Podravkine novine broj 1906

Podravkaši na Kongresu Sindikata PPDIV-a

Podravka uoči blagdana

Str. 2

Str. 3

eProces Upravljanje putovanjima Str. 3 Godina XLVII • Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

ISSN - 1330-5204

www.podravka.com

Sje­dni­ca Go­spo­dar­skog vi­je­ća HGK - Žu­pa­nij­ske ko­mo­re Ko­pri­vni­ca

Štiteći domaću proizvodnju - čuvamo radna mjesta

Te­šku si­tu­a­ci­ju u hrvatskom go­spo­dar­stvu, gdje go­spo­dar­ski po­ten­ci­jal ne mo­že pra­ti­ti po­tro­šnju ove ze­mlje, pot­kri­je­pi­li su či­nje­ni­ca­ma članovi Go­spo­dar­skog vi­je­ća izni­jev­ši pri­mje­re iz vla­sti­tog isku­stva te pri tom na­gla­si­li da bi pod hi­tno tre­ba­lo po­ra­di­ti na po­ve­ća­nju pro­i­zvo­dnje, ali one izvo­zne ori­jen­ta­ci­je Pi­še: Boris Fabijanec Sni­mio: Ni­ko­la Wolf

N

a sje­dni­ci Go­spo­dar­ skog vi­je­ća HGK - Žu­ pa­nij­ske ko­mo­re Ko­ pri­vni­ca koja je odr­ža­na 1. pro­sin­ca u so­ko­lo­va­čkom Lo­ va­čkom do­mu pod pred­sje­ da­njem Mi­ro­sla­va Vi­tko­vi­ća gla­vna te­ma je bila kon­ku­ren­ tnost hr­vat­skog go­spo­dar­stva pred ula­zak u EU, to­čni­je kako će ula­zak u eu­rop­sko - atlant­ ske in­te­gra­ci­je utje­ca­ti na hr­ vat­sko go­spo­dar­stvo i koje su za­pra­vo mo­gu­će mje­re za po­ di­za­nje kon­ku­ren­tno­sti. Ova sje­dni­ca je za­pra­vo na­sta­vak ra­spra­ve koju je Go­spo­dar­sko vi­je­će odr­ža­lo u svi­bnju ove godine, a od ta­da pa do da­ nas do­go­di­le su se značajne pro­mje­ne na svjet­skom glo­bal­ nom tr­ži­štu pa ta­ko i hrvat­ skom. Opši­ran i de­ta­ljan uvod u tu te­mu dao je predsjed­ nik Upra­ve đur­đe­va­čkog Ra­ sca Fra­ne Fra­ni­če­vić obra­div­ ši pri tom hr­vat­sko i glo­bal­na tr­ži­šta, pi­ta­nja ener­gi­je, ljud­ skih re­sur­sa, ra­dne sna­ge, ci­ je­ne rada, si­ro­vi­ne, te­hno­lo­gi­ je, pro­du­kti­vnost, ra­zvoj i eko­ lo­gi­ju te za­kon­sku re­gu­la­ti­vu i pri tom za­klju­čio:

Sačuvati radna mjesta

- Do­ma­će tr­ži­šte je ma­lo i ne­ do­sta­tno za značajne go­spo­dar­ ske uzle­te, dok je ino­ze­mno u velikoj mje­ri ne­do­stu­pno jer ne­ma­mo do­volj­no kva­li­te­tnih proizvoda za po­nu­di­ti na glo­ bal­nom tr­ži­štu. Oso­bno pro­cje­ nju­jem da po­li­ti­čko ši­re­nje tr­ ži­šta, a to prije svega zna­či ula­ zak Hrvatske u EU, ne­će zna­čaj­ ni­je po­mo­ći u ši­re­nju tr­ži­šta, dok će ula­zak u NA­TO do­ni­je­ti ne­ke spo­ra­di­čne po­slo­ve ogra­ ni­če­nom di­je­lu go­spo­dar­stva.

tvo bez ko­ru­pci­je ni­je mo­gu­će stvo­ri­ti, me­đu­tim ta ne­ga­ti­vna po­ja­va mo­že se i mo­ra sve­sti u mi­ni­mal­ne okvi­re, a u tom segmentu naj­va­žni­ji su po­li­ ti­ča­ri. Upra­vo jedan od njih bio je na sje­dni­ci - pot­pred­sje­ dnik Sa­bo­ra Jo­sip Fri­ščić koji je na­zo­čnim go­spo­dar­stve­ni­ci­ ma go­vo­rio o po­te­zi­ma Vla­de i Sa­bo­ra u idu­ćem ra­zdo­blju te o dr­ža­vnom pro­ra­ču­nu za idu­ ću go­di­nu.

- Že­lja nam je na­pra­vi­ti dr­ža­ vni pro­ra­čun s nul­tim opte­re­ će­njem. Iz nje­ga će se išči­ta­ti u ko­jem smje­ru će se Hr­vat­ska ra­zvi­ja­ti, a ri­ječ je o stra­te­gi­ ji pri­mar­ne pro­i­zvo­dnje, pro­ i­zvo­dnje hra­ne i tu­ri­zma. To su ula­ga­nja koja da­ju svo­ju re­ al­nost. U idu­će dvi­je godine bi­ tno će bi­ti sa­ču­va­ti ra­dno mje­ sto. Ja je­sam za pro­mje­nu za­ kon­ske re­gu­la­ti­ve u ko­rist hr­ vat­skih go­spo­dar­stve­ni­ka, ali za to je po­tre­bna ini­ci­ja­ti­va od svi­ju vas - re­kao je Fri­ščić.

Sa sje­dni­ce Go­spo­dar­skog vi­je­ća HGK - Žu­pa­nij­ske ko­mo­re Ko­pri­vni­ca

Ne­do­sta­je nam ja­sna stra­te­gi­ ja hr­vat­skog go­spo­dar­stva, po­ sebice sada, u vrijeme svjet­ske glo­bal­ne kri­ze. Ula­ga­nja u ra­ zvoj su ne­do­sta­tna. Dr­ža­va bi se tre­ba­la odre­ći ula­ga­nja u ne­ zdra­ve di­je­lo­ve go­spo­dar­stva, jer samo ispra­vno izba­lan­si­ra­ no ula­ga­nje u ra­zvoj, istra­ži­va­ nje i zna­nje mo­glo bi Hrvatskoj u bu­du­ćno­sti do­ni­je­ti značaj­ ne re­zul­ta­te. Ti­me bi se tre­ba­lo posebno po­sve­ti­ti u do­ba re­ce­ si­je. Ci­je­na ener­gi­je kod nas pri­ bli­žno je ista kao u okru­že­nju, a što se ti­če si­ro­vi­na, di­je­li­mo su­dbi­nu glo­bal­nog tr­ži­šta u ve­ ći­ni slu­ča­je­va. Na ža­lost, ima­ mo sku­pu i ne­do­volj­no obra­zo­ va­nu ra­dnu sna­gu što ta­ko­đer utje­če na ra­zvoj, te­hno­lo­gi­ju i pro­du­kti­vnost. Ula­ga­nja u tom smje­ru ne­do­sta­tna su za po­di­

za­nje kon­ku­ren­tno­sti zbog izra­ zi­to ni­ske aku­mu­la­ci­je. Za te se­ gmen­te ma­nji dio se iz­dva­ja iz vla­sti­te aku­mu­la­ci­je, a ve­ći iz sku­pih kre­di­ta. Po pi­ta­nju eko­ lo­gi­je, pra­te­ći svjet­ske tren­do­ ve, imat će­mo ve­ćih tro­ško­va u ostva­re­nju ra­zvoj­nih proje­ kata, ali će to du­go­ro­čno po­di­ ći kon­ku­ren­tnost po­je­di­nih gra­ na go­spo­dar­stva. Ne­ki će mož­ da re­ći da je ovo vrlo stro­ga ocje­na kon­ku­ren­tno­sti, i ja se sla­žem da ona ne vri­je­di za sve go­spo­dar­ske su­bje­kte u Hrvat­ skoj, jer ima­mo kom­pa­ni­ja ko­ je su se do­ka­za­le na glo­bal­nom tr­ži­štu. Me­đu­tim, ra­di se o za­ ne­ma­ri­vom bro­ju od ko­jih je do­bar dio njih u stra­nom vla­ sniš­tvu pa im je pri­stup glo­bal­ nom tr­ži­štu ola­kšan - re­kao je Fra­ni­če­vić.

Te­šku si­tu­a­ci­ju u hrvatskom go­spo­dar­stvu, gdje go­spo­dar­ ski po­ten­ci­jal ne mo­že pra­ti­ti po­tro­šnju ove ze­mlje, pot­kri­ je­pi­li su či­nje­ni­ca­ma i ostali članovi Go­spo­dar­skog vi­je­ća izni­jev­ši pri­mje­re iz vla­sti­tog isku­stva te pri tom na­gla­si­li da bi pod hi­tno tre­ba­lo po­ra­ di­ti na po­ve­ća­nju pro­i­zvo­dnje, ali one izvo­zne ori­jen­ta­ci­je.

Pri tom bi sre­di­šnja vlast tre­ ba­la stvo­ri­ti po­du­ze­tni­čku kli­ mu i uklo­ni­ti broj­ne bi­ro­krat­ ske ba­ri­je­re. Ta­ko­đer, po­o­štri­ ti po­re­znu po­li­ti­ku, ali i pa­žlji­ vi­je ra­zra­di­ti po­re­zne ola­kši­ce te ne­mo­der­nu, ras­cje­pka­nu i kon­tra­di­ktor­nu za­kon­sku re­gu­ la­ti­vu na­po­kon do­ve­sti u red.

Ta­ko­đer, ve­li­ki pro­blem ovo­ ga druš­tva je ko­ru­pci­ja. Kao što je re­če­no na sje­dni­ci, druš­

Problem komunalne prve zone

U ra­spra­vi na te­mu kon­ku­ ren­tno­sti hr­vat­skog go­spo­dar­ stva i o mje­ra­ma izla­ska iz kri­ze aktivno je su­dje­lo­vao i predsjednik Upra­ve Podravke Zdrav­ko Še­stak.

- Podravka već sada ima pro­ ble­ma, ne s ci­je­nom si­ro­vi­na, već s nji­ho­vom do­stu­pno­šću, a isto je ta­kav slu­čaj s do­stu­ pno­šću ener­gi­je. Ta­ko­đer, idu­ će godine ni­je re­al­no za oče­ki­ va­ti da će do­pri­no­si pa­sti, ali je re­al­no da se ne­ke dru­ge na­kna­ de sma­nje. Ja je­sam za eko­lo­gi­ ju, pro­či­sta­če itd., ali Podrav­ ka ove godine ima ne­što ma­lo ma­nje od 5 mi­li­ju­na ku­na ko­ mu­nal­ne na­kna­de nego la­ni, a za idu­ću go­di­nu će to bi­ti oko 7 mi­li­ju­na ku­na. Je li se mo­ra­lo odlu­kom ko­pri­vni­čkog Grad­

skog vi­je­ća pro­gla­si­ti sve one uli­ce gdje Podravka ima svo­ja sje­di­šta pr­vom zo­nom, a pri­ mje­ri­ce cen­tar gra­da ni­je u pr­ voj zo­ni - re­kao je Še­stak.

Ta­ko­đer, prvi čo­vjek Podrav­ ke se osvr­nuo na pro­blem ne­ do­sta­tka vi­so­ko­o­bra­zo­va­nog ka­dra u na­šoj žu­pa­ni­ji te pri tom ista­knuo kako je u Po­drav­ ki­noj ba­zi po­da­ta­ka re­gi­stri­ra­ no 292 mla­da stru­čnja­ka s vi­ so­kom stru­čnom spre­mom te ti­me do­ka­zao da ima­mo stru­ čnja­ke, samo što za njih ne­ma ra­dnih mje­sta.

Nije za sve kriva Vlada

- U na­šoj zemlji postoje po­ ru­ke kojima se sugerira ”Ku­ puj­mo hr­vat­sko, ku­puj­mo hr­ vatske pro­i­zvo­de”. Što to zna­ či? Štitimo hrvatsku proizvod­ nju i sačuvajmo radna mjesta.

Kod nas je postalo gotovo pra­ vi­lo da se negativno priča o onima kojih trenutno nema, odnosno nisu pri­su­tni, a po­go­ to­vo je već po­sta­lo obi­čaj da se za sve kri­ti­zi­ra Vla­da. No, ni­je za sve kri­va Vla­da, ide­mo se svi mi pri­mi­ti po­sla, po­me­sti svo­ja dvo­ri­šta, što se u na­šoj tvr­tki već du­lje do­ga­đa, i ide­ mo si me­đu­so­bno po­mo­ći - re­ kao je Še­stak.

- Mo­ra­mo po­ka­za­ti gdje su naše do­da­ne vrijednosti i gdje je naše mje­sto na glo­bal­nom tr­ži­štu - re­zi­mi­rao je na sa­stan­ ku predsjednik Mi­ro­slav Vi­ tko­vić i uje­dno ofor­mio ra­dnu gru­pu unu­tar Go­spo­dar­skog vi­je­ća koja će za­klju­čke ove te­ mat­ske sje­dni­ce pre­zen­ti­ra­ti vi­ šim dr­ža­vnim in­stan­ca­ma te ti­ me po­ta­knu­ti nu­žne pro­mje­ ne koje go­spo­dar­stve­ni­ci naše županije oče­ku­ju kako bi mo­ gli da­lje što bolje fun­kci­o­ni­ra­ ti na do­ma­ćem i ino­ze­mnim tr­ ži­šti­ma. n

Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

Po­vra­tak ku­pnji hr­vat­skih proizvoda

Pi­še: Želj­ko Kru­šelj

D

u­go se u hr­vat­skoj po­ li­ti­ci i eko­no­mi­ji izbje­ ga­va­la ri­ječ “pro­te­kci­ o­ni­zam”. Kad je za­cr­ta­no ubr­ za­no pri­bli­ža­va­nje Eu­rop­skoj uni­ji, pro­te­kci­o­ni­sti­čke su se mje­re po­če­le tu­ma­či­ti u svo­ joj ek­stre­mnoj va­ri­jan­ti, go­ tovo po­put gospodarskog izo­ la­ci­o­ni­zma, da­kle ne­če­ga po­ tpu­no su­pro­tnog slo­bo­dnom tr­ži­šnom go­spo­dar­stvu. Ta­ kvo su vi­đe­nje po­ti­ca­li i ino­ ze­mni eko­nom­ski kru­go­vi, ko­ji­ma je uvi­jek po­go­do­va­la ne­spre­mnost hr­vat­skog go­ spo­dar­stva da se za­šti­ti i od ne­lo­jal­ne kon­ku­ren­ci­je. a je sve­o­pća go­spo­dar­ ska kri­za i re­ce­si­ja pu­ no toga po­če­la mi­je­ nja­ti, do­kaz je i ne­da­vni istup pot­pred­sje­dni­ka Vla­de Da­mi­ ra Po­lan­če­ca. Tu je po­jam pro­te­kci­o­ni­zma prvi puta na­ kon du­žeg vre­me­na do­bio po­ zi­ti­vni pri­zvuk, zbog če­ga je u di­je­lu po­slo­vnih kru­go­va, po­naj­pri­je onih koji niz go­di­ na dobro ži­ve od uvo­za, bio izlo­žen i ospo­ra­va­nji­ma. Po­ lan­čec se, da­ka­ko, ni­je za­lo­ žio za ne­ki ri­gi­dni oblik pro­ te­kci­o­ni­zma, već za mje­re na koje ima pra­vo sva­ko na­ci­o­ nal­no go­spo­dar­stvo, što mno­ ga od njih i vrlo sa­vje­sno pri­ mje­nju­ju. u je ri­ječ, po­je­dno­sta­ vlje­no, o “ote­ža­va­nju uvo­za”. Sa­svim su le­ gal­ni na­či­ni da se to či­ni, a sa­mim tim i spa­ša­va do­ma­ća pro­i­zvo­dnja, ra­zni pra­vil­ni­ ci o kva­li­te­ti proizvoda, ko­ ji se u Hrvatskoj danas ozbilj­ no ne pri­mje­nju­ju. Ti­pi­čni je pri­mjer i za­kon o hra­ni, po ko­jem uvo­zni­ci, ali i na­dle­ žne dr­ža­vne in­sti­tu­ci­je, ne­ ri­je­tko ne po­stu­pa­ju. Ta­ko preko gra­ni­ce pre­la­zi roba koja svo­jom ni­žom ci­je­nom ugro­ža­va hrvatske pro­i­zvo­ de, a kva­li­te­tom je da­le­ko od njih. Za odje­ću, obu­ću, te­hni­ ku i još niz proizvoda pra­vil­ ni­ci kao da i ne po­sto­je, jer na sva­kom ko­ra­ku na­i­la­zi­mo na ro­bu či­ja je valj­da i do­pre­ ma sku­plja od kva­li­te­te ma­te­ ri­ja­la od ko­jih je na­pra­vlje­na, a i ka­kva se tu te­hno­lo­gi­ja ko­ ri­sti. Svi­jest o to­me da je­fti­no ne mo­ra bi­ti i po­želj­no po­če­ la se ši­ri­ti tek kad su u Ki­ni, kao naj­ve­ćoj svjet­skoj ze­mlji izvo­zni­ci, po­če­le na vi­dje­lo izla­zi­ti afe­re oko po zdra­vlje opa­snih ke­mij­skih sa­sto­ja­ka koji se iz ra­znih ra­zlo­ga uba­ cu­ju u po­je­di­ne pro­i­zvo­de.

Ima­ju­ći sve to u vi­du, više je nego po­želj­no po­no­vno po­ kre­ta­nje akcije Hrvatske go­

D

T

Ukra­ša­va­nje Podravke u pred­bla­gdan­sko vrijeme

Odr­žan Kon­gres Sin­di­ka­ta PPDIV-a

∆ NAŠA POSLA

spo­dar­ske ko­mo­re “ku­puj­mo hr­vat­sko”, bu­du­ći da je već i iz pr­vih re­a­kci­ja ja­sno da će bi­ti ma­so­vni­ja i uspje­šni­ja nego ika­da ra­ni­je. Naime, u nju se skla­dno ukla­pa­ju i pro­ je­kti vre­dno­va­nja bran­do­va “izvor­no hr­vat­sko” i “hr­vat­ ska kva­li­te­ta”. Bi­tno je da je me­đu pro­i­zvo­đa­či­ma po­sta­ lo pre­sti­žno izbo­ri­ti se za te ozna­ke, a i ku­pci u njih ima­ju po­vje­re­nja. no što je odmah za­ pe­lo za oči ana­li­ti­ ča­ra sva­ka­ko je njen na­ziv. Vra­ćen je, na­i­me, pr­ vo­tni oblik, u ko­jem roba do­ bi­va ja­sno na­ci­o­nal­no odre­ đe­nje. Otkad je akcija kre­nu­ la 1997. ko­ri­sti­lo se čak šest va­ri­jan­ti nje­na na­zi­va, izme­ đu osta­log i “kro­a­ti­vno”, da bi do­ne­da­vno va­ži­la pa­ro­la “ku­puj­mo kvalitetno”. Spo­ me­nu­to je rje­še­nje pro­i­zla­zi­ lo iz kri­ti­ka koje su na­vo­dno sti­za­le iz Bruxellesa, vo­đe­ne baš te­zom kako se ne bi tre­ ba­li for­si­ra­ti pro­i­zvo­di na­ci­ o­nal­nog go­spo­dar­stva. Ko­ mo­ra se po­ko­ri­la to­me, ali je br­zo uo­či­la da se toga do­ slje­dno ne dr­že ni ne­ke čla­ ni­ce Uni­je, po­put Slo­ve­ni­je, čiji su tr­go­va­čki cen­tri pa­ra­ lel­no s ti­me bili obli­je­plje­ni po­zi­vi­ma da se ku­pu­je “do­ ma­će”. U pro­mi­je­nje­nim se okol­no­sti­ma Na­dan Vi­do­še­ vić i nje­go­vi su­ra­dni­ci vra­ ća­ju izvor­nom na­zi­vu. Na upi­te kako će to obja­sni­ti bruxelleskoj admi­ni­stra­ci­ji, odgo­va­ra­ju kako ci­je­lu akci­ ju isklju­či­vo fi­nan­ci­ra HGK, odnosno da u to ni­je ni na koji na­čin uklju­če­na dr­ža­ va. Da se i dru­ge ze­mlje ne po­na­ša­ju sli­čno, za­ci­je­lo bi opet bi­lo pri­ti­sa­ka i na slu­ žbe­ni Za­greb. aj­za­ni­mlji­vi­je je, me­ đu­tim, da je spo­me­ nu­ta akcija potaknu­ la i gotovo iden­ti­čni pro­jekt Kon­zu­ma, naj­ve­ćeg hr­vat­ skog tr­go­va­čkog lan­ca. Mo­ žda i zbog či­nje­ni­ce da je če­ sto bio kri­ti­zi­ran da i sam uvo­zi sva­šta, Kon­zum u po­ slje­dnjih tje­dan-dva upor­no re­kla­mi­ra svoj pro­jekt “ku­puj­ mo pro­i­zvo­de hr­vat­skih pro­i­ zvo­đa­ča”, odnosno “kon­zu­mi­ raj­mo hr­vat­sko”. Na sva­kom se Kon­zu­mo­vom pro­mi­džbe­ nom le­tku po­ja­vlju­ju i po­zi­vi za sna­že­nje do­ma­će pro­i­zvo­ dnje i po­tre­be ču­va­nja ra­dnih mje­sta, a u što se ukla­pa i po­ tre­ba zdra­vog i kva­li­te­tnog hra­nje­nja. Za­ci­je­lo ni­je bi­lo te­ško za ovu akciju do­go­vo­ ri­ti su­ra­dnju svih va­žni­jih hr­ vat­skih pro­i­zvo­đa­ča, po­go­to­ vo iz do­me­ne pre­hram­be­ne in­du­stri­je. Me­đu više de­se­ti­ na njih me­đu naj­va­žni­ji­ma je opet i Podravka. o ostali tr­go­va­čki lan­ ci nisu ostali sli­je­pi na Kon­zu­mo­vu akci­ ju. Mer­ca­tor je, pri­mje­ri­ce, po­ žu­rio obja­vi­ti da za­pra­vo on na po­li­ca­ma ima i naj­ve­ći po­ sto­tak hr­vat­skih proizvoda.

Te­ško je re­ći je li to to­čno, s obzi­rom da se ti­me često hva­ le i Plo­di­ne i KTC, ali je in­di­ ka­ti­vno da je na­po­kon po­sta­lo va­žno to na­gla­ša­va­ti. n

O

N

N

Kon­gres Sin­di­ka­ta PPDIV-a iza­brao Josipa Pa­vi­ća za pred­sje­dni­ka

U ra­du Kon­gre­sa su­dje­lo­va­lo je i če­tr­na­e­ste­ro za­stu­pni­ka iz Po­drav­ki­nih sin­di­kal­nih po­dru­žni­ca, a otva­ra­nju Kon­gre­sa pri­su­stvo­va­li su i mnogi uzva­ni­ci iz me­đu­na­ro­dnog i do­ma­ćeg sin­di­kal­nog po­kre­ta, predstavnici izvr­šne vla­sti i go­spo­dar­stve­ni­ci, a me­đu nji­ma i predsjednik Upra­ve Podravke Zdrav­ko Še­stak, te direktor se­kto­ra Ljud­ski po­ten­ci­ja­li Mar­ko Ra­ni­lo­vić

K

on­gres Sin­di­ka­ ta PPDIV-a, u či­ jem ra­du je su­dje­ lo­va­lo i če­tr­na­e­ste­ro za­ stu­pni­ka iz Po­drav­ki­nih sin­di­kal­nih po­dru­žni­ca, na svo­jem za­sje­da­nju 28. i 29. stu­de­no­ga iza­ brao je no­vo sin­di­kal­ no vod­stvo za na­re­dno če­tve­ro­go­di­šnje man­da­ tno ra­zdo­blje.

Izme­đu dva ista­knu­ta kan­di­da­ta za pred­sje­dni­ ka Sin­di­ka­ta PPDIV-a još je­dnom je iza­bran Jo­ sip Pa­vić, a u ti­je­la Sin­ di­ka­ta, izme­đu osta­lih, iza­bra­ni su Dar­ko Šo­kec (Podravka), Dar­ko Te­tec (Da­ni­ca) i Želj­ko Dra­gec (Be­lu­po) u Gla­vni od­ bor, a Đur­đi­ca Bra­tko­ vić (Podravka) u Fi­nan­ cij­ski odbor Sin­di­ka­ta PPDIV-a.

Otva­ra­nju Kon­gre­sa pri­su­stvo­va­li su i mno­ gi uzva­ni­ci iz me­đu­na­ ro­dnog i do­ma­ćeg sin­ di­kal­nog po­kre­ta, pred­ stavnici izvr­šne vla­sti i go­spo­dar­stve­ni­ci, a me­ đu nji­ma i predsjednik Upra­ve Podravke Zdrav­ ko Še­stak u pra­tnji di­re­ kto­ra se­kto­ra Ljud­skih

Podravkaši na Kongresu Sindikata PPDIV-a

Ana Knežević, Zdravko Šestak i Nadan Vidošević na otvaranju Kongresa

po­ten­ci­ja­la Mar­ka Ra­ ni­lo­vi­ća.

Na­kon izbo­ra no­vog sin­di­kal­nog vod­stva, Kon­gres je izgla­sao i iz­ mje­ne Sta­tu­ta pri­la­go­đa­ va­ju­ći nje­go­ve odre­dbe vre­me­nu u ko­jem ži­vi­ mo, te je do svo­jeg za­tva­ ra­nja ra­spra­vio i usvo­jio niz re­zo­lu­ci­ja o te­ma­ma koje će do­mi­ni­ra­ti u sin­ di­kal­nom ra­du u vre­me­ nu koje je pred na­ma.

Naj­zna­čaj­ni­je me­đu nji­ma je­su re­zo­lu­ci­ja o so­ci­jal­nom di­ja­lo­gu, re­ zo­lu­ci­ja o pri­vre­me­nom i po­vre­me­nom za­po­šlja­ va­nju ra­dni­ka, zatim re­ zo­lu­ci­ja o re­pre­zen­ta­ti­ vno­sti sin­di­kal­nih udru­ ga, o in­te­gra­cij­skim pro­ce­si­ma i ra­zvo­ju sin­ di­kal­nog po­kre­ta, o za­ šti­ti sin­di­kal­nih po­vje­ re­ni­ka i čla­no­va ra­dni­ čkih vi­je­ća, o evi­den­ci­ji ra­dnog vre­me­na, o pre­ ra­spo­dje­li i pre­ko­vre­me­ nom ra­du, o za­šti­ti na ra­du, o sin­di­kal­noj imo­ vi­ni, te na kraju, ali ne za­to naj­ma­nje va­žna re­ zo­lu­ci­ja o pra­vu na pros­ vje­de na Mar­ko­vom tr­ gu u Za­gre­bu. n

Po­drav­ki­ni sin­di­ka­ti pre­ki­nu­li ko­le­kti­vne pre­go­vo­re

N

a­kon što su sin­di­ka­ti i Po­drav­ki­ no po­slo­vod­stvo u uto­rak 2. pro­ sin­ca odr­ža­li naj­no­vi­ji krug pre­ go­vo­ra oko iz­mje­na i do­pu­na Ko­le­kti­ vnog ugo­vo­ra za gru­pu Podravka, samo dan ka­sni­je, u sri­je­du su pre­go­vo­ri na­ glo pre­ki­nu­ti. Oba­vi­jest o tre­nu­tnom pre­ki­du pre­go­vo­ra za­je­dni­čki su pred­ sje­dni­ku Upra­ve Podravke upu­ti­li svi

Po­drav­ki­ni sin­di­ka­ti. Izme­đu osta­log, u pi­smu se na­vo­di kako sin­di­kal­na stra­ na, uva­ža­va­ju­ći smjer ko­jim je kre­nu­ la no­va Upra­va, po­dr­ža­va sva nje­na na­ sto­ja­nja za kon­so­li­da­ci­jom poduzeća i stva­ra­njem čvr­šće osno­ve kako za njen op­sta­nak u sve slo­že­ni­jem go­spo­dar­ skom okru­že­nju, ta­ko i za njen još sna­ žni­ji ra­zvi­tak, te da se ova­kav sin­di­kal­ni

čin ima tu­ma­či­ti kao ra­dni­čki do­pri­nos ozdra­vlje­nju kom­pa­ni­je.

Sin­di­ka­ti u svom pi­smu ne na­vo­de pre­ ci­zno kada bi mo­gli za­tra­ži­ti obna­vlja­nje za­po­če­tih pre­go­vo­ra, ali na­vo­de kako će to bi­ti on­da kada sa­mi pro­cje­ne da više ne vri­je­de ar­gu­men­ti i tvr­dnje ko­ji­ma je po­slo­da­vac opra­vda­vao slo­že­nost svoje da­na­šnje po­zi­ci­je u pre­go­vo­ri­ma. n

Kvo­te emi­si­ja sta­kle­ni­čkih pli­no­va za Hrvatsku

U

okviru rada HGK odr­ ža­na je ne­da­vno pre­zen­ ta­ci­ja pri­je­dlo­ga pla­na po­dje­le kvo­ta emi­si­ja sta­kle­ni­ čkih pli­no­va za Hrvatsku. Nai­ me Hr­vat­ska je po­tpi­sa­la Kyoto spo­ra­zum koji pre­dvi­đa po­ste­ pe­no sma­nji­va­nje emi­si­ja sta­ kle­ni­čkih pli­no­va u okviru bor­ be protiv kli­mat­skih pro­mje­na.

Tim spo­ra­zu­mom pre­dvi­đe­no je ge­ne­ral­no sma­nje­nje emi­si­ja sta­kle­ni­čkih pli­no­va za 10% do 2012. godine, u odno­su na re­fe­ ren­tnu 2007. go­di­nu, te 20 % u dalj­njem pe­ri­o­du. To­čne kvo­te bit će odre­đe­ne nakon obra­de pri­mje­dbi go­spo­dar­stva. Uku­ pna kvo­ta za Hrvatsku ne smi­ je bi­ti pre­ko­ra­če­na.

Pri­je­dlo­gom po­dje­le za sa­ da su odre­đe­ne kvo­te po se­kto­

ri­ma. Za sada u obra­čun ula­ ze ener­get­ska po­stro­je­nja ve­ća od 20 MW te ne­ki drugi ve­li­ki izvo­ri emi­si­ja. Pre­dvi­đe­no je da se u pr­vom ra­zdo­blju kvo­te do­ dje­lju­ju be­spla­tno. Ono što je iza­zva­lo do­sta po­le­mi­ke je da po­bolj­ša­nja koja su even­tu­al­no na­pra­vlje­na do 2007. godine ne ula­ze u obra­čun.

U Hrvatskoj je sto­ti­njak tvr­ tki obu­hva­će­no Pla­nom, što zna­či da će one do kra­ja 2012. mo­ra­ti za de­se­tak po­sto sma­nji­ ti emi­si­je sta­kle­ni­čkih pli­no­va.

Tvr­tka će sa­ma odlu­či­ti ho­će li ulo­ži­ti no­vac u sma­nje­nje emi­ si­ja sta­kle­ni­čkih pli­no­va na svo­ jim po­go­ni­ma (pri­mje­ri­ce uvo­ đe­njem no­ve te­hno­lo­ške lini­ je) ili će joj se više ispla­ti­ti ku­ pi­ti emi­sij­sku kvo­tu od dru­ge

tvr­tke koja je uspje­la re­du­ci­ra­ ti emi­si­ju i više od ob­ve­zne.

Bez gospodarskog ra­sta ne­ma ra­zvo­ja druš­tva, ali taj ra­zvoj mo­ra bi­ti odr­živ. Hr­vat­ska mo­ ra pri­do­ni­je­ti upo­ra­bi no­vih te­ hno­lo­gi­ja i ko­ri­sti­ti se obno­vlji­ vim izvo­ri­ma ener­gi­je, ista­knu­ to je na sku­pu.

Ka­ko je Podravka dra­go­volj­ no opre­di­je­lje­na za odr­ži­vi ra­ zvoj, to se i pre­dvi­đe­ne mje­re ukla­pa­ju u to opre­dje­lje­nje.

Za Po­drav­ku je bi­tno da ima dva ener­get­ska po­stro­je­nja ve­ ća od gra­ni­čnih 20 MW (Star­ če­vi­će­va i Da­ni­ca).

Je­dna od mje­ra za sma­nje­nje emi­si­ja je po­ve­ća­nje ener­get­ ske učin­ko­vi­to­sti u po­stro­je­nji­ ma - zna­či in­ter­di­sci­pli­nar­ni pri­stup pro­i­zvo­dnji i upo­tre­bi

ener­gi­je. Mo­gu­ćno­sti koje le­že u ovom po­dru­čju treba pa­žlji­ vo ispi­ta­ti kako bi se do­šlo do po­volj­nih re­zul­ta­ta. Iz ana­li­za pro­i­zla­zi da u Podravki pr­ven­ stve­no treba obra­ti­ti pa­žnju na mo­gu­ću upo­tre­bu bi­o­o­tpa­da u ener­get­ske svr­he te na pa­žlji­vu upo­tre­bu ra­spo­lo­ži­ve ener­gi­je, kao i na mo­gu­će ušte­de ener­ gi­je, jer pre­dvi­đe­ne re­du­kci­je emi­si­ja imat će di­rek­tnih po­ sljedica na tro­ško­ve pro­i­zvo­ dnje. Ni­je ni sve ta­ko lo­še kako mo­že izgle­da­ti u prvi tre­nu­tak, jer napori koje treba na­pra­vi­ti u okviru bu­du­ćih mje­ra imat će po­zi­ti­van odjek na ra­ci­o­na­ li­za­ci­ju pro­ce­sa pro­i­zvo­dnje i tro­ško­va koji su s ti­me u ve­zi.

Vo­di­telj eko­lo­gi­je Da­ni­el Fi­šter

Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

U

o­či na­do­la­ze­ćih bo­ ži­ćnih i no­vo­go­di­ šnjih bla­gda­na na za­ pa­dnom pro­če­lju Podravki­ ne poslovne sedmerokatnice ovog je tje­dna postavljena pri­ go­dna - me­ga če­sti­tka. U kor­ po­ra­ti­vnim bo­ja­ma, ovaj put sa sli­kom snje­go­vi­ća sa cr­ve­ nom ka­pom i ogr­nu­tog cr­ve­ nim Po­drav­ki­nim ša­lom ko­ ji isti­če ve­li­ko Po­drav­ki­no sr­ ce i ta­ko sva­kom tko ula­zi u Ko­pri­vni­cu Star­če­vi­će­vom uli­ com na naj­bo­lji na­čin že­li - če­ stit Bo­žić i sre­tnu No­vu go­di­ nu. Kao i pro­šle godine, ova me­ga­če­sti­tka (26 x 10 m) će za­je­dno sa led-ža­ru­lji­ca­ma po­ sta­vlje­ni­ma na uglo­vi­ma zgra­ de bla­gdan­ski ukra­si­ti Po­drav­ ku i na taj je na­čin ocr­ta­va­ti

∆ održivi razvoj

Kre­nuo pro­jekt ocje­nji­va­nja druš­tve­no odgo­vor­nog po­slo­va­nja i odr­ži­vog ra­zvo­ja hr­vat­skih poduzeća Pi­še: Ma­ti­ja Hle­bar

H

Mega čestitka na pročelju Podravke

u pred­sto­je­ćim bla­gdan­skim no­ći­ma. S dru­ge stra­ne zgra­ de, s dva Po­drav­ki­na sr­ca i do­ da­tkom bro­je­va dva i de­vet sim­bo­li­zi­rat će se da kroz ko­ ji tje­dan do­la­zi no­va go­di­na.

Ispred sa­mog ula­za u Po­drav­ ki­nu upra­vnu zgra­du ukra­šen je ta­ko­đer ma­lim bi­je­lim ža­ru­ lji­ca­ma i bor koji se tu na­la­zi, a koji će na taj na­čin uo­kvi­ri­ti ovo­go­di­šnje bla­gdan­sko ukra­ ša­va­nje Podravke.

Upra­vo ova­kvim pri­stu­pom svi sim­bo­li tvr­tke ista­knu­ti su i uo­člji­vi na pre­po­zna­tljiv i već usta­lje­ni na­čin. Uz to Podrav­

Kićenje rastućih borova

ka kao druš­tve­no odgo­vor­na fir­ma ova­kvim pri­stu­pom uve­ li­ke že­li pri­do­ni­je­ti glo­bal­nim druš­tve­nim opre­dje­lje­nji­ma a to je da za bla­gda­ne ne si­je­če­ mo jel­ke za ukra­ša­va­nje, a uje­ dno da sma­nju­je­mo i broj ža­ ru­lji­ca ko­ji­ma uve­li­ke tro­ši­ mo ta­ko dra­go­cje­nu ener­gi­ju.

Sve to pri­do­no­si po­tpu­no je­ dno­sta­vnom ali efek­tnom ure­ đe­nju koje na jedan pro­fi­nje­ ni na­čin stva­ra sa­svim no­vi po­ gled na pred­bla­gdan­ski izgled Podravke.

Vje­ko­slav In­dir Sni­mio: Be­ri­slav Go­dek

r­vat­ska go­spo­dar­ska ko­mo­ra i Hr­vat­ski po­slo­vni sa­vjet za odr­ži­vi ra­zvoj po­kre­nu­li su još po­če­tkom 2007. godine pi­lot pro­jekt za ocje­nji­va­nje druš­tve­ no odgo­vor­nog po­slo­va­nja i odr­ži­vog ra­zvo­ja hr­vat­skih po­ duzeća. U tom na­sto­ja­nju zna­čaj­nu stru­čnu i fi­nan­cij­sku po­dr­šku dali su Ured Uje­di­nje­nih na­ro­da za ra­zvoj pro­gra­ ma u Hrvatskoj (UNDP) i Aka­de­mi­ja za ra­zvoj obra­zo­va­ nja (AED). Od ruj­na pro­šle godine u pi­lot pro­jekt se aktiv­ no uklju­ču­ju i Po­drav­ki­ni stru­čnja­ci te stru­čnja­ci iz još 15 ugle­dnih hr­vat­skih poduzeća. Nji­ho­va je za­da­ća bila po­pu­ni­ ti i te­sti­ra­ti ra­dnu ver­zi­ju upi­tni­ka za ocje­nji­va­nje druš­tve­no odgo­vor­nog po­slo­va­nja i odr­ži­vog ra­zvo­ja te do­pri­ni­je­ti nje­ govoj po­u­zda­no­sti i kva­li­te­ti.

Da­nas ovaj pro­jekt no­si na­ziv In­deks druš­tve­no odgo­vor­ nog po­slo­va­nja (In­deks DOP-a) i tre­nu­tno se prvi puta pro­ vo­di u Hrvatskoj. In­deks DOP-a ra­zvi­la je sku­pi­na hr­vat­skih stru­čnja­ka uva­ža­va­ju­ći spe­ci­fi­čne do­ma­će pri­li­ke i sli­čne me­ to­do­lo­gi­je iz svi­je­ta (posebice bri­tan­ski Cor­po­ra­te Respon­ sibility Index i ame­ri­čki Dow Jo­nes Sustainability Index). Svr­ ha je In­de­ksa uspo­re­dba uspje­šno­sti hr­vat­skih poduzeća pu­ tem pra­ksi druš­tve­no odgo­vor­nog po­slo­va­nja u ra­zli­či­tim po­ dru­čji­ma, od odno­sa pre­ma za­po­sle­ni­ma, do odno­sa pre­ma lo­kal­nim za­je­dni­ca­ma i oko­li­šu. Sli­je­dom toga, me­to­do­lo­gi­ ja za izra­du In­de­ksa obu­hva­ća niz kri­te­ri­ja ko­ji­ma se ocje­nju­ je do­bra pra­ksa hr­vat­skih poduzeća u šest osno­vnih po­dru­ čja: eko­nom­ska odr­ži­vost, uklju­če­nost druš­tve­no odgo­vor­ nog po­slo­va­nja u po­slo­vnu stra­te­gi­ju, ra­dna oko­li­na, za­šti­ta oko­li­ša, tr­ži­šni odno­si i odno­si sa za­je­dni­com.

Za­vr­šna fa­za im­ple­men­ta­ci­je ePro­ce­sa - Upra­vlja­nje pu­to­va­nji­ma

Efi­ka­san i efe­kti­van pro­ces upra­vlja­nja pu­to­va­nji­ma je­dno­sta­van za ko­ri­šte­nje Ovaj ePro­ces pod na­zi­vom ”Upra­vlja­nje pu­to­va­nji­ma” bit će do­stu­pan svim ko­ri­sni­ci­ma pu­tem Po­drav­ki­nog in­tra­net por­ta­la

I

n­for­ma­ti­ka je kra­jem stu­de­ no­ga ove godine započela za­vr­šnu fa­zu im­ple­men­ta­ ci­je no­ve apli­ka­ci­je za upra­vlja­ nje pu­to­va­nji­ma ko­jom je obu­ hva­će­na au­to­ma­ti­za­ci­ja pro­ce­ sa koji uklju­ču­je sla­nje za­htje­ va za slu­žbe­nim pu­to­va­njem, odo­bra­va­nje, re­zer­va­ci­ju, obra­ čun i knji­že­nja pu­tnih na­lo­ga.

Ra­zlog izra­de ovog ePro­ce­sa je taj što je do­sa­da­šnji ru­čni pro­ces bio ne­e­fi­ka­san, pun pa­ pi­ro­lo­gi­je, ne­fle­ksi­bi­lan, re­sur­ sno ne opti­mi­ran i ni­je po­sto­ ja­la mo­gu­ćnost tre­nu­tnog iz­ vje­šta­va­nja.

Ovaj ePro­ces pod na­zi­vom ”Upra­vlja­nje pu­to­va­nji­ma” bit će do­stu­pan svim ko­ri­sni­ci­ma kroz Podravkin in­tra­net por­ tal. Pri­stup apli­ka­ci­ji do­zvo­ lja­vat će­mo po­ste­pe­no po­je­di­ nim se­kto­ri­ma nakon što nje­ni za­po­sle­ni­ci za­vr­še edu­ka­ci­ju koja će se odvi­ja­ti ko­ri­šte­njem no­vog e-le­ar­ning por­ta­la. Ova­ kvom no­vom vr­stom edu­ka­ci­ je pri­su­stvo­va­nje te­ča­ju mo­ći će se odvi­ja­ti vi­še­kra­tno s bi­lo ko­jeg ra­dnog mje­sta koje ima ra­ču­na­lo i u vrijeme koje odgo­ va­ra sva­kom po­je­di­nom za­po­ sle­ni­ku, a isto ta­ko će to bi­ti mo­gu­će i od ku­će s ra­ču­na­la koja ima­ju pri­stup In­ter­ne­tu.

Cilj ovog projekta bio je im­

ple­men­ti­ra­ti za kom­pa­ni­ju efi­ ka­san i efe­kti­van pro­ces upra­ vlja­nja pu­to­va­nji­ma koji je spo­ so­ban pri­la­go­di­ti se no­vim uvje­ti­ma i no­vim za­htje­vi­ma, a za kraj­nje ko­ri­sni­ke je je­dno­ sta­van za ko­ri­šte­nje.

Pro­ces pra­će­nja pu­to­va­nja odvi­ja se na sli­je­de­ći na­čin: sva­ki za­po­sle­nik koji treba oti­ ći na slu­žbe­ni put po­pu­nja­va za­htjev u obli­ku elek­tro­ni­čkog obra­sca u ko­jem se uno­se ka­ra­ kte­ri­sti­ke puta i una­pri­jed pla­ ni­ra­ni tro­ško­vi. Na­kon za­vr­še­ tka po­pu­nja­va­nja, obra­zac au­ to­mat­ski odla­zi na odo­bra­va­ nje na­dre­đe­nim oso­ba­ma koje ima­ju ovla­sti odo­bra­va­nja slu­ žbe­nog puta te na osno­vi do­ bi­ve­nih po­da­ta­ka elek­tro­ni­čki odo­bra­va­ju ili ne odo­bra­va­ ju pu­to­va­nje. Ako je put odo­ bren, a ko­ri­snik je za­tra­žio ispla­tu akon­ta­ci­je za to pu­to­ va­nje, su­stav će na ko­ri­sni­kov te­ku­ći ra­čun upla­ti­ti tra­že­ni iznos. Po po­vra­tku s puta, po­ pu­nja­va se elek­tro­ni­čki obra­ zac iz­vje­šća s puta koji odla­zi na pro­vje­ru u slu­žbu obra­ču­na pu­tnih na­lo­ga ko­joj se ta­kođer do­sta­vlja­ju i svi pa­pir­na­ti ra­ču­ ni ve­za­ni uz to pu­to­va­nje. Na­ kon obra­ču­na pu­tnog na­lo­ga koji se svo­di na kon­tro­lu po­ pu­nje­nih po­da­ta­ka, iz­vje­šće se

ša­lje na odo­bra­va­nje na­dre­đe­ nim oso­ba­ma koje ga tre­ba­ju odo­bri­ti. Na­kon toga, slu­žba obra­ču­na pu­tnih na­lo­ga pu­šta obra­ču­na­ti na­log na au­to­mat­ sko knji­že­nje, te se pri­tom ra­ zli­ka po obra­ču­nu ispla­ću­je na te­ku­ći ra­čun pu­tni­ka ili uko­ li­ko je ko­ri­snik po obra­ču­nu puta ostao du­žan, taj iznos se vra­ća pu­tem obu­sta­va od mje­ se­čnog pri­ma­nja. Sve ispla­te na te­ku­će ra­ču­ne kao i po­vra­ti pu­tem obu­sta­va au­to­ma­ti­zi­ra­ no se knji­že u SAP su­stav.

Su­stav je po­ve­zan i sa slu­ žba­ma za re­zer­vi­ra­nje i upra­ vlja­nje vo­znim par­kom ko­ je pra­vo­vre­me­no do­bi­va­ju sve po­tre­bne in­for­ma­ci­je te u in­ te­ra­kci­ji s pu­tni­kom ra­de re­ zer­vi­ra­nje po­tre­bnih ka­ra­ta, smje­šta­ja ili ko­ri­šte­nja slu­žbe­ nih vo­zi­la. Sva­tko u ovom pro­ ce­su mo­že za­htjev vra­ti­ti na do­ra­du uko­li­ko ne­što ni­je ure­ dno po­pu­nje­no.

Ko­ri­snik puta u sva­kom tre­ nu­tku mo­že vi­dje­ti sta­tus sva­ kog svog za­htje­va, dok vla­sni­ ku pro­ce­sa omo­gu­ća­va pre­ gled svih tre­nu­tnih slu­žbe­nih pu­to­va­nja, tra­ja­nja po­je­di­nih fa­za pro­ce­sa, izno­sa pla­ni­ra­ nih i ostva­re­nih tro­ško­va po pu­to­va­nji­ma te su svi za­htje­vi odnosno pu­tni na­lo­zi ar­hi­vi­ra­

ni na je­dnom mje­stu, a ovi­sno o ovla­sti­ma mo­guć je uvid u bi­lo koji za­htjev odnosno pu­ tni na­log. Ti­me se sma­nju­je ko­ li­či­na ar­hi­vi­ra­nih obra­za­ca, ar­ hiv­ski pro­stor, po­ve­ća­va se br­ zi­na pro­na­la­že­nja do­ku­me­na­ ta te se su­stav mo­že pra­ti­ti te ka­sni­je mi­je­nja­ti i po­bolj­ša­va­ ti. No­vi na­čin odo­bra­va­nja pu­ to­va­nja te mo­gu­ćnost de­le­gi­ra­ nja ovla­sti odo­bra­va­nja u po­ tpu­no­sti je po­dr­žan kroz no­vi pra­vil­nik o pu­to­va­nji­ma ko­jeg je Upra­va usvo­ji­la kra­jem ruj­ na ove godine.

Pri­mje­nom iste te­hno­lo­gi­je mo­gu­će je au­to­ma­ti­zi­ra­ti bi­lo koje dru­ge ne­e­fi­ka­sne pro­ce­ se i ti­me se ba­vi In­for­ma­ti­ki­na slu­žba In­te­gra­ci­ja apli­ka­ci­ja.

Im­ple­men­ta­ci­jom ovog ePro­ ce­sa u Po­drav­ku oče­ku­je­mo dra­sti­čno sma­nje­nje vre­me­na po­tre­bnog za admi­ni­stri­ra­nje slu­žbe­nih pu­to­va­nja, a ti­me sma­nje­nje tro­ško­va i po­ve­ća­ nje naše efi­ka­sno­sti i kon­ku­ ren­tno­sti.

Na­kon za­vr­še­tka im­ple­men­ta­ ci­je ovog ePro­ce­sa, sli­je­di nje­ no po­ve­zi­va­nje s dru­gim apli­ka­ ci­ja­ma, kao i do­ra­da za spe­ci­fi­ čne ti­po­ve pu­to­va­nja ka­kva se odvi­ja­ju u Lo­gi­sti­ci i Pro­da­ji.

Ma­rio Vr­ho­ci In­for­ma­ti­ka

Kraj­nji je cilj projekta omo­gu­ći­ti hr­vat­skim po­du­ze­ći­ma, u skla­du sa svjet­ski pri­zna­tom pra­ksom, pro­cje­nu druš­tve­no odgo­vor­nih pra­ksi i nji­ho­vu uspo­re­dbu u odno­su na dru­ga poduzeća. Sto­ga će te­me­ljem de­fi­ni­ra­nih kri­te­ri­ja druš­tve­no odgo­vor­nog po­slo­va­nja bi­ti izvr­še­no ocje­nji­va­nje i ran­gi­ra­ nje poduzeća. Po­tom će se ja­vnim pred­sta­vlja­njem re­zul­ta­ta i po­se­bnim na­gra­da­ma na na­ci­o­nal­noj ra­zi­ni oda­ti priznanje naj­bo­lji­ma za ulo­že­ne na­po­re i po­sti­gnu­te re­zul­ta­te. Ta­ko­đer se že­li po­ve­ća­ti in­te­res po­slo­vnog se­kto­ra i javnosti za pri­mje­ nu druš­tve­no odgo­vor­nih pra­ksi u Hrvatskoj te po­ja­ča­ti za­ stu­plje­nost ovih te­ma u me­di­ji­ma. O va­žno­sti ovoga projek­ ta govori i či­nje­ni­ca da su druš­tve­no odgo­vor­no po­slo­va­nje i odr­ži­vi ra­zvoj ugra­đe­ni u te­melj­ne do­ku­men­te Eu­rop­ske uni­ je, a hr­vat­ska Vla­da je In­deks DOP-a uključila u svo­ju Stra­te­ gi­ju za su­zbi­ja­nje ko­ru­pci­je.

Osno­vni kri­te­rij za su­dje­lo­va­nje u In­de­ksu DOP-a je po­slo­ vna uspje­šnost koju Hr­vat­ska go­spo­dar­ska ko­mo­ra pro­pi­su­ je na te­me­lju kri­te­ri­ja za do­dje­lu Zla­tne ku­ne. Ona uklju­ču­je niz fi­nan­cij­skih po­ka­za­te­lja uspje­šno­sti po­slo­va­nja po­mo­ću ko­jih se ran­gi­ra­ju poduzeća. Iz tog ra­zlo­ga mo­gu­ćnost su­dje­ lo­va­nja u ovo­go­di­šnjem ocje­nji­va­nju ima­ju ma­la, sre­dnja i ve­ li­ka poduzeća koja su za 2007. go­di­nu, po kri­te­ri­ji­ma Zla­tne ku­ne, oci­je­nje­na kao na­ju­spje­šni­ja u Re­pu­bli­ci Hrvatskoj.

Pri­stup upi­tni­ku za ocje­nji­va­nje i nje­go­vo po­pu­nja­va­nje mo­gu­će je u ra­zdo­blju od 12. do 30. stu­de­no­ga 2008. godi­ ne. Na te­me­lju re­zul­ta­ta bo­do­va­nja svih po­dru­čja iz upi­tni­ka i stru­čnog ocje­nji­va­nja odgo­vo­ra, Hr­vat­ska go­spo­dar­ska ko­ mo­ra i Hr­vat­ski po­slo­vni sa­vjet za odr­ži­vi ra­zvoj do­di­je­lit će po­se­bnu na­gra­du naj­bo­ljim po­du­ze­ći­ma. Va­žno je na­po­me­ nu­ti da su u pripremi upi­tni­ka na te­me­lju ko­jeg se vr­ši ocje­ nji­va­nje ko­ri­šte­ne vo­de­će svjet­ske smjer­ni­ce za iz­vje­šta­va­nje o odr­ži­vom i druš­tve­no odgo­vor­nom po­slo­va­nju poduzeća, smjer­ni­ce Glo­bal­ne ini­ci­ja­ti­ve za iz­vje­šta­va­nje (GRI).

Su­vre­me­ni po­slo­vni svi­jet sve više pre­po­zna­je va­žnost druš­ tve­no odgo­vor­nog po­slo­va­nja za po­sti­za­nje odr­ži­vog ra­zvo­ ja o če­mu svje­do­či niz glo­bal­nih ini­ci­ja­ti­va po­du­ze­tih upra­ vo u tu svr­hu. Uspje­šnost poduzeća ne mje­ri se više samo pu­tem ostva­re­nja ma­ksi­mal­nih pro­fi­ta, već prije svega kroz ura­vno­te­že­no upra­vlja­nje klju­čnim pi­ta­nji­ma za poduzeće, druš­tvo i oko­liš u di­ja­lo­gu sa svim in­te­re­sno utje­caj­nim sku­ pi­na­ma. n

Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac u Ko­pri­vni­ci

Pivnica Kraluš i Podravska klet

Kad si sre­tan, vi­kni gla­sno Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac!

Bogata ponuda jela i pića uz pristupačne cijene

Podravkino Ugostiteljstvo, odnosno Pivnica Kraluš i Po­ dravska klet, za svoje goste pripremili su niz primamljivih ponuda, a u s kladu s time su formirane i pristupačne cije­ ne. Nudimo:

Kava od srca s Podravkom

• Podravka i njen ugostiteljski objekt Pivnica ”Kraluš, želi uljepšati svojim gostima, predstojeće blagdane povodom sv.

Nikole. Naime, 6. prosinca u Pivnici Kraluš priprema se po­ sebna akcija darivanja prigodom koje će goste pivnice ”Kra­ luš” predsjednik Uprave Podravke počastiti kavom. Druženje će trajati u subotu od 8 do 13 sati, a uz kavicu će biti ponuđen besplatni klipić, dok će djeca dobiti linoladu.

Piše: Jadranka Lakuš Snimio: Nikola Wolf

K

∆ OBAVIJESTI Pro­da­ja si­re­va Odjel pri­go­dne pro­da­je oba­vje­šta­va ra­dni­ke Podravke da or­ga­ni­ zi­ra pro­da­ju si­re­va pro­i­zvo­đa­ča Vin­di­je Va­ra­ždin, uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja na tri ra­te. Na po­nu­di su sli­je­de­će ka­te­go­ri­je si­re­va: A) VA­RA­ŽDI­NEC (1600 - 1800 g) - 51,61 kn / kg B) TIL­ZIT 2,5 kg - 51,61 kn / kg C) EDA­MAC 2,5 kg - 51,61 kn / kg D) GO­U­DA 2,5 kg - 51,61 kn / kg E) GRA­BAN­CI­JAŠ (sla­ni sir u sa­la­mu­ri), kan­ti­ca 1 kg 42,70 kn / kg Za­in­te­re­si­ra­ni ra­dni­ci mo­gu se pre­dbi­lje­ži­ti naj­ka­sni­je do 11.

12. 2008. na tel 651-781 i 651-954 ili na e ma­il: mi­rja­na.ca­ hu­nek@po­drav­ka.hr

Pro­da­ja bo­ži­ćnih pu­ri­ca Odjel pri­go­dne pro­da­je za ra­dni­ke Podravke or­ga­ni­zi­ra pro­ da­ju bo­ži­ćnih pu­ri­ca: a) Bla­gdan­ska pu­ri­ca, ci­je­la, svje­ža, te­ži­ne oko 3- 4 kg, po ci­ je­ni od 37,67 kn/kg b) Bla­gdan­ska pu­ri­ca, ra­sjek, svje­ža, pa­ki­ra­nje 5 kg, ci­je­na 179,95 kn/pa­ki­ra­nje Pre­dbi­lje­žbe: naj­ka­sni­je do 11. 12. 2008. na tel. 651-781 ili 651-954 ili na e ma­il: mi­rja­na.ca­hu­nek@po­drav­ka.hr

Pro­da­ja svje­žeg me­sa Odjel pri­go­dne pro­da­je za ra­dni­ke Podravke or­ga­ni­zi­ra pro­ da­ju svje­žeg me­sa pro­i­zvo­đa­ča Da­ni­ce d.o.o, uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja na tri ra­te. Na po­nu­di su sli­je­de­će ka­te­go­ri­je me­sa: A) Ju­ne­će me­so pa­ket 10 kg po ci­je­ni od 399,30 kn • lo­pa­ti­ca bez ko­sti 2,50 - 2,60 kg • vrat s ko­sti­ma + po­dlo­pa­ti­ca 2,70 - 2,80 kg • pr­sa 1,40 - 1,45 kg • re­bra 2,15 - 2,25 kg • po­tr­bu­ši­na 1,40 - 1,05 kg B) Ju­ne­ći but bez ko­sti, pa­ki­ra­nje 5 kg - 265,80 kn/pa­ki­ra­nje C) Pa­ket D, pa­ki­ra­nje 10 kg - 504,80 kn/pa­ki­ra­nje • but BK - ju­ne­ći 7 kg • le­đa - ju­ne­ća 3 kg D) Svi­nje­ti­na - fran­cu­ska obra­da - 30,18 kn/kg E) Svi­nje­ti­na - mi­lan­ski rez - 33,25 kn/pa­ki­ra­nje F) Ci­je­pa­na svinj­ska po­lo­vi­ca (U) - 21,79 kn/kg G) Ci­je­pa­na svinj­ska­po­lo­vi­ca (E) - 23,16 kn/kg H) But bez ko­sti - svinj­ski, pa­ki­ra­nje 5 kg - 194,65 kn/pa­ki­ra­nje I) Ka­re svinj­ski, pa­ki­ra­nje 5 kg - 163,05 kn/pa­ki­ra­nje Pre­dbi­lje­žbe: naj­ka­sni­je do 11. 12. 2008. na tel. 651-781 ili 651-954 ili na e ma­il: mi­rja­na.ca­hu­nek@po­drav­ka.hr

Pro­da­ja smr­znu­tog pro­gra­ma me­sa Da­ni­ce d.o.o.

Odjel pri­go­dne pro­da­je za ra­dni­ke Podravke or­ga­ni­zi­ra pro­ da­ju smr­znu­tog pro­gra­ma me­sa pro­i­zvo­đa­ča Da­ni­ce d.o.o, uz mo­gu­ćnost pla­ća­nja na tri ra­te: A) Dan­bur­ger, pa­ki­ra­nje 3 kg - 106,64 kn/pa­ki­ra­nje B) Dan­ste­ak, pa­ki­ra­nje 2,94 kg - 102,85 kn/pa­ki­ra­nje C) Će­va­pči­ći, pa­ki­ra­nje 3 kg - 113,56 kn/pa­ki­ra­nje D) Plje­ska­vi­ca s do­da­tkom Ve­ge­te Twist, pa­ki­ra­nje 3 kg 104,98 kn/pa­ki­ra­nje Pre­dbi­lje­žbe: naj­ka­sni­je do 11. 12. 2008. na tel. 651-781 ili 651-954 ili na e ma­il: mi­rja­na.ca­hu­nek@po­drav­ka.hr

ad bi se u no­voj sport­ skoj dvorani Gi­mna­zi­ je ”Fran Ga­lo­vić” uvi­jek na­vi­ja­lo kao na Čo­ko­li­no vi­še­ boj­cu, ko­pri­vni­čke eki­pe ni­ka­ da tu ne bi izgu­bi­le. Gla­sna i ra­spje­va­na pu­bli­ka, obo­ru­ža­ na ra­znim na­vi­ja­čkim re­kvi­zi­ ti­ma, po­put one iz OŠ ”Bra­ća Ra­dić” je­dno­sta­vno no­si igra­ če koji sto­ga ula­žu i po­slje­dnji atom sna­ge da bi tr­ča­li br­že, sko­či­li da­lje, pu­ca­li pre­ci­zni­je.

Uzvi­ci U boj, u boj … smje­ nji­va­li su se s oni­ma Hr­vat­ska, Hr­vat­ska, da bi se zatim kli­ ca­lo Čo­ko­li­no, Čo­ko­li­no, Po­ dravka, Ko­pri­vni­ca, a sta­kla na dvorani gotovo su pu­ca­la kad se iz 1300 dje­čjih gr­la za­ču­lo: Zvo­ne, Fi­lip, Bo­ži­ca.

Ra­zi­gra­ni osnov­ci pro­mi­je­ni­ li su i sti­ho­ve po­pu­lar­ne pje­ sme ”Kad si sre­tan”, pa su umje­ sto ”Hu­ra” uzvi­ki­va­li ”Čo­ko­ li­no vi­še­bo­jac” po­vu­kav­ši za so­bom i broj­ne na­sta­vni­ke, ro­ di­te­lje, te svoje ma­le go­ste iz dje­čjih vr­ti­ća ”Tra­tin­či­ca” i ”Smi­je­šak”.

U ta­ko uza­vre­loj atmo­sfe­ri vo­di­la se ve­li­ka, ali izra­zi­to fer bor­ba za bo­do­ve koji omo­gu­ ća­va­ju odla­zak u fi­na­le. Na­ju­ spje­šni­ji u to­me bili su Ma­teo Str­me­čki koji je u pri­pe­ta­va­nju uspje­šni­je izvo­dio pe­na­le nego

Dani kolinja

Članovi Podravkine Uprave također su uživali u natjecanjima i igri koprivničkih Čokolino višebojaca

Ostale ponude

Atmosfera je u koprivničkoj Sportskoj dvorani bila fantastična Igor Tkal­čić i Jo­sip Sa­la­jec, te Ema Mar­kek koja je bila naj­bo­ lja kod dje­voj­či­ca.

Uz njih svoj tre­nu­tak sla­ve do­ži­vje­la je i au­to­ri­ca naj­bo­ ljeg rada na te­mu ”Svi­jet po tvom” Vla­tka Er­ne­čić či­ju je po­bje­du gla­sno po­zdra­vio ci­je­ li ra­zred. Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac za­u­vi­jek će pam­ti­ti i Kar­lo Ko­vač iz po­

dru­čne ško­le Ku­no­vec koji je na­dma­šio le­gen­dar­nog ka­pe­ ta­na va­tre­nih u izvo­đe­nju pe­ na­la, Tomislav Hor­vat koji je po­bi­je­dio Fi­li­pa Udea u slo­bo­ dnim ba­ca­nji­ma na koš, te ma­ li Da­vid Ja­si­nec koji je pri­mio na­gra­du za naj­bo­lju ma­sku, ia­ ko je kon­ku­ren­ci­ja bila že­sto­ka s obzi­rom da su gotovo svi uče­ ni­ci bili odli­čno osli­ka­ni.

Re­kli su o Čo­ko­li­no vi­še­boj­cu:

Zdrav­ko Še­stak, predsjednik Upra­ve Podravke: - Čo­ko­li­no vi­še­ bo­jac je pro­jekt koji po­bu­đu­je naj­ bo­lje emo­ci­je kod dje­ce, sre­tan sam što su uče­ni­ci OŠ Bra­ća Ra­ dić imali pri­li­ku za igru i ve­se­lje.

Zvonimir Bo­ban, predsjed­ nik Upra­ve SN: - Da mo­gu kre­i­ra­ti svi­jet, moj svi­jet bi bio upravo ova­kav ka­

OŠ Sil­vi­ja Stra­hi­mi­ra Kranj­če­vi­ća u Senju

S

Že­li­mo još Čo­ko­li­no vi­še­bo­ja­ca!

an­dra Ša­rić ni­je mo­gla ni za­mi­sli­ti da se eu­fo­ri­čna atmo­sfe­ra koju su joj pri­ re­di­li nje­ni Se­nja­ni po po­vra­ tku s Olim­pij­skih iga­ra u Pe­ kin­gu mo­že po­no­vi­ti. No kad se na spo­men nje­nog ime­na u sport­skoj dvorani za­čuo vri­ sak iz nekoliko sto­ti­na dje­čjih gr­la, a zatim gro­mo­gla­sno izvi­ ki­va­nje San­dra, San­dra, osva­ ja­či­ci bron­ča­ne olim­pij­ske me­ da­lje za­i­skri­le su oči. Uče­ni­ci i na­sta­vni­ci ško­le OŠ S.S. Kranj­ če­vi­ća, koju je ne­ka­da i sa­ma po­hađa­la, broj­ni ro­di­te­lji koji su do­šli po­gle­da­ti Čo­ko­li­no vi­ še­bo­jac, te predstavnici gra­da Se­nja pre­dvođe­ni gra­do­na­čel­ni­ kom Dar­kom Ne­ki­ćem po­di­gli su se na no­ge i du­go, du­go plje­ ska­li svo­joj ju­na­ki­nji. Ta­ko su do­če­ka­li i Zvo­nu Bo­ba­na, no­ go­me­tnu le­gen­du ko­joj se di­ve ne samo zbog sport­skih re­zul­ta­ ta nego i na­či­na života i po­ru­ ka koje da­je dje­ci ši­rom ze­mlje.

• U Pivnici Kraluš tijekom prosinca održavaju se ”Dani kolinja” te konzumacija kolinjskih jela po pristupačnim cijena­ ma. Evo nekih: - pivske kobasice, prilog grah zelje - obrok 33 kn - pečene krvavice s dinstanim kiselim zeljem - obrok 27 kn - svinjska jetrica sa žara + prilog - obrok 20 kn - kuhani suhi buncek - 50,00 kn/kg - hladetina - 15 kn - prezvuršt - 15 kn - čvarci - 7 kn - plućica na kiselo - 12 kn - svinjski mozak s jajima- 18,00 kn - zlevanka - 10,00 kn, štrukli sa zeljem - 11,00 kn, štrukli s hajdinskom kašom 16,00 kn.

Prvi intervju pobjednika San­dra i Zvo­ne odgo­vo­ri­li su im toplim pri­stu­pom u dru­že­ nju s ma­lim na­tje­ca­te­lji­ma, stal­ nom po­tpo­rom u igri i osva­ja­ nju bo­do­va, sa­vje­ti­ma… S vi­še­ boj­ci­ma su pu­ca­li na gol, vu­kli štrik, pri­dr­ža­va­li ih kod ska­ka­ nja u vre­ća­ma, odgo­va­ra­li na nji­ho­va broj­na pi­ta­nja, podije­

lili im sto­ti­nu au­to­gra­ma. Dje­ cu su uči­li kako se treba fer bo­ ri­ti i kako sport­ski na­vi­ja­ti, ka­ ko se po­bje­dni­čka ra­dost tre­ ba po­di­je­li­ti s pri­ja­te­lji­ma iz ti­ma i kako je po­raz la­kše po­ dni­je­ti uz sti­sak ru­ke su­par­ni­ ka. Nji­ho­ve ri­je­či pa­da­le su na plo­dno tlo.

Ci­je­la dvo­ra­na gla­snim je plje­ skom na­gra­đi­va­la sva­ki osvo­je­ ni bod, skan­di­ra­lo se Ni­ko­li ko­ ji je iza­bran za ”dvo­boj” s Bo­ba­ nom u pu­ca­nju pe­na­la, Sa­ri koja je u ko­šar­ci po­bi­je­di­la omi­lje­nu su­gra­đan­ku San­dru, Pa­o­li koja je iza­bra­na za naj­bo­lju ma­sku.

Kli­ca­li su i Ma­ji Ne­kić koja je na­ pi­sa­la naj­bo­lji rad na te­mu ”Svi­ jet po tvom”, a bo­me i Hr­vo­ju Tom­cu i Ivi­ci Klo­bu­ča­ru iz Po­ dravke koji su im do­ni­je­li Čo­ko­ li­no na­maz, vo­di­te­lji­ma Ro­ber­ tu Ani­ću i Zla­tku Škri­nja­ru koji su ih na­smi­ja­li svo­jim maj­sto­ri­ja­ ma. A posebno su s ve­li­kim ve­se­ ljem pozdravili svoje no­ve škol­ ske ju­na­ke - po­bje­dni­ke Čo­ko­li­ no vi­še­boj­ca - Je­le­nu Ma­ti­čić i An­dri­ju To­mlja­no­vi­ća. Svi za­je­ dno po­že­lje­li su da se pre­kra­sna Čo­ko­li­no pri­ča po­no­vi, po­nu­di­ li su da nji­ho­va ško­la opet bu­de do­ma­ćin vi­še­boj­ca. I to sva­ke godine bar je­dnom.

Ja­dran­ka La­kuš

kvog smo do­ži­vje­li danas u Ko­ pri­vni­ci, pun dje­čjeg smi­je­ha i ve­se­lja.

Ma­ri­ja Pu­ha­lo, ra­vna­te­lji­ca ško­le: - Uče­ni­ci naše ško­le ne­ma­ju pu­ no pri­li­ka da na je­dnom mje­stu bu­ du za­je­dno, a Čo­ko­li­no i Sport­ske no­vo­sti omo­gu­ći­le su ne samo za­je­ dni­čko oku­plja­nje nego i ne­za­bo­ra­ vne tre­nu­tke. Odu­še­vlje­na su i dje­ ca i na­sta­vni­ci i je­dva če­ka­mo da se ne­što ta­ko po­no­vi u na­šoj ško­li.

Fi­lip Ude, osva­jač sre­br­ne olim­pij­ske me­da­lje u Pe­kin­gu: - Ovo je mi je drugi Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac, su­per je, atmo­sfe­ra je bila kao ona u Pe­kin­gu, a ka­ da bih ocje­nji­vao izme­đu 1 i 10 dao bih ocje­nu 11. Ako treba. opet ću do­ći.

Bo­ži­ca Pal­čić ru­ko­me­ta­ši­ca Podravka- Ve­ge­te: - Pre­kra­sno, dra­go mi je da sam bila gost u svom gra­du. Gla­ sam da Čo­ko­li­no vi­še­bo­jac ra­ ste i da još više dje­ce kroz nje­ga upo­zna­je sport. n

Pobjednici!

Filip Ude, Zvonimir Boban i Božica Palčić na koprivničkom Čokolino višebojcu

• U pivnici Kraluš i Podravskoj Kleti možete organizirati do­ mjenke i druženja povodom ispraćaja protekle poslovne go­ dine. Uz bogatu ponudu jela i pića te pristupačne cijene lju­ bazno osoblje stoji vam na raspolaganju. Sve želje i narudž­ be uputite na tel: 048/622-302 - Pivnica, i 048/ 634-069 - Po­ dravska klet.

• Posebna ponuda zimskih delicija u Podravskoj kleti od 23. listopada do 16. prosinca 2008. Nudimo jela po posebnim, ni­ žim cijenama: krvavice s kiselim zeljem i zapečenim grahom - 27 kuna, pivska kobasica s kiselim zeljem i zapečenim gra­ hom - 31 kn, pečena svinjska rebrica s kiselim zeljem i re­ stanim krumpirom - 29 kn, kuhani buncek - 36 kn kg, čvar­ ci 100 g - 7 kuna.

• Također nudimo popularne i vrlo kvalitetne obiteljske ruč­ kove tijekom vikenda, tj. subotom i nedjeljom u Pivnici i Po­ dravskoj kleti za samo 55 kuna.

• Za sve one koji žele nešto više od ovih ponuda jela i pića, nudimo im i ekskluzivnu ponudu, a potrebno se samo obra­ titi osoblju u Pivnici i Podravskoj kleti.

• U Pivnici i Podravskoj kleti mogu se dogovoriti organiza­ cije ručkova za razne prigode: poslovne ručkove, svadbe, kr­ stitke, rođendane, te proslave ostalih svečanosti, a plaćanje je moguće karticama, gotovinom i čekovima građana.

Najbolja maska

∆ Kutak za umirovljenike

U

Ho­će­mo li opet pla­ća­ti do­pri­no­se za zdrav­stvo?

Mi­ni­star­stvu zdrav­stva ministar Dar­ko Mi­li­no­ vić odr­žao je pre­zen­ta­ ci­ju pri­je­dlo­ga zdrav­stve­ne re­ for­me za sve pred­sta­vni­ke umi­ ro­vlje­ni­ka. Ka­ko je ista­knuo ministar Mi­li­no­vić, uku­pan dug zdrav­stva izno­si 3,5 mi­li­ jar­di ku­na. Pro­ra­čun za zdrav­ stvo je u 2007. godini izno­sio 22,5 mi­li­jar­de ku­na, a do­pri­ no­som za zdrav­stvo koji pla­ ća­ju za­po­sle­ni­ci od 15 po­sto ne pri­ku­pi se do­volj­no sred­sta­ va. Bol­ni­ce su u gu­bi­ci­ma, ve­ le­dro­ge­ri­je na na­pla­tu lijeko­ va če­ka­ju i više od 200 da­na.

Mi­ni­star je pri­znao da je uki­ nu­ta admi­ni­stra­ti­vna na­kna­da bila ”po­rez na bo­lest”, od koje zdrav­stvo ni­je ”ozdra­vi­lo”.

Po­li­cu do­pun­skog zdrav­stve­ nog osi­gu­ra­nja ima­lo je do­sad 700 ti­su­ća osi­gu­ra­ni­ka - 400 ti­ su­ća umi­ro­vlje­ni­ka i 300 ti­su­ ća za­po­sle­ni­ka. Za mno­ge bo­le­ sne umi­ro­vlje­ni­ke po­li­ca je bila rje­še­nje, posebno kad su u nju bili uklju­če­ni i li­je­ko­vi. Ovom re­for­mom zdrav­stva pre­dla­že se par­ti­ci­pa­ci­ja: da se sva­ki po­ sjet li­je­čni­ku opće pra­kse, sva­ ki re­cept, sva­ka upu­tni­ca pla­ća po 15 ku­na, spe­ci­ja­li­sti­čka pre­ tra­ga 50 ku­na, a bol­ni­čki dan 100 ku­na. Po­li­ca do­pun­skog zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja od 50 ku­na za umi­ro­vlje­ni­ke po­kri­va­ la bi sve ove par­ti­ci­pa­ci­je. Na­ve­ den je pri­mjer Slo­ve­ni­je, gdje 97 po­sto sta­no­vniš­tva ima po­ li­cu do­pun­skog zdrav­stve­nog

osi­gu­ra­nja, dok u Hrvatskoj po­ li­cu ima samo 14 po­sto sta­no­ vni­ka. Da­kle, gla­vni cilj pre­dla­ ga­ča za­ko­na je da što više lju­di upla­ti po­li­cu do­pun­skog osi­gu­ ra­nja, kako bi se na taj na­čin pri­ku­pi­la zna­čaj­ni­ja sred­stva za bo­le­sno zdrav­stvo. Pre­ma pri­je­dlo­gu, pri­ho­di od po­li­ ca osi­gu­ra­nja ostali bi žu­pa­ni­ ja­ma, koje bi bi­le odgo­vor­ne kako za pri­mar­nu zdrav­stve­ nu zaštitu, ta­ko i za sa­na­ci­ju bol­ni­ca.

Ipak, ”za­ni­mlji­vost” pre­dla­ga­ te­lja je uvo­đe­nje do­pri­no­sa za zdrav­stvo i za umi­ro­vlje­ni­ke: na mi­ro­vi­ne od 2.600 do 5.200 ku­na do­pri­nos do tri po­sto, vi­ še od 5.200 ku­na po sto­pi od pet po­sto. Taj pri­je­dlog je po­

tpu­no ne­pri­hva­tljiv za umi­ro­ vlje­ni­ke, jer bi nji­me bi­lo do­ da­tno opo­re­zo­va­no oko 362 ti­su­će umi­ro­vlje­ni­ka. Taj no­ vi na­met zna­čio bi dvo­stru­ko opo­re­zi­va­nje mi­ro­vi­na i pred­ sta­vljao bi udar na do­sto­jan­ stvo i ste­če­na prava umi­ro­vlje­ ni­ka. A osim toga, u do­sta gra­ do­va umi­ro­vlje­ni­ci uz po­rez na mi­ro­vi­ne već pla­ća­ju i pri­re­ ze. Nji­me bi se posebno ka­zni­ li upravo oni umi­ro­vlje­ni­ci ko­ ji su tijekom ra­zdo­blja, kad su bili ra­dno akti­vni, naj­vi­še upla­ ći­va­li u zdrav­stve­ni su­stav.

Uvo­đe­nje ova­kvih do­pri­no­sa oci­je­nje­no je izra­vnim upli­ta­ njem zdrav­stve­nog su­sta­va u mi­ro­vin­ski su­stav, jer bi umi­ro­ vlje­nik s mi­ro­vi­nom od 2.601

ku­ne pla­ćao do­pri­nos od 78 ku­na, a onaj s 2.599 ne bi pla­ ćao ni­šta.

U ra­spra­vi nakon pre­zen­ta­ci­ je predstavnici umi­ro­vlje­ni­ka su za­tra­ži­li od mi­ni­stra, da se ovo uvo­đe­nje do­pri­no­sa izba­ ci iz pri­je­dlo­ga mi­ro­vin­ske re­ for­me. Ne­vje­ro­ja­tno je da se u tre­nu­ci­ma pri­je­tnje glo­bal­ne re­ce­si­je uvo­di no­vi na­met za ljude koji su 35 ili 40 go­di­na iz­dva­ja­li vi­so­ke do­pri­no­se za zdrav­stvo, kako bi mo­gli ostva­ ri­ti be­spla­tne zdrav­stve­ne uslu­ ge kad su sta­ri i bo­le­sni. Uvi­ jek su prin­ci­pi ge­ne­ra­cij­ske so­ li­dar­no­sti i uza­ja­mno­sti vla­da­ li, kako u mi­ro­vin­skom ta­ko i u zdrav­stve­nom su­sta­vu. Umi­ ro­vlje­ni­ci za­hti­je­va­ju i de­fi­ni­ra­

nje stan­dar­dne ko­ša­ri­ce zdrav­ stve­nih uslu­ga koje po­kri­va ob­ ve­zno zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje.

Spo­me­nut je i pa­ra­doks po ko­ jem oni s po­vla­šte­nim mi­ro­ vi­na­ma, sa­bor­ski za­stu­pni­ci s pro­sje­čnom mi­ro­vi­nom od 9.875 ku­na, pla­ća­ju po­li­cu 50 ku­na, a za­po­sle­ni na mi­ni­mal­ cu od 2.800 ku­na pla­ća­ju 80 ku­ na, kao i ne­za­po­sle­ne su­pru­ge umi­ro­vlje­ni­ka.

Zdra­vlje je klju­čni fa­ktor kva­ li­te­te ži­vlje­nja sva­kog umi­ro­ vlje­ni­ka i sta­ri­jih oso­ba, zbog toga ula­ga­nje u zdra­vlje treba bi­ti te­melj­na in­ve­sti­ci­ja druš­ tva. Ja­vno zdrav­stvo treba bi­ti do­stu­pno i pri­hva­tlji­vo svima, pa i oni­ma naj­si­ro­ma­šni­ji­ma. Želj­ko Šem­per

Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

”Nor­ma­nov­ska osva­ja­nja” za Po­drav­ka­še

Pred­sta­va “Nor­ma­nov­ska osva­ja­nja” Lu­dens te­a­tra bit će pri­ ka­za­na Podravkašima koji su sudjelovali u na­gra­dnoj igri li­sta “Podravka” i osvo­ji­li po dvi­je ula­zni­ce. Pred­sta­va, čiji je Podrav­ ka gla­vni spon­zor igra u sri­je­du, 10. pro­sin­ca, u 17 sa­ti. Na­gra­ đe­ni ula­zni­ce mo­gu po­di­ći na bla­gaj­ni Do­ma mla­dih prije po­če­ tka pred­sta­ve.

Ina­če, pred­sta­va “Nor­ma­nov­ska osva­ja­nja” ra­spro­da­na je od tre­nu­tka pu­šta­nja ula­zni­ca u pro­da­ju, a od osni­va­ča “Lu­dens te­ a­tra” do­zna­je­mo: - Izu­ze­tno nam je za­do­volj­stvo što je pred­sta­va iza­zva­la ta­kav in­te­res ko­pri­vni­čke pu­bli­ke, što je Lu­dens te­a­tru samo do­da­tni po­ti­caj za dalj­nje pro­je­kte.

Nagrađeni Podravkaši sa po dvije ulaznice za predstavu ”Normanovska osvajanja” 1.Vlatka Kordina - Održavanje 2.Zvonimir Vargović - Cetering 3. Mladen Kozolić - Zaštita 4. Željka Gudlin - Kontrola kvalitete 5. Đurđica Međurečan - Tvornica Koktel 6. Slavica Duhović - Pekara 7. Vesna Pobi Peroš - Razvoj ekologije 8. Marija Trepotec - Održavanje i energetika 9. Gordana Peradin Lukčin - Logistika 10. Darko Brezak - Logistika 11. Veronika Brezak - Riznica 12. Kruno Botko - Zaštita 13. Milica Sinković - Studio za dizajn 14. Ljubica Jakupanec - Podrška poslovnim programima 15. Verica Baričić - Ljudski potencijali 16. Marija Galović - Riznica 17. Nada Novak - Tvornica juhe i Vegete 18. Stjepan Mlinar - Korporativne usluge i administracija 19. Vladica Kovačić - Korporativne usluge i administracija 20. Marijana Gaži - Muzej, Korporativne komunikacije 21. Irena Gregurec - Pića 22. Zrinka Roksandić - Komunikacija s tržištem 23. Mirjana Radmanić - Održavanje i energetika 24. Kata Trojak - Riznica 25. Tanja Pobi Težak - Korporativne usluge i administracija 26. Nadica Hunjadi - Računovodstvo 27. Marina Rašan - Računovodstvo 28. Vinko Hudinčec - Održavanje 29. Sonja Cuković - Belupo - riznica 30. Marija Hudinčec - Riznica 31. Krešimir Sedlanić - Održavanje Danica 32. Božica Hegedušić - Ljudski potencijali 33. Slava Kranjčec - Ljudski potencijali 34. Željka Namjesnik - Tvornica juha i poluproizvoda 35. Jadranka Lakuš - Podrška poslovnim programima 36. Nada Radošević - Informatika 37. Nadica Hanžek - Ljudski potencijali 38. Sandra Kovačić - PP Hrana 39. Ana Vranar - Korporativni poslovi 40. Mirjana Kukec - Ljudski potencijali 41. Jasna Vurovec - Računovodstvo 42. Antun Erdec - Logistika 43. Željko Trnski - Kontroling 44. Snježana Vertuš - Riznica 45. Biserka Ferenčak - Ljudski potencijali

46. Nevenka Vadla - Riznica 47. Danijela Košćak - Ured predsjednika 48. Igor Lovrek - PP Hrana 49. Sanja Delimar - Riznica 50. Vesna Habek - Riznica 51. Danijela Lovrinović - Marketing 52. Jasna Svržnjak - Ured predsjednika 53. Anita Križnjak - Tržište RH 54. Biljana Ćustić - Podrška poslovnim programima 55. Zrinka Kukovec - Riznica 56. Dunja Fijačko - Informatika 57. Zvjezdana Šušanj - PP Hrana 58. Lidija Benšić - Ured predsjednika 59. Natalija Milošević - Riznica 60. Borjan Čavić - PP Hrana 61. Karmen Šafar Vondraček - PP Dodaci jelima 62. Ivan Prosenjak - PP Hrana 63. Jelena Cimbrišak - Riznica 64. Sandra Dujmić - PP Hrana 65. Draženka Kovačić - Tržište prekooceanskih zemalja 66. Marina Balent - PP Hrana 67. Hrvoje Mikulčić - PP Dodaci jelima 68. Jadranka Marković - Tržište centralne Europe 69. Anita Grgec Rod - PP Hrana 70. Snježana Mlinarić - PP Hrana 71. Dunja Milošić Odobašić - PP Hrana 72. Dalibor Toth - Tržište prekooceanskih zemalja 73. Božica Bebek - Ljudski potencijali 74. Zlatica Ernečić - Ljudski potencijali 75. Štefica Brezovec - Ljudski potencijali 76. Marica Sever - Ljudski potencijali 77. Nada Zlatar Lukavski - Podravkino Ugostiteljstvo 78. Karmenka Tomašek - Ljudski potencijali 79. Renata Križnjak - Tržište RH 80. Hrvoje Matijević - PP Hrana 81. Barbara Mrzlečki - Ljudski potencijali 82. Dubravka Nevjestić - Logistika 83. Zlatko Štrfiček - Belupo 84. Domagoj Švabek - Podrška poslovnim programima 85. Goran Vranar - Logistika 86. Ivana Edišar - Belupo - Istraživanje i razvoj 87. Zlatko Forgač - Tvornica juha i polugotovih jela 88. Dušanka Capek - Danica - Logistika i maloprodaja 89. Vesna Žaja - Nabava 90. Vanja Čulić - Danica - Ured uprave

KINOPREDSTAVE

Ki­no Ve­le­bit u Ko­pri­vni­ci 4. - 10. 12. “STEP UP 2”, američka glazbena romantična drama - u 16 sati, a u nedjelju, 7. prosinca, i u 11 sati (matineja) 4. - 10. 12. “ŽENE”, američka komedija - u 18 sati 4. - 10. 12. “PINEAPPLE EXPRESS”, američka akcijska krimi komedija - u 20 sati

JELOVNIK 8. 12. ponedjeljak 9. 12. utorak

10. 12. srijeda 11. 12. četvrtak 12. 12. petak

- Varivo grah s kiselim zeljem, hamburger - Svinjetina u grašku, riža s povrćem, salata - Kuhana junetina, umak od hrena, pire krumpir - Varivo poriluk, kosani odrezak, kolač - Pohani oslić, kelj na lešo, salata

Bra­ni­te­lji Podravke or­ga­ni­zi­ra­li izlet za uče­ni­ke iz Ba­kov­či­ca u Vu­ko­var Uče­ni­ci Osno­vne ško­le ”Bra­ća Ra­dić” - Po­dru­čne ško­le Ba­kov­ či­ca, za­je­dno s ra­vna­te­ljem Ra­do­va­nom Kne­že­vi­ćem, u po­ne­dje­ ljak su po­sje­ti­li Vu­ko­var. Bio je to je­dno­dne­vni izlet koji je za uče­ni­ke ove ško­le or­ga­ni­zi­ra­la Udru­ga bra­ni­te­lja, in­va­li­da i udo­ vi­ca Do­mo­vin­skog rata Podravke (UBI­UDR). Po ri­je­či­ma pred­ sje­dni­ka Udru­ge Mla­de­na Pav­ko­vi­ća, bra­ni­te­lji Podravke na taj su na­čin na­gra­di­li ovu ško­lu, prije svega za li­te­rar­ne ra­do­ve što su ih dje­ca pi­sa­la o hrvatskom Do­mo­vin­skom ra­tu. Uče­ni­ci iz Ba­ kov­či­ca obi­šli su Ov­ča­ru, Me­mo­ri­jal­no gro­blje žr­ta­va iz Do­mo­ vin­sko­ga rata, bol­ni­cu, vo­jar­nu i niz dru­gih zna­me­ni­to­sti u ovo­ me gra­du, što je za­pra­vo bio i nji­hov sat po­vi­je­sti. Ško­la u Ba­kov­či­ca­ma jedna je od naj­ma­njih u Ko­pri­vni­čko - kri­ že­va­čkoj žu­pa­ni­ji - tre­nu­ta­čno je po­la­zi samo de­vet uče­ni­ka - ali je po ni­zu svo­jih aktivnosti, po­gla­vi­to izvan­škol­skih, jedna od na­ ja­gil­ni­jih i naj­po­zna­ti­jih u Hrvatskoj.

Uče­ni­ci iz Ba­kov­či­ca po­kraj spo­me­ni­ka na Ov­ča­ri

Ovog uto­ra­ka u pro­sto­ri­ja­ma Do­ma mla­dih u Ko­pri­vni­ci odr­ žan je cje­lo­dne­vni me­đu­na­ro­dni skup udo­mi­te­lja dje­ce. U Hr­ vatskoj po­sto­ji pu­no dje­ce koja ne mo­gu odra­sta­ti u svo­joj bi­o­ lo­škoj obi­te­lji. Ka­da do toga do­đe, od su­štin­skog je zna­ča­ja omo­ gu­ći­ti im al­ter­na­ti­vnu skrb u okru­že­nju si­gur­nom za odra­sta­nje.

Cilj sku­pa bio je za­do­vo­lja­va­nje emo­ci­o­nal­nih, so­ci­jal­nih i ra­ zvoj­nih po­tre­ba dje­ce i mla­de­ži u skrbi kroz ši­rok spe­ktar usmje­ re­nih uslu­ga.

U pro­gra­mu je Tam­bu­ra­ški or­ke­star KUD-a ”Podravka“ svi­ rao po­lu­sa­tni kon­cert i ta­ko do­pri­nio sve­ča­no­sti odr­ža­nog sku­ pa. A. V.

Već tra­di­ci­o­nal­no, članovi sin­di­ka­ta SIN­POD Podravke tijekom godine po­sje­ću­ju kul­tur­ne, po­vi­je­sne i pri­ro­dne zna­me­ni­to­sti i lje­ pote kako u Hrvatskoj ta­ko i izvan nje. Ovaj put odlu­či­li su se za po­sjet Lo­gar­skoj do­li­ni u Slo­ve­ni­ji, je­dnoj od naj­lje­pših pla­nin­skih do­li­na, te su se po­pe­li i do sla­pa Ri­ni­ca (izvor ri­je­ke Sa­vi­nje). Tu su izle­tni­ci iz Ko­pri­vni­ce ove godine prvi put do­šli u do­ti­caj sa pa­ hu­lja­ma sni­je­ga koje su po­če­le pa­da­ti baš taj dan. Na­kon ra­zgle­da­ va­nja i uži­va­nja u lje­po­ta­ma Al­pi, dru­že­nje je na­sta­vlje­no u ter­ma­ ma To­pol­ši­ca. A. V.

Po­sjet Lo­gar­skoj do­li­ni u Slo­ve­ni­ji

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Uspje­šno sta­re­nje uz ispra­vnu ishra­nu

S

Pr­va hr­vat­ska no­go­me­tna li­ga - 17. ko­lo

Osvrt na pr­vo­li­ga­ško pr­ven­stvo hr­va­ča Podravke

Dva po­go­tka Vru­či­ne za vo­de­će mje­sto stri­je­la­ca hr­vat­skog pr­ven­stva

di sma­nju­je se se­kre­ci­ja u pro­ ba­vnom su­sta­vu, sma­nju­je se cri­je­vna re­sor­pci­ja kal­ci­ja, a možda i dru­gih mi­ne­ra­la i vi­ ta­mi­na, kao i aktivnost ne­kih en­zi­ma. Zbog toga, više bje­ lan­če­vi­na, vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­ la, a ne ma­nje ili isto, mo­že bi­ ti po­tre­bno da se ži­vi zdra­vo i za­do­volj­no.

Broj­ni hen­di­ke­pi sta­ri­jih lju­di U mno­gim ze­mlja­ma bi­ti star često zna­či bi­ti hen­di­ke­ pi­ran na na­čin koji direktno utje­če na na­vi­ke je­de­nja i pre­ hra­ne. Fi­nan­cij­ski pri­ho­di mo­ gu bi­ti ne­do­volj­ni da osi­gu­ra­ju odgo­va­ra­ju­ću, osno­vnu ishra­ nu. Upa­le zglo­bo­va i slab vid mo­gu zna­tno ote­ža­ti ku­po­vi­ nu na­mir­ni­ca, otva­ra­nje pa­ ko­va­nja, ku­ha­nje i ser­vi­ra­nje obro­ka. Sla­bi zu­bi i sla­bo na­ mje­šte­ne zu­bne pro­te­ze uve­li­ ke ote­ža­va­ju žva­ka­nje i gu­ta­ nje. Pri­li­čan broj oso­ba koje ži­ ve sa­me gu­be vo­lju da po­tro­ še više vre­me­na i na­po­ra na ku­ha­nje. Čest re­zul­tat svega toga je sma­njen unos u or­ga­ni­zam osno­vnih hra­nji­vih sa­sto­ja­ka.

Ane­mi­ja zbog manj­ka že­lje­za če­sta je u oba spo­la. Dje­lo­mi­ čan ma­njak B vi­ta­mi­na mo­že

bi­ti uzro­kom men­tal­ne kon­fu­ zi­je uo­če­ne kod ne­kih sta­rih lju­di. Ne­do­sta­tak u ma­sti­ma to­pi­vih vi­ta­mi­na A, D i E često je uzro­ko­van pre­hra­nom vrlo si­ro­ma­šnom ma­sti­ma.

Broj­ne stu­di­je ispi­tu­ju even­ tu­al­ni mo­gu­ći odnos ra­zli­či­tih hra­nji­vih sa­sto­ja­ka u hra­ni i du­lji­ne života. Izme­đu osta­log ispi­tu­je se: odnos na­go­re­ne ili uže­gle ma­sti i ra­ka že­lu­ca; ulo­ ga vla­kna­stih kom­po­nen­ti u hra­ni na me­ta­bo­li­zam, odnos ma­sno­ća u hra­ni i ra­ka doj­ke, de­be­log cri­je­va i ate­ro­skle­ro­ze; mo­gu­ćnost pre­ven­ci­je še­ćer­ne bo­le­sti sma­nje­njem ko­li­či­ne še­će­ra u hra­ni i mo­gu­ćnost pre­ven­ci­je po­vi­še­nog kr­vnog tla­ka sma­nje­njem ko­li­či­ne so­ li u hra­ni. Ta­ko­đer se ispi­tu­je even­tu­al­na ulo­ga ra­zli­či­tih hra­ nji­vih sa­sto­ja­ka u uspo­ra­va­nju pro­ce­sa sta­re­nja sta­ni­ca or­ga­ ni­zma, kao i u za­šti­ti protiv ge­ net­skih mu­ta­ci­ja.

Ko­na­čno, ako sve te stu­di­je bu­du uspje­šno oba­vlje­ne, li­je­ čni­ci, nu­tri­ci­o­ni­sti i drugi stru­ čnja­ci bit će u sta­nju utvr­di­ti ve­zu izme­đu prehrambenih fa­ kto­ra i pro­ce­sa sta­re­nja čovje­ ka i utvr­di­ti opti­mal­ni re­žim ishra­ne koji će mo­ći zna­tno pri­do­ni­je­ti pro­du­lje­nju ljud­ skog vi­je­ka. n

o­go­me­ta­ši Sla­ven Be­ lu­pa po­bje­dom su se opro­sti­li od svo­jih na­ vi­ja­ča u pr­vom di­je­lu se­zo­ne.

U 17. ko­lu Pr­ve hrvatske no­go­ me­tne li­ge ko­pri­vni­čki klub je ko­na­čno pre­ki­nuo ne­ga­ti­van niz od tri uza­sto­pna pr­ven­stve­ na po­ra­za, po­bi­je­div­ši na svo­ jem tra­vnja­ku Ri­je­ku 2:1. Po izuzetno te­škom te­re­nu na­to­ plje­nom vo­dom prvi su po­ve­ li go­sti u 47. mi­nu­ti po­go­tkom Kri­žma­na. Na 1:1 sa 11 me­ta­ ra u 57. mi­nu­ti po­ra­vnao je Bo­ jan Vru­či­na, nakon što je nad njim na­pra­vljen pre­kr­šaj u še­ sna­e­ster­cu Ri­je­ča­na. Naj­bo­lji stri­je­lac Sla­ve­na­ša po­no­vno za­ bi­ja u 71. mi­nu­ti uta­kmi­ce za 2:1 i osmu ovo­se­zon­sku po­bje­ du Ko­pri­vni­ča­na­ca. S ova dva po­go­tka Bo­jan Vru­či­na pre­u­ zeo je vod­stvo na li­sti stri­je­la­ ca HNL-a sa 11 po­sti­gnu­tih po­go­da­ka.

- Apso­lu­tno smo za­do­volj­ ni re­zul­ta­tom, s obzi­rom da je uta­kmi­ca odi­gra­na na vr­ lo te­škom te­re­nu i pod odre­ đe­nim psi­ho­lo­škim pri­ti­skom.

Za­dnjih nekoliko uta­kmi­ca odi­gra­li smo do­sta kvalitetno, ali se uvi­jek fa­ktor sre­će pre­lo­ mio u ko­rist na­ših su­par­ni­ka.

Ovaj put se pre­lo­mio u na­šu ko­rist, po­bi­je­di­li smo i za­do­vo­ ljan sam što smo upi­sa­li tri bo­ da te se opro­sti­li od do­ma­ćeg te­re­na u ovoj godini s po­bje­ dom - re­kao je nakon uta­kmi­ ce tre­ner Sla­ven Be­lu­pa Mi­le Pe­tko­vić.

- Vi­še je to bio va­ter­po­lo ne­ go no­go­met. Od prve se­kun­de mo­ra­li smo se pri­la­go­di­ti na te uvje­te, odmah se vi­dje­lo da po ta­kvom te­re­nu igre ne­će bi­ ti. Do­bi­li smo za­to što smo bi­

Fi­na­le ku­pa Ko­pri­vni­čko kri­že­va­čke županije za ru­ko­me­ta­ši­ce

Žu­pa­nij­ski pe­har Podravki Li­no Na ovo­go­di­šnjem fi­na­lu ku­ pa Ko­pri­vni­čko-kri­že­va­čke županije za ru­ko­me­ta­ši­ce su­ djelovali su članovi Dru­ge li­ ge sje­ver vo­de­ća đur­đe­va­čka Na­tu­ra Agro i Podravka Li­no te kri­že­va­čki Mli­nar. Naj­za­ni­ mlji­vi­ji je bio su­sret izme­đu Ko­pri­vni­čan­ki i Đur­đev­čan­ki.

Na kraju uspje­šni­ja je bila Po­ drav­ki­na eki­pa pod vod­stvom tre­ne­ra Ne­ve­na Hru­pe­ca ko­ ja je svla­da­la Đur­đev­čan­ke sa 40:38. Na fi­nal­nom tur­ni­ru drugo mje­sto pri­pa­lo je Na­tu­ ri Agro koja je svla­da­la kri­že­ va­čki Mli­nar 42:28, dok je Po­ dravka Li­no Mli­na­ra po­ra­zi­la vi­so­ko sa 51:22.

Po­bje­dni­čka eki­pa Podrav­ ke Li­na igra­la je u sli­je­de­ćem sa­sta­vu: Boss, Mo­ni­ka Be­ljo, Go­lu­bić, Ana­ma­ri­ja Be­ljo, Vi­ dak, Čo­vić, Vu­ko­je­vić, Ko­ren, Ju­kić, Dra­kšić, Hu­din­čec, Ga­ špa­rić, Va­lent, Ver­če­vić i Pu­ rić. S. P.

Stva­ra­nje mla­dih uspje­šnih pojedinaca iznad je eki­pnog pla­sma­na Pi­še i snimio: Slav­ko Pe­trić

N

Izlet za čla­no­ve SIN­POD-a Podravke

Piše: dr. Ivo Belan a­svim je si­gur­no da pre­ hra­na mo­že igra­ti vi­tal­ nu ulo­gu u to­me kako će­ mo sta­rje­ti. Je­dno je si­gur­no: mi ne sti­že­mo u sta­rost odje­ dnom - u do­bi od 70 i 80 go­ di­na. Sta­re­nje u stva­ri za­po­či­ nje kad za­vr­ša­va rast, u ka­snoj mla­de­na­čkoj do­bi. Kao što ishra­na u ra­nom dje­tinj­stvu usmje­ra­va rast i ra­zvoj, ta­ko isto i ishra­na u sre­dnjim go­di­ na­ma života, odnosno u do­bi od 20. godine pa na­da­lje, mo­ že odlu­či­ti koliko uspje­šno će­ mo sta­rje­ti.

Ne­ka od de­ge­ne­ra­ti­vnih obo­ lje­nja u sta­ro­sti, kao pri­mje­ri­ ce sr­ča­na obo­lje­nja, po­vi­šen kr­vni tlak, še­ćer­na bo­lest, obo­ lje­nja bu­bre­ga i je­tre, upa­la zglo­bo­va, oste­o­po­ro­za (šu­plji­ ka­vost i ome­kša­nje ko­sti­ju) i sla­blje­nje vi­da, nisu odu­vi­jek

∆ SPORT

SLA­VEN BE­LU­PO - RI­JE­KA 2:1

Tam­bu­ra­ši Podravke svi­ra­li na sku­pu udo­mi­te­lja dje­ce

dio pro­ce­sa sta­re­nja. Ne­ka obo­lje­nja su no­vi­jeg da­tu­ma, ”no­vo­pri­do­šli­ce”, za koje izgle­ da da su ugla­vnom re­zul­tat da­ na­šnjeg na­či­na života, kao što je, na pri­mjer, da­na­šnji na­čin pre­hra­ne.

Epi­de­mi­ja sr­ča­no­žil­nih bo­le­ sti, ve­ći­nom je ogra­ni­če­na na ona po­dru­čja svi­je­ta gdje lju­ di je­du ”za­pa­dnja­čku” hra­nu.

Uče­sta­lost ra­ka de­be­log cri­je­ va, že­lu­ca i doj­ke, ta­ko­đer po­ ka­zu­je ja­ku ge­o­graf­sku po­ve­ za­nost. Ovi obli­ci ra­ka, pri­ mje­ri­ce, re­la­ti­vno su ri­je­tki u Ja­pa­nu. Me­đu­tim, kod prve ge­ ne­ra­ci­je ja­pan­skih do­se­lje­ni­ka u SAD broj slu­ča­je­va tog obo­ lje­nja ma­lo se po­ve­ća­va, dok u ka­sni­jim ge­ne­ra­ci­ja­ma ja­pan­ sko-ame­ri­čkih gra­đa­na šan­se da se umre od tih for­mi ra­ka su iste kao i kod sva­kog dru­ gog Ame­ri­kan­ca. Kri­vac: ame­ ri­čka pre­hra­na i stil života.

Ka­ko oso­ba sta­ri nje­ne ka­lo­ rij­ske po­tre­be po­sta­ju ma­nje, zbog toga što je sma­nje­na i fi­ zi­čka aktivnost i ma­sa sta­ni­ ca. Me­đu­tim, da li se stvar­ne po­tre­be za hra­nji­vim tva­ri­ma (vi­ta­mi­ni­ma, mi­ne­ra­li­ma, bje­ lan­če­vi­na­ma itd.) ta­ko­đer oba­ ve­zno sma­nju­ju, isto­vre­me­no s pa­dom uno­sa ka­lo­ri­ja, to je dru­ga stvar. Kod sta­ri­jih lju­

Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

N

Pobjeda Slavenaša u koprivničkom ”vaterpolu” li spre­tni­ji, u ne­ku ru­ku i sre­ tni­ji, ali na kraju ipak za­slu­že­ no, jer smo imali više uda­ra­ca i više šan­si od Rijeke. Na­kon ova dva po­go­tka li­je­po je svoje ime vi­dje­ti na vr­hu, ali pri­o­ri­ tet mi je, kao i sva­kom na­šem igra­ču, što bo­lji re­zul­tat mom­ ča­di. Mo­ji go­lo­vi do­la­ze kao posljedica dobre igre ci­je­le mom­ča­di, jer ci­je­la mom­čad ra­di i obi­čno izba­ci ne­kog po­ je­din­ca. Ove se­zo­ne sam više puta to bio ja, za­do­vo­ljan sam s po­sti­gnu­tih 11 pr­ven­stve­nih

go­lo­va - re­kao je naj­bo­lji po­je­ di­nac su­sre­ta Bo­jan Vru­či­na.

No­go­me­ta­ši Sla­ven Be­lu­pa na­la­ze se na če­tvr­tom mje­stu pr­vo­li­ga­ške lje­stvi­ce sa 27 bo­ do­va, a u idu­ćem, po­slje­dnjem ko­lu je­sen­skog di­je­la pr­ven­ stva go­stu­ju u Grad­skom vr­ tu kod Osi­je­ka. Sla­ven Be­lu­ po će u ne­dje­lju na­stu­pi­ti bez svog ka­pe­ta­na Da­li­bo­ra Pol­ dru­ga­ča, koji je protiv Rije­ ke za­ra­dio tre­ću ja­vnu opo­me­ nu. Ma­to Ja­ja­lo, Franjo Te­pu­ rić i Mla­den Fi­li­po­vić i da­lje

su pod su­spen­zi­jom do do­no­ še­nja odlu­ke o ka­zni za ne­di­ sci­pli­nu, a osi­gu­ra­ni su im tre­ nin­zi i ra­de odvo­je­no od se­ni­ or­ske mom­ča­di. Uta­kmi­ca se igra 7. pro­sin­ca, a po­či­nje u 15,30 sa­ti.

Pro­tiv Rijeke za Sla­ven Be­lu­ po su igra­li: Ro­dić, Pu­rić, Ko­ ka­lo­vić, Ro­gulj, Ma­ras, Pol­ dru­gač, Ša­fa­rić, Bi­len (od 81.

Nynkeu), Ča­val, Ju­rić (od 59.

Kre­sin­ger), Vru­či­na (od 90.

De­lić).

B. Fabijanec

Dru­ga li­ga sje­ver - 10. ko­lo ku­gla­ča

Po­drav­ski der­bi do­bi­li Po­drav­ka­ši Gra­ni­čar-Pi­cok - Podravka 2:6 (9,5:14,5) 3415:3503

P

o­drav­ski der­bi izme­đu ku­ gla­ča Gra­ni­čar-Pi­co­ka iz Đur­đev­ca, koji su bili do­ ma­ći­ni na koprivničkoj ku­gla­ ni, i ku­gla­ča Podravke - do­bi­li su Po­drav­ka­ši. Ia­ko obje mom­ ča­di nisu u pr­ven­stvo star­ta­le uspje­šno, der­bi je bio vrlo kva­ li­te­tan igrom i re­zul­ta­ti­ma i što je naj­va­žni­je za gle­da­te­lje ne­iz­ vje­stan do sa­mog kra­ja. Draž dvo­bo­ju dali su Ko­pri­vni­čan­ci u re­do­vi­ma Gra­ni­ča­ra-Pi­co­ka (Ma­ljak, Mi­klo­šić), kao i Đur­ đev­ča­nin Bi­on­da u re­do­vi­ma Podravke.

U pr­voj se­ri­ji sjaj­no su odi­gra­ li Vu­čić i Ru­žman, oba­dva su sru­ši­li preko 600 ču­nje­va. Ru­ žman je već stan­dar­dno u za­ dnje vrijeme na­ju­spje­šni­ji Po­ drav­kaš, no ugo­dno je re­zul­ta­ tom izne­na­dio Vu­čić, koji je pod­sje­tio na svoje naj­bo­lje da­ ne na sta­rim sta­za­ma. Podrav­ ka je po­ve­la s 2:0 i ste­kla ogro­ mnu pre­dnost od 101 ču­nja,

što je u na­stav­ku bila ne­do­sti­ žna pre­dnost za Po­drav­ka­še.

U dru­goj se­ri­ji sli­je­di obrat: ku­ gla­či iz Đur­đev­ca odli­čnom su igrom po­ra­vna­li re­zul­tat na 2:2 i sma­nji­li pre­dnost Podrav­ ke na 64 ču­nja. Biv­ši Po­drav­kaš To­mo Gnječ odi­grao je sjaj­no, gotovo ne­po­gre­ši­vo, pa je da­le­ ko mla­đi Še­ge­rec, ia­ko je po­ka­ zao da se vra­ća, mo­rao po­tpi­sa­ ti pre­da­ju. Ne­iz­vje­sno je do sa­ mog kra­ja bi­lo u dvo­bo­ju Vo­ kšan - Ba­kač, jer je pre­dnost bila čas na je­dnoj, čas na dru­ goj stra­ni. Mla­di Vo­kšan je ipak za 11 ču­nje­va ”uzeo skalp” biv­ šem ju­ni­or­skom re­pre­zen­ta­tiv­ cu Ba­ka­ču.

Za­vr­šni­ca je bila vrlo za­ni­mlji­ va, pri­je­ti­lo je izne­na­đe­nje. Na­ kon ope­ra­ci­je na sta­ze se vra­tio Zla­tko Be­tle­hem, koji je u Ma­ lja­ku imao upor­nog pro­ti­vni­ ka. Du­go je Zla­tko ”lo­mio ot­ por” mo­ti­vi­ra­nog pro­ti­vni­ka, koji je po­pu­stio tek u za­vr­šni­ci,

kad mu je po­ne­sta­lo kon­cen­tra­ ci­je. Dvo­boj Mi­klo­šić - Bi­on­da bio je šlag der­bi­ja: biv­ši su­i­gra­ či iz pr­vo­li­ga­ških bor­bi Podrav­ ke odi­gra­li su više ne­iz­vje­stan, nego kva­li­te­tan dvo­boj. Kao da su pre­vi­še re­spe­kti­ra­li jedan dru­go­ga, imali su do­sta osci­la­ ci­ja u igri. Ipak, ne­što kva­li­te­ tni­ji Bi­on­da bio je bo­lji za sa­ mo dva ču­nja. Podravka je opet po­sta­vi­la no­vi eki­pni re­kord ku­ gla­ne i po­sti­gla odli­čan pro­sjek od 585 ču­nje­va. Uz dva blje­ska Vu­či­ća i Ru­žma­na, ostali su odi­ gra­li vrlo uje­dna­če­no. Po re­zul­ ta­ti­ma iz der­bi­ja vje­ru­je­mo da će oba­dva sa­sta­va u na­stav­ku pr­ven­stva kre­nu­ti pre­ma vr­hu, ne­kom mje­stu više od sa­da­šnje zla­tne sre­di­ne na lje­stvi­ci.

Na­kon 10. ko­la u vod­stvu je Že­lje­zni­čar (Čk) sa 18, dru­ gi je Že­lje­zni­čar (Vž) sa 16, a Podravka je pe­ta s 11 bo­do­va.

U sli­je­de­ćem ko­lu ku­gla­či Po­ dravke su do­ma­ći­ni (ne­dje­lja, 10 sa­ti) mom­ča­di Že­lje­zni­ča­ra iz Va­ra­ždi­na. Ž. Šem­per

vi­ra­nja še­sto­ri­ce stru­čnja­ka ra­ znih pro­fi­la od tre­ne­ra, psi­ho­ lo­ga, nu­tri­ci­o­ni­ste - ka­že Bla­ že­ko­vić.

Li­ga­ško na­tje­ca­nje u klu­bu sma­tra­ju ispu­nje­njem pro­gra­ ma na­tje­ca­nja te da dje­ča­ci u

a­kon 16 go­di­na u Ko­ pri­vni­ci je po­no­vno vi­ đe­no pr­vo­li­ga­ško hr­ va­nje. Hr­va­či Podravke to su za­bi­lje­ži­li su­sre­tom za tre­će mje­sto sa za­gre­ba­ čkom Li­kom, no izgu­bi­u­li su su­sret u Ko­pri­vni­ci (3:4) i uz­vra­tnom su­sre­ tu u Za­gre­bu (1:6) pa su na kraju se­ zo­ne osvo­ji­li če­tvr­ to mje­sto me­đu 12 naj­bo­ljih hr­vat­skih hr­va­čkih klu­bo­va (1. Vin­di­ja, 2. Ga­ vri­lo­vić, 3. Li­ka, 4.

Podravka...). Ostva­ ren je pla­sman ko­ ji je prije pr­ven­stva po­sta­vljen kao cilj nakon se­dmo­go­di­ šnjeg ra­zdo­blja u ko­jem je gru­pa hr­ va­čkih en­tu­zi­ja­sta, pre­dvo­đe­na tre­ne­ Ve­dran Bla­že­ko­vić rom Ve­dra­nom Bla­ že­ko­vi­ćem, po­la­ko ali si­gur­no po­di­za­la klub go­ bu­du­ćno­sti zna­ju što ih vo­di tovo od nu­le i u to­me uspje­la pre­ma na­pre­do­va­nju. Da je­ kao ni­tko u Hrvatskoj. Za­hva­ dno­ga da­na za­u­zmu mje­sto u lju­ju­ći naj­vi­še spon­zor­skoj pr­vom sa­sta­vu po­red Lon­ča­ri­ po­mo­ći Podravkine Da­ni­ce te ća, Fran­ko­la, Be­lu­ši­ća. gra­da Ko­pri­vni­ce i po­tpu­nom - S li­ga­škim na­tje­ca­njem po­ ama­ter­skom ra­du tre­ne­ra Bla­ sta­vi­li smo naš rad na klup­sku že­ko­vi­ća, Špre­ma, Mi­hal­ca i ozbilj­nost, a s ta­kvim me­če­vi­ Be­go­vi­ća, po­če­lo je su­sta­vno ma i re­pre­zen­ta­ci­ja pu­no do­ oku­plja­nje mla­dih na no­voj Po­ bi­va. Va­žno nam je bi­lo po­sti­ drav­ki­noj stru­nja­či. Dje­ča­ci, a ći pri­mje­tni uspjeh me­đu pr­vo­ oni su i danas te­melj za stva­ra­ li­ga­škim klu­bo­vi­ma, i u be­spa­ nje, izra­sta­li su na do­ma­ćim i ri­ci, koju i mi pro­ži­vlja­va­mo, posebno ino­ze­mnim stru­nja­ uspi­je­mo stvo­re­ne hr­va­če za­dr­ ča­ma, po­bje­đi­va­li su, pu­ni­li ža­ti u klu­bu. U to­me uspi­je­va­ klup­ske pro­sto­ri­je odli­čji­ma. mo. Za li­ga­ško na­tje­ca­nje ima­ - Na­ma je bio cilj da ju­ni­o­ri li smo po­dlo­gu u na­šim naj­bo­ i se­ni­o­ri ima­ju do­ma­ću stru­ ljim hr­va­či­ma, ali smo tre­ba­ nja­ču, a klin­ci da vi­de u to­me li za na­tje­ca­nje i de­čke izva­na mo­tiv vje­žba­nja. To je je­di­no pa smo do­ve­li Star­če­vi­ća, Ma­ za­što smo i ušli u pr­vo­li­ga­ško đa­re San­tu Ta­ma­sa i Fe­ren­ca, dru­švo. Li­ga nam, ia­ko smo i Slo­ven­ca Ni­ku Hor­va­ta, te Jo­ u njoj po­ka­za­li svo­ju kva­li­te­ si­pa Lo­pca, Hr­vo­ja Duj­mo­vi­ tu, ni­je pri­o­ri­tet već su nam va­ ća i Mar­ka Ča­ći­ća. Naš naj­bo­ žni re­zul­ta­ti pojedinaca, a tu lji hr­vač u pro­te­kloj se­zo­ni bio smo ta­ko­đer pu­no po­sti­gli. U je Bo­žo Star­če­vić u 74 ki­lo­gra­ na­šem sa­sta­vu je danas Ivan ma, a on je i jedan od naj­bo­ Lon­ča­rić, pe­ti ju­ni­or Eu­ro­pe ljih u Hrvatskoj i pe­ti ju­ni­or te stan­dar­dni ju­ni­or­ski i se­ni­or­ Eu­ro­pe i svi­je­ta. Iza nje­ga po ski re­pre­zen­ta­ti­vac. Tu je i San­ uspje­šno­sti bio je Ivan Lon­ča­ dro Fran­kol koji je de­ve­ti ka­ rić u sku­pi­ni do 50 ki­lo­gra­ma. det u Eu­ro­pi, a od mla­dih hr­va­ ”Stran­ci” su kod nas do­šli bez ča tu je i Alen Be­lu­šić u ko­jeg ika­kve na­kna­de, a ta­ko i hr­va­ ula­že­mo i na taj na­čin da osim ju. Ma­đa­ri ne­ma­ju li­gu, a pri­ja­ što je stan­dar­dni pr­vo­ti­mac telj­ski odno­si sa Szi­ge­tva­rom bu­de i hr­va­čki su­dac. Umje­sto re­zul­ti­ra­li su da nji­ho­vi hr­va­či pla­ća­nja tre­ne­ra i hr­va­ča, na­ na­stu­pa­ju za nas, a što je i nji­ še no­vo ru­ko­vod­stvo uve­lo je ma pri­li­ka za na­pre­dak. Tre­ni­ prin­cip ško­lo­va­nja tre­ner­skog ra­ju u Ma­đar­skoj, a nekoliko ka­dra što sma­tra­mo ispra­vnim puta, naj­vi­še zbog Lon­ča­ri­ća, na­či­nom za još ve­će na­pre­do­ do­la­ze na spa­ri­ra­nje u Ko­pri­ va­nje pojedinaca - re­kao nam vni­cu- ka­že Bla­že­ko­vić. je prvi klup­ski tre­ner i taj­nik Sku­po pr­vo­li­ga­ško na­tje­ca­ klu­ba Ve­dran Bla­že­ko­vić. nje baš ne odu­še­vlja­va Po­drav­ Uspje­šnost mla­dih hr­va­ča, a ka­še. Upi­tno je da li će ga i na­ go­di­šnje kroz omla­din­ski po­ sta­vi­ti. gon Podravke pro­đe 50 dje­ča­ - Na­ma eki­pni pla­sman ni­je ka, naj­bo­lje se oči­tu­je u pro­ naj­va­žni­ji. Me­đu­tim, ula­skom je­ktu ”Ko­pri­vni­ca na Olim­pi­ u li­gu dali smo dru­gi­ma si­gnal ja­di”, gdje su Ivan Lon­ča­rić o svo­jim mo­gu­ćno­sti­ma, da i Fi­lip Fran­kol oda­bra­ni kao mi­sli­mo ozbilj­no, a u stva­ri ra­ po­ten­ci­jal­ni olim­pij­ci koji bi di­mo na stva­ra­nju pojedina­ mo­gli na­stu­pi­ti na Olim­pi­ja­di ca. Dje­ča­ci­ma će­mo i na­da­lje po­kla­nja­ti naj­vi­še pa­žnje. Fi­lip 2012. godine u Lon­do­nu.

- Za ovaj pro­je­kt izja­snio se Vu­sić i Fran­kol te Lu­ka Mi­ha­ grad, tu je i Podravka, a oče­ku­ lec naj­bo­lji su u svo­jim sku­pi­ je se i žu­pa­nij­ska pomoć. Mi na­ma u Hrvatskoj i sada ima­ smo prvi koji smo po­kre­nu­li mo pri­li­ku da s nji­ma na­pra­vi­ tu akciju. Taj pro­jekt ne mi­sli­ mo i više nego što smo do­sad mo sli­je­di­ti sti­hij­ski pa smo ga po­sti­gli - opti­mi­sti­čki je ista­ po­kri­li i stru­čno na na­čin akti­ knuo Ve­dran Bla­že­ko­vić. n

Broj 1906 • Petak, 5. prosinca 2008.

No­vi Po­drav­ki­n pi­je­tao za­blje­snuo na si­lo­su ja po­no­sno sto­ji na Po­drav­ki­ nom si­lo­su, naj­ve­ćoj gra­đe­vi­ ni u gra­du i po­ka­zu­je - ovdje je Podravka!

Godinama je na vr­hu si­lo­ sa sta­jao sta­ri pi­je­vac, ko­ ji je stra­dao u je­dnom ne­vre­ me­nu, pa je odlu­če­no da ga za­mi­je­ni no­vi. A no­vi je izra­ đen od ne­hr­đa­ju­ćeg če­li­ka, vi­sok je nekoliko me­ta­ra, a te­žak preko to­nu i pol, pa je nje­go­vo po­di­za­nje na vrh si­lo­sa i mon­ti­ra­nje bio pra­ vi pot­hvat. Pr­vo­tno je do­ba­ vljač za­mi­slio da pi­je­vac na vrh si­lo­sa ”uzle­ti” he­li­ko­pte­ rom koji je i do­šao u Ko­pri­ vni­cu, ali se zbog vje­tra odu­ sta­lo od po­di­za­nja pi­jev­ca na si­los. Ta­da se pri­stu­pi­lo dru­gom rje­še­nju i do­pre­mlje­

Osobit željeni efekt Podravkin pijetao daje noću (snimke Nikola Wolf)

J

e­dan od Po­drav­ki­nih sim­ bo­la i za­šti­tnih zna­ko­va pre­kra­sni pi­je­tao, isti ona­ kav ka­kav se na­la­zi na vre­ći­ca­ ma Podravkine ko­ko­šje ju­he - po­no­vno je za­sjao nad Po­ drav­kom i Ko­pri­vni­com. Po­ no­vno u svoj svo­joj ra­sko­ši bo­

na je ve­li­ka di­za­li­ca, koja je s la­ko­ćom po­di­gla pi­jev­ca na nje­go­vo pre­dvi­đe­no po­sto­lje na vr­hu si­lo­sa.

Podravkin pi­je­tao dobro je vi­ dljiv po da­nu, a još bolje po no­ ći, jer su unu­tar nje­go­ve kon­ stru­kci­je postavljena odgo­va­ra­ ju­ća svje­tla pa svi­je­tli i sja­ji pu­ nim sja­jem, a uz to oba­sjan je re­fle­kto­ri­ma - kao prava zvi­je­ zda našeg kra­ja.

Vra­ća­ju­ći pi­je­vac na svoje mje­sto, upravo pred pred­sto­je­ će bla­gda­ne, Podravka po­ka­zu­ je kako zna ci­je­ni­ti tra­di­ci­ju i po­šti­va­ti svoje sim­bo­le uz koje su ve­za­ne ge­ne­ra­ci­je biv­ših i sa­ da­šnjih Po­drav­ka­ša, a uz to je po­sti­gnut i li­je­pi vi­zu­al­ni efekt na sa­mom ula­zu u grad.

Vje­ko­slav In­dir

Montiranje pijetla na vrhu silosa

No­vi Po­drav­ki­ni pro­i­zvo­di od raj­či­ca na poljskom tr­ži­štu To­skan­ski i Ta­li­jan­ski sos pro­i­zvo­di su od raj­či­ce, lan­si­ra­ni pr­ven­stve­no na tr­ži­šte Polj­ske, pa su sto­ga i di­zaj­ner­ski pri­la­ go­đe­ni tom tr­ži­štu. Pa­ki­ra­ni su u te­tra re­cart am­ba­la­žu (kao i sje­cka­na raj­či­ca) koja ču­va svje­ži­nu i bo­ju raj­či­ca. Ri­ječ je o pro­i­zvo­di­ma vi­so­ke kva­li­te­te i bez do­da­tka kon­zer­van­sa.

Ina­če, Po­drav­ki­na je raj­či­ca na tr­ži­štu Polj­ske prisutna oko dvi­je godine i u tom je ra­zdo­blju po­sti­gla vrlo dobre re­zul­ ta­te. Na poljskom se tr­ži­štu mo­že pro­na­ći Pa­si­ra­na raj­či­ca, Sje­cka­na raj­či­ca, Pe­la­ti, a sada je asor­ti­man na­do­pu­njen Si­ tno sje­cka­nim raj­či­ca­ma. To­skan­ski i Ta­li­jan­ski (Wloski) sos ime­na su ko­ji­ma se na­sto­ji po­sti­ći što bo­lja po­zi­ci­o­ni­ra­nost na tr­ži­štu.

To­skan­ski sos si­tno je sje­cka­na raj­či­ca, a izni­mno bo­gat okus raj­či­ce ople­me­njen je do­da­tkom svje­že sje­cka­nog če­šnja­ ka, li­sta per­ši­na i ma­sli­no­vog ulja.

Ta­li­jan­ski Wloski sos si­tno je sje­cka­na raj­či­ca s ka­pa­ri­ma i ori­ga­nom, ide­a­lan za pri­pre­mu piz­ze na brz i je­dno­sta­van na­čin.

Na tr­ži­štu Polj­ske prisutna je ja­ka kon­ku­ren­ci­ja, me­đu­tim Podravka se na­sto­ji ista­knu­ti atra­kti­vnom am­ba­la­žom i ko­ mu­ni­ci­ra­ti po­tro­ša­či­ma je­din­stve­ni okus raj­či­ca koje su ra­sle pod me­di­te­ran­skim sun­cem.

Specijalna dizalica podiže pijevca na silos

∆ RECEPT tjedna

∆ KARIKATURA

Glji­ve sa zo­bi

Sa­stoj­ci za 4 oso­be: 50 g ma­sla­ca 200 g po­ri­lu­ka 100 g sta­blji­ke ce­le­ra 2 če­šnja če­šnja­ka 250 g bu­ko­va­ča 250 g šam­pi­njo­na 250 g zo­bi list lo­vo­ra 2-3 zr­na bo­ro­vi­ce 1 žli­či­ca Ve­ge­te 50 ml bi­je­log vi­na 1 žli­ca na­sje­cka­nog per­ši­na Pri­pre­ma: Na oto­plje­nom ma­sla­cu kra­ tko po­pe­ci­te po­ri­luk na­re­zan na ko­lu­ti­će i na­re­za­nu sta­blji­

ku ce­le­ra.

Do­daj­te pro­ti­snu­ti če­šnjak, bu­ ko­va­če i šam­pi­njo­ne na­re­za­ne na če­tvr­ti­ne.

Glji­ve s po­vr­ćem za­je­dno pi­ rjaj­te oko 5 mi­nu­ta, a na­ kon toga do­daj­te opra­nu zob, list lo­vo­ra, bo­ro­vi­ce, Ve­ge­tu i pi­rjaj­te po­dli­je­va­ju­ći vo­dom dok zob ne ome­kša (oko 15 mi­nu­ta).

Pot­kraj umi­je­šaj­te vi­no.

Po­slu­ži­va­nje: Po­spi­te per­ši­nom i po­slu­ži­te to­plo.

Sa­vjet: Bi­je­lo vi­no mo­že­te za­mi­je­ni­ti žli­com li­mu­no­va so­ka.

Vri­je­me pripreme: 40 mi­nu­ ta.

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKA PO­DRAV­KA, pre­hram­be­na in­du­stri­ja, d.d. Ko­pri­vni­ca Za izdavača: Dijana Jendrašinkin • Urednik: Bran­ko Peroš • Re­da­kci­ja li­sta: Ines Banjanin, Boris Fabijanec, Berislav Godek, Vjekoslav Indir, Dijana Jendrašinkin, Mladen Pavković, Branko Peroš, Slavko Petrić, Nikola Wolf Grafička priprema i dizajn: Robert Studeni • Naklada: 8.000 primjeraka Adre­sa: Uli­ca An­te Star­če­vi­ća 32, 48000 Ko­pri­v­ni­ca • Te­le­fo­ni: 048/651-505 (urednik) 048/651-503 (no­vi­na­ri) Faks: 048/621-061 • e-mail:novine@podravka.hr • Ti­sak: Koprivnička tiskarnica, Koprivnica

Crta: Ivan Haramija - Hans

Lju­bi­te­lji glji­va za­si­gur­no će s ve­se­ljem ispro­ba­ti ovaj re­cept u ko­jem se osim šam­pi­njo­na i bu­ko­va­ča kri­ju još zob, po­ri­ luk, ce­ler i za­či­ni.