Podravkine novine broj 1897

Davorka Jaić:

Gordana Dragović:

Dobri prodajni rezultati u Regiji Dalmacija

Pohvale za im­ple­men­ta­ci­ju SAP HR ina­či­ce u Podravki

Str. 2

Str. 3 Godina XLVII • Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

U pe­tak 26. ruj­na odr­žan je tra­di­ci­o­nal­ni go­di­šnji su­sret Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka i ra­dni­ka s du­ljim ra­dnim sta­žem

Tra­di­ci­o­nal­nim oku­plja­njem svo­jih umi­ro­vlje­ni­ka Podravka po­tvr­đu­je da je kom­pa­ni­ja sa sr­cem Danas ovdje že­lim dati je­dnu ve­li­ku po­dr­šku no­voj Upra­vi Podravke. Vra­ti­li smo Po­drav­ku Po­drav­ci­ma. O Podravki ne treba vo­di­ti po­li­ti­čke ra­spra­ve, jer Podravka je iznad svih nas, bila je prije nas, a bi­t će i iza nas - rekao je potpredsjednik Vlade Damir Polančec Piše: Vjekoslav Indir Snimio: Nikola Wolf

R

i­je­tke su danas fir­me po­put Podravke koje sva­ke godine za svoje biv­še za­po­sle­ni­ke i ju­bi­lar­ce sa na­vr­še­nih 30, 35 i 40 go­di­ na rada u Podravki or­ga­ni­zi­ra­ ju tra­di­ci­o­nal­no dru­že­nje. Ta­ ko je i pro­šlog, ia­ko ki­šo­vi­tog i po­ma­lo pro­hla­dnog, pe­tka u po­sta­vlje­nom ve­li­kom ša­to­ru na par­ki­ra­li­štu tvor­ni­ca Ve­ge­ te i Ju­ha i po­lu­go­to­vih je­la u Ko­pri­vni­ci bi­lo oso­bi­to ve­se­ lo. Od po­zva­nih umi­ro­vlje­nih Po­drav­ka­ša ri­je­tki su bili oni koji se po­zi­vu Upra­ve Podrav­ ke nisu oda­zva­li i pri­dru­ži­li se ovom tra­di­ci­o­nal­nom su­ sre­tu umi­ro­vlje­ni­ka i Po­drav­ ki­nih ju­bi­la­ra­ca. Ve­se­lja, ugo­ dnih dru­že­nja, pje­sme i ple­sa ni­je ne­do­sta­ja­lo sve do ve­čer­

njih sa­ti. Tra­di­ci­o­nal­ni su­sret, kao što to i pri­li­či, otvorio je predsjednik Upra­ve Podrav­ ke Zdrav­ko Še­stak, koji je po­ zdra­vlja­ju­ći sve nazočne izme­ đu osta­log naglasio:

Na ugodnom druženju okupilo se više od dvije tisuće umirovljenika

Novi razvojni ciklus

- Za­hva­lju­jem svim Po­drav­ ki­nim umi­ro­vlje­ni­ci­ma na go­ di­na­ma koje ste pro­ve­li u kom­ pa­ni­ji u vrijeme kada je ona na­ sta­ja­la, ra­sla i ra­zvi­ja­la se. Sa­ da smo u vre­me­nu kada će­mo mo­ra­ti ulo­ži­ti pu­no više sna­ge nego do sada da Po­drav­ku gur­ ne­mo u no­vi ra­zvoj­ni ci­klus.

To će ova Upra­va za­je­dno sa svim sa­da­šnjim za­po­sle­ni­ci­ ma zna­ti i na­pra­vi­ti, bu­di­te u to si­gur­ni. A ovu li­je­pu tra­di­ ci­ju za više od dvi­je ti­su­će do­ ne­da­vno Po­drav­ki­nih ra­dni­ka, a sada umi­ro­vlje­ni­ka, na­sta­vit će­mo i da­lje. Hva­la vam još je­

Predsjednik Uprave Podravke Zdravko Šestak, potpredsjednik Vlade RH Damir Polančec, gradonačelnik Koprivnice Zvonimir Mršić i članovi Podravkine Uprave na susretu s Podravkinim umirovljenicima

dan­put na sve­mu i že­lim vam sve naj­bo­lje.

Po­sli­je pred­sje­dni­ka Upra­ve Podravke s nekoliko pri­go­dnih ri­je­či pri­su­tni­ma se obra­tio i ko­pri­vni­čki gra­do­na­čel­nik Zvonimir Mr­šić koji je izme­ đu osta­log ista­knuo da ni­je bi­ lo Podravke sa­svim si­gur­no ne bi bi­lo ni Ko­pri­vni­ce, ali da ni­ je bi­lo Ko­pri­vni­ce ne bi bi­lo ni Podravke. Jer, samo u toj si­ner­ gi­ji mo­gla je na­sta­ti fir­ma kao što je Podravka i on je uvje­ren da će se ta si­ner­gi­ja na­sta­vi­ti i u bu­du­ćno­sti. Na kraju go­ vo­ra gra­do­na­čel­nik je po­zvao na po­tre­bi­tost ula­ga­nja u no­ ve ra­zvoj­ne ci­klu­se u naj­ve­ćoj kom­pa­ni­ji u gra­du Ko­pri­vni­ci.

Ispred Ko­pri­vni­čko - kri­že­va­ čke županije naj­bo­lje že­lje Po­

drav­ki­nim umi­ro­vlje­ni­ci­ma po­ že­lio je za­mje­nik žu­pa­na Vla­di­ mir Ša­dek koji se osvr­nuo na bo­ga­tu Po­drav­ki­nu pro­šlost, a Podravkašima je po­že­lio još pu­no uspje­šnih go­di­na.

Jedinstvena tradicija

Već po tra­di­ci­ji na su­sre­tu je bio i pot­pred­sje­dnik Vla­de RH i ministar go­spo­dar­stva, ra­ da i po­du­ze­tniš­tva Da­mir Po­ lan­čec koji je u svom obra­ća­ nju umi­ro­vlje­nim Podravkaši­ ma ista­knuo: - Dra­go mi je da sam danas ovdje i da mo­gu vi­dje­ti li­ca lju­ di s ko­ji­ma sam ne­kad ra­dio u Podravki. Da­nas, u ova te­ška vre­me­na, ni­je la­ko bi­ti po­du­ze­ tnik. Za­to danas ovdje že­lim dati je­dnu ve­li­ku po­dr­šku no­

voj Upra­vi Podravke. Do­sa­da­ šnji re­zul­ta­ti nisu bili sjaj­ni i mo­ra­li smo na­pra­vi­ti pro­mje­ ne. Vra­ti­li smo Po­drav­ku Po­ drav­ci­ma. Ma­lo je danas tvr­ tki s ova­kvom tra­di­ci­jom, ova­ kvom kul­tu­rom, ma­lo je tvr­tki koje vo­de bri­gu o oni­ma ko­ ji su tvr­tku stva­ra­li i upravo je zbog toga Podravka kom­pa­ ni­ja sa sr­cem. O Podravki ne treba vo­di­ti po­li­ti­čke ra­spra­ve, jer Podravka je iznad svih nas, bila je prije nas, a bi­t će i iza nas. I za­to vam svima koji ste danas ovdje, kao i svima oni­ ma koji su ugra­đi­va­li dio se­be u ovu pre­li­je­pu Po­drav­ku, od sr­ca že­lim sve naj­bo­lje.

(Opširniju reportažu o susretu umirovljenika objavljujemo na 4.-5. stranici)

Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Ra­zgo­vor s Da­vor­kom Ja­ić, di­re­kto­ri­com Pro­da­je - Re­gi­ja Dal­ma­ci­ja

∆ NAŠA POSLA

Krenuo megaprojekt korištenja geotermalne energije Tvrtka Geopodravina ima šest ravnopravnih osnivača, među kojima je i Podravka, a imenovan je i njen direktor, te osigurana sredstva za otkup zemljišta u poslovnoj zoni Kutnjak

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

O

vih je dana, nakon go­ tovo godinu dana usa­ glašavanja razvojnih planova i interesa, osnovana tvrtka Geopodravina, koja će svoju djelatnost zasnivati na iskorištavanju vruće vode na lokaciji Kutnjak – Lunjkovec.

Nova tvrtka ima šest ravno­ pravnih osnivača, a to su Hr­ vatska elektroprivreda, INA, Podravka, Hrvatski fond za privatizaciju, Koprivničko-kri­ ževačka županija i Općina Le­ grad. Osnivački je kapital 1,2 milijuna kuna, a svaki od osni­ vača ima jednaki udjel. osebno je važno da je imenovan i direktor no­ ve tvrtke, tako da nje­ ne aktivnosti mogu odmah za­ početi. To je Nikola Bruketa, dosadašnji savjetnik predsjed­ nika Uprave HEP-a, koji je u projektu angažiran od prvoga dana i vrlo je zaslužan za defi­ niranje njegovih razvojnih ci­ ljeva. Druga je dobra vijest da je resorno Ministarstvo gospo­ darstva, čiji je čelni čovjek Da­ mir Polančec i pokretač pro­ jekta, odobrilo i deset milijuna kuna za otkup zemljišta u no­ voformiranoj poslovnoj zoni Kutnjak, gdje bi trebao niknuti cijeli niz gospodarskih sadrža­ ja.Važna je karika u tom osni­ vačkom lancu i Podravka, na čemu je od inicijalne faze ra­ dio upravo sadašnji predsjed­ nik poslovodstva Zdravko Še­ stak. Podravka u roku od ne­ koliko godina namjerava u po­ slovnoj zoni Kutnjak graditi najveću sušaru za povrće i vo­ će u Hrvatskoj, koja bi je po­ stepeno oslobodila ovisnosti o uvozu komponenti za proi­ zvodnju Vegete, juha i sličnih proizvoda, ali i voćnog progra­ ma. Podravka danas nije u mo­ gućnosti osiguravati potrebne količine tih sušenih sirovina na domaćem tržištu, a problem su i visoki troškovi postoje­ ćih malih sušara. Baš se u tom kontekstu govori o kapacitetu sušare, barem u prvoj fazi, od oko deset tisuća tona. a bi, pak, kapaciteti su­ šare bili popunjeni, za proizvodnju luka, mr­ kve, celera, pasternjaka, perši­ na, kao i šljive, marelice, jabu­ ke i ostalih vrsta voća, bilo bi angažirano više od stotinu ve­ likih koooperanata s područja Legrada i niza susjednih opći­ na. Nesporno je da bi veći pro­ izvođači, budu li stimulirani

P

D

ugovorima o dugoročnim is­ porukama, bili spremni u po­ slovnoj zoni investirati u po­ dizanje većeg broja staklenika ili plastenika. Spomenuti pla­ novi traže iznimni trud, vrije­ me i kapital, kao i aktivnu ulo­ gu Ministarstva poljoprivrede u definiranju poticaja za te si­ rovine. No, sušara u zoni Kut­ njak, a i već spomenuti stakle­ nici i plastenici, imali bi jednu ogromnu prednost. Cijena ko­ rištenja geotermalne energije bila bi, naime, osjetno niža ne­ go u onima koje koriste klasič­ ne oblike energije. Ta činjenica otvara i mogućnost gradnje ri­ bogojilišta velikih kapaciteta. utori opsežne studije o gospodarskoj isplati­ vosti projekta Kutnjak – Lunjkovec, a Ekonomski fa­ kultet iz Zagreba za tu je svr­ hu prošle godine angažirao čak pedesetak stručnjaka raznih profila, naglašavaju da je više nego logična i gradnja topli­ ca s hotelskim i bolničkim ka­ pacitetima. Analiza vode po­ kazuje sličnost onoj u svjetski poznatom njemačkom lječili­ štu Baden – Baden, pa interes već pokazuju inozemni inve­ stitori. Na koncu tog lanca po­ tencijalnog iskorištavanja geo­ energije je grijanje jednog ve­ ćeg naselja. Usporedbe radi, Koprivnica je od izvorišta uda­ ljena samo petnaestak kilome­ tara.Sve to navedeno postaje i realno ako iduće godine poč­ ne gradnja termoelektrane na vruću vodu (njena je tempe­ ratura čak 140 stupnjeva!) po­ četne instalirane snage od dva megavata. Takav objekt tra­ ži postavljanje cijelog sustava cjevovoda, a upravo bi odvod­ nja postupno smanjivala tem­ peraturu vode i tako služila za zagrijavanje sušare, stakleni­ ka, ribogojilišta, toplica i osta­ lih sadržaja. Količine raspolo­ žive vode na prosječnoj dubini 2300 metara su praktički neis­ crpne, a ne postoji ni opasnost snižavanja njene temperature.

Trenutno je problem jedini to što žurno treba izbušiti jedno ili dva nova izvorišta, kako bi se osigurale potrebne količine.

Iz tog je razloga INA, koja je i našla toplu vodu još prije četi­ ri desetljeća, i suosnivač Geo­ podravine. oliko bi cijeli taj dugo­ ročni projekt značio za Koprivničko-križevač­ ku županiju, najbolje govo­ ri podatak da bi se u prvoj fa­ zi, financijski teškoj oko pola milijarde kuna, moglo zaposli­ ti 400-500 ljudi, i to upravo na području koje je demografski najugroženije, budući da Op­ ćina Legrad ima najveći po­ stotak populacije starije od 65 godina. Podjednaki bi se broj radnih mjesta mogao otvori­ ti i u drugoj fazi, u kojoj bi do­ minirao projekt toplica sa svim pratećim medicinskim i rekre­ ativnim sadržajima te prošire­ nje kapaciteta termoelektra­ ne, ukupno vrijedan oko mili­ jardu kuna. n

A

K

Im­ple­men­ta­ci­ja SAP HR ina­či­ce u Podravki

Po­hva­le ra­dni­ka opra­vda­va­ju ulo­že­ni trud

Do­bri prodajni re­zul­ta­ti u Re­gi­ji Dal­ma­ci­ja po­sta­li su već tra­di­ci­ja Piše i snimio: Boris Fabijanec

O

vo­go­di­šnji re­zul­ta­ti pro­ da­je, uspje­šnost tu­ri­sti­ čke se­zo­ne u kon­tek­stu pro­da­je Po­drav­ki­nih proizvo­ da u Dal­ma­ci­ji te oče­ki­va­nja do kra­ja ove poslovne godine, bila su samo ne­ka od pi­ta­nja za Da­ vor­ku Ja­ić, di­re­kto­ri­cu Pro­da­je - Re­gi­ja Dal­ma­ci­ja. Ko­men­ti­ra­ ju­ći re­zul­ta­te za pr­vih šest mje­ se­ci ove godine te ostva­re­ne re­ zul­ta­te u sr­pnju i ko­lo­vo­zu Da­ vor­ka Ja­ić je re­kla: - Re­zul­ta­ti pro­da­je za pr­vih 6 mje­se­ci ove godine na pro­gra­ mi­ma Pre­hra­ne, Podravka pi­ća, Le­ro, Mlin i pe­ka­ra, Me­sne kon­ zer­ve, tr­go­va­čka roba, izuzet­ no su kva­li­te­tni s obzi­rom da je zbir­no plan na ovim pro­gra­mi­ ma pre­ba­čen za 6 po­sto. Ia­ko smo u ovom ra­zdo­blju u odno­ su na pret­ho­dnu go­di­nu ima­ li jedan dio asor­ti­ma­na ma­nje (Ne­stle), financijski smo kroz Podravkine pro­i­zvo­de, te asor­ ti­man Le­ro pi­ća i SMS-a na­ do­kna­di­li uku­pan re­zul­tat. Po­ zi­ti­van trend do­brih re­zul­ta­ta na­sta­vljen je i u ra­zdo­blju špi­ ce tu­ri­sti­čke se­zo­ne, odnosno u sr­pnju i ko­lo­vo­zu, pa pre­ma pr­vim ne­slu­žbe­nim re­zul­ta­ti­ ma u ku­mu­la­ti­vu osam mje­se­ ci 2008. godine, Re­gi­ja Dal­ma­ci­ ja ima rast u odno­su na pret­ho­ dnu go­di­nu, te pre­ba­čaj pla­na na go­re na­ve­de­nim pro­gra­mi­ ma zbir­no.

- Ka­kva je bila ovo­go­di­šnja tu­ri­sti­čka se­zo­na i kako se ona re­fle­kti­ra­la na po­slo­va­nje Podravke u Dal­ma­ci­ji?

- Ovo­go­di­šnja tu­ri­sti­čka se­zo­ na mo­že se re­ći da je ne­što ma­ lo kva­li­te­tni­ja, ali se ipak ni­je Ka­da se kvalitetno oba­ve pripreme za lje­tnu tu­ri­sti­čku se­zo­nu, koja je i za na­šu pro­da­ju gla­vna se­zo­na, on­da re­zul­ta­ti ne mo­gu izo­sta­ti bi­tno ra­zli­ko­va­la od pro­šlo­go­di­ šnje. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ra­spo­la­žem iz Hrvatske tu­ri­sti­ čke za­je­dni­ce, Re­gi­ja Dal­ma­ci­ja bi­lje­ži rast u do­la­sci­ma i u bro­ ju no­će­nja. Naime, u naše če­ti­ri županije bo­ra­vi­lo je pre­ma tim po­ka­za­te­lji­ma tijekom sr­pnja 1,25 mi­li­ju­na tu­ri­sta. Naj­ve­ći rast u pro­sje­ku ima­le su Split­ sko - dal­ma­tin­ska i Ši­ben­skoknin­ska žu­pa­ni­ja, dok su Du­bro­ va­čko - ne­re­tvan­ska i Za­dar­ska žu­pa­ni­ja ima­le ne­što lo­ši­ju po­ sje­će­nost.

Kao i do­sa­da­šnjih go­di­na, po­ sao koji odra­di­mo u sa­moj se­ zo­ni, re­zul­tat je rada na kva­li­ te­tnoj pripremi se­zo­ne. Tu pri­ o­ri­te­tno mi­slim na pripreme u smi­slu iz­mje­ne ho­do­gra­ma i di­na­mi­ke obi­la­za­ka na­ših tr­go­ va­čkih pred­sta­vni­ka tu­ri­sti­čkih sre­di­šta na oba­li i oto­ci­ma, otva­ ra­nje se­zon­skih ku­pa­ca, po­ja­ča­ nja na po­slo­vi­ma una­pre­đe­nja pro­da­je na pro­daj­nim mje­sti­ma se­zon­skog ka­ra­kte­ra, do ugo­va­ ra­nja kod ku­pa­ca u ga­stro ka­na­ lu, te kva­li­te­tne pripreme lju­di i

re­sur­sa u di­je­lu lo­gi­sti­čke po­dr­ ške. Da­kle, kada se kvalitetno pri­pre­mi­mo na sve ono što isku­ stve­no zna­mo da nas oče­ku­je, on­da re­zul­tat ne mo­že izo­sta­ti.

- Ka­ko ocje­nju­je­te rad pro­ daj­ne ope­ra­ti­ve na te­re­nu - or­ ga­ni­za­ci­ja po­sla, obi­la­zak pro­ daj­nih mje­sta, lo­gi­sti­čka po­ tpo­ra itd?

- Rad pro­daj­nog oso­blja sva­ka­ ko je na­jin­ten­zi­vni­ji u lje­tnom di­je­lu godine, što ja­sno uvi­jek po­ka­žu i re­zul­ta­ti. No ono što se često ne vi­di to je da u lje­ tnim uvje­ti­ma - po­red što se ra­di po 12 sa­ti na te­re­nu, u gu­ žva­ma na pro­me­tni­ca­ma, tra­ jek­tnim pri­sta­ni­šti­ma, do če­ka­ nja po­slo­vo­đa na pro­daj­nim mje­sti­ma, ne­pro­na­la­že­nja par­ kir­nih mje­sta, ner­vo­ze - naše tr­ go­va­čke pred­sta­vni­ke kra­si pro­ fe­si­o­na­li­zam i sta­lo­že­nost. Kod njih su, una­toč pro­ble­mi­ma i po­te­ško­ća­ma, osmi­jeh na li­cu i spre­mnost na ša­lu, te že­lja za re­zul­ta­tom i mo­tiv da bu­de­ mo naj­bo­lja pro­daj­na re­gi­ja, uvi­ jek ispred svih pro­ble­ma s ko­ ji­ma se su­sre­ću. I to je ono što za­pra­vo kra­si naše ljude - vr­ lo vi­so­ka ra­zi­na stru­čno­sti i pro­ fe­si­o­nal­no­sti. Mo­ram spo­me­nu­

ti da kva­li­te­tna or­ga­ni­za­ci­ja po­ sla u smi­slu odre­đi­va­nja pri­o­ri­ te­ta na­ru­džbi i obi­la­ska, ser­vis s in­for­ma­ci­ja­ma o akti­vno­sti­ ma kod ku­pa­ca, no­vim pro­i­zvo­ di­ma, sor­ti­ra­no­sti i de­sor­ti­ra­ no­sti, sva­ka­ko je za­slu­ga nji­ho­ vih vo­di­te­lja, te do­brim fun­kci­ o­ni­ra­njem ti­ma u ko­jem uvi­jek ima mje­sta za pro­na­la­že­nje no­ ve dne­vne mo­ti­va­ci­je, a lje­ti je to pro­da­ti isklju­či­vo što više pa su i sa­me ko­li­či­ne pro­da­ne ro­be mo­tor po­kre­tač za no­vi ra­dni dan. Iz godine u go­di­nu na­ši su ku­pci sve za­htje­vni­ji u smi­slu no­vih za­htje­va oko di­stri­bu­ci­je ro­be. Ro­ba se mo­ra u se­zo­ni do­ sta­vi­ti na vrijeme, a pri­mje­ri­ce, u ne­ka tu­ri­sti­čka mje­sta ka­mi­o­ nom se mo­že ući samo do 9 sa­ti uju­tro, kao što je to slu­čaj s gra­ dom Kor­ču­lom ka­mo na­ši vo­za­ či kre­ću iz Du­bro­vni­ka na put u 3 sa­ta uju­tro u no­ći da bi na vri­ jeme do­sta­vi­li ro­bu. Kao i pret­ ho­dnih go­di­na, na­ši za­po­sle­ni­ ci u lo­gi­sti­ci izu­ze­tnim tru­dom i za­la­ga­njem po­mo­gli su da se po­sao re­a­li­zi­ra do kra­ja.

Ove smo godine u sr­cu se­zo­ ne uve­li no­vi mo­del rada za pi­ sa­nje na­ru­džbi, odnosno in­for­ ma­ti­za­ci­ju pu­tem tzv. dla­no­vni­ ka, koji tr­go­va­čkim pred­sta­vni­

Za­po­sle­ni­ci Pro­da­je - Re­gi­ja Dal­ma­ci­ja na za­vr­še­tku lje­tne se­zo­ne okupili su se na za­je­dni­čkom dru­že­nju u Na­ci­o­nal­nom par­ku Pa­kle­ni­ca

Druženje i sportske aktivnosti u NP Paklenica - Za­vr­šni­cu ljetne se­zo­ne obi­lje­ži­li smo za­je­dni­čkim dru­že­ njem u pre­kra­snom am­bi­jen­tu Na­ci­o­nal­nog par­ka Pa­kle­ni­ca.

Ova­kva dru­že­nja kroz sport­ske aktivnosti već tra­di­ci­o­nal­no ja­ ča­ju mo­ti­va­ci­ju i tim­ski duh svih za­po­sle­ni­ka koji u ra­zli­či­tom okru­že­nju od ra­dnog mje­sta mo­ra­ju, sna­la­že­njem u ra­znim si­ tu­a­ci­ja­ma, te izvan hi­je­rar­hi­je koja vla­da unu­tar kom­pa­ni­je, svla­da­ti ra­zne za­da­tke - rekla je Davorka Jaić.

cima za­pra­vo za­mje­nju­je nji­hov do­sa­da­šnji alat za rad, za­klju­čni­ cu i olov­ku. Dla­no­vnik je u pr­ vom re­du pomoć kod izbje­ga­va­ nja po­gre­ša­ka ko­ji­ma je uzrok ljudski fa­ktor. Naime, di­rek­ tnim pi­sa­njem po­tre­ba na­ših ku­pa­ca na dla­no­vnik, na­ru­džba se elek­tron­skim pu­tem pre­no­si do ope­ra­te­ra, te se na taj na­čin izbje­gnu even­tu­al­ne po­gre­ške na­sta­le pre­pi­si­va­njem, isto ta­ ko sma­nju­je se ne­po­tre­bna du­ ga ko­mu­ni­ka­ci­ja kod di­kti­ra­nja na­ru­džbi s mo­bil­nog te­le­fo­na ili po­tra­ga za stra­ni­ca­ma koje su pro­šle ili nisu pro­šle ili se pak ne vi­de, a po­sla­ne su telefaxom. Če­sta je posljedica na­ve­de­nih pro­ble­ma kri­va ispo­ru­ka ro­be, koja po­no­vno uzro­ku­je dru­ge pro­ble­me na pro­daj­nim mje­sti­ ma, a uvo­đe­njem dla­no­vni­ka ve­ći­na ovih pro­ble­ma ne­sta­je.

Ima još do­sta detalja koje je po­ tre­bno do­ra­di­ti u ovom mo­de­lu rada, od, pri­mje­ri­ce, do­stu­pno­ sti po­da­ta­ka o sor­ti­ra­no­sti i za­ li­ha­ma na skla­di­štu, po­sla­gi­va­ nju asor­ti­ma­na unu­tar sa­mog ure­đa­ja koje će ubr­za­ti uku­ca­ va­nje itd. Taj je po­sao po za­vr­še­ tku se­zo­ne upravo ispred nas te Na­še tr­go­va­čke pred­sta­ vni­ke kra­si pro­fe­si­o­na­li­ zam i sta­lo­že­nost. Kod njih su, una­toč pro­ble­mi­ma i po­ te­ško­ća­ma, osmi­jeh na li­cu i spre­mnost na ša­lu, te že­ lja za re­zul­ta­tom i mo­tiv da bu­de­mo naj­bo­lja pro­daj­na re­gi­ja, uvi­jek ispred svih pro­ble­ma s ko­ji­ma se su­sre­ ću. I to je ono što za­pra­vo kra­si naše ljude - vrlo vi­so­ ka ra­zi­na stru­čno­sti i pro­fe­ si­o­nal­no­sti se na­dam da će­mo po usa­vr­ša­ va­nju dla­no­vni­ka još pu­no više do­bi­ti na efi­ka­sno­sti i br­zi­ni u pro­da­ji te sa­moj br­zi­ni pro­ce­sa obra­de na­ru­džbe koja da­lje sli­je­ di u lo­gi­sti­ci.

- Što je s pro­je­ktom no­vog skla­di­šta u Du­go­po­lju i kada će skla­di­šte bi­ti u fun­kci­ji?

- Pro­jekt Du­go­po­lja, no­vog di­stri­bu­ti­vnog cen­tra Podrav­ ke, za Re­gi­ju Dal­ma­ci­ja upra­ vo je u za­vr­šnoj fa­zi. Tre­nu­tno su pripreme za re­a­li­za­ci­ju te­sti­ ra­nja WMS-a pri kraju, te od na­re­dnog tje­dna oče­ku­jem da će kre­nu­ti te­sti­ra­nje koje je po­ di­je­lje­no u če­ti­ri fa­ze. Re­ga­li su u skla­di­šnom pro­sto­ru po­sta­ vlje­ni, a ovih da­na oče­ku­je­mo do­sta­vu i mon­ti­ra­nje na­mje­šta­ ja. U sva­kom slu­ča­ju, do kra­ja 2008. godine pre­se­lit će­mo pro­ sto­re skla­di­šta i kan­ce­la­ri­je na no­vu lo­ka­ci­ju.

- Va­ša oče­ki­va­nja do kra­ja tu­ri­sti­čke se­zo­ne.

Ka­ko je se­zo­na iza nas, a do­ sa­da­šnji re­zul­ta­ti pro­da­je Re­gi­ je Dal­ma­ci­ja, kako sam već na­ ve­la, su u skla­du s oče­ki­va­nji­ma i za­cr­ta­nim BP-om, do kon­ca godine sli­je­di nam pre­se­lje­nje u Du­go­po­lje i uspje­šna re­a­li­za­ ci­ja BP-a za 2008. go­di­nu - re­ kla je na kraju ra­zgo­vo­ra Da­vor­ ka Ja­ić. n

Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Gordana Dragović

Pri­pre­mi­la: Ines Ba­nja­nin

N

a­kon de­ve­to­mje­se­čnog te­sti­ra­nja i kre­i­ra­nja SAP HR ina­či­ce, 12. ruj­ na je svim ra­dni­ci­ma Gru­pe Po­ dravka Hr­vat­ska ispla­će­na pla­ ća za ko­lo­voz 2008. godine SAP HR ina­či­com. Pro­je­ktom je obu­ hva­će­na im­ple­men­ta­ci­ja stan­ dar­dne Hrvatske ver­zi­je obra­ ču­na pla­će i re­di­zajn po­sto­je­ ćeg na­či­na obra­ču­na, te kre­i­ ra­nje no­vih ele­me­na­ta pla­će, obu­sta­va i bo­lo­va­nja. Pro­jekt je na­pra­vljen u suradnji In­for­ma­ti­ ke, Obra­ču­na pla­će, Ka­drov­ske admi­ni­stra­ci­je i SAP kon­zul­tan­ ta. Bio je to po­vod za ra­zgo­vor s vo­di­te­lji­com Odje­la za obra­čun pla­će Gor­da­nom Dra­go­vić: - Kao pre­du­vjet pro­je­ktu bila su po­tre­bna i značajna una­pre­ đe­nja u pro­te­klim go­di­na­ma: od obra­ču­na pla­će je­dnom mje­se­ čno, pre­u­zi­ma­nje obra­ču­na pla­ će Tvor­ni­ce Kal­nik, Tvor­ni­ce Stu­de­nac i Ital-Ice, pla­ća­nje In­ ter­net ban­kar­stvom u Ri­zni­ci da­ to­te­ka­ma koje au­to­mat­ski kre­i­ra Odjel za obra­čun pla­će, au­to­mat­ sko kre­i­ra­nje da­to­te­ka za upla­ tu ne­ta ra­dni­ci­ma u nji­ho­ve ban­ ke te izno­sa obu­sta­va, kre­i­ra­nja mno­go­broj­nih SAP pro­gra­ma koji omo­gu­ća­va­ju au­to­mat­sko kre­i­ra­nje slo­go­va, da­to­te­ka, pla­ ni­ra­nje i pro­cje­nji­va­nje tro­ško­va oso­blja, ‘ad hoc’ iz­vje­šta­va­nje za po­tre­be me­nad­žmen­ta i sli­čno.

- Ko­li­ko je vre­me­na bi­lo po­tre­bno za im­ple­men­ta­ci­ju projekta?

- Pri­pre­me za pro­jekt SAP HR ina­či­ce za­po­če­le su sre­di­nom

pro­šle godine, a dio pri­pre­ma bila je im­ple­men­ta­ci­ja no­ve ver­ zi­je SAP-a, koju je odra­di­la In­ for­ma­ti­ka, a Odjel za obra­čun pla­će ih je i ta­da po­dr­žao te­sti­ra­ njem. U stu­de­nom je bio go­tov kon­ce­ptu­al­ni di­zajn ko­jim su bi­ le de­fi­ni­ra­ne osno­vne po­stav­ke obra­ču­na pla­će, obu­sta­va i bo­ lo­va­nja. U si­je­čnju je Obra­čun pla­ća za­po­čeo s te­sti­ra­njem na QAX-u odnosno tes­tnom kli­jen­

tu. Tes­tni obra­ču­ni pla­ća na­pra­ vlje­ni su za gotovo 40% ra­dni­ ka, obu­hva­će­ni su svi spe­ci­fi­čni slu­ča­je­vi, sva­ka uo­če­na gre­ška značila je te­sti­ra­nje iz po­če­tka, po­kre­nu­ti su tes­tni obra­ču­ni pla­će sto­ti­ne puta i ni­šta se ni­je pre­pu­šta­lo slu­ča­ju. Ka­drov­ska admi­ni­stra­ci­ja je ta­ko­đer tre­ba­ la ažu­ri­ra­ti ili pro­vje­ri­ti mi­gri­ra­ ne po­da­tke u SAP HR ina­či­cu.

Po­red re­do­vnog obra­ču­na pla­će

Po­red na­ve­de­nog HR ina­či­ca omo­gu­ća­va: • tran­spa­ren­tni­ji prikaz ele­me­na­ta bru­to i ne­to pla­će (de­talj­ ni­je ra­zra­đe­ni ele­men­ti bru­to pla­će, do­pri­no­si za mi­ro­vin­sko osi­gu­ra­nje I i II stup, po­re­zni ra­zre­di, oso­bna ola­kši­ca, ola­kši­ ce za uzdr­ža­va­ne čla­no­ve) • tran­spa­ren­tni­ji prikaz obu­sta­va ra­dni­ka, npr. uku­pnog za­du­ že­nja i sal­da za po­je­di­nu obu­sta­vu • je­dno­sta­vni­ji obra­čun obu­sta­va • obra­čun za­se­bnih i izvan­re­dnih ispla­ta (off cycle) npr. in­di­ vi­du­al­ne sti­mu­la­ci­je ra­dni­ka na te­me­lju ocje­ne nje­go­va do­ pri­no­sa u ra­du pre­ma Ko­le­kti­vnom ugo­vo­ru • au­to­mat­ski obra­čun bo­lo­va­nja • im­ple­men­ta­ci­ju spe­ci­fi­čno­sti koje su su­kla­dne po­tre­ba­ma naše kom­pa­ni­je npr. obra­čun i ra­zra­đe­ni prikaz na pla­tnom li­sti­ću bru­ta spe­ci­fi­čnog (pla­će vo­za­ča mo­tor­nih vo­zi­la i pra­ ti­te­lja) • ko­ri­šte­nje no­vih fun­kci­o­nal­no­sti za ko­ji­ma se uka­za­la po­ tre­ba u pra­ksi našeg i dru­gih poduzeća, a koje će pri­do­ni­je­ti efi­ka­sni­jem i efe­kti­vni­jem pro­ce­su obra­ču­na pla­ća • je­dno­sta­vni­je odr­ža­va­nje pro­gra­ma koji se odno­se na za­ kon­ske iz­mje­ne • mo­gu­ćnost re­do­vi­tog ko­ri­šte­nja naj­no­vi­jih stan­dar­dnih pa­ ke­ta • mo­gu­ćnost obra­ču­na do­pri­no­sa do naj­vi­še go­di­šnje osno­ vi­ce • ve­ću pri­la­gođenost no­vim za­htje­vi­ma kraj­njih ko­ri­sni­ka i me­nad­žmen­ta • je­dno­sta­vni­je ko­ri­šte­nje kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma • bolje isko­ri­šte­nje SAP su­sta­va

te­sti­ra­nje je za­hti­je­va­lo od svih ra­dni­ca u Odje­lu za obra­čun pla­će i rad izvan ra­dnog vre­me­ na i pu­no ulo­že­nog tru­da, kon­ti­ nu­i­ra­nu edu­ka­ci­ju, što je re­zul­ti­ ra­lo po­ve­ća­njem ra­zi­ne stru­čno­ sti i in­for­ma­ti­čkih zna­nja po­tre­ bnih za ko­ri­šte­nje SAP su­sta­va.

- Ima­te li po­vra­tnu in­for­ma­ ci­ju od za­po­sle­ni­ka?

- HR ina­či­ca je omo­gu­ći­la pre­ gle­dan i tran­spa­ren­tni­ji prikaz obu­sta­va na pla­tnom li­sti­ću.

Osim obu­sta­vlje­ne mje­se­čne ra­ te koja se do uvo­đe­nja HR ina­ či­ce jedina pri­ka­zi­va­la na pla­ tnom li­sti­ću, sada je vi­dlji­vo i uku­pno za­du­že­nje i ra­stu­ći od­ nosno pa­da­ju­ći sal­do za po­je­ di­nu vr­stu obu­sta­ve. Za im­ple­ men­ta­ci­ju no­vog obra­ču­na obu­ sta­va bila je po­tre­bna pri­pre­ ma i izra­čun po­da­ta­ka za oko 20.000 slo­go­va obu­sta­va. Kod po­pu­nja­va­nja do­ku­men­ta­ci­je za po­di­za­nje kre­di­ta u SAP su­stav se uno­se svi po­da­ci koji se upi­su­ ju na do­ku­men­ta­ci­ju. Na taj na­ čin se pra­ti kre­di­tna za­du­že­nost ra­dni­ka i izbje­gnu­ta je even­tu­al­ na zlo­u­po­ra­ba po­pu­nja­va­nja do­ ku­men­ta­ci­je za kre­dit. Po­hva­le ra­dni­ka za to­čan, pre­gle­dan i de­ta­ljan prikaz obra­ču­na pla­će na pla­tnom li­sti­ću, opra­vda­va­ju naš ve­li­ki ulo­že­ni trud. Ta­ko­đer je i Sin­di­kat PPDIV-a po­hva­lio una­pri­je­đe­ni prikaz po­da­ta­ka bla­gaj­ne uza­ja­mne po­mo­ći, jer su prvi put od uvo­đe­nja SAP su­ sta­va na pla­tnom li­sti­ću sa­dr­ža­ ni svi po­tre­bni po­da­ci za ra­dni­ ke; od sta­nja ulo­ga, du­go­va­nja i izno­sa ot­pla­tne ra­te.

- Što sli­je­di, odnosno ka­kvi su dalj­nji pla­no­vi?

- Za obra­čun pla­ća, obu­sta­va i bo­lo­va­nja sva­ki mje­sec je po­ tre­bno uni­je­ti pro­sje­čno 30.000 slo­go­va i cilj nam je da kon­ti­ nu­i­ra­no po­ve­ća­va­mo udio au­ to­mat­sko une­se­nih slo­go­va u SAP, če­mu je HR ina­či­ca uve­li­ke pri­do­ni­je­la. Na­sta­vlja­mo dalj­nja una­pređenja SAP HR ina­či­ce au­ to­mat­skim pre­ba­ci­va­njem po­ da­ta­ka iz apli­ka­ci­je za vo­đe­nje evi­den­ci­je ra­dnog vre­me­na od go­di­šnjeg odmo­ra, bo­lo­va­nja, sa­ti do­da­ta­ka za po­se­bne uvje­ te rada (II smje­na, no­ćni rad, ne­ dje­lja, bla­gdan…), sa­ti za do­da­ tke za te­že uvje­te rada do blo­ko­ va za pre­hra­nu.

HR ina­či­ca je bila pre­du­vjet za obra­čun dru­gog do­ho­tka u SAP su­sta­vu, a s pri­pre­ma­ma za im­ ple­men­ta­ci­ju već se za­po­če­lo. n

Raz­mje­na isku­sta­va udru­ga iz Do­mo­vin­skog rata U Podravki je odr­žan su­sret pred­sta­vni­ka Udru­ge bra­ni­te­ lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­ skog rata Podravke (UBI­UDR) i Udru­ge obi­te­lji po­gi­nu­lih bra­ ni­te­lja Do­mo­vin­skog rata Ku­so­ nje 91.-93. Sa­stan­ku su bili na­ zočni i predstavnici HVIDR-e Gra­da Ko­pri­vni­ce i Ko­pri­vni­čko - kri­že­va­čke županije. Bi­la je to pri­go­da da na­ša Udru­ga raz­mje­ ni isku­stva s Udru­gom iz Bje­lo­ va­ra, koja prije svega ču­va uspo­ me­nu na dva­de­se­to­ri­cu mu­čki po­gi­nu­lih bra­ni­te­lja u Ku­so­nja­ ma, ali i na one koji su ubi­je­ni

Su­sret pred­sta­vni­ka dvi­ju udru­ga (sni­mi­o N. Wolf)

1993. kad su u istom mje­stu po­ sta­vlja­li vi­je­nac i pa­li­li svi­je­će u znak sje­ća­nja na po­gi­nu­le su­ bor­ce. Tom pri­go­dom naj­te­že su ra­nje­ni Zo­ri­ca Po­sa­rić i Stan­ ko Ga­zi­vo­da. Zo­ri­ca Po­sa­rić, ina­če pred­sje­dni­ca Udru­ge, re­ kla je da im mno­go zna­či što su se su­sre­li s čla­no­vi­ma UBI­UDR Podravka te što su oni pre­po­ zna­li nji­hov rad i što će za­je­dni­ čki or­ga­ni­zi­ra­ti nekoliko akcija.

Ta­ko­đer je do­go­vo­re­no da ove dvi­je udru­ge usko­ro po­tpi­šu i spo­ra­zum o suradnji. n

Po­drav­ki­ni stru­čnja­ci sudjelovali na te­mat­skoj sje­dni­ci o na­cr­tu pri­je­dlo­ga Ure­dbe o obje­di­nje­nim uvje­ti­ma za­šti­te oko­li­ša

Pohvale Ure­dbi, uz poštivanje spe­ci­fi­čno­sti u nje­noj pri­mje­ni U or­ga­ni­za­ci­ji Hr­vat­skog po­slo­vnog savjeta za odr­ži­vi ra­zvoj (HR PSOR) odr­ža­na je pro­šlog če­tvr­tka u Za­gre­bu te­mat­ska sje­ dni­ca pred­sta­vni­ka go­spo­dar­stva o na­cr­tu pri­je­dlo­ga Ure­dbe o obje­di­nje­nim uvje­ti­ma za­šti­te oko­li­ša u okviru pri­la­go­dbe pra­ vnoj ste­če­vi­ni Eu­rop­ske uni­je (EU).

Mi­ni­star­stvo za­šti­te oko­li­ša, pro­stor­nog ure­đe­nja i gra­di­telj­ stva u okviru pri­la­go­dbe za­htje­vi­ma EU oba­vlja pripreme za pre­ no­še­nje oba­ve­za iz Di­re­kti­ve za In­te­gral­no sprje­ča­va­nje i upra­ vlja­nje za­ga­đi­va­njem (IPPC Di­re­kti­va - In­te­gra­ted Pol­lu­ti­on Pre­ ven­ti­on and Con­trol). Pre­ma IPPC Di­re­kti­vi sve po­sto­je­će oko­li­ šne do­zvo­le bi se uki­nu­le, a umje­sto njih se uvo­di jedna do­zvo­la koja obu­hva­ća sve oko­li­šne utje­ca­je po­je­di­ne pro­i­zvo­dnje. Na­gla­ sak ove EU Di­re­kti­ve je na kon­tro­li svih emi­si­ja u oko­liš i spre­ ča­va­nje akci­den­tnih do­ga­đa­ja. Pred­sta­vni­ci go­spo­dar­stva koji su pre­po­zna­li va­žnost odr­ži­vog ra­zvo­ja po­zdra­vlja­ju Ure­dbu o obje­ di­nje­nim uvje­ti­ma za­šti­te oko­li­ša ko­joj je cilj sna­žni­je kon­tro­li­ ra­ti one­či­šće­nja oko­li­ša na­sta­la u po­slo­vnom se­kto­ru te uka­za­ti na po­tre­be sna­žni­je za­šti­te oko­li­ša. Ta­ko­đer po­sto­ji svi­jest da su odre­dbe Ure­dbe pre­u­ze­te iz pra­vne ste­če­vi­ne EU te ih je Hr­vat­ ska kao pri­stu­pni­ca ob­ve­zna usvo­ji­ti.

Una­toč to­me, bo­ja­zni hr­vat­skog go­spo­dar­stva oko uspo­sta­ve ovog su­sta­va ve­za­ne su na odre­dbe IPPC Di­re­kti­ve koje ima­ju za cilj upu­ti­ti ze­mlje čla­ni­ce EU na po­tre­bu ko­or­di­na­ci­je i obje­ di­nja­va­nja pro­ce­sa izda­va­nja oko­li­šnih do­zvo­la za ra­zli­či­te sa­sta­ vni­ce oko­li­ša kako ne bi do­šlo do pre­li­je­va­nja one­či­šće­nja iz je­ dne sa­sta­vni­ce u dru­gu odnosno kako bi uku­pni ku­mu­la­ti­vni efe­ kti na oko­liš koji na­sta­ju u pro­i­zvo­dnji bili sve­de­ni na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru. No, Di­re­kti­va ne upu­ću­je na sam su­stav pro­vo­ đe­nja ove mje­re te je na ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma da sa­me uspo­sta­ve pro­ces pro­vo­đe­nja ovih za­htje­va Di­re­kti­ve.

Pred­sta­vni­ci go­spo­dar­stva udru­že­ni u HR PSOR sma­tra­ju da je pre­dlo­že­ni su­stav raz­mjer­no ne­ja­sno obja­snio sam pro­ces pri­ba­ vlja­nja do­zvo­le. Naime, kako sa­ma Di­re­kti­va ka­že, do­zvo­la se te­ me­lji na uspo­re­dbi emi­si­ja spe­ci­fi­čnog poduzeća s naj­bo­ljim ra­ spo­lo­ži­vim te­hni­ka­ma, no pri to­me su va­žni i drugi čim­be­ni­ci kao što su mi­kro­kli­mat­ski uvje­ti u ko­ji­ma poduzeće po­slu­je te mo­gu­ćnost po­sti­za­nja naj­bo­ljih ra­spo­lo­ži­vih te­hni­ka s obzi­rom na eko­nom­ske i dru­ge uvje­te. Dru­gim ri­je­či­ma, do­zvo­la bi se tre­ ba­la te­me­lji­ti na do­go­vo­ru go­spo­dar­stva i izda­va­ča do­zvo­le ka­ ko bi se even­tu­al­ni za­htje­vi do­zvo­le usu­gla­si­li s ra­zu­mnim ro­ko­ vi­ma i ci­je­na­ma.

Pri­pre­mi­li: Da­ni­el Fi­šter i Ma­ti­ja Hle­bar

U Vu­ko­va­ru odr­ža­ni XII. Ru­ži­čki­ni da­ni

Sudjelovali i Po­drav­ki­ni stručnjaci

U Vu­ko­va­ru je 18. i 19. ruj­na 2008. odr­žan znan­stve­no - stru­ čni skup XII. Ru­ži­čki­ni da­ni koji se odr­ža­va­ju u spo­men na pr­ vog hr­vat­skog no­be­lov­ca La­vo­sla­va Ru­ži­čku, ro­đe­nog u Vu­ko­va­ ru. ”Zna­nost i no­ve te­hno­lo­gi­je u ra­zvo­ju go­spo­dar­stva” bila je te­ma znan­stve­no-stru­čnog sku­pa XII. Ru­ži­čki­ni da­ni. Skup je imao za cilj pred­sta­vi­ti znan­stve­nu i stru­čnu djelatnost s po­dru­ čja ke­mi­je, ke­mij­skog i bi­o­ke­mij­skog in­že­njer­stva, pre­hram­be­ne te­hno­lo­gi­je, bi­o­te­hno­lo­gi­je, me­di­cin­ske bi­o­ke­mi­je, far­ma­ci­je, za­ šti­te oko­li­ša i sro­dnih di­sci­pli­na, te bi­ti mje­sto oku­plja­nja znan­ stve­ni­ka i stru­čnja­ka iz ci­je­le Hrvatske i ino­zem­stva. Po­se­ban na­ gla­sak sta­vljen je na im­ple­men­ta­ci­ju no­vih te­hno­lo­gi­ja, te naj­no­ vi­jih znan­stve­nih i stru­čnih do­sti­gnu­ća u ra­zvoj hr­vat­skog go­spo­ dar­stva, oso­bi­to u ra­zvoj go­spo­dar­stva na po­dru­čju Vu­ko­va­ra, te­ško ra­zo­re­nom u Do­mo­vin­skom ra­tu.

U ro­dnoj ku­ći pr­vog hr­vat­skog no­be­lov­ca u Vu­ko­va­ru oku­pi­lo se tim po­vo­dom osam ple­nar­nih pre­da­va­ča iz Hrvatske i iz ino­ zem­stva, iz SAD-a, Ukra­ji­ne, Au­stri­je, Nje­ma­čke i Taj­va­na, sa svr­hom po­dr­ža­va­nja i po­ti­ca­nja ra­zvo­ja go­spo­dar­stva te po­di­za­ nja stan­dar­da u Vu­ko­va­ru, Vu­ko­var­sko - sri­jem­skoj žu­pa­ni­ji i ci­ je­loj isto­čnoj Hrvatskoj.

Rad sku­pa odvi­jao se sa 56 pri­o­pće­nja na po­ste­ri­ma i spon­zo­ri­ ra­na pred­sta­vlja­nja go­spo­dar­skih su­bje­ka­ta koji djeluju u po­dru­ čji­ma koja po­kri­va ovaj skup. Na kon­gre­su su sudjelovali Po­drav­ ki­ni stru­čnja­ci iz Kon­tro­le kva­li­te­te. Dipl. inž. Ma­ri­ca Ogri­nec i mr. Na­ta­ša Ke­mić- Ma­ti­je­vić pred­sta­vi­le su rad u obli­ku po­ste­ra na te­mu: ”Do­ka­zi­va­nje vje­ro­do­stoj­no­sti re­zul­ta­ta ispi­ti­va­nja p-te­ sto­vi­ma”. U ra­du su pri­ka­za­ni re­zul­ta­ti ispi­ti­va­nja u svr­hu do­ka­ zi­va­nja vje­ro­do­stoj­no­sti re­zul­ta­ta za pše­ni­čno bra­šno, mli­je­ko u pra­hu i ži­ta­ri­ce za do­ru­čak pre­ma ”Proficiency pro­gra­mu” ana­ li­ti­ke hra­ne koji or­ga­ni­zi­ra FA­PAS (Fo­od Analysis Per­for­man­ce As­se­sment Ser­vi­ce). Mr. sc. Ve­sna Mi­ha­lje­vić - Her­man pred­sta­ vi­la je rad u obli­ku po­ste­ra na te­mu: ”Utje­caj tem­pe­ra­tu­re za­mr­ za­va­nja i skla­di­šte­nja na pre­ži­vlja­va­nje ino­ku­li­ra­nih ba­kte­ri­ja E. co­li i S. au­re­us u pe­kar­skim pro­i­zvo­di­ma”. U ra­du su pri­ka­za­ni re­ zul­ta­ti utje­ca­ja tem­pe­ra­tu­re za­mr­za­va­nja i skla­di­šte­nja na pre­ži­ vlja­va­nje do­da­nih ba­kte­ri­ja ra­di bo­ljeg ra­zu­mi­je­va­nja utje­ca­ja mi­ kro­bi­o­lo­ške kon­ta­mi­na­ci­je na traj­nost i kva­li­te­tu proizvoda. n

Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

I ove je godine Podravka or­ga­ni­zi­ra­la tra­di­ci­o­nal­ni su­sret umi­ro­vlje­ni­ka i ra­dni­ka ju­bu­la­ra­ca

Podravka na burzi Datum

Vrijednosnica

Cijena

Promet

24.9.2008

PODR-R-A

349.50

598,813.75

25.9.2008

PODR-R-A

350.00

95,173.86

26.9.2008

PODR-R-A

338.00

1,329,678.11

29.9.2008

PODR-R-A

346.85

417,154.36

30.9.2008

PODR-R-A

344.00

1,685,278.15

1.10.2008

PODR-R-A

349.86

3,498.60

Po­drav­ku ve­se­li što ima ta­kve umi­ro­vlje­ni­ke, a umirovljenici su ra­do­sni što ima­ju ta­kvu Po­drav­ku

Pi­še: Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

PODR-R-A 24.09-01.10.2008.

Cijena Kn

360.00

Promet Kn

2,000,000

Promet Cijena

1,500,000 350.00 1,000,000 340.00 500,000

330.00

0 24.9.08.

25.9.08.

26.9.08.

29.9.08.

30.9.08.

1.10.08.

P

o već usta­lje­noj du­go­go­ di­šnjoj tra­di­ci­ji za Po­ dravkine umi­ro­vlje­ni­ke i ju­bi­lar­ce s na­vr­še­nih 30, 35 i 40 go­di­na ra­dnog sta­ža or­ga­ ni­zi­ran je go­di­šnji su­sret i dru­ že­nje. I ovaj put s pr­vim da­ni­ ma je­se­ni ispred tvor­ni­ce Ve­ ge­te na Da­ni­ci po­sta­vljen je ve­li­ki ša­tor za 2252 po­zva­na umi­ro­vlje­ni­ka i preko tri­sto­ti­ njak ju­bi­la­ra­ca i osta­lih uzva­ni­ ka te je za njih pri­re­đen sve­ča­ ni ru­čak i dru­že­nje uz gla­zbu,

Kse­ni­ja Pe­ri­ca ime­no­va­na za pot­pred­sje­dni­cu GSV-a Za­gre­ba­čke županije Pot­pred­sje­dni­com Go­spo­dar­sko-so­ci­jal­nog vi­je­ća u Za­gre­ba­ čkoj žu­pa­ni­ji ime­no­va­na je Kse­ni­ja Pe­ri­ca, pro­jek­tni me­na­džer u Slu­žbi za upra­vlja­nje me­đu­na­ro­dnim klju­čnim ku­pci­ma Po­ dravke.

Do­sa­da­šnja čla­ni­ca Go­spo­dar­sko - so­ci­jal­nog vi­je­ća u Za­gre­ba­ čkoj žu­pa­ni­ji Kse­ni­ja Pe­ri­ca iza­bra­na je za pot­pred­sje­dni­cu na vrijeme od je­dne godine. Pri­je­dlog o nje­zi­nom ime­no­va­nju sti­ gao je na ini­ci­ja­ti­vu Hrvatske udru­ge po­slo­da­va­ca. Go­spo­dar­sko - so­ci­jal­no vi­je­će tri­par­ti­tno je ti­je­lo sa­či­nje­no od pred­sta­vni­ka Vla­de RH, po­slo­da­va­ca i sin­di­ka­ta, a dje­lu­je od 1994. godine na na­ci­o­nal­noj i re­gi­o­nal­noj ra­zi­ni. Dje­la­tnost mu se te­me­lji na ide­ ji tro­stra­ne su­ra­dnje na rje­ša­va­nju go­spo­dar­skih i so­ci­jal­nih pi­ta­ nja i pro­ble­ma, vo­đe­nju uskla­đe­ne go­spo­dar­ske i socijalne po­li­ ti­ke, po­ti­ca­nju skla­pa­nja i pri­mje­ne ko­le­kti­vnih ugo­vo­ra te nji­ho­ vom uskla­đi­va­nju s mje­ra­ma go­spo­dar­ske, socijalne i ra­zvoj­ne po­li­ti­ke, kao i pro­mi­ca­nju mir­nog rje­ša­va­nja ko­le­kti­vnih i in­di­vi­ du­al­nih ra­dnih spo­ro­va.

ra­zo­no­du i ples. Na ovaj je­din­ stve­ni su­sret svi koji su mo­gli do­ći s ve­se­ljem su se oda­zva­ li kao i go­di­na­ma do sada. U ugo­dnoj i pri­ja­telj­skoj atmo­sfe­ ri bila je to pri­go­da za evo­ci­ra­ nje uspo­me­na na da­ne koje su pro­ve­li ra­de­ći u Po­drav­ki. Bi­li su to opet sr­da­čni su­sre­ti sta­ rih zna­na­ca i pri­ja­te­lja. Su­sre­ti su to koji se s ne­str­plje­njem če­ ka­ju ci­je­le godine. Pri­sje­ti­ti se naj­lje­pših tre­nu­ta­ka iz svog ra­ dnog vi­je­ka i to po­di­je­li­ti s lju­ di­ma s ko­ji­ma ste pro­ve­li već po­la svog života ovim lju­di­ma je ne­što po­ra­di če­ga če­ka­ju s ve­li­kim ne­str­plje­njem po­ziv za po­no­vni su­sret. Li­je­po je bi­lo ra­di­ti u Podravki, kom­pa­ni­ji sa sr­cem. To mišljenje di­je­le i svi umi­ro­vlje­ni­ci i po­no­se se što su svoj ra­dni vi­jek mo­gli odra­ di­ti u fir­mi kao što je to Po­ dravka. U nju su ugra­đi­va­li ne­ se­bi­čno se­be i danas su po­no­ sni da je vi­de ova­kvu i da je vi­ de i u svi­je­tloj bu­du­ćno­sti.

To­me u pri­log go­vo­re i ri­je­či Podravkine umi­ro­vlje­ni­ce Ma­ ri­je Nje­žić koja se za­hva­li­la u ime svih umi­ro­vlje­nih Po­drav­ ka­ša kao i ju­bi­la­ra­ca na or­ga­ ni­za­ci­ji ovo­go­di­šnjeg dru­že­nja

Umirovljenike je pozdravio predsjed­ nik Uprave Zdravko Šestak, a u ime svih zahvalila se Marija Nježić

Riječ-dvije s Podravkinim umirovljenicima

Dan za sjećanje na minule godine

Ivan Tre­ščec Zajednički svečani ručak za više od dvije tisuće bivših i sadašnjih Podravkaša te je posebno na­gla­si­la kako im je dra­go što ih se Podravka sje­ti i po­zo­ve na dru­že­nje na ko­jem se pri­sje­ća­ju da­na ka­ da su za­je­dno ra­di­li i stva­ra­li Po­drav­ku.

- Od Podravke smo mno­go

do­bi­li i vra­ća­li joj to pre­da­nim ra­dom. Ve­se­li nas kada vi­di­mo da Podravka gra­di tvor­ni­ce, za­ po­šlja­va ljude i pro­i­zvo­di no­ ve pro­i­zvo­de te una­toč te­škim vremenima dobro go­spo­da­ri za­klju­či­la je Ma­ri­ja.

Ples umirovljenika za dušu i tijelo

Je­fti­ni­je ula­zni­ce za Podravkine bra­ni­te­lje na ko­pri­vni­čkim ba­ze­ni­ma Od 1. li­sto­pa­da svi članovi Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke (UBI­UDR) mo­gu se ku­pa­ti i uži­va­ ti u ko­pri­vni­čkom grad­skom ba­ze­nu “Ce­ri­ne”, tijekom ci­je­log tje­ dna, u vre­me­nu koje nji­ma naj­vi­še odgo­va­ra, pla­ća­ju­ći kar­tu - u po­la ci­je­ne. Ta­ko će bra­ni­te­lji za jedan sat pla­ti­ti 6 ku­na, za dva sa­ta 8, a za dne­vnu kar­tu svega 12 ku­na.

Skre­će­mo po­zor­nost čla­no­vi­ma UBI­UDR-a Podravka da va­že isklju­či­vo no­ve član­ske iska­zni­ce ove udru­ge, a oni koji još ni­ su, mo­gu ih do­bi­ti kod pred­sje­dni­ka Po­dru­žni­ca, ili pak u ure­ du UBI­UDR.

Obiteljski ručkovi u Pivnici Kraluš ovog vikenda

Obiteljski ručkovi u Podravskoj kleti ovog vikenda

JELOVNIK V

JELOVNIK III

Krem juha Podravka Pureći punjeni odrezak Kroketi Zelena salata Palačinke s lino-namazom Kruh Cijena 55,00 kn

Bistra juha Podravka Bečki odrezak od puretine, Pomfrit Zelena miješana salata Savijača s višnjama Kruh Cijena: 55,00 kn

JELOVNIK VI Bistra juha Svinjski kotlet na žaru Zapečeni grah Zelje salata Savijača s višnjama Kruh Cijena 55,00 kn

JELOVNIK IV Bistra juha Podravka Pileći file u umaku od sira Kroketi cmok Zelena miješana salata Savijača s jabukama Kruh Cijena: 55,00 kn

Pot­pred­sje­dnik Vla­de Da­mir Po­lan­čec:

Podravka je jedan od naj­bo­ljih pri­mje­ra so­ci­jal­no i druš­tve­no odgo­vor­ne kom­pa­ni­je u Hrvatskoj

V

eć tra­di­ci­o­nal­ni gost su­ sre­ta Po­drav­ki­nih umi­ ro­vlje­ni­ka je i Da­mir Po­lan­čec, pot­pred­sje­dnik Vla­ de i ministar go­spo­dar­stva, ra­ da i po­du­ze­tniš­tva ko­je­ga smo za­mo­li­li da nam kra­tko pro­ ko­men­ti­ra ova­kve su­sre­te Po­ drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka i ju­ bi­la­ra­ca.

- Vje­ruj­te mi da ja mo­gu iz prve ru­ke re­ći, jer u moj ured do­la­ze mnogi predstav­ nici upra­va i ra­dni­čkih vi­je­ća, sin­di­ka­ta mnogih hr­vat­skih tvr­tki, kako je ma­lo kom­pa­ni­ ja koje na ova­kav na­čin vo­de bri­gu i skr­be o svo­jim za­po­sle­ ni­ci­ma. A Podravka i na ovaj na­čin da­je do zna­nja koliko joj

je sta­lo do lju­di koji su stva­ra­li tvr­tku i ta­ko im oda­je svo­je­vr­ sno priznanje.

- U da­na­šnje vrijeme naj­ vi­še se govori o druš­tve­no odgo­vor­nom po­slo­va­nju, gdje je tu Podravka?

- Podravka je odu­vi­jek bila so­ci­jal­no i druš­tve­no odgo­vor­ na kom­pa­ni­ja i to je kra­si. To je mo­ra kra­si­ti i ubu­du­će bez obzi­ra što ži­vi­mo u glo­ba­li­zi­ra­ nom svi­je­tu u ko­jem se pro­fit na­me­će kao osno­vni ra­zlog po­ sto­ja­nja ne­ke kom­pa­ni­je. Ipak, ra­zlog po­sto­ja­nja ne­ke tvr­tke je pu­no ši­ri. Da­kle, ta druš­tve­ na odgo­vor­nost i mo­del so­ci­ jal­no odgo­vor­nog go­spo­dar­ stva je ne­što što treba Hrvat­

skoj, a vje­ruj­te mi, Podravka je jedan od naj­bo­ljih pri­mje­ra ta­ kve kom­pa­ni­je.

- U Podravki su uči­nje­ne odre­đe­ne pro­mje­ne, mo­že­mo li, po Va­šem mi­šlje­nju, oče­ki­va­ ti bo­lja vre­me­na za Po­drav­ku?

- Apso­lu­tno, to za Po­drav­ku zna­či svi­je­tli­ju bu­du­ćnost. Vi zna­te da ja pra­tim re­zul­ta­te i pro­mje­ne koje se do­ga­đa­ju u Podravki i že­lim dati pu­nu po­ dr­šku no­voj Upra­vi. Na pra­ vom su pu­tu i ono što me ve­se­ li su izuzetno vi­so­ke sto­pe or­ gan­skog ra­sta. Prije svega, Po­ dravka je na­sta­la na vla­sti­tim bren­do­vi­ma, na vla­sti­toj ino­va­ ti­vno­sti, ra­zvo­ju i to je ne­što na če­mu se treba te­me­lji­ti i bu­

Tra­di­ci­o­nal­no dru­že­nje bi­ la je i pri­li­ka za pri­sje­ća­nje na pre­mi­nu­lu prof. Zla­tu Bartl, ko­joj je ve­li­kim plje­skom svih na­zo­čnih iska­za­na za­hval­nost.

Usli­je­dio je za­je­dni­čki sve­ča­ ni ru­čak, a nakon ru­čka - za­ba­ va, ve­se­lje, ples, ra­zgo­vo­ri, pa opet ples. Ple­sni po­dij je ubr­zo bio pre­ma­li, jer mnogi su že­lje­ li ot­ple­sa­ti po­ko­ji ples s do­ne­ da­vnim ko­le­ga­ma s po­sla.

Ta­ko će i ovo­go­di­šnji su­sre­ti osta­ti u još je­dnoj li­je­poj uspo­ me­ni, koju samo kom­pa­ni­ja po­put Podravke mo­že pri­re­di­ ti svo­jim umi­ro­vlje­ni­ci­ma. Jer, Podravka je i uvi­jek bila kom­ pa­ni­ja koja zna što je druš­tve­ na odgo­vor­nost i so­ci­jal­na osje­ tlji­vost, jer Podravka je - kom­ pa­ni­ja sa sr­cem.

U tje­dnu koji je pret­ho­dio ovom tra­di­ci­o­nal­nom su­sre­tu, umi­ro­vlje­ni Po­drav­ka­ši su već po­di­gli svoj nov­ča­ni dar u izno­ su od 24 ku­ne bru­to po godi­ ni ra­dnog sta­ža u Podravki i po­ klon pa­ke­te naj­po­zna­ti­jih Po­ drav­ki­nih proizvoda. n

Mla­da Gol­čan­ka koja je bila pr­ vo za­po­sle­na u bol­ni­ci u Kra­lje­vi­ ci za­gle­da­la se u de­čka No­vi­gra­ ca za­po­sle­nog u no­vi­grad­skom mli­nu i do­go­di­li su se sva­to­vi, a mlin se pri­po­jio Podravki, te je i Ka­ta­ri­na po­če­la ra­di­ti u tom mli­ nu. Pr­vo je kre­nu­la s ra­ču­ni­ma i svi­me što je bi­lo ve­zano uz mlin­ sku admi­ni­stra­ci­ju. Sli­je­dio je po­ ro­dilj­ni, pa 10 go­di­na ne­za­po­sle­ no­sti, te po­vra­tak u mlin i na­ kon 23 godine in­va­lid­ska mi­ro­ vi­na. O go­di­na­ma pro­ve­de­nim u Po­drav­ki­nom okru­že­nju govo­ ri u su­per­la­ti­vi­ma.

- Me­ni je bi­lo u mli­nu li­je­po.

Su­per pro­ve­de­ne godine. Spa­ja­ njem s Po­drav­kom do­bi­ve­na je ve­li­ka si­gur­nost. Bi­la sam je­ dina že­na u mli­nu, ali bi­lo je ne­ za­bo­ra­vno. Ni­sam do­bi­la ot­pre­ mni­nu, ali ni­šta Podravki ne mo­ gu za­mje­ri­ti. Bi­li smo u mlin­skoj zgra­di na sta­nu, ba­vi­li smo se i po­ljo­pri­vre­dom. Vo­lim ku­ha­ ti, pe­ći ko­la­če pa sam ko­ri­sna i sada u mi­ro­vi­ni - ka­že nam Ka­ ta­ri­na koja osim ku­ha­nja vo­ li i pje­va­ti. Stal­na je čla­ni­ca cr­ kvenog zbora, a pje­va i u zbo­ ru no­vi­grad­skog KUD-a ”Ivan Vi­ tez Tr­nski”.

Mi­jo Pa­vlek Je­dan od po­zna­tih Po­drav­ki­nih šo­fe­ra sva­ka­ko je Mi­jo Pa­vlek, šo­fer­ska le­gen­da. Po­čeo je vo­zi­ ti u ro­dnom Đele­kov­cu, a pre­la­ skom Po­ljo­pri­vre­dnog go­spo­dar­ stva ”Bu­du­ćnost” u Po­drav­ku, do­ šao je i Mi­ška i po­čeo je vo­zi­ti ge­ ne­ral­nog di­re­kto­ra Pavla Ga­ži­ja s ko­jim je pro­šao ci­je­lu Ju­gu i pu­no ”oko­lo”. Te­ško je a ne spo­me­nu­ ti da je Mi­jo Pa­vlek za pri­je­đe­nih mi­li­jun ki­lo­me­ta­ra s Mer­ce­de­som od nje­ma­čke fir­me do­bio poseb­ no priznanje koje vi­si na zi­du u ro­dnoj đe­le­ko­ve­čkoj ku­ći. Go­di­na­ ma je vo­zio mno­ge še­fo­ve, a za svih tih vo­žnji - ka­že - ni­je imao ni je­dnu ne­sre­ću. Uz to ni­je bio ni da­na na bo­lo­va­nju, a za nje­ ga go­di­šnji odmor gotovo da i ni­ je po­sto­jao.

- Sre­tan sam što sam ra­dio u Po­ dravki, me­đu­tim ovo i ono vrije­ me je ne­u­spo­re­di­vo. Mi smo ima­ li više du­ha, pri­ja­telj­stva, lju­ba­vi.

No­vim na­ra­šta­ji­ma manj­ka na­ šeg dru­že­nja i pri­sno­sti. Po­drav­ ku pam­tim s ve­se­le stra­ne. Bi­lo je izle­ta, za­ba­va, spor­ta... - govori nam čo­vjek koji i danas ozbilj­no pra­ti sport, ali te­le­vi­zij­ski, jer bo­ lest ga je ubr­zo po odla­sku u mi­ro­ vi­nu uz nje­ga pri­ko­va­la.

Ma­ri­ja Pa­laš - Pre­kra­sno je bi­ti u mi­ro­vi­ ni - ka­že mla­da umi­ro­vlje­ni­ca, biv­ša Po­drav­ki­na ”po­šta­ri­ca”, koja je la­ni oti­šla u mi­ro­vi­nu s ot­pre­mni­nom. Do ta­da vrije­ me je po­sve­ći­va­la dru­gi­ma, a sada tu ugo­du pru­ža se­bi. To­ čno od 1970. godine do­no­si­la je i odno­si­la po­štu, no­vac tu­ze­ mnih i ino­ze­mnih po­šilj­ki i upo­ zna­la mno­ge ljude u sva­ko­dne­ vnoj ko­mu­ni­ka­ci­ji otkud se­žu i mno­ge do­go­dov­šti­ne, a jed­ na od tih je kako je prije više godina s većom svotom nov­ ca otišla na pogrešno mjesto pa je za dostavljačicom gotovo pokrenuta potjernica, ali sve je dobro prošlo. Kao naj­va­žni­je ipak iz­dva­ja: - U Podravki sam ima­la si­gur­ nu egzi­sten­ci­ju za se­be i svo­ ju obi­telj. Ra­di­la sam na po­slu s pu­no di­na­mi­ke, a u 37 go­di­ na ste­kla sam mno­ga pri­ja­telj­ stva i po­vje­re­nje. Že­lje­la bih da Podravka i da­lje osta­ne sta­ bil­na kao i prije i da bi i drugi u njoj na­šli istu ta­kvu ži­vo­tnu si­gur­nost. Sa­da u Po­drav­ku vi­ še ne do­la­zim, ali sve ljude je­ dna­ko no­sim u sr­cu - ka­že nam Ma­ri­ja.

Ivan Ko­len­ko U Podravki je po­čeo ra­di­ti kao eko­no­mi­st u Te­hni­čkim uslu­ga­ ma i ta­da mu je bi­lo va­žno do­ bi­ti stan, a još dra­ža mu je bila sti­pen­di­ja s ko­jom je za­vr­šio eko­ nom­ski fa­kul­tet. Di­plo­mi­rao je 1968. godine. Bio je eko­no­mi­sta na sta­roj kla­o­ni­ci, a po­sli­je toga usli­je­di­le su nje­go­ve ru­ko­vo­de­ će fun­kci­je: bio je direktor Be­lu­ pa, zatim na čel­nom mje­stu u Pi­vo­va­ri, direktor no­ve kla­o­ni­ce na Da­ni­ci, po­tom direktor Vanj­ ske tr­go­vi­ne iz koje odla­zi u mi­ ro­vi­nu prije de­set go­di­na. U ša­li tvr­di da su mu u Podravki naj­dra­ že bi­le pro­mje­ne.

O to­me kako je ”ne­kad” bi­lo u Podravki Kolenko kaže: - Kra­si­la nas je u to vrijeme ko­ le­kti­vnost, odgo­vor­nost i in­for­ mi­ra­nost. Ni­je bi­lo ta­kve ra­zli­ke izme­đu me­na­dže­ra i ra­dni­ka, a efe­kti rada bili su bo­lji. Bi­lo je i on­da me­na­dže­ra, ali na drugi na­ čin, bi­lo je više bri­ge o lju­di­ma, ve­će si­gur­no­sti pri za­po­šlja­vnju, bri­ge oko ško­lo­va­nja, više ve­se­ lja, ra­zbi­bri­ge. Bi­lo je i kre­di­ta i sta­no­va i - za­do­volj­ni­jih ra­dni­ka - re­kao nam je umi­ro­vlje­nik ko­ ji danas do­sta vre­me­na po­kla­nja go­ri­ca­ma u Plav­šin­cu.

Pripremio: Slavko Petrić

Mi­lan Fr­čko, Podravkin umi­ro­vlje­nik

∆ moj hobi

Sli­kar bez ki­sta i pi­sac knjiga za vlastiti gušt Pi­še i snimio: Slav­ko Pe­trić

Z

du­ćnost Podravke. Vje­ru­jem da će to ovaj me­nad­žment Po­ dravke i osi­gu­ra­ti. V. I.

Že­lja mla­dog vo­do­in­sta­la­te­ra ostva­ri­la se 1969. godine ka­ da je iz Ko­mu­nal­ca do­šao u Po­ dravkine Te­hni­čke uslu­ge. Pr­vi dan u Vo­ću, pa­ra u ru­ka­vu, te prvi i jedini dan bo­lo­va­nja u 30 go­di­na ra­dnog sta­ža, ostat će traj­no u sje­ća­nju čovjeka koji je du­že vrijeme bio i or­ga­ni­za­ tor rada za 17 lju­di koji su odr­ža­ va­li pli­no i vo­do­in­stal­ci­je, li­ma­ ri­ju i osta­lo. Do­la­zi Ivo re­do­vi­to na Podravkine sku­po­ve umi­ro­ vlje­ni­ka gdje smo od nje­ga ču­li da je prije me­đu lju­di­ma bi­lo vi­ še kon­ta­ka­ta, ra­zu­mi­je­va­nja, pri­ sno­sti. O dru­že­nji­ma, če­ga da­ nas ne­ma, da se i ne govori. Sku­ pi­li su no­vac, oti­šli na ku­gla­nu... danas je to ne­za­mi­sli­vo.

- Od Podravke ni­sam ko­ri­stio kre­di­te, jer smo bili mla­di pa smo se uzda­li u svoje ru­ke, što i danas či­nim - re­kao nam je Ivo koji svo­jim isku­stvom po­ma­že si­ no­vi­ma u isto­vje­tnom obr­tu, ali ne za­bo­ra­vlja na pa­si­o­ni­ra­nu ri­ bi­či­ju, naj­vi­še na Je­ge­ni­šu otkud se­žu i ka­pi­tal­ci amu­ri i ša­ra­ni po više od 20 ki­lo­gra­ma. U mi­ro­vi­ ni ba­vi se još vo­ćnja­kom, a uz sport ve­zan je re­do­vi­tim pra­će­ njem do­ga­đa­nja na te­le­vi­zi­ji.

Ka­ta­ri­na Ruk

a ra­no­škol­skih da­na Mi­ lan je pje­vao u škol­skom zbo­ru ko­pri­vni­čke Tre­će osno­vne pod ra­vna­njem po­zna­ tog pe­da­go­ga Mi­kla­u­ži­ća, no de­čku iz cen­tra gra­da gla­zba i pje­sma nisu obi­lje­ži­li dalj­nji ži­ vo­to­pis, ali Ra­dio Lu­ksem­burg, Cr­ve­ni ko­ra­lji, ko­pri­vni­čki ben­ do­vi i ple­snja­ci ostali su za ”uspo­me­nu i du­go sje­ća­nje”.

Od dru­gih za­ni­ma­ci­ja nu­mi­ zma­ti­ka i fi­la­te­li­ja ispu­nja­va­ le su mu mla­de da­ne, ko­le­kci­ o­nar­stvo sli­ka bi­lo je u po­vo­ji­ ma, a Di­na­mo na če­lu sa Zam­ ba­tom, Jer­ko­vi­ćem, Be­li­nom i Bra­u­nom sport­ska no­ta na­vi­ja­

čke ”par­ti­tu­re”. Sli­ka­nje po ko­ jemu ga danas mnogi pre­po­zna­ ju i ci­je­ne u život mu je ušlo na­ do­mak če­tr­na­e­ste. Umje­tni­čki duh iska­zao se u Mi­la­na na­no­ še­njem pr­sti­ma bo­ja na pro­zor­ sko sta­klo. Pr­vo je tu­pka­ju­ći obo­je­nim pr­sti­ma na­sli­kao cvi­ jet i do­bio po­hva­lu svoje su­sje­ de Ele­o­no­re. Pr­vi ra­do­vi pr­sti­ ma, ali Mi­lan se po­tom pri­kla­ nja ki­sto­vi­ma da bi se nakon dva de­se­tlje­ća vra­tio pr­sti­ma i otud se­žu i nje­go­va naj­bo­lja skli­kar­ska djela. Nes­vje­sno je po­čeo pr­sti­ma, svje­sno na­sta­ vio ki­sto­vi­ma i na kraju svje­sno pr­sti­ma. Ate­lje, sada sa­mo­stal­ nog umje­tni­ka u obi­telj­skoj ku­ ći u Cr­no­gor­skoj, istra­ži­va­čki

je stu­dio za ot­kri­va­nje no­vih po­dru­čja sli­kar­stva. Sli­kao je ”sli­kar bez ki­sta” pr­vo na pa­pi­ ru, ali ulje na sta­klu odre­đe­nje mu je koje tra­je. Sli­ke su vre­dni­ je, a taj po­sao je pra­vi ”ba­let” pr­ sti­ju na sta­klu zbog re­gi­stra­ci­je osje­ća­ja iz uma i sr­ca. Me­ta­fi­zi­ čka je to sve­za koja bi mo­gla bi­ ti kao ”mo­li­tva” u bo­ji. Ni­ka­da ni­je sli­kao zbog izlo­žbi već su to drugi za­mje­ći­va­li i or­ga­ni­zi­ ra­li. Imao je pred­sta­vlja­nja u Va­ ra­ždin­skim To­pli­ca­ma, izbor u Hle­bin­skoj ga­le­ri­ji me­đu de­set ”ve­li­ka­na” koji su stvo­ri­li svoj pra­vac, a više ra­do­va ukra­ša­va i pro­sto­re ve­le­po­slan­sta­va u Hr­ vatskoj i va­ni.

Pi­sa­ti je po­čeo kada je osje­

tio su­vi­šak sli­kar­ske ener­gi­je i po­e­zi­ju do­ži­vio kao odmor za du­šu. Pro­či­tao je prije ”br­do” knjiga. Po tri knjige je znao ”ma­znu­ti”, a jedan kn­ji­že­vnik je otva­rao oči dru­go­me. Na kraju Če­hov je za nje­ga bio Mo­zart, a Do­sto­jev­ski Bach, a od do­ma­ ćih knji­že­vni­ka Kr­le­ža mu je za­kon. Po­čeo je, a i danas pi­še za vlastiti gušt. A u tom gu­štu po­ča­sno mje­sto otvorio je za ri­ je­či za­vi­ča­ja svog. U to­me da ne bi bio ”usa­mlje­ni ko­nja­nik” po­ma­žu mu izra­zom Đur­đev­ ča­nin Vla­do Mi­ho­lek, Ivo Ko­ vač Kaj i Ivan Pi­cer. Svi u slu­ žbi oču­va­nja ba­šti­ne sta­ro­kaj­ kav­skog na­rje­čja po­drav­skog i me­đi­mur­skog kra­ja. Obja­vlje­

ni knji­ški na­slo­vi ”Sno­vi” ,”Ispu­ nje­nje”, ”Be­le­štin” i sko­ri ”Du­ še­vni sa­mo­stan” naj­vi­še su na tom tra­gu.

Toj mi­si­ji afir­ma­ci­je kaj­kav­ ske ri­je­či po­ma­že Mi­lan i dje­ lo­va­njem u knji­že­vnom pre­lo­ škom kru­gu, a i sli­ko­vno ve­zan je za udru­gu Do­njeg Me­đi­mu­ rja. U Podravki je osta­vio ”ra­ dni za­pis” dug 32 godine. Sve to u Kva­scu gdje se i za­po­slio nakon pre­hram­be­ne sre­dnje u Ko­pri­vni­ci. Naj­vi­še da­na pro­ veo je u skla­di­štu ba­ra­ta­ju­ći sa svje­žim pa su­him kva­scem. Do­ šao je za mon­ta­že tvor­ni­ce, a oti­šao u mi­ro­vi­nu kod pre­u­zi­ ma­nja u drugo vla­sniš­tvo. Ot­ pre­mni­na i mi­ro­vi­na prije šest

go­di­na za­mi­je­ni­la mu je sve ra­ do­sne dane i za­do­volj­stvo s ko­ jim je kre­tao (kao i svi nje­go­vi ko­le­ge) na sva­ko­dne­vni po­sao s au­to­bu­som. Da­nas naj­vi­še pje­ ša­či. Vo­li dr­ve­će u Cr­noj go­ri, igra i šah, pi­še i re­li­gij­ske te­me odno­sa čovjeka i čovjeka, a go­ di­na­ma ga je za­ni­ma­lo ”fi­lo­zof­ sko” pi­ta­nje gdje je do­bri duh (nje­go­vo dje­lo Be­le­štin u pri­je­ vo­du je do­bri duh). n

Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Tam­bu­ra­ški sa­stav ”Kra­luš” obi­lje­ža­va 30 go­di­na djelovanja

In me­mo­ri­am

Mi­ro­slav Ko­kot

(1946. - 2008.)

Izne­na­da, u 63. godini života, nakon kra­tke i te­ške bo­le­sti, na­ pu­stio nas je naš ra­dnik Mi­ro­slav Ko­kot. Za­sta­li smo za­te­če­ni u ne­vje­ri­ci tom tu­žnom vi­je­šću. Izgu­bi­li smo dra­gog ko­le­gu, su­ra­ dni­ka, pri­ja­te­lja.

Od 1977. godine, Mi­ro­slav je bio član ve­li­ke Podravkine obi­te­ lji. Po­čeo je ra­di­ti u Se­kto­ru za ra­zvoj, u Odje­lu za ra­zvoj ke­mi­je i to na ra­dnom mje­stu te­hno­lo­ga VSS. Svo­ju po­slo­vnu ka­ri­je­ru na­sta­vio je kao ru­ko­vo­di­oc Cen­tral­nog la­bo­ra­to­ri­ja, zatim kao direktor R.J. Ra­zvoj prehrambenih proizvoda, a ne­što ka­sni­je, 2001. godine, ra­dio je u svoj­stvu vi­šeg re­fe­ren­ta izvo­za u Se­kto­ ru pro­da­ja za sre­dnju Eu­ro­pu, da bi od 2003. oba­vljao odgo­vor­ nu fun­kci­ju di­re­kto­ra Ra­zvo­ja kon­tro­le kva­li­te­te u ino­zem­stvu - Polj­ska. Mi­ro­slav je ra­dio i na po­slo­vi­ma stru­čnog su­ra­dni­ka u or­ga­ni­za­cij­skoj cje­li­ni Kon­tro­la kva­li­te­te i ra­zvoj te­hno­lo­gi­je.

Vo­lio je svoj po­sao, ljude oko se­be. U sve je ugra­đi­vao se­be, ne­ se­bi­čno je stva­rao, a što pu­no puta ni­je bio ni­ma­lo lak za­da­tak.

Osta­je­mo za­hval­ni za sve što je stva­rao i osta­vio u na­slje­đe svi­ ma na­ma, svo­joj obi­te­lji, svo­jim su­ra­dni­ci­ma, svo­jim po­slo­vnim par­tne­ri­ma. U Podravki je pro­veo svoje naj­lje­pše godine života, kom­pa­ni­ji je da­vao se­be i uvi­jek će osta­ti di­je­lom nje. Bri­nuo je ci­je­li niz go­di­na za ne­što naj­vre­dni­je - kva­li­te­tu proizvoda Po­ dravke, isto­vre­me­no po­du­ča­va­ju­ći i odga­ja­ju­ći svoje na­slje­dni­ke u stru­ci, a za­dnjih de­se­tak go­di­na pro­mo­vi­rao je ime Podravka i nje­zi­ne pro­i­zvo­de u Le­to­ni­ji, Esto­ni­ji, La­tvi­ji i Polj­skoj.

Nje­go­va to­pli­na, nje­go­va hu­ma­nost, zna­nje, traj­no osta­je u sr­ci­ ma nje­go­ve obi­te­lji, ko­le­ga, su­ra­dni­ka, pri­ja­te­lja.

In me­mo­ri­am

An­dri­ja Me­dved

(1956. - 2008.)

Izne­na­da, nakon kra­tke bo­le­sti na­pu­stio nas je naš ra­dnik An­ dri­ja Me­dved. Svoj ra­dni vi­jek za­po­čeo je 1979. godine u Podrav­ ki, u Me­snim kon­zer­va­ma u svoj­stvu NKV-ra­dni­ka, na odre­đe­ no vrijeme. Ka­sni­je ra­di na po­slo­vi­ma KV-ra­dni­ka na odr­ža­va­ nju stro­je­va. An­dri­ja je bio vri­je­dan ra­dnik, isto ta­ko i mo­ti­vi­ran za dalj­nje uče­nje i na­pre­do­va­nje. Ta­ko je 1987. godine za­vr­šio ško­lu za stro­ja­ra spe­ci­ja­li­stu i ste­kao V stu­panj obra­zo­va­nja. Nje­ go­vo za­dnje ra­dno mje­sto bi­lo je stro­jo­bra­var V stu­panj u Odje­ lu odr­ža­va­nja u Me­snoj in­du­stri­ji Da­ni­ca.

An­dri­ja je bio vri­je­dan ra­dnik, do­bar i hu­man čo­vjek. Oti­šao je pre­ra­no, a još je pu­no mo­gao dati i svo­joj obi­te­lji i svo­joj tvr­tki.

Sje­ća­nje na nje­ga će ži­vje­ti u sr­ci­ma nje­go­ve obi­te­lji, ko­le­ga, pri­ ja­te­lja, svih onih koji su ga ci­je­ni­li i vo­lje­li.

∆ SPORT

ko “Po­drav­ka­ša”. Za­hva­lju­ju­ći spon­zo­ri­ ma, me­đu ko­ji­ma je i Podravka, cje­lo­ku­ pni pri­hod koji se pri­ku­pi od pro­da­nih ula­zni­ca na­mi­je­njen je za sti­pen­di­ra­nje izuzetno ta­len­ti­ra­nih gla­zbe­ni­ka po­ni­ klih u Osno­vnoj gla­zbe­noj ško­li “For­tu­ nat Pin­ta­rić” Ko­pri­vni­ca. Ako se že­li­ te dobro za­ba­vi­ti i uz sim­bo­li­čnu ci­je­ nu kar­te od 20 ku­na i po­mo­ći ta­len­ti­ ra­ne ko­pri­vni­čke gla­zbe­ni­ke - do­đi­te na kon­cert. Ula­zni­ce u pret­pro­da­ji mo­že­te na­ba­vi­ti u Podravki - In­for­ ma­ti­ka tel. 1141, te u gra­du na više mje­sta (Ša­re­ni du­ćan, Caf­fe bar Ka­ ktus, Ma­la ču­ča).

Obja­vlje­na knjiga o radu Podravkine udru­ge bra­ni­te­lja U sri­je­du je u Podravki pred­sta­vlje­na knjiga “Bi­li smo prvi kad je tre­ba­lo, ili aktivnosti UBI­UDR Podravka”. Knjiga je velikog for­ ma­ta (42X30 cm), a na 450 stra­ni­ca do­no­si na sto­ti­ne ra­zli­či­tih tekstova (fa­ksi­mi­la) iz no­vi­na i in­ter­ne­ta o ra­du je­dne od na­ji­ sta­knu­ti­jih hr­vat­skih udru­ga pro­i­za­šlih iz Do­mo­vin­sko­ga ra­ ta. O knjizi je go­vo­rio Zdrav­ko Mi­ko­tić, koji je me­đu osta­lim re­ kao da ovi tek­sto­vi sku­plje­ni na je­dnom mje­stu da­ju pra­vu sli­ ku o to­me ko­li­ki je značaj Podravkine Udru­ge, kako su i na koji na­čin nji­ho­ve mno­go­broj­ne akcije pri­mlje­ne u javnosti te koli­ ko su bra­ni­te­lji naše tvr­tke svo­jim ra­dom do­pri­ni­je­li i pro­pa­gan­ di sa­me Podravke, koja ih naj­ve­ćim di­je­lom i fi­nan­ci­ra. Knjiga je obja­vlje­na da se ne za­bo­ra­ve aktivnosti, cje­lo­ku­pni do­pri­nos lju­ di koji su bili prvi kad je tre­ba­lo, a naj­ve­ći na­gla­sak sta­vljen je ipak na one koji su ovo­me ra­tu dali svoje ži­vo­te za slo­bo­dnu, sa­ mo­stal­nu i ne­o­vi­snu hr­vat­sku dr­ža­vu. Knji­gu je pri­re­dio i ure­ dio Ma­ri­jan Gal.

SLA­VEN BE­LU­PO - DI­NA­MO 2:0

D

Ivo Ko­vač - Kaj pred­sta­vio svoj tre­ći gla­zbe­ni al­bum Pro­šle su­bo­te u Do­mu mla­dih u Ko­pri­vni­ci Ivo Ko­ vač - Kaj pred­sta­vio je pu­ bli­ci no­vi, tre­ći al­bum po­ drav­skih rok skla­dbi pod na­zi­vom ”Škro­pci z Po­dra­ vi­ne”. U svom ose­buj­nom i ori­gi­nal­nom sti­lu na po­ drav­skom na­rje­čju ro­dne mu Sel­ni­ce izveo je i dio skla­dbi iz svog no­vog re­per­ to­a­ra. Tre­ći CD samo je na­ sta­vak nje­go­vog plo­dnog stva­ra­nja, a na promoci­ ji su sudjelovali nje­go­vi prija­ telji Mi­ro­slav Eva­čić i su­pru­ga Gor­da­na te­ Mi­li­voj Šte­fa­nec Štef, koji su odu­še­vi­li po­sje­ti­

te­lje. Ta­ko­đer, u pro­gra­mu su su­dje­lo­va­le Iv­ka Ko­va­čić i Ma­ ri­ja He­ge­du­šić iz Li­te­rar­ne se­ kci­je Podravka čiji je i Ko­vač du­go­go­di­šnji član. S. P.

OBAVIJESTI Po­dje­la pi­le­ćeg me­sa Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke koji su na­ru­či­li pi­le­će me­so da će po­dje­la bi­ti 7. 10. od 13,30 do 15,30 sa­ti u dvo­ri­štu Ga­lant­ple­ta, Ko­lo­dvor­ska 1.

Po­dje­la de­ter­dže­na­ta In me­mo­ri­am

Vla­do Bu­kvić

(1955. - 2008.)

Izne­na­da, za­u­vi­jek je Po­drav­ku na­pu­stio i Vla­do Bu­kvić i to u 54. godini života. Svoj ra­dni vi­jek za­po­čeo je na ra­du kod pri­va­ tni­ka, a zatim 1978. godine na­sta­vio je ra­di­ti u Podravki, u Me­ snim kon­zer­va­ma, na po­slo­vi­ma NKV-ra­dni­ka, a ubr­zo je po­ čeo oba­vlja­ti po­slo­ve svoje stru­ke, li­či­o­ca i so­bo­sli­ka­ra u Me­snoj in­du­stri­ji Da­ni­ca, u Odje­lu odr­ža­va­nja. Na­ve­de­ne po­slo­ve oba­ vljao je sve do tre­nu­tka kada nas je na­pu­stio. Bio je vri­je­dan i do­bar ra­dnik. Ove godine Vla­do je do­bio i priznanje za svoj 30go­di­šnji rad u Podravki, a poznato je da je bio i dra­go­volj­ni da­ ro­va­telj kr­vi, a što do­ka­zu­je nje­go­vu hu­ma­nost i lju­bav pre­ma lju­di­ma. Tu­ga zbog nje­go­vog pre­ra­nog odla­ska osta­je u sr­ci­ma Po­drav­ka­ša, nje­go­ve obi­te­lji, ro­dbi­ne, nje­go­vih ko­le­ga, po­zna­ni­ ka, pri­ja­te­lja i svih onih koji su ga po­zna­va­li i vo­lje­li.

KINOPREDSTAVE

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci 2. - 8. 10. “KRI­MI­NAL­CI NA GO­DI­ŠNJEM”, bri­tan­sko - bel­gij­ska kri­mi ko­me­di­ja/dra­ma - u 16 sa­ti 2. - 8. 10. “OB­MA­NA”, ame­ri­čki mi­ste­ri­o­zni kri­mi tri­ler - u 18 sa­ti 2. - 8. 10. “MAM­MA MIA”, ame­ri­čko - bri­tan­sko - nje­ma­čka gla­zbe­na ro­man­ti­čna ko­me­di­ja - u 20 sa­ti, a u ne­dje­lju 5. 10. i u 11 sa­ti (ma­ti­ne­ja)

JELOVNIK 6. 10. ponedjeljak 7. 10. utorak

9. 10. četvrtak 10. 10. petak

- Fino varivo, hrenovke, voće - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir - Svinjetina u grašku, tjestenina, salata - Mađarski gulaš, kolač

Na sli­ci N. Wolfa: S pred­sta­vlja­nja knjige o akti­vno­sti­ma Po­drav­ki­nih bra­ni­te­lja

Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke koji su na­ru­či­li de­ter­džen­te da će po­dje­la bi­ti 9. 10. od 13,30 do 15,30 sa­ti u dvo­ri­štu Ga­lant­ple­ta, Ko­lo­dvor­ska 1.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

U če­mu je ko­rist ne­pro­ba­vlji­vih vla­ka­na u hra­ni

Piše: dr. Ivo Belan

O

dmah na po­če­tku va­ lja ka­za­ti da su vla­kna­ ste kom­po­nen­te u hra­ ni dobre i ko­ri­sne za naš or­ga­ ni­zam. Umje­re­ne ko­li­či­ne tih vla­ka­na pri­do­no­se spre­ča­va­ nju za­če­plje­no­sti i pro­lje­va, a vje­ro­ja­tno i obe­shra­bru­ju uzi­ ma­nje pre­ko­mjer­nih ko­li­či­na hra­ne. Re­zul­ta­ti ra­znih ispi­ti­ va­nja uka­zu­ju da oso­be koje kon­zu­mi­ra­ju odgo­va­ra­ju­će ko­ li­či­ne vla­ka­na ima­ju ma­nju vje­ ro­ja­tnost da će do­bi­ti sr­ča­no obo­lje­nje, rak de­be­log cri­je­va i broj­ne dru­ge cri­je­vne bo­le­sti.

Vla­kna tre­ba­ju bi­ti ra­zu­mno prisutna u sva­kom dne­vnom obro­ku. Ona se na­la­ze u vo­ću i po­vr­ću. Kroz pro­ba­vni su­stav pro­la­ze ne­pro­ba­vlje­na. Po­sto­

je dvi­je gla­vne vr­ste vla­ka­na: to­pi­va i ne­to­pi­va. Ka­da to­pi­va vla­kna do­đu do de­be­log cri­je­ va, on­da ih ba­kte­ri­je ra­zgra­de u oblik koji mo­že bi­ti re­sor­bi­ ran. Ne­to­pi­va vla­kna ne mo­gu bi­ti ra­zgra­đe­na. Sva vla­kna­sta hra­na sa­dr­ži ne­što ne­to­pi­vih vla­ka­na, ali naj­vi­še ih ima u ku­ ku­ru­zu, pše­ni­ci i le­ći.

Ura­vno­te­žen omjer to­pi­vih i ne­to­pi­vih vla­ka­na da­je hra­ni koja se pro­ba­vlja me­ka­nu kon­ zi­sten­ci­ju i vo­lu­mi­no­znost i na taj na­čin po­ma­žu­ći da se kroz pro­ba­vni su­stav usta­lje­no po­ mi­če, ni pre­br­zo ni pre­spo­ro.

Ne­ko­li­ko je stu­di­ja po­tvr­di­ lo da dne­vno uzi­ma­nje proi­ zvoda od zo­bi (koja je bo­ga­ta vla­kni­ma) mo­že sma­nji­ti ra­zi­ nu ko­le­ste­ro­la u kr­vi čak za 15 po­sto.

Osim toga, ispi­ti­va­nja su po­ ka­za­la da umje­re­ne ko­li­či­ne pše­ni­čnih me­ki­nja mo­gu bi­ti od po­mo­ći u pre­ven­ci­ji ra­ka de­be­log cri­je­va.

Vla­kna mo­gu bi­ti do­bra i u smi­ri­va­nju osje­ća­ja gla­di. Hra­ na bo­ga­ta vla­kni­ma za­dr­ža­va vo­du i, stva­ra­ju­ći na taj na­čin

ve­ći vo­lu­men, ispu­nja­va že­lu­ dac i kod čovjeka stva­ra osje­ ćaj si­to­sti.

Zbog svih tih ko­ri­sti, nu­tri­ci­ o­ni­sti, a i li­je­čni­ci, pre­po­ru­ču­ ju da u na­šoj pre­hra­ni bu­de do­ volj­no vla­ka­na. A to zna­či kon­ zu­mi­ra­ti ra­zli­či­tu bilj­nu hra­ nu. Tre­ba sva­ko­dne­vno je­sti vo­će, po­vr­će, ma­hu­nar­ke, cje­ lo­vi­te ži­ta­ri­ce (kruh, corn-fla­ kes, sme­đa ri­ža). Ne­ka ta­kva vr­sta hra­ne či­ni tri če­tvr­ti­ne va­šeg ta­nju­ra.

Ako do sada vla­kna nisu bi­ la do­volj­no za­stu­plje­na u va­šoj pre­hra­ni, nego se ona sa­sto­ja­la ugla­vnom od ma­sno­ća (me­so itd.), uklju­čuj­te vla­kna­ste na­ mir­ni­ce. Po­stu­pno. Ba­kte­ri­je u de­be­lom cri­je­vu fer­men­ti­ra­ju vla­kna i tim ba­kte­ri­ja­ma tre­ ba vrijeme da bu­du spre­mne za taj po­sao. Sma­tra se da je po­tre­bno 5 do 6 tje­da­na da se unos vla­ka­na do­ve­de do zdra­ vih ko­li­či­na. Što se više kon­zu­ mi­ra­ju vla­kna, po­tre­bno je pi­ ti i više te­ku­ći­ne. Me­đu­tim, u sve­mu spo­me­nu­tom se ne smi­ je pre­tje­ri­va­ti. Ima ne­kih lju­ di koji mi­sle, po onoj, što više

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 9. ko­lo

Bo­jan Vru­či­na no­ćna mo­ra Di­na­ma

Kon­cert ”Ve­čer za tam­bu­ru” U uto­rak 7. li­sto­pa­da u 20 sa­ti u sta­roj Sport­skoj dvorani u Ko­pri­vni­ci odr­žat će se kon­cert Ve­čer uz tam­bu­ru ko­jim će se obi­lje­ ži­ti 30 go­di­na djelovanja tam­bu­ra­škog sa­sta­ va “Kra­luš”, naj­po­zna­ti­jih i naj­du­go­vje­čni­jih tam­bu­ra­ša u ko­pri­vni­čkom kraju.

Uz ju­bi­lar­ca TS “Kra­luš” na­stu­pa­ju ­broj­ni emi­nen­tni go­sti kao što su Naj­bo­lji hrvatski tam­bu­ra­ši, Želj­ko Se­sve­čan, Franjo Ba­rić, Po­ drav­ski mu­ži­ka­ši te gotovo svi tam­bu­ra­ški sa­ sta­vi iz bli­že oko­li­ce Ko­pri­vni­ce.

Ovaj do­bro­tvor­ni kon­cert je pod po­kro­vi­ telj­stvom Gra­da Ko­pri­vni­ce or­ga­ni­zi­ran po­ vo­dom 30 go­di­na akti­vnog rada TS “Kra­luš” u či­jem sa­sta­vu je uvi­jek dje­lo­va­lo i nekoli­

Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

tim bolje, pa on­da pre­na­tr­pa­ ju se­be s ta­kvom hra­nom. Me­ đu­tim, pre­vi­še i od do­brog ni­ je dobro. Osje­ćaj ne­u­go­dno­sti ni­je jedina opa­snost. Pre­ve­li­ke ko­li­či­ne vla­kna­stih kom­po­ne­ na­ta mo­gu ote­ža­ti u cri­je­vi­ma re­sor­pci­ju odgo­va­ra­ju­ćih ko­ li­či­na mi­ne­ra­la, a koji su klju­ čni za rast. To mo­že bi­ti pro­ blem kod dje­ce, ali i kod sta­ ri­jih oso­ba ko­ji­ma su mi­ne­ra­ li posebno va­žni za očuvanje općeg zdra­vlja. Pre­vi­še vla­kna­ ste hra­ne za ma­lu dje­cu (one u do­bi ispod dvi­je godine) mo­ že uči­ni­ti da se osje­te br­zo si­ti, i to prije nego su pri­mi­li u se­ be do­volj­no ka­lo­ri­ja po­tre­bnih za nji­hov rast i ra­zvoj. Jer oni tre­ba­ju i do­volj­no ma­sno­ća za zdra­vi ra­zvoj mo­zga i osta­log ner­vnog su­sta­va.

Ra­zu­mlji­vo, sve na­ve­de­ne pre­po­ru­ke va­lja pri­klju­či­ti onom vje­čnom sa­vje­tu, još od vre­me­na Hi­po­kra­ta, oca me­di­ ci­ne, a on gla­si: ne­ka pre­hra­na bu­de ra­zno­vr­sna i dobro ura­ vno­te­že­na.

To je sva pre­hram­be­na mu­ drost. n

i­na­mo je pre­tr­pio dru­ gi uza­sto­pni po­raz. Na­ kon Haj­du­ka u Ma­ksi­mi­ ru, s 2:0 je protiv pr­va­ka u Ko­pri­ vni­ci sla­vio i nje­gov prvi pra­ti­telj u pro­šloj se­zo­ni, Sla­ven Be­lu­po, koji je ti­me po­stao no­ćna mo­ ra Za­gre­pča­na, jer, sje­ti­mo se, Sla­ven je u pro­sin­cu pro­šle go­ dine na­nio naj­te­ži po­raz Di­na­ mu (5:2).

Na­kon po­če­tnog ispi­ti­va­nja sna­ga, 9. ko­lo Pr­ve hrvatske no­ go­me­tne li­ge fe­no­me­nal­no je u 22. mi­nu­ti otvorio Bo­jan Vru­ či­na. Do­ma­ći na­pa­dač, ko­jeg je Sla­ven Bi­lić uvr­stio na po­pis 50 kan­di­da­ta za na­stup na Svjet­ skom pr­ven­stvu 2010., na de­ snoj je stra­ni pro­šao ”kroz” Mi­ ki­ća i Cha­goa, ”za­va­ljao” Dr­pi­ ća i li­je­vom no­gom, mi­mo Bi­ šća­no­va blo­ka i do­hva­ta Bu­ti­ne, na­ci­ljao po ze­mlji su­pro­tni kut Di­na­mo­vih vra­ti­ju. Oko 4000 gle­da­te­lja uži­va­lo je u na­stav­ku uta­kmi­ce u do­broj igri, ali da će Di­na­mo te­ško do že­lje­nog po­ go­tka (nakon ”su­šnih” uta­kmi­ ca sa Spar­tom i Haj­du­kom), po­ sta­lo je oči­to u 62. mi­nu­ti kada Mikić u pro­la­zu ”opleo” po no­

ga­ma Vručinu. Su­dac Lju­bi­čić se kon­zul­ti­rao s po­mo­ćni­kom i Mi­ki­ću po­ka­zao cr­ve­ni kar­ton.

Utakmica protječe u dobroj i zanimljivoj igri, ali bez izgled­ nijih prilika.

Po­bje­dnik je odlu­čen u 83. mi­ nu­ti. Pu­rić je s cen­tra vanj­skim fel­šom izba­cio Vru­či­nu po li­je­ voj stra­ni, Dr­pić je za­ka­snio iza­ ći u of­sajd zam­ku, igrač uta­kmi­ ce se sju­rio u ka­zne­ni pro­stor, sa­ če­kao po­kret Bu­ti­ne i on­da mu smje­stio lo­ptu u bli­ži kut.

- Uta­kmi­ca je bila pu­na tem­pa, ne to­li­ko li­je­pa, ali obje mom­ča­ di su že­lje­le po­bje­du. Na­ma se otvo­ri­lo, u pra­vo vrijeme smo do­šli do pre­dno­sti, uspje­li smo se obra­ni­ti i za­da­ti za­vr­šni uda­ rac. Kad igra­mo kao mom­čad, za­tva­ra­mo jedan dru­gog, mo­ že­mo do­bi­ti sva­ko­ga u HNL-u.

Bez pu­nog an­ga­žma­na smo pro­ sje­čni, što se vi­dje­lo u Ši­be­ni­ku.

Di­na­mu smo pre­pu­sti­li ini­ci­ja­ ti­vu i stal­no pri­je­ti­li po­lu­kon­tra­ ma i kon­tra­ma. To nam je do­ni­ je­lo tri­jumf - re­kao je tre­ner Sla­ ven Be­lu­pa Mi­le Pe­tko­vić.

- Si­gur­no nam ni­je la­ko. Do­šli smo ovdje odlu­čni po­pra­vi­ti loš

Ovog vi­ken­da ru­ko­­me­ta­ši­ce Podravke igra­ju kva­li­fi­ka­ci­je Ve­ge­te za Li­gu pr­va­ki­nja

Za­da­tak je ”je­dno­sta­van” - bi­ti prvi i ući u LP U Špa­njol­skoj, u Estel­li Na­ var­ro, ru­ko­me­ta­ši­ce Podravke Ve­ge­te odi­grat će ovog (pro­du­ že­nog ) vi­ken­da kva­li­fi­ka­cij­ske su­sre­te za pla­sman u Li­gu pr­ va­ki­nja. Do­ma­ćin kva­li­fi­ka­cij­ skog tur­ni­ra bit će Estel­la Na­ var­ra, grad iz ko­jeg je i Itxako, jedna od če­ti­ri eki­pe koje će se bo­ri­ti za na­je­li­tni­ju eu­rop­sku li­gu. Po­red špa­njol­skih pr­va­ki­ nja i Podravke Ve­ge­te igrat će još nje­ma­čki Le­ip­zig i Pa­tras, pr­vak Gr­čke. Pr­vog da­na (pe­ tak) Podravka će igra­ti mož­ da i naj­ne­u­go­dni­ju uta­kmi­cu s do­ma­ćim Itxakom koji že­le uspjeh na svom te­re­nu. Dru­ gog da­na (su­bo­ta) su­par­nik će im bi­ti već dobro poznati Le­ip­ zig, s ko­jim ima­ju i ne­u­go­dnih isku­sta­va, a u ne­dje­lju igra­ju s Pa­tra­som, koji po mno­gi­ma i ne do­la­zi s am­bi­ci­ja­ma da za­i­ gra u Li­gi pr­va­ki­nja.

Do­sa­da­šnje uta­kmi­ce po­ka­ zu­ju da su naše ru­ko­me­ta­ši­ce spre­mne za Na­var­ru, po­go­to­ vo za tur­nir­ski na­čin igra­nja, što su u pri­pre­ma­ma uspje­šno oba­vi­le i po­bje­đi­va­le u Sze­ke­

sfe­her­va­ru, Vi­ro­vi­ti­ci, Lju­blja­ ni i Ko­pri­vni­ci. Ka­ko su na tim tur­ni­ri­ma igra­le eki­pe eu­rop­ skih vrijednosti, vje­ru­je se da je Podravka dobro pri­pre­mlje­ na za Špa­njol­sku. Osim to­ ga, Podravka je dobro kre­nu­la i u do­ma­ćem pr­ven­stvu gdje joj ne­ma prem­ca. Uspje­šno je star­ta­la i u Re­gi­o­nal­noj li­gi, po­ bi­je­di­la Lju­bu­ški, Lo­ko­mo­ti­vu i Krim Mer­ca­tor, ali do­ži­vje­la i ne­u­go­dni po­raz s Bu­du­ćno­sti u Po­dgo­ri­ci, što zna­či - oprez.

Podravka ima odli­čan sa­stav, s pri­no­va­ma Đokić, Pe­ne­zić i ve­o­ma va­žnom vra­tar­kom Un­ gu­re­a­nu i dobro je što ne­ma ozbilj­ni­jih ozlje­da, pa tre­ner Zov­ko mo­že ra­ču­na­ti na naj­ bo­lji izbor.

U klu­bu ka­žu da su po­mno pra­ti­li igre su­par­ni­ca te da zna­ ju da u do­ma­ćim pr­ven­stvi­ma uvjer­lji­vo po­bje­đu­ju. Podrav­ kin za­da­tak je bi­ti prvi, a za to po­sto­je svi uvje­ti. Zov­ko isti­če da ni­je va­žno s kim se igra, već je naj­bi­tni­je sve ih po­bi­je­di­ti i osvo­ji­ti pr­vo mje­sto koje vo­di u Li­gu pr­va­ki­nja. S. P.

Po­drav­ki­ni ša­hi­sti na Eu­rop­skom pr­ven­stvu mla­dih Mla­di Po­drav­ki­ni ša­hi­sti Ju­ri­ca Sr­biš i Ma­ti­ja Osto­vić sudjelovali su na Eu­rop­skom pr­ven­stvu za mla­de odr­ža­nom u Her­ceg No­vom.

U kon­ku­ren­ci­ji 913 ša­hi­sta iz 44 ze­mlje oni su u ka­te­go­ri­ji igra­ča do 14 go­di­na osvo­ji­li 33. (Sr­biš) i 39. mje­sto (Osto­vić). Hr­vat­ski re­ pre­zen­ta­tiv­ci imali su mo­gu­ćno­sti da bu­du i bolje pla­si­ra­ni, ali to im ovaj puta nije uspjelo. S. P.

Slalom Bojana Vručine između Dinamovih igrača i to je - dva gola i sjajna pobjeda (snimio N. Wolf)

do­jam iz der­bi­ja s Haj­du­kom, igra­či su po­ka­za­li že­lju i na to­ me im ne mo­gu za­mje­ri­ti. Zna­ li smo da će uta­kmi­ca bi­ti tvr­ da, te­ška, spre­mi­li smo se za to, imali ini­ci­ja­ti­vu, pa i do­mi­na­ci­ ju, po­lu­pri­li­ke, čak i s igra­čem ma­nje, no po­bje­da do­ma­ći­na je za­slu­že­na - re­kao je Di­na­mov trener Bran­ko Ivan­ko­vić.

U 10. ko­lu Sla­ve­na­ši go­stu­ju kod za­pre­ši­ćkog In­te­ra koji je na Po­lju­du odi­grao odli­čno pro­ tiv Haj­du­ka i osvo­jio bod.

Pro­tiv Di­na­ma za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ro­dić, Pu­rić, Ko­ka­ lo­vić, Bi­len, Ča­val, Po­sa­vec, Pol­ dru­gač, Ja­ja­lo (od 71. Ša­fa­rić), Nynkeu, Ju­rić, Vru­či­na (od 89.

Bo­šnjak). B. Fabijanec

Kup UE­FE 1. ko­lo - uz­vra­tna uta­kmi­ca

Sla­ve­na­ši su se ča­sno opro­sti­li od Eu­ro­pe u Mos­kvi CSKA - SLA­VEN BE­LU­PO 1:0 Či­nje­ni­ca je da je za­i­sta vrlo ma­lo na­vi­ja­ča Sla­ven Be­lu­pa oče­ki­va­ lo ču­do u Mos­kvi nakon što su Ko­pri­vni­čan­ci izgu­bi­li u pr­voj uta­ kmi­ci od CSKA 2:1. No, pri­ta­je­ne na­de su po­sto­ja­le, posebice što je po­bi­je­đen Di­na­mo po­go­ci­ma Bo­ja­na Vru­či­ne. No, nažalost, na ve­ le­bnom mo­skov­skom sta­di­o­nu Lu­žnji­ki, ru­ski obram­be­ni igra­či su Sla­ve­no­vog stri­jel­ca ”po­spre­mi­li u džep”. Ru­ska eki­pa je bez ve­ćih na­po­ra po­bi­je­di­la ko­pri­vni­čke go­ste 1:0 po­go­tkom Be­re­zu­ckog u 37. mi­nu­ti na uba­čaj Er­ki­na. Ovaj po­go­dak gotovo je sli­čan onom što su ga dali i u Ko­pri­vni­ci, kada su ka­zni­li ne­o­pre­znost obra­ne Sla­ ven Be­lu­pa. Uo­sta­lom, Ru­si su i ci­je­lu uta­kmi­cu uspje­šno kon­tro­li­ ra­li, a Sla­ve­na­ši su imali tek nekoliko po­lu­pri­go­da. U sva­kom slu­ča­ ju, da­le­ko od ono­ga ža­ra i hti­je­nja u Ko­pri­vni­ci kada su de­fi­ni­ti­vno bili bo­lja eki­pa na te­re­nu od zna­tno po­zna­ti­jih i sku­pljih ru­skih no­ go­me­tnih zvi­je­zda. No, bez obzi­ra na sve, Ko­pri­vni­čan­ci­ma ka­pa do­lje, po­ka­za­li su da mo­gu uspje­šno pa­ri­ra­ti zna­tno po­zna­ti­jim i bo­ga­ti­jim eu­rop­skim klu­bo­vi­ma i bez obzi­ra na ra­zli­ku u kva­li­te­ti sve su to u ko­na­čni­ci ni­jan­se.

Re­zi­mi­ra­ju­ći uta­kmi­cu, tre­ner Sla­vena Mi­le Pe­tko­vić je re­kao: - U izje­dna­če­noj igri u pr­vom po­lu­vre­me­nu pri­mi­li smo ne­sre­tno gol. Ale­ksej Be­re­zu­cki je fan­ta­sti­čno po­go­dio, po­ka­za­lo se na kra­ ju za po­bje­du. Ci­je­lu smo uta­kmi­cu odi­gra­li gotovo ra­vno­pra­vno, ia­ko treba po­šte­no pri­zna­ti da su Mo­sko­vlja­ni sa­svim za­slu­že­no izbo­ri­li Li­gu Ue­fe. Sa­da se u po­tpu­no­sti okre­će­mo hrvatskom pr­ ven­stvu.

Pro­tiv CSKA za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Ro­dić, Pol­dru­gač, Ko­ka­lo­ vić, Ro­gulj, Ma­ras (od 66. Pu­rić), Nynkeu (od 46. Ša­fa­rić), Po­sa­vec, Ja­ja­lo, Ča­val, Ju­rić i Vru­či­na (od 66. Kre­sin­ger). B. F. Kuglačice Podravke u novouređenoj kuglani primile su pehar i medalje za osvojeno prošlo prvenstvo

Me­đu­na­ro­dni hr­va­čki tur­nir u Szi­ge­tva­ru

Fran­kol opet pobjednik Na me­đu­na­ro­dnom hr­va­čkom tur­ni­ru u ma­đar­skom Szi­ge­tva­ ru su­dje­lo­va­la su samo tri hr­va­ča iz Ko­pri­vni­ce, jer je vi­ro­za dru­ gi­ma one­mo­gu­ći­la na­stup. U kon­ku­ren­ci­ji 200 hr­va­ča iz Slo­va­ čke, Slo­ve­ni­je, Ita­li­je, Sr­bi­je, Ma­đar­ske i Hrvatske na­stu­pi­li su Po­drav­ki­ni hr­va­či San­dro Fran­kol, Va­len­ti­no Pe­ro­ko­vić i Lu­ka Mi­ha­lec. Na­ju­spje­šni­ji je bio San­dro Fran­kol, ka­det­ski re­pre­zen­ ta­ti­vac Hrvatske, koji je u ka­te­go­ri­ji do 51 ki­lo­gra­ma osvo­jio pr­ vo mje­sto. Ovo je, nakon me­đu­na­ro­dnog tur­ni­ra u Pec­su i ju­ni­ or­skog pr­ven­stva Hrvatske u Za­gre­bu, tre­ći puta za re­dom kako se Fran­kol pe­nje na po­bje­dni­čko po­sto­lje. Pe­ro­ko­vić i Mi­ha­lec po­bi­je­di­li su u po­če­tnim su­sre­ti­ma, ali da­lje nisu ostva­ri­li po­bje­ de za pla­sman. S. P.

Tre­ći kva­li­fi­ka­cij­ski tur­nir Pr­ve hr­va­čke li­ge

Za­dr­ža­no če­tvr­to mje­sto Na tre­ćem kva­li­fi­ka­cij­skom tur­ni­ru Pr­ve hr­va­čke li­ge, odr­ža­ nom pro­šlog vi­ken­da u Za­gre­bu, hr­va­či Podravke na­stu­pi­li su ne­ kom­ple­tni, ali su odr­ža­li če­tvr­to mje­sto koje su pla­ni­ra­li prije po­ če­tka li­ge ta­ko da u za­dnje ko­lo ula­ze s mo­gu­ćno­šću da osta­nu na toj po­zi­ci­ji i da se na kraju u do­i­gra­va­nju bo­re za tre­će mje­sto u Hrvatskoj. U Za­gre­bu Podravka ni­je, zbog bo­le­sti ne­kih pr­vo­ ti­ma­ca, ima­la se­dam, već pet pred­sta­vni­ka, koji su sa 13,5 bo­do­ va uspje­li izbo­ri­ti če­tvr­to mje­sto na tur­ni­ru i za­dr­ža­ti to mje­sto u uku­pnom pla­sma­nu. San­ta Fe­renc osvo­jio je tre­će mje­sto u ka­ te­go­ri­ji do 55 ki­lo­gra­ma, San­ta Ta­mas je do 60 ki­lo­gra­ma bio pe­ ti, Bo­žo Star­če­vić je u re­pe­sa­žu osvo­jio tre­će mje­sto. Ugo­dno je izne­na­dio tre­ćim mje­stom do 84 ki­lo­gra­ma Mar­ko Ča­čić, kao i Hr­vo­je Duj­mo­vić koji je bio sa 87 ki­lo­gra­ma u ka­te­go­ri­ji hr­va­ča do 96 ki­lo­gra­ma. Na ovom tur­ni­ru po­dba­ci­li su ne­ki Po­drav­ki­ni kon­ku­ren­ti za če­tvr­to mje­sto ta­ko da je sada ko­pri­vni­čki pr­vo­li­ gaš 18,5 bo­do­va bo­lji od pe­to­pla­si­ra­nog. S. P.

Dru­ga li­ga stol­no­te­ni­sa­ča - istok

Po­ra­zi na do­ma­ćim sto­lo­vi­ma PO­DRAV­KA - KU­TI­NA 0:4 PO­DRAV­KA - OBR­TNI­ČKA ŠKO­LA 3:4 Na­kon odli­čnog po­če­tka s Mi­ho­vlja­nom, za stol­no­te­ni­sa­če Po­ dravke sli­je­di­lo je pri­ze­mlje­nje već u dru­gom ko­lu pr­ven­stva. Na ko­pri­vni­čkim sto­lo­vi­ma ja­da su im za­da­li Ku­ti­nja­ni i Obr­tni­čka ško­la iz Sla­von­skog Bro­da. Ku­ti­na ih je po­ra­zi­la gla­tko sa 4:0, dok je drugi su­sret bio ne­iz­vje­stan ali je ipak po­bje­da pri­pa­la go­ sti­ma i sa oba su­sre­ta bo­do­vi su oti­šli u Sla­vo­ni­ju. S. P.

Otvo­re­na re­kon­stru­i­ra­na ku­gla­na u Koprivnici

Za­bli­sta­la je obno­vlje­na ko­pri­vni­čka lje­po­ti­ca Na­kon go­di­nu da­na ne­iz­vje­sno­sti oko re­kon­stru­kci­je ku­gla­ne i mu­ko­tr­pnih pu­to­va­nja na tre­nin­ge i uta­kmi­ce u Bje­lo­var, ku­gla­ či­ce i ku­gla­či Podravke - vra­ti­li su se ku­ći. I toj tra­ka­vi­ci do­šao je kraj - oda­hnu­li su ku­gla­či­ce i ku­gla­či iz svih klu­bo­va naše žu­ panije - iz Ko­pri­vni­ce, Đur­đev­ca i Kri­že­va­ca. Sve­ča­no otvo­re­nje obno­vlje­ne ku­gla­ne i no­vih sta­za upri­li­če­no je prije prve pr­ven­ stve­ne ut­kmi­ce izme­đu Podravke i Spli­ta. Pred­sje­dnik Ku­gla­čkog sa­ve­za županije Jo­sip Ro­žma­rić po­zvao je gra­do­na­čel­ni­ka Zvo­ni­ mi­ra Mr­ši­ća da svečano otvo­ri obno­vlje­nu ku­gla­nu. Uz pri­go­dan go­vor Mr­šić je naglasio naj­ve­ću za­slu­gu spon­zo­ra Podravke za no­vo­u­re­đe­nu ku­gla­nu, bez či­je bi po­mo­ći to bi­lo te­ško ostva­ri­ti.

Pr­ve ku­gle na no­vim sta­za­ma ba­ci­li su gra­do­na­čel­nik Mr­šić i ka­ pe­ta­ni­ca Podravke Lji­lja­na Pi­cer. Na­kon sim­bo­li­čnog otvo­re­nja sta­za, taj­nik Hr­vat­skog ku­gla­čkog sa­ve­za Boris Mezak pre­dao je ku­gla­či­ca­ma Podravke pe­har, me­da­lje i cvi­je­će za na­slov dr­ža­ vnih pr­va­ki­nja za 2007./2008.

Pr­va hr­vat­ska li­ga - 4. ko­lo ku­gla­či­ca

Te­ško do mi­ni­mal­ne po­bje­de Podravka - Split 5:3 (12:12) 3290:3216 Spli­ćan­ke su bi­le vrlo tvrd orah. Podravka je u ner­vo­znoj uta­ kmi­ci do­šla do mi­ni­mal­ne po­bje­de. Ne­pre­po­zna­tlji­vo su odi­gra­ le one na­ji­sku­sni­je, do­sad po­naj­bo­lje igra­či­ce. U pr­voj se­ri­ji tan­ dem Be­lec - Vu­ka do­veo je Po­drav­ku u vod­stvo od 2:0 sa 28 ču­ nje­va pre­dno­sti, ali Lu­kač - Di­nić po­ra­zom vra­ća­ju go­šće u ži­ vot. Lu­kač je dobro odi­gra­la prvi set, ali je on­da sli­je­de­ća tri, bez otpo­ra, pre­pu­sti­la pro­ti­vni­ci. Od mla­de Di­nić se ni ne oče­ku­je da rje­ša­va uta­kmi­ce. Prije sa­me za­vr­šni­ce re­zul­tat je bio 2:2 i pre­ dnost od pet ču­nje­va za Split. Želj­ka kao pr­va igra­či­ca uta­kmi­ce na no­vim sta­za­ma jedina ”pre­ska­če” 600 ču­nje­va, a Zo­rec u sla­ boj igri pri­do­no­si ti­je­snom po­ra­zu go­šći. Po­drav­ka­ši­ca­ma će bi­ ti po­tre­bno do­sta vre­me­na i tre­nin­ga da ”pro­či­ta­ju” no­ve sta­ze, da im one bu­du stvar­no do­ma­će i pre­dnost pred go­šća­ma u na­ stav­ku pr­ven­stva.

U uto­rak je Podravka kao pr­vak države otpu­to­va­la u au­strij­ski Rit­zing, gdje se od 1. do 4. li­sto­pa­da odr­ža­va Svjet­ski kup. Cilj je pla­sman u po­lu­fi­na­le, ali ova­kva igra i for­ma našeg pr­va­ka u vr­ lo ja­koj kon­ku­ren­ci­ji pr­va­ka dr­ža­va ne uli­je­va pre­vi­še opti­mi­zma za vi­sok pla­sman na­ših. Želj­ko Šem­per

Broj 1897 • Petak, 3. listopada 2008.

Obi­lje­že­na 17. oblje­tni­ca pre­u­zi­ma­nja ko­pri­vni­čke vo­jar­ne

Sve­ča­no otvo­ren no­vo­u­re­đe­ni i obno­vlje­ni mu­zej­ski po­stav o Do­mo­vin­skom ra­tu Je­dan za­pa­že­ni dio muzejskog postava po­sve­ćen je i Podravki u Do­mo­vin­skom ra­tu koja je u to te­ško vrijeme da­la ve­li­ki ma­te­ri­jal­ni do­pri­nos i ve­lik broj bra­ni­te­lja

U

izlo­žbe­nom pro­sto­ru Mu­ze­ja Gra­da Ko­pri­ vni­ce u sri­je­du je - u po­vo­du obi­lje­ža­va­nja 17. oblje­ tni­ce pre­u­zi­ma­nja ko­pri­vni­ čke vo­jar­ne - svečano otvo­ ren no­vo­u­re­đe­ni i obno­vlje­ni mu­zej­ski po­stav zbir­ke hr­vat­ skog Do­mo­vin­skog rata. Dok drugi gra­do­vi još ra­zmi­šlja­ju o je­dnoj ta­kvoj po­sta­vi, u Ko­ pri­vni­ci je, po ri­je­či­ma ku­sto­ sa Dra­že­na Er­ne­či­ća ovo već - tre­ća. Po­sje­ti­te­lji ima­ju pri­ go­de ra­zgle­da­ti oru­žje, odo­ re, am­ble­me, fo­to­gra­fi­je, pla­ ka­te, knjige, no­vi­ne i niz dru­ gih stva­ri vezanih uz dje­lo­va­ nje 117. bri­ga­de, MUP-a, 145. bor­be­ne gru­pe, PZO-a i osta­ lih po­stroj­bi koje su dje­lo­va­ le u Ko­pri­vni­čko - kri­že­va­čkoj

žu­pa­ni­ji i čiji su pri­pa­dni­ci, po­ gla­vi­to oni koji su dali svoje ži­ vo­te, za­slu­žni za stva­ra­nje slo­ bo­dne, sa­mo­stal­ne i ne­o­vi­sne hrvatske države. Je­dan za­pa­ že­ni dio izlo­žbe po­sve­ćen je i Podravki u Do­mo­vin­skom ra­ tu. Ta­ko su izlo­že­ne i ma­ke­te ne­kih od na­ših proizvoda, ko­ ji su se mo­gli na­ći gotovo na svim bo­ji­šti­ma diljem Hrvat­ ske. Pri­ka­za­na je i bo­ga­ta dje­ latnost IPD slu­žbe 117. bri­ga­ de, koja je pr­va u hr­vat­skoj voj­sci po­če­la s obja­vlji­va­njem re­do­vnih no­vi­na (“Gar­dist”), a po­sje­ti­te­lji se mo­gu upo­zna­ti i s ra­dom Udru­ge bra­ni­te­lja, in­ va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke (UBI­UDR), ko­ ja je na ovom po­dru­čju naj­vi­ še uči­ni­la na sa­ču­va­nju sje­ća­

nja na događaje i oso­be koje su obi­lje­ži­le ra­tno i ne samo ra­tno ra­zdo­blje.

Or­ga­ni­za­tor ove po­sta­ve, Mu­zej gra­da Ko­pri­vni­ce, po­ zvao je sve bra­ni­te­lje i sve gra­ đa­ne da uko­li­ko ima­ju bi­lo ka­ kvu uspo­me­nu (izlo­žak) na ra­ tno ra­zdo­blje da je da­ru­ju ovoj usta­no­vi kako bi se ubu­du­će još bolje mo­glo pre­zen­ti­ra­ti vrijeme u ko­jem se i gi­nu­lo za slo­bo­du. Po­sta­vu je otvorio gra­do­na­čel­nik Gra­da Ko­pri­vni­ ce Zvonimir Mr­šić.

Isto­ga da­na odr­ža­na je i sve­ ča­na sje­dni­ca Grad­skog vi­je­ća Ko­pri­vni­ce, pod pred­sje­da­va­ njem pred­sje­dni­ka Ivana Pa­la, a ko­joj su bili nazočni bra­ni­te­ lji, članovi ra­tnog Kri­znog šta­ ba, MUP-a, predstavnici udru­

ga pro­i­za­šlih iz Do­mo­vin­skog rata i drugi. Na 30. ruj­na 1991., kad su ko­pri­vni­čke po­ stroj­be - na mi­ran na­čin, bez ispa­lje­nog me­tka - pre­u­ze­le, sa svim na­o­ru­ža­njem, ta­da­šnju ka­sar­nu, u svom go­vo­ru pod­ sje­tio je Ni­ko­la Gre­gur. On je me­đu osta­lim re­kao da je u to vrijeme bi­lo naj­va­žni­je sa­ču­va­ ti ljud­ske ži­vo­te, ali i go­spo­dar­ ske obje­kte.

- Da je tre­ba­lo, još bi­smo dva tje­dna pre­go­va­ra­li. Bo­lje pre­go­ va­ra­ti, nego izgu­bi­ti ne­ki ljud­ ski život - ka­zao je Gre­gur.

I na ovoj sve­ča­no­sti ta­ko­đer je po­hva­ljen pri­mjer Podrav­ ke. Naime, iz naše tvr­tke su­dje­ lo­vao je u Do­mo­vin­skom ra­tu ve­li­ki broj bra­ni­te­lja, a isto­vre­ me­no je Podravka po­ma­ga­la i

na dru­ge na­či­ne, od proizvoda do fi­nan­cij­skih sred­sta­va.

- Što god je u tim te­škim vre­ menima tre­ba­lo od Podravke, mi smo to i do­bi­li - ču­li smo ti­ jekom ovog pri­sje­ća­nja.

Prije sve­ča­ne sje­dni­ce, de­le­ ga­ci­je su po­lo­ži­le vi­jen­ce i za­

pa­li­le svi­je­će kod Kri­ža života u pro­sto­ru biv­še Vo­jar­ne “Ban Kr­sto Fran­ko­pan” i kod sre­di­ šnjeg kri­ža na Grad­skom gro­ blju “Pri Sve­tom du­hu” u znak sje­ća­nja na sve po­gi­nu­le, ne­sta­ le i umr­le hrvatske bra­ni­te­lje.

Mla­den Pav­ko­vić

S otvo­re­nja no­ve po­sta­ve u Grad­skom mu­ze­ju i sa sje­dni­ce obi­lje­ža­va­nja 17. oblje­tni­ce pre­u­zi­ma­nja vo­jar­ne (snimio: N. Wolf)

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Muf­fi­ni s oku­som Me­di­te­ra­na Sa­stoj­ci za 4 do 6 oso­ba: 20 g svje­žeg kva­sca pola žli­či­ce še­će­ra 200 ml mli­je­ka, 3 ja­ja 100 ml ma­sli­no­va ulja 1 žli­či­ca Ve­ge­te Me­di­te­ran 1 žli­ca na­sje­cka­nog per­ši­na pr­sto­hvat so­li 80 g ze­le­nih ma­sli­na bez ko­ šti­ca, 300 g pše­ni­čnog gla­tkog bra­šna Podravka, tip 550 40 g ka­pa­ra Pri­pre­ma: Svje­ži kva­sac po­spi­te še­će­rom, pre­lij­te s 3-4 žli­ce to­plog mli­je­ ka i osta­vi­te sta­ja­ti oko 5 mi­ nu­ta. Ja­ja pje­na­sto izmi­je­šaj­te elek­tri­čnom mje­ša­li­com, do­ daj­te ma­sli­no­vo ulje, Ve­ge­tu

Me­di­te­ran, per­šin, sol i na­re­ za­ne ma­sli­ne. Umi­je­šaj­te pri­ pre­mlje­ni kva­sac, te na­iz­mjen­ ce umi­je­ša­vaj­te bra­šno i pre­o­ sta­lo to­plo mli­je­ko. Sve dobro izmi­je­šaj­te i ovom mje­ša­vi­ nom na­pu­ni­te pa­pir­na­te ko­ša­ ri­ce koje ste pret­ho­dno sta­vi­ li u ka­lu­pe za muf­fi­ne. Pa­pir­na­ te ko­ša­ri­ce na­pu­ni­te ma­lo više od po­lo­vi­ce. Po po­vr­ši­ni ti­je­sta ra­spo­re­di­te ka­pa­re i pe­ci­te ih

u pe­ćni­ci za­gri­ja­noj na 180°C oko 25 mi­nu­ta.

Po­slu­ži­va­nje: Pe­če­ne muf­fi­ne po­slu­ži­te to­ple.

Sa­vje­t: Kod pri­pre­ma muf­fi­na mo­že­ te dio ze­le­nih ma­sli­na za­mije­ ni­ti cr­nim.

Vri­je­me pripreme: 1 sat

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Dijana Jendrašinkin • Urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Dijana Jendrašinkin, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Robert Studeni • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (urednik) 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Koprivnica

Crta: Ivan Haramija - Hans

Ne­o­do­lji­vi sla­ni za­lo­ga­ji u obli­ ku muf­fi­na ide­a­lan su izbor za dru­že­nja jer ne izi­sku­ju du­gu pri­pre­mu, a za­si­gur­no će odu­ še­vi­ti sve lju­bi­te­lje de­li­ci­ja s oku­som Me­di­te­ra­na.