LET´S PLAY

PIŠE: ANIKA PETROVIĆ

Vreme je za igru. Moje srce je mirno, um se otvara, strast se pokreće. Univerzum zna zašto je to bitno.

Biti hrabar sa svojim životom, biti svoj u njemu, biti esencija... Mia

Posle dužeg vremena, srela sam Miu u SKCNS „FABRIKA“ u Novom Sadu nakon njenog kratkog poziva da zvucima gongova ozvučimo prostor u kom se razlivala boja plavetnila.

Bila je to multimedijalna izložba „Čitanje plave“, jedinstvene koncepcije umetnica: Ivane Martić, akademske slikarke, Jelene Đurić, akademske slikarke, Jelene Janev, skulptorke, Milice Grbić Komazec, kostimografkinje i Mie Medaković-Topalović, fotografkinje.

Tek kada su zadovoljni posetioci ozareni osmesima otišli svojim kućama, svakoj sam kreaciji odala počast zagledavši se u razlivanje boja, fotografije, tkanine. I kako to obično biva, jedna slika mi je privukla pažnju, veličanstvena plava statua lava, kralja džungle, na fotografiji. Iz znatiželje sam pogledala papirić sa strane na kojem je pisao naziv – “Imam srce lavice”.

Nedavno sam ponovo dobila njen poziv da odgovorim na taj zov srcem lava i da se na ovim stranicama reči razliju bojama duge.

Oduvek sam slušala svoje srce, a putevi srca su tajni i samo onaj ko ih pomno sluša može pratiti njihove tragove. Sa potpunom sigurnošću se prepuštam izazovima koje zovem igra života, jer iako po godinama polako koračam ka šestoj deceniji, moje srce lavice hrabro istražuje i prihvata izazov koji život donosi. Nešto je pre čitavu deceniju u mom srcu zaigralo kada sam čula čaroliju zvuka gongova i tibetanskih činija, do tada potpuno neobični zvuci za moje uši su ispunili prostor i tkali neku lepu priču između jave i sna. Otvorili su mi vrata trenutka gde vreme i mesto ne postoje. I desio se taj plamen, žar koji me je poveo putem istraživanja. Ponekad je to bio put velikog napora, a ipak igrajući se i u tim trenucima bila sam sigurna da i to što mi je namenjeno jeste dobro. Potpuno opčinjena mističnim zvucima, počela sam da istražujem još uvek mnogima nepoznat uticaj ovih specifičnih instrumenata i kako oni deluju na psihofizičko, mentalno i emocionalno stanje čoveka. Moglo bi se reći da mi je tada proradilo „lavlje srce” i predala sam se sa poverenjem, otvorenim srcem i istinskom motivacijom i težnjom da najpre iskusim to praiskonsko znanje da bih zatim, kada primim najkvalitetnije učenje kroz autentično iskustvo, mogla i drugima da prenesem taj isti žar, strast prema lepoti i blagodetima ovih divnih zvukova koji harmonizuju slušaoca ako on to dozvoli, da se poveže sa ritmom usredsređenim na srce. Izraz „srce lava“ znači da neko ima hrabrost i to pokazuje u svom ponašanju. „Lavlje srce“ zbog svog nesebičnog ponašanja i spremnosti da pomogne drugima.

I vrteći unazad slike događaja kroz moja životna iskustva, lavlje srce se uvek budilo u trenucima kad hrabro krećem putem kojim niko, ili bar retko, ne ide da kao lavica zaštitim svoju decu u teškim situacijama i da iz ustaljenog gradskog života gde je za moje uši postalo veoma bučno hrabro iskoračim i nastanim se na obroncima Fruške gore. Velika hrabrost je bila potrebna za odluku da se iz sigurnosti koje omogućuju različita zanimanja i zanimacije skoro potpuno prepustim da živim od onoga što volim da radim - od zvukoterapije koja je tada na našim prostorima bila malo poznata u praktikovanju gongova i pevajućih činija.

Celovit, tzv. holistički pristup biću je način na koji se radi zvučna transformacija koja ima sav potencijal da podstakne u primaocu resurse za samoisceljenje, povratak u harmoniju i očuvanje zdravlja. Način primene zvuka je važan u radu jer ako je praktikant koji je izvodi pravilno i kvalitetno obučen donosi pozitivne efekte. Zvuk omogućava telu da se izleči kada je svest osobe uključena u rad/saradnju. Spoznala sam značaj dugogodišnje obuke tokom koje sam svojim iskrenim zalaganjem postala dobar tragalac i kvalitetan prenosilac znanja. Smatram da diplome, sjaj i reklamiranje spadaju u nov način koji su nametnuli mediji i masovnost instant škola gde se dobija vrlo malo alata za dalji samostalan rad. Retko se dešava da se posle završenih kurseva od par dana, nedelja ili meseci, i dalje traga, usavršava ili se pišu radovi kako bi praktikant bio kvalitetniji i uspešno dalje prenosio znanja koja su nastajala hiljadama godina. Zato ću i na tom polju hrabro iskoračiti i stoga će obuka koju želim da sprovedem biti nov pristup u radu sa budućim zvukoradnicima. Rad sa drugima u domenu zvučne sfere je veoma suptilan i odgovoran. Za mene je zvučna sfera dobar način da se povežem sa svojim unutrašnjim mirom, kao i sa skrivenom snagom. Da biste bili efikasni kao praktičar, to ne mora biti samo u domenu zvuka, oslonite se na svoje lavlje osobine smelosti i upornosti u ostvarivanju ciljeva.

Biti lav znači imati srce lava i uskladiti sebe kao pojedinca sa odabirom da služi društvu na širi i sveobuhvatniji način. Lav u nama podseća da moć nije samo status i bogatstvo, već je i naša obaveza da budemo zaštitnici, da pomognemo i budemo svetionici za druge. Hrabrost zahteva da pogledamo duboko u svoju dušu jer baš tada kada nam je neprijatno, to je znak da donesemo odluku u srcu. Ispitajmo svoju suštinu i svoje srce da ne bismo tražili nešto izvan nas da nas promeni. Srce govori tajnim jezikom, jezikom iz duše, izvan razuma. Slično i zvuk daje smisao trenucima. Zato muzikom slikamo kao na platnu, tako izražavamo ono što reči ne mogu. Proces isceljenja je povratak u ravnotežu i u naše prirodno stanje. Celovitost je ono zbog čega muzika poseduje moć. Poželela sam da prenosim taj ritam celovitog radosnog srca. Otkucaji srca su unutrašnji ritam koji nas sinhronizuje sa unutrašnjim mirom. Srce nas povezuje jedne sa drugima i ono je znak da smo živi u ovom trenutku. Naučimo pre svega da se odvojimo od učenja glavom koje nas odvaja od mudrosti. Tajna jezika srca otkriva tajnu muzike, duboku tajnu gde je istinska Umetnost.