Podravkine novine broj 1880

U Podravki održan seminar o projektu Category Managementa

Re­di­zajn Stu­de­ne pred­sta­vljen i na even­tu u Spli­tu

Str. 3

Str. 4-5 Godina XLVII • Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Po­drav­ki­no Iz­vje­šće o odr­ži­vom ra­zvo­ju za 2006. me­đu 10 svjet­skih ogle­dnih pri­mje­ra Ri­ječ je o izni­mno ve­li­kom pri­zna­nju Podravki na svjet­skoj ra­zi­ni jer je jedina pre­hram­be­na kom­pa­ni­ja sa sje­di­štem u re­gi­ji Ju­go­i­sto­čne, Sre­dnje i Isto­čne Eu­ro­pe koja je ušla u ugle­dno druš­tvo su­kla­dno naj­re­le­van­tni­jem svjet­skom stan­dar­du Pripremio: Matija Hlebar Snimio: Nikola Wolf

P

re­ma pro­ve­de­nom istra­ ži­va­nju Glo­bal­ne ini­ci­ja­ ti­ve za iz­vje­šta­va­nje (Glo­ bal Re­por­ting Ini­ti­a­ti­ve - GRI) na te­mu Iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­ vom ra­zvo­ju u se­kto­ru pre­hram­ be­ne in­du­stri­je, od broj­nih kom­ pa­ni­ja iz ci­je­lo­ga svi­je­ta koje su izra­di­le Iz­vje­šća o odr­ži­vom ra­ zvo­ju za 2006. go­di­nu, me­đu de­ set svjet­skih ogle­dnih pri­mje­ra, su­kla­dno G3 Smjer­ni­ca­ma, oda­ bra­no je i Po­drav­ki­no. Ri­ječ je o izni­mno ve­li­kom pri­zna­nju Podravki na svjet­skoj ra­zi­ni jer je jedina pre­hram­be­na kom­pa­ ni­ja sa sje­di­štem u re­gi­ji Ju­go­i­ sto­čne, Sre­dnje i Isto­čne Eu­ro­ pe koja je pre­ma istra­ži­va­čkim kri­te­ri­ji­ma GRI-a ušla u ugle­ dno druš­tvo iz­vje­sti­te­lja o odr­ ži­vom ra­zvo­ju za 2006. go­di­

nu, su­kla­dno naj­re­le­van­tni­jem svjet­skom stan­dar­du na tom po­ dru­čju. Ta­ko se Po­drav­ki­no iz­ vje­šće na­šlo u druš­tvu iz­vje­šća naj­ve­ćih prehrambenih kom­pa­ ni­ja po­put Ne­stlea, Cadbury Schweppsa, Chiquita Brand­sa, Co­ca-Co­le, Da­no­na, Da­ni­sca, He­in­za, Pe­psi­ca, Tyson Fo­od­sa, Uni­le­ve­ra...

ana­li­zu oda­bra­na iz­vje­šća fo­ku­ si­ra­na na dva pi­ta­nja: 1. Ko­ja je uče­sta­lost iz­vje­šta­va­ nja o po­ka­za­te­lji­ma GRI-a u pre­ hram­be­noj in­du­stri­ji?

2. Ko­je spe­ci­fi­čne te­me iz po­ dru­čja odr­ži­vog ra­zvo­ja naj­če­ šće po­kri­va pre­hram­be­na in­du­ stri­ja te koja je nji­ho­va po­ve­za­ nost s te­ma­ma koje po­kri­va­ju G3 Smjer­ni­ce za iz­vje­šta­va­nje o odr­ži­vo­sti GRI-a?

Prehrambene tvrtke u fokusu

GRI je me­đu­na­ro­dna ne­pro­ fi­tna or­ga­ni­za­ci­ja osno­va­na 1997. godine sa ci­ljem po­sti­za­ nja izvr­sno­sti u kor­po­ra­ti­vnom iz­vje­šta­va­nju o odr­ži­vom ra­zvo­ ju. Smjer­ni­ce za iz­vje­šta­va­nje GRI-a sre­di­šte su tog okvi­ra, a na njih se na­do­ve­zu­ju drugi mo­ du­lar­ni ele­men­ti kao što su Se­ ktor­ski do­da­ci i Pro­to­ko­li uz po­ka­za­te­lje koji kom­pa­ni­ja­ma uve­li­ke omo­gu­ću­ju kva­li­te­tnu i učin­ko­vi­tu pri­pre­mu iz­vje­šća

Treći ciklus izvještavanja

koja je isto­do­bno uspo­re­di­va, ali i pri­la­go­đe­na spe­ci­fi­čno­sti­ ma po­je­di­nih go­spo­dar­skih gra­ na i se­kto­ra. Na­kon mno­go­broj­ nih za­htje­va GRI je tijekom 2007. godine za­po­čeo s istra­ ži­va­njem mo­gu­ćno­sti ra­zvo­ja za­se­bnog Se­ktor­skog do­da­tka

spe­ci­ja­li­zi­ra­nog za pi­ta­nja iz­ vje­šta­va­nja o odr­ži­vom ra­zvo­ ju u se­kto­ru svjet­ske pre­hram­ be­ne in­du­stri­je. U tu je svr­hu izvr­še­no fo­ku­si­ra­nje na gru­pu prehrambenih kom­pa­ni­ja koje ima­ju zna­ča­jan odr­ži­vi utje­caj na oko­li­nu u ko­joj po­slu­ju te

u svom osno­vnom po­slo­va­nju nisu ori­jen­ti­ra­ne na ma­lo­pro­da­ ju, kao ni pro­i­zvo­dnju du­ha­na ili al­ko­hol­nih pi­ća. Ka­ko bi GRI do­bio kva­li­te­tni­ji uvid u spe­ci­fi­ čnost iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­vom ra­zvo­ju u svjet­skoj pre­hram­be­ noj in­du­stri­ji, za po­mni­ju su

Podravka je već du­ži niz go­ di­na jedini hrvatski član Svjet­ skog po­slo­vnog savjeta za odr­ ži­vi ra­zvoj, od pro­šle godine i Svjet­skog po­slo­vnog fo­ru­ma kao i jedan od osni­va­ča i čla­no­ va Hr­vat­skog po­slo­vnog savjeta za odr­ži­vi ra­zvoj. Ta­ko­đer, Po­ dravka je pre­po­zna­la va­žnost iz­vje­šta­va­nja o odr­ži­vom ra­zvo­ ju ra­di osi­gu­ra­nja bolje kva­li­te­ te života sa­da­šnjim i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma te sma­nji­va­nja ne­ po­volj­nih utje­ca­ja na druš­tvo i oko­liš.

Na­kon uspje­šno izra­đe­nog pr­ vog Iz­vje­šća o odr­ži­vom ra­zvo­ ju Gru­pe Podravka u 2005. go­ dini u skla­du s naj­pri­hva­će­ni­ jim svjet­skim stan­dar­dom za iz­vje­šta­va­nje o odr­ži­vo­sti, G2 Smjer­ni­ca­ma GRI-a, u Podrav­ ki je upravo, po tre­ći put, po­kre­ nut ci­klus iz­vje­šta­va­nja su­kla­ dno naj­no­vi­jim G3 Smjer­ni­ca­ ma GRI-a. n

Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

Sve tran­zi­cij­ske ze­mlje uspo­ra­va­ju rast Hrvatskoj je MMF, sli­čno kao i do­ma­ći ana­li­ti­ča­ri, pre­dvi­dio u 2008. rast od 4,3 po­sto, kako je to ma­hom bi­lo i pret­ho­dnih go­di­na, dok će tran­zi­cij­ski pro­sjek bi­ti 5,5 po­sto

N

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

M

e­đu­na­ro­dni mo­ne­ tar­ni fond ni­je se u po­slje­dnje vrijeme ba­vio samo ape­li­ma o po­tre­bi do­no­še­nja ci­je­log niza mje­ra koje će za­u­sta­vi­ti rast ci­je­na hra­ne, kako je to bi­lo na nje­ govoj često spo­mi­nja­noj go­di­ šnjoj skup­šti­ni, a što je tre­ba­ lo naglasiti i po­li­ti­čku po­ru­ku kako je još uvi­jek osje­tljiv na kru­ci­jal­ne pro­ble­me ne­ra­zvi­ je­nih ze­ma­lja. Ovih je da­na, na­i­me, obja­vio i pu­bli­ka­ci­ju o pro­je­kci­ji gospodarskog ra­sta i oče­ki­va­noj in­fla­ci­ji u tran­zi­ cij­skim dr­ža­va­ma Eu­ro­pe u 2008. i 2009. godini. Odno­si se to na no­ve čla­ni­ce Eu­rop­ ske uni­je, kan­di­da­tki­nje za član­stvo, kao i one koje još ni­ su u toj slo­že­noj pro­ce­du­ri. Ta je ana­li­za do­bra pri­li­ka da se Hr­vat­ska pro­mo­tri u kon­tek­ stu ze­ma­lja sre­dnje, isto­čne i ju­go­i­sto­čne Eu­ro­pe koje ima­ ju sli­čne pro­ble­me, po­go­to­vo u po­gle­du re­stru­ktu­ri­ra­nja go­ spo­dar­stva i pri­la­go­dbe glo­ba­ li­za­cij­skim pro­ce­si­ma. ku­pno gle­da­no, MMF za ci­je­lu tu re­gi­ju pre­ dvi­đa uspo­ra­va­nje eko­ nom­skog ra­sta u 2008., a za ve­ ći­nu ze­ma­lja i u na­re­dnoj go­ dini. Pro­sjek ra­sta u tzv. no­ vim eko­no­mi­ja­ma u te­ku­ćoj bi godini izno­sio 5,5 po­sto. Kre­ tao bi se, tvr­de washingtonski ana­li­ti­ča­ri, od 1,8 po­sto u Ma­ đar­skoj, gdje se oče­ku­je naj­ve­ će uspo­re­nje ra­sta, pa do 6,8 po­sto u Ru­si­ji, ko­joj sna­žno ide u pri­log dra­sti­čni rast ci­je­ na ener­ge­na­ta i osta­lih pri­ro­ dnih si­ro­vi­na. Hrvatskoj je tu, sli­čno kao i u pro­cje­na­ma do­ ma­ćih ana­li­ti­ča­ra, pre­dvi­đen rast od 4,3 po­sto, kako je to ugla­vnom bi­lo i pret­ho­dnih go­ di­na, izu­zme­mo li uspje­šni­ju 2007. s 5,8 po­sto. sim ne­ti­pi­čne Ru­si­je, ve­ći rast ima­le bi Slo­ va­čka (6,6 po­sto), ko­ ja bi­lje­ži sve bolje go­spo­dar­ ske re­zul­ta­te i po­sta­je sve za­ ni­mlji­vi­ja stra­nim in­ve­sti­to­ri­ ma, a u pro­šloj je godini bila i re­kor­der s ra­stom od čak 10,4 po­sto. Za­tim su tu Bu­gar­ ska i BiH (po 5,5), Ru­munj­ska (5,4), Polj­ska (4,9) i Ma­ke­do­ ni­ja (4,5). Iz­dvo­je­no bi se tre­ ba­la pro­ma­tra­ti Cr­na Go­ra, s naj­ve­ćom re­gi­o­nal­nom na­ja­ vom ra­sta od 7,2 po­sto, jer je ri­ječ o izni­mno ma­lom go­spo­ dar­stvu koje tek ula­zi u pra­vo re­stru­ktu­ri­ra­nje.

U

O

U Podravki odr­žan se­mi­nar o pro­je­ktu Category Ma­na­ge­menta

Ra­zgo­vor: dr. sc. Ju­ro Ma­ri­čić

∆ NAŠA POSLA

i­že bi od Hrvatske, pak, bi­le Če­ška (4,2), Sr­bi­ja (4,0) i već spo­ me­nu­ta Ma­đar­ska, koja je na­ ji­zlo­že­ni­ja kri­znim pro­ce­si­ ma. Utje­he ra­di, stru­čnja­ci iz MMF-a sma­tra­ju da bi isto­do­ bno vi­so­ko­ra­zvi­je­ne eu­rop­ske ze­mlje, po­zna­ti­je kao EU-15, ima­le pro­sje­čni rast od tek 1,5 po­sto. Što do­da­tno po­tvr­đu­je pro­gno­ze o za­sto­ju u glo­bal­noj eko­no­mi­ji, bu­du­ći da je go­spo­ dar­stvo SAD-a u još ve­ćim pro­ ble­mi­ma. li­čna je pro­je­kci­ja i za na­ re­dnu go­di­nu, s još ko­ jom de­se­tin­kom ma­njim ra­stom. Tran­zi­cij­ske bi ze­mlje tu tre­ba­le u pro­sje­ku bi­ti na 5,2 po­sto, da­kle 0,3 po­sto ma­ nje od 2008., a “sta­ra” Uni­ja na skro­mnih 1,4 po­sto. Hr­vat­ska bi, za ra­zli­ku od opti­mi­sti­čni­ jih pro­gno­za do­ma­ćih eko­no­ mi­sta, uspo­ri­la rast na 4,0 po­ sto. Naime, isto­ga da­na obja­ vlje­ne pro­gno­ze ana­li­ti­ča­ra Pri­ vre­dne ban­ke Za­greb go­vo­re da bi Hr­vat­ska 2009. mo­gla ra­ sti 4,9 po­sto, što je na­ja­va vra­ ća­nja po­zi­ti­vnih go­spo­dar­skih kre­ta­nja. re­ma MMF-u, trend la­ga­ ni­jeg pa­da u na­re­dnoj bi godini za­de­sio go­spo­dar­ stva Ru­si­je, Slo­va­čke, Bu­gar­ ske, Ru­munj­ske i Polj­ske. Slo­ ve­ni­ja bi ta­ko­đer pa­la s ovo­go­ di­šnjih 4,1 na 3,5 po­sto. Uzlet bi, na­su­prot to­me, imali Ma­đa­ ri (na 2,5 po­sto), Če­si te gra­đa­ ni Ma­ke­do­ni­je i Sr­bi­je, za ko­ je se pre­dvi­đa i naj­ve­ći skok, i to na 6,0 po­sto. Tu, da­ka­ko, ni­ je uze­ta u obzir po­li­ti­čka kom­ po­nen­ta, odnosno po­slje­di­ce even­tu­al­ne izbor­ne po­bje­de ul­ tra­na­ci­o­na­li­sta, koji bi mo­gli do­ve­sti do no­vih “ti­hih san­kci­ ja”, odnosno za­sto­ja u po­slo­va­ nju sa ze­mlja­ma Uni­je. ashingtonske ana­li­ ze ne bi bi­le po­tpu­ ne i bez pro­cje­na in­ fla­tor­nih kre­ta­nja u ovoj i idu­ ćoj godini, jer ti po­sto­ci izra­ vno utje­ču na re­al­ni stan­dard sta­no­vniš­tva. Hrvatskoj u te­ ku­ćoj godini pro­gno­zi­ra­ju in­ fla­ci­ju od 5,5 po­sto, da­kle tek ne­što više od pro­cje­na koje do­ la­ze iz sa­me Vla­de (ana­li­ti­ča­ri Pri­vre­dne ban­ke Za­greb pre­ dvi­đa­ju sto­pu od šest po­sto!), no to bi se već idu­će godine tre­ba­lo sma­nji­ti na pu­no po­ dno­šlji­vi­jih 3,5 po­sto. Naj­ve­ći rast u Ru­si­ji bi tre­bao bi­ti pra­ ćen i naj­ve­ćom in­fla­ci­jom, u 2008. od za­bri­nja­va­ju­ćih 11,4 po­sto te ne­što pri­hva­tlji­vi­jih 8,4 po­sto go­di­nu ka­sni­je. Vi­ so­ku in­fla­ci­ju ima­le bi i Sr­bi­ja (11,3), Bu­gar­ska (9,7), Ru­munj­ ska i Ma­ke­do­ni­ja (po 7,0 po­ sto), ali ni Če­ška (6,0) i Ma­đar­ ska (5,9) nisu da­le­ko. I tu u po­ zi­ti­vnom smi­slu od­ska­če Slo­va­ čka s 3,3 po­sto. o­bra je vi­jest, ipak, to da bi se in­fla­ci­ja u 2009. tre­ba­la osje­tni­je sma­nji­ti u svim pro­ma­tra­nim tran­zi­cij­skim ze­mlja­ma, što je i do­da­tni po­ti­caj za go­spo­dar­ ski rast.

S

P

W

D

Do­bra or­ga­ni­za­ci­ja rada - jedan je od osno­vnih pre­du­vje­ta do­brog po­slo­va­nja Razgovarala: Ines Ba­nja­nin Snimio: Nikola Wolf

D

r. sc. Ju­ro Ma­ri­čić u svo­ joj se ka­ri­je­ri od sa­mog po­če­tka ba­vio pro­u­ča­ va­njem or­ga­ni­za­ci­je rada, koja mo­že do­ve­sti do ve­li­kih ušte­da i na­pre­tka u na­či­nu po­slo­va­nja.

Ka­ko i sam ka­že, svi se lju­di u svom dje­lo­kru­gu ba­ve i or­ga­ ni­za­ci­jom rada. Po­sto­je pri­ro­ dno na­da­re­ni po­je­din­ci za kre­i­ ra­nje do­brih or­ga­ni­za­cij­skih rje­ še­nja, me­đu­tim prava or­ga­ni­za­ ci­ja rada mo­ra se uči­ti i mo­ra bi­ti za­sno­va­na na znan­stve­nim prin­ci­pi­ma rada.

- Če­sto sam se pi­tao za­što lju­ di ne kre­i­ra­ju organizaciju ra­ da po znan­stve­nim prin­ci­pi­ma.

Odgo­vor na to pi­ta­nje do­znao sam mno­go ka­sni­je: ra­spo­lo­ži­ va i do­stu­pna zna­nost je ne­do­ sta­tna i je­dno­sta­vno ne­pri­mje­ nji­va. Ona, isti­na, da­je osno­vne mo­de­le pro­ble­ma koji se po­ja­ vlju­ju u or­ga­ni­za­ci­ji rada, ali ti mo­de­li su ba­zi­ra­ni na isku­stvi­ ma vi­so­ko­ra­zvi­je­nih ze­ma­lja.

Po­ku­ša­mo li ta te­o­rij­ska zna­nja do­slo­vno pri­mi­je­ni­ti, ne­će se ni­ šta po­sti­ći. To je zna­nje ne­cje­lo­ vi­to. Po­tre­bno je u pra­ksi ana­li­ zi­ra­ti sve što se do­ga­đa i uspo­ re­di­ti s te­o­rij­skim mo­de­li­ma, a po­tom tra­ži­ti naj­bo­lja rje­še­nja za vla­sti­to poduzeće i te­sti­ra­ti ga u pra­ksi.

Ina­če, Ju­ro Ma­ri­čić za­vr­šio je Te­hno­lo­ški fa­kul­tet u Tu­zli, post­di­plom­ski stu­dij i ma­gi­ste­ rij na Te­hno­lo­škom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu, nakon če­ga je i do­kto­ ri­rao, a di­plo­me su mu pri­zna­ te i u Nje­ma­čkoj, gdje je ra­dio u je­dnom pe­ri­o­du života. Ka­ri­je­ ru je za­po­čeo sre­di­nom se­dam­ de­se­tih kao in­že­njer u pro­i­zvo­ dnji Ra­fi­ne­ri­je ulja Mo­dri­ča, gdje je ka­sni­je bio direktor se­ kto­ra pro­i­zvo­dnje, a po­tom di­ rektor se­kto­ra la­bo­ra­to­ri­ja. Ra­ nih de­ve­de­se­tih obna­šao je fun­ kci­ju za­mje­ni­ka di­re­kto­ra In­sti­ tu­ta za na­ftu - Ener­go­in­vest u Sa­ra­je­vu i isto­vre­me­no ra­dio na Pre­hram­be­no-bi­o­lo­škom fa­ kul­te­tu u Osi­je­ku. Do 2000. go­ dine, od kada je Podravkin za­ po­sle­nik, ra­dio je u Pe­tro­ke­mi­ ji Ku­ti­na, Na­fta­pli­nu CPS Mol­ ve, u nje­ma­čkoj fir­mi Dra­go­co Hol­zmin­den, vo­di­telj in­ve­sti­ci­ ja u tvr­tki ROX u Za­gre­bu, a prije de­vet go­di­na za­po­slio se u Podravki kao vo­di­telj odje­la za stu­dij rada.

• Što po­dra­zu­mi­je­va­mo pod do­brom or­ga­ni­za­ci­jom rada?

- Do­bra or­ga­ni­za­ci­ja rada mo­ že do­ni­je­ti mi­li­jun­ske ušte­de i do­bit. Mo­že se re­ći da je do­ bra or­ga­ni­za­ci­ja rada jedan od osno­vnih pre­du­vje­ta do­brog po­slo­va­nja sva­kog poduzeća.

Na­ra­vno da va­ži i obr­nu­to: lo­ ša or­ga­ni­za­ci­ja rada je ti­hi ne­ pri­ja­telj sva­kog poduzeća. Ako ne­ko poduzeće ra­di sli­čno i u sli­čnim uvje­ti­ma kao i nje­go­ va kon­ku­ren­ci­ja, a pri tom po­ sti­že sla­bi­je poslovne re­zul­ta­te, ta­da osno­vni ra­zlog za to treba tra­ži­ti u lo­šoj or­ga­ni­za­ci­ji rada tog poduzeća. Lo­ša or­ga­ni­za­ci­ ja rada se ne rje­ša­va no­vim in­ve­ sti­ci­ja­ma. Ako se u no­vu tvor­ni­ cu pre­ne­se lo­ša or­ga­ni­za­ci­ja ra­ da, ta­da će uku­pno po­slo­va­nje poduzeća bi­ti lo­ši­je nego ono sa sta­rom tvor­ni­com.

• Ka­ko po­sti­ći do­bru organizaciju?

- Na­ža­lost, do­bra or­ga­ni­za­ci­ ja za ne­ko poduzeće se ne mo­ že ku­pi­ti na tr­ži­štu, jer ni­tko ne mo­že po­nu­di­ti baš ta­kvo rje­še­ nje koje će udo­vo­lji­ti svim spe­ ci­fi­čno­sti­ma kon­kre­tnog po­ duzeća. Ta­ko­đer je ne­mo­gu­će u kra­tkom vre­me­nu pro­je­kti­ra­ ti i im­ple­men­ti­ra­ti odgo­va­ra­ju­ ću organizaciju rada, bez obzi­ ra na au­to­ri­te­te kon­zul­ta­na­ta.

• Ri­ječ je o du­go­traj­nom pro­ce­su....

- Do­bra or­ga­ni­za­ci­ja rada mo­ že na­sta­ti samo kao kom­bi­na­ci­ ja zna­no­sti i stal­nog vla­sti­tog rada, te mo­že­bi­tna po­vre­me­ na ma­la pomoć kon­zul­ta­na­ta.

Kod pro­ce­sa ra­zvo­ja or­ga­ni­za­ ci­je rada se ne ra­zvi­ja­ju samo kva­li­te­tna or­ga­ni­za­cij­ska rje­še­ nja, nego se i sa­mi za­po­sle­ni­ ci pri­la­go­đa­va­ju no­vim me­to­ da­ma rada. Upra­vo zbog toga je ra­zvoj or­ga­ni­za­ci­je rada sta­ lan, a ne kra­tko­traj­ni pro­ces.

Ka­da se govori o znan­stve­nim osno­va­ma u ra­zvo­ju or­ga­ni­za­ ci­je rada, ta­da treba ista­knu­ ti slje­de­ći put: kva­li­te­tna te­o­ rij­ska osno­va i pra­kti­čna zna­ nja iz ovog po­dru­čja; pra­će­nje i pro­u­ča­va­nje svjet­skih do­sti­ gnu­ća te usva­ja­nje mo­de­la za vla­sti­ta rje­še­nja; stal­na ana­li­za i mje­re­nje vla­sti­tog sta­nja, te iden­ti­fi­ci­ra­nje pro­ble­ma; a za tim pro­je­kti­ra­nje i im­ple­men­ ta­ci­ja kva­li­te­tnih vla­sti­tih rje­še­ nja. Upra­vo tim pu­tem je kre­ nu­la i Podravka.

• Ka­kvo je tre­nu­tno sta­nje u na­šoj or­ga­ni­za­ci­ji rada?

- U Cen­tral­noj pripremi i pla­ ni­ra­nju pro­i­zvo­dnje ute­me­ljen je ma­li odjel stru­čnih dje­la­tni­ ka, koji su u po­če­tku do­bi­li za­ da­tak mje­re­nja rada stro­je­va i

ra­dni­ka u se­kto­ri­ma pro­i­zvo­ dnje (nor­me), kao i mje­re­nje ra­ ste­pa ma­te­ri­ja­la i sli­čno. Po­red tih po­slo­va do sada je na­či­nje­ no i osam pro­je­ka­ta Stu­di­ja ra­ da po­je­di­nih tvor­ni­ca. Pro­šlog je mje­se­ca za­vr­šen jedan zna­ ča­jan pro­jekt: Odre­đi­va­nje ka­ pa­ci­te­ta tvor­ni­ca ori­gi­nal­nom vla­sti­tom Podravka me­to­dom.

Rje­še­nja iz ovog projekta su pri­ mi­je­nje­na na kon­kre­tna mje­ re­nja sta­nja or­ga­ni­za­ci­je ra­ da u tvor­ni­ci Ve­ge­te. Ta­ko­đer je izvr­še­no odre­đi­va­nje ka­pa­ci­ te­ta za svih osta­lih 15 Po­drav­ ki­nih tvor­ni­ca. Re­zul­ta­ti ovog projekta po­ka­zu­ju, da se sta­ nje or­ga­ni­za­ci­je rada u pro­i­zvo­ dnom se­kto­ru pre­hram­be­ne in­du­stri­je Podravka mo­že oci­ je­ni­ti kao dobro, uz do­bru pro­ sje­čnu efi­ka­snost rada, a ova ocje­na se te­me­lji na or­ga­ni­za­ cij­skoj kom­pak­tno­sti, do­brom tim­skom ra­du, kva­li­te­tnom pla­ ni­ra­nju po­slo­va, do­brim odno­ si­ma u ra­du s dje­la­tni­ci­ma, su­ radnji s dru­gim se­kto­ri­ma i pre­ tpo­sta­vlje­ni­ma.

• Ka­kvi su dalj­nji pla­no­vi?

- Dalj­nji prav­ci ra­zvo­ja or­ga­ ni­za­ci­je rada su ka­drov­sko ja­ča­ nje ti­ma i edu­ka­ci­ja na­ših me­ na­dže­ra, jer je zna­nost o or­ga­ ni­za­ci­ji rada ve­o­ma ši­ro­ko i di­ na­mi­čno po­dru­čje. Že­lja je, da slje­de­ći ko­ra­ci u ra­zvo­ju naše or­ga­ni­za­ci­je rada bu­du stu­di­je rada po­slo­vnih fun­kci­ja Na­ba­ ve, Pro­da­je, Mar­ke­tin­ga i Pla­ ni­ra­nja. Kru­na našeg rada bi bila: mar­ke­tin­ški ori­jen­ti­ra­na, po­tpu­na pro­ce­sna or­ga­ni­za­ci­ja rada Podravka gru­pe.

Po­dru­čje Podravka pro­i­zvo­ dnje je re­la­ti­vno već do­volj­no po­kri­ve­no. Sa­da­šnji cilj je po­ ve­ća­ti efi­ka­snost rada uz pu­ni tro­smjen­ski rad kri­ti­čnih stro­ je­va, te raz­mjer­no to­me uz rad osta­lih po­stro­je­nja. Da­ka­ko, treba naglasiti, da ta­kav rad za­ hti­je­va i po­ve­ća­nje sa­da­šnjeg odnosno bu­du­ćeg go­di­šnjeg pla­na. U tom smi­slu isti­če­mo i po­tre­bu te­me­lji­te ana­li­ze out­ so­ur­cin­ga. Za po­sti­za­nje že­lje­ ne efi­ka­sno­sti, sve Podravki­ ne tvor­ni­ce tre­ba­ju sva­ko­dne­ vno pra­ti­ti i ana­li­zi­ra­ti za­sto­je u pro­i­zvo­dnji i to pre­ma ka­te­ go­ri­ja­ma uzro­ka za­sto­ja. Na te­ me­lju tih iz­vje­šta­ja i ana­li­za, Pro­i­zvo­dnja i CPiPP će po­du­ zi­ma­ti odre­đe­ne aktivnosti u smi­slu po­bolj­ša­nja. n

Po­sjet de­le­ga­ci­je sin­di­ka­ta PPDIV-a Podravki

U

uto­rak je u Podravki odr­ža­na re­do­vi­ta sje­ dni­ca Pred­sje­dniš­tva Sin­di­ka­ta PPDIV-a. Bi­la je to sje­dni­ca s uo­bi­ča­je­nom sin­di­ kal­nom pro­ble­ma­ti­kom ko­joj je pred­sje­dao predsjednik Sin­ di­ka­ta PPDIV-a Jo­sip Pa­vić.

Ne­po­sre­dno prije odr­ža­va­nja sje­dni­ce de­le­ga­ci­ju sin­di­ka­ta PPDIV-a, u ko­joj su bili pred­ sjednik Sin­di­ka­ta PPDIV-a Jo­sip Pa­vić, pot­pred­sje­dni­ce tog sin­di­ka­ta Ma­ri­ca Vi­da­ko­ vić i Kse­ni­ja Hor­vat te Ma­ rin­ko Vr­salj­ko, član Pred­sje­ dniš­tva Sin­di­ka­ta PPDIV-a,

Čel­ni­ci Podravke i Sin­di­ka­ta PPDIV-a ra­zgo­va­ra­li su o tre­nu­tnoj go­spo­dar­skoj si­tu­a­ci­ji (sni­mi­o N. Wolf) pri­mi­i­li su predsjednik Upra­ ve Podravke Dar­ko Ma­ri­nac, član Upra­ve Zdrav­ko Še­stak

Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

i direktor se­kto­ra Ljud­ski po­ ten­ci­ja­li i pra­vo Franjo Cir­ kve­nec.

- Ra­zgo­va­ra­li smo o tre­nu­ tnoj go­spo­dar­skoj si­tu­a­ci­ji u Hrvatskoj, posebice u kon­tek­ stu pro­i­zvo­dnje hra­ne. Ra­zgo­ va­ra­li smo s po­zi­ci­je naj­broj­ni­ jeg sin­di­ka­ta u Podravki u ci­lju una­pre­đe­nja po­lo­ža­ja ra­dni­ka te da­ljeg ra­zvo­ja me­đu­so­bnog so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga. Do­go­vo­ri­li smo da se ubu­du­će na­la­zi­mo i če­šće kako bi­smo ra­zmi­je­ni­li vla­sti­ta sta­ja­li­šta u ve­zi aktu­ al­nih hr­vat­skih go­spo­dar­skih pi­ta­nja in­te­re­san­tnih za obje stra­ne - re­kao je po­sli­je za­vr­še­ nog sa­stan­ka Jo­sip Pa­vić.

V. I.

Klju­čni ku­pci s nje­ma­čkog tr­ži­šta u po­sje­tu Podravki

No­vi pro­jekt - koji je bu­du­ćnost tr­go­vi­ne već se uspje­šno im­ple­men­ti­ra u Podravki Mar­ke­tin­ški i pro­daj­ni stru­čnja­ci naše tvr­tke na jednodnevnom seminaru o Category Ma­na­ge­men­tu

Pi­še: Boris Fabijanec Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

U

ki­no-sa­li Podravkine poslovne sedmerokat­ nice odr­žan je 24. tra­ vnja se­mi­nar o Category Ma­ na­ge­men­tu što ga je or­ga­ni­zi­ra­ lo Una­pre­đe­nje pro­da­je naše tvr­tke. Pro­jekt Category Ma­na­ ge­ment ula­zi u Po­drav­ku i po­ tre­bno je sva zna­nja im­ple­men­ ti­ra­ti na tr­ži­šta gdje je na­ša tvr­ tka prisutna.

- Upra­va je de­fi­ni­ra­la da pro­ jekt Category Ma­na­ge­ment vo­ di na­ša slu­žba kako bi se na je­dnom mje­stu sku­pi­la sva zna­nja ve­za­na za taj pro­jekt te na te­me­lju pra­kti­čnih isku­ sta­va i te­o­rij­skih zna­nja te da gdje god bu­de po­tre­bno za­je­ dno s ko­le­ga­ma na te­re­nu ra­di­ mo edu­ka­ci­ju i im­ple­men­ta­ci­ ju projekta - re­kla je me­na­džer za edu­ka­ci­ju i una­pre­đe­nje pro­da­je Du­brav­ka Hor­vat.

Mar­ke­tin­ške i pro­daj­ne stru­ čnja­ke naše tvr­tke na sku­pu pozdravili su članovi Upra­ve Sa­ša Ro­mac i Mi­ro­slav Vi­tko­ vić te tom pri­go­dom na­gla­si­li kako za­je­dni­čkim na­stu­pom mar­ke­tin­ga i pro­da­je ni­tko ne mo­že po­bi­je­di­ti Po­drav­ku.

- Podravka je u mno­gim stva­ ri­ma pi­o­nir pa ta­ko i u pro­ je­ktu Category Ma­na­ge­ment koji je in­ter­di­sci­pli­na­ran te

u Slo­ve­ni­ji i kroz nje­ga bi se za­ pra­vo tre­ba­la ostva­ri­va­ti obo­ stra­na ko­rist i pro­i­zvo­đa­ča i po­tro­ša­ča jer se ti­me di­že ka­te­ go­ri­ja proizvoda i ja­ča­njem li­ der­ske po­zi­ci­je na tr­ži­štu nor­ mal­no da se po­ve­ća­va i pro­da­ ja. Upra­vo kroz na­šu ka­te­go­ri­ ju Do­da­ci je­li­ma po­ka­zu­je­mo uspje­šnu im­ple­men­ta­ci­ju to­ ga projekta - re­kao je Si­mon Sta­rić.

Po­drav­ka­ši u Slo­ve­ni­ji uspje­ šno su im­ple­men­ti­ra­li Cate­ gory Ma­na­ge­ment koji vrlo dobro su­ra­đu­je i fun­kci­o­ni­ ra s osta­lim se­gmen­ti­ma na­ še tvr­tke te već do sada uči­nje­ nim ana­li­za­ma po­ka­zu­je da su uz uspje­šno upra­vlja­nje pro­ce­ som i te kako vi­dlji­vi re­zul­ta­ ti projekta.

Category Ma­na­ge­ment je bu­ du­ćnost tr­go­va­nja. Kre­nuo je iz Ame­ri­ke, po­tom je im­ple­ men­ti­ran u za­pa­dnoj Eu­ro­pi i sada se ši­ri na osta­la eu­rop­ska tr­ži­šta. Par­tner­stvo pro­da­va­ ča i pro­i­zvo­đa­ča kroz taj pro­ jekt omo­gu­ću­je upra­vlja­nje ka­ te­go­ri­ja­ma proizvoda kao stra­ te­škim je­di­ni­ca­ma pro­da­je i po­bolj­ša­va­nje re­zul­ta­ta da­va­ njem do­da­tne vrijednosti kraj­ njem ku­pcu, jer po­tre­be po­tro­ ša­ča su klju­čna to­čka pri­stu­pa ka­te­go­ri­ji.

Podravka i te kako ima mar­ ke­tin­škog i pro­daj­nog po­ten­ci­ ja­la da no­vi pro­jekt vrlo br­zo im­ple­men­ti­ra, ne samo na hr­ vat­sko, već i na osta­la sre­dnje i isto­čno­e­u­rop­ska tr­ži­šta gdje je prisutna sa svo­jim pro­i­zvo­ di­ma. n

mo­ra na ne­ki na­čin ima­ti ne­za­ U dru­gom di­je­lu se­mi­na­ra pre­ vi­snu po­zi­ci­ju. Tr­go­vi­na treba zen­ti­ra­ne su glo­bal­ne stra­te­ taj pro­jekt jer pro­daj­no mje­sto gi­je i per­for­man­se me­na­dže­ je ključ uspje­ha i bi­tka se do­ ra i par­tne­ra ka­te­go­ri­je, spo­ bi­va na nje­mu - naglasio je Sa­ sobnosti pro­cje­na si­tu­a­ci­je te stra­te­ško uskla­đi­va­nje s par­ ša Ro­mac.

- Tr­ži­šte je mje­sto gdje se tne­ri­ma.

Za­ni­mljiv dio je­dno­dne­vnog stva­ra sli­ka Podravke i samo do­brom si­ner­gi­jom mar­ke­tin­ se­mi­na­ra bio je pri­mjer uspje­ ga i pro­da­je mo­že­mo ostva­ri­va­ šnog pro­vo­đe­nja Category Ma­ ti za­cr­ta­ne ci­lje­ve. Ima­mo kva­ na­ge­men­ta na slovenskom tr­ li­te­tne pro­i­zvo­de, kva­li­te­tne ži­štu o če­mu su govorili pro­ ljude te ne su­mnjam da će­mo duct ma­na­ger Podravke d.o.o. i da­lje do­bi­va­ti tr­ži­šne uta­kmi­ Lju­blja­na Si­mon Sta­rić i ma­na­ ce i u ko­na­čni­ci po­bje­đi­va­ti - ger za klju­čne ku­pce Bo­jan Po­ ti­sek koji je, ina­če, kon­kre­tno re­kao je Mi­ro­slav Vi­tko­vić.

Ti­je­kom je­dno­dne­vnog se­mi­ za­du­žen za Mer­ca­tor.

- Pro­jekt Category Ma­na­ge­ na­ra stru­čnja­ci Mer­cu­ri In­ter­ na­ti­o­nal University upo­zna­li ment je pro­šle godine star­tao su Po­drav­ka­še s naj­no­ vi­jim tren­do­vi­ma u tr­ go­vi­ni u Eu­rop­skoj uni­ Miroslav Vitković govori o značenju projekta ji i s ana­li­zom stra­te­gi­je Category Ma­na­ge­men­ta kod ku­pca, nje­go­vom ori­jen­ta­ci­jom na eu­rop­ skim tr­ži­šti­ma, ra­zlo­zi­ ma za uvo­đe­nje pri­stu­ pa upra­vlja­nja ka­te­go­ri­ jom u no­vo­na­sta­loj tr­ ži­šnoj si­tu­a­ci­ji, sa­mim ra­zu­mi­je­va­njem, fun­ kci­o­ni­ra­njem, de­fi­ni­ra­ njem, pro­cje­nom i stru­ ktu­rom ka­te­go­ri­je. Ta­ ko­đer, go­vo­ri­lo se o vo­ de­ćim ka­te­go­ri­ja­ma, di­stri­bu­te­ri­ma i ra­zli­či­ to­sti­ma po ze­mlja­ma.

Odu­še­vlje­ni Po­drav­ki­nom ve­li­či­nom i ši­ri­nom asor­ti­ma­na proizvoda

Klju­čni ku­pci s nje­ma­čkog tr­ži­šta pred Podravkom (snimio N. Wolf) Podravka je pro­te­klog tje­dna bila do­ma­ćin po­ slo­vnim par­tne­ri­ma iz Nje­ma­čke. Ri­ječ je o naj­ ve­ćim ku­pci­ma na tr­ži­ štu Nje­ma­čke koji di­stri­ bu­i­ra­ju Podravkine pro­ i­zvo­de u etno ka­na­lu..

Ugo­sti­li su ih član Upra­ ve Podravke Go­ran Mar­ ku­lin, direktor re­gi­je Za­ pa­dna Eu­ro­pa Želj­ko Ki­ sić i nje­gov za­mje­nik An­te Je­lo­vić, zatim ge­ neralni direktor Po­drav­ ki­nog pred­sta­vniš­tva u Nje­ma­čkoj Alen Ipša, direktor mar­ke­tin­ga u Nje­ma­čkoj Ja­ni­ne Ka­sta­ un, direktor pro­da­je u Nje­ma­čkoj Tho­mas Ma­ u­bach i vo­di­telj tr­ži­šta Za­pa­dna Eu­ro­pa Da­mir Šmi­gma­tor.

- Unu­tar se­kto­ra Za­pa­ dna Eu­ro­pa odlu­či­li smo se za ovaj event kako bi, za­je­dno s na­šim nje­ma­ čkim par­tne­ri­ma, pro­sla­ vi­li du­go­go­di­šnju i uspje­ šnu su­ra­dnju. Ovo je na­i­ me već drugi put da smo ih ugo­sti­li te se na­da­mo da će­mo tu tra­di­ci­ju na­ sta­vi­ti i u na­re­dnim go­ di­na­ma - re­kao je Da­mir Šmi­gma­tor, te do­dao: - Či­nje­ni­ca je da u Nje­ma­čkoj ži­vi oko se­ dam mi­li­ju­na sta­no­vni­ ka tur­ske na­ci­o­nal­no­sti.

Zbog toga se stvo­rio ve­ li­ki broj etno du­ća­na, ugla­vnom tur­skih, koji uz svoje stan­dar­dne do­

mi­cil­ne pro­i­zvo­de, zbog ve­li­ke po­tra­žnje, dr­že i pro­i­zvo­de iz ze­ma­lja biv­ še Ju­go­sla­vi­je. Sto­ga Po­ dravka ve­ći­nom ko­ri­sti par­tner­stvo s tur­skim i al­ban­skim di­stri­bu­te­ri­ ma te ve­le­tr­gov­ci­ma ka­ ko bi mo­gla bi­ti prisut­ na sa svo­jim pro­i­zvo­di­ ma na etno tr­ži­štu.

Uz obi­la­zak tvor­ni­ca Ve­ge­te, Podravka je­la i me­sne in­du­stri­je Da­ni­ ca, go­sti­ma je pri­re­đe­na pre­zen­ta­ci­ja o bu­du­ćim stra­te­gi­ja­ma koje se pla­ ni­ra­ju im­ple­men­ti­ra­ti na njemačkom tr­ži­štu. Pred­ sta­vlje­ni su im no­vi pro­i­ zvo­di i marketinške ak­ tivnosti za slje­de­ću go­ di­nu, a na sa­stan­ku se ra­zgo­va­ra­lo o tre­nu­tnoj po­zi­ci­ji Podravke na nje­ mačkom etno tr­ži­štu.

Na­kon obi­la­ska tvor­ ni­ca i gle­da­nja Po­drav­ki­ nih pre­zen­ta­ci­ja go­sti su bili odu­še­vlje­ni Po­drav­ ki­nom pro­i­zvo­đa­čkom sna­gom i ve­li­či­nom kao i ši­ri­nom asor­ti­ma­na ko­ ju kom­pa­ni­ja ima za po­ nu­di­ti. Za go­ste je upri­ li­čen i je­dno­dne­vni izlet u Ro­vinj, a kako su ne­ki od njih prvi puta po­sje­ti­ li hr­vat­sku oba­lu i vi­dje­ li Ja­dran­sko mo­re, odu­ še­vlje­no su izja­vi­li da je Hr­vat­ska nji­ho­va slje­de­ ća de­sti­na­ci­ja za go­di­ šnji odmor.

I. Banjanin

Mladi u potrazi za poslom

Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čka žu­pa­ni­ja po drugi puta bila je do­ma­ćin Saj­ma po­slo­va

Sa­jam po­slo­va u Kri­žev­ci­ma - pri­li­ka za one koji tra­že po­sao Piše i snimila: Ines Banjanin

N

a­ša je žu­pa­ni­ja po dru­ gi puta bila do­ma­ćin saj­ma po­slo­va. U li­sto­ pa­du pro­šle godine odr­žan je pi­lot pro­jekt za ci­je­lu dr­ža­ vu u Ko­pri­vni­ci, koji je zbog uspje­ha re­zul­ti­rao or­ga­ni­zi­ra­ njem saj­mo­va po­slo­va tijekom tra­vnja u svim hr­vat­skim žu­ pa­ni­ja­ma u or­ga­ni­za­ci­ji Hr­vat­ skog zavoda za za­po­šlja­va­nje.

Sto­ga je u po­ne­dje­ljak 21. tra­ vnja odr­žan sa­jam u Kri­žev­ci­ ma pod po­kro­vi­telj­stvom Ko­ pri­vni­čko - kri­že­va­čke župani­ je uz akti­vnu su­ra­dnju par­tne­

ra u or­ga­ni­za­ci­ji.

Sa­jam je pri­li­ka za sve ne­za­ po­sle­ne i one koji tra­že po­sao da se upo­zna­ju s mo­gu­ćno­sti­ ma po­slo­da­va­ca iz ci­je­le žu­ panije. Cilj je pri­do­ni­je­ti ve­ćoj učin­ko­vi­to­sti za­po­šlja­va­nja, ško­lo­va­nju tra­že­nih ka­dro­va uz ve­će po­tpo­re i sti­pen­di­je, te sma­nje­nje ra­sko­ra­ka po­nu­ de i po­tra­žnje na tr­ži­štu rada.

U dvorani Hr­vat­skog do­ma u Kri­žev­ci­ma go­vo­ri­lo se o mo­ gu­ćno­sti­ma stru­ko­vnog obra­ zo­va­nja s na­gla­skom na de­fi­ci­ tar­na za­ni­ma­nja u gra­đe­vi­ni, dr­vnoj in­du­stri­ji i ugo­sti­telj­ stvu, a gla­vni dio Saj­ma po­slo­

va - štan­do­vi s po­nu­dom i pre­ gle­dom po­slo­va - odvi­jao se u dvorani Ko­mu­nal­nog poduze­ ća. On­dje je bio izlo­žen i po­pis s po­tpu­nim pre­gle­dom tre­nu­ tnih ra­dnih mje­sta u žu­pa­ni­ji.

Ra­vna­te­lji­ca kri­že­va­čke ispo­ sta­ve Za­vo­da Ja­dran­ka Ča­pa­li­ ja re­kla je da zbog sku­če­nog pro­sto­ra ni­je bi­lo pred­sta­vlja­ nja samih ne­za­po­sle­nih oso­ ba, kako je bi­lo pre­dvi­đe­no, a njih je u ve­lja­či, pre­ma sta­ti­ sti­čkom iz­vje­šću HZZ-a, u Ko­ pri­vni­čkoj-kri­že­va­čkoj žu­pa­ni­ ji bi­lo 6520.

Na ovo­go­di­šnjem se saj­mu na svo­jim pul­to­vi­ma pred­sta­

vi­lo više od tri­de­set po­slo­da­ va­ca, par­tne­ra u or­ga­ni­za­ci­ji i obra­zo­vnih in­sti­tu­ci­ja.

Na otvo­re­nju Saj­ma, pri­su­tni­ ma su uz pred­sta­vni­ke Hr­vat­ skog zavoda za za­po­šlja­va­nje obra­ti­li kri­že­va­čki gra­do­na­čel­ nik Bran­ko Hrg i žu­pan Dar­ ko Ko­ren.

Po­sje­ti­te­lji Saj­ma po­slo­va imali su mo­gu­ćnost ostva­ri­ti osobni kon­takt s uspje­šnim po­ slo­dav­ci­ma, do­bi­ti in­for­ma­ci­ je o slo­bo­dnim ra­dnim mje­sti­ ma, sa­zna­ti više o po­tre­ba­ma na tr­ži­štu rada, sa­zna­ti više o de­fi­ci­tar­nim za­ni­ma­nji­ma, in­ for­mi­ra­ti se o mo­gu­ćno­sti­ma

obra­zo­va­nja i sti­pen­di­ra­nja na po­dru­čju Ko­pri­vni­čko - kri­že­ va­čke županije.

Odgo­vo­re na pi­ta­nja o Po­ dravki i in­for­ma­ci­je o mo­gu­ ćno­sti za­po­šlja­va­nja tijekom odr­ža­va­nja saj­ma mno­go­broj­

nim su za­in­te­re­si­ra­nim po­sje­ ti­te­lji­ma da­va­le spe­ci­ja­li­sti­ca za za­po­šlja­va­nje iz se­kto­ra Ljud­ski po­ten­ci­ja­li i pra­vo Sil­ vi­ja Na­kić i ana­li­ti­čar­ka za ra­ zvoj ljudskih po­ten­ci­ja­la Ana Đida­ra. n

Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

Podravka na burzi

Uz 22. tra­vnja - Dan pla­ne­ta Ze­mlje

Po­drav­ki­no opre­dje­lje­nje za odr­ži­vi ra­zvoj

Sim­bo­li­čan rast na tje­dnoj ra­zi­ni Pi­še: Ma­rio Ga­ta­ra ana­li­ti­čar SE­E­biz.eu por­ta­la ma­rio.ga­ta­ra@se­e­biz.eu Do­i­sta, po­sve­ma­šnji je ka­os, obi­ lje­žen gro­zni­ča­vom re­a­li­za­ci­jom tran­sa­kci­ja u je­dnom ili dru­gom (po­zi­ti­vnom ili ne­ga­ti­vnom) smje­ru u po­tpu­no­sti mi­mo­i­šao Po­drav­ku, ali ta či­nje­ni­ca ima i svo­ju dru­gu stra­nu, što se naj­la­ kše mo­že sa­že­ti po­da­tkom kako su di­o­ni­ce ko­pri­vni­čke tvr­tke u tje­dan da­na ostva­ri­le samo 0,8% ra­sta ci­je­ne, do­hva­tiv­ši po­slje­ dnji puta (i to sa­ma na kra­tko) gra­ni­cu od 400 ku­na prije tri tje­ dna. Na­su­prot to­me, CROBEX je odli­čno isko­ri­stio dra­sti­čnu pro­mje­nu ra­spo­lo­že­nja ula­ga­ča i u tje­dan da­na, čak i li­šen po­dr­ške nekolicine izdanja kao što su HT i INA (a u kraj­njoj li­ni­ji i Podrav­ ka), na­ma­knuo vi­so­kih 3% ra­sta Datum 16.4.2008 17.4.2008 18.4.2008 21.4.2008 22.4./2008 23.4.2008

Vrijednosnica PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A PODR-R-A

vrijednosti, odma­knuv­ši se od opa­sne zo­ne (naj­ni­že ra­zi­ne od po­če­tka pro­šle godine).

Obja­šnje­nje prije svega va­lja tra­ ži­ti u, uvje­tno re­če­no, fi­ksa­ci­ji velikog bro­ja do­ma­ćih ula­ga­ča, koji bro­da­re i gra­đe­vi­nu per­ci­pi­ ra­ju kao na­ja­tra­kti­vni­ji se­gment tr­ži­šta ka­pi­ta­la, zbog če­ga se ta­ mo sli­je­va i naj­ve­ći udio svje­žeg ka­pi­ta­la. U tom kon­tek­stu, osta­ la izdanja na ne­ki na­čin osta­ju možda i za­ki­nu­ta za spe­ktakl ko­ ji je upravo gra­đe­vi­na­ri­ma i bro­ da­ri­ma do­nio dvo­zna­men­ka­ste sto­pe ra­sta u re­la­ti­vno kra­tkom vre­men­skom ra­zdo­blju. No va­lja pri­tom pri­zna­ti kako su do­ti­čni se­kto­ri zbog svoje „po­pu­lar­no­ sti“ po­dni­je­li i naj­ve­ći te­ret vi­še­ mje­se­čne ko­re­kci­je. To se, uo­sta­ lom, oči­tu­je i u či­nje­ni­ci da Po­ dravka još uvi­jek sto­ji bolje od CROBEX-a.

Cijena 375.00 375.00 375.05 376.00 377.00 378.00

Promet 514,329.85 1,234,447.70 946,547.29 202,299.80 831,538.00 79,986.00

Pi­še: dipl. inž. Da­ni­el Fi­šter direktor slu­žbe Eko­lo­gi­ja

D

Susret i zajednička fotografija s Blankom mnogima će ostati u lijepoj uspomeni

Re­di­zajn Stu­de­ne pred­sta­vljen i na even­tu u Spli­tu

”Stu­de­ni­zi­raj se! ” - dru­že­nje s Blan­kom Vla­šić uz Stu­de­nu, igru i za­ba­vu

- Bi­tno je da lju­di shva­te da im ova­ko kva­li­te­tna voda opskr­blju­je ti­je­lo s po­tre­bnim mi­ne­ra­li­ma i vi­ta­mi­ni­ma, a po­go­to­vo je po­tre­bna mla­dim lju­di­ma u ra­zvo­ju - ko­men­ti­ra­la je nu­tri­ci­o­nis­tki­nja Di­ja­na Per­ku­šić PODR-R-A 16-23.04.2008.

Cijena Kn

380.00

Promet Kn

1,560,000

Promet Cijena

375.00

1,060,000

370.00

560,000

365.00

60,000 16.4.08

18.4.08

22.4.08

Odr­ža­na Skup­šti­na Druš­tva ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ca

Stru­čna pre­da­va­nja i stru­čni sku­po­vi naj­zna­čaj­ni­je su aktivnosti čla­no­va DKTK

Pro­šli tje­dan odr­ža­na je re­do­vna Skup­šti­na Druš­tva ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ca ko­joj je pri­su­stvo­vao ve­lik broj čla­no­va Druš­tva. Čla­no­vi Upra­vnog i Nad­zor­nog odbo­ra pri­su­tne su iz­ vje­sti­li o pro­šlo­go­di­šnjem ra­du i fi­nan­cij­skom sta­nju Druš­tva te ra­znim akti­vno­sti­ma od ko­jih va­lja iz­dvo­ji­ti stru­čna pre­da­va­nja i aktivno pri­su­stvo­va­nje na­ših čla­no­va na ra­znim se­mi­na­ri­ma, stru­čnim sku­po­vi­ma i kon­gre­si­ma.

Skup­šti­na je obo­ga­će­na pre­da­va­njem dipl. inž. me­di­cin­ske bi­o­ ke­mi­je Sa­nje Pe­ter­lić, koja je član upra­ve Su­pe­ra po­slo­vno upra­ vlja­nje d.o.o., na te­mu “Do­bra pro­i­zvo­đa­čka pra­ksa i po­slo­vna izvr­snost”. Pre­da­va­nje je bi­lo ve­o­ma za­ni­mlji­vo, obu­hva­će­na su po­dru­čja pre­ra­de, skla­di­šte­nja i di­stri­bu­ci­je te stan­dar­di i su­sta­ vi uklju­če­ni u po­slo­va­nje tvr­tke koji su osno­va dobre pro­i­zvo­đa­ čke pra­kse.

Dipl. inž.Sa­nja Za­gor­šćak pred­sje­dni­ca DKTK

Osim što su skakali Blankinu disciplinu, mališani su od Blanke dobili i autogram

Pri­pre­mi­li: Kri­sti­na Ma­ti­ca i Hr­vo­je Pu­ha­lo

P

Nu­tri­ci­o­ni­sti su di­je­li­li sa­vje­te o zdra­vom na­či­nu života, a za takav život Studena je nezaobilazna

Više od 200 dje­ča­ka i dje­voj­či­ca str­plji­vo je če­ka­lo u re­du kako bi se isku­ša­lo u sko­ku uvis

ro­šlog vi­ken­da sve po­sje­ti­ te­lje sho­ping cen­tra Jo­ker u Spli­tu do­če­ka­lo je pra­vo izne­na­đe­nje. Stu­de­na i Blan­ka pri­ re­di­li su za­ni­mlji­vo dru­že­nje te pred­sta­vi­li no­vi vi­zu­al­ni iden­ti­tet prve hrvatske izvor­ske vo­de.

Sva­ka­ko naj­za­ni­mlji­vi­je do­ga­đa­ nje bi­lo je pre­ska­ka­nje im­pro­vi­zi­ ra­ne lje­stvi­ce na stru­nja­či na ko­ joj i sa­ma svjet­ska pr­va­ki­nja tre­ ni­ra te je više od 200 dje­ča­ka i dje­voj­či­ca str­plji­vo če­ka­lo u re­du kako bi se isku­ša­lo u sko­ku uvis.

Sva­ki skok je sni­mljen te su svi su­di­o­ni­ci do­bi­li fo­to­gra­fi­ju, na­ra­ vno s Blan­ki­nim au­to­gra­mom.

Ovu pri­go­du isko­ri­stio je i IMG, sni­mao je Blan­ku s dje­com i te snim­ke će ko­ri­sti­ti u svom no­vom do­ku­men­tar­nom fil­mu o Blan­ki koji bi se, pre­ma na­ja­ va­ma, tre­bao pri­ka­zi­va­ti u 110 dr­ža­va.

Za di­na­mi­čnu i ve­se­lu atmo­sfe­ ru po­bri­nuo se već dobro pro­vje­ re­ni vo­di­telj­ski dvo­jac Pe­tra Ni­že­ tić i Mar­ti­na Ba­ti­nić te su uz uzvi­ ki­va­nje no­vog slo­ga­na „Stu­de­ni­zi­ raj se!“ po­zi­va­le sve pri­su­tne na dru­že­nje sa Stu­de­nom.

Osim pre­ska­ka­nja po­sje­ti­te­lji

su mo­gli isku­ša­ti koju od spra­va za vje­žba­nje po­sta­vlje­nih u sport­ skom ku­tku i uz sa­vje­te tre­ne­ra ae­ro­bi­ka i pi­la­te­sa ispro­ba­ti no­ve vje­žbe za obli­ko­va­nje ti­je­la, dok su nu­tri­ci­o­ni­sti di­je­li­li sa­vje­te o zdra­vom na­či­nu života.

- Bi­tno je da lju­di shva­te da im ova­ko kva­li­te­tna voda opskr­blju­ je ti­je­lo s po­tre­bnim mi­ne­ra­li­ma i vi­ta­mi­ni­ma, a po­go­to­vo je po­

tre­bna mla­dim lju­di­ma u ra­zvo­ju - ko­men­ti­ra­la je nu­tri­ci­o­nis­tki­nja Di­ja­na Per­ku­šić.

Da je event bio i više nego uspje­ šan govori po­da­tak da je po­di­je­lje­ no više od 10.000 ko­ma­da Stu­de­ ne te je ta­ko no­va bo­či­ca do­spje­ la u broj­ne ru­ke, a na­da­mo se da će svo­jim mo­der­nim i svje­žim izgle­dom osvo­ji­ti i mno­ge no­ve po­tro­ša­če. n

an pla­ne­ta Ze­mlje obi­ lje­ža­va se u ci­je­lom svi­ je­tu 38. puta i to ove godine pod mo­tom ”Sa­ču­vaj­ mo kli­mu”. Ze­mlja je naš jedi­ ni pla­net i ne­će­mo ga ko­ri­sti­ ti samo mi, već će ga ko­ri­sti­ti i na­ra­šta­ji koji do­la­ze. Upra­vo zbog toga i obi­lje­ža­va­mo 22. tra­vnja kao Dan pla­ne­ta Ze­ mlje. Naime, taj je dan pri­go­ da za pro­cje­nu svega što tre­ ba­mo uči­ni­ti kako bi­smo za­ šti­ti­li i oču­va­li pri­ro­du i oko­ liš našeg pla­ne­ta. Pod­sje­ća­mo da sva­tko od nas mo­že uči­ni­ti ne­što za očuvanje pla­ne­ta Ze­ mlje. Pr­ven­stve­no se to odno­si na odgo­vor­no, ili odgo­vor­ni­je po­na­ša­nje pre­ma za­šti­ti pri­ro­ dnih re­sur­sa koji pred­sta­vlja­ju i naj­ve­će bo­gat­stvo Hrvatske: mo­ra, šu­ma, ri­je­ka, jezera, po­ to­ka, li­va­da; oko­li­ša, prirode i pro­sto­ra u cje­li­ni. Ia­ko je oko­ liš u Hrvatskoj re­la­ti­vno dobro oču­van u odno­su na dru­ge eu­ rop­ske ze­mlje, to se sta­nje ne­ će odr­ža­ti i u bu­du­ćno­sti uko­ li­ko već danas ne po­du­zme­mo po­tre­bne ko­ra­ke. Ta­kva ocje­ na do­da­tno je osna­že­na sko­ rim ula­skom u EU. Pro­mje­na kli­me čiji smo svje­ do­ci sva­ki dan tek je po­če­tak dra­sti­čnih pro­mje­na uzro­ko­ va­nih ne­kon­tro­li­ra­nim utje­ca­ jem čovjeka na oko­liš. Glo­bal­ no za­to­plje­nje ne zna­či, kako to mnogi mi­sle to­pli­ju kli­mu.

To zna­či ka­ta­stro­fal­ne olu­je, ši­ re­nje pu­sti­nja, po­ta­pa­nje obal­ nih gra­do­va, po­ta­pa­nje mno­ gih oto­ka, sto­ti­ne mi­li­ju­na ”eko­lo­ških” izbje­gli­ca...

Naj­ve­ći pro­blem za­šti­te oko­ li­ša u Hrvatskoj je go­spo­da­ re­nje otpa­dom. U Hrvatskoj se re­ci­kli­ra svega 10% otpa­da dok je pro­sjek EU 27%. Go­spo­ da­re­nje otpa­dom u Podravki značajno je iznad hr­vat­skog pro­sje­ka. Ta­ko se od uku­pne ko­li­či­ne na­sta­log otpa­da 80% se­le­kti­ra i odvo­je­no zbri­nja­va, dok je udio re­ci­kli­ra­nih ko­li­či­ na sva­ki dan sve ve­ći. Re­ci­kli­ra­ ju se, u suradnji s ovla­šte­nim tvr­tka­ma, svi ma­te­ri­ja­li koje je mo­gu­će re­ci­kli­ra­ti. Ta­kav pri­ stup ima dvo­stru­ko po­vo­ljan utje­caj, jer ne samo da se sma­

nju­je ko­li­či­na otpa­da koji se de­ po­ni­ra već se ostva­ru­ju i eko­ nom­ski učin­ci pro­da­jom po­je­ di­nih vr­sta otpa­da.

Je­dan od pri­o­ri­te­ta djelova­ nja Podravke je opre­dje­lje­nje za odr­ži­vi ra­zvoj što je ušlo u kro­vne do­ku­men­te Podrav­ ke. To je ja­sno izra­že­no i kroz član­stvo u Svjet­skom sa­vje­tu za odr­ži­vi ra­zvoj (WBCSD) gdje je Podravka predstavnik iz Hrvatske. Po­tre­bno je na­ glasiti i akti­vnu ulo­gu Podrav­ ke u HR­PSOR-u (Hr­vat­ski po­slo­vni sa­vjet za odr­ži­vi ra­ zvoj). U okviru tog opre­dje­lje­ nja je i re­do­vi­to iz­vje­šći­va­nje o odr­ži­vom ra­zvo­ju naše tvr­ tke. Iz­vje­šće je do­bro­volj­no a Podravka je jedna od ri­je­tkih tvr­tki u svi­je­tu koja to iz­vje­šće izra­đu­je pre­ma međunarodno pri­hva­će­nim stan­dar­di­ma GRI 3. Odr­ži­vi ra­zvoj slo­žen je po­ jam i sa­sto­ji se od tri kom­po­ nen­te: druš­tve­ni aspe­kti, eko­ nom­ski aspe­kti i aspe­kti za­šti­ te oko­li­ša. Po­ve­zi­va­nje ova tri aspe­kta u je­din­stve­nu vi­zi­ju či­ ni tvr­tku usmje­re­nu pre­ma na­ pre­tku. Ta­kav pri­stup isklju­ ču­je ”ili-ili” pri­stup jer uspjeh uklju­ču­je i druš­tve­nu za­je­dni­ cu i sve za­in­te­re­si­ra­ne. Vo­de­ ći bri­gu o široj druš­tve­noj za­ je­dni­ci i vri­je­dno­sti­ma oko­li­ša isto­do­bno treba bi­ti usre­do­to­ čen na eko­nom­ske i tr­ži­šne re­ al­no­sti da­na­šnji­ce.

Odr­ži­vi ra­zvoj pred­sta­vlja ta­ kve obli­ke ra­zvo­ja koji za­do­vo­

lja­va­ju po­tre­be sa­da­šnji­ce ne sta­vlja­ju­ći na ko­cku mo­gu­ćno­ sti bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja da udo­ vo­lje svo­jim po­tre­ba­ma.

Podravka se ta­ko­đer uključi­ la u pi­lot pro­gram izra­de IPPC do­zvo­le tj. sni­ma­nja po­je­di­nih pro­i­zvo­dnih po­go­na i Podrav­ ke u cje­li­ni pre­ma IPPC nor­ ma­ma. Ra­di se o in­te­gral­nom pri­stu­pu utje­ca­ju pro­i­zvo­dnje na oko­liš. Ka­ko hrvatski pro­ pi­si za to po­dru­čje još ne po­ sto­je, to smo se uključili pre­ ma eu­rop­skim pro­pi­si­ma koji odre­đu­ju i naj­bo­lje ra­spo­lo­ži­ ve te­hni­ke za po­je­di­ne pro­ce­ se (BAT). Utje­caj pro­i­zvo­dnje na oko­liš sa­gle­da­va se in­te­gral­ no a ne se­pa­ra­tno u odno­su na odre­đe­ne sa­sta­vni­ce oko­ li­ša kao što su zrak, voda, tlo itd. Na taj na­čin mje­ri se utje­ caj ne­kog po­stro­je­nja na uži i ši­ri oko­liš u ko­jem dje­lu­je kao i mje­re koje je nu­žno usvo­ji­ti kako bi ta­kvo po­stro­je­nje bi­lo pri­hva­tlji­vo za oko­liš i za­je­dni­ cu unu­tar koje dje­lu­je.

Izgra­dnjom grad­skog ure­đa­ ja za pro­či­šća­va­nje otpa­dnih voda ri­je­še­no je je­dno značaj­ no pi­ta­nje za­šti­te oko­li­ša. U rje­ša­va­nje tog pro­ble­ma ak­ tivno su uklju­če­ni i stru­čnja­ci Podravke.

Na­še po­kro­vi­telj­stvo u dje­ lo­va­nju eko-ško­le (Osno­vna ško­la An­tun Nem­čić-Go­sto­ vin­ski) izraz je naše bri­ge za bu­du­ćnost za­šti­te oko­li­ša i edu­ka­ci­ju no­vih na­ra­šta­ja.

Eko-ško­la no­si­telj je i Ze­le­ne za­sta­ve što zna­či da je i među­ narodno pri­zna­to dje­lo­va­nje uče­ni­ka i na­sta­vnog oso­blja na za­šti­ti oko­li­ša.

U okviru na­sto­ja­nja da se grad i oko­li­ca usmje­re k odr­ ži­vom ra­zvo­ju po­kre­nu­ta je izra­da Agen­de 21. Agen­da je svjet­ska ini­ci­ja­ti­va za odr­ži­vi ra­zvoj lo­kal­nih za­je­dni­ca či­me je Ko­pri­vni­ca svr­sta­na u ka­te­ go­ri­ju za­je­dni­ca koje na­sto­je na svjet­skom ni­vou usmje­ri­ti ra­zvoj za­je­dni­ce na pri­hva­tljiv na­čin za nje­ne sta­no­vni­ke i ši­ ru za­je­dni­cu.

Podravka ta­ko­đer aktivno su­ dje­lu­je u ra­du or­ga­ni­za­ci­ja ko­ je se bri­nu o za­šti­ti oko­li­ša kao što su Eko-ozra or­ga­ni­za­ ci­ja koja na­sto­ji na što efi­ka­sni­ ji na­čin ri­je­ši­ti pro­blem am­ba­ la­žnog otpa­da, HGK- Vi­je­će za zaštitu oko­li­ša, GI­U­PAK, HUP i već spo­me­nu­ti HR­ PSOR te mno­ge dru­ge.

Na kraju po­tre­bno je opet naglasiti da za­šti­ta oko­li­ša ne mo­že dati re­zul­ta­te bez akti­ vnog uklju­či­va­nja sva­kog po­ je­din­ca u okvi­ri­ma nje­go­vih mo­gu­ćno­sti. To zna­či da je do­ pri­nos sva­kog po­je­din­ca zna­ ča­jan bez obzi­ra kako se taj do­ pri­nos mo­že u prvi čas či­ni­ti ma­le­nim. NE PO­STO­JI MA­ LE­NI DO­PRI­NOS JER SVA­KI DO­PRI­NOS JE ZNA­ČA­JAN U PO­STI­ZA­NJU UKU­PNOG CI­LJA - ZDRA­VI­JI I OČU­VA­ NI­JI OKO­LIŠ.

Kru­no­slav Te­žak iz Unu­tar­njeg tran­sporta

∆ moj hobi

Naj­vi­še od svega Kru­nu u ži­vo­tu pra­ti pje­sma Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

L

Uz Studenu je i vježbanje puno ugodnije i ljepše

o­pta na Čo­kle­vi­ni i pje­ sma je­dna­ko su bili za­ stu­plje­ni u da­ni­ma odra­ sta­nja Kru­ne Te­ža­ka, ali je gla­so­vna na­da­re­nost pre­vla­da­ la. Po­se­bno za ra­zdo­blja va­ ra­ždin­skog ŠUP-a gdje je za­ vr­šio sto­lar­ski za­nat. Na na­ go­vor paj­da­ša sa 14 go­di­na kre­nuo je Kru­no u ”ka­ri­je­ru” pje­va­ča ama­te­ra u ko­joj je sa svo­jim gla­som osvo­jio na­klo­ nost mnogih ži­ri­ja i po­zna­va­ te­lja gla­zbe. Pr­ve mo­ti­va­cij­ske na­gra­de do­bio je u Jal­ža­be­tu Var­ždi­nu, Lud­bre­gu, a s pra­ vim na­stu­pi­ma po­čeo je po­vra­

tkom na ko­pri­vni­čko po­dru­ čje. U zla­tno do­ba ama­ter­skog pje­va­nja i ob­ve­znih sva­ko­tje­ dnih na­tje­ca­nja Kru­no kre­će s ”Ka­ra­va­nom mla­do­sti” ko­ ja je go­sto­va­la u Ra­si­nji, Go­li, Ivan­cu, Dr­nju, Le­gra­du..., pa je me­đu naj­bo­lji­ma na ”Mla­ di se­la 72”. U to vrijeme Kru­ no na ”Ka­ra­va­ni na­ro­dnog me­ lo­sa” u Dr­nju s pjesmom ”Slu­ žil je­sem” osva­ja i gi­ta­ru za na­ gra­du. Bi­lo je to vrijeme Mi­še Ko­va­ča ko­je­ga je posebno obo­ ža­vao, Pro ar­te, ka­sni­je i Da­de To­pi­ća. Pra­vi pje­va­čki za­mah do­ži­vlja­va Te­žak na ”Da­ru­var­ skim su­sre­ti­ma” kad je kao pred­sta­vnik Ko­pri­vni­ce osvo­ jio se­dmo mje­sto u kon­ku­ren­

ci­ji pje­va­ča ama­te­ra iz biv­še Ju­ go­sla­vi­je. Vr­hu­nac pak pje­va­ čke ka­ri­je­re bio mu je na Ku­ pu gra­do­va u Va­ra­ždi­nu gdje je na­stu­pao za re­pre­zen­ta­ci­ ju Ko­pri­vni­ce (Bel­ko, Mar­tin­ če­vić, Su­šanj, Ko­lar, Te­žak) od koje je za bod bio bo­lji Bje­lo­ var. Va­ra­ždin­ska afir­ma­ci­ja gla­ so­vnih mo­gu­ćno­sti odve­la ga je i u prvi elek­tri­čni sa­stav ”Al­ ba­tros” koji je ”pro­fi­ta­bil­no” odra­đi­vao za­ba­ve, sva­to­ve, u vrijeme kada se od gla­zbe do­ bro ži­vje­lo. Na­kon toga sli­je­di po­pu­lar­ni ”G-18” ge­ne­ra­cij­ski obi­lje­žen s Ma­lja­kom na če­lu da bi Kru­no za­vr­šio na mje­stu Mar­tin­če­vi­ća u ”Kra­lu­ši­ma” gdje se svi­rao dru­ga­či­ji stil, ali

su se i ”nov­ci bro­ji­li”. Bi­lo je to vrijeme kada ni­je bi­lo pra­vih ra­zgla­sa, kada su se pje­sme ski­ da­le s ra­di­ja. Svi­rao je Kru­no i rok, sta­ro­grad­ske, a sje­ća­nje ga vra­ća i u vrijeme voj­ske ka­ da je u Ra­škoj osvo­jio pr­vu na­ gra­du na fe­sti­va­lu ”San­džak”.

Pje­vao je, ”tu­kao” za se­be i po bu­bnje­vi­ma i pa­si­o­ni­ra­no sku­ pljao plo­če. Da­nas su mu na ”top li­sti” pje­va­či­ce Va­na i Ma­ ja Bla­gdan, a od ne­ka­da­šnjeg re­per­to­a­ra od pet­sto­ti­njak pje­ sa­ma danas se mno­ge pje­sme ”ko­ri­ste” za dru­že­nje s paj­da­ši­ ma. Po­gla­vi­to u nje­go­vim go­ri­ ca­ma u Vla­i­sla­vu­ gdje zri­je gra­ še­vi­na i si­vi pi­not.

U Po­drav­ku je do­šao pri­

je 34 godine, u isti Unu­tar­nji tran­sport. ”Šlja­ker­ski” po­sao, pa če­ti­ri godine vi­lju­ška­ra i na kraju za­vr­še­na pro­me­tna u Kri­ žev­ci­ma i mje­sto vo­di­te­lja što sada oba­vlja. Svih tih go­di­na ni se­kun­de ni­je bio na bo­lo­va­ nju, ni­ka­da ”za­spao” ili ne­o­pra­ vda­no izo­stao. Već 25 go­di­na do­la­zi na po­sao to­čno u po­la šest, po­tom sa­sta­vlja dne­vni ra­spo­red, pla­ni­ra ko­mu­ni­ka­ ci­ju sa že­lje­zni­com, skla­di­šti­ ma. Tim­ski je to rad u ko­jem je­dna­ko svi su­dje­lu­ju od vi­lju­ ška­ri­sta do ra­dni­ka koji se ba­ ve uto­va­rom re­pro­ma­te­ri­ja­la u va­go­ne, kon­tej­ne­re, opskr­bom tvor­ni­ca.

Naj­vi­še od svega Kru­nu u ži­

vo­tu pra­ti pje­sma. Vo­kal ko­ ji će bi­ti za­pam­ćen u na­šim raz­mje­ri­ma. Svu svo­ju pje­va­ čku upje­šnost Kru­no nam je pri­ka­zao kroz mnoš­tvo čla­na­ ka i sli­ka koje je mar­lji­vo go­di­ na­ma izre­zi­vao iz no­vi­na. Ri­je­ tko vi­đe­na do­ku­men­ta­ci­ja o je­ dnom pje­va­čkom vre­me­nu iz ho­bi­ja.n

Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

Po­ziv Podravkašima na lje­to­va­nje na Vis

Otok bo­gat vre­me­nom!

Ot­krij­te ljepote na­ta­lo­že­nog vre­me­na u vi­škim uva­la­ma i grad­ skim uli­ca­ma. Ne pro­pu­sti­te svjet­ski po­zna­te uva­le kao što je Sti­ni­va. Ci­je­li otok sa svo­jom po­vi­je­snim zna­me­ni­to­sti­ma i pri­ ro­dnim lje­po­ta­ma vam je na ra­spo­la­ga­nju sa sco­o­te­rom ili bi­ci­ klom.

Ko­mi­ža, s je­din­stve­nim ri­bar­skim mu­ze­jom, uda­lje­na je svega 15 mi­nu­ta iz Vi­sa, a iz Ko­mi­že se oti­sni­te u ne­po­no­vlji­vu Mo­dru špi­lju na Bi­še­vu.

Za lju­bi­te­lje dobre hra­ne Vis je ide­la­no mje­sto zbog izvr­snih re­ sto­ra­na i ko­no­ba koje slu­že svje­žu ri­bu, te eko­lo­ški uzga­ja­no po­ vr­će i vo­će iz vla­sti­tih vr­to­va.

Ho­tel Is­sa*** Vis Na sa­moj pla­ži, svega 400 me­ta­ra od cen­tra gra­da Vi­sa, na osa­ mi, ide­a­lan za odmor od sva­ko­dne­vni­ce, ho­tel vam pru­ža ne­za­ bo­ra­vna ju­tra.

Za spor­ta­še tu je sport­ski cen­tar s te­ni­skim, ko­šar­ka­škim i no­go­ me­tnim te­re­ni­ma.

CI­JE­NE I UVJE­TI Ho­tel Is­sa*** Vis SE­ZO­NA A - do 20. 6. i od 6. 9. - 256 kn SE­ZO­NA B - 21. 6. do 18. 7. i od 23. 8. do 5. 9. - 319 kn SE­ZO­NA C od 19. 7. do 22. 8. - 378kn Ci­je­na je po oso­bi i da­nu, za po­lu­pan­si­on, uklju­če­na bo­ra­vi­šna pri­stoj­ba.

Di­je­te do 6 g - gra­tis! Za di­je­te 6-12 g. (na po­mo­ćnom le­ža­ju) plaća se 55, 90, odnosno 110 kuna (ovisno o sezoni) - svi po­pu­ sti za dje­cu vri­je­de uz dvo­je odra­slih u so­bi.

Do Vi­sa sti­že­te za svega sat i 15 mi­nu­ta (ka­ta­ma­ra­nom) ili dva sa­ta i 15 mi­nu­ta (tra­je­ktom) i to sa naj­ma­nje 3 tra­jek­tne i dvi­ je ka­ta­ma­ran­ske linije dne­vno. Vi­še in­for­ma­ci­ja na www.jadro­ linija.hr Za re­zer­va­ci­je obra­ti­te se Ma­ji Maj­stro­vić, FI­MA Va­li­dus d.d.tu­ri­sti­čka di­vi­zi­ja na tel. 021/541 500; fax 021/541 508, mo­bi­tel 091/3909 850; e-ma­il: mmaj­stro­vic@fi­ma.com

Li­ko­vna ko­lo­ni­ja u Kri­žev­ci­ma U Kri­žev­ci­ma je u su­bo­tu, 19. tra­vnja, odr­ža­na dru­ga žu­pa­nij­ ska li­ko­vna ko­lo­ni­ja. Ma­ni­fe­sta­ci­ja je za­po­če­ta pro­šle godine u Ko­pri­vni­ci s ten­den­ci­jom odr­ža­va­nja sva­ke godine u je­dnom od žu­pa­nij­skih gra­do­va u vrijeme Da­na Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke žu­ panije. Ove godine do­ma­ćin li­ko­vne ko­lo­ni­je bili su grad Kri­žev­ ci i Kri­že­va­čki li­ko­vni krug (KLK) a iz Li­ko­vne se­kci­je ”Podrav­ ka 72”, kao predstavnici Ko­pri­vni­ce sli­ka­li su: Dar­ko Vra­tić, Me­ lin­da So­kač, Ma­ri­ca Jal­šo­vec, Sla­va Bla­že­ko­vić i Ma­ri­jan Gal. Na ko­lo­ni­ji je izra­đe­no 20-ak sli­ka koje će bi­ti izlo­že­ne u Grad­skoj kri­že­va­čkoj ga­le­ri­ji.

M. G.

S

To­mi­ši­ne fo­to­gra­fi­je New Yorka u Ga­le­ri­ji Ko­pri­vni­ca

a­mo­stal­na izložba umje­ tni­čkih fotografija ko­pri­ vni­čkog di­zaj­ne­ra Ma­ri­ja To­mi­še pri­vu­kla je ve­li­ki broj po­sje­ti­te­lja na dan otvo­re­nja izlo­žbe pod na­zi­vom “NYX” u Ga­le­ri­ji Ko­pri­vni­ca.

- Fo­to­gra­fi­je koje pri­ka­zu­ ju moj in­ti­mni do­ži­vljaj New Yorka naj­pri­je su vi­dje­li prija­ telji, a bu­du­ći da su im se svi­ dje­le, re­kli su da bi bi­lo šte­ta ne po­ka­za­ti ih javnosti.

Ma­rio To­mi­ša kre­a­ti­vni je direktor ko­pri­vni­čke tvr­tke “Skin29”, a od 1996. do 2006. godine ra­dio je u Mar­ke­tin­gu i Kor­po­ra­ti­vnim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ ma Podravke.

Na izlo­žbi su izlo­že­ne cr­nobi­je­le fo­to­gra­fi­je s mo­ti­vi­ma

Do­a­jen ko­pri­vni­čkog no­vi­nar­stva Ivo Či­čin Ma­šan­sker, koji je svo­je­do­bno bio za­po­slen i u Podravki, tek nakon odla­ska u mi­ro­vi­nu odlu­ čio je obja­vi­ti svo­ju pr­vu knji­gu - mo­no­gra­fi­ju.

Ri­ječ je o knjizi pod na­slo­vom “Fo­to­gra­fi­je”, a u njoj je ti­ska­no sto­ti­njak sli­ka koje je sni­mao od po­če­tka še­zde­se­tih do po­če­tka osam­de­se­tih go­ di­na pro­te­klog sto­lje­ća. Knji­gu je “po­pra­tio” i otvo­re­njem izlo­žbe fotografija u Ga­le­ri­ji S gdje je izlo­žio po­lo­vi­cu od onih koje su pred­sta­vlje­ ne u knjizi. Na fo­to­gra­fi­ja­ma mo­gu se vi­dje­ti do­ ga­đa­ji i akcije iz pro­šlih vre­me­na, kao što su ne­ ka­da­šnje omla­din­ske ra­dne akcije, por­tre­ti ta­da­

28. 4. ponedjeljak 29. 4. utorak 30. 4. srijeda 5. 5. ponedjeljak 6. 5. utorak 7. 5. srijeda 8. 5. četvrtak 9. 5. petak

- Varivo grah s ječmenom kašom, hamburger, salata - Juneći paprikaš, kukuruzni žganci, salata - Pohana pureća prsa, pirjano povrće, salata - Varivo mahune, hrenovke, voće - Svinjetina u saftu, riža s povrćem, salata - Varivo špinat, pire krumpir, pivska kobasica - Pileći paprikaš, tjestenina, salata - Ćufte u rajčici, slani krumpir, kolač

Sljedeći broj naših novina izlazi u petak, 9. svibnja

šnjih po­li­ti­ča­ra i ja­vnih li­čno­sti, pej­sa­ži, te do­ga­ đa­ji i pri­zo­ri - kako je ne­ka­da bi­lo. Že­li­mir Ko­šče­vić, koji je otva­rao izlo­žbu i go­ vo­rio o knjizi, me­đu osta­lim je ista­knuo: “Ako u Či­či­no­vim fo­to­gra­fi­ja­ma i pre­po­zna­mo pro­šlo vrijeme, ono će - ne zbog po­vi­je­sti - već zbog au­tor­skog i kre­a­ti­vnog pri­stu­pa te­mi i mo­ti­vu bi­ti pre­ra­đe­no, odnosno ko­di­ra­no zna­ko­vi­ma ko­ji­ma više ne upra­vlja­ju či­nje­ni­ce po­vi­je­snih odre­dni­ca, nego pa­ra­me­tri osje­ćaj­ne i estet­ske per­ce­pci­je.”

Izda­va­nje knjige omo­gu­ći­li su mnogi spon­zo­ ri, me­đu ko­ji­ma Be­lu­po i Podravka. Ml. P.

Čla­no­vi Li­te­rar­ne se­kci­je KUD-a Podravka obi­lje­ži­li su Dan pla­ne­ta Ze­mlje Već tra­di­ci­o­nal­no, članovi Li­te­rar­ne se­kci­je KUD-a Podravka sudjelovali su u obi­lje­ža­va­nju 22. tra­vnja - Da­na pla­ne­ta Ze­mlje. Do­ma­ći­ni su­sre­ta bili su Va­ra­ždin­sko knji­že­vno druš­tvo i Iva­ne­čki pje­sni­čki krug. Ma­ni­fe­sta­ci­ja je zapo­ čela u Ivan­cu po­dno Ivan­či­ce, a na­sta­vi­lo se na sa­mom vr­hu Ivan­či­ce. Li­te­rar­no dru­že­nje pro­te­ klo je uz či­ta­nje pje­sa­ma kaj­kav­skog na­rje­čja.

Ovo je bila pri­li­ka da se učvr­sti i pro­ši­ri su­ra­ dnja ko­pri­vni­čkih li­te­ra­ta s va­ra­ždin­skim i iva­ ne­čkim pje­sni­ci­ma.

Iz Ko­pri­vni­ce na ovom su­sre­tu sudjelovali su Ka­ti­ca Ra­jić - Po­pi­jač, Ja­sna Ja­ko­pa­nec, Ma­ri­ ca Fer­lin­deš i Do­ma­goj Šva­bek, a ugo­dno dru­ že­nje je po­tra­ja­lo do ka­snih po­sli­je­po­dne­vnih sa­ti. D. Š.

Ve­li­ka hu­ma­ni­tar­na izložba u centru Ko­pri­vni­ce

Vi­še od sto­ti­njak sli­ka, te skul­ptu­ra, bi­lo je pro­šlog vi­ ken­da izlo­že­no u ve­li­kom ša­ to­ru u cen­tru gra­da s ci­ljem da se u ovoj humanitarnoj akci­ji pri­ku­plja­ju sred­stva za ku­pnju me­di­cin­skih po­ma­ga­ la za ko­pri­vni­čku bol­ni­cu. Sli­ ke su na­sta­le na ko­lo­ni­ji pro­ šlo­ga lje­ta na Je­ško­vu, u or­ga­ ni­za­ci­ji li­ko­vne udru­ge Mi­ta­ cil­la al­ba, koja je u vla­sniš­tvu čla­na Li­ko­vne se­kci­je Podrav­ ke Dra­gu­ti­na Ci­gla­ra. Za tu hva­le vri­je­dnu akciju svoj do­ pri­nos da­lo je 36 sli­ka­ra Li­ko­ vne se­kci­je Podravke. Izlo­žbu je pri­go­dnim ri­je­či­ma otvorio gra­do­na­čel­nik i sa­bor­ski za­ stu­pnik Zvonimir Mr­šić. Pri­ su­tni­ma se obra­tio i or­ga­ni­za­ tor Dra­gu­tin Ci­glar koji se za­ hva­lio svim sli­ka­ri­ma i ki­pa­ri­ ma na po­klo­n­je­nim sli­ka­ma u hu­ma­ni­tar­ne svr­he.

N.Z.L.

Pri­ja­telj­ska po­ru­ka do­di­rom

Ugo­dan za­gr­ljaj, ru­ka oko ra­me­na koja ota­pa na­pe­tost, sti­sak pri­ja­telj­ske ru­ke - ljud­ske su ge­ste koje su vrlo va­žne i ko­ri­sne, a što mnogi od nas ne uo­ča­va­ju

Piše: dr. Ivo Belan

J

e­dna obi­telj za­bri­nu­ta oko ne­po­slu­šno­sti nji­ho­vog si­ na ti­nej­dže­ra kon­zul­ti­ra­la je psi­hi­ja­tra, koji je tje­dni­ma po­ku­ša­vao po­no­vno uspo­sta­vi­ ti ko­mu­ni­ka­ci­ju izme­đu emo­ ci­o­nal­no otu­đe­nog de­čka i nje­ go­vog oca. Je­dnog da­na otac je odje­dnom ustao s ka­u­ča i za­ gr­lio svog si­na. De­čko je ta­ko­ đer uz­vra­tio za­gr­lja­jem i obo­ ji­ca su za­pla­ka­li. “Ovo je prvi put da si me dr­žao u ru­ka­ma od vre­me­na kad sam bio di­je­ te”, ta­da je re­kao de­čko.

Bez obzi­ra mo­že­mo li to pri­ zna­ti ili ne, mnogi od nas su bol­no in­hi­bi­ra­ni što se ti­če do­

di­ra dru­gog ili bi­ti do­di­ri­van, čak i od onih koje vo­li­mo. U pro­sje­ku, lju­di su često sklo­ni mi­sli­ti o tje­le­snom kon­ta­ktu je­di­no u smi­slu se­ksa ili fi­zi­ čkom obra­ču­nu.

Mnogi ne odo­bra­va­ju bi­lo ka­ kav do­dir, jer ga sma­tra­ju “sen­ zu­al­nim”.

Do­dir igra va­žnu ulo­gu u pru­ ža­nju ohra­bre­nja, izra­ža­va­nju nje­žno­sti i po­ka­zi­va­nju emo­ci­ o­nal­ne po­dr­ške. Do­dir je klju­ čni aspekt svih ljudskih odno­ sa. Ipak, osim u mo­men­ti­ma ek­stre­mne kri­ze, često za­bo­ra­ vlja­mo kako za­tra­ži­ti ili po­nu­ di­ti - tu bla­go­dat. Za­bo­ra­vlja­ mo, pri­mje­ri­ce, kako ona mo­ že za­ci­je­li­ti “ra­ne” na­sta­le od ne­ke sva­đe.

Ta­ko­đer, sklo­ni smo za­bo­ra­ vi­ti koliko ugo­dan i utje­šan mo­že bi­ti fi­zi­čki kon­takt kad smo pod stre­som. Pa ipak, u sva­ko­dne­vnom ži­vo­tu ri­je­tki su oni koji spo­je ru­ke - bi­lo u

∆ SPORT

Pr­va uta­kmi­ca po­lu­fi­na­la Ku­pa ku­po­va za ru­ko­me­ta­ši­ce

Dva go­la na­de za fi­na­le PO­DRAV­KA VE­GE­TA - LAR­VIK 29:27 (14:17) Pi­še: Slav­ko Pe­trić Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

R

u­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te ri­je­tko vi­đe­nim za­la­ga­njem po­bi­je­di­le su u če­tvr­tfi­na­lu ru­munj­ski Cluj Jo­li­don da bi na isto­vje­ tan na­čin svla­da­le u pr­voj uta­ kmi­ci po­lu­fi­na­la do sada ne­sa­ vla­di­vi nor­ve­ški Lar­vik. Zbi­lo se to pro­šle su­bo­te u gi­mna­zij­ skoj dvorani na Le­ni­šću pred oko dvi­je ti­su­će na­vi­ja­ča koji su i te kako za­slu­žni što su se Podravkine ru­ko­me­ta­ši­ce od stal­nog vod­stva go­šći di­gle do po­bje­dni­čka dva ra­zli­ke i osi­ gu­ra­le put na­de za uz­vrat ove su­bo­te. Po­če­lo je s pu­no po­gre­ ša­ka na obje stra­ne, ali i vod­ stva ek­splo­zi­vni­jih go­šći, da bi u de­se­toj mi­nu­ti po­ra­vna­la na 5:5 To­do­rov­ska. Od ta­da Kri­ sti­an­sen, Lar­sen i Ri­e­gel­tuth kre­ću u stva­ra­nje ra­zli­ke koja se stal­no kre­će oko tri pa i više go­lo­va. Do­bro se s Nor­ve­žan­ ka­ma, koje igra­ju po­kre­tlji­vu pli­tku obra­nu s br­zim kon­tra­ na­pa­di­ma, no­se Bo­ži­ca Pal­čić, Svi­tla­na Pa­si­čnik i Mi­ran­da Ta­ ta­ri. Vra­tar­ke ne da­ju ni­ka­kav sti­mu­lans eki­pi i kada je bi­lo šest ra­zli­ke za Lar­vik (11:17) izgle­da­lo je da je za Po­drav­ku eu­rop­ska pri­ča za­vr­še­na. No, Pa­si­čnik sma­nju­je na če­ti­ri ra­ zli­ke, a Pal­čić na po­dno­šljivih tri u po­lu­vre­me­nu.

Ipak, na­da u pre­o­kret je ti­nja­ la, i - do­go­di­la se. Podravka je kre­nu­la u drugi dio kao da se ni­šta ni­je do­go­di­lo, ri­je­še­na da ne izgu­bi uta­kmi­cu. Naj­va­žni­ ji tre­nu­trak bio je uvo­đe­nje u

igru Ma­je Ko­žnjak koja je, i to s igra­či­com ma­nje, hra­bro po­ te­gnu­la za 15:17. Ka­da je Pa­si­ čnik sa se­dam sma­nji­la na dva ra­zli­ke, Ta­ta­ri „pro­da­la“ fin­tu i za­bi­la za 19:21, a sve­mu to­me Ze­bić do­da­la gol s kri­la u 42. mi­nu­ti za 20:21, sve je slu­ti­lo na ve­li­ki uspjeh. Ve­li­kom pri­ti­ sku do­ma­ćih, koje le­te na kri­li­ ma pu­bli­ke, go­šće su odo­li­je­va­ le ni­zom izje­dna­če­nja (23:23, 24:24, 25:25). Pre­te­žni dio su­ sre­ta ne igra Lar­vi­ku naj­bo­lja To­nja Lar­sen i Podravka uspje­ šno ka­pi­ta­li­zi­ra tu po­go­dnost.

Podravka ne­za­u­sta­vlji­vo ju­ri­ ša u Lar­vi­ko­vu obra­nu i kada je Ma­ja Ko­žnjak po­sti­gla gol u 54. mi­nu­ti za pr­vo vod­stvo Podravke (26:25) po­bje­dni­čka vrata bila su od­škri­nu­ta. U za­

vr­šni­ci su­sre­ta, uz fa­na­ti­čnu bor­be­nost, stu­pa­ju na sce­nu one na­ji­sku­sni­je, Pa­si­čnik i To­ do­rov­ska. Svi­tla­na po­sti­že gol pre­dno­sti u ur­ne­be­snoj atmo­ sfe­ri u 57. mi­nu­ti kada su bi­ le isklju­če­ne Ta­ta­ri i Hor­vat, a Na­ta­li­ja u 58. mi­nu­ti gol za 28:26 i tu je bio kraj Lar­vi­ko­ vom odu­pi­ra­nju da ne ode iz Ko­pri­vni­ce ne­po­ra­žen.

Na kraju su bila ve­li­ka dva go­ la ra­zli­ke za Po­drav­ku. Da li će to bi­ti Podravki do­volj­no u uz­ vra­tu za igra­nje u još je­dnom eu­rop­skom fi­na­lu, ili će to Lar­ vi­ku bi­ti do­volj­no ma­lo za za­ vr­šnu uta­kmi­cu? Lar­vik se u Ko­pri­vni­ci pred­sta­vio ipak za ni­jan­su sla­bi­ji nego se o nje­ mu pri­ča­lo. Me­đu­tim i ta­kav bi bio ne­po­bje­div da ni­je bi­lo

te Podravkine bor­be­no­sti, ”pe­ te br­zi­ne” koja je opet do­ve­la do že­lje­nog ci­lja. Prem­da su gla­vni te­ret ove uta­kmi­ce izni­ je­le Pa­si­čnik i Ta­ta­ri, uz klju­ čnu ”inje­kci­ju” To­do­rov­ske, Ma­ja Ko­žnjak i Bo­ži­ca Pal­čić ipak su bi­le pr­va ime­na sa­sta­ va koji je još je­dnom po­ka­zao da fun­kci­o­ni­ra kada svi mi­sle isto. Obje su odi­gra­le baš ona­ ko kako Lar­vi­ku ni­je odgo­va­ra­ lo. U čvr­stoj obra­ni Nor­ve­žan­ ki svo­jom odlu­čno­šću i okre­ tno­šću bi­le su ”ši­lo” koje im je je­di­no mo­glo na­u­di­ti.

Po­drav­ka Ve­ge­ta igra­la je u sa­sta­vu: Žde­rić, Jel­čić, Ko­ žnjak 4, Pal­čić 4, To­do­rov­ska 2, Lo­vrak, Ze­bić 2, Ga­će, Hor­ vat 1, Fra­nić 1, Pa­si­čnik 10 (5) Bu­lath 1, Tar­le, Ta­ta­ri 4.

vre­me­nu tu­ge, ža­lo­sti ili tje­sko­ be, bi­lo u tre­nu­ci­ma mi­ra i za­ do­volj­stva.

Ispi­ti­va­nja do­jen­ča­di i ma­le dje­ce ope­to­va­no su po­ka­za­la da za nji­hov ra­ni fi­zi­čki i men­ tal­ni ra­zvoj ni­šta ni­je va­žni­ je od do­di­ri­va­nja. Oni koji su imali naj­vi­še fi­zi­čkog kon­ta­kta s ro­di­te­lji­ma ili dru­gim odga­ja­ te­lji­ma na­jbr­že su na­u­či­li ho­da­ ti i go­vo­ri­ti i imali su ve­ći kvo­ ci­jent in­te­li­gen­ci­je. Kod ma­le dje­ce do­dir često ko­ri­sti­mo da ih ču­va­mo ili kon­tro­li­ra­mo, a rje­đe da se s nji­ma igra­mo ili da im iska­že­mo lju­bav i pri­vr­ že­nost. Mnogi ro­di­te­lji koji br­ka­ju se­ksu­al­ni do­dir s do­di­ rom nje­žno­sti, pa­žnje, ohra­bre­ nja ili sim­pa­ti­je, ili se bo­je ili ih je sram ući u fi­zi­čki kon­takt sa svo­jim već odra­slim si­no­vi­ma ili kće­ri­ma. On­da se ne treba ču­di­ti da mnogi od nas pro­vo­ de ži­vo­te bez do­di­ra dru­gog ili da drugi do­di­ru­je njih.

Ka­ko za­po­če­ti s no­vim na­ či­nom po­na­ša­nja? Psi­ho­lo­zi pre­po­ru­ču­ju pr­vo po­pri­ča­ti sa svo­jom obi­te­lji o toj pro­ mje­ni po­na­ša­nja, a ne odje­ dnom i po­je­di­na­čno po­sta­ti “do­di­ri­vač”. Za­tim, za­što ne za­po­če­ti s je­dno­sta­vnim či­ ni­ma fi­zi­čkog kon­ta­kta, koji su uo­bi­ča­je­ni samo u ne­kim obi­te­lji­ma. Za­što se ne za­gr­li­ ti kod po­zdra­va ili odla­za­ka?

Izni­mno je va­žno da kod do­ di­ra čo­vjek bu­de emo­ci­o­nal­ no po­šten i iskren, a ne da to ra­di iz pu­ke for­mal­no­sti.

Mnogi od nas ne uspi­ju na­u­ či­ti da su mo­gu­će ra­zli­či­te vr­ ste do­di­ra, koje ima­ju ra­zli­či­ to zna­če­nje.

Kroz do­dir se do­ga­đa više od ono­ga što ve­ći­na od nas uo­ča­ va. Do­dir ma­gi­čno ota­pa ba­ ri­je­re me­đu lju­di­ma. On mo­ že sru­ši­ti emo­ci­o­nal­ne zi­do­ve koje gra­di­mo i unu­tar nas sa­ mih. n

Ru­ti­ni­ra­na po­bje­da protiv Vi­ro­vi­ti­čan­ki PO­DRAV­KA VE­GE­TA- TVIN TR­GO­CEN­TAR 37:22 (19:12)

S

kro­mni broj gle­da­te­lja, skro­mno ru­ko­me­tno iz­ danje, ali i pre­gr­št za­ni­ mlji­vo­sti vezanih za su­sret po­slje­dnjeg pr­ven­stve­nog ko­ la Podravke Ve­ge­te s vi­ro­vi­ti­ čkim ”la­vi­ca­ma” koje to ovaj put nisu bi­le. Na po­če­tku izgle­da­lo je kao da igra­ju dva Po­drav­ki­na sa­sta­va jer su Zov­ ko­ve dje­voj­ke ima­le za su­par­ ni­ce ko­le­gi­ce na ško­lo­va­nju u TVIN-u koje je vo­dio pri­ je Podravkin tre­ner Mr­đen. ”Ško­lar­ke” su po­ve­le s 1:0, a i

u na­stav­ku po­sti­gle prvi gol.

Za za­bi­lje­ži­ti je i to da su u pr­ vom di­je­lu vo­di­le i sa 6:5, pri­ mi­je­će­no je da su na te­re­nu bi­le i tri Ani­te (Bu­lath, Ga­će, Po­ljak) te da su uta­kmi­cu vo­ di­le su­tki­nje iz Ku­ti­ne (Cr­no­ je­vić, Ko­sti­cki). Za oko za­pe­ lo je i to da se na go­lu u dru­ gom di­je­lu po­ja­vi­la i ve­te­ran­ ka Bar­ba­ra Stan­čin umje­sto Iva­ne Jel­čić koja je na odmo­ ru za su­bo­tnju uta­kmi­cu u Nor­ve­škoj. U po­če­tku su­sre­ ta Svi­tla­na Pa­si­čnik je ozli­je­di­

Go­di­šnja skup­šti­na Stol­no­te­ni­skog klu­ba Podravka

S

tol­no­te­ni­ski klub Podrav­ ka odr­žao je svo­ju re­do­vi­ tu izbor­nu skup­šti­nu na ko­joj je za pred­sje­dni­ka po­no­ vno iza­bran na če­tve­ro­go­di­ šnji man­dat Da­mir Šte­fan, koji nam je izme­đu osta­log re­kao: - Za­do­volj­ni smo s do­sa­da­ šnjim ra­dom u klu­bu. Stol­ni te­ nis ni­je samo eki­pni sport, već

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 30. ko­lo

Za­u­sta­vljen niz od de­vet do­ma­ćih po­bje­da SLA­VEN BE­LU­PO - RI­JE­KA 1:1 (1:0) U der­bi­ju 30. ko­la, što ga je pre­no­si­la i Hr­vat­ska te­le­vi­zi­ja, na ko­pri­vni­čkom Grad­skom sta­di­o­nu sa­sta­li su se tre­će­pla­si­ra­ni Sla­ ven Be­lu­po i če­tvr­to­pla­si­ra­na Rijeka. Po­bje­dni­ka ni­je bi­lo, a sva­ koj eki­pi je pri­pa­lo jedno po­lu­vri­je­me.

Sla­ven Be­lu­po je dobro kre­nuo, pa već u 4. mi­nu­ti Ča­val li­je­ po cen­tri­ra, no ipak pre­br­zo za Še­hi­ća. Ri­je­čki vra­tar Ra­dman je prvi puta in­ter­ve­ni­rao u 9. mi­nu­ti, ali ni­je imao pro­ble­ma sa slo­ bo­dnim udar­cem Po­lja­ka. Sla­ve­na­ši su li­je­pom akci­jom u 19. mi­ nu­ti okru­ni­li ja­ko do­bru igru. Sve je po­če­lo od Še­hi­ća, a De­lić je pre­kra­snom du­gom lo­ptom upo­slio Ča­va­la, koji se ru­tin­ski oslo­ bo­dio ču­va­ra i pre­ci­znim udar­cem do­nio svo­joj mom­ča­di za­slu­ že­nu pre­dnost. Osam mi­nu­ta ka­sni­je je Ča­val gotovo po­vi­sio izra­ vno iz kor­ne­ra, ali Ra­dman je kraj­njim na­po­rom sa­ču­vao svo­ju mre­žu. Po­tom opet opa­snost pred vra­ti­ma go­sti­ju, no Ra­dman je bio br­ži od Še­hi­ća. Rijeka je mo­gla izje­dna­či­ti u po­slje­dnjoj mi­nu­ ti pr­vog di­je­la, kad je Shar­bi­ni odu­zeo lo­ptu ne­o­pre­znom Pu­ri­ću, ali Ši­klić je izba­cio nje­go­vu po­vra­tnu lo­ptu.

Pr­vi dio je u po­tpu­no­sti pri­pao do­ma­ći­nu, ali u na­stav­ku je Ri­ jeka ipak bila ne­što bo­lja. U 49. mi­nu­ti se do­go­di­la jedina dvoj­be­ na si­tu­a­ci­ja. Pu­rić je u ka­zne­nom pro­sto­ru za­u­sta­vio Shar­bi­ni­ja, a su­dac Svi­lo­kos samo odma­hu­je ru­kom. Za­slu­že­no izje­dna­če­nje sti­glo je u 74. mi­nu­ti, kad se Shar­bi­ni sjaj­no oslo­bo­dio ču­va­ra na li­je­voj stra­ni i odli­čno pro­na­šao Bo­ži­ća, a on je s pet me­ta­ra la­ko po­sti­gao va­žan po­go­dak.

Bu­le je u 75. mi­nu­ti za­slu­že­no do­bio drugi žu­ti kar­ton zbog pre­kr­ša­ja na Ča­va­lu, ali Svi­lo­kos je na isti na­čin ka­znio i bor­be­ nog do­ma­ćeg igra­ča jer je po­kre­tom ru­ku tra­žio opo­me­nu za ri­ je­čkog na­pa­da­ča. U po­slje­dnjih de­se­tak mi­nu­ta obje su mom­ča­ di ima­le pri­li­ku za po­bje­du. U 83. mi­nu­ti je Đalo­vić lo­še pu­cao nakon asi­sten­ci­je Shar­bi­ni­ja, a če­ti­ri mi­nu­te ka­sni­je je opet Po­ ljak bio opa­san iz slo­bo­dnog udar­ca, ali Ra­dman je spa­sio bod Ri­je­ci. Obje mom­ča­di su ovim re­zul­ta­tom osta­le u bor­bi za pla­ sman u Kup Ue­fe, a do­jam je da su do­ma­ći no­go­me­ta­ši mo­gli već u Ko­pri­vni­ci ri­je­ši­ti pi­ta­nje tre­ćeg mje­sta da je bi­lo ma­lo vi­ še hrabrosti i sre­će.

- Do­bro smo kre­nu­li, imali vod­stvo, ali ni­smo izdr­ža­li ci­je­lu uta­kmi­cu. Ima­mo sku­čen izbor igra­ča, ne­ki od njih su i po­tro­še­ ni. Po­ku­ša­li smo s iz­mje­na­ma, ni­je po­mo­glo. Mi će­mo do kra­ja dati ma­ksi­mum, još smo u igri za pla­sman u Kup Ue­fe - re­kao je nakon uta­kmi­ce Kru­no­slav Jur­čić.

Ove su­bo­te Sla­ve­na­ši idu na te­ško go­sto­va­nje kod zagrebačkog Di­na­ma, a Rijeka ugo­šću­je uvi­jek ne­u­go­dni Haj­duk pa bi se mo­ gla na­sta­vi­ti utr­ka za tre­će mje­sto sve do kra­ja pr­ven­stva.

Pro­tiv Rijeke za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Ive­ša, Pu­rić (od 88. Gre­ gu­ri­na), Ko­ka­lo­vić, Kri­stić, Ši­klić, So­pić, Po­ljak, De­lić (od 71. Bo­ šnjak), Ja­ja­lo, Ča­val, Še­hić (od 81. Kre­sin­ger).

B. Fabijanec

Ku­gla­nje - Po­je­di­na­čno pr­ven­stvo Hrvatske za ku­gla­či­ce

Pr­va li­ga ru­ko­me­ta­ši­ca - 22. ko­lo

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

JELOVNIK

je i po­sli­je 9. ruj­na”.

- Po­se­bnost ove izlo­žbe jest u či­nje­ni­ci da To­mi­ša se­be ustru­ ča­va na­zva­ti umje­tni­čkim fo­to­ gra­fom ia­ko se me­di­jem fo­to­

Čičinova knjiga i izložba fotografija

KINOPREDSTAVE 24. - 30. 4. “HORTON”, američki animirani, sinkroniziran na hrvatski u 17 sati, a u nedjelju, 27. travnja i u 11 sati (matineja) 24. - 30. 4. “SWEENEY TODD: ĐAVOLJI BRIJAČ FLEET STREETA”, američko britanski glazbeni krimi triler - u 19 sati 24. - 30. 4. “NEMA ZEMLJE ZA STARCE”, američki triler/krimi drama u 21 sat

New Yorka, koje su na­sta­le ti­ jekom au­to­ro­vog boravka u New Yorku 1997. i 2007. go­ dine i či­ne ci­klus koji se mo­že opi­sa­ti kao “po­gled izva­na pri­

gra­fi­je do­ti­če kako for­mal­nim ško­lo­va­njem, ta­ko i pro­fe­si­o­ nal­nim ba­vlje­njem fo­to­gra­fi­ jom kao pre­dme­tom obli­ko­va­ nja u in­du­strij­skom i web di­ zaj­nu. Fo­to­gra­fi­je New Yorka na­sta­le u ra­zma­ku od de­set go­ di­na s ni­zom pre­po­zna­tlji­vih ur­ba­nih mo­ti­va prvi put Ma­ri­ ja To­mi­šu koprivničkoj pu­bli­ci pred­sta­vlja­ju kao umje­tni­čkog fo­to­gra­fa vi­so­kih estet­skih do­ me­ta - na­pi­sa­la je ra­vna­te­lji­ ca Ga­le­ri­je Dra­žen­ka Jal­šić Er­ ne­čić.

Izlo­žbu su otvo­ri­li ko­pri­vni­ čko - kri­že­va­čki žu­pan Dar­ko Ko­ren i gra­do­na­čel­nik Ko­pri­ vni­ce Zvonimir Mr­šić (na slici N. Wolfa). Izložba se mo­že ra­ zgle­da­ti do 12. svi­bnja. I. B.

Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

la pr­st, pro­sje­di­la na klu­pi do kra­ja su­sre­ta i otvo­ri­la ve­li­ko pi­ta­nje da li će igra­ti u Lar­vi­ ku. Što se igre ti­če, oče­ki­va­no Vi­ro­vi­ti­čan­ke su kre­nu­le svim sna­ga­ma i sve do 15. mi­nu­te uspje­lo im se ra­vno­pra­vno no­ si­ti s na­ši­ma.

U na­stav­ku uta­kmi­ce vi­đe­na je opet Ma­ja Ko­žnjak u ”Lar­ vik izda­nju”. Vi­dlji­vo je da se na­la­zi u do­broj for­mi i stal­na je opa­snost su­par­ni­čkim obra­ na­ma. Re­zo­lu­tno i sna­žno ula­ zi me­đu ”ma­su igra­či­ca” i na taj je na­čin po­sti­gla šest go­ lo­va. ”To­pov­ski” se nekoliko puta ogla­si­la i Ani­ta Bu­lath,

dok je Kri­sti­na Fra­nić u rea­ lizaciji i izvo­đe­nju se­dme­ra­ ca uspje­šno pre­u­ze­la ulo­gu Pa­si­čni­ko­ve. Ta­ta­ri je opet po­ka­za­la što zna ”kad pri­gu­ sti”. U sa­sta­vu go­šći vi­đe­no je da ško­lo­va­nje oči­to po­ma­ že Ivi Pon­grac, Ani­ti Po­ljak i Ivi Mi­la­no­vić Li­tre, Po­drav­ ka­ši­ca­ma, naj­bo­lji­ma u sa­sta­ vu go­šći. Podravka Ve­ge­ta je sa TVIN Tr­go­cen­trom igra­ la u sa­sta­vu: Žde­rić, Stan­čin, Ko­žnjak 6, Pal­čić 1, To­do­rov­ ska 7, Lo­vrak 3, Ze­bić 2, Ga­će 2, Hor­vat 1, Fra­nić 7 (4), Pa­si­ čnik, Bu­lath 4 (1), Tar­le 1, Ta­ ta­ri 3. S. P.

Za­cr­ta­ni cilj: po­vra­tak u Pr­vu li­gu

je on u ve­li­kom di­je­lu i po­je­di­ na­čni sport koji ovi­si o kva­li­te­ ti sva­kog po­je­din­ca. U do­sa­da­ šnjem ra­du klub se pr­ven­stve­ no osla­njao na vla­sti­te ka­dro­ve i sto­ga smo po­sti­gnu­tim re­zul­ ta­ti­ma za­do­volj­ni, posebice sto­ ga što smo u pro­te­kle če­ti­ri go­ dine kon­so­li­di­ra­li klub, odi­gra­ li dvi­je se­zo­ne u Pr­voj li­gi i da

sada u na­tje­ca­nju Dru­ge li­ge dr­ ži­mo kon­stan­tu u vr­hu. U pri­o­ ri­te­te koje smo si za­cr­ta­li za na­ re­dne če­ti­ri godine sva­ka­ko je na­sta­vak dalj­njeg rada na ško­ li stol­nog te­ni­sa, jer ima­mo ve­ li­ki po­ten­ci­jal u mla­dim igra­ či­ma. Cilj nam je i da­lje bi­ti u vr­hu Dru­ge li­ge i po­ku­ša­ti ući i u druš­tvo klu­bo­va u Pr­voj.

Na­mje­ra­va­mo re­a­li­zi­ra­ti ide­ju da se or­ga­ni­zi­ra me­đu­na­ro­dni stol­no­te­ni­ski tur­nir “Žar­ko Do­ li­nar” koji bi oku­pio ne samo hrvatske već i stol­no­te­ni­sa­če iz su­sje­dnih ze­ma­lja. Pro­jekt je vrlo am­bi­ci­o­zan, ali po­sto­ji odre­đe­ni in­te­res spon­zo­ra pa sam uvje­ren da će­mo ga uspje­ ti i re­a­li­zi­ra­ti. V. In­dir

Želj­ka Ore­ho­vec po­je­di­na­čna pr­va­ki­nja države Pre­kra­sna osje­čka ku­gla­na Pam­pas bila je po­pri­šte još je­ dnog velikog uspje­ha Želj­ke Ore­ho­vec. Želj­ka je ko­na­čno, kao kru­nu se­zo­ne, osvo­ji­la i na­slov pr­va­ki­nje države. Uvi­jek je s naj­vi­še ža­ra igra­la i da­va­la za eki­pu, ma­nje kad je u pi­ta­nju bi­ la oso­bna promocija. Za­dr­ža­la je fan­ta­sti­čnu for­mu sa za­vr­šni­ ce Li­ge pr­va­ki­nja i u dva da­na po­ka­za­la da joj ne­ma prem­ca u dr­ža­vi. Ni­je ni ču­dno, jer je i na Fi­nal fo­u­ru bila naj­bo­lja, bo­ lja i od svjet­skih ku­gla­ča. Je­di­nu kon­ku­ren­ci­ju ima­la je u le­gen­ dar­noj Bi­ser­ki Per­man iz Rijeke, koja se ni­je pre­da­va­la, ali se ipak mo­ra­la za­do­vo­lji­ti sre­brom. U kon­ku­ren­ci­ji 32 ku­gla­či­ce Po­drav­ku su u Osi­je­ku uz Želj­ku, za­stu­pa­le Lji­lja­na Pi­cer, Ines Vu­ka i Želj­ka Ši­ro­ki, ali nisu bi­le u bor­bi za vrh. Ž. Š.

UBI­UDR Podravke or­ga­ni­zi­ra

Na­tje­ca­nje u ku­gla­nju Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Po­ dravke or­ga­ni­zi­ra u su­bo­tu, 10. svi­bnja, tra­di­ci­o­nal­no na­tje­ca­nje u ku­gla­nju, a kako je pr­ven­stvo otvo­re­nog ti­pa, ovaj put se osim eki­pa iz po­je­di­nih Po­drav­ki­nih ra­dnih sre­di­na mo­gu pri­ja­vi­ti i drugi ku­gla­čki sa­sta­vi. Ovo­go­di­šnje na­tje­ca­nje u ku­gla­nju odr­žat će se u spo­men na po­gi­nu­le hrvatske bra­ni­te­lje. Ku­glat će se na ku­gla­ni Že­lje­zni­ča­ra u Ko­pri­vni­ci, a na­tje­ca­nje će po­če­ti u 8 sa­ti.

Pri­ja­ve za ku­gla­čki tur­nir pri­ma­ju se do 8. svi­bnja (če­tvr­tak) u UBI­UDR-u Podravke. S. P.

Broj 1880 • Petak, 25. travnja 2008.

U Ko­pri­vni­ci odr­ža­na tra­di­ci­o­nal­na ri­bo­lo­vno tu­ri­sti­čka i ga­stro­nom­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja

P

”Ri­bo­lov­ci svo­me gra­du”

ro­šle su­bo­te u Ko­pri­vni­ ci je po se­dmi puta odr­ ža­na ri­bo­lo­vno tu­ri­sti­ čka i ga­stro­nom­ska ma­ni­fe­sta­ ci­ja ”Ri­bo­lov­ci svo­me Gra­du”.

Or­ga­ni­za­tor je bila, kao i do­sa­ da­šnjih go­di­na, Tur­sti­čka za­je­ dni­ca Gra­da Ko­pri­vni­ce, a ma­ ni­fe­sta­ci­ju je pro­veo Šport­ski ri­bo­lo­vni klub Ko­pri­vni­ca. Na ovoj pri­re­dbi, ko­joj je po­kro­ vi­telj bila i Podravka, po­sje­ti­ te­lji su se mo­gli oku­ša­ti u lo­ vu svje­že ri­be udi­com te pro­ ma­tra­ti na­tje­ca­nje u pri­pre­ma­ nju fiš pa­pri­ka­ša u va­ri­jan­ta­ma na po­drav­ski i sla­von­ski na­čin.

Atra­kti­vno pe­ca­nje odr­ža­no je u kon­ku­ren­ci­ji dje­ce od šest do de­set go­di­na gdje se s naj­ ve­ćim ulo­vom di­čio En­glez Mic­ha­el Ea­ton koji se ovih da­ na na­šao u Ko­pri­vni­ci. Dru­gi ri­bič po uspje­šno­sti bio je Ko­ pri­vni­ča­nac An­to­nio Fu­čkar, dok je tre­ća bila Ta­ja­na Ba­čić.

Kod že­na tri pr­va mje­sta pri­pa­ la su Ko­pri­vni­čan­ka­ma. Na­ju­ spje­šni­ja je bila Kri­sti­na Kor­ par, a do nje Kri­sti­na Va­u­po­ tić, a tre­ća na­gra­da pri­pa­la je naj­mla­đoj tro­go­di­šnjoj ri­bo­ lov­ki­nji Ele­o­no­ri Pre­mec.

U spre­ma­nju fiš pa­pri­ka­ša na po­drav­ski na­čin su­dje­lo­va­le su 22 eki­pe, a pet sa­sta­va na­dme­ ta­lo se u pripremi fi­ša na sla­ von­ski na­čin. Pr­vo mje­sto kod ”Po­dra­va­ca” osvo­jio je Som II (Ke­re­sti­nec), drugo Som (Ke­ re­sti­nec) I, dok je tre­ćio bio Kri­sti­jan Hor­vat. Kod „Sla­vo­ na­ca“ pr­vo je mje­sto po ocje­ni stru­čnja­ka pri­pa­lo Mi­r­o­sla­vu Ma­ti­je­vi­ću, drugi je bio Želj­ko Ma­ti­je­vić, a tre­ći Zden­ko Kru­ žnjak. Na ovoj ma­ni­fe­sta­ci­ji Podravka se spo­no­zor­ski iska­ za­la u osi­gur­nju do­volj­nih ko­ li­či­na vo­de Stu­de­ne, Ve­ge­te i Fan­te za pri­pre­mu fiš pa­pri­ka­ ša. S. P.

U velikom bazenu bilo je na stotine šarana koje su mladi ribiči strastveno pecali, a posebna atrakcija za sladokusce bili su - šarani na rašljama

Kad se sa srcem kuha, kuha se - fini fiš paprikaš

Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

Sla­tka ra­dost Čo­ko­li­no vi­še­boj­ca po­no­vo u Gospiću

N

i­šta ne bih ra­dio, samo bih se sla­dio, ustvr­dio je u svom sa­stav­ku na te­mu ”Svi­jet po tvom” Mar­tin Ko­la­če­vić, uče­nik 5 ra­zre­da OŠ Dr. Ju­ re Tu­rić iz Go­spi­ća. Za na­ gra­du što je na­pra­vio naj­ bo­lji ura­dak u svo­joj ško­li do­i­sta se i osla­dio pa­ke­tom Podravke u ko­jem su bili pro­i­zvo­di pod mar­kom Čo­ ko­li­na. Sla­tke na­gra­de osvo­ ji­li su i Kar­la Kr­mpo­tić i Ma­rio Ši­mu­no­vić koji su tr­ ča­li br­že i ga­đa­li pre­ci­zni­je od svih na­tje­ca­te­lja u go­spi­ Na licu šahovnica, u rukama ćkom Čo­ko­li­no vi­še­boj­cu.

Sto­ga su ku­ća­ma po­ni­je­li i Podravkin paket za naj-masku pe­ha­re uru­če­ne od svo­jih ve­ li­kih uzo­ra - ka­pe­ta­na va­tre­nih Zvo­ni­mi­ra Bo­ba­na i po­naj­bo­ lje ko­šar­ka­ši­ce Go­spi­ća i hrvatske re­pre­zen­ta­ci­je Mi­rja­ne Ta­ bak. Svo­jim va­tre­nim na­vi­ja­či­ma te na­sta­vni­ci­ma koji su ih odli­čno pri­pre­mi­li za na­tje­ca­nje, obe­ća­li su da će se sr­ča­no bo­ri­ti i na fi­na­lu Čo­ko­li­no vi­še­boj­ca u Uma­gu. Tom prilikom na­sto­jat će ne samo do­ka­za­ti da su Li­ča­ni odli­čni spor­ta­ši ne­ go i do­se­gnu­ti svoj sport­ski san.

- Ja­ko mi se svi­đa Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac, jer pro­mo­vi­ra stva­ri koje su bi­tne za kva­li­te­tan život - sport, na­tje­ca­telj­ski duh, tim­ski rad. Zo­vi­te me kad god za­tre­ba­te, si­gur­no ću do­ći izja­vi­la je Mi­rja­na Ta­bak.

Ina­če zbog odli­čne pro­šlo­go­di­šnje or­ga­ni­za­ci­je i na­vi­ja­čke atmo­sfe­re, ško­la Dr. Ju­re Tu­ri­ća iz Go­spi­ća bila je po drugi puta do­ma­ćin Čo­ko­li­no vi­še­boj­ca a ovaj puta uz više od 900 ”do­ma­ćih” gle­da­te­lja pri­dru­ži­li su im se i go­sti uče­ni­ci iz OŠ Sa­li na Du­gom oto­ku. I oni su se slo­ži­li s ti­me da je Čo­ko­li­ nac baš ”co­ol”. J. L.

Povuci, potegni, lakše s Mirjanom Tabak i Zvonimirom Bobanom

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Te­le­ći ko­tle­ti Sa­stoj­ci za 4 oso­be: 4 ve­ća te­le­ća ko­tle­ta (sva­ki po 200 g), sol, bi­je­li pa­par 80 g ku­ha­nog di­mlje­nog go­ve­ đeg je­zi­ka (4 plo­ške po 20 g) 8 plo­ški cr­nog tar­tu­fa 15 g na­ri­ba­nog par­me­za­na 10 g kru­šnih mr­vi­ca Podravka 10 g ra­sto­plje­nog ma­sla­ca Za umak:, 40 g ma­sla­ca 40 g pše­ni­čnog gla­tkog bra­šna tip 550 Podravka, 50 ml mli­je­ka 10 g svje­že na­ri­ba­nog par­me­za­ na ,sol na­ri­ba­ni mu­ška­tni ora­ščić 125 ml sla­tkog vr­hnja 2 žu­manj­ka Pri­pre­ma: Za umak, ma­slac za­grij­te, do­daj­

te bra­šno, svi­je­tlo po­pe­ci­te, za­lij­ te mli­je­kom i uz mi­je­ša­nje ku­haj­ te dok ne za­vri­je.Umi­je­šaj­te par­ me­zan, do­daj­te ma­lo so­li i na­ri­ ba­ni mu­ška­tni ora­ščić. Vr­hnje po­mi­je­šaj­te sa žu­manj­ci­ma, umi­ je­šaj­te u već pri­pre­mlje­ni umak, ali više ne ku­haj­te. Te­le­će ko­tle­te la­ga­no istu­ci­te, ma­lo po­so­li­te, po­ pa­pri­te i za­pe­ci­te s je­dne stra­ne na vru­ćem ulju. Za­tim u va­tro­ stal­nu po­su­du za pe­če­nje po­lo­ ži­te ko­tle­te sa si­ro­vom stra­nom pre­ma go­re. Sva­ki ko­tlet po­krij­te plo­ška­ma je­zi­ka i dvje­ma plo­ška­ ma tar­tu­fa. Pre­lij­te uma­kom, po­

spi­te par­me­za­nom i mr­vi­ca­ma i po­škro­pi­te ra­sto­plje­nim ma­sla­ cem. Pe­ci­te u za­gri­ja­noj pe­ćni­ci na 180°C oko 30-40 mi­nu­ta.

Po­slu­ži­va­nje: Po­slu­ži­te to­plo uz pri­log od ri­že ili ze­le­nog gra­ška.

Sa­vjet: Umje­sto su­hog je­zi­ka mo­ že­te upo­tri­je­bi­ti ne­ko drugo su­ ho me­so, a svje­že tar­tu­fe mo­že­te za­mi­je­ni­ti oni­ma iz sta­klen­ke.

Vri­je­me pripreme: 1 sat i 20 mi­nu­ta

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA

PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Vedran Šimunović • Glavni i odgovorni urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Vedran Šimunović, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Grafička radionica Lider pressa • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni:048/651-505 (urednik), 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Ko­pri­vni­ca

Crta: Ivan Haramija - Hans

Pro­bra­ne na­mir­ni­ce po­put te­le­ti­ ne, su­še­nog go­ve­đeg je­zi­ka i tar­ tu­fa či­ne ovaj ra­sko­šni spe­ci­ja­li­ tet. Ku­šaj­te i uvje­ri­te se sa­mi.