Podravkine novine broj 1855

Kuglačice Podravke osvojile svjetsku broncu

Blan­ka Vla­šić naj­bo­lja atle­ti­čar­ka Eu­ro­pe

Str. 7

Str. 3 Godina XLVI • Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

60 go­di­na Podravkine tvor­ni­ce za pre­ra­du vo­ća

Od mar­me­la­de u dr­ve­nim san­du­ci­ma do bo­ga­te pa­le­te su­vre­me­nih proizvoda

Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

P

rije 60 go­di­na ”na te­me­lji­ ma” od mi­je­ša­ne mar­me­la­ de, mar­me­la­de od ši­pka, dže­mo­va, te au­ten­ti­čnog pe­kme­ za od šlji­va na­sta­la je Podravka.

Ta­da­šnja ma­la tvor­ni­ca za pre­ra­ du vo­ća i po­vr­ća bila je pr­va Po­ dravka, od toga je Podravka po­ če­la. Da­kle, prije pu­nih še­zde­ set go­di­na s mar­me­la­dom, dže­ mo­vi­ma i pe­kme­zom po­če­la se pi­sa­ti po­vi­jest Podravke, a ka­sni­ je su do­šle ju­he, Ve­ge­ta, dje­čja hra­na i ve­li­ki broj dru­gih tvor­ni­ ca i proizvoda…

I u Tvor­ni­ci Vo­će, koja ove go­ dine obi­lje­ža­va 60 go­di­na po­sto­ ja­nja, tijekom de­se­tlje­ća do­ga­đa­ le su se ve­li­ke pro­mje­ne pa se od ne­ka­da­šnje mar­me­la­de u dr­ ve­nim san­du­ci­ma (!) ru­čno pa­ ki­ra­ne danas pro­i­zvo­de de­se­ci sla­tkih dže­mo­va, mar­me­la­da i pe­kme­za svih mo­gu­ćih vo­ćnih oku­sa, a pro­i­zvo­dnja se odvi­ja na mo­der­nim au­to­ma­ti­zi­ra­nim li­ni­ ja­ma. U po­vi­je­sti Tvor­ni­ce Vo­će va­lja posebno iz­dvo­ji­ti tim stru­ čnja­ka na če­lu s ma­gi­stri­com Ru­ ži­com Fi­a­la koji su uspje­li stvo­

ri­ti izvan­re­dnu do­ma­ću re­ce­ptu­ ru te je pre­to­či­ti u pro­i­zvod koji je po­stao izvor­ni hrvatski pro­i­ zvod i - Podravki na po­nos. To je dobro po­na­ti Po­dravl­kin pe­ kmez od šlji­va.

A danas, umje­sto sve­ča­nog obi­lje­ža­va­nja še­zde­se­tog ju­bi­le­ ja Tvor­ni­ce Vo­će u Ko­pri­vni­ci, in­ten­zi­vno se ra­di na uvo­đe­nju no­vih te­hno­lo­gi­ja i još kva­li­te­ tni­jih pre­ra­đe­vi­ne od vo­ća. O da­na­šnjoj su­vre­me­noj pro­i­zvo­ dnji i no­vim pro­i­zvo­di­ma di­re­ kto­ri­ca Tvor­ni­ce Vo­će Bran­ka Ru­šec - So­bo­ta isti­če:

Niz novih proizvoda

- Sli­je­de­ći danas su­vre­me­ne tren­do­ve u pre­hra­ni, ra­zvi­ja se či­tav niz no­vih proizvoda kao što su ni­sko­ka­lo­ri­čni pro­i­zvo­ di: dže­mo­vi i mar­me­la­de u sta­ kle­nim bo­ca­ma, ek­stra dže­mo­ vi, zatim po­tpu­no no­va gru­pa proizvoda - na­mjen­ske mar­me­ la­de za kon­di­tor­sku, pe­kar­sku i sla­sti­čar­sku in­du­stri­ju, koje se u po­tpu­no­sti pri­la­go­đa­va­ju po­tre­ ba­ma in­du­strij­skih ku­pa­ca. U tu svr­hu na­sta­vlja se in­ve­sti­cij­ ski ci­klus ula­ga­nja u no­ve stro­ je­ve. Ta­ko je, pri­mje­ri­ce, pr­vo

na­ba­vljen stroj “Do­sa pack” za pa­ki­ra­nje mar­me­la­da u PP ča­ši­ ce 180 i 300 g, a ubr­zo zatim i “Ben­co pack”, stroj za ma­la ho­tel­ ska pa­ki­ra­nja od 20 g. U vre­me­ nu od 2004. do 2007. ula­že se u mo­der­ni­za­ci­ju linije za pu­nje­nje dže­mo­va i mar­me­la­da u sta­kle­nu am­ba­la­žu, ta­ko da je u tom pe­ ri­o­du izvr­še­na gra­đe­vin­ska ada­ pta­ci­ja i pro­ši­re­nje pro­sto­ra, te na­ba­vlje­ni no­vi stro­je­vi pa­ste­ri­ za­tor, au­to­mat­ska pa­ke­ri­ca s apli­ ka­to­rom eti­ke­ta i oma­ta­li­com za

pa­le­te - re­kla je Bran­ka Ru­šec So­bo­ta, te na­sta­vi­la: - Bu­du­ći da smo po­lu­či­li zna­ ča­jan uspjeh s pro­i­zvo­di­ma na­ mi­je­nje­ni­ma in­du­strij­skim ku­ pci­ma, te sli­je­dom vi­so­kih za­ htje­va za osi­gu­ra­njem kva­li­te­te proizvoda, in­ve­sti­ra­li smo u no­ vu li­ni­ju za pu­nje­ne mar­me­la­da i na­mjen­skih proizvoda u ga­stro pa­ki­ra­nji­ma u PP kan­te od 3, 5, 6 ,13, 25 i 30 kg. Što se ti­če pro­ daj­nih re­zul­ta­ta ove gru­pe proi­ zvoda, naj­pro­da­va­ni­ji je sva­ka­ko

Podravkin pekmez od šljiva nosi znak ”Izvorno hrvatsko”

pe­kmez od šlji­va ko­jem je po­red niza pri­zna­nja za kva­li­te­tu, 2002. godine do­di­je­ljen i znak ”Izvor­no hr­vat­sko” od Hrvatske go­spo­dar­ ske ko­mo­re - Cen­tra za una­pre­ đe­nje kva­li­te­te, koji je po­tvr­dio au­ten­ti­čnost proizvoda.

Praćenje modernih trendova

Pro­ma­tra­no po gru­pa­ma pro­ izvoda, po­rast pro­da­je u ka­te­go­ ri­ji Vo­će u 2006. godini ostva­ren je od če­ti­ri po­sto. Naj­pro­da­va­ni­ ji pro­i­zvod u ka­te­go­ri­ji vo­ća je pe­kmez od šlji­va od 870 gra­ma.

Od no­vih proizvoda u 2006. go­ dini uve­de­ni su ni­sko­ka­lo­ri­čna mar­me­la­da ma­li­na, ni­sko­ka­lo­ri­ čna mar­me­la­da bo­ro­vni­ca, džem extra vi­šnja, džem extra šum­sko vo­će, džem extra na­ran­ča-ja­go­ da, džem extra bru­sni­ca, kom­ pot od šlji­va s ko­šti­ca­ma i kom­ pot od vi­ša­nja bez ko­šti­ca.

- Uz 60. go­di­šnji­cu po­sto­ja­nja Tvor­ni­ce Vo­će že­li­mo i da­lje sli­ je­di­ti mo­der­ne tren­do­ve tr­ži­šta, pri­la­go­đa­va­ti pro­i­zvo­dnju vi­so­ kim me­đu­na­ro­dnim stan­dar­di­ ma i do­se­ći po­zi­ci­ju da bu­de­ mo li­der u ovom di­je­lu ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe na tr­ži­štu pre­ra­đe­vi­ na vo­ća, koje obu­hva­ća tr­ži­šte

Bran­ka Ru­šec - So­bo­ta mar­me­la­da, dže­mo­va, pe­kme­za i me­da, te vo­ćnih ba­za i po­lu­pro­ i­zvo­da za in­du­stri­ju. Na­ša ci­lja­ na sku­pi­na su po­tro­ša­či svih do­ bi, ali ipak s na­gla­skom na mla­ de po­tro­ša­če ori­jen­ti­ra­ne zdra­ vom na­či­nu života, te po­tro­ša­či svih do­bnih sku­pi­na s po­se­bnim za­htje­vi­ma pre­hra­ne kao i no­vi in­du­strij­ski ku­pci - na­gla­si­la je Bran­ka Ru­šec - So­bo­ta. n (Opšir­ni­ju re­por­ta­žu o 60 go­di­na pre­ra­de vo­ća u Podravki obja­vlju­ je­mo na 4. i 5. str.)

Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

Ra­zgo­vor: Želj­ko Đur­đi­na

∆ NAŠA POSLA

Hr­vat­ska po re­for­ma­ma dru­ga u svi­je­tu U iz­vje­šta­ju Svjet­ske ban­ke pre­ci­zno se na­vo­di da je Hr­vat­ska pro­ve­la re­for­me u če­ti­ri od de­set po­dru­čja koja re­gu­li­ra­ju uvje­te po­slo­va­nja, što zna­či da je tek na po­lo­vi­ci re­form­skog pro­ce­sa

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

N

i­je se te­ško pri­sje­ti­ti ra­znih iz­vje­šta­ja Svjet­ ske ban­ke o po­je­di­ nim eko­nom­skim po­ka­za­te­lji­ ma koji su ra­zlju­ći­va­li Ban­ske dvo­re i hrvatske go­spo­dar­stve­ ni­ke, jer su u pra­vi­lu bili kri­ti­ čni­ji i “mu­ši­ča­vi­ji” nego što su oni pri­želj­ki­va­li. No, upravo su sva­ko­vr­sna oči­to­va­nja te glo­bal­ne ban­kar­ske in­sti­tu­ci­ je sa sje­di­štem u Washingto­ nu pri­po­ma­ga­la da se na­pra­ve vi­dlji­vi po­ma­ci u na­či­nu po­slo­ va­nja i efi­ka­sno­sti hr­vat­skog go­spo­dar­stva, jer se na ta sa­ zna­nja osla­nja­ju ve­li­ki in­ve­sti­ to­ri i ban­ka­ri. a­ci­je­lo i naj­va­žni­je istra­ ži­va­nje Svjet­ske ban­ke, koje već go­di­na pri­pre­ ma za­je­dno s Me­đu­na­ro­dnom fi­nan­cij­skom kor­po­ra­ci­jom (IFC), no­si na­slov “Do­ing Bu­si­ ness 2008.” i ti­če se uvje­ta po­ slo­va­nja u čak 178 ze­ma­lja svi­ je­ta. Upra­vo je tu Hr­vat­ska pro­šle godine vrlo lo­še pro­šla i na­šla se na ne­sla­vnom 124. mje­ stu, za­je­dno s mno­gim “egzo­ ti­čnim” dr­ža­va­ma. Ia­ko na­pre­ dak u go­di­nu da­na i ni­je ta­ko ra­ di­ka­lan, jer smo se po­ma­knu­li na 97. mje­sto, što je i da­lje do­nji dio ta­bli­ce, hrvatske vla­sti mo­ gu bi­ti pu­no za­do­volj­ni­je. U pra­ te­ćim je ana­li­za­ma Hr­vat­ska, na­i­me, svr­sta­na na drugo mje­ sto u svi­je­tu i pr­vo u re­gi­ji po re­ for­ma­ma koje ola­kša­va­ju po­slo­ va­nje. Na pr­vo­me je mje­stu Egi­ pat, dok od tre­ćeg na­da­lje sli­je­ de Ga­na, Ma­ke­do­ni­ja, Gru­zi­ja, Ko­lum­bi­ja, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Ke­ni­ja, Ki­na i Bu­gar­ska. iz­vje­šta­ju se pre­ci­zno na­vo­di da je Hr­vat­ska pro­ve­la re­for­me u če­ ti­ri od de­set po­dru­čja koja je ana­li­zi­ra­ju. Je­dna od njih je i uknji­žba vla­sniš­tva. Za nju je prije dvi­je godine u pro­sje­ku tre­ba­lo za­stra­šu­ju­ćih 956 da­ na, dok se za­hva­lju­ju­ći di­gi­ta­ li­za­ci­ji ze­mlji­šnih knjiga sa­ da to rje­ša­va za 174 da­na. Po­ kre­ta­nje po­sla ta­ko­đer je ubr­ za­no, bu­du­ći da su po­stu­pci obje­di­nje­ni u “one stop shop” agen­ci­ji, dok se re­gi­stra­ci­ja mi­ ro­vin­skog i zdrav­stve­nog osi­ gu­ra­nja oba­vlja elek­tro­ni­čki. la­kša­no je, na­vo­di se, i do­bi­va­nje kre­di­ta, a u tu je svr­hu otvo­ren i no­vi kre­di­tni re­gi­star koji na je­dnom mje­stu ra­spo­la­že po­ da­ci­ma o hi­po­te­ka­ma nad po­ kre­tnom imo­vi­nom. Ta­ko se i kon­kre­tno na­vo­di da je za­

Z

U

O

hva­lju­ju­ći tom po­ma­ku u pr­ va dva mjese­ca ove godine re­ gi­stri­ra­no kre­di­ta u vrijedno­ sti od 1,4 mi­li­jar­di eu­ra. In­te­ re­san­tno je da je upravo taj rast kre­di­ta do­veo i do po­ve­ ća­nja io­na­ko pre­ve­li­kog ino­ ze­mnog du­ga, ali je to u ovo­ me kon­tek­stu po­sta­la či­nje­ ni­ca koja do­ka­zu­je po­zi­ti­vni po­mak. Na­po­slje­tku, u iz­vje­ šta­ju se na­vo­di da su iz­mje­na­ ma i do­pu­na­ma ste­čaj­nog za­ ko­na uve­de­ni za­htje­vi u po­ gle­du stru­čno­sti za ste­čaj­ne upra­vi­te­lje te su skra­će­ni ro­ ko­vi za pro­ve­dbe ste­čaj­nih po­stu­pa­ka. Na­su­prot to­me, s ran­gi­ra­njem osta­lih šest po­ ka­za­te­lja po­slo­va­nja ne mo­že­ mo bi­ti za­do­volj­ni. Po­se­bno je dra­sti­čni pri­mjer izdavanje ra­znih do­zvo­la, gdje se Hr­vat­ ska s ka­ta­stro­fal­nog 170. mje­ sta sim­bo­li­čki po­ma­knu­la na isto ta­kvo 162. mje­sto. U tom se po­da­tku po­naj­bo­lje ogle­da kri­ti­ka dr­ža­vne i lo­kal­ne admi­ ni­stra­ci­je, koja i na­da­lje više ote­ža­va ne­go­li ola­kša­va go­spo­ dar­sko po­slo­va­nje. Po uvje­ti­ ma za­po­šlja­va­nja ra­dni­ka pa­ li smo s lo­šeg 130. na još lo­ši­ je 139. mje­sto. Tek smo ma­lo bo­lji u za­šti­ti prava in­ve­sti­to­ ra, gdje smo sa za­bri­nja­ju­ćeg 156. avan­zi­ra­li na ma­lo ma­nje stra­šno 122. mje­sto, ali smo za­to u pre­ko­gra­ni­čnom tr­go­ va­nju na­za­do­va­li na 96. mje­ sto. Po­gor­ša­li smo i ina­če so­ li­dno pro­vo­đe­nje ugo­vo­ra, jer smo s 28. oti­šli na 45. mje­sto.

Naj­ve­ći smo skok, me­đu­tim, ostva­ri­li u do­bi­va­nju kre­di­ta, sa 117. na 48. mje­sto. eć je i iz tih kon­tra­di­ ktor­nih po­ka­za­te­lja ja­ sno da je Hr­vat­ska na po­la puta u li­be­ra­li­za­ci­ji uvje­ta po­slo­va­nja, pa bi no­vi skok mo­ gao usli­je­di­ti u iz­vje­šta­ju idu­ će godine, uko­li­ko pre­di­zbor­ na psi­ho­za ne za­mr­zne re­form­ ski pro­ces. Či­nje­ni­ca je da nas je u to­me pro­te­klih go­di­na pre­ te­kla ve­ći­na ze­ma­lja ju­go­i­sto­ čne Eu­ro­pe, koja je po­sta­la i pre­dvo­dnik re­form­skih pro­ce­ sa, isti­sku­ju­ći u to­me ju­žnu Azi­ju. Ispred nas su, pri­mje­ri­ ce, i Ma­ke­do­ni­je (75.), Cr­na Go­ra (81.) i Sr­bi­ja (81.), koje su u ne­kim se­gmen­ti­ma dra­sti­ čno po­je­dno­sta­vi­le pro­ces po­ slo­va­nja. Utje­šno je je­di­no to da da je iza nas Gr­čka kao čla­ ni­ca Eu­rop­ske uni­je. Po­tre­bno je spo­me­nu­ti da je naj­po­želj­ni­ ja ze­mlja za po­slo­va­nje Sin­ga­ pur, No­vi Ze­land, SAD, Hong Kong, Dan­ska, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ ja, Ka­na­da, Ir­ska, Au­stra­li­ja i Island, a da naj­ve­će izne­na­đe­ nje na toj lje­stvi­ci pred­sta­vlja izni­mno vi­sok pla­sman Gru­zi­ je, Esto­ni­je i La­tvi­je. r­vat­ska bi, do­du­še, bolje pro­šla da su osim na­ve­de­nih kri­te­ ri­ja uze­ti i ma­kro­e­ko­nom­ski po­ka­za­te­lji i sta­bil­nost va­lu­ te, kao i kva­li­te­ta in­fra­stru­ ktu­re te per­ce­pci­ja ula­ga­ča o oso­bnoj si­gur­no­sti, po če­mu je i ispred niza ra­zvi­je­ni­jih ze­ ma­lja. n

V

Pro­i­zvo­dnja ju­ha i Ve­ge­te obi­lje­ži­li su moj život

Ra­zgo­va­rao: Boris Fabijanec Sni­mio: Niko­la Wolf

Da­ni Be­lu­pa na Bra­ču

U

Bo­lu na Bra­ču ju­čer su po­če­li tra­di­ci­o­nal­ni 14. Da­ni Be­lu­ pa koji su okupili nekoliko sto­ti­na stru­čnja­ka s po­dru­čja far­ma­ce­u­ti­ke i me­di­ci­ne. Sre­di­šnja te­ma stru­čnog di­je­la ovo­go­di­šnjih Da­na Be­lu­pa je ”Eu­rop­sko lje­kar­niš­tvo danas - hr­vat­ sko su­tra”, a svoja će izla­ga­nja ima­ti uva­že­ni stru­čnja­ci koji će po­ da­stri­je­ti no­vo­sti u lje­kar­niš­tvu, po­tro­šnji lijekova, te u ko­na­čni­ci i li­je­če­nju. Ta­ko će se go­vo­ri­ti o no­vim za­kon­skim okvi­ri­ma za li­ je­ko­ve, no­vo­sti­ma u re­gu­la­ti­vi, far­ma­ce­ut­skom tr­ži­štu - glo­bal­ni

B

o­ga­tu po­slo­vnu ka­ri­je­ru u Podravki Želj­ko Đur­đi­ na po­čeo je 1971. godine, za­po­sliv­ši se kao pri­pra­vnik, ka­ da po­či­nje ra­di­ti u la­bo­ra­to­ri­ju na kon­tro­li me­snih proizvoda.

Usko­ro pre­la­zi u pro­i­zvo­dnju ju­ ha i Ve­ge­te i taj va­žan se­gment Po­drav­ki­nog po­slo­va­nja za­pra­vo je obi­lje­žio ka­ri­je­ru Želj­ka Đur­đi­ ne. Naime, u 36 pro­ve­de­nih go­ di­na u Podravki Želj­ko Đur­đi­na, bez obzi­ra na ko­joj fun­kci­ji bio a izme­đu osta­lo­ga bio je član Po­ slo­vo­dnog odbo­ra, direktor In­ du­stri­je hra­ne te za­mje­nik pred­ sje­dni­ka Upra­ve - uvi­jek je bio ve­zan uz pro­ble­ma­ti­ku i pro­i­zvo­ dnju ju­ha i Ve­ge­te.

- Bez obzi­ra na di­re­ktor­ske fun­ kci­je, uvi­jek sam se ba­vio stru­ kom, pa sam ta­ko i ma­gi­stri­rao na za­gre­ba­čkom Pre­hram­be­nobi­o­te­hno­lo­škom fa­kul­te­tu. Uo­ sta­lom, broj­ni ko­le­ge koji su stu­ di­ra­li sa mnom ili bili ge­ne­ra­ci­ ja prije i po­sli­je po­zna­te su oso­ be u hrvatskom go­spo­dar­skom ži­vo­tu, po­put Mla­de­na Ži­ni­ća, di­re­kto­ra In­sti­tu­ta Ru­đer Bo­ško­ vić, biv­šeg di­re­kto­ra IPK Osi­jek Zvon­ka Era­ka, da­na­šnjeg di­re­ kto­ra INE To­mi­sla­va Dra­gi­če­vi­ ća, a i našeg pred­sje­dni­ka Dar­ ka Ma­rin­ca koji je za­vr­šio isti taj fa­kul­tet. Ovdje mi­slim na Te­ hno­lo­ški fa­kul­tet u Za­gre­bu. Sve to do­ka­zu­je da je taj fa­kul­tet so­ li­dno i mo­der­no edu­ci­rao svo­ je po­la­zni­ke.

• Kru­na Va­šeg rada je si­gur­ no izgra­dnja i otvo­re­nje no­ve tvor­ni­ce ju­ha i Ve­ge­te 2000. godine...

- Za­pra­vo od kada sam do­šao u tu pro­i­zvo­dnju i po­čeo se ba­ vi­ti tom pro­ble­ma­ti­kom uvi­jek je po­sto­ja­la ideja za izgra­dnjom no­ve tvor­ni­ce. Ta­da­šnji in­že­nje­ri i ra­dni­ci stal­no su govorili da će­ mo je­dnog da­na ima­ti no­vu tvor­ ni­cu. Za­pra­vo svima na­ma je to bio cilj, a ja sam to shva­tio kao oso­bnu mi­si­ju i kada se uka­za­

Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

tren­do­vi, re­gu­la­tnor­ni iza­zo­vi i šan­se, odgo­vo­ru lje­kar­niš­tva EU na li­be­ra­li­za­cij­ske tren­do­ve, utje­ca­ju li­ste lijekova HZZO-a na po­ tro­šnju lijekova, po­tro­šnji lijekova u Re­pu­bli­ci Hrvatskoj, li­je­če­nju be­ni­gne hi­per­pla­zi­je pro­sta­te li­je­ko­vi­ma pri­ro­dnog po­dri­je­tla, pri­ mje­ni anal­ge­ti­ka u sa­mo­li­je­če­nju, pre­ven­ci­ji i li­je­če­nju oste­o­po­ro­ ze, te de­pre­si­ji i an­ksi­o­zno­sti i dru­gim po­re­me­ća­ji­ma.

Da­ni Be­lu­pa odr­ža­va­ju se do su­bo­te.

D. Jen­dra­šin­kin

Otvoren koprivnički bi­o­lo­ški ure­đaj za pro­či­šća­va­nje otpa­dnih voda

U

la pri­li­ka 1998 / 99. godine, kre­ nu­li smo u akciju. Na­ra­vno, u mom ci­je­lom ra­dnom vi­je­ku naj­ po­no­sni­ji sam na tu no­vu tvor­ni­ cu što smo je uspje­li re­a­li­zi­ra­ti te u nju uve­sti broj­ne ino­va­ci­je, po­ put ta­da pr­vih ro­bo­ta u pre­hram­ be­noj in­du­stri­ji Hrvatske. To je za­pra­vo san sva­ko­ga in­že­nje­ra na­pra­vi­ti ne­što no­vo na te­me­lju isku­stva i zna­nja, gdje mo­žeš po­ ka­za­ti svoje umi­je­će, a isto­vre­me­ no iza svog rada osta­vi­ti ne­što što je mo­gu­će vi­dje­ti. Na­ra­vno, ni­sam ja tvor­ni­cu ra­dio sam, ra­ di­li smo tim­ski, ali ipak gla­vni i odgo­vor­ni sam bio ja. Za­hva­lju­ ju­ći ju­ha­ma i Ve­ge­ti pro­pu­to­vao sam ci­je­li svi­jet, jer či­nje­ni­ca je da je to naj­va­žni­ja pro­i­zvo­dnja u Podravki. Bi­la je i prije, a i danas je. Mi­slim da i dan-danas po­sto­ je ne­ke re­ce­ptu­re ju­ha i po­lu­pro­i­ zvo­da koje sam ja po­tpi­sao jer je ta­kva pra­ksa.

• Pro­i­zvo­dnja ju­ha i Ve­ge­te odu­vi­jek je u Podravki ima­la va­žno mje­sto u smi­slu da su ra­ dni­ci to isti­ca­li kao bez nas ne bi bi­lo Podravke.

- Me­ne su uvi­jek zva­li ”ju­ha­ rom” i za me­ne su dru­ge pro­i­zvo­

H

Juhe i Vegeta obilježili su radni vijek Željka Đurđine

dnje bi­le ne­što ma­nje va­žne od ju­ha i Ve­ge­te. Mo­žda je to mo­ja gre­ška i ja si tu ne mo­gu po­mo­ći, ali ja sam po­čeo u toj pro­i­zvo­dnji i 35 go­di­na op­stao sam za­je­dno s njom. I dan- danas pam­tim te naše re­kor­de u pro­i­zvo­dnji od mje­se­čno 600 pa 1300 to­na, što je ta­da bila ve­li­ka pro­i­zvo­dnja, pa sve više i više. Ve­se­li­li smo se tim uspje­si­ma i ja sto­ga sli­ku Po­ dravke imam kroz pro­i­zve­de­ne to­ne proizvoda. Da­na­šnji ana­li­ti­ ča­ri samo gle­da­ju fi­nan­cij­ske po­ ka­za­te­lje, a ja ot­pri­li­ke znam što sto­ji iza tih pro­i­zve­de­nih to­na.

Ina­če, apso­lu­tno tvr­dim da ju­he i Ve­ge­ta ne mo­gu bi­ti u gu­bi­tku.

• Gdje su gra­ni­ce pro­i­zvo­ dnje ju­ha i Ve­ge­te?

- Pre­hram­be­na in­du­stri­ja je jedna od naj­sta­ri­jih in­du­stri­ja u ljud­skom druš­tvu i ona po­či­va na nekoliko osno­vnih prehram­ benih ar­ti­ka­la - bra­šno, sol, še­ćer i mast. Tko mo­že pro­ci­je­ni­ti ko­li­ ka će bi­ti po­tro­šnja tih ar­ti­ka­la u svi­je­tu gdje još uvi­jek ima pre­ ko mi­li­jar­du i pol gla­dnih lju­di...

Da­kle, na­ša je umje­šnost i spo­so­ bnost kako do njih do­ći, bez obzi­ ra što oni ne­ma­ju no­va­ca. No, te ze­mlje ima­ju ru­dna bo­gat­stva, ener­gi­ju, da­kle mo­že se kom­pen­ zi­ra­ti. Či­nje­ni­ca je da su ju­he i Ve­ ge­ta već kla­si­ka u pre­hram­be­noj pro­i­zvo­dnji, ali je isto ta­ko či­nje­ ni­ca da se npr. bra­šno pro­i­zvo­di i pro­da­je sto­ti­na­ma go­di­na i još uvi­jek bi­lje­ži trend ra­sta. Za­što to ne bi vri­je­di­lo za ju­he i Ve­ge­ tu? Na­ra­vno, na­ša je umje­šnost kao nu­tri­ci­o­ni­sta da na­pra­vi­mo zdra­ve, kva­li­te­tne i atra­kti­vne ju­ he. Svo­je­do­bno smo se hva­li­li da ima­mo to­li­ki asor­ti­man ju­ha da sva­ki dan u mje­se­cu mo­že­te je­sti dru­gu ju­hu. Po­tom te ju­he treba pro­da­ti i ši­ri­ti se na svjet­skom tr­ ži­štu koje ima ogroman po­tro­ša­ čki po­ten­ci­jal u pre­hra­ni. Na­ra­ vno, i za taj po­sao pro­da­je, mar­ ke­tin­ga i ši­re­nja na tr­ži­šti­ma po­ tre­bna je umje­šnost i zna­nje, a sma­tram da Podravka ima do­volj­ no stru­čnih i edu­ci­ra­nih ka­dro­va koji mo­gu odgo­vo­ri­ti ovim glo­ bal­nim iza­zo­vi­ma.

• Da­kle, za Po­drav­ku ima per­ spe­kti­ve?

- Na­mje­re i ideje ko­ji­ma se Po­

dravka že­li vo­di­ti da­lje nisu lo­še, jer se mo­ra­mo uklo­pi­ti u glo­ba­ li­za­ci­ju i tren­do­ve u pre­hram­be­ noj bran­ši. Či­nje­ni­ca je da smo mi i ra­ni­je pu­no uči­li i na­u­či­li od ve­li­kih svjet­skih kom­pa­ni­ja s ko­ji­ma smo su­ra­đi­va­li te ako že­ li­mo op­sta­ti me­đu nji­ma, mo­ra­ mo se sho­dno glo­bal­nim svjet­ skim pra­vi­li­ma igre i vla­da­ti. Po­ dravka mo­ra po­sta­ti mo­der­ni­ja i sve ovo što se ra­di je s ci­ljem da se Podravka u te tren­do­ve uklo­pi. Da­kle, kon­ce­pci­ja ra­zvo­ ja Podravke je do­bra, ali ostva­re­ nje te kon­ce­pci­je mi­slim da bih ja dru­ga­či­je na­pra­vio. Ja sam uvi­ jek bio edu­ci­ran kao stru­čnjak za pre­hram­be­nu in­du­stri­ju i ta­ ko sam se na­sto­jao po­na­ša­ti. Po­ dravka je u svo­jem ra­zvo­ju ima­ la mno­go više uspo­na nego pa­ do­va i kada gle­da­mo ne­ke stva­ri iz da­na­šnje per­spe­kti­ve, mno­ gi se­kto­ri u na­šoj tvr­tki bi bi­ li oda­vno uki­nu­ti. Bi­la bi samo pre­hram­be­na in­du­stri­ja i ja bih u Podravki danas osta­vio sve pre­hram­be­ne pro­i­zvo­dnje. To je tra­di­ci­ja, ne samo Podravke već i Ko­pri­vni­ce, te sma­tram da ne bi­smo smje­li više ni­šta pro­da­va­ ti ve­za­no za taj se­gment, nego ga samo pro­ši­ri­va­ti. Na­ža­lost, ne­ke stva­ri mo­ra­te ra­di­ti, jer su na­pro­sto na­me­tnu­te odre­đe­ne okol­no­sti, ali ja se ne bih ni­ka­ da ni­ti pod koju ci­je­nu odri­cao pre­hram­be­ne pro­i­zvo­dnje unu­ tar Podravke. Pri­mje­ri­ce, uvi­jek mi je bi­lo žao što smo se odre­kli pro­i­zvo­dnje ka­ve. Osno­vna mi­ si­ja Podravke je ra­zvoj i pro­i­zvo­ dnja hra­ne, na­ra­vno uz li­je­ko­ve, jer Podravka je izra­sla na fi­lo­zo­fi­ ji da slu­ži čo­vje­ku. Za­to ima­mo sr­ce u am­ble­mu, a sve­ to su izmi­ sli­li lju­di prije me­ne i da­na­šnje ge­ne­ra­ci­je. Mi smo ne­ka­da bi­ li a i danas smo kom­pa­ni­ja sa sr­ cem i ja sma­tram da sa­mi mo­ra­ mo da­lje ra­zvi­ja­ti pre­hram­be­nu bran­šu. Mo­žda je to po­ne­kad ne­ e­fi­ka­sni­je i sku­plje i možda ja ni­ sam pri­sta­li­ca ra­znih mo­der­nih tren­do­va glo­ba­li­za­ci­je, ali hra­na i li­je­ko­vi mo­ra­ju bi­ti pod apso­lu­ tnom kon­tro­lom ono­ga koji ih da­je na tr­ži­šte. Naime, kada ne­ tko drugi ra­di za te­be, on­da baš i ne­maš po­tpu­nu kon­tro­lu - re­ kao je na kraju ra­zgo­vo­ra Želj­ ko Đur­đi­na. n

He­re­ši­nu kod Ko­pri­ vni­ce predsjednik Re­ pu­bli­ke Hrvatske Stje­ pan Me­sić sim­bo­li­čno je u uto­ rak 9. li­sto­pa­da pu­stio u rad bi­o­lo­ški ure­đaj za pro­či­šća­va­ nje otpa­dnih voda vri­je­dan 76 mi­li­ju­na ku­na. U izgra­dnji ovog obje­kta pri­mi­je­nje­na je naj­mo­der­ni­ja te­hno­lo­gi­ja koja prvi puta u Hrvatskoj a i ši­re rje­ša­va i pi­ta­nje zbri­nja­va­nja isko­ri­sti­vog mu­lja. Po tim svo­ jim te­hno­lo­škim rje­še­nji­ma ko­pri­vni­čki pro­či­stač svr­stao

S otvo­re­nja su­vre­me­nog bi­o­lo­škog ure­đaja za pro­či­šća­va­nje otpa­dnih voda ne­da­le­ko Ko­pri­vni­ce (snimio N. Wolf)

se odmah iza bar­ce­lon­skog i ti­me je po­stao drugi u Eu­ro­ pi. Pu­šta­njem u rad bi­o­lo­škog pro­či­sta­ča, a va­žno je na­po­me­ nu­ti da se uje­dno ti­me eko­lo­ ški ure­đu­je i dalj­nji vo­do­tok Dra­ve i Du­na­va. Iz pro­či­sta­ča u vo­do­tok odla­zi či­sta voda, što će u ko­na­čni­ci dati i zdra­vi­ ju sli­ku podzemnih voda.

U ro­ku ma­njem od go­di­nu da­na ure­đaj je izgra­di­lo po­ duzeće Astra In­ter­na­ti­o­al Za­ greb sa svo­jim ko­o­pe­ran­ti­ma.

V. In­dir

U HGK-Žu­pa­nij­skoj ko­mo­ri Ko­pri­vni­ca odr­žan sa­sta­nak Stru­ko­vne gru­pe tr­go­vi­ne

Pre­zen­ti­ran no­vi Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča

P

od pred­sje­da­njem Mi­ro­ sla­va Vi­tko­vi­ća u HGK Žu­pa­nij­skoj ko­mo­ri Ko­ pri­vni­ca odr­žan je 9. li­sto­pa­da sa­sta­nak Stru­ko­vne gru­pe tr­ go­vi­ne na kojemu je, izme­đu osta­lo­ga, ra­zma­tran no­vi Za­ kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča. Otva­ ra­ju­ći sa­sta­nak, Vi­tko­vić je na­ glasio kako je ra­zvoj tr­go­vi­ne una­zad pet go­di­na do­ži­vio ve­li­ ke i značajne pro­mje­ne.

- Za­pa­dni tr­go­va­čki lan­ci do­ ni­je­li su mno­ge no­vi­ne, zbog če­ga se i mi mo­ra­mo kva­li­te­ tni­je mi­je­nja­ti, sve više u fo­kus sta­vlja­ti po­tro­ša­ča i nje­go­ve za­ htje­ve - ista­knuo je Vi­tko­vić.

Na sa­stan­ku je iza­bran i no­vi predsjednik Stru­ko­vnog vi­je­ća tr­go­vi­ne. To je direktor đur­đe­ va­čke Slo­ge Želj­ko Me­šeg.

O no­vom Za­ko­nu o za­šti­ti po­tro­ša­ča go­vo­rio je no­vi vo­ di­telj Dr­ža­vnog in­spe­kto­ra­ta - Ispo­sta­ve Ko­pri­vni­ca Želj­ko Kri­žić. Naime, Hr­vat­ski sa­bor je na sje­dni­ci odr­ža­noj 13. sr­ pnja ove godine do­nio Za­kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča koji je stu­

pio na sna­gu 7. ko­lo­vo­za 2007. godine. Pri izra­di za­ko­na vo­di­ lo se ra­ču­na o ob­ve­zi koju je hr­vat­ska pre­u­ze­la tijekom po­ stu­pka pre­go­vo­ra za pri­dru­ži­ va­nje Eu­rop­skoj uni­ji o uskla­ đe­nju za­ko­no­dav­stva u ovom po­dru­čju sa tri di­re­kti­ve ko­ je do sada nisu bi­le im­ple­men­ ti­ra­ne u na­ci­o­nal­no za­ko­no­dav­ stvo - odre­dba­ma di­re­kti­ve ko­ je se odno­se na pro­da­ju po­tro­ ša­či­ma fi­nan­cij­skih uslu­ga na da­lji­nu, odre­dba­ma di­re­kti­ve o sud­skim na­lo­zi­ma za zaštitu in­te­re­sa po­tro­ša­ča te odre­dba­ ma di­re­kti­ve u ve­zi s ne­po­šte­ nim po­slo­vnim dje­lo­va­nji­ma pre­ma po­tro­ša­či­ma. No­vi Za­ kon o za­šti­ti po­tro­ša­ča oso­bi­ to ure­đu­je nekoliko se­gme­na­ ta - isti­ca­nje ci­je­na proizvo­ da i uslu­ga koje se nu­de po­tro­ ša­či­ma, osta­vlja­nje ogla­snih po­ru­ka i ma­te­ri­ja­la, sa­dr­žaj oba­vi­je­sti o pro­i­zvo­du, pro­da­ ja izvan po­slo­vnih pro­sto­ri­ja tr­gov­ca i pro­da­ja na da­lji­nu (pu­tem ka­ta­lo­ga, ti­ska­nih pro­ mi­džbe­nih po­ru­ka s na­ru­džbe­

Pr­vi sa­jam po­slo­va u žu­pa­ni­ji Pr­vi sa­jam po­slo­va no­vi je pi­lot pro­jekt u or­ga­ni­za­ci­ji Hr­vat­ skog zavoda za za­po­šlja­va­nje, Po­dru­čne slu­žbe Kri­žev­ci. Kon­ cept se ba­zi­ra na omo­gu­ća­va­nju bolje uskla­đe­no­sti po­nu­de i po­ tra­žnje na tr­ži­štu rada, što do­pri­no­si do­stu­pno­sti i iz­mje­ni in­for­ ma­ci­ja me­đu re­le­van­tnim čim­be­ni­ci­ma te po­ve­zi­va­nju svih su­bje­ ka­ta koji se ba­ve pro­ble­ma­ti­kom za­po­šlja­va­nja i gra­dnje ka­ri­je­re i ti­me omo­gu­ća­va­nja me­đu­so­bne kva­li­te­tni­je ko­mu­ni­ka­ci­je.

Sa­jam po­slo­va, koji će se pod po­kro­vi­telj­stvom Ko­pri­vni­čko - kri­ že­va­čke županije odr­ža­ti 19. li­sto­pa­da u Pu­čkom otvo­re­nom uči­li­ štu Ko­pri­vni­ca, na­mi­je­njen je ši­ro­kom kru­gu ko­ri­sni­ka uslu­ga po­ sre­do­va­nja i pripreme za za­po­šlja­va­nje pu­tem Hr­vat­skog zavoda za za­po­šlja­va­nje. Ne­za­po­sle­ne oso­be, stu­den­ti, ma­tu­ran­ti, ali i oso­ be koje že­le pro­mi­je­ni­ti po­sao i gra­di­ti svo­ju ka­ri­je­ru,u kon­ta­ktu s pred­sta­vni­ci­ma po­slo­vnih su­bje­ka­ta mo­ći će na Saj­mu do­bi­ti in­for­ ma­ci­je o po­tre­ba­ma po­slo­da­va­ca i ra­spo­lo­ži­vim ra­dnim mje­sti­ma, kao i o mo­gu­ćno­sti­ma obra­zo­va­nja i sti­pen­di­ra­nja.

Blan­ka Vla­šić iza­bra­na je za eu­rop­sku atle­ti­čar­ku godine

ni­com, te­le­vi­zi­je, elek­tro­ni­čke po­šte i sl.), ko­ri­šte­nje po­tro­ša­ čkog zaj­ma su­kla­dno di­re­kti­vi, Za­ko­nu o ban­ka­ma i dru­gim fi­ nan­cij­skim pro­pi­si­ma, ne­po­šte­ ne odre­dbe u po­tro­ša­čkim ugo­ vo­ri­ma i to­me sli­čno. Ta­ko­đer, od za­ni­mlji­vo­sti vezanih za no­ vi za­kon treba ista­knu­ti kako je sta­ri za­kon pre­dvi­đao da se ci­je­na mo­ra ista­knu­ti na sva­ kom pro­i­zvo­du, odnosno am­ ba­la­ži i na pro­daj­nom mje­stu proizvoda, što je iza­zva­lo odre­ đe­ne po­te­ško­će za mno­ge pro­ i­zvo­de. No­vo rje­še­nje pre­dvi­ đa ob­ve­zu tr­gov­ca da ci­je­ne ista­kne ja­sno, vi­dlji­vo i či­tlji­ vo na pro­i­zvo­du, odnosno am­ ba­la­ži ili na pro­daj­nom mje­stu proizvoda. No­vi­na je i da se ci­ je­na mo­ra ista­knu­ti na na­čin da ne ošte­ću­je pro­i­zvod. Ta­ko­ đer, pro­ši­ri­le su se i odre­dbe o ra­spro­da­ji na na­čin da uklju­ču­ ju i sni­že­nja i akcij­sku pro­da­ju u smi­slu da ta­kvi pro­i­zvo­di mo­ ra­ju bi­ti ozna­če­ni ci­je­nom pri­ je i nakon sni­že­nja te da ih tr­ go­vac fi­zi­čki mo­ra odvo­ji­ti od

osta­lih proizvoda. Osim toga, no­vim za­ko­nom ob­ve­zu­ju se tr­ gov­ci da po­tro­ša­či­ma omo­gu­ će po­dno­še­nje pi­sa­nih pri­go­vo­ ra, bi­lo u pro­daj­nom pro­sto­ru ili pu­tem po­šte, te­le­faks ure­đa­ ja ili elek­tro­ni­čke po­šte te na koje tr­gov­ci mo­ra­ju odgo­vo­ri­ti po­tro­ša­ču naj­ka­sni­je u ro­ku od 15 da­na od da­na za­pri­mlje­nog pri­go­vo­ra. U ci­lju što učin­ko­vi­ ti­je za­šti­te po­tro­ša­ča no­vim za­ ko­nom po­ja­ča­na je ulo­ga i na­ dle­žnost Dr­ža­vnog in­spe­kto­ra­ ta i na­dle­žnih in­spe­kto­ra mi­ni­ star­sta­va u nad­zo­ru pro­ve­dbe ovoga za­ko­na te su po­ve­ća­ne ka­zne u slu­ča­ju pre­kr­ša­ja.

- No­vi Za­kon o za­šti­ti po­tro­ ša­ča uspo­sta­vlja još kva­li­te­tni­ji su­stav za­šti­te po­tro­ša­ča u Hr­ vatskoj u odno­su na do­sa­da­ šnji, su­kla­dan stan­dar­di­ma ka­ kvi po­sto­je u dr­ža­va­ma čla­ni­ ca­ma Eu­rop­ske uni­je, a kako bi se za­šti­ti­la go­spo­dar­ski sla­ bi­ja stra­na - po­tro­ša­či u po­slo­ vnim tran­sa­kci­ja­ma na tr­ži­štu - za­klju­čio je Želj­ko Kri­žić.

B. Fabijanec

Po­če­tak ko­ri­šte­nja no­ve ver­zi­je SAP su­sta­va Se­ktor In­for­ma­ti­ka pri­vo­di kraju pre­la­zak na naj­no­vi­ju ra­spo­lo­ži­vu ver­zi­ju SAP R/3 su­sta­va (6.0). Bu­du­ći da se ra­di o ve­li­kom za­hva­tu, rad na SAP R/3 su­sta­vu ne­će bi­ ti mo­guć od pe­tka 19. li­sto­pa­da u 15 sa­ti do utor­ka uju­ tro. Ko­ri­šte­nje ove ver­zi­je u re­do­vnom ra­du kom­pa­ni­je za­po­či­nje u uto­rak 23. li­sto­pa­da. BW i SEM su­sta­vi će za to vrijeme nor­mal­no ra­di­ti. In­for­ma­ti­ka je uči­ni­la sve što je mo­gu­će da se vrijeme ne­do­stu­pno­sti SAP su­sta­ va ma­ksi­mal­no skra­ti. U na­re­dnim tje­dni­ma svi ko­ri­sni­ ci SAP su­sta­va od In­for­ma­ti­ke će do­bi­ti na­pu­tak o to­me gdje se na­la­zi do­ku­men­ta­ci­ja no­ve ver­zi­je. Ko­ri­sni­ci­ma SAP su­sta­va ci­je­lo će vrijeme bi­ti na ra­spo­la­ga­nju SAP tim u In­for­ma­ti­ci.

S

jaj­nu se­zo­nu naj­bo­ lje hrvatske spor­ta­ši­ce Blan­ke Vla­šić za­o­kru­ži­ lo je i priznanje koje je sti­glo iz sje­di­šta Eu­rop­ske atlet­ske aso­ci­ja­ci­je u La­u­san­ni. Svjet­ ska pr­va­ki­nja u sko­ku u vis Blan­ka Vla­šić iza­bra­na je za eu­rop­sku atle­ti­čar­ku godine.

To je prvi put da je atle­ti­čar­ ka godine vi­sa­ši­ca i prvi put da je iz Hrvatske. Blan­ka je to za­slu­ži­la im­pre­si­vnim na­ stu­pi­ma ci­je­le se­zo­ne, a po­ sebno na­slo­vom svjet­ske pr­ va­ki­nje i pre­sko­če­nom vi­si­ nom od 207 cm. Iza Blan­ke, u ovom izbo­ru su osta­le Ca­ro­ li­na Cluft na 2. i Yelena Isim­ bayeva na 3. mje­stu. Blan­ka će na­gra­du pri­mi­ti 12. li­sto­ pa­da na Mal­ti u sklo­pu kon­ gre­sa Evrop­ske atlet­ske aso­ ci­ja­ci­je.

Hr­vat­ska ska­ka­či­ca u vis ove je se­zo­ne upi­sa­la čak 21 po­bje­du, 18 na otvo­re­nom, te tri u dvorani. Na 20 na­tje­ ca­nja je za­vr­ši­la s pre­sko­če­na naj­ma­nje dva me­tra. Na 19 mi­tin­ga na otvo­re­nom upi­sa­ la je čak 18 po­bje­da, te je­dno drugo mje­sto i to na pr­voj sta­ ni­ci Zla­tne li­ge u Oslu. Vi­še puta je po­ku­ša­la obo­ri­ti svjet­ ski re­kord Bu­gar­ke Šte­fke Ko­ sta­di­no­ve (209), a naj­bo­lji re­ zul­tat ove se­zo­ne ostva­ri­la je na mi­tin­gu u Stock­hol­mu gdje je pre­sko­či­la 207 cen­ti­ me­ta­ra. Na Svjet­skom pr­ven­ stvu u Osa­ki osvo­ji­la je zla­

tnu me­da­lju s pre­sko­če­nih 205 cm pri­skr­biv­ši ta­ko Hr­ vatskoj pr­vu zla­tnu me­da­lju na svjet­skim atlet­skim pr­ven­ stvi­ma. Sve to re­zul­tat je izu­ zetno na­por­nog rada i ozbilj­ nog, su­sta­vnog ba­vlje­nja atle­ ti­kom ne samo Blan­ke Vla­šić nego i eki­pe koja sto­ji iza nje, pr­ven­stve­no oca Jo­ška i tre­ne­ ra Bo­ja­na Ma­ri­no­vi­ća, ali i li­ je­čni­ka, fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta, ma­ti­ čnog klu­ba ASK... I na­ra­vno spon­zo­ra, me­đu ko­ji­ma naj­ va­žni­je mje­sto ima Podravka, odnosno Stu­de­na.

U znak za­hval­no­sti za pru­ že­nu po­tpo­ru, te za pra­će­ nje nje­nih sport­skih po­dvi­ga Blan­ka Vla­šić or­ga­ni­zi­ra­la je u su­bo­tu, 6. li­sto­pa­da u Vi­li Dal­ma­ci­ja u Spli­tu press kon­ fe­ren­ci­ju i pri­go­dni do­mje­ nak. To­plim ri­je­či­ma za­hva­li­ la je svima koji su do­pri­ni­je­li nje­zi­nom uspje­šnom po­ho­du na svjet­ski vrh.

- Ci­je­lu se­zo­nu no­si­la me že­ lja za po­bje­dom, ve­se­li­la sam se sva­kom no­vom sko­ku preko dva me­tra i pro­sla­vlja­la to i ple­ snim ko­ra­ci­ma koji su iska­zi­va­ li mo­ju ra­dost. Hva­la svima ko­ ji su me po­dr­ža­va­li, a posebno Podravki i Stu­de­noj koji su bi­ li uz me­ne i on­da kada mi zbog ozlje­da i bo­le­sti baš ni­je išlo - re­ kla je Blan­ka Vla­šić obra­do­va­ na li­je­pim bu­ke­tom cvi­je­ća što joj je u ime Podravke pre­dao Ivan Šu­var iz Ti­ma za ka­te­go­ri­ J. L. ju pi­ća.

Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac u Sa­mo­bo­ru U Osno­vnoj ško­li ”Bo­gu­mil To­ ni” u Sa­mo­bo­ru odr­žan je dru­ gi Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac u no­voj se­zo­ni, a po­bje­dni­ci su se­dma­ ši Ivana Vi­tko i Ni­ko­la La­di­šić.

Uz Zvo­ni­mi­ra Bo­ba­na, sport­ski gost sa­mo­bor­ske ško­le koja za­je­ dno s dvi­je po­dru­čne ško­le Mir­ no­vec i Far­ka­še­vac ima 1260 uče­ ni­ka, bio je poznati va­ter­po­list Du­brav­ko Ši­menc. Li­te­rar­ni rad na te­mu ”Svi­jet po tvom” pro­či­ ta­la je i pri­vu­kla po­zor­nost svo­jih škol­skih ko­le­ga uče­ni­ca 8. ra­ zre­da Vi­ta Šepl.

Sa­mo­bor­ci su pri­pre­mi­li i kra­tak pro­gram s ple­snom sku­pi­ nom, ri­tmi­čar­ka­ma, gi­mna­sti­čar­ka­ma i ma­lim ka­u­bo­ji­ma.

- Ia­ko nam je uče­nje na pr­vom mje­stu, u ško­li nje­gu­je­mo i sport - re­kao je ra­vna­telj Kr­sto Me­sić, po­hva­liv­ši se uspje­si­ma gi­ mna­sti­ča­ra koji su pr­va­ci Hrvatske u škol­skom pro­gra­mu. I. B.

Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

60 go­di­na Podravkine Tvor­ni­ce za pre­ra­du vo­ća

Podravka na burzi

Tr­ži­šte ka­pi­ta­la u uvje­ti­ma sve­o­pće eu­fo­ri­je di­o­ni­ca HT-a Piše: Ma­rio Ga­ta­ra Pi­sa­ti o zbi­va­nji­ma na do­ma­ćem tr­ži­štu ka­pi­ta­la, a ne spo­me­ nu­ti HT, bez obzi­ra na usko stru­ktu­ri­ra­nu te­ma­ti­ku, bi­lo bi po­ sve ne­o­zbilj­no. A isti­ni za vo­lju, HT, ba­rem u pro­te­klih tje­dan da­ na, nu­di ne­u­spo­re­di­vo više uzbu­đe­nja od di­o­ni­ca Podravke, koje su u pro­te­klom tje­dnu (bez je­dnog ra­dnog da­na zbog državnog pra­zni­ka) sku­pi­le sa­svim pri­sto­jan pro­met od 17,5 mi­li­ju­na ku­ na. No, ci­je­na se pra­kti­čki ni­ti u je­dnom tre­nu­tku ni­je zna­čaj­ni­je odli­je­pi­la od 540 ku­na, nu­de­ći tek va­ri­ja­ci­je na te­mu - kon­so­li­da­ ci­je. Ili u pri­je­vo­du, su­zdr­ža­no­sti in­ve­sti­to­ra, koji za sada oči­to uspi­je­va­ju na­ći i za­ni­mlji­vi­je de­sti­na­ci­je za svoj ka­pi­tal. Što dje­lu­je po­ma­lo za­bri­nja­va­ju­će, oso­bi­to u uvje­ti­ma sve­o­pće eu­fo­ri­je koja okru­žu­je HT, i koja je do­ma­ćem tr­ži­štu ka­pi­ta­la do­ šla kao na­ru­če­na, ispro­vo­ci­rav­ši zna­tno di­na­mi­čni­ju tr­go­vi­nu i ra­spro­stra­nje­ni rast ci­je­na di­o­ni­ca. Što se naj­ja­sni­je ma­ni­fe­sti­ra­ lo so­li­dnom izve­dbom in­de­ksa Za­gre­ba­čke bur­ze, koji je u tje­ dan da­na ostva­rio rast vrijednosti 1,5%, do­mo­gav­ši se svje­žeg re­ kor­da. A to je, koliko god pa­ra­do­ksal­no zvu­ča­lo, bi­lo pu­no te­že od pra­vog ur­ne­be­sa koji je na­pra­vio HT, pri­u­štiv­ši javnosti i ti­su­ ća­ma no­vo­pe­če­nih di­o­ni­ča­ra pra­vi spe­ktakl na star­tu tr­go­vi­ne.

Su­pro­tno to­me, Podravka je sve to vrijeme bila gotovo po­sve li­ še­na bi­lo ka­kvog utje­ca­ja opti­mi­sta (i bi­lo ka­kvih vi­je­sti), za­bi­lje­ živ­ši tek pad ci­je­ne di­o­ni­ca od 0,6%, što i ni­je baš naj­pri­kla­dni­ja uver­ti­ra u se­zo­nu obja­vlji­va­nja po­slo­vnih re­zul­ta­ta ko­joj se po­la­ ko pri­bli­ža­va­mo.

Datum 3. 10. 2007 4. 10. 2007 5. 10. 2007 9. 10. 2007 10. 10. 2007.

Cijena

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

Cijena 540,00 535,00 534,00 535,10 537,00

Promet 2,781.335,73 8,643.238,18 3,477.969,80 4,901.658,70 509.279,50 Promet

PODR-R-A 03-10.10.2007.

541.00

10,000,000

540.00

9,000,000

539.00

Promet

8,000,000

538.00

Cijena

7,000,000

537.00

6,000,000

536.00

5,000,000

535.00

4,000,000

534.00

3,000,000

533.00

2,000,000

532.00

1,000,000

531.00

Po­drav­ki­ni sla­tki te­me­lji od mar­me­la­de, dže­ma i pe­kme­za Piše: Vje­ko­slav In­dir Snimke i presnimke: Be­ri­slav Go­dek

S

la­tke i zdra­ve vo­ćne po­sla­ sti­ce, mar­me­la­de, dže­mo­vi i pe­kme­zi već sto­lje­ći­ma, još iz do­ba velikog rim­skog car­ stva, pri­vla­če sla­do­ku­sce i one želj­ne ek­spe­ri­men­ti­ra­nja kako bi se upu­sti­li u ve­li­ku avan­tu­ru istra­ži­va­nja no­vih na­či­na kom­ bi­ni­ra­nja onog što pri­ro­da nu­ di, a to je vo­će. Mar­me­la­de, dže­ mo­vi i pe­kme­zi ima­ju za­je­dni­ čkih ka­ra­kte­ri­sti­ka, to jest pro­ i­zvo­de se od vo­ća uz do­da­tak še­će­ra, pe­kti­na i li­mun­ske ki­se­li­ ne, a da bi se do­bi­la vo­ćna sla­sti­ ca ko­ri­ste se ra­zli­či­te vr­ste, ko­li­ či­ne i kom­bi­na­ci­je vo­ća i na­či­ni pripreme. Upra­vo su te ka­ra­kte­ ri­sti­ke uje­dno i kri­te­ri­ji po ko­ ji­ma se me­đu­so­bno ra­zli­ku­ju.

Ovi­sno o udje­lu vo­ća koji sa­dr­ že, po­sto­tku še­će­ra, na­či­nu obra­ de vo­ća od ko­jih se pri­pre­ma­ju, ra­zli­ku­ju se mar­me­la­de, dže­mo­ vi i pe­kme­zi.

Ugo­đaj pu­nog i je­din­stve­nog oku­sa, ču­va­nog i sa­ču­va­nog u sva­koj sta­klen­ki pod mar­kom Podravka već pu­nih še­zde­set go­di­na kra­si pro­i­zvo­de od vo­ća

Podravkine marmelade, džemovi i pekmezi prije nekoliko desetljeća...

koji se pro­i­zvo­de u Podravki. Po­ dra­vi­na je po­zna­ta kao kraj u ko­ jem se uvi­jek zna­la pri­pre­ma­ti uku­sna i zdra­va hra­na. A sla­tki i fi­ni pe­kme­zi na­ših ba­ka samo su dio te tra­di­ci­je. I samo ime Po­ dravka pred­sta­vlja vrijedne i mar­ lji­ve po­drav­ske že­ne koje bri­žno skr­be za svo­ju obi­telj, koje sva do­ bra iz bo­ga­te po­drav­ske ze­mlje zna­la­čki pre­tva­ra­ju u dra­go­cje­ne pre­ra­đe­vi­ne i nu­de ih na obi­la­ tom sto­lu. A sve te do­bro­bi­ti pre­ u­ze­la je i obje­di­ni­la - Podravka.

Ti­me su te do­bro­bi­ti spre­ma­nja

0 10/3/07

10/5/07

10/10/07

Na­tje­ca­nje va­tro­ga­sa­ca Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije

Po­drav­ki­ni va­tro­ga­sci prvi u na­tje­ca­nju pro­fe­si­o­nal­nih eki­pa

Na ovo­go­di­šnjem se­dmom po re­du na­tje­ca­nju va­tro­ga­sa­ca Ko­pri­vni­čko - kri­že­va­čke županije, odr­ža­nom u Le­gra­du, su­ dje­lo­va­la je i pro­fe­si­o­nal­na eki­pa va­tro­ga­sa­ca iz Podravkine va­ tro­ga­sne po­stroj­be. Bi­lo je to ve­li­ko na­tje­ca­nje više od 1200 va­ tro­ga­sa­ca iz ci­je­le županije oku­plje­nih u sto­ti­njak va­tro­ga­snih eki­pa. Kao što se i oče­ki­va­lo, pr­vo mje­sto u ka­te­go­ri­ji na­dme­ ta­nja pro­fe­si­o­nal­nih va­tro­ga­snih eki­pa osvo­ji­li su Po­drav­ki­ni va­tro­ga­sci te ti­me ste­kli pra­vo da kao predstavnici Ko­pri­vni­ čko - Kri­že­va­čke županije u svo­joj ka­te­go­ri­ji su­dje­lu­ju na dr­ža­ vnom na­tje­ca­nju pro­fe­si­o­nal­nih va­tro­ga­sa­ca. Pod­sje­ti­mo da su Po­drav­ki­ni va­tro­ga­sci na pro­šlo­go­di­šnjem dr­ža­vnom na­tje­ ca­nju za­u­ze­li drugo mje­sto. V. I.

Po­drav­ki­ni va­tro­ga­sci Božidar Balija i Mario Jakupec s po­no­ som po­ka­zu­ju po­kal osvo­jen na žu­pa­nij­skom na­tje­ca­nju pro­fe­ si­o­nal­nih i do­bro­volj­nih va­tro­ga­sa­ca (snimio B. Go­dek) Obavijest jubilarcima Molimo radnike - jubilarce da grupnu fotografiju snimljenu prigodom tradicionalnog susreta umirovljenika podignu u Ljudskim potencijalima (soba br. 13) radnim danom do 15 sati.

A ovo je već bilo ”strojno” zatvaranje staklenki džema i pekmeza

Pakiranje Podravkine marmelade u drvene sanduke pesesetih godina prošlog stoljeća i pre­ra­de vo­ća (i po­vr­ća) ugra­đe­ ne u sva­ki Podravkin pro­i­zvod koji se na­đe na tr­ži­štu i to ta­ko pu­nih še­zde­set go­di­na.

Početak s braćom Wolf

A kako je sve to za­po­če­lo?

Ne­po­sre­dna pret­ho­dni­ca da­na­ šnjoj Podravki u Ko­pri­vni­ci bi­le su ra­di­o­ni­ce za osno­vnu pre­ra­ du vo­ća Ma­ti­je i Ma­ri­ja­na Wol­ fa. U li­sto­pa­du 1934. do­bi­ve­na je do­zvo­la i započela je po­lu­in­ du­strij­ska pre­ra­da vo­ća, oso­bi­ to ple­me­ni­tog: vi­šnje, tre­šnje, šlji­ve, ma­li­ne. Odmah po­sli­je dru­gog svjet­skog rata tra­ži­lo se od bra­će Wolf da obno­ve svo­ je uni­šte­ne po­go­ne i ostva­re ma­ ksi­mal­nu mo­gu­ću pro­i­zvo­dnju.

U to do­ba fir­ma “In­du­stri­ja kon­ zer­vi bra­ća Wolf” naj­vi­še je pro­ i­zvo­di­la mar­me­la­du, dže­mo­ve i kom­po­te, a radilo se i na kon­zer­ vi­ra­nju po­vr­ća, pro­i­zvo­di­lo su čak i ne­što me­snih kon­zer­vi, ko­ nja­ka i li­ke­ra, pa i sen­fa, ali ipak pro­i­zvo­dnjom su do­mi­ni­ra­le vo­

ćne pul­pe, mi­je­ša­na mar­me­la­da i dže­mo­vi. Wolfove ra­di­o­ni­ce ta­ ko su u bi­ti izra­vni pret­ho­dnik da­na­šnje Podravke. Po­če­tkom 1947. pre­ra­da vo­ća pre­mje­šte­na je na mje­sto gdje se na­la­zi i da­ nas. Sve­ča­no otvo­re­nje upri­li­če­ no je 1. li­sto­pa­da 1947. godine.

Ta­da je ova pro­i­zvo­dnja vo­ćnih pul­pi, mar­me­la­da i dže­mo­va do­ bi­la ime - Podravka. Pe­de­se­tih go­di­na gla­vni pro­i­zvo­di bili su mi­je­ša­na mar­me­la­da, dže­mo­vi i kom­po­ti, a spo­re­dni pe­kmez od šlji­va, kon­fi­tu­ra, senf, ke­čap, pi­re od raj­či­ce, vo­ćni so­ko­vi i uki­se­lje­ no po­vr­će, dok se ek­spe­ri­men­ti­ ra­lo s kan­di­ra­njem vo­ća, te su­še­ njem krum­pi­ra i cr­ve­nog lu­ka.

Već od 1948. u la­bo­ra­to­ri­ju su se oba­vlja­li prvi po­ku­si za no­ve pro­ i­zvo­de. Oso­bi­to se na ino­va­ci­ja­ ma ra­di 1950. godine, ta­ko da je već 1952. pro­i­zvo­dnja pro­ši­re­na na više od 20 vr­sta proizvoda od vo­ća i po­vr­ća (pre­ra­đe­vi­ne). Tih pr­vih de­set go­di­na 90 po­sto pro­ i­zvo­dnje Podravke či­ni­la je mi­je­

Su­sret s Po­drav­ki­nim ju­bi­lar­cem Iva­nom Bre­zov­cem iz va­ra­ždin­skog Kal­ni­ka

U 40 Po­drav­ki­nih go­di­na samo 10 da­na bo­lo­va­nja

V

i­tal­ni 59-go­di­šnjak Ivan Bre­zo­vec ci­je­li svoj ra­dni vi­jek pro­vo­ di u va­ra­ždin­skom Kal­ni­ku.

Za­po­slio se u nje­mu 1963. go­ dine nakon za­vr­še­ne osno­vne ško­le i tu je izu­ča­vao za­nat za

pre­ra­đi­va­ča vo­ća i po­vr­ća te za­vr­ša­va ta­da­šnju ško­lu uče­ ni­ka u pri­vre­di. Stal­no ra­dno mje­sto do­bi­va 1966. godine, a Kal­nik se 1. si­je­čnja 1967. go­ dine in­te­gri­rao u Po­drav­ku, gdje Ivan ra­di kao KV ra­dnik na pre­ra­di vo­ća i po­vr­ća. Uz rad za­vr­ša­va 1970. godine sre­ dnju eko­nom­sku ško­lu te ra­ di kao ma­te­ri­jal­ni knji­go­vo­ đa, po­tom li­kvi­da­tor i na kra­ ju skla­di­štar go­to­ve ro­be, što ra­di i danas.

- U ovih 40 Po­drav­ki­nih go­ di­na radilo se pu­no, sva­šta se do­ga­đa­lo, bi­lo je i li­je­pih i lo­ ših tre­nu­ta­ka. U sva­kom slu­ča­ ju, vrijeme je ja­ko br­zo pro­šlo.

Ka­da sam po­čeo ra­di­ti ni­je bi­ lo za­šti­tne odje­će, ga­blec smo imali va­ni, na kru­gu, na pa­le­ta­ ma i san­du­ci­ma, ra­di­li smo na sta­rim li­ni­ja­ma, ka­pa­ci­te­ti pro­

i­zvo­dnje su bili ma­li, za­pra­vo sve to je bila kao jedna ma­nu­ fa­ktu­ra. Da­nas je to u odno­su na na ono vrijeme - ne­bo i ze­ mlja. Li­ni­je su mo­der­ni­zi­ra­ne, ka­pa­ci­te­ti zna­tno po­ve­ća­ni, uvje­ti rada ne­mjer­lji­vi u odno­ su na še­zde­se­te godine. No, i danas kao i ne­ka­da, s obzi­rom na se­zon­ski ka­ra­kter našeg po­ sla, ne pi­ta se je li su­bo­ta ili ne­ dje­lja. Ra­di se dok se ne pre­ra­ di i za­dnji otku­plje­ni ki­lo­gram po­vr­ća - isti­če Ivan.

- Sa­znao sam da ste u 40 go­ di­na koliko ste u Podravki tek ne­da­vno bili prvi put na bo­lo­ va­nju?

- Čuj­te, da se ni­je do­go­dio ne­sre­tan slu­čaj, jer mi se po­ skli­znu­la ”loj­tra” dok sam pro­ vje­ra­vao go­to­ve pro­i­zvo­de na pa­le­ti u skla­di­štu, ne bi bio uo­pće na bo­lo­va­nju otka­ko

sam u ra­dnom odno­su. Do­bio sam ozlje­du na li­cu, ali u sva­ kom slu­ča­ju dobro sam pro­ šao. Imao sam sre­će i bio sam samo de­se­tak da­na na bo­lo­va­ nju, što je i za­ču­di­lo mo­ju do­ kto­ri­cu. Moj zdra­stve­ni kar­ton kod nje je za­pra­vo pra­zan.

- Do­bro, a kako se osje­ća­ju va­ra­ždin­ski Po­drav­ka­ši?

- Bio sam ne­da­vno na dru­že­ nju Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ ka i mo­ram pri­zna­ti da je or­ ga­ni­za­ci­ja toga sku­pa za­i­sta je­din­stve­na u Hrvatskoj. Ta­ ko­đer, po­no­san sam što sam Po­drav­kaš, jer ri­je­tko koja fir­ ma na svi­je­tu je ta­kva. Podrav­ ka ja­ko vo­di bri­gu o svo­jim lju­ di­ma i to je tvr­tka koja je bila ja­ka i sta­bil­na uvi­jek i mi­slim da će bi­ti još ja­ča, sta­bil­ni­ja i čvr­šća u bu­du­ćno­sti.

B. Fabijanec

ša­na mar­me­la­da, a ka­sni­je se ta struktu­ra mi­je­nja.

Podravka je, da­kle, izra­sla na sna­žnim, si­gur­nim i sta­bil­nim te­ me­lji­ma od mi­je­ša­ne mar­me­la­ de, dže­mo­va od ši­pka i ma­re­li­ce te au­ten­ti­čnog pe­kme­za od šlji­ va. Ta­ko su, mo­že­mo slo­bo­dno re­ći, pre­ra­dom vo­ća i po­če­tkom rada tvor­ni­ce za pre­ra­du vo­ća de­fi­ni­ti­vno uda­re­ni sla­tki te­me­ lji da­na­šnje Podravke.

Mi­je­ša­na mar­me­la­da koja je mo­gla ići u dr­ve­ne san­du­ke, a da vam ne iscu­ri - bila je po­jam pe­de­se­tih i še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog sto­lje­ća. Bi­la je to mar­ me­la­da koja se u tr­go­vi­ni re­za­la no­žem iz dr­ve­nih san­du­ka i pa­ ki­ra­la ku­pci­ma (25 de­ka!) u ”škar­ ni­cle”! Za­tim je bila u ve­li­kim oblim li­men­ka­ma s po­zna­tim li­ ko­vnim rje­še­njem ”za­mu­sa­nog” dje­ča­ka. Podravka je 1955/1956. čak pro­i­zvo­di­la i mar­me­la­du u tu­ba­ma. Podravka je ra­zvi­la i na­ mjen­sku mar­me­la­du za kon­di­ tor­sku in­du­stri­ju, kao i na­mjen­ ske mar­me­la­de za pe­kar­ni­ce i sla­ sti­čar­ni­ce. Ti­je­kom svog ra­zvo­ja asor­ti­ma­na pre­ra­de vo­ća ra­zvi­ je­ni je i light džem u tri oku­sa ja­go­da, bo­ro­vni­ca i bres­kva. Sli­ čne pro­i­zvo­de Vo­će je već ima­lo i prije 15 go­di­na. Već ta­da su se po­ja­vi­li pro­i­zvo­di koji će ima­ti ve­ći udio vo­ća, ali i ta­ko da ti plo­ do­vi vo­ća ne bu­du pa­si­ra­ni, ne­ go da su to ko­ma­di­ći plo­do­va u la­ga­nim že­le­i­ma.

Svo­je­vre­me­no pro­i­zvo­di­li su

... i danas

se i dže­mo­vi od vi­šnje s ru­mom, šlji­va sa šlji­vo­vi­com, a u du­gom ni­zu go­di­na kla­si­čni asor­ti­man mar­me­la­da, pe­kme­za i dže­mo­ va ino­vi­ran je ni­zom no­vih pro­ izvoda, pro­i­zve­den je čak i pe­ kmez za di­ja­be­ti­ča­re. Ra­zvi­je­na je i pa­le­ta dže­mo­va koja je bi­ la pri­hva­će­na i tra­že­na na za­htje­ vnom ame­ri­čkom tr­ži­štu i tr­ži­ štu Ka­na­de. U to vrijeme lan­si­ra­ na je i po­se­bna eti­ke­ta u sti­lu na­i­ ve po­drav­skog kru­ga (Hle­bin­ska ško­la), ta­ko da je to sve sku­pa či­ ni­lo cje­li­nu i pod­sje­ća­lo upravo na Po­dra­vi­nu.

Jedinstveni pekmez od šljiva

Naj­po­zna­ti­ji i najznačajniji pro­ i­zvod Vo­ća u sva­kom po­gle­du bio je i ostao pe­kmez od šlji­va.

Podravkin pe­kmez od šlji­va je­ din­stven je u svi­je­tu, ra­đen po tra­di­ci­o­nal­nim re­ce­pti­ma na­ših ba­ka a opet vrlo su­vre­men, i to za­si­gur­no po­ma­že promo­ ciji Podravke i či­ta­ve Hrvat­ ske. Ra­di se od šlji­va bi­stri­ca, a po sa­da­šnjoj re­ce­ptu­ri pro­i­zvo­ di se ne­pre­ki­dno od 1975. godi­ ne. Pe­kmez je u sva­kom po­gle­ du pro­i­zvod ko­jeg sva­tko že­li ku­ pi­ti i on je je­din­stven pro­i­zvod iz Hrvatske. Podravkin pe­kmez no­si naj­vi­ši epi­tet koji jedan pro­ i­zvod mo­že ima­ti: izvor­ni. Zna­ či, izvor­na re­ce­ptu­ra, izvor­na te­ hno­lo­gi­ja, pro­bra­na si­ro­vi­na, ta­ ko je hrvatski pe­kmez od šlji­va izvor­no hrvatski pro­i­zvod. Pe­ kmez je vo­ćni pro­i­zvod s vi­so­

Nakon 37 godina rada stroj za pakiranje marmelada otišao je u Podravkinu povijest i sad je samo eksponat u Muzeju prehrane kim udje­lom je­dne ili više vr­sta vo­ća sa ili bez do­da­tka še­će­ra.

Podravkin pe­kmez spra­vljen od šlji­va po­stao je ta­ko tra­di­ci­o­na­ lan hrvatski pro­i­zvod i kao ta­kav je pre­po­zna­tljiv i ci­je­njen ne sa­ mo kod hr­vat­skih po­tro­ša­ča već i u svi­je­tu upravo za­hva­lju­ju­ći ve­ li­kom sa­dr­ža­ju vo­ća.

Za one koji ne zna­ju, mar­me­ la­de, dže­mo­vi i pe­kme­zi mo­gu se pro­i­zvo­di­ti od svih vr­sta vo­ ća. Zdra­ve, uku­sne i pri­ro­dne vo­ćne pre­ra­đe­vi­ne pro­i­zve­de­ne uz po­šti­va­nje tra­di­ci­o­nal­nih re­ ce­pa­ta i ko­ri­šte­njem su­vre­me­ne te­hno­lo­gi­je koje nu­di Podravka, pra­vi su izbor za sva­ko ne­pce.

No naj­va­žni­je od svega je da se prilikom pro­i­zvo­dnje mar­me­la­

da, dže­mo­va i pe­kme­za naj­vi­še pa­žnje po­sve­ću­je kon­tro­li svih ula­znih si­ro­vi­na uz pri­mje­nu naj­ su­vre­me­ni­je te­hno­lo­gi­je. Stro­ga kon­tro­la se na­sta­vlja to­kom pro­ ce­sa pripreme i pro­i­zvo­dnje go­ to­vog proizvoda.

Od ‘Hassije’ do danas

Uku­ha­va­nje vo­ća i še­će­ra, uz do­da­tak pe­kti­na i li­mun­ske ki­se­ li­ne, pro­vo­di se pod va­ku­u­mom što osi­gu­ra­va ni­že tem­pe­ra­tu­re ku­ha­nja, bolje očuvanje pri­ro­ dne bo­je i aro­me vo­ća te sa­dr­ža­ ja vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la koje to vo­ će sa­dr­ža­va. Što se ti­če sa­me tvor­ni­ce, da­na­ šnja tvor­ni­ca za pre­ra­du vo­ća u po­tpu­no­sti se ra­zli­ku­je od tvor­ni­

Proizvodnja slatkih prerađevina od voća danas ce prije še­zde­set go­di­na. Po­lu­in­ du­strij­ska pro­i­zvo­dnja danas je za­mi­je­nje­na mo­der­nom te­hno­ lo­gi­jom pri če­mu va­lja na­po­me­ nu­ti po­slje­dnje in­ve­sti­ra­nje u no­ vi stroj za pa­ki­ra­nje koji je za­mi­ je­nio dobro po­zna­tu ”Has­si­ju” na ko­joj su ge­ne­ra­ci­je Po­drav­ka­ ša da­no­no­ćno ra­di­le - ma­la pa­ki­ ra­nja mar­me­la­de. Taj nje­ma­čki stroj, ko­jeg su ne­pre­sta­no ”usa­vr­ ša­va­li” maj­sto­ri iz odr­ža­va­nja po­

go­na, bio je u upo­ra­bi pu­nih 37 go­di­na, a ”izba­cio” je na tr­ži­šte mi­li­ju­ne 20-gram­skih pa­ko­va­nja mar­me­la­de. Da­nas je taj stroj (li­ ni­ja) u Po­drav­ki­nom mu­ze­ju pre­ hra­ne, gdje ga po­sje­ti­te­lji mo­gu ra­zgle­da­ti. Na taj na­čin osta­la je sim­bo­li­zi­ra­ti vrijeme sla­tkih početaka Podravke i do­ča­ra­va­ti vrijeme in­du­strij­ske pre­ra­de i pa­ ki­ra­nja sla­tkih Po­drav­ki­nih pro­ izvoda. n

Vje­ko­slav Ko­šar iz Odr­ža­va­nja

∆ moj hobi

Ot­kri­va­nje umi­je­ća za po­sti­za­nje ra­vno­te­že du­ha i ti­je­la Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

P

la­vi po­jas bio je sport­ ski do­ma­šaj Vje­ko­sla­va Ko­ša­ra u ka­ra­teu u vri­ jeme pro­cva­ta ovog spor­ta u Ko­pri­vni­ci se­dam­de­se­tih. Na prvi tre­ning oti­šao je iz sre­ dnje ško­le (u ŠUP-u je za­vr­ šio stro­jo­bra­var­ski za­nat), a osam go­di­na bio je su­di­o­nik svih zbi­va­nja u isto­čnja­čkoj vje­šti­ni na ko­pri­vni­čkom tlu, na­tje­ca­telj u re­gi­o­nal­noj li­gi ka­ra­ti­sta, a po­dje­dna­ko do­ bar u ka­ta­ma i bor­ba­ma. S ka­ ra­te­om je pre­ki­nuo kada je mo­rao u voj­sku, a po po­vra­ tku dvi­je je godine još dru­go­ vao s ki­mo­nom koji je danas tek su­ve­nir.

Od mla­do­sti že­lio je bi­ti u sve­ mu uspje­šan. Do­bro su mu iš­ li i bra­va­ri­ja, zi­da­nje, stru­ja, cen­tral­no, vo­do­vod, ka­na­li­za­ ci­ja. Od oca i stri­ca cr­pio je zna­nja, a sve­mu to­me pri­do­ dao je šah koji mu je bio vo­dič za du­šu, a i danas mu je pri ru­ ci. Ba­vio se i ri­bi­či­jom, lo­vio ba­bu­ške u Ra­si­nji, odla­zio na Dra­vu, ali u je­dnom tre­nu­tku to su mu po­sta­la za­do­volj­stva kra­tkog da­ha.

Sve to Vje­ko­sla­va ni­je vo­di­lo do ot­kri­va­nja po­tpu­nog smi­ sla života. Znao je da po­sto­ ji ne­što više i kre­nuo je u spo­ zna­va­nje no­vih ži­vo­tnih di­ men­zi­ja i taj nje­gov put i da­ nas tra­je, a eta­pe su po­ka­za­le dje­lo­tvor­nost ulo­že­nog tru­ da. Že­lio je da na kraju ot­kri­

je svi­jet gdje ne po­sto­ji do­sa­ da, svi­jet ti­ši­ne ili mi­ra. Za to za po­če­tak pra­vo ot­kri­će bi­le su vje­žbe di­sa­nja i Da­ vor Vdo­vić koji je kod Ko­ša­ra bio naj­doj­mlji­vi­ji tu­mač no­ vog umi­je­ća ži­vlje­nja. Vje­ko­ sla­va su po­če­le pri­vla­či­ti dru­ ge ži­vo­tne vrijednosti koje su do­no­si­le sta­bil­nost i za­mi­je­ ni­le ži­vo­tne po­ro­ke. U ži­vo­ tnom istra­ži­va­nju na­sta­vio je s ha­ri kri­šnom i je­dnom gru­ pom u sta­ri­grad­skoj vi­ken­di­ ci, s tai chi­em u sta­ra­čkom do­mu s El­zom Her­ceg, te s istra­ži­va­njem in­dij­ske fi­lo­zo­ fi­je koja nu­di dru­kči­ji po­gled na svi­jet. Tai chi ga je ispu­nja­ vao je­dno vrijeme jer pru­žao je spon­ta­nost, umi­je­ća za po­ sti­za­nje ra­vno­te­že du­ha i ti­je­

la. Nu­di osje­ćaj kon­tra da­na­ šnjem tur­bu­len­tnom ži­vo­tu.

Bi­la su to dra­go­cje­na isku­stva koja su ot­kri­va­la du­blje ra­zu­ mi­je­va­nje fun­kci­o­ni­ra­nja sve­ mi­ra, čovjeka i du­še, a sve­mu to­me je pri­do­dao i za­vr­šen te­ čaj umi­je­ća ži­vlje­nja kod Ne­ ven­ke Vdo­vić. Sve je to Vje­ ko­sla­va Ko­ša­ra za­ni­ma­lo do te mje­re da je do­šao do sa­zna­ nja da se bo­žan­sko da­ru­je na svim ra­zi­na­ma, a lju­di se sa­ mo pre­ma to­me mo­ra­ju otvo­ ri­ti...Za sve nas na svi­je­tu sma­ tra da smo ne­bru­še­ni di­ja­man­ ti koji mo­ra­ju otpu­sti­ti ono što nisu i oda­bra­ti lje­po­tu ko­ ju no­se u se­bi. Vje­ko­slav vo­li sve, jer je u sve­mu sa­dr­ža­na lje­po­ta. Ba­vi se ot­kri­va­njem koja po­sto­je u sva­ko­me i to bi

Vje­ko­slav svima pre­po­ru­čio.

Vra­tio se umi­je­ću ži­vlje­nja i to in­ten­zi­vno pra­kti­ci­ra po­ slje­dnje tri godine. Su­kla­dno svo­me opre­dje­lje­nju ve­ge­ta­ri­ jan­stvo mu je u za­dnjih se­ dam go­di­na po­pra­tni sa­dr­žaj.

Uz sve ovo je­dna­ko uspje­šno oba­vlja i sve što je na­u­čio od oca i stri­ca, a po­sao u Po­drav­ ki­noj ko­tlo­vni­ci mu je ži­vo­ tno za­ni­ma­nje ko­jem po­sve­ ću­je ve­li­ki dio sva­ko­dne­vni­ ce. Za­vr­še­na na­o­bra­zba za upra­vlja­nje ko­tlo­vi­ma omo­ gu­ću­je mu uspje­šan nad­zor re­ge­ne­ra­ci­je, po­dma­zi­va­nje, pu­šta­nje pa­re, kon­tro­lu gri­ ja­nja... Oni u ko­tlo­vni­ci ne smi­ju sta­ti. Tek spo­ra­di­čni ne­stan­ci stru­je bili su do sa­ da naj­ve­ći kva­ro­vi na ovim

po­stro­je­nji­ma koji su pod pa­ skom pe­to­ri­ce maj­sto­ra od ko­ jih je jedan s na­gla­še­nim umi­ je­ćem ži­vlje­nja i koji tvr­di da sve što čo­vjek ra­di mo­ra či­ni­ ti u ra­do­sti, ali i da bez di­sci­ pli­ne ne­ma slo­bo­de. n

Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

An­to­lo­gi­ja hrvatske ratne ka­ri­ka­tu­re U No­vi­nar­skom do­mu u Za­gre­bu pred­sta­vlje­na je An­to­lo­gi­ja hrvatske ratne ka­ri­ka­tu­re, koju je pri­re­dio Mla­den Pav­ko­vić, obja­vlje­na u na­kla­di Ali­ne­je i Hr­vat­skog in­for­ma­ti­vnog cen­tra.

U toj pr­voj an­to­lo­gi­ji hrvatske ratne ka­ri­ka­tu­re obja­vlje­no je nekoliko sto­ti­na ka­ri­ka­tu­ra 48 ka­ri­ka­tu­ri­sta, me­đu ko­ji­ma su Re­i­sin­ger, Vo­ lje­vi­ca, Pun­ta­rić, Ha­ra­mi­ja, Bor­šo, Ga­vra­no­vić, Šev­čik, Pa­her­nik, Gr­li­ca, Sti­pko­vić i drugi. Ka­ri­ka­tu­ri­sti su dali svoj obol u Do­mo­vin­skom ra­tu i stva­ra­nju hrvatske države, ista­knuo je Pav­ko­vić i oci­je­nio da su ka­ri­ka­ tu­ri­sti, ia­ko su se bo­ri­li pe­rom a ne pu­škom, po­ne­kad bili ubo­ji­ti­ji od me­tka. Na­gla­sio je da su ka­ri­ka­tu­ri­sti bili i kri­ti­ča­ri druš­tve­nog sta­nja 90-ih go­di­na pro­šlog sto­lje­ća. Pred­sje­dnik Hr­vat­skog druš­tva ka­ri­ka­tu­ ri­sta Ivan Ša­rić izja­vio je da su ka­ri­ka­tu­re na­sta­le po stvar­nim do­ga­đa­ ji­ma pa pred­sta­vlja­ju ko­men­ta­re je­dnog vre­me­na.

Ra­vna­telj Hr­vat­skog in­for­ma­ti­vnog cen­tra An­te Be­ljo oci­je­nio je da je bor­ba koja se vo­di­la u Hrvatskoj i oko Hrvatske iznad svega bor­ba za isti­nu, protiv ob­ma­na, la­ži, plja­čke i mr­žnje i za­to je do­pri­nos ka­ ri­ka­tu­ri­sta po­bje­di de­mo­ka­ci­je u Hrvatskoj na se­bi svoj­stven na­čin ta­ ko zna­ča­jan.

Izda­va­nje knjige po­mo­glo je i Mi­ni­star­stvo kulture Re­pu­bli­ke Hrvatske.

In me­mo­ri­am

Bo­ži­dar Ge­rje­vić

(1951. - 2007.)

Pre­ra­no, s ne­pu­nih 56 go­di­na, na­pu­stio nas je Bo­ži­dar Ge­rje­vić, ne­se­bi­čni čo­vjek, koji je uvi­jek bio spre­man sa­slu­ša­ti dru­ge i po­mo­ ći koliko god je to bi­lo mo­gu­će. Uvi­jek dobre vo­lje i ši­ro­ka sr­ca ovaj čo­vjek je znao pri­vu­ći čovjeka. Za­to je stvo­rio ši­rok krug pri­ja­te­lja i bio uvi­jek ci­je­njen, ra­do vi­đen i po­zi­van u druš­tvo.

Bo­ži­dar Ge­rje­vić, in­že­njer pre­hram­be­ne te­hno­lo­gi­je, za­po­slio se u na­šoj tvr­tki 16. svi­bnja 1973. godine na mje­stu la­bo­ran­ta. Na­kon to­ ga u Mli­nu je or­ga­ni­za­tor rada, po­tom smje­no­vo­đa te or­ga­ni­za­tor pro­i­zvo­dnje u Dje­čjoj hra­ni da bi 5. veljače 1985. godine po­stao re­fe­ rent na­ba­ve. Na­ba­va i po­slo­vi ve­za­ni za ovaj va­žan se­gment Po­drav­ ki­nog po­slo­va­nja obi­lje­ži­li su dalj­nji ti­jek Bo­ži­da­ro­ve ka­ri­je­re, vi­ še od 22 godine bio je re­fe­rent, ru­ko­vo­di­telj, vi­ši ko­mer­ci­jal­ni te na kraju sa­mo­stal­ni re­fe­rent na­ba­ve si­ro­vi­na. Od uku­pno 37 go­di­na ra­ dnog sta­ža, više od 34 godine Bo­ži­dar je pro­veo u Podravki.

Svim Podravkašima koji su ga po­zna­va­li Bo­ži­dar će traj­no ne­do­sta­ ja­ti, ne­do­sta­jat će nje­go­va spre­mnost da ne­se­bi­čno po­mo­gne dru­gi­ ma, jer bio je čo­vjek ve­li­ke du­še. Iza nje­ga osta­je ve­li­ka pra­zni­na i tu­ ga, a posebno u nje­goj obi­te­lji.

In me­mo­ri­am

Đuro Po­sa­vec

(1954. - 2007.)

Izne­na­da, na tra­gi­čan na­čin, oti­šao je ra­dnik Podravke, pri­ja­telj i po­zna­nik Đuro Po­sa­vec.

U Po­drav­ki­nu Tvor­ni­cu li­no­la­de do­šao je 1992. godine na po­slo­ve pro­ce­snog ra­dni­ka da bi 1997. godine pre­šao u Tvor­ni­cu ju­ha. Đu­ ro je po za­ni­ma­nju bio SSS ko­vi­no­to­kar. U Tvor­ni­ci ju­ha i po­lu­go­to­ vih je­la u Ko­pri­vni­ci ostao je do za­dnjih tre­nu­ta­ka svog života. Vo­lio je svoj po­sao, ko­jeg je oba­vljao vri­je­dno i pre­da­no. Izne­na­dna i tra­ gi­čna Đuri­na smrt du­bo­ko je po­tre­sla i ra­stu­ži­la sve nje­go­ve ko­le­ge, pri­ja­te­lje, po­zna­ni­ke, a posebno nje­go­vu obi­telj, su­pru­gu i dje­cu.

Udru­ga bra­ni­te­lja Podravke

Č

Obi­la­zak ne­ka­da­šnjeg bo­ji­šta i ku­gla­nje u Pa­kra­cu

la­no­vi Udru­ge bra­ni­te­ lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Po­ dravke u po­vo­du 16. oblje­tni­ ce osni­va­nja za­po­vje­dniš­tva sla­ vne 117. bri­ga­de po­sje­ti­li su no­ vljan­sko bo­ji­šte, gdje je ve­ći­na od njih i bila na ra­ti­štu. Obi­šli su i mje­sto gdje je po­gi­nuo Mi­ ro­slav Ozmec. Za­pa­li­li su ve­li­ ki broj svi­je­ća i po­lo­ži­li vi­je­nac.

Sje­ća­nja na da­ne kada se bo­ri­lo i gi­nu­lo za do­mo­vi­nu po­no­vno su oži­vje­la. ”Sva­ki puta kad do­ đem na Tro­kut, ili ne­ki drugi kraj gdje smo bo­ra­vi­li u vrijeme rata, sje­tim se i svo­jih po­gi­nu­lih pri­ja­te­lja. Da­nas, na ža­lost, sve se ma­nje govori o tim da­ni­ma, a u Ko­pri­vni­ci ni­je or­ga­ni­zi­ra­na ni­ka­kva sve­ča­nost u po­vo­du još

U

or­ga­ni­za­ci­ji KLA Cen­tar Ko­pri­vni­ca, a pod po­kro­ vi­telj­stvom Gra­da Ko­pri­ vni­ce, odr­ža­ne su u pro­šle su­bo­ te 9. ve­če­ri pu­čke po­e­zi­je ”Po­e­zi­ jom protiv ovi­sno­sti”. Do­ga­đa­nja ve­za­na uz ovu ma­ni­fe­sta­ci­ju, u ko­ joj su­dje­lu­ju članovi klu­bo­va li­je­ če­nih al­ko­ho­li­ča­ra iz ci­je­le Hrvat­ ske, započela su okru­glim sto­lom za sve stru­čne dje­la­tni­ke na te­mu ”Pre­ven­ci­ja i li­je­če­nje ovi­sno­sti o al­ko­ho­lu - mla­di”, a na ko­jem su izla­ga­li dr. sc. Ma­ri­na Ku­zman, mr.sc. Nar­ci­sa Slu­gan, mr. Mi­lan Ča­pa­li­ja, te dr.sc. Zo­ran Zo­ri­čić.

Dr. Ku­zman je ista­knu­la či­nje­ni­cu da je al­ko­ho­li­zam naj­če­šća bo­lest ovi­sno­sti, pre­do­či­la i po­da­tke da Hr­vat­ska za­u­zi­ma značajno mje­ sto u po­tro­šnji al­ko­ho­la po sta­no­ vni­ku, a to je 13,5 l či­stog al­ko­ho­

11. - 17. 10. ”PJEVAJTE NEŠTO LJUBAVNO”, hrvatska komedija - u 18 sati

JELOVNIK - Varivo podravski grah, hamburger, salata - Pileći paprikaš, riža sa šampinjonima, salata - Pečena svinjetina, pirjano povrće, salata - Varivo poriluk, bilogorska kobasica, kolač - Špek fileki, pire krumpir, salata

ma u pre­ven­ci­ji ovi­sno­sti o al­ko­ ho­lu. Dr. Zo­ri­čić ja­sno je pre­nio po­ru­ku kako naš su­stav zdrav­stve­ ne za­šti­te u li­je­če­nju ovi­sno­sti o al­ ko­ho­lu ne­ma ni­šta što mo­že po­nu­ di­ti mla­di­ma, odnosno okre­nut je po­pu­la­ci­ji iznad 40 go­di­na života.

Na­gla­sio je va­žnost usmje­ra­va­nja pre­ven­ci­je ovi­sno­sti od al­ko­ho­la pre­ma mla­di­ma, ali i za sada za­ne­ ma­re­noj sku­pi­ni, nji­ho­vim ro­di­te­ lji­ma, kao no­si­te­lji­ma odgo­ja dje­ ce. To sma­tra posebno va­žnim s obzi­rom na po­ru­ku koju ro­di­te­lji svo­jim po­na­ša­njem osta­vlja­ju dje­ ci, a to je da je pi­ti dobro, da je to dio odra­slo­sti i tra­di­ci­je, a sve su to za­pra­vo pu­to­vi ra­zvo­ja al­ko­ho­ li­zma. Za­bri­nja­va­ju­će je ta­ko­đer i re­kla­mi­ra­nje al­ko­hol­nih pi­ća u me­di­ji­ma što je vrlo utje­caj­no na mla­de.

Go­sti i ”pje­sni­ci” iz klu­bo­va oku­ plja­li su se u druš­tve­nom do­mu na Vi­ni­ci, gdje su se uz dru­že­nje, ra­zgo­vor i pje­smu pri­pre­ma­li za sve­ča­ni dio pro­gra­ma u dvorani ”Do­mo­ljub”. Ve­čer pu­čke po­e­zi­je otvorio je gra­do­na­čel­nik, Zvoni­ mir Mr­šić, a posebno sve­ča­nim uči­nio ga je Mje­šo­vi­ti pje­va­čki zbor KUD-a Podravka. Nji­ho­vu izve­dbu hi­mne klu­bo­va li­je­če­nih al­ko­ho­li­ča­ra posebno je po­hva­lio i sam predsjednik Hr­vat­skog sa­ve­ za klu­bo­va li­je­če­nih al­ko­ho­li­ča­ra dr. Zo­ran Zo­ri­čić.

U dvo­sa­tnom pro­gra­mu pred pu­nom dvo­ra­nom ”Do­mo­lju­ba” predstavljeno je pe­de­se­tak ra­do­ va iz 17 klu­bo­va su­di­o­ni­ka ma­ni­ fe­sta­ci­je.

Na­di­ca Pu­škaš, so­ci­jal­na ra­dni­ca

Že­li­te li stvar­no pre­sta­ti pu­ši­ti?

Piše: dr. Ivo Belan

N

e­ma ne­ke po­je­di­na­čne me­to­de za odvi­ka­va­nje od pu­še­nja koja je dje­lo­ tvor­na kod sva­kog pu­ša­ča. Me­ di­cin­ska istra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da sva­ka oso­ba pu­ši kako bi za­ do­vo­lji­la svoje vla­sti­te fi­zi­čke ili emo­ti­vne po­tre­be.

Vježbe za smanjenje napetosti

15. 10. ponedjeljak 16. 10. utorak 17. 10. srijeda 18. 10. četvrtak 19. 10. petak

la go­di­šnje po gla­vi sta­no­vni­ka.

Za­tim, da ci­ro­za je­tre kao uzrok smr­tno­sti, a naj­če­šća zdrav­stve­na posljedica al­ko­ho­li­zma, za­u­zi­ma vi­so­ko 5. mje­sto me­đu bo­le­sti­ma.

Ta­ko­đer, istra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je po­tro­šnja al­ko­ho­la kod mla­dih u stal­nom po­ra­stu, te da je ve­li­ ka po­ve­za­nost po­tro­šnje al­ko­ho­ la kod mla­dih sa sudjelovanjem u pro­me­tnim ne­sre­ća­ma, a poseb­ no sa smr­tnim isho­di­ma.

Dr. Slu­gan pred­sta­vi­la je re­zul­ta­ te kva­li­ta­ti­vnog istra­ži­va­nja pi­je­ nja al­ko­ho­la me­đu mla­di­ma Me­đi­ mur­ske županije, dok je prof. psi­ ho­lo­gi­je Ča­pa­li­ja pred­sta­vio pre­ ven­ti­vne aktivnosti u ško­la­ma Ko­pri­vni­čko - kri­že­va­čke župani­ je u ko­ji­ma se ra­di s mla­dim edu­ ka­to­ri­ma koji kroz vla­sti­tu izo­bra­ zbu djeluju pre­ma svo­jim vr­šnja­ci­

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da or­ga­ ni­zi­ra pro­da­ju ko­žnih odje­vnih pre­dme­ta pro­i­zvo­đa­ča Kr­zno Za­ greb, uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja do 6 rata uz po­pust od 20 %. Pro­da­ ja će biti biti 17., 18. i 19. li­sto­pa­da od 10 do 19 sa­ti u pro­sto­ri­ja­ ma Do­ma že­lje­zni­ča­ra. Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci za ku­pnju mo­ra­ju ima­ti oso­bne iska­zni­ce.

11. - 17. 10. ”GAS DO DASKE”, američka komedija - u 16 i 20 sati

i članovi Po­dru­žni­ce UBI­UDRa Stu­de­nac iz Li­pi­ka, pa su za­je­ dno obi­šli Li­pik i Pa­krac, gdje su se ta­ko­đer u vrijeme rata vo­

Prije ve­če­ri po­e­zi­je stru­čnja­ci su ra­spra­vlja­li o pre­ven­ci­ji i li­je­če­nju al­ko­ho­li­zma kod mla­dih

Pro­da­ja ko­žnih odje­vnih pre­dme­ta

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

je­dne oblje­tni­ce naše bri­ga­de”, ka­zao je po­ma­lo i ra­zo­ča­ra­no Želj­ko Mi­lić. Bra­ni­te­lji­ma ko­pri­ vni­čke Podravke pri­dru­ži­li su se

di­le že­sto­ke bor­be. ”Li­pik pu­no du­gu­je Podravki. Mi­slim da se ne mo­že­mo za­hva­li­ti za sve ono što su nam pru­ži­li, od skrbi za stra­dal­ni­ke do obno­ve tvor­ni­ce i gra­da”, re­kao je Želj­ko Sić, koji ra­di u Stu­den­cu. Su­sret je okon­ čan na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin: sport­skim su­sre­tom u ku­gla­nju i za­je­dni­čkim dru­že­njem. Ku­gla­ nje je odr­ža­no na no­voj ku­gla­ni u Pa­kra­cu. Pr­vo mje­sto osvo­ji­ la je eki­pa Stu­den­ca, dok su se iza njih pla­si­ra­li ku­gla­či Vo­ća i Odr­ža­va­nja. Naj­bo­lji­ma su do­ di­je­lje­ni pri­go­dni po­ka­li. ”Ovo na­tje­ca­nje u Pa­kra­cu po­stat će tra­di­ci­o­nal­no i bit će po­sve­će­no 18-ori­ci po­gi­nu­lih Po­drav­ki­nih bra­ni­te­lja”, naglasio je Pe­ro Ko­ Ml. P. por­nić.

U Ko­pri­vni­ci odr­ža­ne 9. ve­če­ri pu­čke po­e­zi­je ”Po­e­zi­jom protiv ovi­sno­sti”

∆ OBAVIJESTI

KINOPREDSTAVE

Po­drav­ki­ni bra­ni­te­lji ispred spo­men kri­ža na Tro­ku­tu

Pre­ma to­me, pr­vo pi­ta­nje je: koja ste vr­st pu­ša­ča? Je­dno je ispi­ti­va­nje ot­kri­lo da bi 86 po­ sto pu­ša­ča že­lje­lo pre­sta­ti kad bi im se pru­ži­la pomoć.

Je­dan od naj­če­šćih uzro­ka pu­še­nja je po­tre­ba da se opu­ sti ner­vna, psi­hi­čka na­pe­tost ili tje­sko­ba uz pomoć ci­ga­re­te.

Oso­ba mo­že po­se­gnu­ti za ci­ga­

re­tom i u slu­ča­je­vi­ma du­še­vne ne­si­gur­no­sti, lju­tnje itd.

Ne­ke si­tu­a­ci­je i aktivnosti, kao pri­mje­ri­ce ra­zna druš­tve­na oku­plja­nja, ša­li­ca ka­ve s pri­ja­te­ ljem, ili je­dno­sta­vno re­flek­sno, po­ta­kne oso­bu da za­pa­li. Ne­ki mla­di po­čnu pu­ši­ti jer ih to či­ ni da se osje­ća­ju sta­ri­ji­ma, ili mi­sle da do­bi­va­ju na va­žno­sti.

Na­ra­vno, mnogi po­čnu pu­ši­ti iz - zna­ti­že­lje. Ima druš­tve­nih zbi­va­nja kad čo­vjek je­dno­sta­ vno ne zna što či­ni­ti s ru­ka­ma, pa on­da uzme ku­ti­ju s ci­ga­re­ta­ ma i za­pa­li.

Da bi se sma­nji­la na­pe­tost koja “tra­ži” ci­ga­re­tu, stru­čnja­ci su osmi­sli­li po­se­bne vje­žbe di­ sa­nja, ali pre­po­ru­ču­je se i kon­ ven­ci­o­nal­na tje­lo­vje­žba. Što se ti­če di­sa­nja, pro­ce­du­ra koja se pre­po­ru­ču­je je je­dno­sta­vna: kada osje­ti­te na­gon, že­lju za pu­ še­njem, na­pu­ni­te po­la­ga­no svo­ ja plu­ća zra­kom koliko god vi­ še mo­že­te. Ta­da, vrlo spo­ro, izda­hni­te. Ko­na­čno, na­do­daj­ te još jedan ek­stra pri­ti­sak ka­ ko bi­ste izba­ci­li iz se­be pre­o­ sta­li zrak. Na koji na­čin ta vje­ žba dje­lu­je? Ner­vna na­pe­tost gr­či, na­pi­nje mi­ši­će ra­me­na, le­

đa, gru­di i vrata. Du­bo­ko di­sa­ nje po­kre­će te mi­ši­će na na­čin da pre­ki­da nji­ho­ve kon­tra­kci­ je. Ina­če, te kon­tra­kci­je mo­gu utje­ca­ti na živ­ce i mi­ši­će gla­ve, pro­i­zvo­de­ći sim­pto­me kao što su gla­vo­bo­lja, mu­čni­na, vr­to­ gla­vi­ca i hla­dno zno­je­nje. Tje­le­ sno vje­žba­nje je gla­vni oslo­nac uspje­šnih pro­gra­ma za pre­sta­ nak pu­še­nja, za­to jer ola­kša­va na­pe­tost zbog pre­stan­ka pu­še­ nja, jer iza­zi­va du­bo­ko di­sa­nje i, ko­na­čno, jer na­do­mje­šta ne­ ke učin­ke ni­ko­ti­na na koje su se pu­ša­či na­vi­kli.

Što manje udišite dim

Pu­še­nje iza­zi­va ubr­za­nje sr­ča­ nog rada, kr­vne ži­le se su­zu­ju, a uzbu­đe­nje, ra­zdra­žlji­vost ra­ ste. O mo­gu­ćim te­škim po­slje­ di­ca­ma kro­ni­čnog pu­še­nja (sr­ ča­ni in­farkt, hi­per­ten­zi­ja, em­ fi­zem, rak plu­ća, sla­blje­nje se­ ksu­al­ne po­ten­ci­je, in­va­li­dnost, smrt) već je sve poznato, a uspr­ kos to­me odvi­ka­va­nje od pu­še­ nja kod kro­ni­čnih pu­ša­ča ide vrlo te­ško.

Kao što je poznato, po­sto­ je ra­zli­či­ti or­ga­ni­zi­ra­ni pro­gra­ mi koji po­ma­žu lju­di­ma da se

odvi­knu od tog druš­tve­nog i oso­bnog zla. Ono što je va­žno je da oso­ba pro­na­đe ta­kav pro­ gram koji će ri­je­ši­ti nje­zin vla­ stiti pro­blem. Stru­čnja­ci pre­po­ ru­ču­ju po­če­ti s vo­đe­njem evi­ den­ci­je kada čo­ve­jek za­pa­li ci­ ga­re­tu, kako bi ste­kao uvid u to koji su gla­vni ra­zlo­zi za pu­ še­nje. Ta­da bi tre­ba­lo pla­ni­ra­ti eli­mi­ni­ra­nje naj­ma­nje ”va­žne” ci­ga­re­te, nakon toga one ma­lo ”va­žni­je” i ta­ko da­lje.

U me­đu­vre­me­nu, po­ku­šaj­te što ma­nje udi­sa­ti dim u se­ be. Za­po­čni­te s re­do­vnom sna­ žnom tje­lo­vje­žbom, posebno u tre­nu­ci­ma kad osje­ti­te na­gon, že­lju za pu­še­njem. Si­gur­ni bu­ di­te, mo­že­te se ri­je­ši­ti te ovi­sno­ sti. Ra­zu­mlji­vo, samo ako to že­ li­te. Mi­li­ju­ni­ma lju­di je to uspje­ lo, uspjet će i va­ma.

Osta­je či­nje­ni­ca da se uči­ nak ke­mij­ske sup­stan­ce ni­ko­ti­ na u ci­ga­re­ta­ma na ner­vni su­ stav treba još u po­tpu­no­sti pro­ ci­je­ni­ti. Čo­vjek pro­ve­de godi­ ne uče­ći pu­ši­ti, uče­ći ko­ri­sti­ti ci­ga­re­te za mno­ge po­tre­be. Me­ đu­tim, ako odlu­či pre­sta­ti pu­ši­ ti, on sada mo­ra uči­ti - kako ne pu­ši­ti. n

Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

∆ SPORT

Pr­va li­ga ru­ko­me­ta­ši­ca - 7. ko­lo

Te­ško pli­va­nje u Ri­je­ci ZA­MET - PO­DRAV­KA VE­GE­TA 21:29 (11:12 )

R

u­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te odi­gra­le su u sri­ je­du u Ri­je­ci sa Za­me­ tom uta­kmi­cu ka­kvu stru­čno vod­stvo i gle­da­te­lji - ne že­le. Ni­ je čak bio ni pro­blem u obra­ni, a na vi­si­ni za­da­tka bila je vra­ tar­ka Bar­ba­ra Stan­čin či­je su obra­ne na kraju do­ni­je­le i mir­ nu za­vr­šni­cu, već je ja­dno dje­

lo­vao na­pad u igri ”vla­ka bez vo­znog re­da” gdje je od svega bi­lo naj­vi­še pro­ma­ša­ja. Naj­bo­ lje to govori pet - šest pro­ma­še­ nih pri­li­ka i dva se­dmer­ca Ani­ te Bu­lath. Ri­je­čan­ke su ”gri­zle” i po­lu­vre­men­ska re­zul­tat­ska ne­ iz­vje­snost pre­ni­je­la se i u drugi dio uta­kmi­ce. Podravki je­dno­ sta­vno ni­je išlo gla­tko. Pri­ve­

le su Ko­pri­vni­čan­ke uta­kmi­cu oče­ki­va­nom kraju, ali ni osam ra­zli­ke ni­je bi­lo do­volj­no da oda­gna ne­za­do­volj­stvo tre­ne­ra Zov­ka koji oči­to ni­je bio spre­ man na ta­kav ”stre­s”u Ri­je­ci.

Na­kon Rijeke, Podravka Ve­ ge­ta na­sta­vlja pr­ven­stve­ni hod danas (pe­tak) uta­kmi­com osmog ko­la protiv Tre­šnjev­ke, u 18 sati, a već u ne­dje­lju igra­ ju s Tro­gi­rom, u su­sre­tu še­stog

Ku­gla­či­ce Podravke na Svjet­skom po­ka­lu u Polj­skoj osvo­ji­le tre­će mje­sto

Na­kon eu­rop­skog sre­bra svjet­ska bron­ca

ko­la, u 16 sati. Obje uta­kmi­ce igra­ju se u koprivničkoj gi­mna­ zij­skoj dvorani, a po­ja­ča­ni ri­ tam uta­kmi­ca usli­je­dio je zbog re­pre­zen­ta­ti­vnih akcija.

U su­sre­tu sa Za­me­tom za Podravka Ve­ge­tu igra­le su: Stan­čin, Jel­čić, Hr­go­vić, Ko­ žnjak 1, Pal­čić 3, To­do­rov­ska 3, Lo­vrak 2, Ze­bić 3, Ga­će 5, Hor­vat , Fra­nić 5 (1), Še­rić, Pa­ S.P. si­čnik 3, Bu­lath 4 (2).

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 11. ko­lo

Sla­ve­na­ši pro­ko­cka­li po­bje­du SLA­VEN BE­LU­PO - CI­BA­LIA 2:2

O

ko 2.000 gle­da­te­lja oku­ pi­lo se na ko­pri­vni­čkom Grad­skomsta­di­o­nuoče­ ku­ju­ći si­gur­nu pr­ven­stve­nu po­ bje­du Sla­ven Be­lu­pa nad eki­ pom Ci­ba­li­je. Tre­ner do­ma­ćih Kru­no­slav Jur­čić izne­na­dio je uvo­đe­njem Bo­šca na li­je­vi bok i osta­vlja­njem Pol­dru­ga­ča na klu­pi, ko­je­ga je na de­snoj stra­ni obra­ne za­mi­je­nio Bo­šnjak. Bo­ le­snog Po­sav­ca za­mi­je­nio je Ča­ val. Ci­ba­lia je ima­la pro­ble­ma s kar­to­ni­ma i ozlje­da­ma, te tre­ ner Sre­ćko Lu­šić ni­je mo­gao ra­ ču­na­ti na šest igra­ča.

Uta­kmi­ca je po­če­la pri­li­čno otvo­re­no s obje stra­ne pa je Ci­ ba­lia već nakon dvi­je mi­nu­te igre mo­gla po­ve­sti, no Bo­žac je uspio za­u­sta­vi­ti po­ku­šaj Ke­ri­ća.

U 8. mi­nu­ti Vru­či­na je pro­šao po li­je­voj stra­ni i uba­cio, a Ju­rić je sna­žnim vo­le­jem do­nio pre­ dnost do­ma­ći­nu. Slje­de­ća mi­nu­ ta do­ni­je­la je ve­li­ki pro­blem za Sla­ven Be­lu­po zbog ozlje­de Kri­ sti­ća, a umje­sto nje­ga u igru je ušao Pol­dru­gač. U slje­de­ćih ne­ koliko mi­nu­ta obje mom­ča­di su

ima­le je­dnu do­bru pri­li­ku, ali Ive­ša je za­u­sta­vio uda­rac Mal­či­ ća, a Kre­sin­ger u kon­tri ni­je us­ pio svla­da­ti Burc­su. Sla­ven Be­ lu­po je bio bo­lja mom­čad, ni­je imao mno­go pri­li­ka, ali ipak je uspio po­sti­ći drugi po­go­dak. Po­ ljak je u 36. mi­nu­ti upo­slio Kre­ sin­ge­ra, ko­jeg je Le­u­tar obo­rio u ka­zne­nom pro­sto­ru, a su­dac Bu­ri­lo je opra­vda­no po­ka­zao na bi­je­lu to­čku, s koje je Po­ljak bio pre­ci­zan. Tri mi­nu­te ka­sni­ je Vru­či­na je mo­gao ri­je­ši­ti uta­ kmi­cu, ali iz ve­li­ke bli­zi­ne pu­ cao je kraj go­la.

Ive­ša je u 54. mi­nu­ti obra­nio Mal­či­ćev uda­rac iz bli­zi­ne, a na­ kon toga pao je ri­tam uta­kmi­ce.

U 71. mi­nu­ti Mal­čić je cen­tri­rao s de­sne stra­ne, a Ke­rić je iz bli­zi­ ne po­slao lo­ptu u mre­žu po­kraj uspa­va­ne obra­ne Sla­ven Be­lu­pa.

U po­slje­dnjih 20 mi­nu­ta vri­je­di iz­dvo­ji­ti samo po­go­dak bivšeg Slavenaša Do­di­ka za izje­dna­če­ nje u 87. mi­nu­ti, kad je naj­bo­lje re­a­gi­rao u velikoj gu­žvi pred Ive­ šom. Inače, Do­dik je naj­bo­lji stri­ je­lac u po­vi­je­sti Sla­ven Be­lu­pa!

Dru­ga li­ga stol­no­te­ni­sa­ča

Po­bje­de u Me­đi­mu­rju PU­TJA­NE - PO­DRAV­KA 1:4

Vin­kov­ča­ni su za­slu­že­no osvo­ ji­li bod u Ko­pri­vni­ci ka­zniv­ši opu­šte­nost Sla­ve­na­ša u dru­gom po­lu­vre­me­nu kada su do­ma­ći no­go­me­ta­ši mi­sli­li da je uta­kmi­ ca valj­da već ri­je­še­na. Na­ža­lost, do­ma­ći­ni su po­ka­za­li pre­ve­li­ ku opu­šte­nost, a go­sti su za­la­ ga­njem i bor­be­no­šću osvo­ji­li va­ žan pr­ven­stve­ni bod.

Sa­da sli­je­di stan­ka zbog uta­ kmi­ce hrvatske re­pre­zen­ta­ci­je protiv Izra­e­la, a Sla­ve­na­ši će 20.

li­sto­pa­da ugo­sti­ti Osi­jek. Do ta­da će Kru­no­slav Jur­čić sigur­ no na­ći na­či­na da mo­ti­vi­ra igra­ če te im obja­sni kako se treba do kra­ja angažirati i u pr­vom i u dru­go­me po­lu­vre­me­nu. Pro­ tiv Ci­ba­li­je za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Ive­ša, Bo­šnjak (od 66. Ra­ di­ček), Ra­de­ljić, Kri­stić (od 8.

Pol­dru­gač), Bo­žac, Ju­rić (od 80.

Ja­ja­lo), So­pić, Po­ljak, Ča­val, Kre­ sin­ger i Vru­či­na.

B. Fabijanec

Uz Svjet­ski dan pje­ša­če­nja

Or­ga­ni­zi­ra­no ho­da­nje ko­pri­vni­čki­m u­li­ca­ma

NO­STRO - PO­DRAV­KA 1:4 Go­sto­va­nje u Ča­kov­cu za stol­no­te­ni­sa­če Podravke bi­lo je vi­ še nego uspje­šno. Za­bi­lje­že­na su no­va če­ti­ri bo­da u dru­go­li­ga­ škom na­tje­ca­nju u uta­kmi­ca­ma u ko­ji­ma Me­đi­mur­ci nisu ima­ li ni­ma­lo mo­gu­ćno­sti za izne­na­đe­nje. Sa­sta­vi Pu­tja­na i No­stra po­bi­je­đe­ni su s isto­vje­tnih 4:1. Pro­tiv Pu­tja­na­ po­bje­de su izbo­ri­ li Ju­ra­šić, Lon­čar, zatim par Lon­čar-Ko­va­če­vić, te ponovno Lon­ čar, a izgu­bio je Ko­va­če­vić, dok su eki­pu No­stro po­bi­je­di­li Ko­va­ če­vić, Lon­čar, Lon­čar i Ko­va­če­vić, dok je izgu­bio Ju­ra­šić. U sli­je­ de­ćem na­stu­pu Podravka igra u su­bo­tu 24. li­sto­pa­da u Ko­pri­vni­ ci s osje­čkim Vo­do­vo­dom u 11, a s vin­ko­va­čkom Lo­ko­mo­ti­vom u 17 sa­ti. S. P.

Po­če­la Ša­hov­ska ka­det­ska li­ga Hrvatske

Dvi­je po­bje­de Ko­pri­vni­ča­na­ca Po­če­lo je na­tje­ca­nje u Ša­hov­skoj ka­det­skoj li­gi Hrvatske u ko­ joj ša­hi­sti Podravke bra­ne pro­šlo­go­di­šnji osvo­je­ni na­slov. Od če­ ti­ri hrvatske re­gi­je oni se na­tje­ču u Re­gi­ji Cen­tar gdje su­dje­lu­je de­set klu­bo­va. U pr­vom i dru­gom ko­lu, koje se igra­lo u Ža­bnu, oni su se sa­sta­li sa sa­sta­vi­ma Si­ska i Štri­go­ve i bili uspje­šni­ji u oba su­sre­ta. Po­drav­ka­ši su svla­da­li Si­sak sa 3,5:0,5 dok su ša­hi­ste iz Me­đi­mu­rja po­bi­je­di­li gla­tko sa 4:0.Po dvi­je po­bje­de u ovim su­ sre­ti­ma za Po­drav­ku za­bi­lje­ži­li su Ju­ri­ca Sr­biš, Ma­ti­ja Osto­vić i Vi­ktor Vra­nar, dok je Pe­tar Fr­čko po­bi­je­dio u je­dnom su­sre­tu, a u je­dnom re­mi­zi­rao. U sli­je­de­ćem tre­ćem ko­lu mla­di ša­hi­sti Po­ dravke igrat će u Mol­va­ma s eki­pom Kri­že­va­ca. S. P.

Želj­ka Ore­ho­vec - najbolja ku­ gla­či­ca Svjet­skog po­ka­la održanog u Poljskoj

Mla­da kuglačica Podravke Ana Be­lec bila je sjajna na velikom natjecanju u Poljskoj

Na­sta­vlja se sja­jan niz ku­gla­či­ca Podravke u me­đu­na­ro­dnim na­tje­ca­nji­ma. Na­kon dva sre­bra u Li­gi pr­va­ki­nja, na Svjet­skom po­ka­lu koji je odi­gran u Polj­skoj od 2. do 6. li­sto­pa­da, u ni­kad ja­čoj svjet­skoj kon­ku­ren­ci­ji 12 pr­va­ka, ku­gla­či­ce Podravke osvo­ ji­le su bron­ča­nu me­da­lju.

Tr­no­vit je bio put do po­lu­fi­na­la - u dva da­na (sri­je­da i če­tvr­ tak) te­ških i dra­ma­ti­čnih kva­li­fi­ka­ci­ja izbo­ren je pla­sman me­đu če­ti­ri naj­bo­lje eki­pe na svi­je­tu. Na­kon na­stu­pa če­ti­ri igra­či­ce Podravka je vi­sje­la ”nad po­no­rom” - sa sru­še­nih 2106 ču­nje­va (pro­sjek 527) bila je na ka­ta­stro­fal­nom 10. mje­stu, iza nje samo pr­va­ki­nje Esto­ni­je i Bosne i Hercegovine. Po­lu­fi­na­le se či­ni­lo mi­lja­ma da­le­ko, ma­lo tko je oče­ki­vao Po­drav­ku u po­lu­fi­na­lu.

Ipak, dvi­je igra­či­ce nisu di­je­li­le to mišljenje - bor­be­no­šću i sjaj­ nom igrom po­ka­za­le su da to ne­će bi­ti kraj Podravke na ovom naj­ja­čem klup­skom na­tje­ca­nju. Mla­da sjaj­na Ana Be­lec i Želj­ka Ore­ho­vec - opet naj­bo­lja kad je naj­te­že - fan­ta­sti­čnom igrom po­sti­gle su drugi i če­tvr­ti re­zul­tat kva­li­fi­ka­ci­ja i Po­drav­ku prvi put u Svjet­skom po­ka­lu ”lan­si­ra­le” me­đu če­ti­ri naj­bo­lja sa­sta­va na svi­je­tu. U za­vr­šni­ci bila je to prava dra­ma, čak osam eki­pa ”iz svih oružja pu­ca­lo” je na po­lu­fi­na­le. Podravka je u toj velikoj borbi izborila 4. poziciju i plasman u završnicu natjecanja. Sja­ jan uspjeh Podravke. Bra­vo Po­drav­ka­ši­ce!

Rezultat Podravke u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma: 4. Podravka 3277 (Zo­ rec 540, Vu­ka 534, Lu­kač 507, Pi­cer 525, Be­lec 581, Ore­ho­vec 590).

1. po­lu­fi­na­le: Mi­ro­teks - Za­breh 6:2 (15:9) 3373:3248 2. po­lu­fi­na­le: Vi­cto­ria - Podravka 6:2 (15,5:8,5) 3412:3263 Ovaj po­lu­fi­na­le, odi­gran u pe­tak u gra­du Gostynu, bio je re­pri­ za pro­lje­tnog fi­na­la Li­ge pr­va­ki­nja u slo­va­čkoj Pod­bre­zo­vi (Vi­ cto­ria - Podravka 5:3) i opet Podravka ni­je mo­gla do po­bje­de.

Pr­vak Nje­ma­čke je i ovaj puta bio pre­vi­so­ka pre­pre­ka - u sa­sta­ vu Vi­cto­rie igra­ju naj­bo­lje re­pre­zen­ta­tiv­ke Nje­ma­čke, Če­ške, Polj­ske i Ru­munj­ske, a u sa­sta­vu Podravke igra­či­ce iz vla­sti­tog ”in­ku­ba­to­ra”. Te­ško se su­prot­sta­vi­ti ta­kvom in­ter­na­ci­o­nal­nom sa­sta­vu, koji sva­ke godine ku­pi po­naj­bo­lju svjet­sku igra­či­cu ko­ ja se po­ja­vi na ku­gla­čkom ne­bu. Sa samo tri ra­spo­lo­že­ne igra­či­ ce (Ore­ho­vec, Lu­kač i Be­lec) ni­je se mo­glo u fi­na­le, po­raz je Po­ drav­ku odveo u bor­bu za bron­cu. Naj­bo­lji re­zul­tat u kva­li­fi­ka­ci­ ja­ma po­sti­gla je Želj­ka Ore­ho­vec, sru­ši­la je fan­ta­sti­čnih 617 ču­ nje­va i po­tvr­di­la svjet­sku kla­su.

Za 3. mje­sto: Podravka - Za­breh (Če­ška) 7:1 (15,5:8,5) 3354:3267

Sa Zrin­skog tr­ga ho­da­či su kre­nu­li u obi­ lje­ža­va­nje Svjet­skog da­na pje­ša­če­nja (snimio B. Go­dek) Na­kon Eu­rop­skog da­na kre­ta­nja i Po­drav­ki­nih kor­po­ra­ti­vnih iga­ra, odr­ža­na je za Ko­pri­vni­cu još jedna vrlo vri­je­dna akci­ ja na sport­sko - re­kre­a­ti­vnom pla­nu. U pe­tak, 5. li­sto­pa­da, na Svjet­ski dan pje­ša­če­nja ko­pri­vni­čka Udru­ga za sport­sku re­kre­ a­ci­ju ”Sport za sve” upri­li­či­la je or­ga­ni­zi­ra­no ho­da­nje ko­pri­ vni­čkim uli­ca­ma, Obol svjet­skom da­nu ho­da­ča da­la je se­kci­ja Udru­ge ”Ho­daj­mo do zdra­vlja” koja u pro­te­klih pet go­di­na pro­ pa­gi­ra ho­da­nje kao zdra­vi na­čin ži­vlje­nja i sa­sta­vni je dio eu­rop­ skog po­kre­ta koje za­je­dni­čki pro­vo­de Po­vje­ren­stvo za zdrav­stvo Eu­rop­ske za­je­dni­ce i no­go­me­tna aso­ci­ja­ci­ja UE­FA pod mo­tom ”Po­kre­ni­mo se iz fo­te­lje”. I u koprivničkoj akci­ji, kako je re­kao na pje­ša­čkom star­tu na Zrin­skom tr­gu Slav­ko De­di, predsjed­ nik Udru­ge za sport­sku re­kre­a­ci­ju, uka­za­no je da je pje­ša­če­nje, u ko­jem su­dje­lu­je i ve­li­ki broj Po­drav­ki­nih ra­dni­ka, jedan od naj­ pri­hva­tlji­vi­jih vi­do­va sport­ske re­kre­a­ci­je za sve ži­vo­tne do­bi jer bla­go­tvor­no utje­če na sve čo­vje­ko­ve vi­tal­ne fun­kci­je. Ho­da­či su ot­ho­da­li tri ki­lo­me­tra uli­ca­ma gra­da. S. P.

Re­zul­ta­ti: Ore­ho­vec - Ke­pr­to­va 1:0 (2:2) 599:583, Pi­cer - Kil­ la­ro­va 1:0 (3:1) 537:518, Vu­ka - Wiedermannova D. 1:0 (2:2) 550:542, Lu­kač - Mi­sa­ro­va 1:0 (4:0) 579:518, Zo­rec - Wieder­ mannova H. 0:1 (1:3) 523:573, Be­lec - Svu­bo­va 1:0 (3,5:1,5) 566:533.

U bor­bi za bron­ča­nu me­da­lju Podravka je odi­gra­la naj­bo­lju uta­kmi­cu, bez ve­ćih osci­la­ci­ja u igri, uz pro­sjek od 559 ču­nje­ va. Želj­ka je u pr­voj se­ri­ji opet odi­gra­la sjaj­no, ostva­ri­la po­bje­ du protiv Ke­pr­to­ve (599:583) i tra­si­ra­la put pre­ma me­da­lji. Nje­ zin pri­mjer sli­je­di­le su i osta­le Po­drav­ka­ši­ce i če­ški pr­vak je do­ ži­vio pra­vu ha­va­ri­ju od 7:1. U če­ti­ri da­na bila je to tre­ća uta­kmi­ ca, a ova izra­vna bor­ba za me­da­lju naj­bo­lja, što po­ka­zu­je sjaj­nu fi­zi­čku i psi­hi­čku pri­pre­mu. Ovo je go­di­na naj­ve­ćih uspje­ha ku­ gla­či­ca Podravke: u tra­vnju u slo­va­čkoj Pod­bre­zo­vi osvo­ji­le su sre­bro u Li­gi pr­va­ki­nja, obra­ni­le na­slov dr­ža­vnih pr­va­ki­nja za 2006./2007. go­di­nu i sada u Polj­skoj osvo­ji­le bron­cu na Wel­ tpokalu 2007. godine. Podravka se sa svim ovim fan­ta­sti­čnim re­zul­ta­ti­ma sa­svim za­slu­že­no - već nekoliko po­slje­dnjih go­di­na - na­la­zi u druš­tvu če­ti­ri naj­bo­lja svjet­ska sa­sta­va. U le­đa im gle­ da­ju pr­va­ki­nje Če­ške, Polj­ske, Ru­munj­ske, Au­stri­je, Ma­đar­ske, Slo­va­čke, Sr­bi­je...

I še­ćer na kraju: Želj­ka Ore­ho­vec pro­gla­še­na je naj­bo­ljom ku­ gla­či­com Svjet­skog po­ka­la. Bra­vo Želj­ka, bra­vo Podravka! Željko Šemper

Broj 1855 • Petak, 12. listopada 2007.

U Mos­kvi odr­ža­no svjet­sko pr­ven­stvo ku­ha­ra - Kre­mlin Culinary Cup

Čla­no­vi Hrvatske ku­li­nar­ske re­pre­zen­ta­ci­je osvo­ji­li prve ku­har­ske me­da­lje za Hrvatsku

Ge­ne­ral­ni po­kro­vi­telj Hrvatske ku­li­nar­ske re­pre­zen­ta­ci­je bila je Podravka koja je za hrvatske kuhare izradila posebne uniforme

U

ne­dje­lju 7. li­sto­pa­da Hr­vat­ska ku­li­nar­ska re­pre­zen­ta­ci­ja vra­ti­la se oki­će­na dvje­ma me­da­lja­ma sa svog pr­vog me­đu­ na­ro­dnog na­stu­pa - Kre­mlin Culinary Cup-a, koji je odr­ žan u Mos­kvi od 3. do 6. li­sto­pa­da.

U kon­ku­ren­ci­ji više od 500 ku­ha­ra iz 20 ze­ma­lja svi­je­ta Hrvat­ sku je - na ovom povijesnom pr­vom me­đu­na­ro­dnom na­stu­pu pred­sta­vlja­la če­tve­ro­čla­na eki­pa koju su či­ni­li Hr­vo­je Zi­ro­je­vić (Re­sto­ran “No­štro­mo”, Split), Gro­zda­na Bo­horč (Re­sto­ran “Fan­ tasy”, Lud­breg”), Ma­ri­ja Ku­zmin­ski (Ho­tel “Tu­rist “Va­ra­ždin”) i Ma­ti­ja Ba­lent (Ho­tel “An­tu­no­vić”, Za­greb), a pre­dvo­dio ih je izbor­nik Bran­ko Ognje­no­vić (Re­sto­ran “Bon Ape­tit”, Za­greb).

Ge­ne­ral­ni sponzor Hrvatske ku­li­nar­ske re­pre­zen­ta­ci­je bila je Podravka koja je izradila i posebne uniforme u kojima se Hrvat­ ska kulinarska reprezentacija prvi puta predstavila na svjetskom kulinarskom prvenstvu u Moskvi.

Hr­vat­ski ku­ha­ri kao prvi za­da­tak imali su pri­pre­mi­ti za­je­dni­čki rad - Hla­dni te­mat­ski stol u či­jem sa­sta­vu je bi­lo pe­tna­e­stak ele­ me­na­ta, od ri­blje pla­te i me­snih je­la do tor­te i de­se­ra­ta. U ovoj ka­te­go­ri­ji Hr­vat­ska re­pre­zen­ta­ci­ja pla­ti­la je da­nak ne­i­sku­stvu te ni­je uspje­la do­hva­ti­ti me­da­lju.

Osim za­je­dni­čkog rada, članovi sva­ke re­pre­zen­ta­ci­je tre­ba­li

su pri­pre­mi­ti i če­ti­ri to­pla je­la te jedan rad iz te­me - ku­li­nar­ska umje­tnost.

Hr­vo­je Zi­ro­je­vić u kon­ku­ren­ci­ji 30 ku­ha­ra koji su se na­tje­ca­li u ka­te­go­ri­ji “To­plo je­lo od pe­ra­di” osvo­jio je sre­br­nu me­da­lju. Hr­ vo­je se ta­ko­đer na­tje­cao u ka­te­go­ri­ji “Ori­gi­nal­no ri­blje je­lo” u ko­ joj je osvo­jio di­plo­mu.

Gro­zda­na Bo­horč u kon­ku­ren­ci­ji 20 ku­ha­ra koji su se na­tje­ca­li u ka­te­go­ri­ji “De­sert” osvo­ji­la je bron­ča­nu me­da­lju.

Ia­ko Ma­ri­ja Ku­zmin­ski (Mo­der­no me­sno je­lo) i Ma­ti­ja Ba­lent (Stol­ni aran­žman od vo­ća i po­vr­ća) nisu uspje­li osvo­ji­ti me­da­lje u svo­jim ka­te­go­ri­ja­ma, za­do­volj­stvo u sto­že­ru Hrvatske ku­li­nar­ ske re­pre­zen­ta­ci­je bi­lo je izuzetno - na pr­vom me­đu­na­ro­dnom na­stu­pu u šest na­stu­pa osvo­je­ne su me­da­lje u dvi­je ka­te­go­ri­je, a što je još va­žni­je, ste­če­no je ogro­mno isku­stvo či­me su po­sta­vlje­ ni te­me­lji za dalj­nje ku­li­nar­ske uspje­he na me­đu­na­ro­dnoj sce­ni.

Naj­ve­ći iza­zov po­sta­vljen pred re­pre­zen­ta­ci­ju bit će Ku­li­nar­ska olim­pi­ja­da u njemačkom Er­fur­tu 2008. godine.

Din­ko Ši­menc, vo­di­telj Ure­da Hr­vat­skog ku­har­skog sa­ve­za

Stu­de­na na saj­mu u Va­ra­ždi­nu

Hrvatska kulinarska reprezentacija vratila se iz Moskve s dvije medalje i nizom diploma

Mar­ke­tin­ška akcija u Su­per i Maxi Kon­zu­mi­ma

Ku­pnjom ju­ha po­tro­ša­či do­bi­va­ju - ta­nju­re

U Va­ra­ždi­nu se od 4. do 7. li­sto­pa­da odr­ža­ vao 12. Me­đu­na­ro­dni sa­jam ”Pri­ro­da, lov, ri­ bo­lov, tu­ri­zam” na ko­ jemu je Tu­ri­sti­čka za­je­ dni­ca Ko­pri­vni­čko-kri­ že­va­čke županije pred­ sta­vi­la lo­vne, ri­bo­lo­vne i tu­ri­sti­čke po­ten­ci­ja­le Žu­pa­ni­je. Ove se go­ dine na iz­dvo­je­nom sa­ jam­skom pro­sto­ru odr­ žao i 1. ”Sa­jam priro­ de i zdra­vlja” na ko­jem se kon­zu­mi­ra­la - Stu­ de­na.

Za vrijeme tra­ja­nja na­gra­ dne igre “50 go­di­na Podrav­ ka ju­ha” pre­dvi­đe­ne su i akci­ je prim pro­da­je u pe­ri­o­du od 17. do 31. li­sto­pa­da na 45 pro­ daj­nih mje­sta u Su­per i Maxi Kon­zu­mi­ma. Ku­pnjom ju­ha u vre­ći­ca­ma u vrijednosti od 30 ku­na po­tro­ša­či do­bi­va­ju za na­gra­du du­bo­ki i pli­tki ta­ njur. Cilj je ove akcija na­gra­ đi­va­nje vjer­no­sti po­tro­ša­ča, a kam­pa­nja za na­gra­dnu igru sa­dr­ži još i me­di­jal­nu kam­pa­ nju na TV-u, ra­di­ju i ogla­ša­va­ nje u ča­so­pi­si­ma.

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Pi­le­ti­na s dvor­skih sto­lo­va

Sa­stoj­ci za 6 oso­ba: 1 pi­le (1,2 kg) 2 žli­ce ulja sol 1 ma­nji luk 300 g ja­bu­ka Za umak: 500 ml vo­de 300 g pi­le­ćeg fi­lea 1 žli­či­ca so­li 2 žli­ce kru­šnih mr­vi­ca Po­ dravka 70 g ba­de­ma 2-3 žli­ce bi­je­log vin­skog octa 1 žli­či­ca na­ri­ba­nog svje­žeg đum­bi­ra 1 žli­či­ca še­će­ra

Pri­pre­ma: Na­re­za­no na ko­ma­de ili ci­je­ lo, pi­le po­so­li­te i sta­vi­te na pleh. Po­ka­paj­te uljem, do­daj­te luk pre­re­zan na­po­la i pe­ci­te u pe­ćni­ci za­gri­ja­noj na 200°C oko 50 mi­nu­ta. Ti­je­kom pe­če­ nja pi­le­ti­nu po­vre­me­no okre­ ni­te i po­dlij­te vo­dom. Umak za ovo je­lo pri­pre­mit će­te na slje­de­ći na­čin: vo­du za­ki­pi­ te, do­daj­te pi­le­ći fi­le, sol i ku­ haj­te na la­ga­noj va­tri dok me­ so ne ome­kša. Kru­šne mr­vi­ce

pre­lij­te s oko 100 ml to­ple ju­he, a ku­ha­ni pi­le­ći fi­le usi­tni­te u elek­tri­čnoj sje­ cka­li­ci. Usi­tnje­nom me­su do­daj­te pri­pre­mlje­ne kru­ šne mr­vi­ce, mlje­ve­ne i ogu­ lje­ne ba­de­me, vin­ski ocat, đum­bir, še­ćer i pre­o­sta­lu ju­hu. Umak kra­tko pro­ku­ haj­te na la­ga­noj va­tri oko 10 mi­nu­ta.

Po­slu­ži­va­nje: Pe­če­nu pi­le­ti­nu po­slu­ži­te uz pri­pre­mlje­ni umak i ja­bu­ke na­re­za­ne na plo­ške.

Sa­vjet: Pi­le­ćem fi­leu do­daj­te oko 50 ml to­ple ju­he, a zatim usi­tni­te u elek­tri­čnoj sje­cka­li­ci.

Vri­je­me pripreme: 1 sat i 10 mi­nu­ta.

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Re­cept za pe­če­no pi­le s pi­kan­ tnim uma­kom po­tje­če iz do­ba re­ne­san­se i to s je­lo­vni­ka naj­ vi­šeg sta­le­ža. Iz ša­le, mo­že­te se po­slu­ži­ti i me­so po­je­sti - ru­ ka­ma, da sve bu­de u skla­du s ta­da­šnjim bon­to­nom!