A R H A I K A Renata Komljenović
Seoska lepotica Raskopčala tesan jelek bujne grudi, ko dve ruže rascvetale, pogled suze svakom momi, želja dovek.
Pamet im je opijala.
Lepota joj mamna zavek bokom njiše, zenu trže sva srdasca vazda steže stopi muškoj, zanos, poklek. Grud`ma njinim popucala.
Raspustila rusekose uvojke joj pleda rose. Žarom žari i ne mari. Momi svakom izmicala.
Đerdane je pokidala. Bela nedra razgizdala.
Grudma njinim vatre pali A jednom je srce dala.
2
Na zdencu Zahvatala moma vodu cik u zoru, bistru, lednu s' jednog zdenca. Umivala belo lice, oči, čelo, jagodice. Jutrenju se radovala, zoru na se odevala.
Tud hodio mlad delija. Sva ga zora obasjala. Zenice mu deva mlada začarala, zablistala.
Krčag vode zaiskao da orosi usne vrele. Da ugasne žedji svoje bistrom, lednom vodom s' zdenca, da napije grudi, nepca, tom lepotom Nje i zore.
3
Mesec s`momom ašikuje Za pendžer se mesec svio da obasja nedirnuto... srmom mije netaknuto...
Puti bele, usne vrele duge kose raspletene, ruke što bi dragog htele...
Mesec svio, zavirio pendžer krilo otkrilio!
Zasja sofom vito telo, skliznu sukno što ga krije, puti bele, bele vrele kose duge raspletene, jagodice te rumene mome mlade, neljubljene!
Raspoluti mesec srmu, odenu se njome mlada!
4
Pa je mije, pa je mije... Mesto dragog koga snuje koga snuje i tuguje... Mesto dragog kom’bi puti puti bele nedirnute, usne vrele netaknute htela dati! Kose duge raspletene, vezkom srme posrmljene ruke što bi dragom htele... mesec mije, mesec mije...
Pendžer krije, pendžer krije ašik mome neljubljene, štono snuje, štono snuje i tuguje.
5
Da je dana, da je dana...
Na doratu junak jaše! Pledat junak, kad boj staše. Kud hodio božur cvaše!
Poljem vije konja vrana, na srcu mu bolna rana. Sve dok jaše, božur cvaše!
Ko u magli, on gledaše... Kako nisku od djerdana od dodira i dukata niže ljubi oko vrata, bolnoj ljubi, oko vrata!
Ni u boju, oštro koplje ubojito ne bijaše, kano rana, ljuta rana, dal je ljuba jutra toga ugledala svetlost dana?
6
Vije konja, dorat rže kopitama zemlju sleže, ,,Pod doratom,,- Boga moli, ,,zemlju sleži pod kopitom, ne nad ljubom, koju volim’’!
Samo da je bela dana… Da ugleda svog junaka! Ko izvora dva joj oka da poljubi pre uroka, pre uroka i zle kobi da je dockan, da je gubi.
Poljem vije konja vrana pledat junak.. ljuta rana... da je dana...da je dana!
7
Pečalbarski poj Iz tuđine, puste tuđe, delija se rodu sprema. Kud za hlebom on iđaše dalje duši sve bijaše.
Duvankesa zlata puna duša prazna, trn do trna. Pečalba mu rod zatreše.
Zovi nikad ne zamreše!
Avliji se svojoj sprema, majci, rodu, vernoj ljubi! Trni bodu, zlato pusto, grud’ma puca, glasje čvrsto:
,,I beda je melem rani, kad se rodu i avliji, staroj majci i kapiji ljubi vernoj, zovu grude duši punoj, srcu, sjatim! Ni dukati, ni divani nisu melem duše rani!
8
Tuđina je okov suri u njoj mre se, pre vakata! Rađi mi je i hleb šturi mrva svaka, crven zemlja draža mi je beda roda od svih zlata i dukata!’’
Iz tuđine, puste tuđe, delija se rodu sprema. Kud za zovi on iđaše bliže duši sve bijaše! Srce grudm’a popucaše!
9
Vidarica Pletem smilje i kadulje vezak tanak izvezujem, venčid dragom zlatnih cvasti melem bilje i bosilje, da mumirom zamiriše, vida rane, boli briše.
I poj pojem međ šumama bosa gazed travu meku, šired ruke da zagrlim rodnu zemlju, blagodatnu, dilim bilje i meleme dragog što de isceliti, boljku svaku izlečiti!
Smilje moje i bosilje oj kadulje i rosulje, glasje svoje svo od milja uplicem u vezak tanak, vezak tanak Božjeg bilja! Vidarica dragom bidu boljku svaku iscelidu!
10
Pletem smilje i kadulje rosom kapam zore Ä?iste vezak tanak izvezujem!
11
Pastirski san Po vrleti razasuto, na ispašu, stado mlado, stazama i bogazama pastir vodi svoje stado.
Pod obronkom rodne gore zbira stado, snovi more..
Od čakšira za pojas mu zadenute frule dvojne.
Pašnjacima ko od čoje pastirski se snovi roje iz dvojnica frule stare odjekuje poj za pojem:
,,Gori tvojoj s’ ove gore oj dragana pesmu pojem.. E da mi je po vrleti ruku tvoju mojom splesti i gaziti čoju meku, trčed’ s tobom do u reku... 12
Pletenice rasplesti ti, cvedem nedra zakititi!
Gori tvojoj s’ ove gore oj dragana frulom pojem‌ ,,U vrleti nigde tebe setno moje srce zebe! Stazama i bogazama sad sam vodim svoje stado pastiricu svoju sanjam pudi ce mi srce mlado!,,
13
Sred behara San usnula lepa Mara…
Raspuknutih sred behara, sred Mostara belog grada, sa kondirom i krčagom po kaldrmi sede mlada…
Opijaju svud behari rascvetali, rascvetali…
Iz dudana pred nju stade momče mlado, fesid pade… pred nju kleknu i… ostade… A iz ruku lepe Mare ibrik pade, mili grade, po kaldrmi raspuče se… otkotrlja sve joj jade!
Sretoše se oči njine! U zenama, ah miline, najlepši se bahar rodi, damar svaki ljubav zgodi!
14
*** Minu sanak…. zora sinu, dušom Mari jad se vinu…
Ni fesida ni kondira na kaldrmi starog grada… Ni opoja od behara sred Mostara, šadrvana.. Nit očiju, zena željnih… sem nemira sred nedara.
Zorom, s’dusom, rastavlja se, na divanu lepa Mara!
15
Devovanje i udadba Minderluke nagizdale jastucima, prekrivkama, svilen koncem nakitile, zlatom zlatnim pozlatile srebrom srebra posrebrile darovine svoje vezle deve mlade, pre udadbe.
Kad udaji vakat dodje i iz kude starog babe svaka svome dragom podje da je merak i milina sva gizdava darovina!
Uz minderluk poredjani i ibrici i fildzani… Na sediji stari babo kderi gleda i divani…
Ćeri moje, vite jele vakat doš’o da nas dele! Stasale ste, jele zrele, hadzijama ruke dati 16
nek vas, svaku, zlatom zlati!
Devovanju vakat prodje! Babi ved’ma duša pati od jela se rastavljati smeh i glas vam ne slušati!
Minderluci, kuda ova pusta bide, bol je skova! Stara mati, babo stari a avlija bez čeljadi, što vas lepe odgojiše za nedrage udadoše! Sudba li je takva kleta, sudbi ko de na put stati? Nedrag drag vam mora biti hocel’srca pridobiti? Duman babi, nikad kraja…!
Ta gizdava darovina svilen koncem nakidena, zlatom zlatnim pozladena srebrom srebra posrebrena, na ognjište nek vas seda, deri moje vite jele,
17
nek vas prati Bog i sreda!
Kucnu vakat za udadbu devovanju vakat prodje‌ Minderluci, kuda ova pusta bide, bol je skova! Al’sudba je takva kleta, sudbi ko de na put stati?
18
Izvor voda Sa izvora ledna voda niz oblutke izvirala, niz oblutke i kamenje reč’ci hladnoj oticala.
Na izvoru stara majka vodu hladnu zahvatala, izvor vodom mlada snajka pamuk beli ispirala. Beli pamuk ruka njena bistrom vodom umivala i oblutkom od kamena platno belo izglačala.
Stara ruka ispucala, izborana, otežala kroz vodu se lednu, bistru s`jedrom, čvrstom preplitala! Žubor voda, izvor čisti prska, kaplje, nevid bistri!
19
Danku belom smiraj dodje. Izvor voda oticaše… Puteljkom se kudi staroj stope teške primicaše.
Pamuk platno umiveno, izglačano, savijeno na obranci o ramenu mlade snajke, zacakljeno! U rukama stare majke u vrč, ledna, zahvadena, ljeska, bistra pretače se grlu, žedji, namenjena! *** A s’izvora ledna voda niz oblutke oticala, niz oblutke i kamenje reč’ci hladnoj doticala.
20
Bela breza, bagrem beli Izvila se bela breza nebu plavom pod oblake, nebu plavom pod oblake rasla vita, ponosita!
Pokraj breze, bagrem beli, ucvetao, razgranao izvio se nebu plavom beli bagrem, raskrošnjao!
Progovara bagrem beli, sred proplanka brezi veli:
,,Brezo vita, ponosita što izvijaš grane svoje nebu, samo, pod oblake, osvrni se krošnji mojoj! Ove grane razgranale, grane moje ucvetale, rad’ tebe su cvale, cvale..! I molile vetre s gore, da zanjišu grane tvoje
21
da me dirne nežno lisje! Al` vita si rasla brezo, rasla vita, ponosita ne slomi te s gore vetar, nit’molitvu moju začu!
Odgovara breza bela:
,,Oj bagreme, moj bagreme lisje brezno, lisje nežno još listade nebu plavom ne išti mi grane nežne, ne išti mi lisje belo, ono za te` nije zrelo! Još du vita nebu rasti rasti vita, ponosita, nije vreme, moj bagreme!’’
Začu brezu, bagrem beli, ucvetao, raskrošnjao savio se zemlji crnoj gorkom suzom, zaplakao.
22
Na potoku
Gazila je deva vodu, bistru vodu sa potoka gazila je bosom nogom snevajud’d ga ispod oka!
Gazio je moma vodu Şubor vodu sa potoka njoj hodio, njoj basao snevajud’ je ispod oka!
23
Sred potoka, što ih deli deva se i moma sreli… Bela halja i čakšire, bose noge, nakvašene, žarnom žudnjom užarene… tija voda sa potoka oblivaše prepletene!
Oj potoče, bistri, ledni, žubor vodo tija toka! Konak ti si, snima, žudnji međama nam omeđenim! Niti bujaj, nit presahni balčak ti si, našoj patnji! Nego teci i ne reci da u tebi gasnu žedji, gasnu žedji, gasnu žari teci ledna i ne mari! U tebi se, žubor bistroj, ova žarna ljubav kali!
24
Rane bolne neprebolne Vidala je rane bolne rane bolne neprebolne belim platnom uvijala melemima previjala, kraj uzglavlja, svom junaku, u molitvi tihovala.
Dušmanina oštro koplje, sred bojišta polja ravnog, oštro koplje sred megdana, rana smrtna mlad’ junaku smrtna rana sudnjeg dana.
Rosila je izvor vodom, usta suva, ispucala, ljubila mu očne kapke suze gorke prolivala… Teške boli svog junaka svojim grud`ma bolovala!
,,Mili Bože, pomiluj me isceli mi mlad junaka! Spusti na njeg’ ruku svoju 25
zatri kobi crn’ oblaka. Okrepi mu usta suva, da udahne zoru ranu! Otvori mu očne kapke daruj vid mu belom danu. Dorata mu sedlat` treba poljem ravnim i gorama da pronese aber, glasje… Da kolevku čedu sprema!
Rosila je izvor vodom, suva usta ispucala, rosila mu očne kapke suze bolne prolivala…
,,Ne dočeka mlad junače moj zeleni viti bore, i ne vide usne moje kako tvojm’a glasjem zbore ,,U utrobi čedo nosim… zelen bore, blago moje, u utrobi… čedo tvoje!
Vidala je rane bolne rane bolne neprebolne
26
belim platnom uvijala melemima previjala, kraj uzglavlja, svom junaku, u molitvi tihovala.
U molitvi tihovala, gorku sudbu proklinjala‌
27
Vile Vijale se vile mile, vile mile belokrile sred Ä?estara gore guste, nad jezerskom tijom vodom. Ruse kose raspustile, bela krila raskrilile sa nebesa nevestice u kolo se uhvatile.
Verale se gorom gustom, gorom pustom u po nodi, orile su pojem Ä?estar vodom tijom oro splele, od lepote, zanosa im sve su gore zanemele.
Zlatokose deve mlade rođene iz kapi rose, draganima poj pojile, u kolo ih, poj nad pojem glasjem svojim namamile. Vidale ih i ťtitile, 28
sa nebesa milošdu ih, Bozjom rukom nadkrilile.
Poj pojile devojkama drugama im što ostaše da zemljicom jošte hode, što lepotu i spasenje od njih mlade zaiskaše, pa ih vile darom darnim od milošte darivaše.
Vijale se, verale se nevestice neba mile, belokrile lepotice gorom dobra raskrilile! Vajdu svakom, vilin-kolom glasjem s neba, donosile.
Zazorila zora rana vilin- kolo, poj uminu, nad jezerskom tijom vodom labudova poj se vinu!
29
Zora rana obasjana Zazorila zora rana zora rana, obasjana okna krila odkrilila deva mlada raspevana.
Na pendžer se nadlaktila, rujna nedra isprsila u daljine zagledana grlom belim zapevala…
Oj zorice, zoro sjajna dovedi mi mog dragana! Sve čaršije i mehane konak nek mu budu samo, a drumovi i kaldrme nek ga meni vode amo! Želja mi je pregolema da kraj njega slatko spijem da kraj njega slatko spijem, rukom pleda obavijem! Želja mi je pregolema da mu usne vrele mijem...
30
Vetri pesmu ponesoše sa usana, sa pendžera… odnesoše do dragog joj u daljini štono sneva…
U daljini u mehani zorom sneva, dragu grli ljubed njene usne vrele drumovima njojzi hrli!
Ucvetaše polja ravna, nadviše se vite gore… od pesme joj i sanka mu u kom sretni ljubav zbore…
Na pendžeru zagrljeni slatku nodcu ispradaju sve pevajud glasom jednim željnu zoru dočekuju!
Zazorila zora rana dragim, dragom, obasjana!
31
Nad kolevkom mati Nad kolevkom mati bdila čedo rukom obavila s neba moled vile dobre da čuvaju blago božje.
Ko snovilja pletisanka plela niti suva zlata, od biserja, sunca zraka đerdan žarki čedu svila da mu snoplje svetla jarka, sve oblake i sve boljke odagna iz belog danka.
Ko pletilja rumen tkala obraze je čedu mila, u grančicu drena svila snoplja žarka, svetla jarka da mu magle guste, teške da mu trene nevesele odagna iz belog danka.
32
Ko pletilja pletisanka želje tkala svome blagu i molila vile dobre da čuvaju darje božje!
Neka raste ko dren zdravo! Nek mu svetlo vije pute! Čuvaj Bože blago moje, a dok živim, ja du skute!
33
U kolu Preplele se ruke jedre oko pasa i pojasa zaigrale oro mome, zapevale iz sveg glasa. Opančidi vezak vezu sitan vezak orom vije, poskakuju momci mladi sred damara krvca bije.
Sred damara krvca bije rumene se lica mlada, begenišu momci cure a nad prelom veče pada.
Na začelju rubac beli, rubac beli, belog vezka! Anterije orošene, iz jeleka kipe nedra, pleda jedra, laka bedra grud'ma cvate miris lipe!
34
Lepe mome, Ä?ili momci ko na vodi liske lake, splet igara zadenuli, oro pesmom odenuli! AĹĄikuju, podvriskuju okom, oku namiguju.
Splet igara zadenuli, kolo pesmom odenuli, sitan vezak orom vije, sred damara krvca bije!
.
35
Mesečeva zvezda Zatreperi nad goricom zvezda mesecu se u po nodi jada... oj meseče, razbukti mi sjaja sjaj mi gasne i venem ti mlada. Sestrice mi sjajem sjajnim sjaje, milim sjajem, smešedi se vazda meni mladoj bolno srce vene oj meseče, mariš li za mene?
Druge su mi padalice zvezde tuge mi se mesto srede gnezde, srcem gnezde i gasnu mi sjaje... ljubav više za me i ne haje...
Mesec sluša, zvezdu svoju teši: ,,Oj zvezdice moja lepa, mlada ponovo deš sjati ko nekada nad goricom kad jeseni minu, kad prebolis i tuge se vinu. Dal je ljubav ako silno boli...? Slušaj zvezdo šta ti mesec zbori
36
ljubav nije tuga, nisu boli! Kad iz srca daješ, onda silno goriš kad iz srca primaš, duša ti treperi, ljubavi se otvaraju dveri.. Ljubav nije što ljubavlju zoveš nevoljenje drugo ime ima zato gasneš i ježi te zima... Sjadeš zvezdo nad goricom mlada svetlom sjati, ko nikad to tada ali jedno imaj na pameti, i kad gasnes, sja vera i nada!,,
Sluša zvezda, sjaji joj se bukte nad goricom zatreperi mlada, zasja nada jače no ikada, zasja vera, sjala od vajkada!
37
Jablan i Tašana Prolimi se glas iz gora preko brda, vrh planina dozivaše seja brata da se vrati iz tudjina...
Klela kletvom sudbu kletu što očinji vid joj uze, prst do prsta što rastavi pa joj grud'ma teku suze.
,,Mili rode, očni vidu snago moja pregolema, ognjište nam pusto gasne otkad meni tebe nema... Moj delijo, moj jablane moj izdanku crven zemlje, čeka seja da se vratiš nejakoj mi, tuge, skratiš, da ognjištem vatre pališ i avlijom stamen hodiš, čeka seja da se vratiš rodnu zemlju da orodiš!
38
Pa avlijom kad mi kročiš da mi licem rumen krene, smejalice, radosnice da obraze zarumene!,,
Prolimi se glas iz gora… Bele ruke raširiše, guste gore obgrliše... preko brda, vrh planina dozivaše seja brata da joj stigne iz tudjina!
39
Lepa Fata Dok čaršijom priče kruže o lepoti raskošnoj joj…
Sve delije u sevdahu niz kaldrmu, uz kaldrmu svako veče vazda sedu, ne bi l' lepu Fatu sreli u zladanim dimijama što mehanom boka laka, niz kaldrmu, uz kaldrmu veče svako sede sama...
Uz kaldrmu, niz kaldrmu lupka čvrstim nanulama, pa s merakom u sevdahu vije tankim obrvama, gustim crnim uvojcima i zanosnim bokovima.
40
Lepa Fata, vita stasa sva od zlata i dukata, zvecka sjajnim djindjuvama u zanosnim dimijama, uz kaldrmu, niz kaldrmu... kraded uzdah delijama!
Omamljeni opojima mirisom joj medj grudima, ašikuju sve delije medju bujnim beharima... Pa se dive lepoj Fati, uzdišudi večerima... uz kaldrmu…niz kaldrmu...!
41
Biografija autora
Renata Komljenović, roĎena 23.04.1973 god. u Sarajevu. Živi i radi u Beogradu. Diplomirani je ekonomista za marketing. Zaposlena u nacionalnoj kompaniji za aviosaobraćaj ,,Air Serbia,,.
Piše lirsku poeziju i poeziju za decu. Namenjuje ih ,,lepim dušama,, kako naziva sve ljude ljubitelje lepota, u svim vrstama umetnosti, od muzike do pisane reči. Član je KZJ. Priznanja: Kao učesnik medjunarodnog pesničkog konkursa,, IzmeĎu dva sveta,, (Niš, oktobar 2012) plasirana je na završnu svečanost u okviru,, Miljkovićevih večeri poezije,, a pesma joj je publikovana u desetom jubilarnom zborniku ,,IzmeĎu dva sveta,,. Nosilac je povelje za zasluge u poeziji u okviru ,,Miljkovićevih večeri poezije,,. Nosilac je zahvalnice za učešće i doprinos Četvrtom Evropskom fesjbuk pesničkom festivalu u organizaciji Novosadskog sajma i Banatskog kulturnog centra, održanog 2. i 3. marta 2013. god. u okviru 19. MeĎunarodnog Salona knjige u Novom Sadu. NagraĎeni je učesnik meĎunarodnog konkursa i književne manifestacije ,,Na pola puta,, Prijepolje 2013., dobitnik III nagrade ,,Stevan Sredojević Polimski,, na pesničkim susretima održanim od 9-11. maja 2013.god.u Prijepolju. TrećenagraĎena pesma je publikovana u jedanaestom zborniku ,, AnĎeo, Ime, Plamen,, pod pokroviteljstvom ove književne manifestacije, odnosno KZJ i grada Prijepolja. Učesnik je meĎunarodnog književnog konkursa i manifestacije,, Pesničko proleće Čukarice 2013,, i pesma joj je objavljena u istoimenom zborniku. Autorkina pesma, sonet ,,Amanet,, na književnoj manifestaciji ,,Sija knjiga majke Angeline,, u organizaciji Banatsko-kulturnog centra Novo Miloševo i Kulturno-prosvetne zajednice opštine Sečanj, u saradnji sa Eprhijom sremskom, Radio-televizijom Vojvodine uz podršku Matice 42
srpske, izabrana je meĎu 10 najboljih pesama konkursana temu ,,Lepota koja svet spasava,,. Nosilac je zahvalnice za izuzetan doprinos pesničom konkursu posvećenom liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković, Prepodobne mati Angeline, za najbolju neobjavljenu pesmu, u Sečnju 11. avgusta 2013 godine. Na pesničkom konkursu za dodelu književne nagrade ,, Milorad Cumbo,, za 2013 god., koju je kao godišnju nagradu ustanovio književni klub ,,Sabornik,, iz Perta, novembra 2013. god., poezija Renate Komljenović je od strane žirija, zajedno sa još četiri autora, izdvojena kao zaslužna za publikovanje u Zborniku ,,Sabornika,,. Autorkin sonet ,, Kapi žudi,, osvojio je nagradu ,, Najlepši ljubavni sonet,, na XIII javnom konkursu ,,Ljubavne pjesme nad pjesmama,, povodom dana zaljubljenih februara 2014.god, na temu ,,Ljubavi, čežnjom te zovem,, u organizaciji Kluba umjetničkih duša-Mrkonjić Grad, u kategoriji zreli pesnici ljubavnog pesništva. Zbornik ,,Vršačko pero 2014.,,-publikovana pesma. Zbornik radova sa književnog konkursa o vinu, izdavačke kuće ,,Arte,, i Vinarije ,,Aleksandrović,, 2014. -objavljena pesma Zbornik „Prijedorski književni karavan 2014.“-publikovana pesma Zbornik ,,Antologija savremene ljubavne poezije,, Kreativni tim Balkan 2014.-objavljena pesma Sonet ,,Pusta zemlja,, nosilac diplome ,,Prva pohvala meĎunarodnog pesničkog konkursa Pesničko proleće Čukarice 2014,, u delu rodoljubive poezije, objavljen je u istoimenom zborniku, u organizaciji KK Čukarica. Na meĎunarodnom konkursu ,,Na pola puta,, Prijepolje 2014., autorkin sonet Rajski vrt/Eden, osvojio je ,,Prvu pohvalu konkursa,, navedene književne manifestacije i publikovan u 12. zborniku radova ,,Andjeo, Ime, Plamen. Zbornik ,,SinĎelićeve čegarske vatre 2015,,-publikovana pesma. ,,Festival poezije Barajevo 2015,, Poezija za decu, III nagrada.
43
B e o r a ad, 2016 S L I K A R S T V O-M i j o d r a g Ja n k o v i ć
44