, na kri­li­ma bu­ja­ju­ćeg opti­mi­zma koji je pre­ra­ stao u pra­vu eu­fo­ri­ju pro­i­za­šlu iz či­nje­ni­ce da je za­vr­še­tak (po mno­ go če­mu ui­sti­nu spe­kta­ku­lar­ne) pro­ce­du­re upi­sa T-HT di­o­ni­ca ozna­čio kraj in­ten­zi­vni­je aku­mu­ la­ci­je pro­fi­ta i po­vla­če­nja ka­pi­ta­ la ko­jim su se (ma­so­vno) na­mi­ca­ la sred­stva po­tre­bna za upis di­o­ ni­ca bu­du­će pri­do­šli­ce u naj­vi­šoj bur­zo­vnoj ko­ta­ci­ji.

Ono po če­mu pak Podravka još uvi­jek di­ver­gi­ra od do­mi­nan­tnog opti­mi­zma na tr­ži­štu je pri­ku­plje­ ni pro­met, a koji je u slu­ča­ju di­o­ ni­ca ko­pri­vni­čke tvr­tke pro­te­klo­ ga tje­dna bio upo­la sla­bi­ji od ovo­ go­di­šnjeg pro­sje­ka.

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena 520.00 535.00 521.01 520.01 520.00 540.00

Promet 5,011,804.19 1,409,900.80 1,725,993.92 1,416,984.77 784,052.82 1,836,954.96 Promet

PODR-R-A 19-26.09.2007.

545.00

6,000,000

540.00

5,000,000 Promet

535.00

Cijena

4,000,000

530.00 3,000,000 525.00 2,000,000

520.00

1,000,000

515.00 510.00

0 19.9.07

21.9.07

25.9.07

Za­bi­lje­že­no u Zma­jev­cu u Ba­ra­nji

Uz naj­bo­lja ba­ranj­ska vi­na ide i Stu­de­nac

P

Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

ri­ro­dne ljepote ba­ranj­ske plo­dne ra­vni­ce uveliko upo­tpu­nju­je uzgoj vi­no­ ve lo­ze koja tra­je ti­su­ćlje­ći­ma, još od sta­rih Ri­mlja­na. Za­si­gur­ no naj­po­zna­ti­ja vin­ska ce­sta je ona u Zma­jev­cu, gdje se niz po­ dru­ma­ra i vi­na­ra na­tje­ču či­ja je ka­plji­ca ple­me­ni­ti­ja, zdra­vi­ja i kre­pki­ja. Me­đu nji­ma jedna od naj­po­zna­ti­jih je obi­telj Jo­sić koja je u Zma­jev­cu ku­pi­la vin­ski po­drum iz 1935. godine, du­ži­ne 42 me­ta­ra. Obi­telj ga obna­vlja, ali za­dr­ža­va tra­di­ci­o­nal­ni izgled po­dru­ma i opre­ma ga su­vre­me­ nom te­hno­lo­gi­jom. Kva­li­te­tna vi­na Jo­si­će­vih - gra­še­vi­na, si­vi pi­not i mje­ša­vi­na cr­nih sor­ti vi­ na pro­i­zvo­de se od au­ten­ti­čnih ba­ranj­skih sor­ti gro­žđa koja po­ tje­ču iz nji­ho­vih vi­no­gra­da na Ba­no­voj ko­si.

Pre­ma ri­je­či­ma Da­mi­ra Jo­si­ ća, go­di­šnja pro­i­zvo­dnja je oko 100.000 li­ta­ra, a ne­da­vnom mo­ der­ni­za­ci­jom i in­ve­sti­ra­njem u

na­sa­de i te­hno­lo­gi­ju oče­ku­je se po­ve­ća­nje na 130.000 li­ta­ra vi­ na go­di­šnje. Tra­di­ci­ju uzgo­ja i pro­i­zvo­dnje vi­ na u obi­te­lji Jo­sić pra­ti još jedna tra­di­ci­ja. Naime, od 1993. godine, kada su kre­nu­li u ve­ću pro­i­zvo­dnju vi­na, u po­ dru­mu Jo­si­će­vih oba­ ve­zan je još jedan pro­ i­zvod - Podravkin Stu­ de­nac. S obzi­rom na broj­ne gru­ pe koje po­sje­ću­ju nji­hov vin­ski po­drum, a usko­ro i no­vi re­sto­ ran koji se gra­di na zma­je­va­čkoj vin­skoj ce­sti, Jo­si­će­vi su po­sta­ li vrlo ozbilj­ni ku­pci pro­gra­ma Stu­de­ne i Stu­den­ca.

- S Po­drav­kom u Osi­je­ku i nji­ ho­vim čel­nim lju­di­ma ima­mo vrlo ko­rek­tnu su­ra­dnju, na­dam se na obo­stra­no za­do­volj­stvo, a ten­den­ci­ja je da se ta su­ra­dnja u bu­du­ćno­sti i pro­ši­ri, ne samo na Podravkin pro­gram pi­ća, već i na osta­le pro­i­zvo­de, posebice one koji su nam po­tre­bni u bu­ du­ćem no­vom re­sto­ra­nu - izja­ vio je Da­mir Jo­sić.

O ko­rek­tnoj po­slo­vnoj suradnji s obi­te­lji Jo­sić po­hval­no se izra­zio i direktor Pro­da­je Hr­vat­ ska - Re­gi­ja Sla­vo­ni­ja Želj­ko Do­ šen, koji posebice isti­če da s Jo­ si­ći­ma ni­je samo po­slo­vna, već i pri­ja­telj­ska su­ra­dnja.

B.F.

Podravka ima ja­ke bren­do­ve, kva­li­te­tne pro­i­zvo­de i - li­je­pu tra­di­ci­ju dru­že­nja biv­ših i sa­da­šnjih Po­drav­ka­ša

Sva­ki umi­ro­vlje­nik pri­mio je go­di­šnju nov­ča­nu po­tpo­ru u izno­su od 24 ku­ne po godini ra­dnog sta­ža u Podravki i pri­go­dan po­klon - pa­ket Po­drav­ki­nih proizvoda Druženje Podravkaša, umirovljenika i radnika s većim stažem, proteklo je u srdačnoj i radosnoj atmosferi, a oni najraspoloženiji rado su zaplesali

Što ka­žu Po­drav­ki­ni umi­ro­vlje­ni­ci o svom radu u Podravki i o tra­di­ci­o­nal­nom go­di­šnjem su­sre­tu

Su­sre­ti za obno­vu ugo­dnih sje­ća­nja i za za­ba­vu Ra­zgo­va­rao: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek Ignac Mihoković s Darkom Marincem, Damirom Polančecom i Zvonimiron Mršićem Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Snimio: Ni­ko­la Wolf

U

pre­kra­snom sun­ča­nom ra­no­je­sen­skom da­nu odr­ža­no je pro­šlog pe­ tka tra­di­ci­o­nal­no dru­že­nje Po­ drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka i ju­bi­ la­ra­ca sa 35 i 30 go­di­na ra­dnog sta­ža. Po­sta­vlje­ni ša­tor na par­ ki­ra­li­štu tvor­ni­ca Ve­ge­te, ju­ha i po­lu­go­to­vih je­la bio je pre­ti­je­ san za bli­zu dvi­je ti­su­će Po­drav­ ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka i Po­drav­ki­ nih ju­bi­lar­ca, no svi oni koji su do­šli na ovaj su­sret osje­ća­li su se ugo­dno - kao i svih ovih go­ di­na kako se su­sre­ti odr­ža­va­ju i kako su po­sta­li uho­da­na Po­drav­ ki­na tra­di­ci­ja, jer Podravka je jedna od ri­je­tkih hr­vat­skih tvr­ tki koja or­ga­ni­zi­ra ova­kva je­din­ stve­na dru­že­nja svo­jih biv­ših i sa­da­šnjih za­po­sle­ni­ka.

Ne­po­sre­dno prije go­di­šnjeg su­sre­ta, a pre­ma odre­dba­ma Ko­le­kti­vnog ugo­vo­ra Podravke, sva­ki umi­ro­vlje­nik pri­mio je i go­di­šnju nov­ča­nu po­tpo­ru u izno­su od 24 ku­ne u bru­to

izno­su po godini ra­dnog sta­ža u Podravki. Po­drav­ki­ni umi­ro­ vlje­ni­ci uz to do­bi­li su i pri­go­ dan po­klon - pa­ket Po­drav­ki­ nih proizvoda.

Go­di­šnjem dru­že­nju pri­su­ stvo­va­li su i članovi Podravkine Upra­ve na če­lu s pred­sje­ dni­kom Upra­ve Dar­kom Ma­rin­ cem, koji je za­že­lio svima da se ugo­dno osje­ća­ju i da evo­ci­ra­ju uspo­me­ne na nji­ho­vo vrijeme rada u Podravki, na vrijeme koje je omo­gu­ći­lo naše da­na­šnje do­ba te da se pri­sje­te svih li­je­ pih tre­nu­ta­ka u Podravki. Su­ sre­tu Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ ka i ju­bi­la­ra­ca oda­zva­li su se i pot­pred­sje­dnik Vla­de Re­pu­bli­ ke Hrvatske Da­mir Po­lan­čec i gra­do­na­čel­nik Ko­pri­vni­ce Zvonimir Mr­šić.

Podravkaši Polančec i Mršić

- Ja sam Po­drav­kaš, i hva­la vam na to­me što ste uči­ni­li za Po­drav­ku kao i na ono­me što ste uči­ni­li za grad, jer gra­da ka­ kav je danas ne bi bi­lo da ni­je bi­lo Podravke, a Podravke ne bi

Pozdrav starih prijatelja i znanaca s posla bi­lo da ni­je bi­lo vas. Puno sam na­u­čio u Podravki i to mi danas ja­ko po­ma­že u upra­vlja­nju gra­dom - re­kao je u svom go­ vo­ru gra­do­na­čel­nik Ko­pri­vni­ ce Zvonimir Mr­šić koji je na kraju po­že­lio sve naj­bo­lje svim oku­plje­ni­ma.

U svom obra­ća­nju Podravkašima pot­pred­sje­dnik Vla­de Da­ mir Po­lan­čec je ista­knuo: - Ako se ne­tko što god ra­dio i kud god pro­la­zio po­no­si ti­ me što je Po­drav­kaš i što je ra­ dio u ovoj tvr­tki, on­da mo­gu s pra­vom re­ći da sam to ja. Po­ no­san sam na svoj kraj, na to­ ple i dra­ge ljude ko­ji­ma sam tu bio okru­žen i po­no­san sam na naj­bo­lju, naj­lje­pšu i naj­sre­tni­ ju tvr­tku koju u Hrvatskoj danas ima­mo. Da­nas, još više nego prije, svje­stan sam što mi u Podravki ima­mo - na­šu tra­di­ci­ ju, sna­žne bren­do­ve, kva­li­te­tu na­ših proizvoda, ali i ono što je bila uvi­jek naj­va­žni­ja i naj­sve­ ti­ja stvar u Podravki, a to je lo­ jal­nost za­po­sle­ni­ka svo­joj tvr­ tki, i za­to sam ja po­no­san na

to što do­la­zim iz ove tvr­tke re­kao je Da­mir Po­lan­čec, koji se osvr­nuo i na po­zi­ti­vne re­ zul­ta­te uči­nje­ne mi­ro­vin­ske re­ for­me ko­jom su uskla­đe­ne mi­ ro­vi­ne po­sto­je­ćim, ali i no­vim umi­ro­vlje­ni­ci­ma te svima nazočnima po­že­lio pu­no li­je­pih tre­nu­ta­ka.

Velika uloga triju Podravkašica

U ime Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ ni­ka i ju­bi­la­ra­ca nazočnima se s nekoliko ri­je­či obra­tio i Podravkin umi­ro­vlje­nik Ignac Mi­ho­ko­ vić. On se osvr­nuo na događaje iz po­vi­je­sti Podravke u ko­ji­ma je posebno ista­kao ve­li­ku ulo­ gu što su za ra­zvoj Podravke ima­le tri ve­li­ke Po­drav­ka­ši­ce prof. Zla­ta Bartl, Ani­ca Lo­vren­ čić - Sa­bo­lo­vić i Zla­ta Vu­ce­lić, ko­ji­ma je za­že­lio pu­no zdra­vlja, što su svi nazočni pozdravili ve­ li­kim plje­skom.

Na­kon po­zdra­vnih go­vo­ra usli­ je­dio je za sve uzva­ni­ke za­je­dni­ čki sve­ča­ni ru­čak, a po­tom za­ba­ va, ples i dru­že­nje do ka­snog po­sli­je­po­dne­va. n

Stje­pan Sr­biš je svoj ra­dni vi­ jek u Podravki pro­veo na Me­ snim kon­zer­va­ma, po­čev­ši od sta­rog pa do po­go­na na Da­ni­ci.

Po­čeo je 1960., a ci­je­li ra­dni vi­jek bio je okru­žen me­som, ali i do­ brim druš­tvom koje je kra­si­lo Sr­ bi­še­vu ra­dnu sre­di­nu. Ve­seo, ali i ne­se­bi­čan što je iska­zi­vao da­va­ njem kr­vi 81 puta. Stje­pan je oti­ šao u mi­ro­vi­nu 1993., a o su­sre­ti­ ma na Da­ni­ci nam je re­kao: - Podravka mi je da­la kruh, a Me­sne kon­zer­ve mi­ro­vi­nu. Ni­ka­ da ni­sam imao ni­ka­kvih ra­dnih pro­ble­ma, a sve nas je ta­da kra­ si­lo ve­li­ko dru­gar­stvo i pri­ja­telj­

Stje­pan Sr­biš

stvo. S ova­kvim sku­po­vi­ma umi­ ro­vlje­ni­ka Podravka po­ka­zu­je koliko je sjaj­na i si­gur­no će s ti­ me ući u po­vi­jest.

Dra­go Mli­na­rić kre­nuo je u Po­drav­ki­noj Kla­o­ni­ci 1971. i otud oti­šao u mi­ro­vi­nu 1998. godine, u naj­po­volj­ni­je vrijeme (kada se ra­ču­na­lo de­set naj­bo­ ljih go­di­na): - Do­la­zim re­do­vi­to na dru­že­ nje Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka.

To je pri­li­ka za dru­že­nje ka­kvo svi že­li­mo i ko­le­gi­jal­nost ka­kve više ne­ma. Mi­ro­vi­nom sam za­ do­vo­ljan, jer sam oti­šao u pra­ vo vrijeme. Da imam mi­ro­vi­nu ka­kvu ima su­pru­ga - ve­za­li bi kraj s kra­jem, na što su mnogi

Dra­go Mli­na­rić

umi­ro­vlje­ni­ci pri­si­lje­ni, re­kao je Mli­na­rić koji osim po­sje­ta Ša­hov­ skom klu­bu aktivnost iska­zu­je i u Udru­zi in­va­li­dnih umi­ro­vlje­ni­ ka u Ko­pri­vni­ci.

Mi­li­ca Bu­ba­lo je u Obra­ču­nu pla­ća i knji­go­vod­stvu u Podravki do umi­ro­vlje­nja pro­ve­la 35 go­di­ na. Već je 19 go­di­na u mi­ro­vi­ni, ali je pro­pu­sti­la samo jedan umi­ ro­vlje­ni­čki su­sret: - Moj po­sao naj­vi­še je bio ve­ zan uz Ju­he. Isti­na, bi­lo je po­ne­ kad i ”ne­spo­ra­zu­ma” u obra­ču­ ni­ma pla­ća, ali svi su po­volj­no ri­je­še­ni ta­ko da ni­ka­da ni­je bi­lo ne­za­do­volj­sta­va - ka­že Mi­li­ca, koja je i danas odu­še­vlje­na slo­ žno­šću s ko­jom se ne­ka­da radi-

lo. Bez obzi­ra i na rad ”od ju­tra do su­tra” ni­ko­me ni­je bi­lo ni­šta te­ško uči­ni­ti. U mi­ro­vi­ni, uz vi­no­ grad ”za­ni­ma­ci­ja” Mi­li­ci su unu­ ci i pra­u­nu­ci, a mi­ro­vi­na je, ka­ že, tak-tak, odnosno - ne mo­že se baš re­ći bog zna kak.

Ra­dni vi­jek Šte­fa­ni­je La­zar u Podravki ve­zan je uz Ju­he od 1964. godine. Do­bro se sje­ća pr­ vog ra­dnog za­da­tka kada je pa­ ki­ra­la bri­ke­te, na­ra­vno ru­čno.

Odre­đe­no vrijeme bila je skla­ di­štar HTZ opre­me, a tro­smjen­ ski rad bio je njen stal­ni pra­ti­lac.

Sve godine do mi­ro­vi­ne Šte­fa­ni­ ja je pro­ve­la u sta­rim Ju­ha­ma, i otkad je 1998. godine oti­šla u mi­ro­vi­nu de­vet puta bila je na

Mi­li­ca Bu­ba­lo

umi­ro­vlje­ni­čkim dru­že­nji­ma Po­drav­ka­ša.

- Do­la­zim ovdje zbog dru­že­ nja i pri­ja­telj­stva koje nam svima manj­ka. Pri­li­ka je to za obno­ vu ne­i­zbri­si­vih sje­ća­nja - govori nam Šte­fa­ni­ja koja je umi­ro­vlje­ ni­čke da­ne isko­ri­sti­la za pu­to­va­ nja na koja ni­je mo­gla za vrijeme rada. Ta­ko je ne­da­vno bila u Nje­ma­čkoj, prvi puta se vo­zi­ la zra­ko­plo­vom, tri mje­se­ca je pro­ve­la na mo­ru. Že­li upo­zna­ti ljude i kra­je­ve...

Ivan­ka Sam­bol iz po­go­na sta­ rih Ju­ha u Star­če­vi­će­voj uli­ci u mi­ro­vi­nu je oti­šla 1998. godine.

Ne­kva­li­fi­ci­ra­na ra­dni­ca kre­nu­la je na pa­ki­ra­nju Ve­ge­te u bo­či­ce.

Šte­fa­ni­ja La­zar

Ra­di­lo se sve ru­ka­ma, bez po­mo­ći stro­je­va. Sje­ća se Ivan­ka da je od prve pla­će ku­pi­la i na­u­šni­ce koje je ima­la i na ovo­je­sen­skoj sve­ča­no­ sti Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka. Na po­sao uvi­jek je do­la­zi­la bi­ci­klom, a pro­mi­je­ni­la je ra­dna mje­sta na svim stro­je­vi­ma. Po­če­la je ra­di­ti sa 17 go­di­na, a danas se u mi­ro­vi­ ni ba­vi uzgo­jem cvi­je­ća - Na po­slu u Podravki bi­lo mi je ja­ko li­je­po, a ovo dru­že­nje umi­ ro­vlje­ni­ka pri­li­ka je da se obno­ve ugo­dna sje­ća­nja i da se usput lju­ di za­ba­ve. Oso­bno kako sam vo­ lje­la ra­di­ti ta­ko vo­lim i ple­sa­ti, a za to na ovim su­sre­ti­ma ima pra­ vih mo­gu­ćno­sti - re­kla nam je Ivan­ka koja se­be već vi­di i na slje­ de­ćem su­sre­tu na Da­ni­ci. n

Ivan­ka Sam­bol

An­dri­ja Str­me­čki, Podravkin umi­ro­vlje­nik

∆ moj hobi

Sport i gla­zba An­dri­ji­ne su pre­o­ku­pa­ci­je za ci­je­li život Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

S

Na svečanom zajedničkom ručku okupilo se blizu dvije tisuće Podravkaša

port i gla­zba bi­le su i osta­ le pre­o­ku­pa­ci­je ko­ji­ma je An­dri­ja Str­me­čki po­sve­ tio naj­vi­še vre­me­na izvan svo­ jih ra­dnih za­da­ta­ka do mi­ro­vi­ ne naj­vi­še oba­vlje­nih u Podravki. I danas mla­do­li­ke vanj­šti­ne, ali već po­no­sni pra­dje­da, ro­đe­ ni Za­go­rec, Po­dra­vi­nu je pr­vo upoznao u Le­pa­vi­ni i So­ko­lov­ cu gdje je u škol­skom tam­bu­ra­ škom or­ke­stru po­čeo gu­di­ti i po ži­ca­ma vi­o­li­ne koja mu je bila pr­va gla­zbe­na ula­zni­ca u svi­jet umje­tno­sti ko­joj su bili sklo­ni i nje­go­vi bra­ti­ći od ko­jih je i učio svi­ra­ti. No­go­met mu je bio isto

drag, a kao ru­ko­me­tni gol­man oku­šao se u voj­sci.

U Podravki se za­po­slio 1971. na Ju­ha­ma, po­tom se­zon­ski ra­ dio na ka­vi i vo­ću, a na stal­ni po­sao do­šao u ta­da­šnju Za­šti­ tu na ra­du. De­zin­fe­kci­ja, de­ra­ ti­za­ci­ja i de­zin­se­kci­ja obi­lje­ži­li su mu Po­drav­ki­no slu­žbo­va­nje, koje je za­vr­še­no prije če­ti­ri godine. Za­vr­šen ve­te­ri­nar­ski te­čaj u Za­gre­bu i za vo­za­ča u Obr­tni­ čkoj u Ko­pri­vni­ci usmje­ri­li su ga ko­na­čno u po­sao de­ra­ti­za­ci­ je pro­sto­ra gdje glo­dav­ci­ma i osta­lim šte­to­či­na­ma ni­je bi­lo mje­sta. Oba­vljao je An­dri­ja to i u uma­škim, va­ra­ždin­skim, ko­ pri­vni­čkim, za­gre­ba­čkim po­go­ ni­ma, Le­gra­du, Či­o­vu...

Podravkine ko­pa­čke zna­či­le su za An­dri­ju ula­zak u svi­jet spor­ta, koji je uz gla­zbu naj­vi­ še vo­lio. Pr­vo ra­dni­čke igre na ra­zi­ni gra­da, a po­tom i sve uta­ kmi­ce odi­gra­ne u Po­drav­ki­nim igra­ma i za no­go­me­tne ve­te­ra­ ne fir­me u ko­joj je ra­dio, ali je obla­čio i dres ku­no­ve­čkih i re­ čkih ”islu­že­nih” igra­ča. Za­i­gra no­go­met još i danas s kla­pom u Mo­či­la­ma gdje ži­vi.

U gla­zbi, pak, po­sli­je škol­ske vi­o­li­ne pri­hva­tio se bas gi­ta­re, a ”Džez Ra­si­nja” bio mu je prvi bend sa sva­tov­skim i dru­gim ga­ža­ma od ko­jih je ho­no­rar di­ je­lom ugra­đen i u obi­telj­sku ku­ ću. Bi­lo je to vrijeme ”vir­tu­o­za” Dra­ga­ni­ća, Ja­ku­pan­ca, Ži­bre­ga,

Ko­va­ča-Ka­ja, Str­me­čkog. Po­sli­ je ra­sinj­skog sa­sta­va An­dri­ja je sre­di­nom de­ve­de­se­tih u for­mi­ ra­nim ”Vi­ni­čkim paj­da­ši­ma”, od koj­ih su osta­la dvo­ji­ca ori­gi­na­ la, ali po­no­vno kre­ću u eki­pi­ra­ nje i usput svi­ra­ju za du­šu na paj­da­škim ve­se­li­ca­ma. Svi­ra­ju po go­ri­ca­ma, a i na ma­lim sva­ to­vi­ma. An­dri­ji­ni sa­sta­vi bili su ra­do vi­đe­ni na sve­ča­no­sti­ ma pa nisu ne­kad mo­gli ni sve po­pra­ti­ti. An­dri­ji­na ge­ne­ra­ci­ja slu­ša­la je i svi­ra­la ever­gre­e­ne, a tu su bili ne­za­o­bi­la­zni Mi­šo Ko­vač i Vi­ce Vu­kov, a u nje­go­ vom gla­zbe­nom opu­su na­ro­dne i sta­ro­grad­ske pje­sme na pr­vom su mje­stu. Osim što dobro svi­ ra, An­dri­ja je­dna­ko dobro i pje­

va, ali ni­ka­da ni u je­dnom ni­je imao ide­a­le. Kod nje­ga vri­je­di samo ”što je li­je­po, li­je­po je”, a gla­zba ne pri­zna­je ni godine ni gra­ni­ce, a je­dna­ko ta­ko to bi kod An­dri­je mo­glo vri­je­ di­ti i za sport. Je­dno vrijeme An­dri­ja je bio za­o­ku­pljen i ra­ di­o­a­ma­ter­stvom. U Podravki sa Sla­ve­kom Mra­zom obno­vio je rad ra­dio kluba, ali era mo­bi­ te­la ne­u­mi­tno je u drugi plan sta­vi­la nji­ho­ve te­hni­čki pre­ži­ vlje­ne na­pra­ve.

Ako mu je no­go­met sve­ti­nja ko­joj se i danas pri­kla­nja na­vi­ ja­čka sve­ti­nja se­dam­de­­se­tih go­ di­na bio mu je Di­na­mo. Bio je i član Di­na­ma i odla­zio na uta­ kmi­ce u Za­greb, da bi se da-

nas sport­ski po­sve­tio Sla­ve­nu, ali ga gle­da kada za to na­đe vre­ me­na. A to vrijeme mo­ra odvo­ ji­ti i za obra­du go­ri­ca, za vrt, a i stal­no kre­ta­nje, tr­ča­nje i još po­ne­ko igra­nje no­go­me­ta bez obzi­ra na šest ži­vo­tnih de­se­tlje­ ća. Mla­di ga zo­vu sta­ri, ali on bez spor­ta i gla­zbe je­dno­sta­vno ne mo­že. n

Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Tri izlo­žbe Bran­ke Šin­ko Pro­gla­še­ni do­bi­tni­ci gla­zbe­ne na­gra­de ’Do­ma­goj’ za 2007. go­di­nu Gla­zbe­na na­gra­da “Do­ma­goj” za 2007. go­di­nu koju tra­di­ci­o­ nal­no do­dje­lju­ju Udru­ga bra­ni­te­lja Do­mo­vin­skog rata Podrav­ ke (UBI­UDR) i Udru­ga bra­ni­te­lja “Ine-Na­fta­pli­na” ove će godi­ ne bi­ti uru­če­na Ar­se­nu De­di­ću, Ga­bi No­vak, Ma­ti Mi­ši Ko­va­ču, Vi­šnji Kor­bar i gru­pi Psi­ho­mo­do pop te post­hu­mno Đor­đu Nov­ ko­vi­ću. Na­gra­da se u vi­du pla­ke­te do­dje­lju­je za angažman na po­ dru­čju gla­zbe, s na­gla­skom na do­mo­lju­bne pje­sme i humanitar­ ne na­stu­pe. To je odlu­čio stru­čni ocje­nji­va­čki sud u sa­sta­vu: Bo­ ris Ba­ba­ro­vić, Ran­ko Bo­ban, Vla­di­mir De­lač, Želj­ko Lu­kić, Ale­ ksan­dra Ku­li­er, Vla­di­mir Mi­ha­ljek i Mla­den Pav­ko­vić. Ovo je se­dma go­di­na kako se do­dje­lju­je ova na­gra­da, a ocje­nji­va­čki sud je odlu­čio da ove godine na­gra­di sku­pi­nu gla­zbe­ni­ka koji su kva­ li­te­tom svo­ga rada uzdi­gli hr­vat­sku za­ba­vnu gla­zbu. Na­gra­da će se uru­či­ti kra­jem li­sto­pa­da u Za­gre­bu.

Po­drav­ki­na akti­vna čla­ni­ca Li­ko­vne se­kci­je Bran­ka Šin­ko ima­la je u za­dnje vrijeme tri izlo­žbe. Ta­ko se sli­ka­ri­ca pred­sta­vi­la u ro­ dnom Klanj­cu u Za­go­rju sa 30 sli­ka kra­jo­li­ka pod na­zi­vom ”Mo­ ja Po­dra­vi­na”, zatim izlo­žbom u Lud­bre­gu, gdje je ta­ko­đer izlo­ži­ la tri­de­se­tak sli­ka ve­će­ga for­ma­ta, sve ulja na pla­tnu. Tre­nu­tno joj je postavljena sa­mo­stal­na izložba u pro­sto­ri­ma Po­drav­ske ban­ke u Me­štro­vi­će­voj uli­ci u Ko­pri­vni­ci. Tu se sli­ka­ri­ca pred­ sta­vi­la sa 14 sli­ka, ulja na pla­tnu, s te­mat­skim izri­ča­jem cvi­je­ća što do­da­tno do­pri­no­si ugo­dnoj atmo­sfe­ri za kli­jen­te i oso­blje Po­ drav­ske ban­ke.

Bran­kin opus pra­ti i pri­go­dni pre­dgo­vor, koji je na­pi­sao prof.

Ma­ri­jan Hor­vat - Su­ho­dol­ski. N.Z.L.

Li­ko­vna ko­lo­ni­ja u Ja­stre­bar­skom Pro­šle su­bo­te u Ja­stre­bar­skom je odr­ža­na li­ko­vna ko­lo­ni­ja ”So­li­ dar­nost za so­li­dar­nost” na ko­joj su su­dje­lo­va­le i čla­ni­ce Podrav­ kine Li­ko­vne se­kci­je Sla­va Bla­že­ko­vić i Bar­ba­ra Per­cač.

Ko­lo­ni­ja se odr­ža­va tra­di­ci­o­nal­no u Ja­ski sva­ke godine, a ove godine je po­vod ple­me­ni­ti čin da­ri­va­nja kr­vi. Sli­ke će bi­ti po­klo­ nje­ne do­bro­volj­nim da­ri­va­te­lji­ma kr­vi za 50, 75 i 100 da­va­nje kr­ vi kao za­hva­la za nji­hov ne­se­bi­čan i ple­me­ni­ti čin ko­jim po­ma­ žu dru­gi­ma. Svi na­sta­li ra­do­vi bit će izlo­že­ni na izlo­žbi u Grad­ skom mu­ze­ju Ja­stre­bar­sko po­vo­dom Da­na da­ri­va­te­lja kr­vi i Da­ na gra­da Ja­stre­bar­sko.

Sla­va Bla­že­ko­vić i Bar­ba­ra Per­cač po­klo­ni­le su če­ti­ri svo­ja umje­ tni­čka rada. A. V.

∆ OBAVIJESTI DA­NI­CA, me­sna in­du­stri­ja d.o.o.

Pro­da­ja po­kre­tne pe­če­nja­re Na osno­vi odlu­ke o pro­da­ji ra­sho­do­va­nih sred­sta­va obja­vlju­je se pro­da­ja po­kre­tne pe­če­nja­re pu­tem ja­vne pro­da­je - za­tvo­re­nim po­nu­da­ma Da­na 2. 10. 2007. (uto­rak) u pro­sto­ri­ja­ma re­sto­ra­na Da­ni­ce d.o.o. Đele­ko­ve­čka ce­sta 21, Ko­pri­vni­ca, u 11 sa­ti bit će otva­ra­ nje po­nu­da.

Po­nu­de se pri­ma­ju do 2. 10. 2007. do 10.30 sa­ti na bla­gaj­ni Da­ ni­ce d.o.o.

Na­ve­de­na pe­če­nja­ra mo­že se ra­zgle­da­ti 2. 10. od 7 do 10 sa­ti u kru­gu Da­ni­ce d.o.o., Đele­ko­ve­čka ce­sta 21, Ko­pri­vni­ca.

Po­če­tna ci­je­na pro­da­je izno­si 10.000 ku­na. Pra­vo na­dme­ta­nja ima­ju sve pra­vne i fi­zi­čke oso­be koje upla­te jam­če­vi­nu u izno­su 10 % po­če­tne ci­je­ne. Po­kre­tna pe­če­nja­ra pro­da­je se po na­če­lu ”vi­ đe­no-ku­plje­no”, bez prava na na­kna­dne re­kla­ma­ci­je.

Po­rez i sve tro­ško­ve pri­je­no­sa sno­si ku­pac (22%). Ku­pac koji je u na­dme­ta­nju ku­pio pe­če­nja­ru, du­žan ju je pla­ti­ti i pre­u­ze­ti u ro­ku tri da­na od odr­ža­nog na­dme­ta­nja. Na­kon toga ro­ka, a u slu­ča­ju da ku­pac odu­sta­ne od ku­pnje, gu­bi pra­vo na po­vrat jam­če­vi­ne.

Po­ziv u Mje­šo­vi­ti pje­va­čki zbor Podravka Sve koji vo­le zbor­no pje­va­nje po­zi­va­mo da se pri­ja­ve u Mje­šo­vi­ ti pje­va­čki zbor Podravka. Do­đi­te, bez obzi­ra na godine, u pro­sto­ re Po­drav­ki­nog Mu­ze­ja pre­hra­ne (Sta­ro­grad­ska uli­ca)) utor­kom i če­tvr­tkom u 20 sa­ti, po­di­je­li­te s na­ma ra­dost dru­že­nja, uži­vaj­te s na­ma u no­vim iza­zo­vi­ma umje­tni­čkog izra­ža­ja, bu­di­te dio kul­ tur­nih do­ga­đa­nja u na­šem gra­du i osje­ti­te za­je­dniš­tvo što ga di­ je­li­mo s na­šim pri­ja­te­lji­ma - zbo­ro­vi­ma iz dru­gih sre­di­na i gra­ do­va. Do­đi­te i uvje­ri­te se sa­mi! Ako ne mo­že­te, ja­vi­te se na tel.

651-641, oče­ku­je­mo vas!

Du­brav­ka Ne­vje­stić, pred­sje­dni­ca MPZ Podravka

Po­ziv li­te­ra­ti­ma U Po­drav­ki­noj Li­te­rar­noj se­kci­ji za sada je evi­den­ti­ra­no tri­de­se­tak stal­nih čla­no­va, a sve je više onih koji se ba­ve pi­sa­njem pje­sa­ma i pro­ znih ra­do­va ili se na drugi na­čin li­te­rar­no izra­ža­va­ju. Sto­ga iz Li­te­rar­ ne se­kci­je po­zi­va­ju sve Po­drav­ka­še i dru­ge za­in­te­re­si­ra­ne da se ja­ve i uklju­če u aktivno dje­lo­va­nje u se­kci­ji. Ja­vi­ti se mo­gu pred­sje­dni­ci Li­te­ rar­ne se­kci­je Podravke Iv­ki Ko­va­čić na mob. 098 /992-6152. S. P.

27. 9. - 3. 10. ”JUHU - HU”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 16 sati 30. 9. ”JUHU - HU”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski jezik - u 11 sati (matineja) 27. 9. - 3. 10. ”OTPORAN NA SMRT”, američki akcijski - u 18 sati 27. 9. - 3. 10. ”BOURNEOV ULTIMATUM”, američki špijunski triler u 20 sati

JELOVNIK 1. 10. ponedjeljak 2. 10. utorak 3. 10. srijeda 4. 10. četvrtak 5. 10. petak

- Varivo grah s kiselom repom, hamburger, salata - Ćufte u rajčici, pire krumpir, voće - Pečena svinjetina, krpice sa zeljem, salata - Juneći paprikaš, kukuruzni žganci, salata - Varivo kelj, kosani odrezak, kolač

Piše: dr. Ivo Belan

P

re­ma ispi­ti­va­nju oba­vlje­ nom na je­dnom ame­ri­ čkom sve­u­či­li­štu, ako vaš kr­vni tlak uve­li­ke pre­la­zi nor­mal­ne gra­ni­ce, mo­že­te fi­zi­ čki bi­ti 20 go­di­na sta­ri­ji nego drugi iz va­še ge­ne­ra­ci­je. Ako ži­vi­te na se­lu, vje­ro­ja­tno će­te ži­vje­ti pet go­di­na du­lje nego ako ži­vi­te u gra­du.

Za­što ne­ki lju­di sta­re br­že nego drugi? Sva­tko od nas ustvari ima tri ra­zli­či­te do­bi u je­dnoj: kro­no­lo­šku dob (ozna­ če­nu ka­len­da­rom); bi­o­lo­šku dob (ili sta­re­nje ti­je­la); psi­ho­ lo­šku dob (koliko sta­ro dje­lu­ je­mo i kako se osje­ća­mo). Ne­ da­vna istra­ži­va­nja uka­zu­ju da izgle­da da život mo­že za­dr­ža­ti

svo­ju ener­gi­ju čak i do ka­sne ži­vo­tne do­bi. Mno­ga po­gor­ša­ nja za koja se ne­kad okri­vlja­ vao pro­ces sta­re­nja, ustvari su uzro­ko­va­na bo­le­šću. Pri­mje­ri­ ce, ate­ro­skle­ro­za (otvr­dnu­će ar­te­ri­ja) du­go se sma­tra­la nor­ mal­nom po­ja­vom to­kom sta­re­ nja. Me­đu­tim, danas se zna da je to bo­lest uzro­ko­va­na ke­mij­ skom ne­ra­vno­te­žom.

Va­žan fa­ktor u pro­ce­su sta­ re­nja je stres, ali isto ta­ko i ne­ do­sta­tak stre­sa. Ma­la umje­re­ na do­za stre­sa je po­tre­bna. Ispi­ ti­va­nja su po­ka­za­la da ča­sne se­stre rje­đe pa­te od sr­ča­nih obo­lje­nja, ra­ka i že­lu­ča­no-cri­je­ vnih po­re­me­tnji, nego dru­ge že­ ne. One ra­de i nakon 65. godi­ ne, a i du­ži im je ži­vo­tni vi­jek.

Oko­liš je ta­ko­đer va­žan. Pri­ mje­ri­ce, ko­ža ošte­će­na od sun­ ca po­sta­je su­ha, hra­pa­va, mlo­ ha­va i na­bo­ra­na. Lju­di koji ži­ ve u to­ploj, vla­žnoj kli­mi ima­ju kra­ći ži­vo­tni vi­jek. Pri­je­vre­me­ na po­ja­va si­je­de ko­se mo­že bi­ ti uzro­ko­va­na ne­o­dgo­va­ra­ju­ ćom pre­hra­nom u ra­nom dje­ tinj­stvu, ne­do­volj­no akti­vnom ili pre­ko­mjer­no akti­vnom žli­je­ zdom šti­tnja­čom, men­tal­nim

PO­DRAV­KA VE­GE­TA - ARE­NA 39:12 (17:4)

N

a­ja­vlji­va­na kao ozbilj­ na eki­pa, Are­na iz Pu­ le bila je za Po­drav­ku Ve­ge­tu to­li­ko ”ozbilj­na” da je prvi po­go­dak po­sti­gla tek u 17. mi­nu­ti uta­kmi­ce. Ne da go­ šće nisu ima­le pri­li­ka da za­tre­ su mre­žu Podravkine vra­tar­ke, već im Zov­ko­ve igra­či­ce izvr­ snom obram­be­nom po­sta­vom nisu to do­zvo­li­le, a ko­ri­ste­ći ja­lo­vost pul­skih akcija, pre­te­ ži­to iz kon­tra­na­pa­da, do­ma­će su stva­ra­le vi­so­ku ra­zli­ku. Iva­ na Jel­čić na vra­ti­ma do­ma­ćih obra­ni­la je na kraju 25 šu­te­va, od ko­jih, isti­na, ve­li­ki broj ni­je bio baš gro­mo­vit.

Podravka je po­če­la uta­kmi­ cu pri­li­čno ne­spre­tno s neko­ liko pro­ma­ša­ja, ali ubr­zo je to

bila igra koja po­no­vno ot­kri­va no­vo izdanje sa­sta­va s ne­skri­ ve­nim eu­rop­skim am­bi­ci­ja­ma.

Du­bo­ka Podravkine obra­na 32-1 bila je pre­do­bra za igra­či­ ce Are­ne koje su bi­le za­do­volj­ ne kada su do­šle i do mo­gu­ćno­ sti­ da upo­sle Jel­čić ili da upu­te lo­ptu vi­so­ko iznad go­la. Ka­ko je dobro dje­lo­va­la obra­na, ta­ ko su je­dna­ko uspje­šno igra­la kri­la, do­pu­nja­va­li ih pi­vo­ti, a ra­zma­ha­le su se i vanj­ske igra­ či­ce. Išlo je Ma­ji Ze­bić, pu­ca­ la je dobro Li­di­ja Hor­vat, ne­ po­gre­ši­va je opet bila Ana Lo­ vrak. Iz­mje­ne u Po­drav­ki­nom sa­sta­vu bi­le su če­ste, ali ni­ka­da se ni­je osje­ti­lo da ne­kog ne­ma. Čak ni Svi­tla­ne Pa­si­čnik ko­ ja je zbog ozlje­de bila u gle­da­li­

Protiv ”ozbiljne” ekipe Arene razlika je bila 27 golova

Svi­tla­na Pa­si­čnik odla­zi iz re­pre­zen­ta­ci­je Ru­ko­me­ta­ši­ca Podravke Ve­ge­te i hr­vat­ska re­pre­zen­ta­tiv­ka Svi­tla­na Pa­si­čnik više ne­će odi­je­va­ti na­ci­o­nal­ni dres. Na­kon vra­tar­ke Bar­ba­re Stan­čin to je još jedna Po­drav­ki­na ru­ko­me­ ta­ši­ca koja ne­će bi­ti na ra­spo­la­ga­nju izbor­ni­ku re­pre­zen­ta­ci­ je Jo­si­pu Šo­ja­tu koji je s njom ra­ču­nao kao je­dnom od gla­ vnih oko­sni­ca za Svjet­sko pr­ven­stvo u pro­sin­cu u Fran­cu­skoj.

Svi­tla­na je svo­ju odlu­ku o ne­i­gra­nju za re­pre­zen­ta­ci­ju obra­ zlo­ži­la na­por­nom pr­ven­stve­nom se­zo­nom i za­htje­vnim igra­ ma u Li­gi pr­va­ki­nja u koju Podravka kre­će u li­sto­pa­du. Zbog toga ne bi se mo­gla u po­tpu­no­sti pre­da­ti ra­du s re­pre­zen­ta­ ci­jom. U dre­su Podravke Ve­ge­te Svitlana pla­ni­ra odi­gra­ti još nekoliko se­zo­na. S. P.

štu. S po­zor­no­šću pratio se pr­ vi na­stup Ma­đa­ri­ce Ani­te Bu­ lath u slu­žbe­noj pr­ven­stve­noj uta­kmi­ci u Ko­pri­vni­ci. Pr­vi po­ go­dak pred ko­pri­vni­čkom pu­ bli­kom po­sti­gla je iz se­dmer­ ca. Bu­lath je igra­či­ca koja pri­ sta­je Po­drav­ki­nom sa­sta­vu i s njom je ova eki­pa do­bi­la po­ja­ ča­nje. Po­tre­ba da je tre­ner ko­ri­ sti više od pu­ca­nja se­dme­ra­ca ni­je bi­lo, ali je Ani­ta i u akci­ji po­sti­za­nja go­la iz igre po­ka­za­ la vje­šti­nu igra­či­ce zbog če­ga je do­ve­de­na u Ko­pri­vni­cu.

Go­šće, skro­mni­jeg ru­ko­me­ tnog zna­nja, ima­le su u svo­jim re­do­vi­ma tek Ta­nju Ki­ri­džić, ”ši­lo” kojemu tvr­di Podravkin ”be­ton” ni­je do­pu­štao do­ti­caj s mre­žom.

Da Podravka Ve­ge­ta sada ima i ra­sko­šni­ju klu­pu i da se više ne zna koje igra­či­ce su u bi­ti pri­ču­ve, po­ka­za­la je u na­ stav­ku Ma­ja Ko­žnjak. Po­sti­gla je se­dam go­lo­va i to iz akcija koje je sa­ma osmi­sli­la i pro­ve­ la. Oku­ra­ži­la se pu­ca­čki i Kri­

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 9. ko­lo

Si­gur­na po­bje­da Sla­ve­na­ša uz va­tro­met go­lo­va SLA­VEN BE­LU­PO - ZA­DAR 4:2 (4:1)

Ko­li­ko br­zo sta­ri­mo?

Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke koji su na­ru­či­li de­ter­džent Sa­po­ni­je da će po­dje­la bi­ti 4. 10. od 13,30 do 15,30 sa­ti u dvo­ri­štu Ga­lant­ple­ta, Ko­lo­dvor­ska 1.

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

U sr­pnju i ko­lo­vo­zu u je­dnoj or­ga­ni­zi­ra­noj akci­ji te na hi­tne po­ zi­ve ili sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­vnim odla­skom u bol­ni­cu krv je da­lo 179 ra­ dni­ka i umi­ro­vlje­ni­ka Podravke. To su: Mi­ro­slav An­dro­lić, Sa­ša Avi­ro­vić, Pre­drag Ba­bić, Tomislav Ba­ nek, Jo­sip Ba­u­man, Stje­pan Ba­u­man, Ma­rio Be­če­ić, Zvon­ko Be­ de­ko­vić, Mi­ro­slav Be­de­nik, Ivan Be­di, Go­ran Be­go­vić, Ne­ven­ ko Be­lec, Stje­pan Bel­ko, Vje­ko­slav Bla­ta­rić, Ivi­ca Bla­žek, Ivan Bla­žek, Vla­tko Bla­žek, Ivan Bla­žek, Alojz Bla­že­ko­vić, Ni­no Bo­ bek, De­jan Bo­jov­ski, Ne­nad Borš­tnar, Slav­ko Bra­čko, Kre­ši­mir Br­ljak, Ivan Cvr­ti­la, Sa­ša Cvr­ti­la, San­da Čal­da­re­vić, Mla­den Čr­ne­ li, Bi­ser­ka Ču­ta­nec, Miljenko Ćo­rić, Zo­ran Da­mja­nić, Sa­nja De­ li­mar, Da­mir De­li­mar, Stje­pan Di­vjak, Kru­no­slav Do­mo­vić, Bi­ ser­ko Dru­ško, Mla­den Du­bra­vec, Ma­rio Du­ga, Stje­pan Du­ka­rić, Slav­ko Đure­ta, Želj­ko Đur­kan, Boris Fabijanec, Alen Fer­čec, Ma­ rio Fe­ren­čić, Hr­vo­je Fi­čko, Želj­ko Fi­li­pić, Bo­ži­dar Flis, Zla­tko For­ gač, Ele­u­te­rij Fu­ker, Bran­ko Ga­li­nec, Da­rio Ga­li­nec, Mla­den Ga­ lo­vić, Slav­ko Ga­špa­rić, Ma­rin­ko Ga­zdek, Vla­di­mir Glad, Be­ri­slav Glad, Bo­ži­dar Glad, Zla­tko Go­lec, Ivan Go­lub, Dra­gu­tin Go­lu­bić, Dra­žen Go­lu­bić, Mi­jo Gre­go­rić, Jo­sip Gre­gu­rec, Mi­haj­lo Gu­nje­ vić, Mi­ro Haj­di­njak, Kre­ši­mir He­ge­du­šić, Bo­žo Hor­vat, Zdrav­ko Hor­va­tić, Jo­sip Hra­stić, Zvon­ka Hu­dić, Kri­sti­na Hu­snjak, Kru­no­ slav Hu­šnjak, Ivi­ca Hu­zak, Dar­ko Ivan­čan, Jo­sip Ivan­čić, Mi­len­ko Ivić, Zdrav­ko Ja­dan, Dra­gu­tin Ja­gu­šić, Ivan Ja­ko­pi­ček, Zla­tko Ja­ kšić, Zdrav­ko Ja­ku­pić, Ivan Jam­brek, Ro­ma­no Ja­zvec, Ma­ri­jan Ju­ rić, Bi­ser­ka Ju­rić, Bo­ško Ka­li­nić, Ma­ri­jan Ke­fe­lja, Ma­ri­jan Ko­lar, Igor Ko­la­rić, Mar­ko Kol­man, Jo­sip Ko­lo­njak, Zla­tko Ko­ren, Bo­ži­ dar Ko­re­njak, Bo­žo Kos, Ivan Ko­sec, Go­ran Ko­vač, Jo­sip Ko­vač, Do­ma­goj Kri­ža­nić, Jan­ko Kri­ža­nić, Zo­ran Kr­njak, Ma­ri­jan Kr­snik, Ma­rin­ko Kr­ta­njek, Ines Ku­kec, Dra­gec Ku­nić, Bo­jan Ku­ruc, Ta­tja­ na Ku­sak, Ivan Ku­še­nić, Ne­ven­ka La­tin, Ivan Le­din­ski, Ivan Maj­ cen, Da­mir Mar­ko­vić, Dar­ko Me­dved, Ma­rio Me­đi­mo­rec, Želj­ka Me­đi­mo­rec, Alen Mi­ha­lić, Li­di­ja Mi­ku­lec, Du­brav­ko Oper­man, Stje­pan Oroš, Go­ran Pal­čić, Da­rio Pa­ve­šić, Zla­tko Pa­vlek, Da­mir Pa­vle­ko­vić, Dra­žen Pa­vlić, Ivi­ca Pa­vlo­vić, Dar­ko Pe­ras, Da­ni­jel Pe­ro­šić, Ivan Pe­ru­šić, Ra­tko Pe­tak, Zla­tko Pe­tri­nić, Stan­ko Pi­ cek, Zla­tko Pin­ta­rić, Mi­ro­slav Po­bi, Da­mir Po­lak, Dra­žen Po­lan­ čec, Mi­rja­na Po­sa­vec, Pe­ri­ca Po­sa­vec, Želj­ko Po­sa­vec, Kre­ši­mir Po­tro­ško, Jo­sip Po­žgaj, Zvonimir Pre­pe­lić, Go­ran Pri­beg, Ivan Pro­se­njak, Želj­ko Pr­včić, Du­šan Ra­da­no­vić, Ma­rio Ra­dić, Kru­no Ra­ić, Dar­ko Ra­kić, Ti­ho­mir Ra­šan, Mi­ro­slav Re­stek, Že­li­mir Re­ sto­vić, Jo­sip Ro­mek, Zla­tko Ru­šak, Di­ja­na Sa­bo­lek, Si­ni­ša Sa­bo­ lić, Re­na­to Sa­čer, Da­rio Saj­ko, Da­mir Sa­mo­šča­nec, Ni­no­slav Sa­ mo­šća­nec, Mom­či­lo Sa­na­der, Zdrav­ko San­ti, Kre­ši­mir Se­njan, Ne­nad Si­nje­rec, Jo­sip Si­nje­ri, Mi­ro­slav So­sa, Ivi­ca Sre­mec, De­jan Stru­gar, Mi­rja­na Šaš, Me­li­ta Šeb, Ma­rio Še­stak, Ivi­ca Ši­puš, Jo­sip Ši­ro­ki, De­jan Šku­tin, Ne­nad Škvorc, Jo­sip Špe­har, Dra­žen Špi­ra­ nec, Zla­tko Štr­fi­ček, Pre­drag Šur­lo­vić, Zvonimir Šu­ster, Da­vo­rin Šve­go­vić, Si­ni­ša Švo­ger, An­tun Ta­lan, Kru­no­slav Te­le­bar, Vla­di­ mir Tka­lec, Ni­ko­la To­mas, Ni­no­slav To­ma­šek, Ivan Tre­ščec, Ma­ti­ ja Tr­nski, Tomislav Turk, Iva Var­gan­to­lić, Da­li­bor Var­gek, Slav­ko Var­go­vić, Vla­do Ve­rjak, Jo­sip Vi­da­ko­vić, Vje­ko­slav Vo­tuc, Dar­ko Vra­tić, Jo­sip Vr­ban, Tomislav Vr­ban, Hr­vo­je Vr­ček, Ma­rio Vr­ho­ ci, Bran­ko Vru­či­na, Dra­gu­tin Vuj­čec, Pe­tar Vu­kaj­lo­vić, Želj­ko Vu­ ljak, Bran­ko Vu­ljak, Dar­ko Zer­din, Emil Zi­dar i Jo­sip Žu­bre­nić.

Kuglanje - Pr­va hr­vat­ska li­ga - 2. ko­lo

Pr­va li­ga ru­ko­me­ta­ši­ca - 4. ko­lo

Ve­li­ka su­pe­ri­or­nost i protiv Are­ne

U sr­pnju i ko­lo­vo­zu krv da­lo 179 Po­drav­ka­ša

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Po­dje­la de­ter­džen­ta

KINOPREDSTAVE

∆ SPORT

Do­bro­volj­no da­va­nje kr­vi

Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

ili fi­zi­čkim šo­kom.

Odre­đe­ni stu­panj gu­bi­tka slu­ha je dio pro­ce­sa sta­re­nja.

Me­đu­tim, ne­ke bo­le­sti često po­gor­ša­va­ju si­tu­a­ci­ju. Što se ti­ če se­ksa, do­kto­ri se ugla­vnom sla­žu da pro­ble­mi koji do­la­ze s uzna­pre­do­va­lom do­bi su u ve­ likoj mje­ri psi­ho­lo­ške prirode (ra­zu­mlji­vo, odre­đe­ni po­sto­ tak pro­ble­ma je i fi­zi­čke pri­ rode). Ispi­ti­va­nja su po­ka­za­la da je 70 po­sto zdra­vih, ože­nje­ nih mu­ška­ra­ca i že­na se­ksu­al­ no aktivno i nakon 70 go­di­na života. Mo­že li se išta uči­ni­ti kako bi se spri­je­či­li ili uspo­ri­ li učin­ci sta­re­nja? Mo­že, ba­ rem na je­dnom po­dru­čju, a to je pre­hra­na. Po­sto­je do­ka­ zi da izbje­ga­va­nje ve­li­kih ko­li­ či­na hra­ne mo­že bi­ti od po­mo­ ći. Izbje­ga­va­nje pre­ko­mjer­ne tje­le­sne te­ži­ne ima vi­še­stru­ke zdrav­stve­ne ko­ri­sti.

Tje­lo­vje­žba mo­že uspo­ri­ti pro­ces sta­re­nja. Od 30. godi­ ne života in­te­res i spo­so­bnost za in­ten­zi­vni fi­zi­čki na­por po­ či­nje se sma­nji­va­ti. Kar­di­o­lo­zi ka­žu da ku­ćni po­slo­vi i osta­le fi­zi­čke aktivnosti, a ne hor­mo­ ni, mo­gu bi­ti jedan od pri­mar­

nih ra­zlo­ga zbog ko­jih že­na­ma uspi­je izbje­ći te­že obli­ke ate­ ro­skle­ro­ze do vre­me­na nakon me­no­pa­u­ze.

Ne­ki znan­stve­ni­ci sma­tra­ju da ključ za br­zi­nu pro­ce­sa sta­ re­nja le­ži u tje­le­snom imu­no­ lo­škom obram­be­nom su­sta­vu, to jest u ne­do­sta­tku otpor­no­sti pre­ma mi­kro­bi­ma ili ne­kim ke­ mij­skim sup­stan­ca­ma koje na­ pa­da­ju or­ga­ni­zam i da to mo­ že obja­sni­ti za­što ne­ki lju­di sta­ re br­že od dru­gih. Osim ovog po­sto­je i ne­ka dru­ga te­o­rij­ska obja­šnje­nja. Ta­ko, pri­mje­ri­ce, ne­ki znan­stve­ni­ci obja­šnja­va­ju to na­slje­dnim oso­bi­na­ma. Oni vje­ru­ju da smo svi ro­đe­ni s je­ dnim unu­tra­šnjim bi­o­lo­škim sa­tom, koji je pro­gra­mi­ran ta­ ko da otku­ca­va odre­đe­ni broj go­di­na.

Me­đu­tim, možda je od svih fa­kto­ra naj­va­žni­ji - stav koji ima­mo pre­ma sta­re­nju. Je­dan je fi­lo­zof ka­zao: “Onaj koji je mir­ne prirode i koji je sre­tan, ri­je­tko će osje­ća­ti pri­ti­sak go­di­ na. Me­đu­tim, onaj koji ima su­ pro­tnu na­rav, nje­mu će i mla­ dost i sta­rost bi­ti po­dje­dna­ko opte­re­će­nje.” n

U

de­ve­tom ko­lu Pr­ve hr­ vatske no­go­me­tne li­ge Ko­pri­vni­čan­ci­ma su u go­ste na Grad­ski sta­di­on sti­gli no­go­me­ta­ši Za­dra, na­ju­go­dni­ je izne­na­đe­nje ovo­go­di­šnjeg pr­ ven­stva. Vi­še od 2.000 gle­da­te­ lja oku­pi­lo se na sta­di­o­nu, oče­ ku­ju­ći po­bje­du do­ma­ćih no­go­ me­ta­ša, posebice nakon ola­ko izgu­blje­nih bo­do­va protiv Di­na­ ma u pro­šlom ko­lu.

Ia­ko su Sla­ve­na­ši kre­nu­li vr­ lo po­le­tno od sa­mog po­če­tka, go­sti su po­ve­li golom Žu­pa­na pri čemu je ve­li­ku gre­šku uči­ nila obra­na Sla­ven Be­lu­pa. No, osam mi­nu­ta ka­sni­je do­ma­ći­ ni su po­ra­vna­li re­zul­tat. Po­ljak izvo­di kor­ner, pre­ci­zno po­ga­đa Ra­de­lji­ća koji gla­vom s nekoli­ ko me­ta­ra po­sti­že izje­dna­če­nje.

U 22. mi­nu­ti Sla­ve­na­ši vo­de, kada je Ba­tkov­ski sru­šio Vru­či­ nu u še­sna­e­ster­cu, koji je bio u so­lo pro­do­ru. Ri­je­čki su­dac Vu­ čkov opra­vda­no po­ka­zu­je na bi­ je­lu to­čku s koje Po­ljak si­gur­no za­bi­ja za 2:1. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­sni­je već je 3:1 za Sla­ven Be­lu­ po. Na­kon tre­ćeg kor­nera za­re­ dom Po­ljak je upu­tio lo­ptu na dru­gu vra­tni­cu, gdje je Pol­dru­ gač iz okre­ta za­ku­cao lo­ptu u mre­žu Za­dra. Go­sti su u šo­ku, što ko­ri­ste do­ma­ći no­go­me­ta­

ši pa u 32. mi­nu­ti sli­je­di li­je­pa akcija. Po­čeo je Ju­rić na de­snoj stra­ni, pro­na­šao na su­pro­tnoj stra­ni Vru­či­nu, koji je vra­tio lo­ ptu u sre­di­nu, a Ča­val je iz bli­zi­ ne za­bio za 4:1. U sva­kom slu­ča­ ju, fu­ri­o­zno pr­vo po­lu­vri­je­me Sla­ve­na­ša koji su na­pro­sto pre­ ga­zi­li Za­dra­ne i, na­ra­vno, ve­li­ki plje­sak do­ma­ćih na­vi­ja­ča.

U na­stav­ku do­ma­ći­ni uba­cu­ ju u spo­ri­ju br­zi­nu, za­do­volj­ni vi­so­kim vod­stvom. Ve­li­ki plje­ sak do­bi­la je akcija Ju­rić - Ča­ val, kada je Ča­val sa 25 me­ta­ra opa­lio tik uz vra­tni­cu, a u 70. mi­nu­ti Vru­či­na je bio sam pred Je­ži­nom, no ispo­slo­vao je samo kor­ner. Po­ljak je iz vo­le­ja pu­cao pod gre­du, a Je­ži­na je lo­ptu u pa­ra­di ”izvu­kao” ispod gre­de.

Za­dra­ni su sma­nji­li na 4:2 iz opra­vda­no do­su­đe­nog je­da­na­ e­ste­rca. Po­ku­ša­ji Kre­sin­ge­ra i De­li­ća u 81. i 84. mi­nu­ti nisu uro­di­li plo­dom, ali je za­to ne­ra­ zu­mi­je­va­nje Kri­sti­ća i Ive­še za­ ma­lo re­zul­ti­ra­lo tre­ćim go­lom Za­dra­na. Na kraju vi­so­ka i za­ slu­že­na po­bje­da do­ma­ći­na koja je mo­gla bi­ti još i više izra­že­ni­ ja. Na­kon de­ve­toga ko­la Sla­ve­ na­ši su na če­tvr­tom mje­stu pr­ ven­stve­ne lje­stvi­ce sa 16 bo­do­ va. U idu­ćem ko­lu go­stu­ju kod za­pre­ši­ćkog In­te­ra i tu će si­gur­ no tra­ži­ti šan­su za osva­ja­nje no­ vih pr­ven­stve­nih bo­do­va.

Pro­tiv Za­dra za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ive­ša, Pol­dru­gač, Ra­de­ljić, Kri­stić, Ši­klić (od 40.

De­lić), Ju­rić (od 77. Ja­ja­lo), So­ pić, Po­ljak, Ča­val, Kre­sin­ger, Vru­či­na (od 87. Po­sa­vec).

B. Fabijanec Glave skupa!

sti­na Fra­nić i sa dvi­je ”pra­ćke” ski­da­la pa­u­či­ne iz ku­tova vra­ tar­ke Gr­ži­nić.

Are­na je ne­što go­ro­pa­dni­je za­i­gra­la u po­če­tku dru­gog po­ lu­vre­me­na. Čak su uspje­le go­ šće u 34. mi­nu­ti spo­ji­ti i je­ dnu po­lu­kon­tru i sma­nji­ti na 18:6. Tek pri­si­lje­nim se­dmer­ ci­ma po­ku­ša­va­ju po­sti­ći po­ ko­ji gol, dok Po­drav­ka­ši­ce br­ zom i sna­žnom igrom ne pi­ ta­ju s kim igra­ju. Va­žno im je dobro i sa­dr­žaj­no pro­ve­sti vri­ jeme na par­ke­tu. Za Podravka Ve­ge­tu vrijednost ove po­bje­ de je i u to­me što su sve igra­či­ ce, osim vra­tar­ki, po­sti­gle go­lo­ ve, a to govori o sve bo­ljoj pro­ fi­li­ra­no­sti sa­sta­va koji već je­ dnim okom gle­da u eu­rop­sko dvo­ri­šte S Are­nom Podravka Ve­ge­ta igra­la je u sa­sta­vu: Stan­čin, Jel­ čić, Hr­go­vić 2, Ko­žnjak 7, Pal­ čić 3, To­do­rov­ska 2, Lo­vrak 4, Ze­bić 5, Ga­će 1, Hor­vat 4, Fra­ nić 3, Še­rić 1, Bu­lath 4 (3), Ta­ ta­ri 3. S. Pe­trić

Ka­det­sko ša­hov­sko pr­ven­stvo Eu­ro­pe

Odli­čan re­zul­tat Ju­ri­ce Sr­bi­ša U Ši­be­ni­ku je odr­ža­no Ka­det­ sko eu­rop­sko pr­ven­stvo za ša­ hi­ste na ko­jem su na­stu­pi­li i predstavnici Ša­hov­skog klu­ba Podravka Ju­ri­ca Sr­biš, Ma­ti­ja Osto­vić i Vi­ktor Vra­nar. Odli­ čan re­zul­tat po­sti­gao je naj­bo­ lji Podravkin mla­di ša­hist Ju­ri­ ca Sr­biš koji je u kon­ku­ren­ci­ji ša­hi­sta do 12 go­di­na sta­ro­sti za­u­zeo 23. mje­sto me­đu 91 na­ tje­ca­te­ljem i ta­ko i na me­đu­na­ ro­dnom pla­nu po­tvr­dio svoj ta­ lent. U de­vet odi­gra­nih par­ti­ja Sr­biš je osvo­jio 5,5 bo­do­va. U istoj kon­ku­ren­ci­ji igrao je i Ma­ ti­ja Osto­vić koji je sa 4,5 osvo­ je­na bo­da za­u­zeo 50. mje­sto.

Tre­ći Podravkin ša­hist Vi­ktor Vra­nar je u kon­ku­ren­ci­ji eu­rop­ skih ša­hi­sta do 16 go­di­na osvo­ jio samo 2,5 bo­da i za­u­zeo 83. mje­sto. Ina­če, na istom na­tje­ ca­nju eu­rop­ski pr­vak u kon­ku­ ren­ci­ji do 18 go­di­na po­stao je hrvatski ša­hist Spli­ća­nin Ivan Ša­rić. S. P.

Odli­čan start Podravke Gra­di­telj - Podravka 3:5 (9:15) 3383:3417 Ku­gla­či­ce Gra­di­te­lja iz Za­pre­ši­ća više nisu Po­drav­ki­na ”cr­na ma­ čka”, jer­ Gra­di­telj je pret­ho­dnih go­di­na na svo­jim te­škim sta­za­ma ugla­vnom osva­jao bo­do­ve. Pro­šlog je tje­dna za­vr­še­no pre­u­re­đe­nje ku­gla­ne u Za­pre­ši­ću, a na no­voj plo­ča­stoj po­dlo­zi ku­gla­či­ce Po­ dravke po­ka­za­le su svo­ju ne­o­spor­nu kva­li­te­tu. Br­zo su se pri­la­go­ di­le no­vim uvje­ti­ma, po­sti­gle nekoliko izvr­snih re­zul­ta­ta i osvo­ji­le dva ve­li­ka bo­da.

Podravka je već u pr­vom pa­ru odli­čno star­ta­la i preko tan­de­ma Zo­ rec - Ore­ho­vec po­ve­la sa 2:0 i ste­kla pre­dnost od 42 ču­nja. Uz Zo­ rec koja je bez pro­ble­ma osvo­ji­la po­en, Želj­ka je u bo­san­skoj re­pre­ zen­ta­tiv­ki Se­li­mo­vić ima­la do­stoj­nog pro­ti­vni­ka, naj­bo­lju do­ma­ću ku­gla­či­cu, koja je ipak mo­ra­la po­tpi­sa­ti ”ka­pi­tu­la­ci­ju”. U dru­gom pa­ ru do­ma­će su ku­gla­či­ce po­ra­vna­le omjer na 2:2 i sma­nji­le pre­dnost Podravke na 30 ču­nje­va. Tan­dem Vu­ka - Pi­cer uz 2:2 u se­to­vi­ma ne­ sre­tno je izgu­bio mi­ni­mal­nom ra­zli­kom u ču­nje­vi­ma: Vu­ka za de­ vet, Pi­cer za tri ču­nja.

U za­vr­šni­ci uta­kmi­ce, kad se ”lo­mio” re­zul­tat, sjaj­no je, na eu­rop­ skom ni­vou, odi­gra­la Đur­đi­ca Lu­kač, naj­bo­lja igra­či­ca der­bi­ja sa 622 sru­še­na ču­nja. Vu­čić je odi­gra­la sla­bo, sru­ši­la sla­ba­šnih 517 ču­ nje­va i sni­zi­la pro­sjek Podravke na još uvi­jek odli­čnih 570 ču­nje­va.

No, naj­va­žni­je je da je Podravka s te­škog go­sto­va­nja do­ni­je­la dra­go­ cje­ne bo­do­ve i na­vi­je­sti­la bor­bu za obra­nu ti­tu­le pr­va­ka države.

Ove su­bo­te naše dje­voj­ke bi u 3. ko­lu tre­ba­le igra­ti protiv Ine na ”do­ma­ćoj” ku­gla­ni u Bje­lo­va­ru, koja se tek pre­u­re­đu­je, pa će se naj­ vje­ro­ja­tni­je igra­ti na ku­gla­ni Ine u Si­sku.

Po­drav­ka­ši pro­pu­sti­li pri­go­du Za­na­tli­ja - Podravka 6:2 (14,5:9,5) 3429:3283 Ku­gla­či Podravke pro­pu­sti­li su ve­li­ku pri­go­du da već na star­tu pr­ ven­stva osvo­je dra­go­cje­ne i du­go oče­ki­va­ne bo­do­ve na go­sto­va­nju.

To im pro­šle godine ni­je uspje­lo u ci­je­lom pr­ven­stvu. Do­ma­ći Za­na­ tli­ja, po­vra­tnik u Pr­vu li­gu odi­grao je osre­dnje, u okviru svo­jih mo­ gu­ćno­sti, ali Po­drav­ka­ši to nisu zna­li isko­ri­sti­ti. U pr­vom pa­ru Vu­ čić sa sla­ba­šnih 517 uvjer­lji­vo gu­bi, da bi Zla­tko Ru­žman s odli­čnih 597 ču­nje­va bio naj­bo­lji Po­drav­kaš, a re­zul­tat 1:1. U dru­goj se­ri­ji ve­ li­ko ne­u­go­dno izne­na­đe­nje bio je Zla­tko Be­tle­hem. U pr­vom se­tu je odli­čno kre­nuo, a on­da ne­o­bja­šnji­vo stao i ostao na ne­vje­ro­ja­tnih 513 ču­nje­va, što je bio naj­sla­bi­ji re­zul­tat uta­kmi­ce. Do­ma­ći su po­ve­ li 3:1 i ste­kli pre­dnost od 132 ču­nja. U za­vr­šni­ci Gro­ša­nić je vo­dio 2:0 pa on­da sve ”pro­lio”, dok je Bi­on­da po­bje­dom samo ubla­žio po­ raz na 2:6. S pra­vim Be­tle­he­mom i Mi­klo­ši­ćem, koji je ”igrao” na sva­ to­vi­ma, bila bi to dru­ga pri­ča, a ova­ko - šte­ta!

Po­drav­ka­ši u če­tvr­tak u Za­pre­ši­ću igra­ju za­o­sta­lu uta­kmi­cu 1. ko­ la, a u su­bo­tu u 3. ko­lu pu­tu­ju na sta­ze pr­va­ka Za­dra. Po­ča­sni po­en bio bi uspjeh! Željko Šemper

Hr­va­nje - pr­ven­stvo Hrvatske i me­đu­na­ro­dni tur­ni­ri

Pre­gr­št me­da­lja za mla­de Podravkine hr­va­če Izvr­sno su po­če­li je­sen­sko ra­ zdo­blje hr­va­či Podravke. Je­dna­ko su uspje­šni bili na pr­ven­stvu Hr­ vatske i na me­đu­na­ro­dnim tur­ni­ ri­ma. Ivan Lon­ča­rić je na dr­ža­ vnom ju­ni­or­skom pr­ven­stvu u Za­gre­bu u hr­va­nju slo­bo­dnim sti­ lom osvo­jio pr­vo mje­sto u ka­te­go­ ri­ji do 50 ki­lo­gra­ma. A drugi Po­ dravkin pred­sta­vnik Alen Be­lu­šić u ka­te­go­ri­ji do 55 ki­lo­gra­ma osvo­ jio je drugo mje­sto. Hr­va­če na hr­ Ivan Lončarić vatskom pr­ven­stvu vo­dio je Re­na­ to Be­go­vić dok su Mi­ro­slav Mi­ha­ lec i Ve­dran Bla­že­ko­vić bili s eki­pom na me­đu­na­ro­dnom tur­ni­ru u Če­škoj u Ha­vli­čko­vom Bro­du.

U kon­ku­ren­ci­ji 200 hr­va­ča iz Če­ške, Ma­đar­ske i Hrvatske svih šest Po­drav­ki­nih hr­va­ča osvo­ji­li su me­da­lje. Fi­lip Vu­sić je bio pr­ vi u sku­pi­ni do 31 ki­lo­gra­ma, a zla­tnu me­da­lju osvo­jio je i Chri­sti­ an Mi­len­kov­ski u ka­te­go­ri­ji do 70 ki­lo­gra­ma. Dru­ga mje­sta osvo­ji­ li su Fi­lip Fran­kol (29), Alen Fo­dor (31), Lu­ka Mi­ha­lec (33) i Ma­tej Lo­i­njak (37).

U ma­đar­ski Szi­ge­tvar na me­đu­na­ro­dni tur­nir tre­ner Ma­ri­jan Vu­ sić vo­dio je tri hr­va­ča od ko­jih je naj­bo­lji bio San­dro Fran­kol u ka­ te­go­ri­ji do 45 ki­lo­gra­ma, osvo­jiv­ši pr­vo mje­sto. Va­len­ti­no Per­ko­vić u ka­te­go­ri­ji do 42 ki­lo­gra­ma i Tomislav Me­đi­mo­rec (59) za­u­ze­li su pe­ta mje­sta.

Mla­di Hr­va­či Podravke uspje­šno su sudjelovali i na me­đu­na­ro­ dnom tur­ni­ru u Sen­ti. Su­dje­lo­va­lo je 250 na­tje­ca­te­lja iz 25 klu­bo­ va Ma­đar­ske, BIH, Ru­munj­ske, Če­ške, Slo­va­čke, Hrvatske i Sr­bi­je.

U sve­u­ku­pnom pla­sma­nu Podravka je osvo­ji­la tre­će mje­sto s izbo­ re­nih se­dam me­da­lji. Zla­tne su pri­pa­le Fi­li­pu Fran­ko­lu (28), Fi­li­pu Vu­si­ću (30) i Ma­te­ju Lo­i­nja­ku (38), dok su se sre­brom oki­ti­li Lu­ka Mi­ha­lec (35), Pe­tar Kre­ši­mir Ju­re­nec (38) i Chri­sti­an Mi­len­kov­ski (73), a Pe­tar Fo­dor (30) osvo­jio je bron­ča­nu me­da­lju, dok je Va­len­ ti­no Pe­ro­ko­vić (42) bio pe­to­pla­si­ra­ni. Po­se­bnu na­gra­du na tur­ni­ru, ru­čni sat, do­bio je Pe­tar Kre­ši­mir Ju­re­nec. S. P.

Broj 1853 • Petak, 28. rujna 2007.

Tra­di­ci­o­nal­na Ze­lja­ri­ja­da u Vi­dov­cu

No­vi Gu­i­nes­sov re­kord u izra­di sar­me Za sar­mu du­gu 701 me­tar (!) ko­ri­šte­na je ve­ći­na ma­mir­ni­ca iz Podravke, a u nje­noj izra­di tra­di­ci­o­nal­no su­dje­lu­ju i Po­drav­ki­ni pro­mo­to­ri ku­li­nar­stva

I

a­ko je nekoliko da­na uoči ovo­go­di­šnje Ze­lja­ri­ja­de u Vi­dov­cu sti­gla slu­žbe­na po­ tvr­da da je pro­šlo­go­di­šnja ma­ ksi sar­ma od 638 me­ta­ra ušla u Gu­i­nes­so­vu knji­gu re­kor­da, vri­je­dni or­ga­ni­za­to­ri ni­šta nisu že­lje­li pre­pu­sti­ti slu­ča­ju i pri­ re­di­li su sve za još du­lju sar­mu.

Naime, 22. ruj­na odr­ža­va­la se de­se­ta, ju­bi­lar­na ma­ni­fe­sta­ci­ ja, pa je bio red na­pra­vi­ti ne­što posebno. I na­pra­vlje­no je - sar­ ma od čak 701 me­tra za koju je utro­še­no čak 550 gla­vi­ca velikog ku­pu­sa, 475 ki­lo­gra­ma me­ sa, 113 kg Podravkine su­še­ne sla­ni­ne, re­ba­ra i ko­ba­si­ca, 17

kg Ve­ge­te, 37 kg Fan­ta za pu­nje­ nu pa­pri­ku, 28 kg Po­drav­ki­nog kon­ce­tra­ta za raj­či­cu, 55 kg ri­ že, 65 kg lu­ka, 525 ko­ma­da ja­ja, ra­zli­či­ti za­či­ni i ulje, te čak 550 li­ta­ra Stu­de­ne. Na­ra­vno, za re­ kor­dnu sar­mu tre­ba­le su i vrijedne ru­ke, a me­đu ista­knu­tim čla­no­vi­ma Hr­vat­skog ku­har­ skog sa­ve­za koji tra­di­ci­o­nal­no su­dje­lu­ju u izra­di ma­ksi sar­me bili su i Po­drav­ki­ni pro­mo­to­ri ku­li­nar­stva Dra­žen Đuri­še­vić, Zla­tko Se­dla­nić, Zo­ran De­lić i Mi­šel To­kić.

- Podravka tra­di­ci­o­nal­no po­ du­pi­re ovu ma­ni­fe­sta­ci­ju, na ko­joj se osim pri­pre­ma­nja ma­

ksi sar­me, or­ga­ni­zi­ra i na­tje­ca­ nje no­vi­na­ra u pri­pre­ma­nju je­ la od ze­lja, pa ta­ko i pro­mo­to­ ri ku­li­nar­stva za­je­dno s ko­le­ga­ ma iz ci­je­le Hrvatske su­dje­lu­ju u ovoj za­ni­mlji­voj pro­mo­ti­vnoj akci­ji. Ove godine na­i­šli smo na izuzetno ve­lik in­te­res po­sje­ ti­te­lja, koji su nekoliko sa­ti če­ka­ li u re­du kako bi ispro­ba­li omi­ lje­ni spe­ci­ja­li­tet. Do­bi­li smo po­hva­le i za okus i za izgled sar­me, što je na­ma Podravkašima bi­lo posebno dra­go jer je ve­ći­na na­mir­ni­ca ko­ri­šte­nih za izra­du bila upravo iz Podravke - re­kao nam je Dra­žen Đuri­ še­vić. J. L.

Podravkini promotori kulinarstva, zajedno s istaknutim članovima Hr­vat­skog ku­har­skog sa­ve­za, tradicionalno sudjeluju u izradi mega - sarme

Stu­de­na spon­zor hu­ma­ni­tar­nog sport­sko - gla­zbe­nog spe­kta­kla ”Me­nart & prijatelji - 10 go­di­na”

P

o­vo­dom svog 10. ro­đen­da­na di­sko­graf­ska ku­ća Me­ nart odr­ža­la je 19. ruj­na u Bo­ćar­skom do­mu u za­ gre­bu humanitarnu sport­sko-gla­zbe­nu ma­ni­fe­sta­ci­ ju ‘’Me­nart i Pri­ja­te­lji - 10 go­di­na’’. Cilj ma­ni­fe­sta­ci­je bio je pri­ku­pi­ti sred­stva za ku­pnju ne­o­pho­dne me­di­cin­ske opre­me za dje­čji odjel in­fe­kti­vne bol­ni­ce “Dr. Fran Mi­ha­ lje­vić”.

U ovoj humanitarnoj ma­ni­fe­sta­ci­ji sudjelovali su svi Me­ nar­to­vi gla­zbe­ni­ci, me­dij­ski djelatnici, po­zna­te oso­be iz javnog života od spor­ta­ša, re­da­te­lja, glu­ma­ca, vo­di­te­lja, no­vi­na­ra... te svi oni koji su svo­jim ra­dom na di­re­ktan i in­di­re­ktan na­čin pri­do­ni­je­li uspje­šnom po­slo­va­nju tvr­tke Me­nart - te ve­če­ri oku­pi­lo se više od 1000 go­sti­ju.

Do­bro­t­vor­no do­ga­đa­nje sa­sto­ja­lo se iz dva di­je­la, od za­ ba­vnih iga­ra i do­bro­tvor­ne tom­bo­le.

Na­kon sport­skog di­je­la usli­je­di­la je mu­zi­čka po­sla­sti­ca: Edo Ma­aj­ka, Co­lo­nia te Mi­le Ke­kin i nje­go­vo Hla­dno pi­ vo za kraj.

Stu­de­na se pri­dru­ži­la i po­dr­ža­la ovu humanitarnu akciju te svim go­sti­ma even­ta po­nu­di­la os­vje­že­nje i do­bru za­ ba­vu. K. M.

Podravka izra­di­la uni­for­me za čla­no­ve Hrvatske ku­li­nar­ske re­pre­zen­ta­ci­je U Ho­te­lu ”An­tu­no­vić” u Za­gre­bu pro­šlog su tje­dna pred­ sta­vlje­ni članovi prve Hrvatske ku­li­nar­ske re­pre­zen­ta­ci­je. Če­ti­ri godine nakon osnu­tka Hr­vat­ski ku­har­ski sa­vez osno­ vao je Na­ci­o­nal­nu ku­li­nar­sku re­pre­zen­ta­ci­ju i ta­ko ostva­ rio još jedan od ci­lje­va koji su za­cr­ta­ni prilikom nje­go­va osni­va­nja 2003. godine. Za­da­tak na­ci­o­nal­ne re­pre­zen­ta­ci­ je je promocija hrvatske ga­stro­nom­ske ba­šti­ne i ku­li­nar­ stva na me­đu­na­ro­dnim na­tje­ca­nji­ma te ga­stro­nom­skim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma u ino­zem­stvu. Podravka kao generalni spon­zor HKS-a izra­di­la je i po­se­bne uni­for­me, u ko­ji­ma će se prvi kan­di­da­ti pred­sta­vi­ti na svjet­skom pr­ven­stvu Kre­ mlin Culinary Cup u Mos­kvi po­če­tkom li­sto­pa­da. M. Š.

Studena je postala već uobičajeni ”gost” na raznim događanjima

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Piletina sa slanutkom u umaku Sastojci za 4 osobe: 300 g slanutka 2 žličice Vegete Twist piletina 4 pileća odreska (600 g) 50 -100 ml vode sol, 1 staklenka umaka od rajčice s maslinama Podravka (350 g), 1 češanj češnjaka 80 g pancete 100 g luka 2-3 žlice ulja Priprema: Slanutak, koji ste dan ranije namočili, skuhajte i ocijedite.

Na ulju popecite pancetu narezanu na kockice, dodajte nasjeckani luk i kratko propirjajte.

Umiješajte slanutak, umak od rajčice s maslinama, protisnuti češnjak pa sve zajedno propirjajte još 10-15 minuta.

Po potrebi malo posolite, podlijte vodom i nastavite kuhati još 10-ak minuta.

Pileće odreske pospite Vegetom Twist piletina, ostavite da odstoje 30 minuta pa ih pecite na ulju sa svake strane 4-5 minuta.

Posluživanje: Pečene odreske poslužite sa slanutkom u umaku i salatom po želji.

Savjet: Kako biste skratili vrijeme pripreme, možete upotrijebiti i slanutak iz limenke.

Vrijeme pripreme: 40 minuta

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Ovo će jelo utažiti glad, udovoljiti nepcu i pružiti punu nutritivnu vrijednost. Savjetujemo da pripremite dovoljno jela, jer će vaši za stolom sigurno tražiti - još.