Kad porastem, velik bidu, u to sumnje nema više želje svoje ispunidu! Bidu lekar, apotekar ili pilot, astronaut!
Al’ jedno se stalno pitam o veliki, čudni svete kako lekar ili pilot da zauvek bude dete? Radoznalo, koje prašta, raduje se, stalno mašta?
Zato dajem obedanje sebi, tebi čudni svete: Kad porastem velik’ bidu, al’ostadu uvek dete!
Neka osmeh uvek krasi uvek krasi tvoje lice, neka ti se uvek smeju oči, usne, jagodice.
I kad smešno ništa nije nek ti osmeh lice mije, sa njim bideš lepši, bolji osmeh svakom lepo stoji!
I kad suza lice kvasi osmeh svaku suzu briše, tugu leči, snagu daje nadu budi, strah nestaje s tvoga lica druge mije!
Zato osmeh uvek deli, osmehu se svak veseli! I nek uvek, uvek krasi svako tužno, sretno lice nek se svakom uvek smeju oči, usne, jagodice!
Užinu, klupu kad s drugom delim igru il kolač, drugarstvo to je. Al oči plave nikome ne dam, te oči plave samo su moje.
Drugarstvo uvek detinjstvo krasi! Ima li išta lepše od toga? Verujte ima, lepše od svega LARINA dva su plava oka.
Sve drugo hodu, sve drugo želim sa drugom svakim uvek da delim: užinu, igre, knjige, bombone vrteške, čigre. Al samo jedno nikada nedu te oči plave, tu moju sredu!
Čudo se zbiva u mojoj glavi Nebo se žuti, sunce se plavi i ko da more teče u travi čuda su svuda, radost se slavi!
Nije to samo u mojoj glavi! Evo i jedan čuperak plavi glavicom vrti, čuperak drhti… Školska nam klupa postala lađa kapetan ja sam, a ona, Nadja, putuje sa mnom, škola je slađa!
Bide da to je, ovoga časa u školskoj klupi, ja smo i Nadja! To je to čudo, ljubav se radja!
Ma baš se ne stidim, samo kad te vidim oborim šeširid, sva se zarumenim. Ma baš se ne stidim, samo kad te vidim zalupka mi srce, sve više crvenim .
Ma šta se to desi? Pa planeta leti, a rojevi leptira iz dalekog svemira, lete u moj stomak, i svud me golicaju krilca njihova. Pod šeširom šapdem tebi... Jer ja se od sad ne stidim... Ti si meni, ko ja tebi, najsladja simpatija! Ma baš, baš se ne stidim, što volim kad te vidim. A kad se postidim, gumicu du uzeti, i potezom jednim, obrisati obraze, jer se zacrvenim!
Mati mila, mati ja du uvek znati koliko si ljubavi meni kadra dati!
Oče brižni oče kad detinjstvo prodje, svi bezbrižni dani, znadu da me uvek tvoja ruka brani.
Dragi, bako, deko kao vaše meko, toplije i draže dal de ikad biti naručje još neko?
Seko moja seko i od neba veda, darovana meni, ti si radost, sreda!
Mati mila, mati O훾e bri탑ni o훾e Dragi, bako, deko Seko moja seko!
Najsjajnija zvezdo, moje toplo, milo porodi훾no gnezdo!
Nad kolevkom mati bdije čedo svoje pesmom mije.
Spavaj, nanaj milo moje andjeli nad tobom poje! Da mi sanak laki snuješ mirno rasteš, zdravo budeš.
Spavaj, nanaj čedo moje nežni šapat mati poje… Da umilno ti mi spiš, u srednoj igri danju bdiš.
Spavaj, nanaj čedo milo radosno mi, dobro bilo. Nežnom, toplom ljubavlju de grejati te moje krilo. Spavaj, spavaj, čedo milo!
Irvasi mu sanke vuku, snežnom stazom jure, lete… na sankama Deda Mraz je, njega čeka svako dete.
Na leđima džak mu prepun svih darova, želja, snova a na licu i u srcu kao čigra osmeh igra.
Da ispuni želju svaku, da daruje, juri, žuri… Pohitajte belom deki u zagrljaj, dar vam nudi, i radost de svačjim srcem da zablista, da zarudi.
Snežnom stazom sanke jure i irvasi deci žure.. Stiže, stiže svakog časa čarolija Deda Mraza!
Grudva po grudva, gle trup mi raste! I glavu dobih, pa ja se rodih! Dva su mi zrna, dva oka crna, nos šargarepa, na glavi šerpa, šal oko vrata, pravi sam bata!
Zovem se…kako? Pa to je lako! Od snega ceo, beo sam beo i čim je zima, grudvu po grudvu svuda me prave, svuda me ima. Ukras od snega, igračka draga, radost sam svima, sve dok je zima!
Magije snežne samo sam delid, zovem se SNEŠKO, prezivam BELID!
I sunca i snega I kiše joj treba svih darova s neba!
Iz neba kad veje, veje kad je belo i sve belje od pahulja ogrtačem priroda se snegom greje.
Iz neba kad lije, lije kad je tmurno, setno, sivo, priroda se kišom mije, zemlja kišnu vodu pije.
Kad sa neba Sunce sija kad je vedro, toplo, žarko, u prirodi sve se budi cveta, radja, zri i rudi!
Pomalja se nakon nodi sa istoka, s jutrom rađa! Celi dan nas greje, greje, sa plavog se neba smeje!
Kada veÄ?e danak smeni i kad nebo porumeni, ka zapadu, sanku, krede‌
,,Na počinak,, mesec reče. Ja se sada sa zvezdama i sa tamnom, mrklom nodi mesto tebe spremam dodi!
S jutrom opet eto srede! SUNCE nebom zrake šede, žarki grumen sija, greje sa plavog se neba smeje i život na zemlji seje!
Niz oluk se sliva, dobuje po krovu ta jesenja gošda što kišom je zovu.
Satkana od kapi što na suze liče iz oblaka tmurna sipi, pada, lije i svak’ se od nje pod kišobran krije.
Prirodu i bilje rado kapi miju, korenje i zemlja
kiĹĄnu vodu piju, pa priroda buja, zeleni i raste.
KiĹĄne kapi nebu dovode svog druga, kada kiĹĄa stane pojavi se duga!
Kada toplo leto prođe u zladanom ruhu kišna jesen dođe.
Podnu golih grana niske od đerdana svelo lišde zlatno ko dukata platno!
Plavetnilom neba tamni oblak vreba kišu gosti često, žarkom sjaju sunca zauzima presto.
Šarenilom boja plodovi se kite
ljubišastom šljive, mirišljavo grožđe šarenilom breskve žutom sočne kruške.
Njive i ravnice u jesenjem žitu kukuruzu, repi suncokreta cvetu.
A selice ptice toplom jugu lete! Životinje mnoge ruho toplo želed, grancice i lišde u skrivišta sele. Veverice, mravi posvud hranu traže, pa zimskoj hladnodi vredno prave straže.
Kada jesen prođe u snežnome ruhu hladna zima dođe!
Mala buba zvana Mara sva crvena pa na tufne, s cveta na cvet svetom ĹĄara.
I dok zimski sanak snuje, u snovima svoj plan kuje koga sve de kad poleti u radosti da se seti.
Odnekud, kad tebi sleti na dlan, ruku il odelo znaj da sredu donosi ti njeno malo, krhko telo!
Sretna buba zvana Mara svetom leti, svetom ĹĄara! Svako dete se veseli, zna da Mara sredu deli!
U korpi od pruda, jedna maca snena kraj prediva drema i san jedan sneva....
Od prediva klupko, što je šapom svila, u trenu se jednom pretvori u DIVA. Na njeg` maca frknu, izbaci i kandže! Zabezeknu DIV se, šta ga sad to snađe? Ratoborna maca pope se na šape, razgorači oči, u čudu se nadje!
Zaliči joj DIV na onoga miša, što ga, celog dana, po sobi juriša. Al nekako velik, bide da i nije... Kako de toliki u rupu da se skrije...?
I što sad ne beži, njuškom vrti maca, dok čudom se čudi i šapama baca?
Pa uteče hitro drhtedi od straha, pod krevet se sakri, mrklim mrakom pokri. ... Uto san joj laki prenu cijuk miša. Rasprši se bajka, a po sobi hajka... Zamjauka maca: Ma tako mi svega, ...miš je, nije šega!
Njemu život k’o san traje jednu nod il jedan dan. Leptir nodni, leptir dnevni šaren, lep je, razdragan.
Sretnik baš je, kad je vrste što živi i mesec-dva, ili više godina, pa i zimski spava san! Il se seli, kad je zima, daleko gde sunca ima, šaren, lep i razdragan.
Krasotom i sjajem svojim skladom Ĺživih, divnih boja on je dragulj u pirodi, cvedu ĹĄiri krila svoja.
Cvetku svakom, sretan leti, cvetni nektar da ispija, pa na lati kada sleti sva priroda tad ustrepti od lepote tog dragulja! Ĺ aren, lep je, razdragan!
Baš sam visok, baš sam velik težak, snažan kao čelik! Pa ovako velikome samo šume i prašume od Indije do Azije domom mogu da me dome! I jedini medju svima ja kolena četri imam i dugačka uha dva oba pala do ramena,
dugu surlu mesto nosa, njom se hranim, vodu pijem i ko mačem sebe branim! ...Još mi fali duga kosa!
Biljojed sam, reč vam dajem! Vazda travu, lišde, granje, pa i grmlje jedem svako! Osim bilja, nikad ništa ja ne kušam, pa se i sam pitam kako u svom carstvu, najvedi sam?
Ko mladunče težio sam ko i svaki drugi slon do stotinu kila teških! Sedamdeset dugih leta u životu slonovskom, u visinu, prema nebu sedam dugih rastem metra.
Baš sam visok, baš sam velik težak, snažan kao čelik!
Razigrana kao čigra cvetnim vrtom leti, igra! S cveta na cvet polen zbira slatki nektar dok ispija.
Mirisno je cvede seti dok šarenim vrtom leti, kolko meda de potedi, tog pčelinjeg mednog dara, od polena i nektara.
Pa radosna kao čigra razigrana vrtom igra! Svakom cvetku rado leti opraši ga i poseti! S cveta na cvet polen zbira, medonosna pčela mila!
Njuškam svuda, da, da, da! Brzonogi zec sam ja! Kažu da sam plašljiv jako, da u grmu ja se skrivam. Zadnje noge zato imam, duge, lake, brzonoge, pa utedi njima mogu svakom strašnom živom stvoru! Uši duge kad nadulim čuti mogu...i tišinu! Zašto da se, onda, bojim? Njuškam svuda, da, da, da! Brzonogi zec sam ja!
Iz busena mrav se otkrio na kiši da poraste rešio, pa niz travku visi. Kišica njim dobuje, ne rastu mu krila i sav se naježio, jer ga kiša spira.
Pomislio mrav je, još vredniji bide, ako bude veliki i možda okrili i leteti modi de, ptici ravan biti, napustiti mravinjak, možda gnezdo sviti.
Al svako je vrste svoje izdanak i sin i potomak roda svoga a prirode čin. Nit de mravid vedi biti... od kiše trava raste, nit leteti modi de, jer to mogu laste.
Niz travku se vratio, shvatio je sve… U busenu zemljice on živi i mre!
Glodar on je, štetočina sivo-smeđe boje krzna. Rep mu podug ko i telo, na trbuhu krzno belo.
Više nod od dana voli. Sumrak čim je, hranu lovi. Živi kratko, vazda nešto gricka slasno, gricka slatko. Žir i crve il insekte.
Po šumama, vrtovima, taj se vije. Kad zazimi u podrume, čak i kude sduduri se pa se skrije,
dok ga klopka mišolovka ili kakva maca krotka ne ulovi, ne prekrije.
S ljudima čak gene deli. Ko zamorče doktorima,
čudne tajne on otkriva o genima, bolestima.
Malen tako, lepuškast, najviše se, pak veseli da zabavu, društvo deli kad od jednog poljskog miša postane ljubimac Gliša.
Mangulice ili jorkšir svinjske neke rase on je svejed njuha oštra, a zove se prase.
Hranu daje, mast i meso. S reš koricom,sočno,slasno, prasede pečenje. Kad se slavi slavlje, na trpezi svakoj pravi gospodar je.
A da li ste možda znali da mu znojna žlezda fali? Pa vrudina kad upeče u vodi se, mulju banja
od sunca se jakog sklanja. A da li ste moĹžda znali i da, pamet prase krasi? A da sretno i nesretno biti moĹže? ÄŒvrsto kad namota repid, prepoznati da se, tad je sretno prase! Ako repid visi, nesretno je, zna se!
Odgovora da li ima na pitanje od davnina: Dal je starije, dal je starije kokoška il jaje?
Koke nose jaja to odavno zna se. Kad odraste pile koka mu je ime. A ko rađa pile?
Svaka koka nagon ima za ležanjem na jajima. A kada se raskvoče pilide da leže hode. Nasadi je stara baka na gnezdaru ko od zlata. U gnezdu je seno, slama a gnezdo je gde je tama, tu je hrane, tu je vode,
što je koki potrebno iz jajeta da se pilidi izrode.
Sedi koka danima na snesenim jajima, a kada ih telom zgreje u svakom de jajetu pile malo da se smeje.
Dvadeset i drugog dana, puca ljuska sama iz svakog se jajeta nejako šilježe, pilence izleže.
Kad odraste pile koka mu je ime. Koke nose jaja to odavno zna se.
Još pitam se.. Još pitam se.. Odgovora da li ima… Šta je onda starije, kokoška il jaje?
Bodlje su mu štit i koplja, nekom carstvu što ga vreba. Preko dana samo spava, u carstvu svom nodu šeta.
U skloništu svome drema iskopanoj nekoj jami, nekad sneva sav sakriven ispod trave i kamenja.
Katkad mesto koplja-bodlji dok je svijen u lopticu pred uljezom on potrči mač svoj skrije u koricu.
Jer šum svaki zna da čuje, baš ga sluša čulo sluha. I mirise sve poznaje. Bube sumu hrana sočna.
I tako on drema, drema dok ne dodje tren da lovi, da po nodi carstvom šeta, da se pari, mlade rodi.
Čik pogodi devojčice ko se tako vešto skrije, u lopticu telo svije? Čik pogodi, ko, dečače bodljama ko mačem vije, tako mali ali jak? JEŽID TO JE, mesečnjak!
Stotinama dugih leta, dugih zima sve dok gmiže, na leđima oklop ima. Oštrog njuha, da ga gradi,kornjača se, hranom sladi sa obiljem kalcijuma. A oklop joj kad prigusti, kad se plaši i zastraši za sakriti glavu služi.
U svakome danu svome... krivudavo ta šetka se i u suncu umiva se. U mraku je dobrog vida, da razazna boju svaku može ona bez pardona.
Kad je hladna, mrzla zima prikrade se skloništima il pod zemljom zakopa se, il pod vodom ugreva se.
Al gle čuda! Samo da joj pdiha, pdiha, ta prehlada strašna neka ne okonča život dugi, život dugi i dva veka!
U dubini šumskog luga, podnu stabla olistalog u gomili cveda, lišda viri gnezdo jednog ptida.
A u gnezdu, ko na tronu u proledu okupan mala ptica, šumski pevač, slavuj to je raspevan. Peva danju, peva nodu!
Dok prolede šumom lista šuma cela pesmom blista, arija se ori čista!
A kad toplo leto sine svoj kristalni poj umine.
Slavuj tih je, nečujan. I s jeseni, gnezdo seli, toplom jugu se veseli, da izbegne snežid beli.
U dubini šumskog luga... sneg kad pada, neka tuga.... Šumi celoj nedostaje te arije, melodije, milog poja, raspevanog druga.
Ali šuma dobro zna. Eto njega s proleda, slede pesma njegova, pa de lugom kao roj svud leteti pesme poj.
Dok u šumi vlada muk I sve spava..šuma, trava...
Iz grudi se jednog vuka tužan ote, strašni jauk.
S vrha grane, sve to gleda budna vazda, sova jedna tugaljivi pušta huk. Pa mudruje sve odreda:
Što zavija, ovaj vuk… Šta ga tera da po nodi boli jada? Il usamljen šumom luta snažnog hoda, jakog glasa, da rastera baš sve zveri i pokaže da je dasa? Šta li mu je dal je lud?
Silinom se vučjeg glasa cela šuma zatalasa, a uz sovin tužni huk nesta nodu šumom muk.
Skladno joj, vito, pokretno telo smeđe-crveno, leti je celo. U hodu, kasu il skoku, sama, šumom se šetka ko prava dama.
Noge joj vite, duge, lagane ka krdu srna, s jeseni rane, kasom il skokom lete li lete, da šumska dama zima kad dođe ne bude sama.
U kesten-sivu, dlaku presvuče ogrne celo vito joj telo, čekajud prolede da opet lepu smeđe-crvenu bluzu obuče, čekajud prolede da opet sama prošede šumom ko prava dama.
U šareno perje meko odenuo krhko telo najmanji je od svih ptica ali leti vešto, smelo!
Male noge, krhke, lake pribor su mu za sletanje njima nikad on ne hoda krila su mu za kretanje.
A dugačak kjlun i jezik dok lebdi nad lati cveta kao slamka dobro služe da ispija cvetni nektar.
Kad raširi krila jaka i vine se do oblaka prostranstva mu sva su mila, leti, leti krila laka.
Leti levo, leti desno Ä?ak unazad, gore, dole mali ptiÄ?ji akrobata nebo ga i cvede VOLE!
U dalekoj šumi nekoj danju, nodu zvuci bruje orkestar se okupio a lav njime diriguje. Zaposeo carski tron brižno prati svaki ton.
Najglasniji svirac slon
surlom duva u trombon, snažno ko’što ume on! A vita žirafa, draga joj je harfa pa umilno svira,
nezno strune dira.
Violine zvuci razležu se setni to gudalo vuku tigra prsti spretni.
Dirke od klavira ko da lete, skaču za klavirom svira vesela gorila.
Leopard se duri Žuri mu se žuri da savlada note divne li fagote!
Po drvecu are činelima slave!
Lepršaju zvuci! Prašuma je čila! Orkestrom se ori muzička idila!
Ko ugljena oka dva, bela dlaka kudrava psid sam mali nek se zna s nadimkom bombonica!
Kao Ä?igra okretan, njuĹĄkam svaĹĄta povazdan
umiljat i mazan sam igro bih se nod i dan! Gazdi svome veran sam, odan uvek, poslušan, gde god da sam sreda sja lica sva su radosna!
Ljubav mi je ime drugo, lekid sam za zbogom tugo!
Beli bišon, to sam ja nek me ceo svet sad zna!
Da darujem ljubav živim, ko se tome, još ne divi?
‘
Biografija autora
Renata Komljenovid, rođena 23.04.1973 god. u Sarajevu. Živi i radi u Beogradu. Diplomirani je ekonomista za marketing. Zaposlena u nacionalnoj kompaniji za aviosaobradaj ,,Air Serbia,,. Piše lirsku poeziju i poeziju za decu. U iščekivanju objavljivanja svojih pesničkih prvenaca, kako za odrasle tako i za decu, perom svojim beleži ganuda i tragove duše svoje i svoga srca. Namenjuje ih ,,lepim dušama,, kako naziva sve ljudeljubitelje lepota, u svim vrstama umetnosti,od muzike do pisane reči. Član je KZJ. Priznanja: Kao učesnik medjunarodnog pesničkog konkursa,, Između dva sveta,, (Niš, oktobar 2012) plasirana je na završnu svečanost u okviru,, Miljkovidevih večeri poezije,, a pesma joj je publikovana u desetom jubilarnom zborniku ,,Između dva sveta,,. Nosilac je povelje za zasluge u poeziji u okviru ,,Miljkovidevih večeri poezije,,. Nosilac je zahvalnice za učešde i doprinos Četvrtom Evropskom fesjbuk pesničkom festivalu u organizaciji Novosadskog sajma i Banatskog kulturnog centra, održanog 2. i 3. marta 2013. god. u okviru 19. Međunarodnog Salona knjige u Novom Sadu. Nagrađeni je učesnik međunarodnog konkursa i književne manifestacije ,,Na pola puta,, Prijepolje 2013., odnosno dobitnik III nagrade ,,Stevan Sredojevid Polimski,, na pesničkim susretima održanim od 9-11. maja 2013.god.u Prijepolju. Tredenagrađenapesma je publikovana u jedanaestom zborniku ,, Anđeo, Ime, Plamen,, pod pokroviteljstvom ove književne manifestacije, odnosno KZJ i grada Prijepolja. Učesnik je međunarodnog književnog konkursa i manifestacije,, Pesničko prolede Čukarice 2013,, i pesma joj je objavljena u istoimenom zborniku.
Autorkina pesma, sonet ,,Amanet,, na književnoj manifestaciji ,,Sija knjiga majke Angeline,, u organizaciji Banatsko-kulturnog centra Novo Miloševo i Kulturno-prosvetne zajednice opštine Sečanj, u saradnji sa Eprhijom sremskom, Radio-televizijom Vojvodine uz podršku Matice srpske, izabrana je među 10 najboljih pesama konkursana temu ,,Lepota koja svet spasava,,. Nosilac je zahvalnice za izuzetan doprinos pesničom konkursu posvedenom liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Brankovid, Prepodobne mati Angeline, za najbolju neobjavljenu pesmu, u Sečnju 11. avgusta 2013 godine. Na pesničkom konkursu za dodelu književne nagrade ,, Milorad Cumbo,, za 2013 god., koju je kao godišnju nagradu ustanovio književni klub ,,Sabornik,, iz Perta, novembra 2013. god., poezija Renate Komljenovid je od strane žirija,zajedno sa još četiri autora, izdvojena kao zaslužna za publikovanje u Zborniku ,,Sabornika,,. Autorkin sonet ,, Kapi žudi,, osvojio je nagradu ,, Najlepši ljubavni sonet,, na XIII javnom konkursu,,Ljubavne pjesme nad pjesmama,, povodom dana zaljubljenihfebruara 2014.god, na temu ,,Ljubavi, čežnjom te zovem,, u organizaciji Kluba umjetničkih duša-Mrkonjid Grad, u kategoriji zreli pesnici ljubavnog pesništva. Zbornik ,,Vršačko pero 2014.,,-publikovana pesma. Zbornik radova sa književnog konkursa o vinu, izdavačke kude ,,Arte,, i Vinarije ,,Aleksandrovid,, 2014. -objavljena pesma Zbornik„Prijedorski književni karavan 2014.“-publikovana pesma Zbornik ,,Antologija savremene ljubavne poezije,, Kreativni tim Balkan 2014.-objavljena pesma Sonet ,,Pusta zemlja,, nosilac diplome ,,Prva pohvala međunarodnog pesničkog konkursa Pesničko prolede Čukarice 2014,, u delu rodoljubive poezije, objavljen je u istoimenom zborniku, u organizaciji KK Čukarica. Na međunarodnom konkursu ,,Na pola puta,, Prijepolje 2014., autorkin sonet Rajski vrt/Eden, osvojio je ,,Prvu pohvalu konkursa,, navedene književne manifestacije i publikovan u 12. zborniku radova ,,Andjeo, Ime, Plamen. Zbornik ,,Sinđelideve čegarske vatre 2015,,-publikovana pesma III nagrada-POEZIJA ZA DECU, Festival poezije Barajevo 2015.