Само Чедомир Антић уме да полемику, ту убојиту медијску форму, својим бескрајним, штреберским пренемагањима, лишеним сваког духа, претвори у најдосадније штиво. Уместо да опонента подучи, а читаоце забави, он пише домаћи задатак, исповедну прозу, којом би да у нама пробуди емпатију и сажаљење.