Russia and Serbia by Vsevolod Pulya

у сарадњи са ”росијском газетом”, русија, новембар 2010.

Русија на челу антинаркотичке коалиције стр. 6

Часна реч руског официра

Помирење са отаџбином

Генерал Ивашов открива шта се догађало на преговорима током бомбардовања Србије стр. 16

Андреј Гаврилов, познати руски пијаниста говори за ”Росијскују газету” стр. 30

Први заменик министра одбране Владимир ПОПОВКИН

О модернизацији руске армије

фото: AP

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

технологија

19 Издавачка кућа „Росијскаја газета“, адреса: 24 булевар 4 Правди улица, спрат 12, Москва, Русија, 125993 тел: +7(495)7753114, факс: +7(495)9889213 интернет адреса: http://RBTH.RU Александар Горбенко, председник редакцијског савета Павел Негоица, генерални директор Владимир Фронин, главни уредник Јевгениј Абов, директор проjeктa Јуриј Совцов, извршни уредник Елена Славина, помоћник уредника http://slavina@rg.ru Андреj Шимарскиj, главни дизаjнер Андреј Зајцев, директор фотографиje фронта Николај Корољев, уредник фотографије Јулија Голикова, маркетинг и оглашаванье http://golikova@rg.ru Евгениja Томилова, ПР http://tomilova@rg.ru ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Булевар Деспота Стефана 27 Б, 11000 Београд, Србија тел: + 381 11 3347 319 факс: +381 11 3349995 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Рајко Досковић, превод са руског језика Ирена Момчиловић, дистрибуција, оглашавање и ПР Катарина Бунтић, пословнотехнички секретар и превод са енглеског језика Ликовно-графичка обрада Геополитика пресс

Шесторка са МКС Анатолиј Перминов, руководилац Роскосмоса

politika

Модернизација руске привреде

култура

Михаил Швидкој, доктор наука уметности: Пре две ” деценије руска култура, као и култура других народа Русије, добила је слободу какву до тада није познавала у историји. И какав је резултат тога”

Николај Злобин, директор руских и азијских програма у САД

Милион малих доза Говори Виктор Иванов, председник државног антинаркотичког комитета, о борби против наркоопасности

Реч и судбина

Гости су дошли да раде У Русији данас нелегално ради око четири милиона странаца. Око 250 000 људи је добило боравак. Још око милион су они који су дошли на школовање, лечење...

Михаил Горбачов

Помирење са отаџбином Андреј Гаврилов, познати руски и светски пијаниста говори за Росијскују газету” ”

Перестројка - 25 година касније

персона

Михаил Гусман, аутор и водитељ чувеног телевизијског програма „Формула власти“

stav

Часна реч руског официра Генерал Леонид Ивашов открива шта се догађало на преговорима током бомбардовања Србије 1999. године

Не постоји светска влада

спорт

Фудбалске вредности Руски фудбал прелази на европски систем такмичења

месец у сликама

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

фото: РИА Новости

12. октобар 2010. Гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер на сусрету са члановима националне репрезентације Русије за Специјалну олимпијаду Русија, Москва 12. октобар 2010. Андреј Аршавин (Русија) и Ванс Шиков у мечу између репрезентација Македоније и Русије. Македонија, Скопље

фото: AP

5.октобар

Професор Андре Гајм (лево) и др Константин Новоселов, добитници Нобелове награде за физику, испред Универзитета у Манчестеру у Енглеској. Научници су добили Нобелову награду за физику за „сензационалне експерименте“ са угљеником

фото: РИА Новости

фото: ИТАР-Тасс

октобар

„Росијскаја газета“ напунила је двадесет година. На фотографији: сви сарадници листа.

15. октобар 2010. Председник Дмитриј Медведев и Сергеј Собјанин на саветовању са члановима фонда „Сколково 3

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Николај Злобин, директор руских и азијских програма Ин

Модернизација минималистич У

првој групи су земље са напре дном економијом, утемељеном на иновацијама које, заправо, и детерминишу правце цивилиз ованог развоја, правила и окви ре новог светског поретка. И то не само у економији, него и у политици. У другу групу спадају земље чији се задатак састоји у томе да те економије опслужују, испоручујући им енергетске и радне ресурсе, корисне руде, саобраћајнице и тржиште за секундарни пласман. Земље те групе фундаментално зависе од оних које опслужују, не само у економском смислу, него и у политичком, јер се не може имати зависна економија, а при том претендовати на спровођење самосталног, сувереног политичког кур са. Ако је у земљи створена економија за опслуживање других, онда се пре или касније њена политика такође транс формише у политику која сервисира друге земље и интересе. То је питање степена националног суверенитета и безбедности, могућности да се штите соп ствени интереси и доведу друге земље у зависност од њих. Сировинска економија ограничена је не само квантитативно свака сировина се исцрпљује, а тражња и цене тих сировина могу се непредвидиво мењати, као што се може мењати и квалитет; таква економија није способна да стабилно осигурава конкурентно високи ниво и квалитет стандарда становништва, да поуздано гарантује безбедност, да ствара стимулансе за образовање и интелектуални развој људи, да повећава квалитет људских ресурса, итд. Целокупно савремено свет ско искуство то и потврђује. 4

Дмитриј Медведев покушава да усмери Русију на пут иновативног развоја, то јест да се избори за то да њено место у свету не буде, као до сада, условљено резервама рудних богатстава којима располаже, нити сировинском економијом, чији је задатак да опслужује енергетиком друге земље, већ пуновредним учешћем Русије у глобалном научно-технолошком процесу Русија данас спада у другу групу земаља. Њена економија је сировинског, ексте нзивног карактера, и зависи од фактора који се налазе изван земље и њеног ути цаја. Председник Медведев рачуна да Русија може и треба да се налази у пр вој групи земаља. И заиста, она има све фундаменталне претпоставке за то да у наредним деценијама и припадне тој групи земаља. Да постане, ако хоћете, једна од земаља законодаваца моде у светској економији, која детерминише њен стратешки развој. То ће дати Русији нове конкурентске предности, омогућити јој да спроводи независнију политику, да штити своје националне интересе на другом квалитативном нивоу, и што је најважније - да постане једна од карика у ланцу светског технолошког и иновативног развоја, што је кудикамо повољније него да једноставно продаје своје сировине, омогућавајући другим економијама да их користе за повећање своје конкурентне способности.

Међутим, то није нимало лак задатак, јер захтева не само политичку вољу председ ника, и не само усмереност у одређеном правцу и упорност националне владајуће класе, него и добро промишљену стра тегију припреме и спровођења нацио налне технолошке револуције, пре цизно одређивање њених циљева и задатака, и стварање оптималних услова за иновативни развој. Као што једанаест фудбалских звезда не чине тим који је способан да победи друге, тако и поје диначни раштимовани напори неће до нети потребни резултат. Важна је сис тематичност у прилазу, систематичност у мишљењу и деловању. Током последњих месеци, основна пажња придаје се идеји стварања руских аналога Силиконској долини, а први аналог треба да се почне градити већ ове године у Сколкову. Друга идеја је да се започне кампања за повратак руских научника који су отишли у иностранство. Трећа – мере у правцу стварања тражње иновација у

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

нститута за светску безбедност у Вашингтону

у чкомстилу Руски аналог Силиконској долини Током последњих месеци, основна пажња придаје се идеји стварања руских аналога Силиконској долини, а први аналог треба да се почне градити већ ове године у Сколкову. Друга идеја је да се започне кампања за повратак руских научника који су отишли у иностранство. Трећа – мере у правцу стварања тражње иновација у националној економији преко државних наруџбина и стимулисања приватног бизниса. Све су то правилне идеје и кораци. Важно је да се они реализују не само комплексно, него и у циљу зарад кога су и замишљене.

националној економији преко државних наруџбина и стимулисања приватног бизниса. Све су то правилне идеје и кораци. Важно је да се они реализују не само комплексно, него и у циљу зарад кога су и замишљене.. Председник САД – водеће у технолошком погледу земље света – поседује две рези денције: веома скромну Белу кућу у Вашингтону, у којој је осим њега смеш тен значајан део администрације, и још скромнији Кем-Дејвид у држави Мери ленд. Кем-Дејвид сваког ко дође из бившег СССР својим грађевинама и местом на коме се налази одмах подсећа на пионирски логор, каквих је било подоста у Совјетском Савезу. Али то не смета

председнику да руководи најутицајнијом земљом; напротив, ствара правилну радну атмосферу. Ако дођете у било који од иновативних центара САД, па и у чувену Силиконску долину, ни тамо нећете видети фундаменталне грађевине украшене мермером и позлаћеним наме штајем – само минималистички стил у комбинацији са свим неопходним усло вима за рад. Стварање правилне ства ралачке атмосфере главни је задатак руске технолошке револуције. Наравно, важни су научни радови, потребни су научници из иностранства итд., али без слободне стваралачке атмосфере све би то било само имитација иновативног развоја, у најбољем случају способног, као што се то

Пионирски логор у САД Председник САД – водеће у технолошком погледу земље света – поседује две резиденције: веома скромну Белу кућу у Вашингтону, у којој је осим њега смештен значајан део администрације, и још скромнији Кем-Дејвид у држави Мериленд. Кем-Дејвид сваког ко дође из бившег СССР својим грађевинама и местом на коме се налази одмах подсећа на пионирски логор, каквих је било подоста у Совјетском Савезу. Али то не смета председнику да руководи најутицајнијом земљом; напротив, ствара правилну радну атмосферу. Ако дођете у било који од иновативних центара САД, па и у чувену Силиконску долину, ни тамо нећете видети фундаменталне грађевине украшене мермером и позлаћеним намештајем – само минималистички стил у комбинацији са свим неопходним условима за рад.

десило својевремено у Јапану, да доводи до савршенства туђе купљене разраде и идеје. То уопште није оно о чему говори Медведев. За формирање такве атмосфере Русији није важно довођење научника из иностранства, нити су јој важне нове грађевине, већ јој је важно да створи гаранције за поуздану правну заштиту интелектуалног производа, права на изуме и иновације, а такође могућност за научнике да добро зарађују захваљујући резултатима свог рада. На пример, практично свака истраживачка група у Америци има у суседној просторији своју приватну компанију, која ради по моделу „старт-апа“, чији је задатак да у случају успеха истраживачке етапе одмах капитализује исту и почне доносити приходе. То јест, да трансформише науку у бизнис. Наука, иновације, истраживања, челне технологије итд. – то је поље за индивидуалисте који гледају на државу као помоћника, а не као газду. Ако држава у Русији успе да одигра управо такву улогу, може се рачунати на успех пројекта руског председника. У крајњој линији, тако то ја данас видим из Вашингтона. 5

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Виктор ИВАНОВ, председник Државног антинаркотичког комитет

Разговор водио: Иван ЈЕГОРОВ

осијскаја газета: Викторе Петровичу, колико је данас озбиљан наркотички про блем за нашу земљу и заш то управо Русија треба да буде прва на путу авганистанске наркоопасности?

Иванов: Прошле године у Авганистану је произведено два пута више нар котика, него што је пре десет година производио цео свет. Због тог проблема страда око 100 земаља, укључујући Русију и Европу. Тржиште опијата у свету процењује се приближно на 65 милијарди долара. Петина те суме отпада на Русију. По обиму потрошње опијата прошле године земље Европске уније су избиле на прво место, са 711 тона. Русија је на другом месту са 549 тона. Сваке године у Европи од наркотика умире 10 000 људи, што је 50 пута више од губитака европског контингента у рату у Авганистану. Истина, у Русији су те бројке још катастрофалније. Уз мање становника, ми годишње губимо 30 000 људи, од чега апсолутну већину чини омладина. Пошто је наша земља главна жртва авганистанске наркопроизводње, уп раво Русија треба да стане на чело светског покрета за њену ликвидацију у оквирима антинаркотичке коалиције. Без преувеличавања, наркоопасност је постала један од главних проблема XXI века, толико озбиљан као и Други светски рат у XX веку. Зато без заједничких напора земаља Европске уније, НАТО и Русије није могуће решити тај проблем. РГ: Међутим, Русија и команда НАТО имају различите прилазе уништавању сетвених површина опијумског мака у Авганистану.

Иванов: Да, то је истина. На пример, господин Холбрук, специјални представ ник САД у Авганистану и Пакистану, 6

Мил

мали

Председник Државног антинаркотичког комитета, шеф Федералне службе за контролу промета наркотика, Виктор Иванов, специјално за „Росијскују газету“ говорио је како ће се спровести у живот иницијатива председника Русије Дмитрија Медведева на стварању међународне коалиције против авганистанске наркоопасности каже да у Авганистану није потребно уништавати биљке које садрже нарко тике. Тобоже, то ствара радна места за сељаке, који се не укључују у редове талибана и не убијају америчке војнике. Међутим, самим тим они фактички дају индулгенцију наркобаронима. Отприлике је исто изјавио у марту и представник НАТО Џејмс Апатурај, по чијем мишљењу није могуће одузети авганистанским фармерима једини извор прихода без давања алтернативе. Осим тога, НАТО сматра да ће борба против наркотика одвлачити војску од борбе против тероризма. То је веома погрешно мишљење. Напротив, борбене операције су створиле повољне услове

за одгајање опијумског мака. Сада је на узгајању опијумског мака ангажовано до три и по милиона авганистанских сељака, који при том добијају ситне паре. А лавовски део новца од наркотика одлази управо за подршку терористичких и екстремистичких група, како у самом Авганистану, тако и широм света.

РГ: А ако НАТО каже: „Добро, изво лите и пошаљите у Авганистан своју војску и наркополицајце, па сами уништавајте сетвене површине мака, а ми ћемо се у то време мирно бавити талибанима“?

Иванов: Ја сматрам да решавање кон фликта у Авганистану војним методама

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

та, шеф Федералне службе за контролу промета наркотицима

лион

их доза Досије „РГ“

Хероинска опасност директно утиче на ситуацију у нашој земљи, у којој је број наркомана достигао два и по милиона, а 90 процената њих употребљава авганистански хероин. Више од половине су млади људи до 30 година. Око 30 000 људи сваке године умире у Русији од наркоманије, а још 80 000 конзумира дрогу по први пут.Сваки четврти предмет који разматрају руски судови повезан је са наркотицима. То је више предмета него што се разматра по кривичном члану за крађу. Прошле године је због незаконитог промета наркотицима поднето 120 000 кривичних пријава. У Русији је 2009. године ликвидирано 6500 приручних лабораторија и спречене су испоруке скоро 10 000 велепродајних партија наркотика, а из оптицаја је одузето 700 милиона појединачних доза. фото: AP

није могуће, и ми не треба да учествујемо у војним операцијама НАТО у тој земљи. Најважнији задатак наше политике јесте уништавање поља мака. При том није потребно да се бацају бомбе на поља мака. Американци су у Колумбији успели да униште око 80 процената незаконитих сетвених површина коке методом дефолијације, расипајући из ваздуха специјалне реагенсе. Тако је 2008. године од коке ослобођено скоро 230 000 хектара. У Авганистану је те исте године механичким путем уништено тек око 5500 хектара плантажа опијумског мака, што чини свега 3 процента од укупне сетвене површине . РГ: Може ли се узгајање опијума учи

нити неповољним занимањем?

Иванов: Како би култивисање мака пос тало неповољно занимање, потребно је уништити до 50 процената сетвених пов ршина. Ми морамо бити забринути због тога што, док војска алијансе заједно са авганистанским војницима чисти од талибана велику нарко-провинцију Гилменд, у три северне провинције као на квасцу расте опијумски мак. Управо на северу се налази значајан број нар колабораторија. А приближавање нар копоља лабораторијама појефтињује трошкове за транспорт наркотика. Повећању незаконитих сетвених пов ршина доприноси и евидентна поли тика одустајања од уништавања поља

мака. Рад на њиховом уништавању се декларише као неефикасан и скуп. По кушајмо погледати на ту ситуацију очи ма авганистанских сељака: приход од пољопривредних култура није гаранто ван, ризик од уништавања незаконитих плодова њиховог рада је значајно смањен, а при том постоје купци мака, који плаћају кешом. Како су авганистански сељаци решили тај задатак, ми смо већ видели у извештају ОУН за 2009. годину. Закључак је недвосмислен примена војних метода уништавања сетвених површина и нарколабораторија неопходна је и оправдана. Ми радимо на томе да у то убедимо светску јавност и наше америчке колеге. 7

политика На пример, господин Холбрук, специјални представник САД у Авганистану и Пакистану, каже да у Авганистану није потребно уништавати биљке које садрже наркотике. Тобоже, то ствара радна места за сељаке, који се не укључују у редове талибана и не убијају америчке војнике РГ: И предузима ли Русија некакве конкретне мере у борби?

Иванов: Наш план од седам тачака, који се назива „Радуга-2“, свима је поз нат, и до данас нико није изнео ника кве примедбе на исти. Међу конкретним предлозима је и хемијско уништавање сетвених површина. На пример, постоји познати препарат за уништавање корова, глифосад, који није штетан по здравље, али уништава у корену засаде опијумског мака. Постоје и административно-правне мере, као што је стварање катастра земљишта авганистанских земљопо седника. Ако на земљишту расте опи јумски мак, онда то значи да је власник највероватније умешан у наркотрговину, па према томе авганистанска влада има право да конфискује то земљиште.

Родна година” на авганистанским пољима опијумског мака

”

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Баријере за нарколабараторије РГ: Могу ли се поставити баријере за нарколабораторије?

Иванов: Да би се тачно утврдило одакле долазе ресурси, неопходно је извршити њихово обавезно хемијско маркирање. То ће нам омогућити да добијемо податке одакле стиже ова или она сировина која се користи за производњу хероина. За производњу наркотичких средстава, као што је познато, потребна је велика количина материјала, чији је транспорт лакше пратити него наркотрафик. Као хемијски реактиви, поред осталих, користе се неке киселине, сирћетни анхидрид, а операције са њима, тим пре са већим количинама тих материја, могу сведочити о умешаности у производњу наркотика. По маркирању се може одредити произвођач и пратити маршрута кретања. Разуме се, није довољно уништити сетвене површине и пратити кретање сировина, потребно је стварати економију

Авганистана и инвестирати у њу. Са доласком војске коалиције ништа ново тамо није изграђено, само је порушено старо; 142 објекта које су изградили још совјетски стручњаци и данданас чине окосницу економије Авганистана. Сва та питања ће се управо и разматрати на међународном форуму у Москви, 9. јуна. На форуму ће учествовати шефови антинаркотичких и правосудних ресора различитих земаља света, државни и политички руководиоци, познати експерти, руски и инострани новинари, као и представници ОУН, Организације споразума о колективној безбедности (ОСКБ), НАТО, Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и друге међународне организације. Надам се да ће овако репрезентативни форум представљати напредак у оцени тог заоштреног општесветског проблема од стране међународне јавности.

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

У Русији данас нелегално ради око четири милиона странаца

Гости су дошли да раде

Пише: Марина ГРИЦЈУК

транцима који у Русији раде у приватном сектору од јула је већ издато преко 60 000 патената. Најактивније се ради у Сибирском федерал ном округу, иако се у почетку претпо стављало да ће Москва постати лидер. О овоме је говорио директор Федералне фото: Иља Варламов миграционе службе (ФМС), Константин Ромодановски. Подсетимо да су од 1. јула ступиле на снагу измене у законодавству, према који „Пасошко-визни сервис“ бави се „спајањем“ ма имигранти који раде странаца и послодаваца ФГУП ФМС. као дадиље, вртлари, или Прекршиоци правила, ако буду откривени, обављају адаптације у ста кажњавају се или протерују из земље. За новима руских грађана, треба осам месеци ове године ФМС је казнио да набаве патент за хиљаду илегалце са преко пет милијарди рубаља, рубаља месечно. То им потом 16 000 странаца је протерано (углавном на даје право да се у току године њихов лични рачун или рачун послодавца). несметано налазе у Русији Преко 25 000 људи добило је забрану уласка и обављају посао који неће у Русију. „Из којих разлога – решиће суд“, доносити профит онима ко их прецизирао је шеф ресора. ангажује, то јест, који прак тично помажу у кући или у викендици. Данас у Русији нелегално допутује у земљу као квалификовани ради око четири милиона странаца. То стручњак. Како је на конференцији за су подаци ФМС. „На дан 1. септембра на штампу објаснила заменик директора територији наше земље налазило се преко ФМС Јекатерина Јегорова, сваке године 7 157 000 странаца. Од тог броја 960 000 Министарство за економски развој и су они који имају дозволу за рад“, навео Министарство здравства и социјалног је статистику Ромодановски. „Око 250 развоја одређују списак професија и 000 људи је добило боравак, привремени занимања чији представници могу боравак итд. Још око милион људи доћи на рад у нашу земљу мимо квота. су они који су дошли на школовање, „На пример, то су стручњаци у области лечење, или су гости. Од преосталих пет науке“, прецизирала је она. Данас у милиона, 85 процената су радно спо Русији таквих има 6800 људи. собни људи. И највероватније је да они Трећи начин предвиђен је за високо незаконито и раде.“ Данас се имигрант квалификоване стручњаке. То су може легално запослити у Русији на пет они којима је послодавац спреман да начина. Први, и најраспрострањенији, исплаћује плату од два милиона руба јесте да добије обичну дозволу за рад. ља годишње, независно од тога коју То, по правилу, користе људи радничких квалификацију поседују имигранти и занимања. Други начин је да имигрант које образовање имају. Али, ако су у

Казне за илегалце

предузећу спремни да им плате и више, значи да им и држава излази у сусрет. Даје им се могућност да се слободно крећу по земљи, да живе са члановима породица, плаћају порез на приход не 30 процената као остали имигранти, већ 13 процената, као староседеоци - Руси, и добијају дозволу за боравак по поједностављеној процедури. При родно да такви стручњаци долазе ми мо утврђених квота. „Странци такву имиграциону карту називају златном“, појаснио је Константин Ромодановски. Та норма важи од 1. јула. За то време документа је предало 698 људи, и тек нешто мање од половине је добило тај статус. То је четврти начин да се добије патент. И најзад, пети начин јесте да се дође организовано, одређеном пос лодавцу, на одређену дужност и плату. Ромодановски је такође још једном поновио мишљење да у земљама ЗНД треба стварати центре за професионалну обуку за људе који желе да дођу у Русију. Тамо, поред осталог, треба да се обучавају за рад на савременој техници и опреми. „Сматрам да је то важно за перспективни развој наше економије. Нама је потребна квалификована радна снага“, изјавио је шеф ФМС, и додао да центри могу помоћи странцима да се интегришу у руско друштво. То је још актуелније у контексту демографског пада, који се може комнпензирати једино на рачун прилива имиграната. 9

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Михаил ГОРБАЧОВ, бивши председник СССР

ПЕРЕСТРОЈКА 25 година касније

Радикали су нас подстицали, конзервативци саплитали. И једни, и други сносе главну кривицу за оно што се потом догодило. Али ја не скидам одговорност са себе – ми, реформатори, допустили смо грешке, које су скупо коштале и нас, и земљу

ерестројка, која је у нашој зем љи почела пре 25 година, током свих тих година била је предмет жучних дискусија. Данас су се оне разбуктале новом снагом. Није ствар само у њеном „јубилеју“, већ у томе што се данас у Русији оштро осећа потреба за променама. У таквим трену цима обраћање искуству прошлости је и природно, и неопходно. Перестројка је почела зато, што је у друштву и у руководству земље створено уверење: овако се даље не може живети. Систем, створен у СССР под паролама социјализма, по цену превеликих напо ра, губитака и жртава, омогућио је да се створи фундамент индустријске моћи земље. У екстремалним условима он је функционисао. Али у нормалним – земљу је осуђивао на стагнацију. То је било јасно и новој генерацији руко водилаца и оним представницима „ста ре гарде“, који су навијали за будућност земље. Сећам се разговора са А.А. Громи ком (министар иностраних послова) неколико сати пре пленума ЦК партије, на коме је требало да се изабере нови ге нерални секретар. Андреј Андрејевич се сложио: предстоје велике промене, али ма како их било тешко решавати, оне су животно неопходне. Често питају: јесмо ли ми, лаћајући се перестројке, схватали смисао заокрета, који је требало начинити? И јесмо, и нисмо сасвим, и нисмо одјед 10

ном. Било је прилично јасно чега треба да се одлучно одрекнемо – ригидног идео лошког, политичког и економског систе ма, од директне конфронтације и незадр живе трке у наоружавању. То је наишло на пуну подршку у друштву уз изнуђени прећутни неутралитет, па чак и подсти цање од стране оних најзагриженијих, како се потом испоставило, привржени ка стаљинизма. Кудикамо је теже било пронаћи одговор на друго питање: у ком правцу идемо, и чему стремимо? У трагању за одговором

На почетку 21. века наша земља је стигла до стања хаоса и полураспада. У таквим околностима одлучне, оштре мере, па чак и елементи ауторитаризма, оправдавају себе. Зато сам ја подржао оно што је учинио Владимир Путин у првом периоду свог председниковања. И не само ја: 70-80 процената становништва подржавало га је, и мислим да су били у праву

ми смо за кратко време превалили вели ки пут – од рестаурације постојећег сис тема до схватања неопходности његове замене. Али је непромењен остао мој из бор – промене, чак и оне најрадикалније, морају имати еволуциони карактер, како не би смо преламали земљу и њене људе преко колена, како би смо избегли крв. Није било лако одржати тај курс у ситу ацији повећавајућих у друштву противу речности. Радикали су нас подстицали, конзервативци саплитали. И једни, и други сносе главну кривицу за оно што се потом догодило. Али ја не скидам од говорност са себе – ми, реформатори, до пустили смо грешке, које су скупо кошта ле и нас, и земљу. Главна од тих грешака је у томе, што смо закаснили са реформисањем партије. И она се из иницијатора перестројке трансформисала у њену кочницу. Висока партијска бирократија организовала је пуч ГКЧП, због кога је перестројка и прекинута. Ми смо закаснили са реформисањем савеза република, које су у годинама заједничког постојања превалиле велики пут. Биле су то збиља државе, са својом економијом, својом елитом. Требало је пронаћи облик њиховог постојања као суверених, самосталних држава у децен трализованом, демократском савезу. На референдуму у марту 1991. године пре ко 70 процената становништва земље подржало је идеју обновљеног савеза.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Неопходна модернизација земље

фото: Николај Корољев

Али после пуча, који је ослабио моје позиције као председника земље, савез се није могао сачувати.Постојале су и друге грешке: у вртлогу политичких заврзлама ми смо испустили економска питања и људи нам нису опростили дефицит на потрошачком тржишту, редове за купо вину робе широке потрошње. Све је то било. И ма шта говорили моји критичари, достигнућа перестројке су неспорна. Главно од њих био је напредак ка слободи и демократији. И све анкете показују: чак и они, који се критички односе према перестројци и њеним лидерима, лично према мени, цене њене тековине – одустајање од тоталитарног уређења, слободу говора, окупљања, веро исповести, слободу кретања, политички и економски плурализам. После прекида перестројке руско руко водство је начинило избор у корист „ра дикалне“ варијанте реформи. Та „шок терапија“ показала се кудикамо те жом од саме болести. Значајни слојеви становништва нашли су се на ивици сиромаштва и беде, а распон у приходима појединих група становништва био је један од највећих у свету. Озбиљан уда рац нанесен је по социјалној сфери – здравству, образовању, култури. Почела је деиндустријализација земље, њена еко номија се нашла у пуној зависности од

извоза нафте и гаса. На почетку 21. века наша земља је стигла до стања хаоса и полураспада. Свеопшта деградација до такла је и демократске процесе. Избори 1996. године, као и процес предаје власти наименованом „наследнику“ 2000. годи не, били су демократски само формално, али не и суштински. Већ тада се код мене појавила бојазан за судбину демократије у земљи. Али смо ми ипак схватали: у ситу ацији, када је на карту стављено само пос тојање Русије, није се могло радити „по уџбеницима“. У таквим околностима од лучне, оштре мере, па чак и елементи ау торитаризма, оправдавају себе. Зато сам ја подржао оно што је учинио Владимир Путин у првом периоду свог председни ковања. И не само ја: 70-80 процената ста новништва подржавало га је, и мислим да су били у праву. Међутим, стабилизација ситуације у земљи не може бити једини и коначни циљ. Главни циљ јесте развој, модернизација земље, освајање лидерс ких позиција у глобалном, узајамно по везаном свету. Последње године нису приближиле Русију том циљу. И то без обзира на то, што смо током десет година имали веома повољне цене наших основ них извозних роба – нафте и гаса. Глобал на криза ударила је по Русији снажније, него по другим земљама. И у томе немамо кога другог кривити до сами себе.

По мом дубоком уверењу, земља може сигурно ићи напред једино путем демократије. А овде је током последњих година много штошта пропуштено. Изгубљена је динамика у демократским процесима, умногоме смо се откотрљали уназад. Све основне одлуке доноси извршна власт, и само их потврђује парламент, а независност судова је под великим знаком питања. Ми немамо такав партијски систем који би омогућавао да се осигура победа реалне већине и у исто време узима у обзир мишљење мањине и омогући опозицији да делује. Појачава се утисак да се власт плаши и грађанског друштва, да жели све контролисати. Али ми смо већ тамо били! Нећемо ваљда поново тамо? Мишљења сам да назад нико неће, па ни руководство земље. Незадовољство садашњом ситуацијом у последње време се појачава. Ја осећам забринутост у речима председника Дмитрија Медведева када он пита: „Да ли ми и даље треба да вучемо у нашу будућност примитивну сировинску економију, хроничну корупцију“? Може ли нам одговарати ситуација када је „државни апарат у нас највећи послодавац, најактивнији издавач, најбољи продуцент, сам себи суд, сам себи партија и на крају крајева, сам себи народ“? Снажније се не може казати. Слажем се са председником. Слажем се са његовом идејом о модернизацији. Али од модернизације неће бити ништа ако људи остану по страни, ако се опет нађу у улози пиона. А да би се они осетили грађанима и заиста постали то, постоји само један рецепт: демократија, правна држава, отворени, поштени дијалог власти са народом. Нама смета страх. И у друштву, и у власти постоји бојазан неће ли нова етапа демократизације довести до нестабилности, па чак и хаоса. Ту бојазан треба превладати, зато што је у политици страх лош саветник. Данас у нашем друштву има више слободних, самосталних људи, способних да преузму одговорност и да подрже демократске процесе. Али много сада зависи од тога, како ће у тој ситуацији деловати власт. 11

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Институт за савремени развој презентовао реферат о „Русија 21. века“

Лик жељенe сутрашњице

вој план модернизације земље на свим фронтовима презен тoвали су новинарима у Инс тит уту за савремени развој аутори реферата „Русија 21. века – лик жељене сутрашњице“. Игор Јургенс одмах је упозорио да, иако је реферат написан у жанру есеја, у њему се ипак садрже не само тезе–машта, него и „цртежи“ њихове реализације. Директор Института и један од аутора реферата Игор Јургенс, одмах је упозо рио да, иако је реферат написан у жанру есеја, у њему се ипак садрже не само тезе–машта, него и „цртежи“ њихове реализације. „Ми знамо најкраће и реалне путеве ка модернизацији. Постоје двадесет четири темељита практична рада“, самоуверено је изјавио Игор Јургенс. Међутим, подвукао је он, смисао и феномен модернизације је у томе да она треба да почне свуда и одмах – од преуређења државне упра ве, обновљеног изборног и судског система, финансијских институција, социјалне сфере, једном речју − да прожме целокупно грађанско друштво, све производне и друштвене односе. Али, за сада, по речима Јургенса, тек два процента елитних групација у земљи (што је 0,5 процената укупног становништва), подржава комплексну модернизацију (а не њену имитацију), која би сместила Русију у ред суперсила, које праве бал у 21. веку. Зато у ИНСОР-у сматрају да је главни циљ реферата најшира друштвена расправа у Русији, „са свима онима који се не слажу са нама“, подвукао је Јургенс. Један од најкомплетнијих одељака ре ферата посвећен је „руском економ ском чуду“. Ево како га виде аутори. Као прво, Русија заузима стабилну позицију међу светским економским лидерима. Земља није кренула традиционалним путем од екстраиндустријализације ка постиндустријском друштву. А користећи конкурентне сировинске и енергетске предности, почела је усмеравати растуће приходе у развој високих технологија. При том, разоткривајући иновативни потенцијал енергосировинског сектора, Русија је

у одговарајуће инвестиције трошила 4 до 5 процената БДП сваке године. Осим тога, земља је постала један од водећих извозника пољопривредних производа и гарант светске прехрамбене безбед ности. Реализовала је и крупне међу народне пројекте. Друго, Русија је превладала „тешку рус ку болест“ – „проклете сировинске зави сности“. Држава је дупло смањила своје присуство у економији. И сада њен удео у БДП већ не премашује 30 процената. Подсетимо да је данас тај удео преко 50 процената. Треће, национални финансијски сист ем је освојио признање у свет у. То се до годило захваљујући ниској инфлацији, не већој од три процента, статусу рубље као валуте међународног обрачуна, јер рубаљски дужнички инструменти улазе у састав валутних резерви свих наци оналних банака водећих земаља, а такође и захваљујући стабилности буџета свих нивоа – дефицит федералног буџета не премашује два процента БДП. Четврто, у земљи је створена идеална конкурентска средина, а ситуација када се до 40 процената индустријских предузећа налазило изван било как вих конкурентских односа је забо рављена. Томе је помогла ригидна, али предвидива антимонополска поли тика, оријентисана не на величину

компанија, већ на контролу њиховог тржишног понашања. Бизнис је сре ћан. Пето, својина је стабилно заш тићена не само законом, него и политиком узајамних односа државе и бизниса. Пресечени су отимачина и прикривена национализација, мешање органа власти у расподелу прихода пословних компанија. Резултат тога је да бизнис добро функционише. Шесто, свеобухватне реформе догодиле су се и у банкарском систему. У земљи послује око 250 до 300 банака чији је минимални довољни капитал једна милијарда рубаља. Државне банке су приватизоване, а држава је у јединицама задржала њихов преостали блокирајући пакет. При том су у банкарском сектору створене мале и средње кредитне институције са посебним статусом: кредитни кооперативи, микрофи нансијски центри, штедионице итд. Они омогућавају да финансијске услуге буду доступне становништву и у најудаљенијим местима Русије. Седмо, доступност кредита, финан сијских услуга и прихватљиво порес ко оптерећење, осигурали су изба лансирани развој крупног, средњег и малог бизниса. При том удео последњег у БДП износи 40 до 45 процената, и он је више од половине концентрисан на производњу иновација.

Пишите шта мислите Новинари су се код аутора реферата заинтересовали да ли је на путу ка реалној модернизацији потребан некакав надресорски орган. На то је Игор Јургенс рекао да „орган одговоран за модернизацију“ у Русији он категорички одбацује. По његовим речима, данас се сматра да је неформални лидер у тој сфери шеф корпорације нанотехнологија и члан РСПП, Анатолиј Чубајс. Он је баш ових дана представио у РСПП приоритетни план модернизације царине под условним називом „Зелени коридор“. Последње неугодно питање које су новинари поставили Јургенсу било је да ли за реферат–машту зна председник земље Дмитриј Медведев, и, ако зна, није ли онда реферат директна инструкција за рад владе. У одговору је Јургенс директно рекао да, пошто је председник земље и председник надзорног савета Института за савремени развој, он је финални текст реферата читао, а пре његове припреме инструирао је ауторе речима: „Пишите шта мислите, не осврћите се на власт.“

догађаји

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Русија и Норвешка окончалe спор око територија у Баренцевом мору и Северном леденом океану

На Арктику се може и без нато Пише: Сјузана ФАРИЗОВА, (лист „Известија“)

ринципијелни договор о раз граничењу морског прос тора измеђ у Русије и Норвешке по стигнут је у току посете Дми трија Медведева Ослу, апри ла ове године. Тада су земље одлучиле да већ ове јесени потпишу завршни документ. Сада је тај договор добио и конкретан облик. Од сада ће Русија и Норвешка заједнички разрађивати при родне ресурсе, који се налазе на пог раничној територији на површини од око 200 000 квадратних километара. Од седамдесетих година прошлог века на разраду налазишта нафте и гаса у тој зони био је уведен мораторијум. Сада ће, сагласно споразуму, Русија и Норвешка створити заједничка предузећа, која ће се у почетној етапи бавити геолошким истраживањима у том делу Баренцевог мора. „Заједничко освајање територија је и најбољи прилаз“, изјавио је Дмитриј Медведев на конференцији за штампу након потписивања споразума. „То удру жује напоре, новац и технологије.“ „Основни принцип је да се свако на лазиште које пресеца линија разграни чења може експлоатисати искључиво за једнички и као једна целина“, објаснили су са своје стране у руској делегацији. Како је изјавио министар за природне рес урсе Јуриј Трутњов, истраживање налазишта на том простору трајаће најмање десет година. Тек након тога ће се моћи приступити њиховом освајању. На Арктику ће, за сада, радити две руске компаније – „Гаспром“ и „Росњефт“. Ме ђутим, касније списак компанија може бити проширен. По речима Трутњова, ако тржиште за пласман гаса не буде велико, у случају са нафтом тржиште

фото: AP

ће бити знатно шире. Интересовање за ову територију је разумљиво: према прелиминарним оценама, тамо се налази до два процента свих светских резерви нафте и гаса. Осим тога, те територијалне воде су богате рибом. Споразумом су предвиђени једнаки услови за рибарење и за норвешке и за руске рибаре у акваторијуму Баренцевог мора и Северног леденог океана. „Споразум не мења квоте и услове за доступност рибљим ресурсима руским и норвешким рибарима“, објаснио је пре мијер Столтенберг. Обојица лидера су се сложила да је споразум од „историјског значаја“, јер су ка његовом потписивању стране ишле четири деценије. Треба такође имати у виду да, према арктичкој стратегији Русије, Арктик до 2016. године треба да постане стратешка ресурсна база наше земље. Своје интересовање за регион не крију ни суседне државе – САД и Канада. Штавише, у последње време НАТО испољава све већи интерес за арктички регион. А низ званичника Норвешке већ је успело да подржи укључивање Арктика у интересну сферу војног блока. „У чему је смисао таквих изјава и шта од њих очекивати?“, упитала су „Из вес тија“ Дмитрија Медведева и Јенса Столтенберга.

„Чак и у периоду „хладног рата“ између НАТО и Руске Федерације, ми смо нас тавили да сарађујемо са Русијом. И сарадња са НАТО, са своје стане, не смета нашој сарадњи са Русијом на се веру. Постоји таква ствар као што је „партнерство за мир“. И ја не видим никакав проблем у присуству снага НА ТО у арктичком региону“, изјавио је премијер Норвешке. Руски лидер био је категоричнији. Дмитриј Медведев је приметио да је Арктик зона мирне делатности. Русија не дели бојазан о евент уалним конфликтима за поделу територије и економских зона, и сматра да је проблеме потребно решавати путем компромиса, а не војне силе. „По мом мишљењу, на Арктику се може и сасвим без НАТО. То је онај део наших богатстава који не спада у војне задатке. Наравно, НАТО води своју политику, њу одређује сама алијанса. Русија, наравно, са пажњом прати так ву активност. Пошто је Арктик зона мирне сарадње, прис уство војног фак тора у том региону отвара додатна питања. И засигурно да перспективе сарадње са Норвешком на Арктику не повезујем са експанзијом НАТО. Ми бисмо желели да видимо зону арктичке сарадње као мирну и спокојну“, рекао је руски лидер. 13

догађаји и коментари

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Генерални секретар ОЕБС Перен де Бришамбо, ексклузивно за

Учим руски вике Разговор водио: Јевгениј ШЕСТАКОВ

еликo хвала“ – каже, опрашта јући се са мном, на добром рус ком, практично без акцента, генерални секретар ОЕБС Пе рен де Бришамбо. Висок, отмен, са пријатним осмехом, он по нечему личи на руководиоца великог предузећа. Онај исти пажљиви поглед, којим истовремено проучава и оцењуује саговорника, она иста способност да реагује на непланирана питања. РГ: Причали су ми да сте у прве три године, док сте били на положају руководиоца ОЕБС, изјутра и током викенда учили руски језик. И колико сте далеко догурали? Је ли у вашем животу било ситуација када сте себи говорили – штета што не знам довољно руски језик?

Перен де Бришамбо: Наравно. На при мер, за време овог нашег разговора данас, желео бих да руски знам боље. Ја и даље учим руски. Међутим, у не ком тренутку када је било нарочито много озбиљних догађаја, једноставно сам направио паузу у учењу. Сада сам поново обновио вежбе. РГ: Русија је у више наврата крити ковала ОЕБС. Сматрате ли ту критику оправданом, и које се данас реформе спроводе у ОЕБС?

Де Бришамбо: По мени, ОЕБС одражава односе међу земљама учесницима ор ганизације. То је својеврсно огледало тенденција у савременој Европи. И оно разочарање, које исказује руска делегација у ОЕБС, такође је одраз дискомфорне ситуације у којој се ваша земља, по њеном сопственом мишљењу, налази у ширем европском контексту. ОЕБС се стално мења, прилагођава новим условима. Мишљења сам да колективни принцип консензуса не противречи руским интересима. РГ: Све до сада на Западу је у моди била руска реч „перестројка“. Сада је тај термин замењен „ресетовањем“. Како се „ресетовање“ испољава у 14

фото: ИТАР-Тасс

Утисци из Москве РГ: Боравили сте у Москви. Које најснажније утиске носите са путовања у Русију?

Де Бришамбо: Отворено говорећи, најснажнији утисак приликом посете Москви биле су тешкоће у кретању по граду због огромног броја возила. Али ја то третирам као знак да се ваша престоница стално развија. раду ОЕБС?

Де Бришамбо: Допустићу себи да будем отворен. За сада, унутар организације ми не видимо ресетовање у односима између Русије и САД. Али ипак очекујемо да ће тај нови дух сарадње на неки начин наћи одраза и у раду

ОЕБС. Можда ће се то десити ускоро, када буде завршен споразум о смањењу стратешког офанзивног наоружања између Москве и Вашингтона.

РГ: Шта кочи спровођење реформи унутар ОЕБС? Или је можда проблем у томе што чланови организације зад ржавају старо мишљење?

Де Бришамбо: ОЕБС, у оном облику у коме постоји, формиран је почетком деведесетих година двадесетог века. Тада су планови организације били далекосежни. У свету нема друге орга низације која се бави питањима без бедности и која ради на три правца - „војнополитичком“, „економском“ и „хуманитарном“. При том покушава да координира делатност на свим тим правцима. Владе, које стоје на изво ришту савременог ОЕБС, поставиле су организацији амбициозне задатке. Оне су мислиле да је могуће постићи

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

„Росијскују газету“

Москва скинула качкет

ендом П

Пише: Григориј РЕВЗИН (Коментатор листа „Комерсант“)

напредак у најширем кругу проблема. Наравно, реални живот је доказао: ситуација је кудикамо сложенија. Неоп ходно је доста времена да би се остварили постављени ци љеви, а при том треба да се стекну и одговарајуће окол ности. У делатности организације по стоје осетљиви моменти. Неке земље учеснице сматрају да је неопходан прогресивнији прилаз у постизању циљева. Друге опет сматрају да је потребно радити плански, без журбе. Русија придаје ве ћи значај неким питањима у раду организације. Тешкоће се састоје у томе да се нађе баланс између оних који су различитих погледа, и оних који на различит начин ана лизирају ситуацију.

РГ: Да ли вам се као ге нералном директору ОЕБС дешавало да реализујете одлуке са којима се сами нисте слагали? И која вам је од одлука које сте донели била најтежа?

Де Бришамбо: Одговор на оба ваша питања јесте ситуација када је требало да затворимо мисију ОЕБС у Грузији, почетком ове године. Она је играла важну улогу у посредничком раду у сређивању конфликтне ситуације у региону. Одлуку о затварању миси је било је сложено и донети и реа лизовати. Сматрам да је затварање мисије губитак за све земље учеснице ОЕБС. РГ: Да ли бисте желели да се и ваша деца, као ви, баве европском поли тиком?

Де Бришамбо: Мишљења сам да, ако се моја деца почну бавити политиком, то треба да буде глобална политика. Сви ми схватамо да проблеми у свету имају глобалну димензију. И управо на том нивоу они и треба да се решавају.

итање оцене Јурија Михајловича Лужкова питање је шта се оцењује и од када се оцењује. Док прест оничког градоначелника нису сменили, имао сам другачије полазне референце, и Москву сам упоређивао са европским престоницама. Или, упоређивао сам је са оним маштањем из 1992. године о томе како би предивно могао да изгледа мој град. Поставља се питање – откуд сад такво очекивање? Па он се није родио у Кицбилу, њега тамо маме да би умро у њему. Родио се он у Москви, поред Павелецке станице. Где се родио, такав је и постао, а постао је, истину говорећи, бољи него што је могао. Искрено је волео Москву. Наравно, љубав је опасна ствар. Можеш волети жену, и на крају пута она ће постати дама толико племенита и профињена, толико мудра и благонаклона према свету, да тренутак комуницирања са њом може оставити утисак да се догодило нешто право и помало чаробно. А може се претворити у неуредно одевену бабускару са одлута лим и жедним погледом, да ће тренутак разговора са њом код сваког оставити утисак да је посетио фарму свиња. И једно и друго може се родити кроз љубав, и то може бити снажно, страсно осећање. Са Москвом је, допустите, испало пре ово друго, него прво. Али је љубав била искрена. Он јој је даровао украсе, брилијанте зграда, огрлице од саобраћајних прсте нова. Али су му потурали више јеф тину бижутерију, фалсификате умес то антиквитета. Он се, искрено, није разумео, желео је да све изгледа што лепше. Био је фанатик изградње. Целих две деценије он је једном недељно обилазио московска градилишта и увек тамо помало руководио, понешто мењао, помало се мешао у све пројекте – то му је у природи, страст! Можда је то била несрећа, јер све чега се дотакнуо, веома се кварило. Он није умео да поштује туђе мишљење, архитекте му нису вределе ни гроша, мешао се у пројекте са идиотским идејама, свуда, као манијак; замислио би да направи подземни паркинг, али архитекте ни близу није пуштао, а ако је неку зграду требало срушити, изградити такву исту, само новију, унутра бољу, а

фото: ИТАР-Тасс

споља – све како је било, он је рушио и градио. Он је и уопште волео да све буде лепо. И слатко. Волео је уметнике, скулптуру. Оне чудне, наравно – Церетелија, Ши лова, Глазунова, Андријаку – њих да, бараке где је живео на Павелецкој, Губински институт – није му било до васпитавања укуса. Али је ценио сјај и оштрину живота. Волео је позориште, празнике и желео да сви буду весели и задовољни, играли су, да све изгледа не као живот, већ као мед. Сасвим руски човек. И захваљујући тој његовој страсти све је то постајало предмет јавног интересовања. Људи у Москви почели су се страствено интересовати за скулптуре, за архитектонске споменике, за нове зграде – тога не би било да није њега. Наравно, њих је више интересовала она негативна страна – шта су још срушили, какву гадост су изградили, какву су још бронзану наказу поставили – то је оно што их је занимало! А рецимо, класична музика мање је интересовала Јурија Михајловича – и где је она? Додуше, једино захваљујући Јурију Михајловичу, архитектура је постала предмет друштвеног интересовања. Са да ће, мислим, и то проћи. А на нечему више, опростите ми, немам на чему да му захваљујем. Москва је у последњих петнаест година доживела реконструкцију која је по размерама једнака стаљинској, и авангардној. Она је могла постати једна од светских прес тоница архитектуре. И није постала. Она је могла остати град са фрапантном историјом. И није остала. Како ко, а ја сам нерасположен 15

став

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Генерал Леонид ИВАШОВ открива шта се догађало на пре

Часна реч рус Ми смо најпре са представницима Пентагона постигли договор да војске оних држава које су учествовале у бомбардовању неће ући на Косово, а да ће југословенски граничари радити на граници заједно са натовским пограничним структурама. Како сам потом сазнао, ноћу је Талбот организовао Черномирдину телефонски разговор са Албертом Гором, и изјутра се Виктор Стјепанович понашао сасвим другачије

еонид ИВАШОВ је утицајном руском часопису „Итоги“ ис причао како је Черномирдин водио преговоре, и зашто је Олбрајтова телефонирала у Приштину.

О томе ко је главни у НАТО

Атмосферу у нашим билатералним односима увек је правила Америка... На једном од заседања Заједничког сталног савета, још пре догађаја на Косову, догодио се овакав случај. Ми смо изнели на разматрање пакет предлога за усавршавање система колективне безбедности. И ту одједном устаје министар одбране САД, господин Коен, и изјављује да се тог дана та питања неће разматрати. Природно, ја сам га подсетио на консензус, и изразио сумњу у то да је НАТО демократска организација, ако је овде већ успостављена америчка диктатура. Американци су били обес храбрени. Како се потом показало, од тренутка стварања НАТО, критика на адресу „старијег брата“ још се ни једном није чула у тој сали. И многима је било драго што су Американце најзад сместили тамо где им је место. Американци су својом надменошћу већ свима дојадили, па и саборцима у НАТО. То већ и није била велика тајна.

Треба ли слушати војнике?

На преговорима о Југославији нашу делегацију је у својству специјалног 16

представника предводио Виктор Черно мирдин, а америчку – Строуб Талбот. Дијалог су почели војници, и ми смо успели да се о много чему договоримо. На пример, о томе да војска оних држава које су учествовале у бомбардовању неће ући на Косово, а да ће југословенски граничари радити на граници заједно са натовским пограничним структурама. И што је најпринципијелнијe – Русија је

„Смрт председника Милошевића у ћелији није била случајна. Као прво, процес се није одвијао у корист НАТО. Друго, Слободан није био сломљен. Сваки његов говор у суду имао је карактер напада. Они нису знали како да зауставе бујицу тих информација“ по том споразуму на Косову добила под своју надлежност одједном неколико сектора, у којима су већином живели Срби, што је и било сасвим логично. Након што сам саопштио резултате, Черномирдин је чак прекорео сараднике МИП, који су у дијалогу са Строубом Талботом остали на мртвој тачки. Тамо

се процес заиста одужио, и зато сам се зачудио када је увече Черномирдин одједном рекао: „Леониде Григорјевичу, ви и генерал Заварзин идите да се одморите, а ми ћемо још порадити“. Како сам потом сазнао, ноћу је Талбот организовао Черномирдину телефонски разговор са Албертом Гором, и изјутра се Виктор Стјепанович понашао сасвим другачије. Отварајући пленарно заседање, устаје Строуб Талбот, и изјављује да америчка страна располаже новим текстом спо разума, који треба да се размотри. Виктор Стјепанович пристаје. Ја сам се, природно, збунио. Како се може раз матрати текст који уопште нисмо ни видели? Предложио сам да се вратимо у Москву, да пажљиво проучимо нову варијанту и да америчкој страни дамо одговор приликом наредне рунде. Ме ђутим, последња је реч шефа делегације, али је Виктор Стјепанович био веома расположен : „ Дајте“, казао је, „да ипак послушамо Талбота, само у преводу на руски.“Ја сам инсистирао: „Викторе Стјепановичу, саслушаћемо Талбота, сести у авион и полетети у Москву“. „Тамо ћемо видети камо летимо...“ парирао је Черномирдин већ иритиран. Талбот је почео да чита своју варијанту, и када се испоставило да су сви наши договори са америчким војницима избачени, ја сам га прекинуо и замолио за објашњење од генерала Фогелсона. Овај је саопштио: за све што смо се

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

еговорима током бомбардовања Србије 1999. године

ског официра Биографија генерала Ивашова Леонид Григорјевич Ивашов је председник Академије за геополитичке проблеме, генерал-пуковник, доктор историјских наука, професор. Године 1974. завршио је Војну академију „Фрунзе“, био помоћник министра одбране СССР, маршала Дмитрија Устинова. Године 1987. постављен је за начелника управе пословима Министарства одбране. Од 1996. до 2001. године је начелник главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране. Активни је противник ширења НАТО на Исток. Иницијатор је уласка руских десантних снага у Приштину. Од августа 1999. године је начелник штаба за координацију војне сарадње држава – чланица ЗНД. Аутор је преко седамсто научних радова и публикација. Предаје геополитку на МГИМО и МГУ, члан је Академије националне безбедности.

претходно договорили добили смо саг ласност Пентагона. Онда је Черномир дин упитао Талбота: „Строуб, хоћемо ли слушати наше војнике?“ „Нећемо, Викторе Стјепановичу!“ „Онда читај даље... “ А даље је Черномирдин прихва тио варијанту америчке стране. Према тој варијанти споразума, коју је он потписао, ми не само да нисмо имали свој сектор на Косову, него је Русија и уопште искључена из мировног процеса.

О почетку бомбардовања

фото: РИА Новости

Сви смо ми знали. И обавештајна служба је знала, и наше колеге из НАТО, којима је све то било по вољи, унапред су нас упозориле. Министарство одбра не је разрадило три варијанте узврат них акција. Најоштрија мера било је раскидање дипломатских односа са 17

став оним земљама НАТО које учествују у бомбардовању. Друга варијанта подразу мевала је прекид сарадње са НАТО на свим правцима, ограничење рада војних аташеа и прекид свих контаката са њима. И трећа варијанта, она најблажа: смањује се број заједничких контаката, манифестација итд. Маршал Сергејев је одлучио да почне од друге варијанте. Ми смо опозвали своје представништво из НАТО, вратили кући све који су се школовали у земљама алијансе и депортовали из Русије све натовске инфраструктуре, укључујући

„...Олбрајтова је телефонирала у Приштину: „Где је тај ваш устанак“, викала је она у слушалицу, „зашто не дижете устанак?“ Када сам навео те чињенице, судије су исколачиле очи“ информбиро НАТО. Сваки контакт са војним аташеом био је искључен. У Европи је бомбардовање доживљено различито. Да је Русија реаговала блаже, Американци би имали могућност да се објасне са европском јавношћу и убеде је да се Руси баш и не противе нарочито. Осим тога, после наше реакције на бомбардовање код њих је настао још и чисто бирократски проблем. Како ми је рекао један натовски генерал, за контакте са Русијом биле су издвојене одређене суме које у Бриселу нису знали на који начин да отпишу. Зашто се НАТО није усудио да предузме копнену операцију? Главни разлог је тај што су се у Бриселу плашили великих губитака. Други разлог је што се нису нашли кандидати за акције у првом ешалону. Енглези и Американци такође нису то желели. Тада замало да у први ешалон одреде Мађаре, који нипошто нису очекивали такву подвалу. Уопште узевши, нико није желео да озбиљно ратује. А последњи разлог је што би у току копнене операције могло да страда мирно становништво, укључујући косоваре, којима је НАТО и желео да помогне. И као последица, веома нежељена за Брисел, била је међународна реакција.

О руском батаљону

Строуб Талбот и генерал Фогелсон долетели су у Москву са предлогом према коме би наш батаљон требало да буде 18

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

ЦИТАТИ „Не знам ко је од натоваца жудео да ратује са нама. Када је наш батаљон ушао на Косово, из Немачке је долетео мој колега и, не питајући НАТО, предложио да створимо заједничку руско-немачку бригаду – са два батаљона са сваке стране...“ „Нећу рећи да су Ивашови неки древни, али су прилично чувени дворјански род. Генералмајор Петар Ивашов, мој пра-пра-деда, био је на челу инжењерске службе код Кутузова.“ „У прво време буквално је у свим америчким регистрима ОВК вођена као наркотерористичка организација. Потом су их прекрстили у борце за независност и преоријентисали на националноослободилачку борбу.“

смештен у америчком сектору и подређен Американцима. Потом су писали да сам ја, тобоже, тај документ бацио назад Фогелсону. Није било тако. Ја документ једноставно нисам примио, и предложио сам партнерима да проучимо резолуцију 1244... Прекинуо сам преговоре, а када су се Американци заинтересовали како ћемо ми сада деловати, поштено сам одговорио - самостално! А за штампу сам прецизирао: ми први нећемо ући на Косово, али нећемо бити ни последњи. Американци су отишли у хотел, а ми смо сели у кабинет првог заменика министра иностраних послова и припремали забелешку Јељцину, у којој смо истакли да амерички предлог понижава и Русију, и њега лично као председника. Позивајући се на резолуцију 1244, која нам је омогућавала да делујемо по свом нахођењу, ми смо предлагали да наше снаге на Косово уђу истовремено са снагама НАТО, али без усаглашавања са њима. Када је документ био готов, маршал Серегејев је отишао до Јељцина и од њега добио одобрење. Сада смо ми могли деловати. Кажу да је, када је наш батаљон ушао у Приштину, у светским престоницама почела предратна паника. Пошто мене и даље оптужују за то да ја, тобоже, замало да започнем трећи светски рат, желим да прецизирам: ми смо деловали стриктно у оквирима међународног правног поља, које је дефинисано резолуцијом 1244 СБ ОУН, која је давала једнака права нама, Американцима и натовцима. ...Да је плановима које је правио или подржавао генерал Леонид Ивашов било суђено да се остваре, свет би сада био потпуно другачији...

наука

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Руководилац Роскосмоса Анaтолиј Перминов о космонаутима, телефонским позивима и врхунској науци

фото: РИА Новости

Разговор водила: Наталија ЈАЧМЕНИКОВА

олико чекају космонаути свој „звездани час“? Које су кос мичке амбиције потребне Ру сији? О томе новинар „РГ“ разговара са руководиоцем Фе дералне космичке агенције Анатолијем Перминовом.

Росијскаја газета: Анатолиј Никола јевичу, колико укупно данас има кос монаута у Русији, и колико њих још ни једном није боравило у орбити?

Анатолиј Перминов: У Роскосмосу се припрема тридесет три активна космо наута. Деветнаесторица њих до сада није летело. РГ: Знамо да у одред космонаута ускоро треба да буду примљени нови људи. Има ли међу њима макар једна жена?

Перминов: Да, одабир ће уследити. Иза браћемо осам кандидата за космонауте. И, по мојим подацима, међу претен дентима има и жена. Ало, орбита?

РГ: Према МКС сада бродови лете два пута живље него пре. Колико ћемо их још лансирати у скорије време?

Перминов: Свега осам: три „Сојуза ТМА“ и пет теретних бродова „Прогрес-М“. На станицу ћемо допремити деветорицу космонаута и астронаута, и исто толико њих вратити на Земљу.

Шесторкa са мкс РГ: Када се са лета вратио први космички блогер Максим Сурајев, његов он-лајн дневник на сајту Роскос моса изазвао је много буке. Јесте ли га читали?

Перминов: Наравно. Допало ми се. Јед ноставна и веома доступна прича о томе шта се дешава у орбити. И што је веома важно – технички писмено.

РГ: Један од стручњака ми је причао да му космонаути каткад телефонирају из орбите, када је потребно нешто утаначити у вези са техником. Да ли Вама космонаути телефонирају?

Перминов: Практично са сваком сменом. Каткад момци бркају дан и ноћ. Али знате, слични позиви нису тек онако: значи да им је нешто потребно. И ја остављам све друге послове, и причам са њима. РГ: И шта питају?

Перминов: Питања су најразличитија, понекад чак и нису у вези са летом.

РГ: Центар за обуку космонаута је после реорганизације прилично жив нуо. Није ли то зато што се проблем у вези са предајом ЦПК имовине из министарства одбране показао већим него што се очекивало?

Перминов: Што се тиче овог последњег, посао је практично окончан. Да, процес је потрајао због великог обима предаване имовине и дуготрајног оформљења.

Међутим, ми смо успели да осигурамо да центар непрекидно функционише. То је веома значајно због повећања посаде МКС на шесторицу космонаута. РГ: Да ли је већ сасвим извесно да ће се експлоатација МКС продужити до 2020. године?

Перминов: Да. У Токију је одржано саве товање шефова космичких агенција. Одлучено је не само да се продужи рок експлоатације станице до 2020. године, него и да се оцени могућност продужења ресурса њених основних елемената до 2028. године. РГ: Разуме се да је МКС пре свега научни пројекат, али се поставља питање може ли он бити комерцијално исплатив?

Перминов: Знате, такав задатак од почетка није разматран. У првом реду, станица треба да функционише као орбитална космичка лабораторија. Али, наравно, реализација појединих комер цијалних пројеката сасвим је могућа, а ни партнерима се то не забрањује. РГ: Да Американци одустају од летова на Месец, Вама лично је саопштио руководилац НАСА Чарлс Болден, зар не?

Перминов: Да, телефоном.

РГ: Да ли је он, као професионални астронаут, жалио због те одлуке свог председника? 19

наука

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Перминов: Чарлса Болдена као професи оналног космонаута доживљавају, могуће је, његови најближи и пријатељи у нефор малној атмосфери. У комуникацији на нивоу шефова агенција, он се истиче искључиво као прагматични и ефикасни руководилац, не препуштајући се емоци јама и личним афинитетима.

РГ: Преко океана су ставили крст на нови пилотирани брод „Орион“, иако су у њега уложени већ милиони долара. Да ли је наш програм на стварању новог пилотираног космичког система „Русија“ остао без озбиљног конку рента?

Перминов: Једном у месец, месец и по дана. Зависи од већих међународних ма нифестација и делатности радне групе за космос, створене у оквирима пред седничке комисије „Медведев-Обама“. Али, ако је потребно, наш разговор мо же бити организован уз максимналну оперативност.

РГ: Са обустављањем летова шатлова, основно оптерећење у допремању по саде и терета и осигурање рада ста нице пало је на Русију, зар не?

РГ: Да ли Ви лично често комуницирате са Болденом?

РГ: Да ли се, ипак, одлука Американаца може одразити на планове Русије?

Перминов: Хтео бих да прецизирам − затварање програма „Сазвежђе“ не значи „одустајање“ од пилотираних летова на Месец, већ њихово преношење на даљу перспективу. Но, није ствар у томе. Чак и имајући у виду улогу коју игра међународна космичка сарадња, Русија као водећа космичка држава формира своје програме и планове тако да не зависи од оног што чине други „играчи“.

РГ: Занимљиво је да су Американци, одустајући од великих програма, пове ћали финансирање НАСА са 18,7 на 20 – 22 милијарде долара...

Перминов: На шта ће се утрошити те паре? Они то не крију: на проучавање да леког космоса аутоматима, на стварање нових технологија, продубљивање ис траживања климе Земље. При том се наглашава да развој пилотираних про грама остаје у зони пажње. Једино се акценат премешта на дуготрајније кори

Перминов: Никакве конкуренције није ни било. Свака страна ту иде сопственим путем. Да, и крст на „Орион“ није став љен, све разраде ће бити предате у приватне руке, победнику на тендеру за стварање пилотираног брода.

Перминов: Што се тиче допремања по саде – да. Што се тиче снабдевања, сем руских „Прогреса-М“, те ће задатке решавати и теретни бродови Европске космичке агенције – АТВ, и Јапана – ХТВ, као и приватна америчка компанија Спејс-Икс.

РГ: Анатолиј Николајевичу, будимо отворени: наш космички програм данас критикују због неперспективности. На водно, ни Марс не може бити крајњи циљ, потребно је да свака генерација има своје амбициозне планове осва јања космоса. Има ли ту разумног зрна?

Перминов: Зрно, наравно, постоји. Да, потребни су значајни, перспективни циљеви, јасни целокупном друштву. Али су истовремено потребни и конкрет ни предлози за постизање тих циљева. Космонаутика стоји на граници нове етапе свог развоја – преласка са осво јених орбита oко Земље даље у космос. Тај је прелазак веома сложен. За њега су потребне нове технологије, нови

ресурси, потребна су нова технолошка решења, поред осталог и у домену произ водње мотора.

РГ: Да ли ангажујете научнике?

Перминов: А како бисмо без њих? У космичкој грани, заједно са РАН, продубљено се проучава та свеукупна проблематика. И надам се да ћемо до краја године добити одговоре на многа питања: у ком правцу треба да се развија руска космонаутика и шта конкретно треба чинити, почевши од наредне године, да би се тај развој поспешио. РГ: И хоћемо ли полетети на Марс?

Перминов:Технологије интерпланетар них пилотираних летова још нису ство рене. Зато су Месец и Марс управо они циљеви чије ће достизање омогућити да се створе и испробају те технологије. РГ: Колико ће времена за то требати?

Перминов: Чак и при савременој високој динамици научнотехничког прогреса – најмање две деценије.

РГ: А који ће циљеви бити постављени потом?

Перминов: Већ сада се зна да су, пре свега у научном, истраживачком смислу, веома интересантни месеци планета-џинова. Тако да задатака за будућу пилотирану космонаутику има за дуже време!

РГ: Американци се нису либили да промене приоритете. А можда би и ми то требало да учинимо? Рецимо, научници кажу да је, са аспекта спознаје, Јупитер интересантнији од Марса.

Перминов: Ми смо се увек залагали за доследност у унапређивању домаће космонаутике. Могућности технике као и могућности обезбеђења њеног функ ционисања, константно се повећавају. Допустимо да ми сада поставимо задатак проучавања Јупитера пилотираним кос

Испробавање ватром

Грмљавина космодрома

РГ: До 2012. године Роскосмос планира да представи скицу пројекта нуклеарног мотора за брод „Пилотник“. Колико ће бити потребно пара и година да би се то и остварило?

Перминов: Спецстрој Русије ће 2011. започети радове на изградњи инфраструктуре космодрома Восточни, а од 2012. године почеће радови на стварању надземне космичке инфраструктуре. Све се ради у етапама. Планирано је да се до 2015. створи инжењерска и социјална инфраструктура, да се изгради први стартни полигон. А исте године планирано је и прво лансирање ракете-носача. До 2018. биће створени основни објекти и инфраструктура друге фазе.

Перминов: Стварање таквог нуклеарног моторног уређаја изискиваће неколико десетина милијарди рубаља. Окончање надземног испробавања планирано је 2018 године. 20

шћење МКС.

РГ: Шта је са космодромом у Амурској области? Хоће ли његова изградња, како је обећано, почети идуће године?

РГ: Постоји ли већ макета Восточног?

Перминов: Макета је у изради. На њој ће бити приказани сви објекти који ће бити смештени на терену.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

мичким комплексима. И шта? Релност је таква да бисмо морали потрошити масу ресурса и времена да бисмо створили и усавршили одговарајућу космичку тех нику, а испостави се да су научни зада ци проучавања система Јупитера без решења.

РГ: Зашто?

Перминов: Зато што ће аутомати, који су и донели основни обим савремених података о тој планети, остати без финан сирања. Пилотирани пројекти летова на Месец и Марс такође ће бити без финансирања. И шта ће бити резултат? Само трошкови за перспективну технику без реалних ефеката? Потребно је опрезно се односити према распореду приоритета, поклањати највећу пажњу постизању реалних циљева. Ми се и старамо да управо то чинимо у Федералном космичком програму. РГ: Прво лансирање нове ракете „Ан гара“ треба да буде идуће године. Ме ђутим, изгледа да је ту нешто запело. Зашто?

Перминов: Радови на стварању космич ког ракетног комплекса „Ангара“ на космо дрому Плесецк се настављају. Успешно су прошле „ватрене“ пробе на штанду универзалног ракетног мо дула нижих степени „Ангаре“. То је кључни моменат. Данас је ракетни сегмент 80 процената спреман за летна испробавања. Упоредо са тим, због одсуства финансија, постоји задршка у изградњи стартног и техничког ко мплекса. Зато ће прво лансирање ра кете-носача „Ангара“ бити обављено највероватније 2012. године.

РГ: У првој половини ове године очекивало се да ће бити лансирана орбитална опсерваторија „Радиоа строн“. Како ту стоје ствари?

Перминов: Лансирање космичког апа рата „Спектар-Р“ је пренесен на крај године. Појаснићу. Најпре је у пројекту учествовало преко десет земаља. Међу тим, из разноразних разлога, многи стра ни партнери су иступили из пројекта. И морало се све радити сопственим снагама, морале су се освајати нове технологије. На пример, нешто што су радиле швајцарске фирме морале су преузети наше, и, узгред речено, дома ћи уређај је по својим параметрима превазишао западне аналоге. РГ: У чему је онда ствар?

Перминов: Лансирање зарад лансирања није нам потребно. Најважније је да сателит функционише онолико колико треба, без прекида, и да гарантовано ша ље јединствену научну информацију. То је и питање поузданости целокупног космичког комплекса. Када су откривене неке, рекло би се и занемарљиве грешке, донета је одлука да се систем у целини доради.

РГ: Очекивано лансирање према Ма рсовом сателиту – Фобосу одгођено за 2011. годину. Лансиран је научни сателит „Коронас – Фотон“, али није радио ни годину дана... Губимо ли то позиције у научном космосу?

Перминов: Дајте да попричамо конкре тно. Узмимо „Фобос-Грунт“ – један од најсложенијих пројеката. Зашто је пре дложено да се одгоде рокови? Један од разлога је што је неопходно утврдити карактер површине Фобоса, да би се прецизније конструисао уређај за узи мање узорака тла. Ако је тло превише тврдо, неправилно изабрани начин његовог захватања тако скупу експе дицију може свести на нулу. Потребно је и поузданије испробавање саставних елемената.

Карта за лет у космос РГ: Просто не могу да не питам: када ће туристи поново моћи да купе карту за лет у космос?

Перминов: За сада вас немам чиме обрадовати. После повећања посаде МКС на 6 људи, таква могућност не постоји. РГ: Познато је да су неке иностране комерцијалне структуре испољиле интересовање за куповину брода „Сојуз“, заједно са командантом посаде, за туристичке летове. Како вам се чини та идеја?

фото: AP

Перминов: Да би се она реализовала, потребно је додатно правити пилотиране бродове. А то је прилично велики проблем. Пре свега, не треба заборавити: укупни циклус за израду брода је две и по године. Осим тога, ми у наредних неколико година имамо веома густ распоред лансирања „Сојуза“ и „Прогреса“ – отприлике десет годишње. 21

економија До 2012. године Русија, Белорусија и Казахстан ће постати јединствени економски простор

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

фото: РИА Новости

Пише: Татјана ЗИКОВА

и ћемо доследно промо висати идеју заједничког економског простора једин ствене Европе, од Атлан тика до Тихог океана“. Такав амбициозни глобални циљ огласио је на Међународној конференцији “Техрегу лисање-2012“ први заменик премијера Игор ШУВАЛОВ. На конференцији која је на једном месту окупила тројицу вицепремијера земаља учесница Царинске уније Русије, Казахстана и Белорусије, учесницима је предстојало да утаначе време отпо чињања рада Царинске уније у пуном обиму, у класичној форми. То јест, са јединственим царинским кодексом и јединственом царинском контролом на спољним границама трију земаља, а такође са једним наднационалним органом, који доноси одлуке о царинама и тарифама у име влада земаља. Даље, требало је прецизирати којом динамиком треба ући у 2012. годину и која кључна питања, у сада већ јединственом економском простору земаља Царинске уније, треба решити. Говорећи о тим ин теграционим процесима, Игор Шувалов је најпре демантовао поједине високе експерте који се, како се изразио, и даље скептично односе према уједи њењу у Царинску унију триjу „не на рочито развијених економија“, јер ће их, наводно, Царинска унија само слабити. „То је погрешно мишљење“, подвукао је вицепремијер. По његовим речима, данас, на пример, Казахстан и Белорусија имају знатно развијеније економске институције; Казахстан у сфери банкарског система и пореских иновација, а Белорусија у сфери тех ничког законодавства, а и Русија има своје предности. „То ће омогућити да се створи моћна основа за напредак“, истако је Шувалов, и додао да ће три економије и народи трију држава од тога бити само на добитку. Што се тиче стварања јединственог

Скоро као европска

тријских предузећа и пољопривредног сектора, на доступност енергетској и транспортној инфра структури; биће потребн о У раду конференције учествовао је и шеф представништва и унифицирати законо Европске уније у Русији, Фернанд Валенсуела, што сведочи давство“, појаснио је он. да глобални циљ стварања заједничког економског При том, по речима Игора простора јединствене Европе нипошто није утопија, и у Шувалова, земље Царинске перспективи се може остварити. Да је Европска унија за то уније мораће да адаптирају заинтересована, потврдио је шеф њеног представништва, цивилизоване норме СТО који је изјавио да ЕУ и данас, па до 2011. године и Европске уније на свом финансира пројекат о зближавању европског система економском простору. А техничке регулативе стандарда сертификације ЕУ – Русија, без наднационалних органа вредан две и по милијарде евра. управљања у ЈЕП се неће моћи. По његовим речима, економског простора (ЈЕП) до 1. јануара у стварању наднационалних органа 2012. године, то је, по мишљењу руског управе, учесници ЈЕП ће користити вицепремијера, још сложенији пројекат. искуства Европске уније, модификујући „Биће потребно закључити двадесет их. „Може ли се тврдити да са увођењем базичних споразума, који се односе јединствених норми, техничких закона на јединствена правила конкуренције, и стандарда у ЈЕП неће бити могући на принципе супституисања индус трговински ратови, као што је то био

Јединствена Европа није утопија

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Претећи Немачку Прогноза светске консалтинг компаније Pricewaterhousa Coopers LLP: Русија ће се до 2030. године трансформисати у најмоћнију економију Европе. У светском рејтингу избиће на пето место

унија случај, на пример, са белоруским млеком? “, упитао је један од новинара. У одговору је Шувалов приметио да није било никаквих трговинских ратова, већ несугласица, које су решаване на цивилизован начин. По мишљењу Шувалова, разлике треба прихватати као животну норму. Зао штрену тему ипак су наставили казах стански и белоруски вицепремијери. По речима заменика премијера Републике Белорусије Андреја Кобјакова, ако нека држава у оквиру јединственог економског простора прекрши основни споразум о тим истим државним супституцијама у корист сопствених произвођача, онда ће се такви трговински спорови решавати по јединственим процедурама. „На при мер, у Економском или Царинском суд у“, рекао је први заменик премијера Каз тахстана Умирзак Шукејев. Све те макро економске и судске инстит уције тре ба да буду створене у наредних годину и по дана.

Пише: Татјана ЛЕТЊАЈА

вакву прогнозу обелоданили су аналитичари велике свет ске консалтинг компаније Pricewaterhousa Coopers LLP. Њен извештај о перспективама светске економије недавно је објављен у Лондону. На другом месту у Европи ће се, после Русије, наћи Немачка, а на трећем – Француска. У целини, кроз две деценије свет ски рејтинг о економској моћи изгледаће овако: Кина, САД, Ин дија, Бразил, Русија, Немачка, Мексико, Француска и Велика Британија. Велика „геополитичка револуција“, наглашавају западни експерти, догодиће се онда када садашње лидере – индустријске државе Запада, које данас чине „седморицу“ (Г-7): САД, Јапан, Немачку, Француску, Велику Бри танију и Канаду - смени нова група, Е-7. Данас она обједињује земље са тржиштима у развоју: Кину, Ру сију, Индију, Бразил, Мексико, Индонезију и Турску. Pricewater housa Coopers наглашава да ће већ до 2019. године група Е-7 по свом укупном БДП достићи Г-7, а да ће још кроз деценију премашити њен БДП за 30 процената. По мишљењу експерата, сличне промене могу се догодити ако САД препусте позиције и сав капитал, и, да би се спасле, „побегну“ у земље БРИК. Русија за то треба да буде потпуно наоружана – да има чврсту рубљу. Међутим, 2009. године индустријска производња у Русији је у односу на 2008. годину смањена за 10,8 процената, иако се очекивао пад од 11,5 процената. Тај податак саопштила је Федерална служба за

државну статистику (Росстат). По подацима Росстата, пад инду стријске производње заустављен је до децембра 2009. године. У току последња три квартала бележен је раст по кварталима. На пример, у другом кварталу он је износио 0,5 процената, а у четвртом већ 6,3 процента. Динамика раста инду стријске поризводње до децем бра прошле године износила је 2,7 процената, а у новембру 2009. била је 5 процената. У целини, ако се сетимо да је још у лето 2009. године пад производње достигао 15 процената и клизио ка величини од 16 процената, годишњи резултат може се сматрати релативно соли дним. Осим тога, експерти изводе оптимистички закључак да је инду стријски пад, који је почео у првој половини 2008. године, већ сигурно прошлост.

Раст прехрамбене индустрије

У децембру 2009. године у плусу су биле сировинске гране. До децембра 2008. године производња гаса била је већа за 9,7 процената, гвоздене руде за 69,2 процената, угља за 8,8 процената. Још једна грана која је бележила раст током целе 2009. године, за 14 процената, била је прехрамбена индустрија. Производња меса у тој години порасла је за 14 процената, а биљног уља за 32,6 процената. Међу губитницима су се нашли аутопром и произвођачи грађевинског материјала (цигле и бетон). 23

оружје и безбедност

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Први заменик министра одбране Владимир ПОПО

Прецизност фото: Комерсант

Разговор водио: Јуриј ГАВРИЛОВ

осијскаја газета: Владимире Александровичу, Ви сте заду жени за реализацију новог Државног програма наору жања од 2011. до 2020. године. Који су задаци у Министарству од бране постављени приликом његовог формирања?

Поповкин: Пре свега, то је покушај да се у армији и флоти поправи ситуација у вези са наоружањем и војном техником. Она нас не задовољава из читавог низа разлога. Дуго времена Оружане снаге не добијају довољно финансија, а недостатак средстава се у првом реду одражава на наш одбрамбени арсенал. Савремених врста оружја и војне технике данас је јако мало. Ако смо неко време и могли живети захваљујући мобилизационим резервама пређашње,

фото: АП

још Совјетске, армије, данас је тај потенцијал практично исцрпљен.

РГ: Можете ли навести процентни однос у нашој армији нове и старе технике?

Поповкин: То је променљива карактери стика - у различитим видовима и родо вима војске она је различита. На пример, у Ракетним снагама стратешке намене целокупно наоружање у суштини одговара савременим захтевима. Или, узмимо Космичке снаге. Тамо је апарат одслужио свој рок у космосу, и треба лансирати нови. Ракета-носач је извршила задатак и извела сателит у орбиту – купујемо следећу. Тако се на природан начин врши процес обнове. А што се тиче Војно-поморске фло те, авијације, Копнених снага, удео савременог наоружања тамо је зби ља веома мали. Узмимо, примера ради, Војно-ваздухопловне снаге. Мини

старство одбране до 2007. године није набавило више од десетак авиона и хеликоптера. У 2008. години почели смо преламати ситуацију, у 2009. већ смо остварили прве веће куповине. Ове године одједном нам је испоручено педесетак авиона и хеликоптера. Али је и то мало.

РГ: Опремити целокупну армију но вим оружјем није реално чак ни у две петољетке. Јесу ли у програм – 2020. године унети неки приоритети? Ре цимо, да се најпре осавремени авио парк или копнени арсенал?

Поповкин:Први приоритет су стратешке снаге задржавања. Оне имају две компоненте: стратешке нуклеарне снаге, као и систем за упозоравање на ракетни напад, ПРО и Ваздушно-космичку од брану. Други приоритет јесте велики списак софистицираног оружја, чија се примена

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

ОВКИН о модернизацији руске армије

нишана

Хоће ли калашњиков још пуцати

РГ: А шта можете рећи о новом оружју, средствима за везу и обавештајни рад за обичног војника? Има ли ту неких помака?

Поповкин: Сада у целину спајамо систем управљања „горе“ и у тактичкој карици. Чини се много како би се већ средином идуће године осетили резултати тог рада. Остаје један проблем – стрељачко наоружање. Оно треба да буде савремено, и да задовољава функционалне захтеве.

РГ: То јест, аутомат Калашњикова већ вам не одговара?

Поповкин: Треба урадити тако да он и даље буде најбољи у свету у погледу домета, прецизности паљбе. Уопште узевши, аутомат Калашњикова је кудикамо лакше

базира на информативном ситуирању из космоса. Трећи – аутоматизовани системи управљања војском. У наредне две до три године предстоји нам да уве жемо све видове аутоматских система управљања у јединствени систем управ љања. Да га модернизујемо тако да има отворену архитектуру и да обезбеди да се повећавају могућности у сваком правцу. Још један приоритет повезан је са број ношћу Оружаних снага. У милионској армији не можемо држати подједнако јаке групације на свим стратешким правцима. Зато је важно имати средства за пребацивање личног састава и тех нике. У првом реду – савремену војно транспортну авијацију. РГ: Јесте ли се већ одредили у погледу типова авиона?

Поповкин: То су Ан-124,чија се произ вњводња обнавља у Уљановску. Поред тога, предложили смо и разраду руско-

украјинског авиона Ан-70. Ради се и на читавој серији транспортних хеликоп тера. Уз то, почињемо куповати и нове Ми-26. Дуго времена само смо ремонтовали старе. РГ: Но, све је то логистички парк Војно-ваздухопловних снага. А како стоје ствари са борбеним снагама?

Поповкин: На његовој обнови такође радимо. Склопили смо дугорочне уго воре за 80 авиона Су-34 и Су-35С. Да бисмо поспешили рад на перспективном комплексу фронтовске авијације – ПАК ФА – предвидели смо финансирање додатних проба. Посебан проблем је модернизација по морских снага опште намене. То је, у смислу реализације и финансија, веома дуготрајан и скуп задатак. Он се не може решити за годину-две, па чак ни за пет. Много тога у ВПС треба модернизовати. Зато у нови програм за флоту издвајамо

модернизовати, него правити нови. Рећи ћу овако: масовно стрељачко оружје Руске армије ће бити домаће производње. Али за извршење специјалних задатака куповаћемо ограничене партије најбољих западних узорака. Узмимо сталне снајперисте, којих има у сваком оделењу. Куповати инострану суперпушку за њих, нема смисла. Нека најпре проуче пушку Драгунова. Али постоје елитни снајперисти, који извршавају специфичне функције. Такав стручњак у армији злата вреди. Зашто њему не бисмо набавили и елитно оружје? Овде идемо истим путем као и руске специјалне службе. И нећемо се погађати око цене за такво оружје.

пет пута више средстава него, рецимо, за космос.

РГ: Поменули сте перспективни ком плекс за фронтовску авијацију. Је ли програмом предвиђена куповина „пе тице“ – авиона пете генерације?

Поповкин: Са том летелицом ствари стоје овако. За сада испробавамо један апарат. До краја ове године треба да се појави још један авион. У току 2011. и 2012. планирамо да завршимо све пробе планера, а да 2013. године закључимо уговор о набавци десет авиона за испробавање комплетне номенклатуре наоружања на авиону. Да би смо утврдили његове тактичко-техничке карактеристике, потребно је обавити око три хиљаде летова. Ако бисмо радили само са два авиона, на то бисмо потрошили целу деценију. РГ: Али пилоти не могу да чекају тако дуго.

оружје и безбедност Поповкин: Не. Зато рачунамо да ћемо прву етапу проба окончати до краја 2013. године. А од 2016. године почећемо серијску куповину већ у потпуности испробаних авиона, заједно са авија ционим средствима за уништавање и надземном технолошком опремом. РГ: Колико авиона намеравате да набавите?

Поповкин: Потребе ВВС процењујемо за сада на педесет до сто авиона. Колико ћемо их набавити, тешко је сада рећи. Све ће зависити од финансирања. У сваком случају, такве наруџбине су предвиђене новим програмом.

РГ: Таква схема добро функционише, ако је финансирање потпуно. А шта ће се десити ако суме које сте предвидели у програму 2020. године буду мање?

Поповкин: Када смо сачињавали нови програм, узели смо у обзир све снаге које се супростављају Русији на различитим војностратешким правцима. Постоји прогноза Генералштаба за развој вој нополитичке ситуације у свету. Тамо су наведене реалне опасности и потен цијални конфликти, који до 2020. године могу и нас дотаћи. Да бисмо им се супроставили, Русија мора у стратешким снагама задржавања имати 100 процената савременог наоружања, а у Снагама опште намене – 70 процената. То су управо они критеријуми о којима су говорили председник и премијер. РГ: Зашто економисти у Влади инсистирају на мањој суми? Да ли их израчунавају по другачијој схеми?

Поповкин: Они оперишу својим оцена ма: колико ће прикупити пореза, који проценат БДП треба трошити за одбрану – 2,6 или 3... Између осталог, код Американаца је тај показатељ суштински већи. Иако не мислим да су тамо опасности веће него код нас. Када су нам саопштили обиме издвајања, ми смо према њима направили варијанту програма. Али смо при том морали да се одрекнемо куповине низа наоружања. РГ: Ако није тајна, чега сте се од рекли?

Поповкин: Углавном се то односи на номенклатуру куповине наоружања за Снаге опште намене. Али не на све. На пример, приоритет у испорукама оперативно-тактичких ракетних ком плекса „Искандер-М“ није промењен. Ако говоримо о авијацији, ствари најгоре стоје у хеликоптерским јединицама. Зато ћемо хеликоптере куповати у пуном обиму, без обзира на све. Исто се односи 26

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

и на нова средства ПВО, поред осталог на комплексе С-400 и С-500. Али ћемо бити поринуђени да успоримо разраду савремених платформи за БТР, тенкове и возила.

РГ: Нећете се одрећи истраживања у домену перспективног наоружања, зар не?

Поповкин: У новом програму постоји читав низ радова на базичним војним технологијама. Ту се неће ништа променити. РГ: По Вашем мишљењу, је ли реално да се за десет година повећа удео савременог оружја у армији до 70 процената?

Поповкин: Да би се достигао тај циљ, потребно је одржавати динамику об нове наоружања у границама од 7 до 10 процената годишње. Зашто у таквим оквирима? Нажалост, неке врсте наору жања имају кратак животни циклус. То су космички апарати, ракете. Нешто одговара по карактеристикама, а не по року. То је посебно својствено за АСУ, навигационе системе. Знајући да ће се ускоро појавити нови модел уређаја, једноставније је и јефтиније купити га у пластичном, а не у металном окову. Нас већ не занима дуготрајна гаранција његове експлоатације, која је петнаест година. Навешћу конкретан пример. Ако у навигационој апаратури ГЛОНАСС ис поштујете све захтеве у погледу поузда ности, интерфејса итд., она ће коштати 5500 хиљада долара. Али након неко лико година она више неће бити ником потребна. Сада се разматра главно пи тање – без ког наоружања можемо оп стати, а без кога – не. Министарство одбране се већ одредило у погледу онога на чему се може уштедети, а где треба појачати средства. РГ: И без чега то не можемо пре живети?

Поповкин: Без свега. Пошто смо се много чега већ одрекли. На пример, од општеи ндустријске опреме, од истраживачких радова у сфери средстава логистике. Рецимо, већ не разрађујемо армијске кухиње и купатила. Кажемо индустри јалцима: потребно нам је ово. Ко нап рави, након испробавања, купујемо хиљаду комплета. Исти је прилаз и када је у питању аутомобилска индустрија. Створите возило које јепотребно армији – купићемо 50 000 комада. То је данас светска пракса.

РГ: Када се каже „нови авион“ и „сав

фото: РГ

ремени авион“, имају ли се у виду различити авиони?

Поповкин: Ако његове могућности одговарају захтевима савремене борбе, ако се он може супроставити таквом истом средству противника, онда је то савремени авион. Чак и ако му је педесет година. Узмимо стратешке ракетне носаче Ту-160. Сви су они произведени у совјетско време, али су и дан-данас савремено оружје. И немају аналога. Зашто смо дужни да купујемо нешто ново? А ново – то је оно што је одрадило 30 процената ресурса. Ми се не трудимо да купујемо ново. Трудимо се да узимамо савремено. РГ: Говорили сте о модернизационом ресурсу технике. И он такође има границе.

Поповкин: Зато су у авијацији почели правити перспективни комплекс. Док ПАК ФА доведемо у разумне границе, мораћемо се ослањати на постојећи авиопарк. Модернизоваћемо оно што

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Оклопно возило на примеру ”Тојоте” РГ: И док се такви послови обављају, неке врсте ћемо морати куповати на Западу?

Поповкин: Ми смо и у совјетско време понешто куповали у иностранству. На пример, сви хидрографски бродови за ВПФ прављени су Пољској или Немачкој. Наши питомци су летели на школским авионим Л-39 и Л-410 чешке производње. Неопходно је нагласити следеће. У новом програму није речено које се наоружање планира куповати у иностранству, а које је неопходно производити у Русији. Тамо су само наведени номенклатура и карактеристике врсте наоружања и војне технике које су неопходне нашој армији. У програму нема ни адреса конкретних извођача и наруџбина. РГ: Којима ви дајете предност – домаћим или страним?

Поповкин: Наравно,

се може модернизовати, паралелно стварајући нови авион. Усавршавамо Су-27 како би опстао до 2020. године. Закључили смо уговор за испоруку 48 Су35 до 2015. године. Још један такав уговор закључићемо у наредних пет година. Али, на жалост, динамика слабљења старог авиопарка већа је од динамике опремања савременом техником. РГ: Може ли авион пете генерације у перспективи заменити целокупни парк фронтовске авијације?

Поповкин: Теоријски може. Али нема смисла пуцати из топа на врапце. Треба имати у виду не само борбене могућности, него и економску сврсисходност кориш ћења авиона. Зато је и купљен МиГ-29 СМТ, а планирамо куповину МиГ-35.

РГ: А шта је са другом техником – копн еном, поморском, противваздушном?

Поповкин: Ми имамо доста наоружања које је најбоље у свету. Тај исти аме рички комплекс „Патриот“ не може се упоређивати чак ни са нашим С-400. Ове

Министарство одбране је за то да се све купује у Русији. Али се у датом питању не можемо руководити искључиво патриотизмом. Постоје захтеви, критеријуми, које наоружање треба да задовољава. Ако задовољава, купујемо. Ако не – кажемо руским произвођачима: стварајте, ми смо спремни да финансирамо ваш рад. Најгоре од свега је када преузеће узме новац, а ништа добро не произведе. Више пута сам наводио пример када је неколико милијарди рубаља потрошено за разраду беспилотних летелица узалуд. Опет понављам: ја нисам присталица куповине наоружања у иностранству. Дајем предност да се тамо купе технологије, и да се помоћу њих створи нешто код нас. Узгред, када смо куповали партију беспилотних летелица у Израелу, наша влада је донела

године планирамо да купимо још пет дивизиона система С-400. У првом реду, они ће покривати московску зону ПВО. Можда ће један или два дивизиона бити упућени на Далеки Исток. РГ: Не би било лоше да и у космосу имамо такве баријере. Хоће ли њега обезбеђивати систем С-500?

Поповкин: У том оружју најважнија је противракета, јер 90 процената онога што је инсталирано у С-400 тамо остаје – у погледу технике, командног пункта и других ствари. По мени, оно ће још двадесет пет година бити савремено ору жје. А нову, „енергичнију“ ракету треба правити, како би била способна да се бори, не само против тактичких, опе ративно-тактичких и стратешких ракета, него и да уништава борбене блокове који лете брзином од седам километара у секунди.

РГ: Сем упућивања наруџбина, да ли је Министарство одбране способно да некако поспеши модернизацију нашег

читав низ одлука о развоју аналогних технологија у Русији.

РГ: Не одустајући од коришћења туђих?

Поповкин: Када нас је, на пример, заинтересовала одређена класа технике – лаки транспортери, који се не производе у Русији, рекли смо: спремни смо да их купујемо у иностранству по тој истој схеми по којој данас купујемо аутомобиле „БМВ“ или „Тојота“. Пренесите производњу у Русију, са роком локализације до 80 процената за четири године, и ми смо спремни да почнемо куповину... Важно је да у земљу дођу савремене одбрамбене технологије, да би потом наши Конструкторски бирои могли да започну сопствену модернизацију, на новој техничкој бази. А кроз неко време и да почну да разрађују следећу генерацију наоружања.

одбрамбеног комплекса?

Поповкин: Ми не само да обезбеђујемо поруџбине за тај комплекс, него и на све начине лобирамо интересе ОПК. На пример, тако високотехнолошки прои звод, као што су С-400, веома је тражен на тржишту наоружања. Министар одбране се први заложио да се изграде још две фабрике за њихову производњу. Ми не кажемо само да је армији потребно наоружање, већ и спајамо наше произво ђаче са онима од којих се реално могу набавити савремене технологије, како би се организовала њихова примена у Русији. Тражимо од Владе да издваја средства у почетној фази реализације критичних научноистраживачких и експерим ент ал но-конструкторских радова. А за свакодневну делатност, продуктивност рада и диверсификацију производње треба да одговарају руководиоци индустријских холдинга. Они не могу да се задовољавају само наруџбинама одбрамбеног комплекса. 27

култура

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Михаил ШВИДКОЈ, доктор наука уметности

Реч и судбина

е волим себе као писца. Најгоре од свега је што ја неким чудом ни сам не схватам шта пишем (…). Нисам пејзажиста, још сам и грађанин, волим Отаџбину, народ, осећам да, ако је неко писац, он мора да говори о народу, о његовим патњама, његовој будућности, да говори о науци, човековим правим и још о којечему, и ја говорим о свему, журим, и на крају осећам да умем да пишем само о пејзажу, док сам у свему осталом фалш, и то фалш до костне сржи.“ У овом хрестоматично познатом моно логу Тригорина из „Галеба“, Чехов је понајмање сводио рачуне са неким конкретним литератом свога доба, макар то био и Боборикин, кога су пре него друге сматрали прототипом слабог карактера, љубавника Аркадине и Нине. У подједнакој мери, Чехов је те речи уперио на себе самог. Као и сваки истакнутији руски писац – од Ломоносова и Пушкина до Буњина и Горког, па ако хоћете до Распућина и Гросмана – он је знао да, независно од карактера свога дара, писац мора да буде грађанин, да воли Отаџбину, народ и да је обавезан да у својим делима говори о народу, његовим патњама, будућности, правима човека и свему, свему осталом. Знао је да је трагедија стваралаштва уграђена у неизбежни конфликт умет ничког осећања и грађанске дужности, слободне естетичке игре и учитељске дидактике. И ма како искушавала чиста поезија лепоте, потребе реалног живота браниле су своја права, приморавале да се удаљите од уметничке игре, и третирате круцијална питања људског живота, да се замислите над духовним и социјалним последицама стваралаштва. Ако хоћете, наступали су и тренуци када је било срамота бити уметник, онај животни, стваралачки; пут Гогоља томе је најбољи пример. Пре две децениује руска култура, као и култура других народа Русије, добила је слободу какву никада до тада није познавала у историји. Размеђе између 28

Пре две деценије руска култура, као и култура других народа Русије, добила је слободу какву до тада није познавала у историји. И какав је резултат тога?

осамдесетих и деведесетих година XX века било је својеврсни одраз 1917. Русија је крочила на несигурно тло историјске неодређености, растајући се са наслеђем урушене совјетске империје, и кројећи за себе различите облике државности. Руска култура ушла је у слободу са свом својом моћи историјског наслеђа, али су многи њени савремени виртуози, нарочито они из средње и старије генерације, били измождени борбом за своја права са совјетском влашћу, са цензуром, када се смела мисао чинила уметничким напретком. Одрасли на јаловом совјетском тлу, проклињући исто, они су се ужаснули као људи у време земљотреса, када им тло измиче испод ногу. Испоставило се да они имају крајње оскудну резерву необјављеног, непостављеног, неснимљеног, чак и ненаписаног. Сукоб са слободом, о којој су тако маштали у СССР, показао се кудикамо страшнијим од уобичајене борбе против идеолошких шумова

соцреализма. Као код рониоца кога су журно изнели са велике дубине на површину океана, код превише њих се појавила кисеоничка болест, која је доводила до стваралачке смрти, а у најбољем случају до врто главице или несвестице. Старији су још увек псовали совјетску власт или осећали носталгију за стаљинистичком величином империје, а они млађи, који нису марили ни за ту власт, нити за њихове непосредне претходнике, заподенули су нову уметничку игру која их је интересовала више од народа, човекових права и свега осталог. У култури су се појавиле нове бриге, она се концентрисала на саму себе, њој је било потребно да споји неспојиво – совјетску метрополу и антисовјетску дијаспору, беле и црвене, верујуће и атеисте, модернисте и традиционалисте. Требало је запосести безгранични есте тски простор, који нико није гушио никаквим оквирима. Најзад, требало се наново сместити у светској култури, у њеној историји и савремености, где су тријумфовали клишеи оног што је свету дала Отаџбина Толстоја и Достојевског. Музичари, кинематографи, уметници, писци, афирмисали су се у новој државности и новој уметности, решава јући пре свега сопствене проблеме, кат када стваралачког, чак сасвим свакод невног карактера. Москва и Петербург су потврђивали репутацију културних престоница света, где су у небројеном

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Москва и Петербург су потврђивали репутацију културних престоница света, где су у небројеном низу позоришних премијера, концерата и филмова тријумфовали опера и балет. Овде су тежили да сваку појаву уметности претворе у светски догађај, изједначавајући акт стваралаштва са супермаркетима

низу позоришних премијера, концерата и филмова тријумфовали опера и балет. Овде су тежили да сваку појаву уметности претворе у светски догађај, изједначавајући акт стваралаштва са супермаркетима. Ту засигурно ником није било ни до народа, ни до човекових права. А о осталом да и не говоримо. Савремена реалност осмишљавана је, по правилу, на нивоу телевизијских серијала, криминалистичких и драмских романа. Култура је постала производ, сфера услуга, разонода – између ресторанског и ритуалног сервисирања. Лако зарађени енергетски новац створио је митологију потрошачког друштва за целу земљу. Митологија се показала толико зара зном да се о реалности није хтело ни размишљати. У журби да „продају рукопис“ многи су почели „трговати надахнућем“, али су њихове резерве биле очигледно скромније од нафтно-гасних простора Отаџбине. Па ипак нас не напушта осећање да изазови руског живота и преломни тренуци руске уметничке културе нису ни осмишљени, ни исказани. Да

Поштовање за ствараоце Не бих никог да кривим, нити да подучавам. Проживевши тих двадесет година у том истом грозничаво-празничном ритму, могао бих само одати дужно поштовање онима који су успели да се концентришу на стваралаштво. И сигурно знам да без тих двадесет година, слободних за руску културу, не би било ни „Асана“ Владимира Макањина, ни романа „Сањка“ Захара Прилепина, ни биковског „Пастернака“, варламовског „Булгакова“, нити „Живота и судбине“ Гросмана-Додина, ни „Руског ковчега“ Сокурова, ни фокинског Центра Мајерхолда, ни спектакла Дмитрија Кримова, ни изванредних музичких и уметничких догађаја о којима нисмо могли ни маштати још пре четврт века…

је најновија руска уметност научила да егзистира паралелно са реалношћу, да живи у самој себи и за себе. Управо као да се остварила машта Василија Розанова о томе да је живот избио у први план, а литература остала у другом плану. Само је важно схватити да се нафтни карневал завршио. На богатом Западу и замишљеном богатству Истока срушен је позлаћени мит о свеопштој срећи „велике клопе“ и потрошачког друштва. Русија није постала изузетак. И мада ми данас умногоме живимо по инерцији, умирујући сами себе да је потребно стрпети се годину-две, а потом ће бити све као пре, потребно је ратосиљати се тих илузија. Као пре неће бити. Целокупно човечанство, па и ми такође, мораћемо поново да се уређујемо у непознатом свету. Да наново стварамо систем вредносних оријентира. Економска криза уздрмала је темеље новог светског уређења, и наша је срећа што она није испровоцирала нови светски рат. Али се чини да смо ми одбачени у средину четрдесетих годи на прошлог века, па се опет морамо договарати о оном што је најважније. 29

култура

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Андреј Гаврилов познати руски и светски пијанис

Помирење са Са три године одсвирао је без нота Моцартов „Реквијем“. Са седамнаест је победио на међународном конкурсу „Чајковски“. Године 1980. отишао је из земље. Међутим, није тражио политички азил: био је први од руских емиграната који је задржао совјетско држављанство

Разговор водио: Дмитриј ГОЛОВАНОВ

а три године одсвирао је без нота Моцартов „Реквијем“. Са седамнаест је победио на међународном конкурсу „Чај ковски“. Од савременика њега је истицао Свјатослав Рихтер. Њих двојица су често музицирали у четири руке. Године 1980. отишао је из земље. Међутим, није тражио политички азил: био је први од руских емиграната који је задржао совјетско држављанство. И сада је, по његовом сопственом признању, дошло до „помирења са Отаџбином“. Росијскаја газета: Да ли се код Вас појавила жеља да се вратите у Русију „заувек“?

Андреј Гаврилов: Питање о „повратку“ истовремено је и једноставно, и тешко. Ја сам држављанин четири земље, међу њима и Русије. И сада, живећи у Швајцарској, упознао сам своју Отаџ бину боље него тада, када сам овде живео као дечак. Пре него што сам емигрирао боравио сам само у три града – Москви, Лењинграду и Свердловску. Потом сам због разноразних глупости, које су се догађале у нашој земљи, скоро четири године провео практично у кућном притвору, па сам на крају био принуђен да одем из земље. Прецизније 30

речено – да побегнем. Сада сам обишао пола земље, много штошта схватио. Русија ме прихватила и опростила, ако сам за нешто и био крив пред њом. Ја сам јој такође опростио, и све више се заљубљујем у њу. Што се тиче сталног места боравка...Тамо сам пустио корене, о овде ћу увек радо доћи и, надам се, чешће ће ме позивати.

РГ: Откуд Вам таква колекција држав љанстава?

Гаврилов: Ја сам емигрирао у Лондон и лично је Маргарет Тачер матерински учествовала у мојој судбини. Тада сам постао поданик Уједињене Краљевине. Немачко држављанство сам добио за серију концерата, које сам имао у Запа дном и Источном Берлину још пре пада зида. Мени су донели кући пасош, писмо од канцелара Кола и тадашњег министра иностраних послова Геншера, са молбом да прихватим држављанство. Немачка је отаџбина Баха, ја се веома поносим тиме. Од совјетског држављанства нисам се одрицао када сам емигрирао – ја једноставно нисам имао ни документа када сам дошао у Велику Британију. Затим је Горбачов потврдио, да сам ја као и пре држављанин совјетске земље, а и њене наследнице – Русије. Најзад, четврто држављанство је држављанство

фото: ИТАР-Тасс

земље у којој сада живим – Швајцарске.

РГ: Разликује ли се руска публика од западне?

Гаврилов: Рекао бих, драматично се разликује. Не могу казати која је публика боља, а која гора. Европска публика је, несумњиво, искуснија. Код руског слу шаоца музике можда се осећа слабија припремљеност, али се то компензира снажнијом емоционалном енергијом. Наш народ је способан да много тога

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

ста говори за Росијскују газету” ”

а отаџбином Скоро четири године провео практично у кућном притвору, па сам на крају био принуђен да одем из земље. Прецизније речено – да побегнем. Сада сам обишао пола земље, много штошта схватио. Русија ме прихватила и опростила, ако сам за нешто и био крив пред њом. Ја сам јој такође опростио, и све више се заљубљујем у њу

осећа интуитивно. Тога, наравно, нема у старици Европи, јер оно што ми сада осећамо она је преживела у епохи Ренесансе. Уопште узев, мишљења сам да у културном смислу ми сада преживљавамо праву Ренесансу. РГ: Чини нам се да такво мишљење не деле сви који живе у Русији...

Гаврилов: Ја бих инсистирао на својој констатацији. Ја овде налазим веома интересантне процесе који се одвијају

у културном животу земље. У Русији је у последње време снажно повећано интересовање за класичну музику. И њој се поклања озбиљна пажња. На пример, у концертној Сали Краснојарске филхармоније нашао сам просто невероватну количину изузетних музичких инструмената. Само клавира класе „лукс“ има пет! У свету знам само неколико градова, који поседују такву раскош. А и озвучење у сали бих оценио

највишом оценом.

РГ: У медијима пишу да Ви савршено на нов начин тумачите Баха?

Гаврилов: Не, ја се на против трудим да изводим сваког композитора - Баха, коме се дубоко клањам, Шопена – кога веома волим, Моцарта, Прокофјева – онако како би они, по мом схватању, сами свирали. Покушати схватити, осетити великог композитора, то је суперзадатак, који себи постављам.

персона

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Михаил Гусман, аутор и водитељ чувеног телевизијског програма „Фор

Не постоји св Разговор водила: Наталија ОС

утор и водитељ чувеног теле визијског програма „Формула власти“ Михаил Гусман, заме ник генералног директора ин формативне агенције ИТАРТАСС, свој приступ журналиостици квалификује као терапеутски. Тај приступ даје резултате – преко 160 лидера држава већ је одговорило на његова питања. Опуномоћени представник руске журна листике на међународној сцени, Михаил Гусман, говорио је коментатору „Извес тија“ како успева да води садржајни дијалог са властима.

Известија: За своју тему одабрали сте власт, и као новинар сусретали сте се са лидерима држава и влада. Какви су нормални радни односи штампе и власти?

Михаил Гусман: Тема власти је вечита, интересантна, безгранична и бесконачна. На ту тему се може направити на десетине интервјуа, снимити на стотине филмова. Историја власти је у историји човечанства посебна историја. Природно, смишљајући циклус програма, ми смо себи поставили нерешив задатак – да у потпуности разоткријемо тему, да је учинимо једном и за свагда схватљивом. По мом виђењу, сумарни одговор преко 160 шефова држава и влада – хероја програма – помаже нам да схватимо шта је то власт у поимању садашњих лидера, зато што је у различитим вековима и у различитим државама поимање природе власти било различито, као супротни полови. Што се тиче односа власти и медија, не бих правио ширу генерализацију у кратком интервјуу. Мишљења сам да је разговор са новинарима заправо део професионалног рада шефа државе. Можда не основни део његовог рада, али једна од главних обавеза. Када се сусрећем са лидером земље, обојица обављамо свој посао. Важно је да га обављамо добро: 32

мој задатак је да постављам питања, занимљива саговорнику, а његов задатак је да одговара, и да његови одговори буду интересантни гледаоцима.

Известија: Ви имате јединствено ис куство – разговарали сте скоро са свима који врше власт на планети, пр актично са свим представницима те „светске владе“...

Гусман: влада.

Не постоји никаква светска

Известија: Ми то фигуративно... Какви су то људи? Који су њихови циљеви? Може ли се рећи да је то каста? Људи специфичне природе?

Гусман: У демократским земљама, ја то увек наглашавам, лидери држава су истакнути људи, зато што у демократским земљама сам систем избора у највише ешалоне власти – путем комуницирања са медијима, дискусија, сарадње са друштвеним организацијама – под разумева да ће на врх стићи само они који су јединствени по својим људским карактеристикама. Само у земљама са диктаторским режимима на власт се могу пробити умоболни, мини-фирери, фигуре ништавне и мале. У условима демократије, владарима постају људи који поседују натпросечне личне квалитете и натпросечно мишљење.

Известија: Спада ли и Русија у ред таквих земаља?

Гусман: Свакако. Руска изборна проце дура и сам начин доласка на власт првих личности у нашој земљи је такав да се на лидерским позицијама налазе истакнуте личности или, минимум, натпросечне. Известија: Комуницирали сте и са монарсима. У чему је разлика у начину мишљења краљева и председника?

Гусман: Не каже се тек тако да су монарси божји миропомазаници. Ја нисам неки велики монархиста по уверењу, али сам склон мишљењу да постоји неки елитизам, високи аристо кратизам. И они монарси са којима сам био у прилици да се сусрећем – и краљ

Властољупци Известија: Је ли међу Вашим саговорницима било и људи, који су се понашали као: „гледајте, ја и јесам власт“?

Гусман: Влaстољубаца у чистом облику међу владарима има мало. Ако се такви и срећу, то је мало приметно. Људи који су освојили власт обично исказују да је та власт за њих инструмент и ништа више од тога. Код Американаца постоји појам political animals - политичке животиње, или прецизније, политичке звери. Такви су били браћа Кенеди, такав је био генијални Винстон Черчил, и, најзад, такав је био и Мао Цедунг. Па и Лењин, на крају крајева. Живот у политици је сама суштина њиховог живота. То је просто такав тип људске природе. Исто тако, постоје људи који не могу постојати изван музике, литературе. Не живе сви лидери ради политике, али има и таквих.

Шведске Карл Густав XVI, и краљица Данске Маргарета II, и краљ Шпаније Хуан Карлос I, и краљ Јордана Абдала II, о сваком од њих могао бих причати сатима. То су људи са високим осе ћањем свесности своје мисије и своје одговорности пред народом. У савременом свету монарси као да у неку руку наступају у улози оца или мајке. Они су људи-симболи, и то само појачава њихову одговорност. Симбол нема право на мрљице. Представници демократски изабране власти имају више слободе – само политичко ткиво, материја њиховог рада, претпоставља

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

рмула власти“, који је интервјуисао преко 160 лидера држава

ветска влада заокупљени светски ли дери – има ли јединстве ног списка за све?

Гусман: Наравно; то су са времени тероризам, еко логија и очување животне средине. Те велике теме налазе се на дневном реду сваког од шефова држава. Известија: По вашим за пажањима, да ли власт човеку доноси харизма тичност?

Гусман: Харизматичност је особина личности, али не и функције. Мада неки не мисле тако. Власт је само рам за личност. Тај рам може бити направљен од обичне летве, може бити украшен драгим камењем, али то је само рам. Известија: Како, по вама, треба да се понаша но винар у комуникацији са лидером земље?

Гусман: Не губити досто јанство, не улагивати се, не ласкати, не цупкати ногом. У чему је генијалност аме фото: ИТАР-Тасс ричког водитеља Ларија Кинга? У томе што он са свима разговара једнако. Ја право на грешку, на сумњу. На том плану се трудим да се држим истог правила. њима се може мање позавидети, него Известија: Увек сте тако умели, или сте научили? монарсима. Известија: Да ли би монарх био од Гусман: Осећање сопственог достојанс користи Русији? тва је урођено и привија се од детињства. Гусман: Хипотетички – да, али практично Њиме су ме обдарили родитељи – отац, у то мало верујем. Русија је имала ари који је био лекар, и мајка – педагог. Слу стократију, подвижнике, патриоте, ода шао сам како су људи с поштовањем не својој нацији и Отаџбини, али су са њима разговарали, и како су они деценије после 1917. године таквим међусобно комуницирали. чудовишним ваљком прешле преко Известија: Постоје различите журна генофонда... А потом су уследили зло листичке врсте – може се бити истра чини тридесетих година, рат. То је уни живач, критичар власти, посматрач, пријатни саговорник или чак лакрди штило сву аристократију. Известија:

Којим

су

проблемима

јаш. Како ви дефинишете своју улогу?

Гусман: Према лакрдијаштву се одно сим крајње негативно – то је туђе про фесионалној журналистици. Наша професија је сродна лекарској: постоје новинари-хирурзи, терапеути, гине колози, новинари-проктолози, изви ните. Свако одабира медицинску спе цијалност која му је најближа. Будући да сам син лекара-терапеута, ја дајем предност добром старом фонодоскопу, то јест прислањању уха на срце. За онај резултат који желим да остварим то је сасвим довољно. Нажалост, сада се размножила огромна количина новинара-патологоанатома. Човек тек што је умро, још се ни охладио није, а већ се почињу сећати љубавника и љубавница, расплитати породичне сплетке. Мени је то дубоко страно. Нормални разговор омогућава теле визијској камери да као рендген сними човека. Ако је то разговор једнаког са једнаким, ако ви не шушљате и не понашате се простачки, већ разговарате о обичним људским темама, камера ће све показати, и паметан човек поред екрана све ће схватити. За будале ми и не радимо. Известија: Да ли однос према Русији и руском новинару утиче на процес?

Гусман: Утиче. Морам рећи да ни један од 160 мојих саговорника није чак ни алудирао, нити допустио себи однос непоштовања или пренебрегавања према нашој земљи. Интересовање за Русију је неподељено, дубоко и иск рено. То се односи и на америчке лидере – Обаму и Буша, и на лидере мањих земаља. Ја не припадам људима који вичу да је Русија у окружењу непри јатеља, да Русију не воле. Русија ужива поштовање у свету као велика држава са богатом културом и грандиозном историјом. Известија: А која је формула живота?

Гусман: Слушајте, први сте ми поставили то питање... Да... Она је такође – досто јанство и одговорност. 33

спорт

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

фото: ИТАР-Тасс

Разговор водио: Иља СОБОЉЕВ

предностима реформе и њеним манама специјално за „РГ“ говорио је члан Изврш ног комитета РФС, председник друштва домаћих тренера, Михаил Гершкович. Росијскаја газета: Михаилo Дани ловичу, реците нам како је текло раз матрање промена које су предмет спорова током низа година?

Михаил Гершкович: Питање о прела ску на систем „јесен-пролеће“ било је прво на дневном реду седнице Из вршног комитета. Реферат је поднео председник РФС Сергеј Фурсенко, који је изнео све предности тог преласка. Потом су говорили чланови Извршног комитета, поред осталих Леонид Федун, Јевгениј Гинер, Сергеј Иванов и Алексеј Милер. Свој реферат сам прочитао и ја. Против реформе био је Николај Толстих. Гледајући унапред, рекао бих да је он и једини противник новина. После прилично бурних дискусија, питање је стављено на гласање. РГ: Без обзира што је одлука о преласку одобрена већином гласова чланова Извршног комитета, ипак се доста дискутовало?

Гершкович: Разуме се. Сваки говорник је налазио додатне аргументе у корист промена. Сматрам да је на крају донета историјска одлука, која би требало да да моћни замајац развоју фудбала у нашој земљи. Јер тако је то код нас у Русији: док гром не загрми, човек се неће прекрстити. Реформа ће већ и принудно допринети развоју инфраструктуре, а сем тога, биће могуће модернизовати такмичење. И саму структуру такмичења дотаћи ће прилично озбиљне промене. На пример, организоваће се прелазни турнири између свих лига. РГ: У чему ви видите главне предности реформе?

Гершкович: Ми се утапамо у јединст вену Европу. Отворено говорећи, све до сада смо за целу Европу били трн у оку: играли смо по другачијим правилима, у другачијим временским периодима – све је код нас било другачије. Сада ћемо бити пожељнији гости у Европи. Доћи ћемо и до јединствене телевизијске политике, рекламне, пословне поли тике. Још један моменат - све до сада су 34

Фудбалс Уочи заседања извршног комитета Руског фудбалског савеза (РФС), донета је судбоносна одлука. Од наредне сезоне, руски фудбал прелази на нов систем, према коме ће домаћи шампионат, као и у већини европских земаља, почињати у јесен и завршавати се у пролеће клубови који су стекли право да насту пају у еврокуповима могли то право да искористе тек девет месеци касније, а сада је то смањено на два месеца. Хоћемо ли играти лети? У Европи нико и не игра лети, врућине су. Сетите се прошлог лета: играти при таквој жеги није могуће. Ми смо ионако једном у две године због великих фудбалских турнира лети правили велику паузу. Сада је то постављено на перманентну основу.

Једном речју, лети ће клубови моћи да учествују у разним комерцијалним тур нирима, а то је и општеевропска пракса. Најзад, није тајна да се оцена о развоју фудбала умногоме даје по резултатима игара репрезентације и клубова. Тај стари систем смета да нашим клубовима да се усавршавају, да постижу врхунске резултате.

РГ: А шта ће бити са нижим лигама, чије интересе заступа управо Николај

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.

Аргументи „против“ РГ: Са аргументима „за“ је јасно. Какви су на Извршном комитету били аргументи „против“?

Гершкович: Углавном се говорило да су тимови прве и друге лиге против, али ја нисам чуо конструктивно противљење. Основна дискусија вођена је око питања шта је потребно урадити најпре: изградити инфраструктуру, или прећи на нови систем. А код нас се нешто може изградити само ако спроведемо реформу. Колико година ми већ говоримо о преласку, колико је било формирано комисија! И сваки пут је констатовано: када изградимо, тада ћемо и прећи. Ни у резултату немамо ни инфраструктуру, ни прелазак. Навешћу пример. Сећате ли се колико је било разговора о томе да на трибинама треба поставити пластична седишта и спровести грејање? И чим су ти захтеви били формулисани, сви су пронашли средства да се они и испуне.

Гершкович : Сада ће нас примити у Европу, где смо ми, како сам већ говорио, били нежељене персоне. Погледајте како нам у појединим утакмицама суде, како се радују када се не пласирамо на велике турнире. Однос према нама треба да се промени

ске вредности Толстих?

Гершкович: Што се тиче прве и друге лиге, ми на њих не заборављамо, јер смо једна породица. У првом реду, предвиђено је да се у наредне три године промене тичу само назива кругова. Има времена за припреме, а предвиђена је и озбиљна финансијска подршка из федералног буџета, из регионалних буџета, и ванбуџетских извора. Наравно, реформа је пре свега усмерена на премијер-лигу, али би и у нижим клубовима требало да науче да зарађују и живе по новом. Ко успе да се престроји, тај ће бити и конкурентно способан. РГ: Реците нешто о прелазном турниру међу лигама, о чему је такође донета одлука на Извршном комитету.

Гершкович: Мишљења сам да је одавно требало донети такву одлуку. У многим земљама постоји слична пракса. Сушт ина новине је у томе што ће се, сем два последња тима, који ће сигурно напустити свој дивизион, „на ивици“ наћи и тимови који су на месту изнад

њих. У премијер-лиги то су клубови на тринаестом и четрнаестом месту, који треба да учествују на прелазном турниру са трећим и четвртим тимом из првог дивизиона.

РГ: Колико ће брзо планиране тран сформације наћи одраза у успесима наше репрезентације и клубова?

Гершкович: Ништа се не догађа брзо. Али ће нас већ сада примити у Европу, где смо ми, како сам већ говорио, били нежељене персоне. Погледајте како нам у појединим утакмицама суде, како се

Гершкович : Хоћемо ли играти лети? У Европи нико и не игра лети, врућине су. Тај стари систем смета да нашим клубовима да се усавршавају, да постижу врхунске резултате.

радују када се не пласирамо на велике турнире. Однос према нама треба да се промени.

РГ: Кад смо већ почели причу о реп резентацији, морам вас питати за мишљење о игри пулена Дика Адвоката у мечу са Словацима.

Гершкович: Нажалост, нисам утакмицу гледао уживо, већ у преносу на телевизији. Стекао сам утисак да је нашима мањкало хазарда, расположења. А можда је све у помањкању снаге: у више наврата сам говорио да није прихватљиво да се за утакмице припремате у хотелу. Није било свежине, брзине. Момци су се трудили, не могу ништа да кажем, али нисм видео некаквог унутрашњег набоја. РГ: Чему се можемо надати у Даблину?

Гершкович:Ирци, наравно, имају раз лога за бригу. Ми имамо потенцијално веома јак, добар тим, са реализаторима прилично високог нивоа, али тај потенцијал треба и реализовати. У ме чу са Словачком нисам видео резерве код свих. 35

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2010.