1
Upload Browse SIGN INJOIN Upload DOWNLOAD STANDARD VIEW FULL VIEW OF 151 1 Arundhati Roy-Bog Malih Stvari Ratings: (0)|Views: 47|Likes: 0 Published by Scarlett O'Hara Bog Malih Stvari je knjiga o životu blizanaca u Indiji. See more 147 portreta Blagoslovenog Ma liše i Alejuti Amači. Kao i uvek kada behu sasvim iscrpljeni, njeni blizanci usniše poluotvorenih očiju. Poput dva malena čudovišta. Tako im je spa vao i otac. Amu uključi tranzistor u obliku mandarine. U njemu je pucketao muški glas. Pevajući pesmu na engleskom, koju je čula prvi put.Sedela je u mraku. Usamljena, usplamtela žena koja je zurila u ornamentalnu baštu svojeogorčene tetke i slušala pesmu mandarine. Udaljeni glas. Sti zao je na sapima noći. Preko jezera i reka. Preko gustih krošnji drveća. Pored žute crkve. Pored ško le. Po izrovanom, prašnjavom drumu. Uz stepenice kuće u Ajemenemu. Do nje.I ne slušajući muziku, posmatrala je insekte koji su mahnito lepršali oko sv etla, nestrpljivi da se što pre sprže.Reči pesme eksplodiraše joj u glavi. Vremena za gubljenje nema, čuo sam kako veli,unovči snove svoje, da ne bi odleteli. Jer snovi mru dan za danom,a razum ih sledi tvoj. Amu obujmi kolena i privuče ih sebi. U neverici da baš u tom času čuje baš te stihove.Zurila je u baštu ne trepćući. Sova Usa je pošla u tihu noćnu patrolu. Mesnati anturijumi presijavali su se
kao puščane cevi.Ostala je da sedi. Dugo nakon što se pesma završila. A onda, iznenada, ustade i iskorači izsvog sveta kao čarobnica. Hrleći ka nekom lepšem, srećnijem mestu. Kroz tamu se kretala hitro, poput insekta koji sledi hemijski trag. Put do reke poznavala je jednako dobro kao i njena deca. Mogla je da ga prede zave zanih očiju. Nije znalaš ta je gonida hita kroz rasti nje. Šta je tera iz hoda u trk. Šta je vuče ka obali Minačala, oduzimajući jojdah. Čupajući joj jecaje. Kao da je zakasnila. Kao da joj je život zavisio od toga da li će stićina vreme. Kao da je znala da će on biti tamo. Da će ječekati. Kao da je on znao da će onadoći. On jeste.Znao. Ovo saznanje skliznulo je u njega tog popodneva. Bez zadrške. Poput oštrice noža. U časukada je istorija posrnula. Kada je njenu malu kćer podigao u naručje. Kada su mu njene oči rekle da on nije j edini koji daruje. Da i ona ima nešto da mu da. Da mu, u zamenu za njegove brodiće, kutijice i sićušne vetrenjače može dati osmeh s jamicama na obrazi ma. Glatku, smeđu kožu. Sjajna ramena. Pogled ko ji bludi.Nije ga bilo.Amu sede na stepenice koje su s e spuštale do vode. Zagnjuri lice u šake, osećajući seglupo što beše tako uverena. Tako sigurna. Dalje nizvodno, na sredini reke, Veluta je plutao na leđima gledajući u zvezde. Njegov paralizovani brat i jednooki otac pojeli su večeru koju im je on skuvao i potom zaspali. Beše slobodan da ode do reke i pusti da ga nosi struja. Kao deblo. Kao spokojnog krokodila. Stabla kokosa behu povijena nad vodom, prateći pogledom njegov prolazak. Žuti bambusi su ridali. Ribice su flertovale s njim. Grickale ga.Obr nu se na stomak i poče da pliva. Uzvodno. Protiv struje. Okrenu se prema obali bacivši još jedan pogled unazad, dodirujući dno reke stopalima, osećajući se glupo što beše tako uveren. Tako siguran. Kada je ugleda, detonacija ga bezmalo utopi. S naporom s e izborio da ostane na površini. Stao je nasred tamnih voda. Ona ne vide glavu koja je poigravala nad površinom mračne reke. Mogao je biti bilo šta. Kokosov orah. Nij e ni gledala. Lice joj beše zagnjureno u šake.Posmatrao ju je. Bez žurbe. 148 Da je znao da će stupiti u tunel na čijem ga drugom kraju čeka vlastita propast, da li bi odustao? Možda.Možda ne. Ko bi mogao znati? Zapliva ka njoj. Nečujno. Polagano. Skoro je stigao do obale kada ona podiže glavu iugleda ga. Stopalima je dotakao muljevito rečno
dno. Dok se podizao iz tamnevode iuspinjao uz kamene stepenike znala je da je svet u kome se nalaze njegov. Da on pripada tom svetu. Da taj svet pripada njemu. Voda. Mulj. Drveće. Ribe. Zvezde. Kretao se medu njima slakoćom. Gledala ga je, shvativši pr irodu njegove lepote. Iznikle iz njegovog rada. Drvo koje je oblikovao oblikovalo je njega. Svaka daska koju je šmirglao, svaki ekser koji je zakucao,svaka stvarčica koju je napravio. Vajali su ga. Utiskivali svoj pečat. Davali mu snagu i gipkost.Oko kuk ova i tamnih butina beše mu obmotano tanko belo platno. Otresao je vodu iz kose. U mra ku je ugledala osmeh. Beli, nenadani osmeh koji je poneo iz dečaštva u zrelost. Njegov jedini prtljag. Pogledaše se. Više nisu razmišljali. Vreme za to je došlo i prošlo. Na njih su čekalismrvljeni osmesi. Ali to će se desiti kasnije. Kas Ni Je.Stajao je pred njom, dok se s njega slivala reka. Ostala je da sedi na stepeništu i da gagleda. Lica bledog pod svetlošću meseca. On iznenada oseti je zu. Srce mu zabubnja. Ovoje strahovita greška. Pogrešno ju je razumeo. Sve beše samo plod njegove mašte. Ovo je klopka.Ljudi vrebaju iz žbunja. Mo tre ih. Ona je slastan mamac. Šta drugo? Videli su ga u maršu.Trudio se da zvuči nehajno. Uobičaje no."Amukuti...otkud ti?", zakrkljao je. Ona mu priđe i privi se uz njega. Stajao je nepomično. Ne dotičući je. Drhtao je. Delomod studeni. Delom od užasa. Delom od bolne žudnje. Uprkos strahu, njegovo telo beše spremno da zagrize mamac. Želeo ju je. Odmah. Ovlažio ju je svojom vla gom. Obujmljennjenim rukama. Pokušao je da bude razuman. Šta je najgore što može da mi se desi? Mogu da izgubim sve. Posao. Porodicu. Hleb. Sve. Čuo je mahnite damare svog srca. Držala ga je dok se nije umirio. Donekle. Otkopčao joj je košulju. Ostadoše da stoje. Koža uz kožu.Smeđe uz crno. Meko uz tvrdo. Grudi boje orahovine (koje nisu mogle da drže četkicu za zube) uz glatke grudi boje abonosa. Amu omirisa reku na njemu. Njegov Poseban Paravanski Miris, koji se toliko gadio Kočama Bebi. Liznu kapi skriv ene u udubini njegovog vrata. U njegovoj usnoj školjci. Privuče ga sebi i poljubi mu usta. Vazdušastim po ljupcem. Poljupcem koji traži odgovor. Odgovorio joj je. Najpre oprezno. Zatim žudno. Polako je obgrli. Pogladinjena leđa. Veoma nežno. Ona oseti kožu njegovih dlanova. Grubu. Žuljevitu. Kao šmirgla.Pazio je da je ne ozledi. Oseti da oseća koliko je meka. Oseti sebe kroz njega. Svoju kožu.Postojala je samo tamo gde ju je doticala njegova ruka. Ostalo beše dim. Oseti da on drhti. Ruke koje behu na njenim bedrima (koja su mo gla da drže mnoštvo četkica za zube) privukoše njene kukove sebi, govoreći joj koliko je želi.Biologija je osmislila koreografiju. Užas je odre dio vreme. Diktirao ritam kojim sunjihovatelaodgovarala jedno drugom. Kao da su ve
znali da će za svaki drhtaj užitka platiti jednakom merom bola. Kao da su već znali da će sutra biti odvedeni onoli ko daleko kolikodanas odu. I zato su oklevali. Mučili jedno drugo. Davali se polagano.Što je bilo još gore.Š to je podi glo ulog. I koštalo ih više. Izglačalo nabore, zbunjenost i žurbu nove ljubavi, omamivši ih groznicom. U tami iza njih pulsirala je reka, presijavajući se kao divlja svila. Žuti bambusi su ridali. Nalakćena na vodu, posmatrala ih je noć.Legoše pod drvo manga,gde je doned avno ležala stara čamac biljka, s čamac cvećkicamai čamac voćkicama. Iščupana iz korena odstrane Mobilne Republike koju su činili osa, zastava,iznenađena lokna i palmica u Ljubavi -u-Tokiju. 149 Stanovnici čamac sveta, koji nekada juriše žuriše, sada su iščezli. Kao i beli termiti koji su hitali na posao. Bele ptice koje su se odmarale na putu do kuće. Bele bube koje su se skrivale od svetla. Beli skakavci koji su držali violine od belog drve ta. I svirali setnu belu muziku. Svi su iščezli.Ostavljajućiza sobom parče suve, gole zemlje u obliku čamca, spremno za ljubav. Kao da su Esta i Rahel pripremilitleza njih. Doveli ih jedno drugom. Babice bliznakinje iz Aminogsna. Naga Amu nadnela se nad Velutu, njena usta na njegovim. Njenu kosu raširio je oko njih kao šator. Kao što su činila njena deca kada su želela da se ograde od spoljašnjeg sveta.Skliznu naniže, upoznajući se s ostatkom njegovog tela.S njegovim vratom. S njegovim bradavicama. S njegovim čokoladnim trbuhom. Posrka mu poslednje rečne ka pi iz pupka.Priljubi vrelu erekciju uz svoje kapke. Oku si ga. Osetivši so na usnama. On se podiže i privuče je sebi. Njegov trbuh stvrdnu se pod njom kao ploča. Klizila je po njegovoj koži. Njenu
bradavicu ljubile su njegove usne. Druga dojka ležala mu je na žuljevitom dlanu. Urukavici od šmirgl -papira, kao u somotu. U času kad ga uvede u sebe, njegovim očima promakoše nežne godine, njegova mladost,čuđenje pred otkrivenom tajnom. I ona mu se osmehnu, kao majka detetu.Bio je u njoj. Strah je iskočio iztračnica, biologija je krenula niz prugu. Cena života dostigla je ne slućene visine, premda će kasnije Kočama Beba reći da su Jeftino Prošli. Da li su? Cena behu dva života. Detinjstvo dva deteta. I istorijska lekcija za buduće prestupnikeZamagljene oči zurile su u zamagljene oči, a blistava žena otvorila se blistavommuškarcu. Beše široka i duboka kao nabujala reka. Jedrio je njenim vodama. Ronio sve dublje i dublje. Žudno. Žedno. Tražeći da ga pusti još dalje. I dalje. Zaustavljen njenim skeletom. Svojim skeletom. I kada dalje nije mogao, kad je zagnjurio do njenih najdubljih dubina, onispusti drhtav, ustreptali uzdah i utopi se. Ležala je uz njega. Znojava koža uz kožu. Oseti kako mu se telo otkida od nje. Dahsmiruje. Magla u očima razilazi. Pomilova je po kosi, sluteći da je čvor razvezan u njemuostao svezan i stegnut u njoj. Nežno je okrenu na leđa. Obrisavši joj znoj i pesak s kože. Nadneo se nad nju, pazeći da je ne pritisne. Majušno kamenje ostade mu utisnuto u podlakt ice. Poljubio je njene oči. Njene uši. Njene grudi. Njen trbuh. Sedam srebrnih strijakoje joj darovaše blizanci. Stazu mekih dlačica pod njenim pupkom, ko ja ga odvede tamo gde je ona želela. Do unutrašnje strane njenih butina, gde je koža najnežnija.A zatim ruke stolara podigoše njene kukove i nedodirljivi jezik dodirnu njen najskrovitiji deo. Stade da pije dugo i žedno iz njenog pehara.Igrala je za njega. Na parčetu tla u obliku čamca.Ž ivela je. Držao ju je uz sebe, leđ a naslonjenih na stablomanga,dok je ona plakala i smejala se u isti čas. Zatim utonu u san, leđ a oslonjenih na njegove gru di. San dug čitavu večnost. San dug pet minuta. Za borav dug sedam godina raširi drhtava, otežala krila i uzlete s nje, iščeznuvši me đ u senkama. Poput tro me čelične paunice. A na Aminom Pu tu (ka Starosti i Smrti) ukazase livadica okupana suncem. Modri leptiri nad bakarnim vlatima trave. Iza kojih je zjapio bezdan. Veoma lagano, užas je nicao u njima. Zbog onog što su učinili. Zbog onog što su znali daće učiniti ponovo. I ponovo.
Probudi je zvuk srca koje mu je tuklo u grudima. Kao da traži put napolje. Pokretno rebro.Skrovita klizna vrata. I dalje ju je držao u zagrljaju. Oseti kako mu trepere mišići ruku koje suse pogravale suvim palminim listom. Amu se osmehnu u tami, misleći o tome koliko voli njegove ruke, njihov oblik i njihovu snagu; koliko se bezbedno oseća u njegovom naručju, iako, zapravo, za nju nema opasnijeg mesta.S v o j s t r a h s v i o j e u savršenu ružu. Ponudivši joj je na ispruženom dlanu. Ona je uze i stavi u 150 kosu.Privil a se uz njega, želeći da mu uđe pod kožu i dotakne ga iznutra. Primio ju je u špilju svogtela. Povetarac se diže s reke. Hladeći im vrela tela. Beše malo hladan. Malo vlažan. Malo tih. Vaz duh. Š t a j o š r e ć i ? Sat kasnije, Amu se nežno oslobodi njegovog zag rljaja."Moram da idem." Nije rekao ništa. Nije se ni pomerio. Gledao ju je kako se oblači.Sada beše važna samo jedna stvar. Znali su da ne mogu tražiti ništa više. Jedna jedina stvar. Zauvek.To su oboje znali. Čaki kasnije, tokom trinaest noći koje su sledile, instinktivno su se držali Malih Stvari.Velike Stvari ostadoše neizrečene. Znali su da nemaju kud. Da nemaju ništa. Da su bez budućnosti. Zato su se držali malih stvari. Smejali su se ujedima mrava na svojim bedrima. Nespretnim gusenicama koje su padale s lišća i iz vrnutim bubama koje nisu uspevale da stanu na noge. Dvema ribicama koje suproganjale Velutu, na stojeći da ga gricnu. Jednoj pobožnoj bogomoljki. I sićušnom pauku koji je živeo u pukotini zida na zad njem tremu Ku će Istorije i krio se tako što se pokrivao koječim -krilom mrtve ose, pocepanom pau kovom mrežom, prašinom, sasušenim listićem, praznomčaurom mrtve pčele. Veluta ga je prozvao Capu Tamburan. Car otpadaka. Jedne noći, u želji da obogate njegovu garde robu, donesoše mu ljuspi c u belog luka i ostadoše duboko uvređ eni kada ju je odbacio, zajedno s ostatkom svojih zaštitnih košuljica, pojavivši se naduren,neodeven i sivkast kao slina. Zgrožen njihovim neukusom. Nekoliko dana ostao je u ovomstanju samoubilačke nagosti. Otpaci koje
je zbacio sa sebe ostali su da stoje kraj zida, kaozaboravljeni pogledi na svet. Prevaziđena filozofija. Ubrzo su se izmrvili. Malo-pomalo, CapoTamburan sakupi novu garderobu. Ne priznajući to jedno drugom, ne priznajući ni samima sebi, svoju sudbinu ve zali su za njegovu. Svoju budućnost. Ljubav, Ludilo, Nadu i Beskrajnu Sreću. Obilazili su ga svakenoći, u rastućem strahu, proveravajući da lije preživeo dan. Strepeli su zbog njegove krhkosti. Njegove sićušnosti. Njegovih ne bezbednih zaklona. Gordosti koja bi ga mogla dovesti do samouništenja. Zavoleli su njegov eklektički ukus. Njegovo šepavo dostojanstvo.Odabrali su njega, svesni da njihova nada leži u krhkim stvarima. U Malim Stvarima. Na svakom ra stanku davali su samo jedno, malo obećanje. "Sutra?" "Sutra." Znali su da život može da se promeni u jednom jedinom danu. Bili su u pravu.Što se tiče Capu Tamburana, pogrešili su. Nadživeo je Velutu. Začeo buduće generacije.Umro prirodnom smrću. Te prve noći, na koncu dana kada je stigla Sofi Mol, Vel uta je gledao svoju dragu kako se oblači. Kada se obukla, čučnula je naspram njega. Nežno ga je dotakla prstima, ostavljajući nanjegovoj koži naježen trag. Trag krede na tabli. Trag povetarca na pirinčanim poljima. Trag aviona na modrom crkvenom nebu. Obujmio joj je lice dlanovima i privukao je sebi. Sklopio je oči i omirisao joj kožu. Amu se nasmeja. Da,Margaret, pomisli. Imi to radimo jedni drugima. Poljubila mu je sklopljene oči i ustala. Naslonjen na stablo manga,Veluta ju je posmatraokako odlazi. U kosi je imala suvu ružu.Okrenula se da mu još jedanput kaže: "Nalej." Sutra. 151 SADRŽAJ Rajska turšija &slatko Papačijev noćni leptirVeliki čovek Laltan, Mali čovek Mombati Bioskop AbilaSRajske dveri Kenguri na areodromu KočinVežbanke dobrihđakaDobro došla kući, naša Sofi MolGospođa Pilaj, gospođa Ipen, gospođa RadžagopalanReka u čamcu Bog malih stvari KočuTbmbanPesimista i optimista Rad je borbaPrelazNekoliko sati kasnije Peron stanice u KočinuKuća Istorije Spas za Amu Cena života "
BOG MALIH STVARI" je jedna od najlepših knjiga o ljuba v i i g u b i t k u . To je tužna priča kroz koju je prošetao čitav naš vek, u njoj se Arundati Roj igra sa vre menom kao sa kućnim ljubimcem. Autorka na mističan i senzacionalan način, natopljen boja ma, mirisima, svetlošću, otkriva gole kosti čovečanstva, uspešno l jušteći sloj eve nacije, kaste, religije,vi đene očima dvoje dece, na njiho vom putu kroz svet Malih Stvari.Dug put je prevalila ova knjiga od zemlje" večito ukopane između užasa rata i str ahote mira", do zemlje njoj slične. Izdavač jes velikom radošću poklanja svim ex-jugoslovenskim čitaocima. Za svoj prvenac Bog malih stvari, danas već čuvena, prelepa in dijska spisateljica Arundati Roj dobila je prestižnu Bukerovu nagradu za književnos t. Gotovo da nema zemlje gde ova knjiga već i nije bestseler. Salaman Ruždi tvrdi da je Arundati Roj među najboljim indijskim piscima da našnjice. Activity (1)
FILTERS Add to collectionReviewAdd NoteLike 1 hundred reads More From This User JezikKulturaOglasi SCARLETT O'HARA
Osho-Put belih oblaka SCARLETT O'HARA
Download and print this document • Read and print without ads • Download to keep your version • Edit, email or read offline Choose a format: .PDF
.TXT
DOWNLOAD Recommended
This Is the Story of a Happy Marriage Ann Patchett The New York Times bestselling author of State of Wonder, Run, and Bel Canto ...
Hyperbole and a Half: Unfortunate Situations, Flawed Coping Mechanisms, Mayhem, and Other Things That Happened Allie Brosh FROM THE PUBLISHER:Every time Allie Brosh posts something new on her hugely p...
A Curious Invitation: The Forty Greatest Parties in Fiction Suzette Field Forty of the greatest fictional festivities as seen through the eyes of the w...
Quiet Dell: A Novel Jayne Anne Phillips A spectacularly riveting novel based on a real life crime by a con man who pr... Previous|NextPage 1 of 8 .PDF
.TXT
DOWNLOAD
ABOUT • Browse books • Browse documents • About Scribd • Team • Blog • Join our team! • Contact Us MEMBERSHIPS • Join today • Invite Friends • Gifts ADVERTISE WITH US • AdChoices SUPPORT • Help • FAQ • Press • Purchase help PARTNERS • Publishers • Developers / API LEGAL • Terms • Privacy • Copyright
© Copyright 2015 Scribd Inc. Mobile Site Language English