Podravkine novine broj 1903

Predstavljeno drugo izdanje CD-a o županijskom gospodarstvu

Susreti s Podravkašima koji su stotinu puta darovali krv

Str. 3

Str. 4-5 Godina XLVII • Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

U Kri­žev­ci­ma je od 7. do 9. stu­de­no­ga odr­žan 11. Obr­tni­čki i go­spo­dar­ski sa­jam Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije

Pri­o­ri­tet Vla­de je ula­ga­nje u in­fra­stru­ktu­ru i na­sta­vak po­ti­ca­nja ma­lih i sre­dnjih po­du­ze­tni­ka

- U sa­mom vr­hu in­ve­sti­cij­skih pri­o­ri­te­ta Vla­de je izgra­dnja br­ze ce­ste od Za­gre­ba pre­ma Ko­pri­vni­ci či­ja će gra­dnja od Gra­de­ca do Klo­štra Vo­ja­ko­va­čkog po­če­ti u pro­lje­će idu­će godine - ista­knuo je pot­pred­sje­dnik Vla­de Da­mir Po­lan­čec prilikom sve­ča­nog otvo­re­nja križevačkog saj­ma Pi­še: Boris Fabijanec Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

M

no­go­broj­ni go­spo­ dar­stve­ni­ci i po­li­ti­ča­ ri, me­đu ko­ji­ma su bili do­pred­sje­dnik Sa­bo­ra Jo­sip Fri­ščić i pot­pred­sje­dnik Vla­de Da­mir Po­lan­čec okupili su se 7. stu­de­no­ga u Kri­žev­ci­ma na naj­ve­ćoj sa­jam­skoj pri­re­dbi u Po­dra­vi­ni i Pri­go­rju - 11. obr­tni­ čkom i go­spo­dar­skom saj­mu Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke župa­ nije. Na saj­mu, prvi puta sa sta­ tu­som re­gi­o­nal­nog, pred­sta­vi­ lo se od 7. do 9. stu­de­no­ga 206 obr­tni­ka te ma­lih i sre­dnjih tvr­ tki iz više hr­vat­skih žu­pa­ni­ja te iz Bosne i Hercegovine i Ita­li­je.

Po­zdra­vlja­ju­ći nazočne pred­ sjednik Or­ga­ni­za­cij­skog odbo­ ra saj­ma i ko­pri­vni­čko-kri­že­va­ čki žu­pan Dar­ko Ko­ren go­vo­ rio je o zna­ča­ju kri­že­va­čkog saj­

ma za go­spo­dar­stvo Po­dra­vi­ne i Pri­go­rja, dok je prvi čo­vjek HGK - Žu­pa­nij­ske ko­mo­re Ko­ pri­vni­ca i za­mje­nik pred­sje­dni­ ka Upra­ve Podravke Mi­ro­slav Vi­tko­vić naglasio kako je ko­mo­ ra po­no­sna na sa­jam. Uz to, on je naglasio: - Hr­vat­ska Vla­da ma­ksi­mal­ no ra­di da po­di­gne go­spo­dar­ stvo u na­šoj žu­pa­ni­ji, a ko­mo­ra će i da­lje bi­ti po­dr­ška va­ma go­ spo­dar­stve­ni­ci­ma, jer da bi se danas op­sta­lo na tr­ži­štu tre­ba­ mo bi­ti upor­ni, ja­či i bo­lji od kon­ku­ren­ci­je.

Go­vo­re­ći o izra­di državnog pro­ra­ču­na za idu­ću go­di­nu pot­ pred­sje­dnik Sa­bo­ra Jo­sip Fri­ ščić je re­kao kako će on bi­ti bez ili tek s mi­ni­mal­nim za­du­ že­njem te da će pri­mar­ni se­kto­ ri u Hrvatskoj bi­ti ener­gi­ja i pro­ i­zvo­dnja hra­ne.

- Po­slje­di­ce svjet­ske fi­nan­

cij­ske kri­ze osje­tit će se i već se osje­ća­ju i u Hrvatskoj, no za­hva­lju­ju­ći sta­bil­no­sti mo­ne­ tar­nog su­sta­va mi ne pa­ti­mo kao ne­ki na­ši su­sje­di. Po­slje­ di­ce će se, ka­že, osje­ća­ti za­si­ gur­no još idu­će dvi­je godine i za­to ulo­ga države i Vla­de ni­ je više ista kao prije go­di­nu da­ na, jer treba osi­gu­ra­ti okvi­re i uvje­te za ra­zvoj po­du­ze­tniš­tva - re­kao je pot­pred­sje­dnik Vla­ de Da­mir Po­lan­čec, otva­ra­ju­ ći sa­jam.

Na­po­me­nuo je da je pred na­ ma vrijeme kad će­mo mo­ra­ti ste­za­ti re­men, pa i mi­ni­stri u po­je­di­nim mi­ni­star­stvi­ma pri­ likom odre­đi­va­nja svo­jih pro­ra­ ču­na na ra­zi­ni ostva­re­nja ove godine, ili čak i ni­že.

- Mo­ra­mo bi­ti pa­me­tni i mu­ dri u odre­đi­va­nju svo­jih pri­o­ ri­te­ta, a to će osta­ti ula­ga­nja u in­fra­stru­ktu­ru i na­sta­vak po­ti­

Na­kon sve­ča­nog otvorenja saj­ma Podravkin izlo­žbe­ni pro­stor po­sje­ti­li su Jo­sip Fri­ščić i Da­mir Po­lan­čec u druš­tvu Zdrav­ka Še­sta­ka, Mi­ro­sla­va Vi­tko­vi­ća, žu­pa­na Dar­ka Ko­re­na i dru­gih go­sti­ju

ca­nja ma­lih i sre­dnjih po­du­ze­ tni­ka, jer se oni danas po­ka­zu­ ju kao naj­ži­la­vi­ja i naj­ve­ća sna­ ga u hrvatskom go­spo­dar­stvu.

Ta­ko­đer, u sa­mom vr­hu in­ve­sti­ cij­skih pri­o­ri­te­ta ove Vla­de je izgra­dnja br­ze ce­ste od Za­gre­ ba pre­ma Ko­pri­vni­ci či­ja će gra­ dnja od Gra­de­ca do Klo­štra Vo­ ja­ko­va­čkog po­če­ti u pro­lje­će idu­će godine - ista­knuo je Po­ lan­čec prilikom sve­ča­nog otvo­ re­nja saj­ma.

Na 5600 kva­dra­tnih me­ta­ra za­tvo­re­nog i otvo­re­nog pro­ sto­ra biv­še kri­že­va­čke vo­jar­ne svoje pro­i­zvo­de i uslu­ge pred­ sta­vi­lo je 206 obr­tni­ka i po­du­ ze­tni­ka sa­mo­stal­no ili u sa­sta­ vu žu­pa­nij­skih go­spo­dar­skih i obr­tni­čkih ko­mo­ra iz Hrvatske te iz Fe­de­ra­ci­je Bosne i Herce­ govine i ta­li­jan­ske re­gi­je Fur­la­ ni­je - Ju­lij­ske kra­ji­ne.

Or­ga­ni­za­to­ri saj­ma - Ko­pri­

vni­čko - kri­že­va­čka žu­pa­ni­ ja, Grad Kri­žev­ci, Kri­že­va­čki po­du­ze­tni­čki cen­tar, HGK Žu­pa­nij­ska ko­mo­ra Ko­pri­vni­ ca, Obr­tni­čka ko­mo­ra Ko­pri­ vni­čko - kri­že­va­čke županije, Udru­že­nje obr­tni­ka Kri­žev­ci, PO­RA, žu­pa­nij­ska i kri­že­va­ čka Tu­ri­sti­čka za­je­dni­ca - ove godine na­gla­sak su sta­vi­li na pro­i­zvo­đa­čke djelatnosti te obra­zo­va­nje pa su ta­ko na saj­ mu sre­dnje ško­le po­ka­za­li što oni ra­de, što uče i na koji na­ čin se za­pra­vo dje­ca obra­zu­ju za odre­đe­na, prije svega pro­i­ zvo­dna za­ni­ma­nja. U sklo­pu saj­ma odr­ža­ni su i okru­gli sto­ lo­vi za po­du­ze­tni­ke i po­ljo­pri­ vre­dni­ke, a već tra­di­ci­o­nal­no u vrijeme Mar­tinj­skih da­na po­ sje­ti­te­lji saj­ma su mo­gli pra­ti­ ti ce­re­mo­ni­ju kr­šte­nja mo­šta i de­gu­sti­ra­ti vi­no, po­gle­da­ti mo­ dnu i re­vi­ju fri­zu­ra. Sva­ka ula­

zni­ca opet je pri­go­da za osva­ja­ nje gla­vne na­gra­de au­to­mo­bil Re­na­ult Twingo.

Na­ra­vno, i na ovom 11. Obr­ tni­čkom i go­spo­dar­skom saj­ mu Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije pred­sta­vi­la se Podrav­ ka koja je po­sta­la ne­za­o­bi­la­zno ime kri­že­va­čkog saj­mo­va­nja.

Na atra­kti­vno ure­đe­nom izlo­ žbe­nom pro­sto­ru, koji je bio pre­ te­žno u zna­ku po­pu­lar­nog bran­ da naše tvr­tke u segmentu pi­ ća - Stu­de­ne, po­sje­ti­te­lji saj­ma imali su pri­go­de sva­ko­dne­vno ku­ha­ti ra­zna je­la na ba­zi Po­drav­ ki­nih proizvoda. Na­ra­vno, sve je to pratio Podravkin ga­stropro­mo­tor, a tu su uvi­jek bi­le i sim­pa­ti­čne ho­ste­se koje su ne­ u­mor­no di­je­li­le po­sje­ti­te­lji­ma pro­mo­ti­vne ma­te­ri­ja­le naše tvr­ tke. Sve u sve­mu, još jedan pro­ fe­si­o­nal­no odra­đe­ni sa­jam­ski po­sao za Po­drav­ku. n

Pred­sje­dnik i za­mje­nik pred­sje­dni­ka Upra­ve Podravke Zdrav­ko Še­stak i Mi­ro­slav Vi­tko­vić sa za­ni­ma­njem su po­gle­da­li kako po­sje­ti­te­lji saj­ma pri­pre­ma­ju ra­zna je­la na ba­zi Po­drav­ki­nih proizvoda

Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Vla­din pa­ket kri­znih mje­ra Pre­dlo­že­ni izo­sta­nak po­ve­ća­nja pla­ća, koje su u pro­sje­ku tre­ba­le ra­sti šest po­sto, kao i ostali obli­ci šte­dnje, omo­gu­ća­va­ju ve­ća ula­ga­nja u pro­i­zvo­dnju i tr­ži­šta

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

B

an­ski dvo­ri, ovaj puta po­ du­pr­ti i od Pred­sje­dni­ čkih dvo­ra, nisu u uvje­ ti­ma re­ce­si­je svjet­skog go­spo­ dar­stva gur­nu­li gla­vu u pi­je­sak.

Ka­ko će 2009., pre­ma pre­dvi­đa­ nji­ma broj­nih eko­nom­skih ana­ li­ti­ča­ra, bi­ti možda i naj­kri­zni­ ja go­di­na po­slje­dnjih de­se­tlje­ ća, Hr­vat­ska ne smi­je u nju ući ne­spre­mna. U tom je ci­lju u Vla­di pri­pre­mljen ci­je­li niz re­ stri­kci­ja u do­me­ni ja­vne po­tro­ šnje. One tre­ba­ju amor­ti­zi­ra­ti ne­ga­ti­vne go­spo­dar­ske tren­do­ ve, za­po­če­te ame­ri­čkom fi­nan­ cij­skom kri­zom koja se pre­li­la na cje­lo­ku­pno svjet­sko tr­ži­šte ka­pi­ta­la, u če­mu je, da­ka­ko, sna­ žan uda­rac pre­tr­pje­la i Za­gre­ba­ čka bur­za. e treba, sto­ga, ču­di­ti da je pre­mi­jer Ivo Sa­na­ der, ia­ko je idu­ća go­di­ na izbor­na, iza­šao s pa­ke­tom mje­ra na ko­ji­ma bi se tre­bao za­ sni­va­ti dr­ža­vni pro­ra­čun koji je još u fa­zi usu­gla­ša­va­nja. Pre­ ma izja­va­ma mi­ni­stra fi­nan­ci­ja Ivana ©u­ke­ra, mo­že se pre­tpo­ sta­vi­ti da će pro­ra­čun bi­ti ni­ ži nego u te­ku­ćoj godini. Uma­ nje­ni pro­ra­čun, ka­žu stru­čnja­ ci, pro­i­zla­zit će iz ma­nje po­tro­ šnje, zna­či i ma­nje nov­ca od PDV-a i tro­ša­ri­na. U tom kon­ tek­stu ve­li­ki tr­go­va­čki lan­ci već mje­se­ci­ma go­vo­re o skro­mni­ joj po­tro­šnji ku­pa­ca, što će bi­ ti još izra­že­ni­je idu­će godine.

U ne­kim gra­na­ma vje­ro­ja­tno sli­je­di i sma­nje­nje in­du­strij­ske pro­i­zvo­dnje te pad na tr­ži­šti­ma uslu­ga. Pri­mje­ra ra­di, posebno će lo­še pro­ći oni koji pro­i­zvo­de i pro­da­ju lu­ksu­znu ro­bu. Gor­ ka je utje­ha da Hr­vat­ska ne­ma au­to­mo­bil­sku in­du­stri­ju, jer je ona pr­va za­hva­će­na re­ce­si­jom i ovih mje­se­ci bez po­sla diljem svi­je­ta osta­je na sto­ti­ne ti­su­ća ra­dni­ka. ra­sti­čno spu­šta­nje ci­je­ na na­fte na ra­zi­nu od 55-60 do­la­ra po ba­re­lu, koliko je s je­dne stra­ne do­bra vi­jest za go­spo­dar­stvo, to­li­ko je i ne­po­volj­na za mi­ni­stra fi­nan­ ci­ja, jer i ona utje­če na sma­nje­ ni pri­ljev u dr­ža­vnu bla­gaj­nu.

Ka­ko je kri­za već ove godine po­če­la za­hva­ća­ti ra­zvi­je­ne ze­ mlje, gdje se osje­tno sma­nju­je ra­zi­na oso­bne po­tro­šnje, po­ sebno bi te­žak uda­rac mo­gao pre­tr­pje­ti hrvatski tu­ri­zam, ko­ ji je za­pra­vo i naj­ra­nji­vi­ja go­ spo­dar­ska gra­na. Ukra­tko, sva­ tko ra­zu­man ne­će bi­ti u di­le­mi oko nu­žno­sti pro­vo­đe­nja na­ja­

N

D

HGK - Žu­pa­nij­ska ko­mo­ra Ko­pri­vni­ca

Priznanja Podravkinim sportašicama

∆ NAŠA POSLA

vlje­nih Vla­di­nih mje­ra. One, pak, ne­ki­ma ne­će bi­ti po­pu­lar­ ne, ali su nu­žne. Prije svega, pre­mi­jer pre­dla­že da 2009. bu­ de go­di­na u ko­joj će bi­ti za­mr­ znu­te sve pla­će, da­kle ne samo one koje se ispla­ću­ju iz pro­ra­ ču­na. Ra­zlog to­me le­ži u či­nje­ ni­ci da upravo pri­ti­sak na pla­ će do­vo­di do ra­sta ci­je­na ro­be i uslu­ga, sa­mim tim i in­fla­ci­je.

S dru­ge stra­ne, izo­sta­nak po­ve­ ća­nja pla­ća, koje su u pro­sje­ku tre­ba­le ra­sti šest po­sto, omo­gu­ ća­va ve­ća ula­ga­nja u pro­i­zvo­ dnju i tr­ži­šta. Uz pla­će, tre­ba­lo bi, sma­tra pre­mi­jer, za­mr­znu­ ti i ra­zne na­gra­de i da­ro­ve, ali i osje­tno sma­nji­ti fon­do­ve za re­pre­zen­ta­ci­ju na svim ra­zi­na­ ma, a po­go­to­vo kod pro­ra­čun­ skih ko­ri­sni­ka. Pro­tu­u­slu­ga po­ slo­da­va­ca ogle­da­la bi se u za­dr­ ža­va­nju svih za­po­sle­nih gdje je to god mo­gu­će. Sta­bi­li­zi­ra­nju sta­nja mo­gla bi bi­tno pri­po­mo­ ći i lo­kal­na sa­mo­u­pra­va, koja u na­re­dnih 12 mje­se­ci ne bi di­za­ la ra­zi­nu ko­mu­nal­nih uslu­ga i do­pri­no­sa. I te ci­je­ne, kako su po­ka­za­le ana­li­ze, bi­tno utje­ču na kon­ku­ren­tnost hr­vat­skog go­ spo­dar­stva. va­ka bi tvr­tka, na­po­mi­ nje Sa­na­der, tre­ba­la ima­ ti i svoje pla­no­ve aktivno­ sti na pre­vla­da­va­nju kri­ze, ko­ je bi sa­dr­ža­va­le ra­zne opci­je, ovi­sno o me­đu­na­ro­dnim kre­ ta­nji­ma. Go­spo­dar­stve­ni­ci, da­ kle, ne bi tre­ba­li bi­ti izne­na­đe­ ni bi­lo ko­jim sce­na­ri­jem. Vla­ di­ne mje­re sa­dr­ža­va­ju i pu­nu po­dr­šku akti­vno­sti­ma Hrvat­ ske na­ro­dne ban­ke na odr­ža­va­ nju sta­bil­no­sti ci­je­na i te­ča­ja ku­ ne. Upra­vo je ova kri­za po­tvr­ di­la da je gu­ver­ner Ro­ha­tin­ski bio u pra­vu kad je tvr­do­gla­vo in­zi­sti­rao na sta­bil­nom te­ča­ju, jer je su­sje­dna Ma­đar­ska baš zbog “pli­va­ju­ćeg” fo­rin­ta za­pa­ la u pu­no ve­će pro­ble­me. Bi­tno je pri­po­me­nu­ti da Sa­na­der pr­ vi puta in­zi­sti­ra i na pro­ra­čun­ skom su­fi­ci­tu, kako bi se pre­ ki­nuo trend vanj­skog za­du­ži­va­ nja ze­mlje. red­sje­dnik Stje­pan Me­sić je na to na­do­dao i svoj za­htjev da Vla­da osmi­ sli svo­je­vr­sni hrvatski ”new de­ al”, gdje bi ve­li­ki pro­je­kti spri­ je­či­li ma­so­vni­ja otpu­šta­nja, a tra­ži i do­da­tna ula­ga­nja u pro­ i­zvo­dnju za izvoz, kao i spre­ča­ va­nje izno­še­nja pro­fi­ta iz hr­vat­ skih tvr­tki i ba­na­ka pod ve­ćin­ skim stra­nim vla­sniš­tvom. Kad je ri­ječ o sa­mom pro­ra­ču­nu, do­ bra je vi­jest da Vla­da ne na­mje­ ra­va obu­sta­vi­ti ka­pi­tal­ne in­ve­ sti­ci­je, bu­du­ći da je svje­sna da samo nji­ho­vim na­stav­kom stva­ ra uvje­te za pu­ni go­spo­dar­ski opo­ra­vak. Ta­ko će se na­sta­vi­ti i sa ce­sto­gra­dnjom, na koju je posebno usmje­re­na ja­vnost Ko­ pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije.

Pot­pred­sje­dnik Vla­de Da­mir Po­lan­čec je ovih da­na po­tvr­dio kako su za gra­dnju di­o­ni­ce br­ze ce­ste od Gra­de­ca do Klo­štra Vo­ ja­ko­va­čkog osi­gu­ra­na sred­stva, a do pro­lje­ća će bi­ti pri­pre­mlje­ na i sva gra­đe­vin­ska do­ku­men­ ta­ci­ja. n

Rukometašici Podravke Vegete Božici Palčić Medalja grada Koprivnice

B

ogatu i uspješnu sportsku karijeru okrunila je rukometašica Po­ dravke Vegete Božica Palčić izuzetnom nagradom. Za prosla­ ve Dana grada Koprivnice uručena joj je Medalja grada za oso­ bite zasluge i postignute rezultate u ženskom rukometu te promicanju sporta, odnosno kao zahvala za promidžbu sporta, grada u čijem klu­ bu je igrala i Hrvatske u čijoj vrsti je nastupala. Rukometašica Podrav­ ke Vegete sa 26 godina klupske vjernosti najdugovječnija je Podravkina igračica koja se rukometom počela baviti sa 11 godina, dres prvotimke odjenula sa 15 godina i do sada ukupno u klubu i reprezentaciji odigra­ la 1112 službeno registriranih utakmnica i postigla 2010 golova. Za prvi sastav Podravke Palčić je odigrala 460 utakmica i postigla 802 gola, od toga odigrala je 72 kup utakmice i postigla 140 golova, 162 međunarod­ ne sa 303 gola te 418 turnira i prijateljskih ogleda postigavši 765 golova.

U reprezentaciji je odigrala 139 utakmica i postigla 182 gola. Zaista im­ presivne brojke. Božica Palčić proglašavana je i tri puta - 2001., 2002. i 2003. godine - sportašicom Koprivnice.

- Nagrada grada je vrhunac moje rukometne karijere. U životu dobi­ vaš puno nagrada, ali kada dobiješ od svojeg grada gdje si rođena i odra­ sla, od ljudi koji te okružuju, onda je to nešto posebno - rekla je nagra­ đena Podravkina rukometašica Božica Palčić.

S. P. Snimio: N. Wolf

Gra­do­na­čel­nik Ko­pri­vni­ce Zvonimir Mr­šić i koprivničko-križevački žu­pan Dar­ko Ko­ren upri­li­či­li pri­je­me za Želj­ku Ore­ho­vec

Če­sti­tke i pokloni gradonačelnika i župana svjet­skoj pr­va­ki­nji u ku­gla­nju Če­sti­tka­ma ku­gla­či­ci Podravke Želj­ki Ore­ho­vec za osvo­je­ni svjet­ski na­slov u ku­gla­nju u kom­bi­na­ci­ji ne­da­vno u Ba­nja Lu­ci, pri­dru­ži­li su se ovog tje­dna ko­pri­vni­čki gra­do­na­čel­nik Zvonimir Mr­šić i žu­pan Dar­ko Ko­ren na pri­je­mi­ma upri­li­če­ni­ma u po­ne­ dje­ljak i uto­rak. Če­sti­tav­ši svjet­skoj pr­va­ki­nji i re­kor­der­ki Mr­šić je re­kao da je Želj­ka svjet­sku for­mu po­sti­gla uspr­kos po­te­ško­ća­ma u tre­ni­ra­ nju zbog ne­u­re­đe­ne ko­pri­vni­čke ku­gla­ne i ti­me je ovo naj­sjaj­ni­ je odli­čje još zna­čaj­ni­je. Po­drav­ki­na tro­fej­na ku­gla­či­ca po­tvr­đu­ je da se i u Ko­pri­vni­ci mo­že ba­vi­ti vr­hun­skim spor­tom i osva­ja­ ti svjet­ske me­da­lje. Pri­tom je gra­do­na­čel­nik za­hva­lio i nje­zi­nom tre­ne­ru Stje­pa­nu Ko­re­nu na ulo­že­nom stru­čnom tru­du, te kom­ pa­ni­ji Podravki na spon­zor­skom ula­ga­nju i iska­za­nom ra­zu­mi­je­ va­nju za trofejni kuglački sport.

Gradonačelnik je uz čestitke i cvijeće Željki Orehovec uručio i umjetničku sliku, a svjet­ska pr­va­ki­nja je tom prilikom re­kla da se ni­je na­da­la ova­kvim re­zul­ta­ti­ma i da je te­ško iznad ovoga još ne­što tra­ži­ti, ma­kar i tre­ner i klup­sko vod­stvo već ima­ju i dalj­nje pla­no­ve svjet­skog zna­če­nja.

S. P. Snimio: B. Godek

S

P

Pri­jem za svjet­ sku pr­va­ki­nju u ku­ gla­nju pri­re­dio je u uto­rak i žu­pan Ko­ pri­vni­čko-kri­že­va­ čke županije Dar­ ko Ko­ren, koji joj je ta­ko­đer iskre­no če­sti­tao na ve­li­kom sport­skom uspje­hu i za­že­lio joj još pu­ no ta­kvih fan­ta­sti­ čnih re­zul­ta­ta. Če­sti­tav­ši Želj­ki na tom hva­le vri­je­ dnom svjet­skom re­ zul­ta­tu, žu­pan Dar­ ko Ko­ren joj je po­ klo­nio sre­br­njak s li­kom sv. Mar­ka Kri­žev­ča­ni­na, ista­ knuv­ši da se sre­br­ njak do­dje­lju­je sa­ mo naj­za­slu­žni­jim gra­đa­ni­ma.

Do­dje­li je na­zo­ čio i Jo­sip Fri­ščić, pot­pred­sje­dnik Sa­ bo­ra (na slici).

Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Pred­sta­vlje­no drugo izdanje CD-a ‘Ko­pri­vni­čko - kri­že­va­čka žu­pa­ni­ja - vaš par­tner’ U

ko­pri­vni­čkom re­sto­ra­ nu ”Cr­na go­ra” pred­ stavljeno je 11. stu­de­ no­ga drugo ažu­ri­ra­no izda­ nje CD-a ”Ko­pri­vni­čko-kri­že­ va­čka žu­pa­ni­ja - vaš par­tner”.

Pro­šle godine HGK - Žu­pa­nij­ ska ko­mo­ra Ko­pri­vni­ca, uz po­ dr­šku par­tne­ra i čla­no­va Go­ spo­dar­skog vi­je­ća, prvi puta je izda­la pro­mo­ti­vni CD ”Ko­pri­ vni­čko-kri­že­va­čka žu­pa­ni­ja vaš par­tner” koji je za­mi­šljen kao dvo­je­zi­čni vo­dič kroz go­ spo­dar­stvo Po­dra­vi­ne i Pri­go­ rja, a na­mi­je­njen je, prije sve­ ga, po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­to­ri­ ma i po­slo­vnim par­tne­ri­ma go­spo­dar­skih su­bje­ka­ta u na­ šoj žu­pa­ni­ji. CD je do­stu­pan na web stra­ni­ca­ma HGK i PO­ RE, a di­stri­bu­i­ran je broj­nim po­slo­vnim de­le­ga­ci­ja­ma, pred­ sta­vljen na go­spo­dar­skim saj­ mo­vi­ma u Hrvatskoj i ino­zem­ stvu, ko­mor­skim pred­sta­vniš­ tvi­ma, ve­le­po­slan­stvi­ma itd.

No­vo, prošireno i ažu­ri­ra­no izdanje CD-a broj­nim čel­ni­ci­ ma go­spo­dar­skih su­bje­ka­ta u Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čkoj žu­pa­

S predstavljanja novog CD-a o gospodarstvu na području županije

ni­ji pred­sta­vio je predsjednik HGK - Žu­pa­nij­ske ko­mo­re Ko­ pri­vni­ca Mi­ro­slav Vi­tko­vić.

- Ovaj CD je do­bio odre­đe­ ne pro­mje­ne u smi­slu os­vje­ža­ va­nja ma­kro­e­ko­nom­skih po­ka­

Druš­tvo ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ce

Po­drav­ki­ni inženjeri na stru­čnoj ek­skur­zi­ji u Slo­ve­ni­ji Cilj ekskurzije bila je tvor­ni­ca Etol iz Ce­lja, veliki pro­i­zvo­đa­č aro­ma, bo­ja, vo­ćnih pri­pra­va­ka i kon­cen­tra­ta koji se ko­ri­ste i u pro­i­zvo­dnji u Podravki, Be­lu­pu, Ital Ice-u i drugim tvornicama

D

ruš­tvo ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ ce or­ga­ni­zi­ra­lo je stru­čnu ek­skur­zi­ju u tvor­ni­cu Etol iz Ce­lja, velikog pro­i­zvo­ đa­ča aro­ma, bo­ja, vo­ćnih pri­pra­va­ka i kon­cen­ tra­tra koji se ko­ri­ste i u pro­i­zvo­dnji u Podravki, Be­lu­pu, Ital Ice-u. Po­če­tak rada u toj tvor­ni­ci se­ že u pro­šlost do da­vne 1924. godine. Da­nas Etol ima svo­ja pred­sta­vniš­tva u 15 ze­ma­lja što i ne ču­di bu­du­ći da čak 75% pro­da­je ostva­ri izvan Slo­ve­ni­je. Aro­me koje pro­i­zvo­di Etol ko­ri­ste se u hra­ni na­mi­je­nje­noj dje­ci, Etol aro­me mo­ gu se na­ći u sla­do­le­di­ma i mli­je­čnim pro­i­zvo­ di­ma, u kon­di­tor­skoj in­du­stri­ji, in­du­stri­ji be­zal­ ko­hol­nih pi­ća, ko­zme­ti­ci i u za­či­ni­ma. Pri­su­tni su sa svo­jim pro­i­zvo­di­ma i u dru­gim in­du­stri­ja­ ma. Pri­li­kom obi­la­ska tvor­ni­ce članovi Druš­tva ke­mi­ča­ra i te­hno­lo­ga Ko­pri­vni­ce - u ko­jem su ugla­vnom stru­čnja­ci iz Podravke - de­talj­no su

Podravkini inženjeri u posjetu slovenskoj tvornici Etol u Celju

bili upo­zna­ti s pro­i­zvo­dnjom aro­ma, ali ta­ko­đer i s odje­li­ma ra­zvo­ja i kon­tro­le kva­li­te­te koji su ta­ko­đer ne­i­zo­sta­vni di­je­lo­vi tvor­ni­ce Etol.

Na­kon posjete Ce­lju sli­je­di put do Ma­ri­bo­ra i po­sjet je­dnoj od naj­ve­ćih kla­si­čnih vin­skih kle­ti (vi­na­ri­ja) u cen­tral­noj Eu­ro­pi, Vi­nag u Ma­ri­bo­ ru. Vi­na­ri­ja je po­če­la s ra­dom sre­di­nom 19. sto­ lje­ća, i što je posebno za­ni­mlji­vo na­la­zi se u sa­ mom sre­di­štu Ma­ri­bo­ra. Sâm po­drum sa­sto­ji se od tu­ne­la koji su du­gi dva ki­lo­me­tra i po­kri­ va­ju više od 20.000 kva­dra­tnih me­ta­ra, a u tim se tu­ne­li­ma mo­že pri­pre­mi­ti oko 5,5 mi­li­ju­na li­ta­ra vi­na. Naj­sta­ri­je ar­hiv­sko vi­no koje se ču­ va u vi­na­ri­ji je la­ški ri­zling iz 1946. godine. Obi­ la­skom vi­na­ri­je i de­gu­sta­ci­jom vi­na za­vr­ši­la je ova za­ni­mlji­va stru­čna ek­skur­zi­ja za Podravki­ ne i ko­pri­vni­čke te­hno­lo­ge i ke­mi­ča­re.

De­an Ša­la­mon

za­te­lja za go­spo­dar­stvo naše županije s naj­no­vi­jim po­da­ci­ ma, a i do­pu­nje­ni su odre­đe­ni

di­je­lo­vi ve­za­ni uz po­du­ze­tniš­ tvo i po­du­ze­tni­čke aktivnosti te su ažu­ri­ra­ne osta­le in­for­ma­

ci­je po po­tre­bi. Kon­ce­pcij­ski i gra­fi­čki CD je ostao isti, ali uz iz­mje­ne u sa­dr­žaj­nom di­je­lu - ista­knuo je Vi­tko­vić na pre­ zen­ta­ci­ji.

Ta­ko­đer, prvi čo­vjek Žu­pa­ nij­ske ko­mo­re HGK Ko­pri­vni­ ca oku­plje­ne go­spo­dar­stve­ni­ ke je in­for­mi­rao o pla­no­vi­ma ko­mo­re do kra­ja ove godine i u idu­ćoj godini te pri tom na­ glasio kako je u pla­nu izdava­ nje ti­ska­ne bro­šu­re o go­spo­ dar­stvu Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­ čke županije na hrvatskom, engleskom i njemačkom jezi­ ku. Na­ra­vno, u skla­du s mi­si­ jom žu­pa­nij­ske ko­mo­re i da­lje će se kroz ko­mor­sku mre­žu, na saj­mo­vi­ma u ze­mlji i ino­ zem­stvu u or­ga­ni­za­ci­ji Hr­ vatske go­spo­dar­ske ko­mo­re i par­tner­skih in­sti­tu­ci­ja pro­mo­ vi­ra­ti go­spo­dar­stvo Po­dra­vi­ ne i Pri­go­rja. Što se pak ti­če ko­mor­skih aktivnosti do kra­ ja ove godine, pla­ni­ra se sje­ dni­ca Go­spo­dar­skog vi­je­ća 1. pro­sin­ca i to na vrlo aktu­al­nu te­mu - kon­ku­ren­tnost.

B. Fabijanec

NAŠA TEMA: ODRŽIVI RAZVOJ

Ka­ko mo­že­mo utje­ca­ti na sma­nje­nje ko­mu­nal­nog otpa­da u na­šem okru­že­nju?

Pi­še: Ma­ti­ja Hle­bar

P

Kretanje količina komunalnog otpada u Podravki (tone) 4,500

4,214 3,654

3,519 3,420 ri­li­kom uo­bi­ča­je­nih aktivnosti kod ku­će ili 4,000 2,944 na po­slu stva­ra­mo zna­tne ko­li­či­ne ko­mu­nal­ 3,500 3,000 nog otpa­da u na­šem okru­že­nju. Ko­mu­nal­ni 2,500 otpad po­dra­zu­mi­je­va otpad iz ku­ćan­sta­va kao i ot­ 2,000 pad iz go­spo­dar­stva ako je po svoj­stvi­ma i sa­sta­vu 1,500 sli­čan otpa­du iz ku­ćan­sta­va. Mo­že­mo ga de­fi­ni­ra­ 1,000 500 ti i kao sme­će koje se ne mo­že isko­ri­sti­ti ni­ti na je­ 0 dan drugi na­čin.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

Ta­ko sva­ko­dne­vnom po­tro­šnjom roba ši­ro­ke po­ tro­šnje u ku­ćan­stvu ili na ra­dno­me mje­stu iza nas osta­ 2007. godine, što je vi­dlji­vo i iz gra­fi­čkog pri­ka­za. je zna­tna ko­li­či­na ko­mu­nal­nog otpa­da u na­šim do­mo­ Una­toč zna­čaj­nim po­zi­ti­vnim po­ma­ci­ma u upra­vlja­ vi­ma, ure­di­ma, dvo­ri­šti­ma i pro­i­zvo­dnim po­go­ni­ma. nju ko­mu­nal­nim otpa­dom, Podravka već go­di­na­ma Ri­ječ je po­naj­pri­je o osta­ci­ma ne­po­je­de­ne hra­ne i pre­ pla­ća istu ci­je­nu odvo­za ko­pri­vni­čkom Ko­mu­nal­cu. hrambenih proizvoda, po­kva­re­nog pi­ća, opu­šci­ma ci­ Sto­ga bi još jedan od do­da­tnih mo­ti­va za no­vo sma­nje­ ga­re­ta, do­tra­ja­lim pro­i­zvo­di­ma za či­šće­nje i oso­bnu hi­ nje uku­pnih ko­li­či­na ko­mu­nal­nog otpa­da iz Podrav­ gi­je­nu, pla­sti­čnim ča­ša­ma i vre­ći­ca­ma te otpa­dnoj am­ ke i ko­pri­vni­čkog go­spo­dar­stva mo­gla bi­ti pro­mje­na ba­la­ži koja na­sta­je nakon ko­ri­šte­nja odre­đe­nog proi­ na­či­na pla­ća­nja odvo­za sme­ća. Do­sa­da­šnju pra­ksu pla­ zvoda. Uo­bi­ča­je­no je da se ko­mu­nal­ni otpad sa­ku­plja ća­nja odvo­za ko­mu­nal­nog otpa­da iz go­spo­dar­stva pre­ u ko­še­vi­ma za sme­će ili kon­tej­ne­ri­ma, ali se vrlo često ma po­vr­ši­ni po­slo­vnog pro­sto­ra (m2) tre­ba­lo bi što na­đe i izvan njih. prije za­mi­je­ni­ti s pla­ća­njem pre­ma stvo­re­noj ko­li­či­ni.

Po­sto­je broj­ni na­či­ni kako mo­že­mo pro­mje­nom na­ Da­kle, sva­ki odvoz sme­ća tre­bao bi se va­ga­ti i na re­a­ ših ži­vo­tnih na­vi­ka u ku­ćan­stvu i po­du­ze­ću utje­ca­ti na lan na­čin na­pla­ći­va­ti go­spo­dar­stvu pre­ma stvar­nim ko­ sma­nje­nje ko­li­či­na sme­ća koje se odla­že u oko­liš u ko­ li­či­na­ma. Po­red toga, i bez do­da­tnih po­ti­ca­ja izva­na, jem ži­vi­mo. Na taj na­čin mo­že­mo i izra­vno do­pri­ni­je­ti odgo­vor­no po­na­ša­nje svih nas pre­ma oko­li­šu u ko­jem sma­nje­nju za­ga­đe­nja oko­li­ša i za­šti­ti prirode oko nas. ži­vi­mo mo­že značajno pri­do­ni­je­ti sma­nje­nju ko­li­či­na S tom je svr­hom u Podravki 2003. godine uspo­sta­ ko­na­čno odlo­ži­vog ko­mu­nal­nog otpa­da. U na­šim ku­ vljen cje­lo­vi­ti su­stav za go­spo­da­re­nje otpa­dom. Ovim ćan­stvi­ma sa­mo­stal­no odlu­ču­je­mo o odvo­je­nom pri­ su­sta­vom oba­vlja se pri­ku­plja­nje i ra­zvr­sta­va­nje otpa­ ku­plja­nju i ra­zvr­sta­va­nju otpa­da ili ba­ca­nju svega što da unu­tar poduzeća te se ti­me uku­pne ko­li­či­ne i broj nam više ne treba u kan­tu za sme­će. Upra­vo iz tih ra­ odvo­za ko­mu­nal­nog otpa­da na grad­sku de­po­ni­ju u zlo­ga na na­ma sa­mi­ma le­ži naj­ve­ća odgo­vor­nost za bu­ Ko­pri­vni­ci značajno sma­nju­ju. Ko­mu­nal­ni otpad ko­ du­ćnost ka­kvu će ima­ti na­ša dje­ca. jeg stva­ra­mo u Podravki pr­vo se sa­ku­plja u ma­lim mo­ I no­vi Na­crt pri­je­dlo­ga Stra­te­gi­je odr­ži­vog ra­zvo­ja Re­ bil­nim kon­tej­ne­ri­ma od 1,1 m2. Po­tom se ma­li mo­bil­ pu­bli­ke Hrvatske kao jedan od klju­čnih ci­lje­va ura­vno­ ni kon­tej­ne­ri, nakon što se na­pu­ne, odvo­ze do ve­li­kih te­že­nog gospodarskog, oko­li­šnog i druš­tve­nog ra­zvo­ja pres-kon­tej­ne­ra gdje se vo­lu­men ko­mu­nal­nog otpa­da Hrvatske po­dra­zu­mi­je­va sma­nje­nje sto­pe po­ra­sta otpa­ pre­ša­njem do­da­tno sma­nju­je za 7-8 puta. Ti­me se po­ da za oko 50% do 2015. godine. Ovaj cilj ta­ko­đer uklju­ ve­ća­va uku­pna hi­gi­je­na unu­tar poduzeća i do­pri­no­si ču­je i su­sta­vno sma­nji­va­nje odla­ga­nja ko­mu­nal­nog za­šti­ti oko­li­ša, a mno­ge vr­ste otpa­da odvo­je­nim pri­ku­ otpa­da te uspo­sta­vlja­nje cje­lo­vi­tog in­for­ma­ti­zi­ra­nog su­ plja­njem po­sta­ju si­ro­vi­ne za ne­ku dru­gu in­du­stri­ju ili sta­va go­spo­da­re­nja otpa­dom u Hrvatskoj. se ko­ri­ste kao izvor to­plin­ske ener­gi­je.

Da­nas se sma­nje­nje ko­li­či­ne ko­mu­nal­nog otpa­da, Pa­žlji­vim pro­vo­đe­njem pri­ku­plja­nja i ra­zvr­sta­va­ umje­sto nje­go­vog ne­kon­tro­li­ra­nog odla­ga­nja u oko­liš, nja otpa­da u Podravki je ko­li­či­na ko­mu­nal­nog otpa­ na­me­će kao te­melj­ni za­htjev su­vre­me­nog svi­je­ta i odr­ da sma­nje­na za više od 30% u ra­zdo­blju od 2003. do ži­vog ra­zvo­ja su­vre­me­nog go­spo­dar­stva. n

Su­sre­ti s Podravkašima koji su sto puta da­ri­va­li krv i za to pri­mi­li Me­da­lju za hu­ma­nost i izu­ze­tan do­pri­nos na po­dru­čju do­bro­volj­nog da­ri­va­nja kr­vi u po­vo­du Da­na gra­da Ko­pri­vni­ce

Podravka na burzi Datum

Vrijednosnica

Cijena

Promet

5.11.2008.

PODR-R-A

295.00

28,016.79

6.11.2008.

PODR-R-A

288.00

662,424.96

7.11.2008.

PODR-R-A

288.00

259,084.86

10.11.2008.

PODR-R-A

287.00

171,286.76

11.11.2008.

PODR-R-A

287.00

179,925.40

12.11.2008.

PODR-R-A

288.00

744,316.56

PODR-R-A 05-12.11.2008.

Cijena Kn

Promet Kn

300

800,000 Promet Cijena

295

400,000

285

200,000

280

0 6.11.08.

7.11.08.

10.11.08.

11.11.08.

Da­ri­va­nje kr­vi - zdra­va na­vi­ka Piše: Ines Ba­nja­nin Snimke: Nikola Wolf i Berislav Godek

T

e­ku­ći­na koja ko­la na­šim ti­je­lom i da­je nam život, ne­pro­ cje­nji­ve je vrijednosti, ne mo­že se ku­pi­ti, ni­ti stvo­ri­ti, ali mo­že se da­ri­va­ti i naj­va­žni­je od svega - mo­že spa­si­ ti ne­či­ji život. To­ga su svje­sni na­ši su­gra­đa­ni, a ne­ke od njih s pra­vom mo­že­mo na­zva­ti pra­vim hu­ma­ni­tar­ci­ma, jer su tije­ kom svo­je­ga života da­ri­va­li krv čak 100 i više puta. Sto­ga im

je Hr­vat­ski Cr­ve­ni križ po­vo­dom svoje 130. oblje­tni­ce djelo­ vanja do­di­je­lio po­se­bna pri­zna­nja, a vo­de­ći lju­di na­še­ga gra­da i županije oso­bno su im za­hva­li­li. Me­da­lju za hu­ma­nost i izu­ ze­tan do­pri­nos na po­dru­čju do­bro­volj­nog da­ri­va­nja kr­vi ove su godine prilikom obi­lje­ža­va­nja da­na gra­da Ko­pri­vni­ce do­bi­ li Jo­sip Kiš, Ivan Pro­se­njak, Sta­ni­slav Faj­dić i Zdrav­ko Ja­ku­ pec. Tro­ji­ca njih su Po­drav­ka­ši, odnosno članovi Druš­tva do­ bro­volj­nih da­ri­va­te­lja kr­vi Podravke, pa smo s nji­ma po­ra­zgo­ va­ra­li o to­me što za njih zna­či bi­ti mno­go­stru­ki do­bro­volj­ni da­ri­va­telj dra­go­cje­ne te­ku­ći­ne. n

600,000

290

5.11.08.

Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Na akcije dobrovoljnog darivanja krvi u Podravki uvijek se odaziva velik broj Podravkaša

12.11.08.

“Od sr­ca sr­cu” slo­gan je koji opra­vda­va više od ti­su­ću Po­drav­ka­ša, Po­drav­ki­nih umi­ro­vlje­ni­ka i biv­ših za­po­sle­ ni­ka, oku­plje­nih u Druš­tvu do­bro­volj­nih da­ri­va­te­lja kr­vi Podravke. Druš­tvo dje­lu­je od 1960. godine, a su­ra­đu­je s Grad­skim druš­tvom Cr­ve­nog kri­ža te Odje­lom za tran­sfu­zi­ju kr­vi ko­pri­vni­čke bol­ni­ce, zbog če­ga ko­li­či­ne kr­vi za spas na­ših su­gra­đa­na ni­ka­da nisu bi­le upi­tne. Po­drav­ka­ši su ove godine da­ro­va­li 969 do­za kr­vi, što je - na go­di­ šnjoj ra­zi­ni - tre­ći­na uku­pno pri­ku­plje­nih do­za Grad­skog druš­tva Cr­ve­nog kri­ža u Ko­pri­vni­ci. Ina­če, Po­drav­ka­ši već go­di­na­ma go­di­šnje da­ru­ju oko 1300 do­za kr­vi i ta nji­ho­va hu­ma­ni­tar­nost po­sta­la je već opće­po­zna­ta, ci­je­nje­ na i mno­go puta na­gra­đi­va­na.

Pivnica Kraluš i Podravska klet

Primamljiva ponuda uz pristupačne cijene Podravkino Ugostiteljstvo, od­ nosno Pivnica Kraluš i Podrav­ ska klet, za svoje goste pripremili su niz primamljivih ponuda, a u s kladu s time su formirane i pri­ stupačne cijene. Nudimo: • Pivnica Kraluš svakoga dana u prijepodnevnim satima od po­ nedjeljka 10. 11. 2008. pa do kra­ ja studenoga, svoje goste koji do­ đu na piće časti - klipićem.

• Posebna ponuda zimskih de­ licija u Podravskoj kleti od 23 li­ stopada do 16. prosinca 2008.

Nudimo jela po posebnim, ni­ žim cijenama: krvavice s kiselim zeljem i zapečenim grahom - 27 kuna, pivska kobasica s kiselim zeljem i zapečenim grahom - 31 kn, pečena svinjska rebrica s ki­ selim zeljem i restanim krumpirom - 29 kn, kuhani buncek - 36 kn kg, čvarci 100 g - 7 kuna.

• Podravkin gablec za samo 15 kuna svakodnevno u Pivnici Kra­ luš! Svakoga dana možete konzumirati kvalitetan Podravkin ga­ blec za samo 15 kuna. Za dolazak većih grupa, potrebno se naja­ viti dan prije osoblju Pivnice Kraluš na tel. 048/622-302.

• Također nudimo popularne i vrlo kvalitetne obiteljske ručko­ ve tijekom vikenda, tj subotom i nedjeljom u Pivnici i Podravskoj kleti za samo 55 kuna.

• Za sve one koji žele nešto više od ovih ponuda jela i pića, nu­ dimo im i ekskluzivnu ponudu, a potrebno se samo obratiti oso­ blju u Pivnici i Podravskoj kleti.

• U Pivnici i Podravskoj kleti mogu se dogovoriti organizacije ručkova za razne prigode: poslovne ručkove, svadbe, krstitke, ro­ đendane, te proslave ostalih svečanosti, a plaćanje je moguće kar­ ticama, gotovinom i čekovima građana.

Obiteljski ručkovi u Pivnici Kraluš JELOVNIK I Krem juha od gljiva Podravski popečci sa šampi­ njonima Kroketi Miješana salata Palačinke s marmeladom Kruh JELOVNIK II Bistra juha Podravka Pureći odrezak sa žara Pomfrit Zelje salata Savijača s višnjama Kruh Cijena 55,00 kn

Obiteljski ručkovi u Podravskoj kleti JELOVNIK VII Krem juha Podravka Bečki odrezak od svinjetine Pomfrit Zelena miješana salata Savijača s jabukama Kruh JELOVNIK VIII Teleća juha s rezancima Podravski popečci sa šampi­ njonima Pirjana riža Zelena miješana salata Savijača s jabukama Kruh Cijena: 55,00 kn

ZDRAVKO JAKUPEC

Da­ri­va­nje kr­vi je be­zu­vje­tan dar

IVAN PRO­SE­NJAK

JO­SIP KIŠ

Hu­ma­nost je gla­vni mo­tiv

Podravka nam je u kr­vi

Ivan Pro­se­njak Podravkin je za­po­sle­nik već 26 go­di­na, a krv je po­čeo da­ri­va­ti još kao sre­dnjo­ško­lac.

- Po­sta­ti do­bro­volj­ni da­ri­va­telj kr­vi ni­je odlu­ka koja se do­no­ si, nego to je­dno­sta­vno do­đe samo po se­bi. Krv sam po­čeo do­ ni­ra­ti još kao osa­mna­e­sto­go­di­šnjak, za­je­dno sa svo­jim škol­skim ko­le­ga­ma. Sma­trao sam da je da­ri­va­nje kr­vi oso­bna odlu­ka sva­ kog po­je­din­ca svje­snog da mo­že uči­ni­ti ne­što dobro za dru­gog čovjeka. Da­kle, hu­ma­nost pre­ma čo­vje­ku prvi je i gla­vni mo­tiv za na­sta­vak.

Ivan se nakon za­vr­še­ne ško­le za­po­slio u Podravki, gdje danas ra­di u Se­kto­ru Po­dr­ška po­slo­vnim pro­gra­mi­ma, u Odje­lu ra­zvoj te­hno­lo­gi­je. Na­ra­vno da se već prve godine svo­jeg za­po­sle­nja odmah oda­zvao na po­ziv Cr­ve­nog kri­ža i na­sta­vio se oda­zi­va­ti više od če­tvrt sto­lje­ća. S po­no­som mi po­ka­zu­je pri­zna­nja do­bi­ve­ na za do­sa­da­šnja do­bro­volj­na da­ri­va­nja kr­vi. Uz me­da­lju Gra­da Ko­pri­vni­ce, tu su još lan­čić i na­ru­kvi­ca s ime­nom, pre­zi­me­nom i kr­vnom gru­pom, zla­tnik i sre­bre­njak te dru­ga pri­zna­nja.

- Osim ge­ste hu­ma­no­sti i spo­zna­je da mo­žeš čo­vje­ku spa­si­ti ži­ vot, da­va­nje kr­vi ima i svo­jih dru­gih pre­dno­sti. Bu­du­ći da se oda­ zi­vam če­ti­ri puta go­di­šnje, da­kle sva­ka tri mje­se­ca, to zna­či i re­ do­vnu kon­tro­lu kr­vnog tla­ka i kr­vne sli­ke. Do sada mi još ni­kad nisu odbi­li uze­ti krv pa mo­gu re­ći da sam zdrav - ka­že Ivan i na glas ra­ču­na: ako ta­ko na­sta­vi, krv mo­že dati još ba­rem 50 puta.

- Podravka je jedna od ri­je­tkih kom­pa­ni­ja koja da­je dva slo­bo­ dna da­na za­po­sle­ni­ci­ma za da­ri­va­nje kr­vi i sma­tram da tim sta­ vom iska­zu­je svo­ju so­ci­jal­nu i druš­tve­nu odgo­vor­nost te po­dr­ šku da­ri­va­te­lji­ma.

Jo­sip Kiš ta­ko­đer je do­bi­tnik vi­so­kih odli­čja za 100 do­bro­volj­ nih da­ri­va­nja kr­vi. Ne­ka­da Podravkin za­po­sle­nik, a sada umi­ro­ vlje­nik, sa su­pru­gom i si­nom, koji je Podravkin se­zon­ski ra­dnik, ži­vi u Mi­kli­nov­cu.

- Su­pru­ga i ja ra­di­li smo u Po­drav­ki­noj tvor­ni­ci Ju­he, a upo­zna­ li smo se 1972. godine i danas po­put mnogih umi­ro­vlje­ni­ka ži­vi­ mo mir­nim ži­vo­tom, obra­đu­ju­ći po­vr­tnjak, uzga­ja­ju­ći pe­rad i sli­ čno. Bi­lo je te­ško pri­vi­knu­ti se na mi­ro­vi­nu nakon 30 go­di­na ra­ dnog sta­ža i još sam do­ne­da­vno sa­njao da idem na po­sao. Na­ma je svima Podravka u kr­vi, jer smo za­je­dno s dru­gim Po­drav­ci­ma pri­do­no­si­li nje­zi­nom stva­ra­nju i ra­zvo­ju, ra­ču­na­ju­ći na bu­du­ ćnost naše dje­ce.

U tro­čla­noj obi­te­lji Kiš - svi su do­bro­volj­ni da­ri­va­te­lji kr­vi.

- Po­čeo sam da­va­ti krv još 1963. godine i ota­da sva­ke godine kon­ti­nu­i­ra­no, a dok je bi­lo po­tre­bno i sva­ka dva mje­se­ca. Mo­gu da­ri­va­ti krv do 70. godine života i ako sve bu­de u re­du - mo­ći ću da­ri­va­ti još tri­de­se­tak puta. Dok sam još ra­dio, oda­zi­vao sam se na akcije koje su se pro­vo­di­le u Podravki, a uz to sam go­di­na­ma sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­vno odla­zio na Odjel za tran­sfu­zi­ju kr­vi i da­ri­vao dra­go­cje­nu te­ku­ći­nu.

- Ko­je su pre­dno­sti da­ri­va­nja kr­vi?

- Ukra­tko, čo­vjek se je­dno­sta­vno bolje osje­ća. Za­to po­zi­vam sve koji mo­gu da to i uči­ne, zbog se­be i zbog dru­gih lju­di, ko­ji­ ma mo­gu spa­si­ti život. Sam po­stu­pak da­ri­va­nja kr­vi je kra­tko­tra­ jan i mo­gu re­ći be­zbo­lan, a kon­tro­li­ra­ju­ći tlak i krv, mo­gu se na vrijeme uo­či­ti i spri­je­či­ti even­tu­al­ne bo­le­sti. Na­kon što je­dnom kre­ne­te - da­ri­va­nje kr­vi po­sta­ne zdra­va na­vi­ka.

Zdrav­ko Ja­ku­pec do­bro­volj­ ni je da­ri­va­telj kr­vi već 40 go­ di­na. S ovom je hu­ma­nom ge­ stom za­po­čeo još u sre­dnjoj ško­li, kada je krv da­ro­vao svo­ jem ro­đa­ku i po­stao svje­stan ne­pro­cje­nji­ve vrijednosti te ži­ vo­tne te­ku­ći­ne. Na­sta­vio je u voj­sci, a po­tom u Podrav­ ki, kada se za­po­slio u Pa­non­ skoj pi­vo­va­ri. Ži­vi u Ko­pri­vni­ ci i nakon 38 go­di­na ra­dnog sta­ža če­ka uvje­te za pri­je­vre­ me­nu mi­ro­vi­nu, a član je Druš­ tva do­bro­volj­nih da­ri­va­te­lja kr­ vi Podravke.

- Ne mo­ra­te bi­ti član ni­ti je­ dnog druš­tva da bi­ste da­ri­va­li krv, ali pre­dnost je što druš­tvo or­ga­ni­zi­ra me­đu­so­bno dru­že­ nje čla­no­va, pri­mje­ri­ce na izle­ ti­ma, ka­kve or­ga­ni­zi­ra DDK

Podravka. Me­đu­tim, do­volj­no je samo oti­ći na Odjel za tran­ sfu­zi­ju kr­vi i ta­mo se mo­gu do­ bi­ti sve bi­tne in­for­ma­ci­je.

Ti­je­kom svih tih go­di­na Zdrav­ko je kon­ti­nu­i­ra­no da­ri­ vao krv, izu­zev pe­ri­o­da kada su ga spri­je­či­li zdrav­stve­ni pro­ ble­mi. Po­put dru­gih su­go­vor­ ni­ka, osim me­da­lja i pri­zna­nja koje je do­bio, na­ja­vio je i do­bi­ va­nje vi­so­kog državnog odli­ čja koje do­dje­lju­je predsjednik Re­pu­bli­ke - Red Da­ni­ce hrvat­ ske s li­kom Ka­ta­ri­ne Zrin­ski i to za zdrav­stvo, so­ci­jal­nu skrb i pro­mi­ca­nje mo­ral­nih druš­tve­ nih vre­dno­ta.

- Da­ri­va­nje kr­vi je be­zu­vje­ tan dar i kada kre­ne­te s je­ dnom ta­kvom ge­stom, ne oče­ku­je­te ni­šta za­uz­vrat. Me­

đu­tim, ugo­dno je kada vam ne­tko iska­že priznanje. Pri­zna­ nja se, pri­mje­ri­ce, do­dje­lju­ju u spor­tu i kul­tu­ri pa je do­bar osje­ćaj kada ga pri­mi­mo i za ovu na­šu ge­stu da­ri­va­nja kr­vi, jer ri­ječ je o da­ru o ko­jem ipak ovi­si ljudski život.

Osim što su oslo­bo­đe­ni pla­ ća­nja par­ti­ci­pa­ci­je u zdrav­stvu i ne pla­ća­ju bol­ni­čki smje­štaj, do­bro­volj­ni da­ri­va­te­lji kr­vi ne­ ma­ju dru­gih be­ne­fi­ci­ja.

- Do­volj­no je samo je­dnom oti­ći dati krv i uje­dno pre­kon­ tro­li­ra­ti svoje zdra­vlje, a or­ga­ ni­zam će sam po­ka­za­ti da je do­bar osje­ćaj i tra­ži­ti da na­sta­ vi­te da­lje - ka­že Zdrav­ko, ape­ li­ra­ju­ći na­ro­či­to na mla­de lju­ de da po­sta­nu do­bro­volj­ni da­ ri­va­te­lji kr­vi.

Priznanje Podravki u povodu 130. obljetnice djelovanja Crvenog križa na tlu Hrvatske - između ostalog to je priznanje dodijeljeno i za tisuće i tisuće doza krvi koju su darivali Podravkaši

Zla­tko Ko­la­rek iz Dje­čje hra­ne

∆ moj hobi

Od se­o­skog no­go­me­ta­ša do afir­mi­ra­nog sli­ka­ra Pi­še i snimio: Slav­ko Pe­trić

Z

la­tko­va op­sje­dnu­tost no­ go­me­tom za osno­vno­ škol­skih hle­bin­skih da­ na bila je ta­ko ve­li­ka da je za­mi­šljao se­be u sa­sta­vu za­ gre­ba­čkih mo­drih u vrijeme Ško­ri­ća, Be­li­na, Bra­u­na, Jer­ ko­vi­ća, a za slu­ša­nja ra­dio pri­ je­no­sa i na pa­ši s kra­va­ma na­ u­čio na­pa­met sa­sta­ve na­ših i svjet­skih klu­bo­va, Di­na­mo­vac je po­stao od tre­nu­tka kada je Hle­bi­ne, na po­ziv Ge­ne­ra­li­ća, po­sje­tio Zam­ba­ta. Je­dna­kom mje­rom na­vi­jao je za ko­šar­ka­ še Lo­ko­mo­ti­ve u vrijeme Ple­ ća­ša, išao na Ci­bo­nu kada je ”ha­ra­la”, danas po­gle­da ru­ko­

me­ta­ši­ce Podravke u va­žnim su­sre­ti­ma, uz Di­na­mo na­vi­ja i za Sla­ven, vo­li te­nis, boks i gle­da Fi­li­po­vi­ća. Do­bar je bio i u stol­nom te­ni­su, igrao i ru­ ko­met na ko­jem je slo­mio no­ gu i za opo­rav­ka drugi su ga sport­ski pre­sti­gli, ali vo­lja za igra­njem bila je ja­ča i Zla­tko na­sta­vlja s nogometom u Si­ge­ cu u obram­be­nim re­do­vi­ma ju­ ni­o­ra, bio je i u pr­voj po­sta­vi, ali opet ozlje­de nisu do­zvo­li­le dalj­nji sport­ski ra­zvoj. U ško­li je ”zbri­sao” iz pjevačkog zbora i oti­šao u li­ko­vnu gru­pu.

A li­ko­vnog zna­nja u škol­sku gru­pu do­no­sio je već iz sli­kar­ ske ra­di­o­ni­ce svo­ga oca koji je li­je­po sli­kao, a i ro­dbin­sko sta­

blo s pro­sla­vlje­nim Ivom Ge­ ne­ra­li­ćem do­pu­šta­lo mu je da kod te­tka bo­ra­vi, gle­da i uči.

Sli­kao je uz bra­ta Želj­ka di­je­ le­ći s njim umje­tni­čki stol. U to vrijeme bili su sli­kar­ski opći­ nje­ni Ge­ne­ra­li­ći­ma, Ga­ži­jem, Fi­li­po­vi­ćem, Ve­če­na­jom, ko­ ji su već bili sli­kar­ski ”ga­zde” u Hle­bi­na­ma, Po­dra­vi­ni i ši­re.

U sli­ka­nje na sta­klu Zla­tko je kre­nuo naj­vi­še pod utje­ca­jem Ge­ne­ra­li­ća, a u ško­li Si­ge­tić mu je do­zvo­lja­vao umje­tni­čku slo­bo­du, a od bra­ta je naj­vi­še na­u­čio o mi­je­ša­nju bo­ja. Dok je Zla­tko igrao no­go­met, ri­je­ tko je sli­kao, ali je ka­sni­je sve to na­do­kna­dio ta­ko da i ne zna koliko je sli­ka ura­dio do sada,

ne zna ni broj sil­nih izlo­žbi, što sku­pnih što sa­mo­stal­nih, su­dje­lo­va­nja na ko­lo­ni­ja­ma, hu­ma­ni­tar­nim akci­ja­ma.

Po­čeo je u ate­ljeu nad ga­ra­ žom, da bi nakon što su se ro­ di­te­lji ri­je­ši­li kra­va sta­ju pre­na­ mi­je­nio u ate­lje u ko­jem i da­ nas sli­ka i to naj­vi­še u ve­čer­ njim sa­ti­ma, a u to­me druš­tvo mu pra­vi su­pru­ga, već afir­mi­ ra­na sli­ka­ri­ca Ra­dmi­la Ko­la­ rek - Bo­šnjak, a koja je, kao i Zla­tko, akti­vna čla­ni­ca Li­ko­ vne se­kci­je ”Podravka 72”. Uz njih i nji­ho­va dje­ca, gi­mna­zi­ ja­lac Mar­ko i osno­vno­ško­lac An­to­nio, sli­ka­ju već po­ma­lo i na sta­klu i pla­tnu. Ra­dmi­la sli­ ka dru­gim sti­lom. Pa­ste­le, po­

vre­me­no ulja na sta­klu, osli­ka­ va fla­še.

Iz Hle­bi­na pu­tu­ju za­je­dno na po­sao. Ona u lje­kar­nu, a Zla­ tko u Po­drav­ki­nu Dje­čju hra­ nu u ko­joj je od 1978. kada je kao pre­hram­be­ni te­hni­čar do­ šao za pri­pra­vni­ka. Oti­šao je u voj­sku, bio ku­har u Lju­blja­ni (otkud mu i umje­šnost za ispe­ ći dobro ri­bu ili ko­tlo­vi­nu u go­ ri­ca­ma), u sta­roj Dje­čjoj hra­ni na­sta­vio sa ”sla­tkim po­slom” mi­je­ša­nja su­he i mo­kre smje­ se, na­sta­vio na valj­ci­ma su­ši­o­ ni­ka pa­hu­lji­ca dje­čje hra­ne da bi pre­la­skom na Da­ni­cu bio or­ ga­ni­za­tor pro­i­zvo­dnje na kin­ der igra­čka­ma. Bio je i na pe­ če­nju ka­ra­me­la, a danas je Zla­

tko pre­dra­dnik u pro­i­zvo­dnji.

Afir­mi­ra­ni je sli­kar koji ne­ma naj­bo­lju sli­ku jer će to bi­ti jed­ na od sli­je­de­ćih, ima iza se­ be fun­kci­je u Po­drav­ki­noj Li­ ko­vnoj se­kci­ji, Udru­zi hle­bin­ skih sli­ka­ra i ki­pa­ra, Hr­vat­ skog druš­tva na­i­vnih sli­ka­ra i ki­pa­ra ”Mir­ko Vi­si­us” u Za­gre­ bu. Sli­ka ”slu­žbe­no” od 1972. godine, a pr­vu je sa­mo­stal­nu izlo­žbu imao 1994. godine u Podravki. Nje­go­vi sli­kar­ski mo­ ti­vi ve­za­ni su uz kra­jo­lik, lju­ de, obi­ča­je, grunt, go­ri­ce...n

Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Po­drav­ki­ni li­ko­vnja­ci na izlo­žbi u Se­sve­ta­ma U Mu­ze­ju Pri­go­rje - Ga­le­ri­ji Ku­ri­ja u Se­sve­ta­ma otvo­re­na je izložba li­ko­vnih djela su­di­o­ni­ka i do­na­to­ra s me­đu­na­ro­dnih li­ko­ vnih ko­lo­ni­ja odr­ža­nih u Vin­kov­ci­ma, Ra­bu i Vo­di­ca­ma. Izlo­že­ni su ra­do­vi 97 autora, me­đu ko­ji­ma su i če­ti­ri čla­na Li­ko­vne se­kci­ je ”Podravka ’72”: Ma­ri­ja­na Ga­la, Ra­dmi­le Bo­šnjak - Ko­la­rek, Zla­ tka Ko­la­rek i Ra­do­va­na Gr­ge­ca. Pro­su­dbe­ni sud vrlo se po­hval­ no izra­zio o nji­ho­vim dje­li­ma. Ina­če, ovi autori do­sta često su­dje­ lu­ju na ova­kvim i sli­čnim li­ko­vnim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma. Ml. P.

∆ OBAVIJESTI

Pro­da­ja ra­sho­do­va­nih te­re­tnih vo­zi­la Obja­vlju­je se pro­da­ja ra­sho­do­va­nih te­re­tnih vo­zi­la pu­te­m ja­ vne pro­da­je - za­tvo­re­nim po­nu­da­ma da­na 19. 11. 2008. u pro­sto­ ri­ja­ma Podravka - Tr­ži­šte RH Ko­pri­vni­ca, A. Star­če­vi­ća 32, u 12 sa­ti. Po­nu­de i upla­ta jam­če­vi­ne pri­ma­ju se do 11 sa­ti na bla­ gaj­ni Podravke.

Pro­da­ju se dva pe­kar­ska fur­go­na mar­ke IVE­CO 35/10, pro­i­ zve­de­na 1995. godine, ne­i­spra­vna, (in­ven­tur­ni bro­je­vi 5762 i 5769), po po­če­tnoj ci­je­ni 7000 ku­na za sva­ko vo­zi­lo.

Na­ve­de­na vo­zi­la mo­gu se ra­zgle­da­ti 19. 11. 2008. u dvo­ri­štu Podravke, ispred tvor­ni­ce Pe­ka­ra, u vre­me­nu od 8 do 11 sa­ti.

Pra­vo na­dme­ta­nja ima­ju sve pra­vne i fi­zi­čke oso­be koje upla­te jam­če­vi­nu u izno­su od 10 % po­če­tne ci­je­ne.

Vo­zi­la se pro­da­ju po na­če­lu “vi­đe­no - ku­plje­no” bez prava na na­kna­dnu re­kla­ma­ci­ju.

Po­rez i sve tro­ško­ve pri­je­no­sa sno­si ku­pac.

Pro­da­ja pe­kar­skih proizvoda Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da or­ga­ni­ zi­ra pro­da­ju pe­kar­skih proizvoda Podravkine Pe­ka­re, uz mo­gu­ ćnost pla­ća­nja na tri ra­te. Na po­nu­di su sli­je­de­ći pro­i­zvo­di: A) Do­ma­ći sla­ni kli­pi­ći, 50 g (po­lu­pe­če­ni), 40 ko­ma­da u kar­to­nu - 57,20 kn/pa­ki­ra­nje B) Ti­je­sto za piz­zu, 300 g (po­lu­pe­če­no), 12 ko­ma­da u kar­to­nu 88,44 kn/pa­ki­ra­nje C) Piz­za mi­je­ša­na, 200 g (po­lu­pe­če­na), 16 ko­ma­da u kar­to­nu 144,16 kn/pa­ki­ra­nje D) Ku­ku­ru­zno pe­ci­vo, 100 g (po­lu­pe­če­no), 30 ko­ma­da u kar­to­ nu - 64,50 kn/pa­ki­ra­nje E) Ku­ku­ru­zni kruh, fran­cuz, 250 g (po­lu­pe­čen) 20 ko­ma­da u kar­ to­nu - 127,20 kn/pa­ki­ra­nje F) Tor­bi­ca s vi­šnja­ma, 100 g (ne­pe­če­na), 40 ko­ma­da u kar­to­nu 127,20 kn/pa­ki­ra­nje G) Tor­bi­ca s vi­šnja­ma, 45 g (ne­pe­če­na), 80 ko­ma­da u kar­to­nu 132,00 kn/pa­ki­ra­nje H) Tor­bi­ca sa si­rom, 100 g (ne­pe­če­na), 40 ko­ma­da u kar­to­nu 131,60 kn/pa­ki­ra­nje I) Tor­bi­ca sa šun­kom, 100 g (ne­pe­če­na), 50 ko­ma­da u kar­to­nu 164,50 kn/pa­ki­ra­nje J) Ro­ščić s mar­me­la­dom, 80 g (ne­pe­čen), 40 ko­ma­da u kar­to­nu - 131,60 kn/pa­ki­ra­nje K) Ro­ščić s li­no­la­dom, 80 g (ne­pe­čen), 45 ko­ma­da u kar­to­nu 143,10 kn/pa­ki­ra­nje L) Po­lu­mje­se­ci s mar­me­la­dom, 40 g (ne­pe­če­ni), 168 ko­ma­da u kar­to­nu - 275,52 kn/pa­ki­ra­nje M) Cro­is­sant, 35 g (ne­pe­čen), 90 ko­ma­da u kar­to­nu - 89,10 kn/ pa­ki­ra­nje N) Hre­nov­ka u ti­je­stu, 110 g (ne­pe­če­na), 40 ko­ma­da u kar­to­nu - 210,80 kn/pa­ki­ra­nje O) Pi­ta ma­đa­ri­ca, 500 g (go­tov pro­i­zvod) - 29,65 kn / ko­mad P) Me­de­na pi­ta, 500 g (go­tov pro­i­zvod) - 29,65 kn / ko­mad

13. - 19. 11. “PU­TO­VA­NJE U SRE­DI­ŠTE ZE­MLJE”, ame­ri­čka obi­telj­ska akcij­ska avan­tu­ra - u 16 sa­ti, a u ne­dje­lju, 16. stu­de­no­ga i u 11 sa­ti (ma­ti­ne­ja) 13. - 19. 11. “VICKY CRI­STI­NA BAR­CE­LO­NA”, špa­njol­sko-ame­ri­čka ro­man­ti­čna ko­me­di­ja/dra­ma - u 18 sa­ti 13. - 19. 11. “007: ZR­NO UTJE­HE”, ame­ri­čko-bri­tan­ski akcij­ski tri­ler - u 20 sa­ti

JELOVNIK 17. 11. ponedjeljak 18. 11. utorak

19. 11. srijeda 20. 11. četvrtak 21. 11. petak

- Varivo grah s kiselom repom, kobasica - Umak bologneze, tjestenina, salata - Pivska kobasica, dinstano kiselo zelje, krumpir - Svinjetina u saftu, riža sa šampinjonima, salata - Špek fileki, pire krumpir, salata

LAR­VIK- PO­DRAV­KA VE­GE­TA 27:26 (12:13)

P

Pre­da­va­nje za bra­ni­te­lje o di­o­ni­ca­ma

Izložba fotografija o Vu­ko­va­ru u Ba­kov­či­ca­ma

Na tri­bi­ni Udru­ge bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­vi­ca Do­mo­vin­ skog rata Podravke (UBI­UDR) go­sto­vao je Pe­tar Lo­vrić, član Upra­vnog odbo­ra Fon­da hr­vat­ skih bra­ni­te­lja i predsjednik Udru­ge ma­lih i sre­dnjih po­du­ ze­tni­ka HUP-a. Lo­vrić se osvr­ nuo na bu­du­ćnost Fon­da, ali je i upoznao bra­ni­te­lje s do­sa­ da­šnjim ra­dom ove in­sti­tu­ci­je.

Me­đu osta­lim je re­kao da je do sada na ovu te­mu odr­žao oko 150 pre­da­va­nja i da su bra­ni­te­ lji shva­ti­li da u imo­vi­ni Fon­da ima­ju za­i­sta vrijedne di­o­ni­ce i kako ne bi bio po­vo­ljan tre­nu­ tak da ”po­pla­ve” tr­ži­šte tim di­ o­ni­ca­ma.

Bra­ni­te­lji su do­go­vo­ri­li da će usko­ro or­ga­ni­zi­ra­ti još je­dnu sli­čnu tri­bi­nu. Ml. P.

U po­ne­dje­ljak 17. stu­de­no­ ga u 17 sa­ti u Po­dru­čnoj ško­ li u Ba­kov­či­ca­ma, u po­vo­du 18. stu­de­no­ga, da­na oku­pa­ci­je Gra­da Vu­ko­va­ra, bit će otvo­re­ na izložba fotografija pod na­zi­ vom “Vu­ko­var” Mla­de­na Pav­ ko­vi­ća, koju će otvo­ri­ti Da­mir Fe­lak. Na­kon toga bit će pri­ka­ zan i 30-mi­nu­tni Pav­ko­vi­ćev do­ku­men­tar­ni film “Za slo­bo­ dnu Hrvatsku”, što ga je ura­dio u suradnji s Be­ri­sla­vom Go­de­ kom, a koji je već pri­ka­zan u mno­gim dvo­ra­na­ma diljem Hrvatske.

U pri­go­dnom pro­gra­mu su­ dje­lo­vat će i uče­ni­ci ove ško­le, či­ta­ju­ći ra­do­ve na te­mu Do­mo­ vin­sko­ga rata, te Mje­šo­vi­ti pje­ va­čki zbor umi­ro­vlje­ni­ka i Be­ mi­an du­et.

Po­drav­ki­ni bra­ni­te­lji na izle­tu u Tra­ko­šća­nu i Tu­helj­skim to­pli­ca­ma Za če­tr­de­se­tak čla­no­va UBI­UDR-a Podravke i nji­ho­vih obi­te­ lji pro­šlog je tje­dna or­ga­ni­zi­ran je­dno­dne­vni izlet u Tra­ko­šćan i Tu­helj­ske to­pli­ce. Na izlet se išlo au­to­bu­som, a po ri­je­či­ma vo­ di­te­lja ove gru­pe Go­ra­na Sa­če­ra, ta­kvi izle­ti na­pro­sto opu­šta­ju i uvi­jek na­i­la­ze na do­bar oda­ziv. Bra­ni­te­lji su ra­zgle­da­li dvo­rac Tra­ko­šćan u ko­jem dje­lu­je mu­zej sa stal­nim bo­ga­tim po­sta­vom, a po­tom su oti­šli u Tu­helj­ske to­pli­ce, gdje su ve­ći dio da­na pro­ ve­li u ku­pa­nju.

- Ova­kvi izle­ti, na ko­ji­ma su­dje­lu­ju i članovi na­ših obi­te­lji, još nas više zbli­žu­ju - ka­zao je Mir­ko Ože­go­vić.

Na sli­ci M. Če­si­ja: dio izle­tni­ka fo­to­gra­fi­rao se za uspo­me­nu na još je­dnom uspje­šnom izle­tu. Ml. P.

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Umje­re­ni pri­stup di­je­ta­ma

Prem­da su stro­ge di­je­te izgu­bi­le po­tpo­ru li­je­čni­ka, po­sto­ji još nekoliko dru­gih me­to­da kon­tro­le tje­le­sne te­ži­ne koje mo­gu ko­ri­sti­ti

Piše: dr. Ivo Belan

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci

za izgu­blje­nim bo­do­vi­ma

P

M

i­li­ju­ni lju­di po­ku­ša­ va­ju izgu­bi­ti na tje­ le­snoj te­ži­ni. Me­đu­ tim, istra­ži­va­či izno­se do­ka­ze da po­na­vlja­no gu­blje­nje, pa opet do­bi­va­nje na te­ži­ni mo­že bi­ti ha­zard za zdra­vlje.

Stu­di­je su za­klju­čno po­ka­za­ le da je ve­li­či­na ti­je­la po­je­di­ ne oso­be ge­net­ski ko­di­ra­na.

Pre­hra­na i tje­lo­vje­žba igra­ju ulo­gu, ali unu­tar gra­ni­ca po­ sta­vlje­nih na­slje­đem. Ve­li­ka ve­ći­na onih koji su uspje­šno spro­ve­li di­je­tu če­ti­ri do šest mje­se­ci nakon toga opet po­ sti­gnu svo­ju pret­ho­dnu tje­le­ snu te­ži­nu.

Ne­da­vni znan­stve­ni po­da­ci uka­zu­ju da sva­ka značajna pro­ mje­na u tje­le­snoj te­ži­ni - go­re ili do­lje - izra­zi­to po­ve­ća­va ri­

zik umi­ra­nja od sr­ča­no­žil­nih bo­le­sti. Ka­da je vri­je­dno tru­da sma­nji­ti te­ži­nu, a s ti­me i ri­zi­ ke u ve­zi s tje­le­snom te­ži­nom?

Li­je­čni­ci ko­ri­ste mje­ru koja se zo­ve in­deks ma­se ti­je­la (IMT).

Do svog in­de­ksa će­te do­ći ako tje­le­snu te­ži­nu po­di­je­li­te s kva­ dra­tom svoje vi­si­ne. Re­zul­ta­ ti se mo­gu ova­ko ko­men­ti­ra­ ti: ma­nje od 18 zna­či izni­mna mr­ša­vost; 18,1 do 21,4 je mr­ ša­vost; 21,5 do 25,6 pro­sje­čna uhra­nje­nost (po­želj­na tje­le­sna te­ži­na), 25,7 do 30,4 po­ve­ća­ na tje­le­sna te­ži­na; više od 30,5 izra­zi­to pre­ti­la oso­ba. Ra­zu­ mlji­vo, u ovoj ka­te­go­ri­ji oso­ba sa stvar­no pre­ko­mjer­nom tje­le­ snom te­ži­nom ri­zik po­ja­ve sr­ ča­nog obo­lje­nja i dru­gih bo­le­ sti po­ve­za­nih s de­blji­nom (di­ ja­be­tes, po­ve­ćan ko­le­ste­rol, hi­ per­ten­zi­ja) značajno ra­ste.

Prem­da su stro­ge di­je­te izgu­ bi­le po­tpo­ru li­je­čni­ka, po­sto­ ji još nekoliko dru­gih me­to­da kon­tro­le tje­le­sne te­ži­ne ko­ je mo­gu ko­ri­sti­ti svim na­ve­de­ nim gru­pa­ma.

Hr­vat­ski no­go­me­tni kup - če­tvr­tfi­na­le, pr­va uta­kmi­ca

Li­ga pr­va­ki­nja ru­ko­me­ta­ši­ca - 2. ko­lo

Sla­ve­na­ši ima­ju akti­van re­zul­tat za uz­vrat Na­kon dobre igre, Po­drav­ka­ši­ce ža­le

o­vo­dom Da­na Gra­da Ko­pri­vni­ce iz ti­ska je iza­šao no­vi “Po­drav­ski zbor­nik”. Ri­ječ je o 34. go­di­štu, koje, kako je re­če­no pri­go­dom pred­ sta­vlja­nja u ki­nu Ve­le­bit, do­no­si niz za­ni­mlji­vih i ko­ri­snih tekstova, od kulture, po­vi­je­sti, pa sve do ar­he­o­lo­gi­je i pri­ro­do­slo­vlja. Od te­ma, Po­ drav­ka­še, ali i ne samo njih, oso­bi­to će za­ni­ma­ti na­pis o prof. Zla­ti Bartl iz pe­ra ne­ka­da­šnjeg di­re­kto­ra naše tvr­tke Pavla Ga­ži­ja. Za­tim va­lja ista­ći osvrt Edi­te Jan­ko­vić - Ha­pa­vel na ”Le­gen­du o Pi­co­ki­ma”, nekoliko stru­ čnih tekstova Vla­di­mi­ra Cr­nko­vi­ća o po­drav­skoj (hle­bin­skoj) na­i­vi, sje­ ća­nje Bran­ka Ple­šea na obi­telj Fri­e­drich - osni­va­če da­na­šnjeg no­go­me­ tnog klu­ba Sla­ven Be­lu­po, pri­log Stje­pa­na Mra­za o po­vi­je­sti knji­žni­čar­ stva u Hle­bi­na­ma i drugo.

Zbor­nik, kako je re­kao nje­gov gla­vni urednik Dra­žen Er­ne­čić, do­no­si pri­lo­ge 34 autora, koji ne obra­đu­ju samo ko­pri­vni­čki kraj, već i pro­sto­ re od Lud­bre­ga, Đur­đev­ca i pi­to­ma­čke Po­dra­vi­ne. Na­kla­dnik je Mu­zej gra­da Ko­pri­vni­ce, a ti­skan je u ti­su­ću pri­mje­ra­ka. Ml. P.

Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci mo­gu se pre­dbi­lje­ži­ti na tel. 651-781 i 651-954 ili na e-ma­il: mi­rja­na.ca­hu­nek@po­drav­ka.hr naj­ka­sni­ je do 20. 11. 2008.

KINOPREDSTAVE

∆ SPORT

Iz ti­ska iza­šao 34. broj ”Po­drav­skog zbor­ni­ka”

Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

Uklju­či­te tje­lo­vje­žbu. Ispi­ ti­va­nja su po­ka­za­la da tje­lo­vje­ žba mo­že po­mo­ći u gu­blje­nju vi­ška ki­lo­gra­ma (i cen­ti­me­ta­ra oko stru­ka), čak ako se i ne mi­ je­nja uo­bi­ča­je­na pre­hra­na. Me­ đu­tim, kom­bi­na­ci­ja di­je­te i tje­ lo­vje­žbe po­ma­že da se izgu­bi još više ma­snog tki­va i da se značajno sma­nji ri­zik sr­ča­no­ žil­nih obo­lje­nja. Čak ako se i ne izgu­bi na te­ži­ni, uz re­do­ vnu tje­lo­vje­žbu po­sti­žu se vi­ dlji­ve zdrav­stve­ne ko­ri­sti.

Izbje­ga­vaj­te ma­snu hra­nu.

Prem­da izre­ka ka­že da je ka­ lo­ri­ja ka­lo­ri­ja, stu­di­je uka­zu­ ju da ka­lo­ri­je od ma­sti idu br­ že i di­rek­tni­je pre­ma tr­bu­hu i ku­ko­vi­ma nego dru­ge ka­lo­ri­ je. Vi­šak ka­lo­ri­ja od uglji­ko­hi­ dra­ta ti­je­lo br­že i la­kše sa­go­ri­ je­va nego one ka­lo­ri­je od ma­ sti. Zbog toga, sa­stav, stru­ktu­ ra pre­hra­ne mo­že bi­ti va­žni­ja nego broj ka­lo­ri­ja u odre­đi­va­ nju tko će do­bi­va­ti, a tko gu­bi­ ti na te­ži­ni.

Na­čin da se sma­nji po­tro­šnja ma­sti a da se ne osje­ća glad

je po­ve­ća­ti kon­zu­mi­ra­nje vo­ ća, po­vr­ća i ži­ta­ri­ca od cje­lo­ vi­tog zr­nja - da­kle hra­ne bo­ ga­te uglji­ko­hi­dra­ti­ma. Po­sto­ je sa­zna­nja da ta­kva pre­hra­na sma­nju­je ri­zik od ra­ka i sr­ča­no­ žil­nih bo­le­sti. Ma­lim pro­mje­ na­ma u pre­hra­ni mo­že se sma­ nji­ti uče­šće ma­sti u pre­hra­ni na 25 do 30 po­sto. Pre­po­ru­člji­ vo je da oso­ba po­čne s umje­re­ nim gu­blje­njem tje­le­sne te­ži­ ne i da ta­da po­ku­ša odr­ža­va­ti ta­kvu ni­žu te­ži­nu, prije nego po­no­vo po­ku­ša izgu­bi­ti još ki­ lo­gra­ma. Stu­di­je po­ka­zu­ju da umje­re­ni pri­stup kon­tro­li tje­ le­sne te­ži­ne je za ve­ći­nu lju­di jedini na­čin vri­je­dan po­ku­ša­ ja. Ako po­stu­pno pro­mi­je­ni­te svoj ži­vo­tni stil što se ti­če pre­ hra­ne i fi­zi­čke aktivnosti i uspi­ je­te odr­ža­va­ti te pro­mje­ne, go­ tovo je sa­svim si­gur­no da će­ te izgle­da­ti i osje­ća­ti se bolje, da će­te ima­ti više ener­gi­je i da će­te sma­nji­ti ri­zik od sr­ča­nih bo­le­sti - čak i ako ne izgu­bi­te mno­go od pre­ko­mjer­ne tje­le­ sne te­ži­ne. n

ro­šle ne­dje­lje, u su­sre­tu izme­đu nor­ve­ških i hr­ vat­skih pr­va­ki­nja, do­ma­ ća je vra­tar­ka obra­ni­la se­dme­ rac Pa­si­čni­ko­voj i ta­ko ”ubi­la u po­jam” Podravkine ru­ko­me­ ta­ši­ce koje su iska­za­le ve­li­ku hra­brost, bor­be­nost, idej­nost, hti­je­nje, pa čak i kva­li­te­tu i koje su za­slu­ži­le po­dje­lu bo­do­ va. Bio bi to ve­li­ki bod koji bi imao po­se­bnu vrijednost na­ kon uspje­šnog star­ta u šam­pi­ on­skoj li­gi s La­dom. Ovaj pu­ ta Podravka je čak ”ima­la” Nor­ ve­žan­ke na nji­ho­vom te­re­nu gdje su gotovo ne­po­bje­di­ve.

Opre­di­je­lje­nost s obra­nom u ko­joj istu­re­na Đokić re­me­ti šu­ te­ve do­ma­ći­ma po­ka­za­la se učin­ko­vi­ta. Lar­vik vo­di, ali ka­ ko u obra­ni ta­ko su dobro kre­ nu­le Po­drav­ka­ši­ce i u na­pa­du.

Pr­vo sma­nju­ju na 5:4, a Fra­nić iz se­dam po­ra­vna­va na 5:5, a u 12. mi­nu­ti To­do­rov­ska do­vo­di Po­drav­ku u vod­stvo (6:5) da bi u 15. bi­lo 8:8 i ne­ri­je­še­ni re­ zul­tat naj­če­šći je na se­ma­fo­ru.

Odlu­čna igra i hra­bre odlu­ke kra­se Po­drav­ku, posebno Đo­ kić koja u 25. mi­nu­ti do­vo­di do 11:10, ali do­ma­će opet po­ ra­vna­va­ju, vo­de, su­sti­že ih ne­

be­skim sko­kom i go­lom Pe­ne­ zić, a Bu­lath to­pov­ski za­vr­ša­va po­lu­vri­je­me.

U na­stav­ku opet je igra­la Po­ drav­ki­na mla­dost, a pre­su­đi­ va­lo nor­ve­ško isku­stvo. Ka­da se Podravka po­le­tnom, ra­zno­ vr­snom i an­ga­ži­ra­nom igrom odva­ja­la na po dva ra­zli­ke, stu­pa­le su na sce­nu Lar­vi­ko­ ve ”ve­te­ran­ke” - Ran­ta­la koja je na go­lu bila gotovo nes­vla­ di­va, Lar­sen, Ri­e­gel­tuth, Lo­ke i Bre­i­vag kada je bi­lo naj­po­tre­ bni­je i kada su pro­na­šle pu­ko­ ti­ne u Po­drav­ki­noj obra­ni. No i Podravka je ima­la su­per ra­zi­ gra­nu i efi­ka­snu Ta­ta­ri. Ula­zi­ la je, šu­ti­ra­la, po­ga­đa­la, do­da­ va­la. Sli­je­di­la ju je i Pe­ne­zić ra­sko­šnim sko­ko­vi­ma i šu­te­ vi­ma s ka­kvi­ma osva­ja pu­bli­ ku, Ga­će je bila ra­zi­gra­na na kri­lu, Še­rić dobro uska­ka­la u obra­nu kao i Pal­čić na li­je­vo kri­lo nakon što je te­že ozli­je­ đe­na Ze­bić kad ju je Bre­i­vag la­ktom uda­ri­la u nos. Svo­jih eu­ros­pkih pet mi­nu­ta ima­la je i vra­tar­ka Mar­ta Žde­rić. Obra­ ni­la je tri ”zi­ce­ra” i naj­va­žni­ji onaj u za­dnjoj mi­nu­ti kada je lo­pta do­šla do Ta­ta­ri koja pro­ na­la­zi Đokić, a fin­ski su­ci sa

si­re­nom po­ka­zu­ju na se­dam.

Oči u oči isku­sne Pa­si­čnik i pre­i­sku­sne Ran­ta­le, no umje­ sto u mre­žu lo­pta je po­go­di­ la no­gu do­ma­će vra­tar­ke... i umje­sto oče­ki­va­nog i pri­želj­ki­ va­nog ne­ri­je­še­nog re­zul­ta­ta, bo­do­vi su ostali u Nor­ve­škoj.

Ia­ko Podravkine ru­ko­me­ta­ši­ ce mo­gu ža­li­ti za tim bo­dom, si­gur­no je da su protiv Lar­vi­

ka ste­kle ve­li­ko sa­mo­po­u­zda­ nje za dalj­nje igre protiv ”ve­li­ kih” u Li­gi pr­va­ki­nja.

Podravka Ve­ge­ta je s Lar­vi­ kom igra­la u sa­sta­vu: Un­gu­re­ a­nu, Žde­rić, Ko­žnjak, Đokić 4, Pal­čić 1, To­do­rov­ska 1, Zebić, Ga­će 2, Fra­nić 5 (2), Še­rić, Pa­ si­čnik 1(1), Bu­lath 1, Ta­ta­ri 6, Pe­ne­zić 5.

S. Pe­trić

U su­bo­tu (su­tra) 3. ko­lo Li­ge pr­va­ki­nja Podravka Ve­ge­ta - Oltc­him

Mo­ti­vi­ra­ju­ći re­spekt pre­ma Ru­munj­ka­ma Uspr­kos po­ra­zu, dobro izdanje Podravke Ve­ge­te u dru­gom ko­lu Li­ge pr­va­ki­nja u Lar­vi­ku naj­bo­lja je po­zi­vni­ca za su­tra­ šnju uta­kmi­cu 3. ko­la s ru­munj­skim Oltc­hi­mom. Na ti­sko­ vnoj kon­fe­ren­ci­ji tre­ner Zov­ko je re­kao da s Ru­munj­ka­ma treba ući u su­sret s po­zi­ti­vnim i mo­ti­vi­ra­ju­ćim re­spe­ktom, jer su ru­munj­ske pr­va­ki­nje isku­san sa­stav sa sna­žnim eu­rop­skim pe­ča­tom. Pro­tiv njih, re­kao je tre­ner, naj­va­žni­je će bi­ti gre­ške sve­sti na naj­ma­nju mje­ru. Kri­sti­na Fra­nić re­kla je da su Ru­ munj­ke ja­ke, ali da je i Podravka sve sna­žni­ja i da mo­že po­bi­ je­di­ti. Mi­ran­da Ta­ta­ri izra­zi­la je žal za bo­dom s Lar­vi­kom, ali i na­gla­si­la da se Podravka dobro odu­pri­je­la jakim Norvežan­ kama. Psi­hi­čka i fi­zi­čka spre­mnost je u eki­pi sve na­gla­še­ni­ja i to otva­ra že­lje za ve­će do­me­te. S Ru­munj­ka­ma ne­će u sa­sta­ vu bi­ti ozli­je­đe­na Ma­ja Ze­bić koju će na li­je­vom kri­lu za­mi­je­ ni­ti Ana Lo­vrak. Uta­kmi­ca s Oltc­hi­mom iz Vil­cee u gi­mna­zij­ skoj dvorani na Le­ni­šću po­čet će u 16 sa­ti. S. P.

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 14. ko­lo

Pr­vi do­ma­ći po­raz u ovoj se­zo­ni

SLA­VEN BE­LU­PO - VAR­TEKS 2:3

U

o­či uta­kmi­ce s Var­te­ ksom iz re­do­va Sla­ven Be­lu­pa sti­za­le su opti­ mi­sti­čke na­ja­ve kako svi bo­do­ vi osta­ju u Ko­pri­vni­ci. No, bi­lo je i onih koji su se pri­bo­ja­va­li što bi mo­gao uči­ni­ti biv­ši Sla­ve­ naš Mi­ljen­ko Mu­mlek koji je i u svo­joj 36. godini ”idej­ni vo­đa” Va­ra­ždi­na­ca. A upravo je biv­ši za­vio Sla­ve­na­še u cr­no. I to - ve­ le­maj­stor­ski. Nje­gov pro­dor u du­bo­koj su­če­voj na­do­kna­di de­ fi­ni­ti­vno je ne­što naj­lje­pše što se mo­glo vi­dje­ti do sada na hr­ vat­skim te­re­ni­ma. Go­to­vo od svog še­sna­e­ster­ca kre­nuo je sam, na­ni­zao če­tvo­ri­cu Sla­ve­ no­vih igra­ča, izbio pred Ro­di­ća i u ma­ni­ri ra­snog stri­jel­ca po­go­ dio mre­žu. Izvan­re­dan po­tez Var­te­kso­vog ka­pe­ta­na. A sve se to do­go­di­lo u 94. mi­nu­ti. I to je bio prvi do­ma­ći po­raz Sla­ve­na u ovoj se­zo­ni.

Sla­ve­na­ši su u ovoj uta­kmi­ci mo­gli i po­bi­je­di­ti, ali po sta­ro

do­brom obi­ča­ju ko­pri­vni­čkim na­pa­da­či­ma u za­vr­šni­ci je ne­ do­sta­ja­lo kon­cen­tra­ci­je. Po­ve­li su do­ma­ći no­go­me­ta­ši iz prve pra­ve pri­li­ke na uta­kmi­ci kada Vru­či­na oštro uba­cu­je u ka­zne­ ni pro­stor, lo­pta po­ga­đa Lu­či­ća i za­vr­ša­va u mre­ži Var­te­kso­vog vra­ta­ra Dre­ve­na. Na kraju po­lu­ vre­me­na izje­dna­čio je No­vi­nić nakon do­brog upo­šlja­va­nja Go­ li­ka. No, prije izje­dna­če­nja Va­ ra­ždi­na­ca treba spo­me­nu­ti sto­ po­sto­tnu pri­go­du Ju­ri­ća koji je iza­šao sam pred Dre­ve­na, ali je Var­te­ksov vra­tar odli­čno in­ ter­ve­ni­rao.

U na­stav­ku otvo­re­na uta­kmi­ ca i u 75. mi­nu­ti Ša­fa­rić odli­ čnim udar­cem do­vo­di Sla­ve­na­ še u vod­stvo. No, nekoliko mi­ nu­ta ka­sni­je sna­la­žlji­vi No­vi­nić po drugi put ma­ti­ra Ro­di­ća. I on­da je ne­vi­đe­nim pro­do­rom i po­go­tkom Slavenaše matira Mi­ ljen­ko Mu­mlek.

- Oče­ki­vao sam ne­iz­vje­snu

Zaista nije lako kad ti najstariji igrač na kraju utakmice pretrči cijeli teren, zaobiđe nekoliko igrača i postigne pobjedonosni gol... uta­kmi­cu. Imali smo dva pu­ ta pre­dnost i to smo mo­ra­li sa­ ču­va­ti, a na kraju su gosti za­bi­ li taj tre­ći po­go­dak i...si­gur­no je da ni­sam za­do­vo­ljan. Če­sti­tam Var­te­ksu na do­broj igri i tri osvo­je­na bo­da - re­kao je nakon uta­kmi­ce Mi­le Pe­tko­vić.

U idu­ćem ko­lu Sla­ven Be­lu­po go­stu­je kod Za­gre­ba koji je u ovom ko­lu na Po­lju­du pri­mio če­ti­ri la­ka ko­ma­da. Na­da­mo se

da će Sla­ve­na­ši zna­ti isko­ri­sti­ti pro­pu­šte­no na do­ma­ćem te­re­ nu te da će­mo iz Za­gre­ba ču­ti dobre vi­je­sti.

Pro­tiv Var­te­ksa za Sla­ven Be­ lu­po su igra­li: Ro­dić, Ča­val, Ko­ka­lo­vić, Ro­gulj, Pol­dru­gač, Pu­rić (od 84. Kre­sin­ger), Po­sa­ vec (od 27. Ša­fa­rić), Ja­ja­lo, Gre­ gu­ri­na (od 66. Nynkeu), Vru­či­ na i Ju­rić.

B. Fabijanec

Uspje­šan na­stup ju­ni­or­ke Podravke La­ri­se Mu­sić

N

Ka­da je naj­bo­lji igrač uta­kmi­ce vra­tar Sla­ven Be­lu­pa Pe­lin, on­da to do­ ka­zu­je kako se igra­lo na Po­lju­du. Ko­pri­vni­čan­ci su se bra­ni­li, a Haj­du­ kov­ci na­pa­da­li, ali zbog ne­do­sta­tka kon­cen­tra­ci­je split­skih na­pa­da­ča i odli­čnog Pe­li­na - na kraju je bi­lo 0:0. To je akti­van re­zul­tat za Sla­ve­na­še u uz­vra­tu te da­je ve­li­ke mo­gu­ćno­sti da se Ko­pri­vni­čan­ci pla­si­ra­ju u po­ lu­fi­na­le Hr­vat­skog no­go­me­tnog ku­pa. Za­i­sta su split­ski bi­je­li imali broj­ ne pri­go­de na uta­kmi­ci, a još k to­me u 38. mi­nu­ti je isklju­čen Nynkeu nakon ne­po­tre­bnog oštrog star­ta s le­đa na An­dri­ća i to na sre­di­ni te­re­ na. Da­kle, više od 50 mi­nu­ta Haj­duk s igra­čem više ni­je uspio za­tre­sti Pe­li­no­vu mre­žu. U dva na­vra­ta to je sko­ro uspje­lo bra­ni­ču Sla­ven Be­lu­ pa Ro­gu­lju, ali sre­ćom lo­pta je oba puta pro­šla kraj vra­ti­ju.

Pro­tiv Haj­du­ka za Sla­ven Be­lu­po su igra­li: Pe­lin, Ko­ka­lo­vić, Ro­gulj, La­pić, Ma­ras, Pol­dru­gač, Nynkeu, Ju­rić (od 77. Ja­ja­lo), Ša­fa­rić, Ča­val i Vru­či­na. B. F.

Pr­va hr­vat­ska li­ga ku­gla­či­ca - 7. ko­lo

Po­bje­da Podravke uz dva re­kor­da Ogu­lin - Podravka 2:6 (10:14) 3183:3363 Na ”kri­li­ma” svjet­ske pr­va­ki­nje i sjaj­ne for­me Želj­ke Ore­ho­vec Podrav­ ka opet ju­ri pu­nom br­zi­nom. To je nakon sjaj­ne po­bje­de u der­bi­ju protiv Rijeke osje­tio i no­vi li­gaš Ogu­lin na svo­jim sta­za­ma. Podravka je uvjer­lji­ vo po­bi­je­di­la re­zul­ta­tom 6:2 i s ve­li­kom uku­pnom ra­zli­kom od 180 ču­nje­ va. Uku­pan re­zul­tat ku­gla­či­ca Podravke od 3363 eki­pni je re­kord ogu­lin­ ske ku­gla­ne, a svjet­ska pr­va­ki­nja Želj­ka Ore­ho­vec osta­vi­la je i svoj ”au­to­ gram” - no­vi po­je­di­na­čni re­kord ku­gla­ne od 643 ču­nja.

U pr­voj se­ri­ji, biv­ša Po­drav­ka­ši­ca Ma­ri­ja Zver bila je bo­lja od Ve­ri­ce Vu­ čić, ali je za­to Želj­ka Ši­ro­ki opet odli­čnim re­zul­ta­tom na vanj­skoj ku­gla­ni po­ka­za­la odli­čno izdanje. Oštrom i be­skro­mi­snom igrom po­sta­la je čvr­ sta ka­ri­ka u sa­sta­vu tre­ne­ra Ko­re­na. U dru­goj se­ri­ji tan­dem Pi­cer - Lu­kač uvjer­lji­vim po­bje­da­ma po 3:1 u se­to­vi­ma do­vo­di Po­drav­ku u vod­stvo od 3:1 i s ve­li­kom pre­dno­šću od ra­vno 100 ču­nje­va. ”Šlag” na po­bje­dni­čku ”tor­tu” sta­vi­la je Želj­ka, koja je fan­ta­sti­čnom igrom na svjet­skom ni­vou, što njoj i pri­li­či, na­di­gra­la čak i svoj re­zul­tat u ”kla­si­ku” na Svjet­skom pr­ ven­stvu.

Re­zul­ta­ti: Zver -Vu­čić 1:0 (4:0) 533:500, Ka­ras - Ši­ro­ki 0:1 (1:3) 519:569, Bo­ku­lić - Pi­cer 0:1 (1:3) 490:552, Re­bro­vić - Lu­kač 0:1 (1:3) 552:573, Ku­re­ lac - Ore­ho­vec 0:1 (0:4) 522:643, Vor­ka­pić - Di­nić 1:0 (3:1) 567:526.

U su­bo­tu (15 sa­ti) u Ko­pri­vni­ci igra­ju Podravka - Istra. Željko Šemper

Odr­ža­na 30. me­đu­na­ro­dna utr­ka uli­ca­ma Ko­pri­vni­ce

Pr­vo ko­lo 1. B hrvatske li­ge u stre­ljaš­tvu

a ča­ko­ve­čkoj stre­lja­ni odr­ža­no je pr­vo ko­lo 1. B hrvatske li­ge u ga­ đa­nju stan­dard zra­čnim oru­ žjem na ko­jem su na­stu­pi­li i stri­jel­ci SŠK. Podravke. Izu­ze­ tno uspje­šan na­stup na otva­ra­ nju no­ve se­zo­ne na­tje­ca­nja u ga­đa­nju stan­dard zra­čnim oru­

HAJ­DUK - SLA­VEN BE­LU­PO 0:0

žjem ostva­ri­la je mla­da ju­ni­or­ ka Podravke La­ri­sa Mu­sić.

Otpu­cav­ši fan­ta­sti­čan re­zul­ tat od 395 kru­go­va La­ri­sa Mu­ sić je po­sta­la naj­bo­lja se­ni­or­ ska na­tje­ca­te­lji­ca pr­vog ko­la 1.

A i 1. B hrvatske li­ge. Mu­ška se­ni­or­ska eki­pa u sa­sta­vu Alen Go­lu­bić, Hr­vo­je Ver­bić i Ni­

ko­la Meh­kek po­sti­gla je 1687 kru­go­va te se nakon pr­vog ko­ la sa de­vet osvo­je­nih bo­do­va na­la­zi na tre­ćem mje­stu. U po­ je­di­na­čnom pla­sma­nu se­ni­o­ra Alen Go­lu­bić je sa 569 kru­go­ va osvo­jio tre­će, a Ni­ko­le Meh­ kek sa 570 kru­go­va drugo mje­ sto. Re­na­to Ko­va­čić

U or­ga­ni­za­ci­ji Za­je­dni­ce šport­skih udru­ga Gra­da Ko­pri­vni­ce i Obr­tni­čke ško­le u ne­dje­lju je u Ko­pri­vni­ci odr­ža­na tra­di­ci­o­nal­na i ovaj put ju­bi­lar­na 30. me­đu­na­ro­dna uli­čna utr­ka.

U tri­na­est odr­ža­nih utr­ka na­tje­ca­te­lji iz Ma­đar­ske Hrvatske i Slo­ve­ni­je, po­di­je­lje­ni u še­sna­est sta­ro­snih ka­te­go­ri­ja, tr­ča­li su kru­žnu sta­zu grad­skim uli­ca­ma i par­kom, a start i cilj utr­ke na­la­ zio se na Zrin­skom tr­gu. Utrku je uspje­šno za­vr­ši­lo više od 680 na­tje­ca­te­lja, a pr­va tri na­tje­ca­te­lja u sva­koj uzra­snoj ka­te­go­ri­ji pri­ mi­la su me­da­lje i pri­zna­nja.

Hr­va­či Podravke hr­va­ju s Li­kom za tre­će mje­sto Na­kon što su sa 55,5 bo­do­va osvo­ji­li če­tvr­to mje­sto na če­ti­ri kva­ li­fi­ka­cij­ska tur­ni­ra u Pr­voj hr­vat­skoj hr­va­čkoj li­gi, hr­va­či Podravke u nedjelju će u Ko­pri­vni­ci odi­gra­ti i prvi su­sret u bor­bi za ko­na­čno tre­će mje­sto. Su­par­ni­ci će im bi­ti hr­va­či za­gre­ba­čke Li­ke. Tre­ner Podravke Ve­dran Bla­že­ko­vić sma­tra da je Li­ka tre­nu­tno naj­bo­lji li­ ga­ški sa­stav i da su samo zbog ozlje­da ne­kih hr­va­ča bo­do­vno za­o­ sta­li za vo­de­ći­ma Vin­di­jom i Ga­vri­lo­vi­ćem. U nedjeljnom su­sre­tu, koji će po­če­ti u 17 sa­ti u gi­mna­zij­skoj dvorani na Le­ni­šću, Li­ka je ve­li­ki fa­vo­rit, a pogotovo u uzvratu, no hr­va­či­ma Podravke već je osva­ja­nje če­tvr­tog mje­sta ve­li­ki uspjeh. S. P.

Broj 1903 • Petak, 14. studenoga 2008.

∆ podravkin vremeplov

Prije 28 go­di­na otvo­re­na no­va tvor­ni­ca Stu­de­nca u Li­pi­ku

P

rije 28 go­di­na, to­čni­je 15. stu­de­no­ga 1980., upri­li­ če­no je svečano otva­ra­ nje no­ve pu­ni­o­ni­ce mi­ne­ral­ ne vo­de Li­pi­čki Stu­de­nac na no­voj lo­ka­ci­ji, na ru­bu gra­ da Li­pi­ka. Da­kle, sada već da­ vne 1980. godine pu­šte­na je u po­gon no­va tvor­ni­ca za pu­ nje­nje mi­ne­ral­ne vo­de i pro­i­ zvo­dnju os­vje­ža­va­ju­ćih i ga­zi­ ra­nih be­zal­ko­hol­nih na­pi­ta­ka na osno­vi mi­ne­ral­ne i izvor­ ske vo­de. Tvor­ni­ca koja je ta­ da otvo­re­na bila je izgra­đe­na u tri osno­vna obje­kta uku­pne ko­ri­sne po­vr­ši­ne od se­dam ti­

su­ća kva­dra­ta - pro­i­zvo­dna ha­la, skla­di­šte re­pro­ma­te­ri­ja­ la i si­ro­vi­ne, po­tom pri­pre­ma mi­ne­ral­ne vo­de i na­pi­ta­ka te pu­ni­o­ni­ca i skla­di­šte go­to­vih proizvoda. Na­ra­vno u no­voj tvor­ni­ci na­la­zi­li su se i no­vi ener­get­ski dio te upra­vna zgra­ da s re­sto­ra­nom druš­tve­ne pre­ hra­ne. Tim pu­šta­njem u rad u no­voj tvor­ni­ci za­po­čeo je pro­ ces su­vre­me­ne pro­i­zvo­dnje mi­ ne­ral­ne vo­de i so­ko­va ba­zi­ra­ nih na naj­no­vi­jim do­sti­gnu­ći­ ma i te­hno­lo­škim rje­še­nji­ma i na no­voj po­tpu­no au­to­ma­ti­ zi­ra­noj li­ni­ji za pu­nje­nje bo­ca.

No­vost koja je u pro­i­zvo­dnom asor­ti­ma­nu ta­da uči­nje­na bila je po­če­tak pa­ki­ra­nja mi­ne­ral­ ne vo­de u bo­ce od 0,5 li­ta­ra, a u pla­nu je odmah kod otvo­re­ nja ista­knu­to kako se ra­di na in­ve­sti­ci­ji za do­gra­dnju i lini­ je za pu­nje­nje PVC bo­ca. Tom no­vom tvor­ni­com otvo­re­nom prije 28 go­di­na, a de­set go­di­ na nakon što je ma­li po­gon “Ter­me” u Li­pi­ku in­te­gri­ran u Po­drav­ku, za­po­čeo je put ove tvor­ni­ce do velikog hr­vat­skog pro­i­zvo­đa­ča mi­ne­ral­ne i izvor­ ske vo­de.

Pri­pre­mio: Vje­ko­slav In­dir

Iz fo­to - ar­hi­ve: Kre­nu­le su prve bo­ce mi­ne­ral­ne vo­de u no­vo­i­zgra­đe­noj tvor­ni­ci u Li­pi­ku

OŠ ”Bra­ća Bo­be­tko” u Si­sku

Č

o­ko­li­no vi­še­bo­jac je raj za uši, du­šu i oči - ustvr­di­la je nakon za­vr­še­tka do­ga­ đa­nja u OŠ ”Bra­ća Bo­be­tko” u Si­ sku ra­vna­te­lji­ca ove ško­le Ma­ri­ca Ra­doj­čić. Isku­sna pe­da­go­gi­nja, koja već nekoliko man­da­ta ra­vna ovom si­sa­čkom ško­lom sa 712 uče­ni­ka, pre­po­zna­la je sve pra­ve vrijednosti projekta i po­di­je­li­la odu­še­vlje­nje sa svo­jim na­sta­vni­ci­ ma i đa­ci­ma.

- Ovo je pre­kra­sno pro­ve­den dan, dan ko­jeg će mo­ji uče­ni­ci i uči­te­lji za­si­gur­no du­go pam­ti­ ti. Bi­lo bi li­je­po kad bi­smo mo­ gli dje­ci pru­ži­ti još i više ta­ko li­je­ pih tre­nu­ta­ka - re­kla je ra­vna­te­lji­ ca pu­na ri­je­či po­hva­le za Po­drav­ ku, Sport­ske no­vo­sti, Zvo­ni­mi­ra Bo­ba­na koji pu­nim plu­ći­ma no­ si ovaj pro­jekt i Gor­da­na Ko­žu­ lja koji je i u tre­ćoj se­zo­ni Čo­ko­

Gor­dan Ko­žulj po tre­ći put s Čo­ko­li­no vi­še­boj­ci­ma gog ra­zre­da po­no­sno su po­ka­ li­no vi­še­boj­ca po­že­lio svoje zi­va­li žu­lje­ve ”za­ra­đe­ne” u po­ sport­ske na­zo­re po­di­je­li­ti s te­za­nju uže­ta. Dje­voj­či­ca u cr­ naj­mla­đi­ma. ve­noj Čo­ko­li­no ma­ji­ci po­hva­li­ A dje­ca, uži­va­ju­ći u Čo­ la se da je za­bi­la tri go­la jer joj ko­li­no na­ma­zu, pre­pri­ča­va­ je sa­vje­ti­ma po­ma­gao Gor­dan la su svoje doj­mo­ve iz obli­ Ko­žulj, a Isak Be­gić je obja­šnja­ žnje sport­ske dvo­ra­ne ko­ ju ina­če di­je­le sa sre­dnjo­škol­ vao da bi u dvo­bo­ju s Bo­ba­ ci­ma. Pri­ča­li su o odli­čnom nom on si­gur­no po­bi­je­dio da na­stu­pu bre­ak­dan­ce sku­pi­ su se umje­sto u ko­šar­ci ogle­ ne, o sim­pa­ti­čnom vo­di­te­lju da­li u no­go­me­tu. Ma­li no­vi­na­ Zla­tku koji se u ple­su pri­dru­ ri koji su na press kon­fe­ren­ci­ žio ma­žo­re­tki­nja­ma, o to­me ji s broj­nim pi­ta­nji­ma izre­še­ kako je nji­hov plje­sak ra­zbio ta­li svoje go­ste po­no­sno su po­ tre­mu Lu­ci­je Lu­čan dok je či­ ka­zi­va­li bi­lje­žni­ce s nji­ho­vim ta­la naj­bo­lji rad na te­mu ”Svi­ odgo­vo­ri­ma, a sto­ti­njak li­ca jet po tvom”, o sre­ći Al­di­ja­na po­mno se na­gi­nja­lo nad za­slo­ Ma­ši­no­vi­ća koji je imao pri­ ne mo­bi­te­la bi­ra­ju­ći naj­bo­lji li­ku istr­ča­ti na te­ren i pu­ca­ sni­mak s Čo­ko­lin­ca. Naj­sre­tni­ ti pe­na­le Gor­da­nu. Uče­ni­ci ji izraz imao je se­dmo­go­di­ osmih ra­zre­da, tvr­di­li su da Direktor Podravkine Pro­da­je za sre­di­šnju Hrvatsku šnji Da­rio Ni­ko­lić, či­ja je ma­ Igor Gro­za uručio je sedmogodišnjem su u na­vi­ja­nju bili gla­sni­ji ska na li­cu pro­gla­še­na za naj­ od se­dma­ša, a ”klin­ci” iz dru­ Da­riju Ni­ko­liću poklon za najbolju navijačku masku bo­lju i koji je po­no­sno no­sio

∆ RECEPT tjedna

Stisak ruku i - idemo po pobjedu!

Čo­ko­li­no vre­ći­cu koju mu je uru­ čio direktor Podravkine Pro­da­je za sre­di­šnju Hrvatsku Igor Gro­ za. Ipak naj­ve­ću pa­žnju do­bi­li su no­vi škol­ski ju­na­ci - po­bje­dni­ci Čo­ko­li­no vi­še­boj­ca Rea Ra­no­ga­ jec i Pa­trik Kra­ma­rić koji su po­

no­sno po­ka­zi­va­li svoje pe­ha­re.

Njih dvo­je, kako su re­kli, već za­ po­či­nju s pri­pre­ma­ma za ve­li­ko fi­ na­le pri­želj­ku­ju­ći još je­dno po­bje­ dni­čko po­sto­lje, zvuk fan­fa­ra i le­ pr­ša­nje kon­fe­ta.

Ja­dran­ka La­kuš

∆ KARIKATURA

Sve­žnjić za­čin­skog bi­lja ide­a­ lan je za za­či­nja­va­nje je­la po­ put gu­la­ša i ju­ha, pa ga uba­ci­ te i u ovo je­lo.

Sa­stoj­ci za 6 oso­ba: 2 žli­ce ulja 80 g pan­ce­te 80 g lu­ka 1 če­šanj če­šnja­ka 500 g glji­va (šam­pi­njo­ni, shi­ i­ta­ke) 20 lu­či­ca 1 žli­ca Ve­ge­te svje­že mlje­ve­ni pa­par 1 kg ju­ne­ti­ne od bu­ta 40 g pše­ni­čnog oštrog bra­šna Podravka, tip 400 2 žli­ce ma­sla­ca 300 ml cr­ve­nog vi­na 30 ml ko­nja­ka 1 gran­či­ca ti­mi­ja­na 1 gran­či­ca per­ši­na 1 list lo­vo­ra 2 žli­ce svje­že na­sje­cka­nog per­ ši­na

Pri­pre­ma: Na žli­ci ulja kra­tko po­pe­ci­te pan­ce­tu na­re­za­nu na tra­ki­ce, do­daj­te luk na­re­zan na plo­ške i kra­tko po­pi­rjaj­te.

Do­daj­te pro­ti­snu­ti če­šnjak, glji­ ve na­re­za­ne na če­tvr­ti­ne i lu­či­ ce, te uz do­da­tak Ve­ge­te i pa­ pra pi­rjaj­te na la­ga­noj va­tri dok te­ku­ći­na ne ispa­ri. Ma­kni­ te s va­tre.

Ju­ne­ti­nu na­re­ži­te na ko­cki­ce, a po­tom je uva­ljaj­te u bra­šno.

Na pre­o­sta­lom za­gri­ja­nom ulju

i ma­sla­cu po­pe­ci­te po­bra­ šnje­no me­so.

Za­lij­te vi­nom i ko­nja­kom, do­daj­te ti­mi­jan, per­šin i lo­ vor po­ve­za­ne ku­hinj­skim kon­cem. Me­so pi­rjaj­te u po­ kri­ve­noj po­su­di na la­ga­noj va­tri oko 90 mi­nu­ta uz po­ vre­me­no mi­je­ša­nje i po­dli­je­ va­nje vo­dom.

Do­daj­te pi­rja­ne glji­ve i na­ sta­vi­te sve za­je­dno pi­rja­ti još oko 10 mi­nu­ta, te na kra­ ju po­spi­te svje­že na­sje­cka­nim per­ši­nom.

Po­slu­ži­va­nje: Po­slu­ži­te to­plo uz pi­re krum­ pir.

Sa­vjet: Lu­či­ce pre­lij­te vre­lom vo­dom i kra­tko osta­vi­te da od­sto­je kako bi la­kše od­stra­ni­li lju­sku Vri­je­me pripreme: 2 sa­ta.

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Dijana Jendrašinkin • Urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Dijana Jendrašinkin, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Robert Studeni • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (urednik) 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Koprivnica

Crta: Ivan Haramija - Hans

Pi­rja­na ju­ne­ti­na u cr­ve­nom vi­nu s glji­va­ma