Sing in- br. 01

ÄŒasopis studenata Univerziteta Singidunum

jun 2012.

j o r b prvi

Sing in: Username Password Keep me singed in

Sing in

ÄŒasopis studenata Univerziteta Singidunum

jun 2012.

Sing in: Username Password Keep me singed in

Sing in

Poštovani čitaoci, Pred vama je prvi broj časopisa studenata Univerziteta Singidunum. Časopis je namenjen pre svega studentima Univerziteta, a zatim i svim ljudima koji su spremni da prošire svoje vidike i čitajući naš časopis saznaju nešto novo.

U izradu časopisa su uključeni ljudi koji nisu školovani novinari, niti reporteri, ali imaju znanje i dobru volju da urade dobar posao. Želim, u ime svih kolega da se zahvalim pre svega Jeleni Vukašinović, na ideji i poverenju koje nam je ukazala. Zatim Ivani Antović, na nesebičnoj moralnoj pomoći i dizajnu ovog broja, koji je, po mom skromnom mišljenju, izvanredan.

Veliku zahvalnost dugujem i svim mojim kolegama koji su istog trenutka prepoznali zdravu inicijativu i dali sve od sebe kako bi ovaj časopis izgledao što bolje i samim tim studente našeg Univerziteta predstavio u pravom svetlu. Časopis je osmišljen tako da dotiče ekonomske, informatičke, turističke i hotelijerske, menadžerske, ali i aktuelne teme sa našeg univerziteta i iz naše zemlje. Nadam se da ćete uživati čitajući stranice prvog broja, a mi ćemo se truditi da nastavimo da radimo kvalitetno i predano.

Dušan Borovčanin student II godine fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment

Univerzitet Singidunum kakav danas jeste

Planiraš li za jednu godinu unapred, uzgajaj pirinač. Planiraš li za dvadeset godina, posadi drveće. Planiraš li za ceo život, razvijaj ljude.

- Kineska poslovica Ovih dana svi pričaju o upisu, akreditaciji, novom Zakonu o visokom obrazovanju, a niko ne priča o profesorima koji treba da predaju budućim studentima, njihovim profesionalnim, poslovnim i ljudskim karakteristikama. Fakultete dele na privatne i državne, akreditovane i neakreditovane, a opet niko ne postavlja pitanje: Ko vodi fakultete i ko stoji iza programa koji se nude budućim studentima?

Prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, govori o svojim planovima i donetim odlukama. Doktor ekonomskih nauka koji se ne boji da svoje ogromno znanje pokaže i primeni u praksi kaže: „Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo iste vidike“. Svestan da postoji nešto još ređe od sposobnosti, a to je sposobnost da se prepozna sposobnost, profesor Stanišić je, vođen svojom vizijom, okupio grupu najboljih profesora i formirao prvi fakultet Univerziteta Singidunum, sada već davne, 1999. godine. Danas je Univerzitet Singidunum sinonim za kvalitet u visokom obrazovanju Srbije, koji se sve više prepoznaje i u svetu.

Profesore Stanišiću, kako ste došli na ideju da odete sa Ekonomskog fakulteta i osnujete privatni univerzitet u Srbiji?

Dok sam studirao bio sam nezadovoljan studiranjem na našim univerzitetima. Dominirala je faktografija, učenje činjenica, bubanje materijala iz prošlosti i nedostatak prave veze sa realnim životom i realnim poslovanjem. Video sam veliku razliku između onoga što treba da se uči i onoga što se učilo. Radeći na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, shvatio sam da su mnoge stvari na različitim kolosecima tj. između onoga što treba da se radi i onoga što se radi. Država je davala veliki novac za nešto što u suštini nije trebalo da bude tako.

Ni tada, a ni sada, niko se nije bavio realnošću, odnosno, niko nije izučio koje su potrebe privrede, poslodavaca, kakav profil ljudi treba da bude, kakva znanja i koje poslovne veštine diplomci treba da imaju. Na kraju je došlo do toga da sam shvatio da ne mogu da promenim veliki Beogradski univerzitet i Ekonomski fakultet, njihova shvatanja i potrebe. Bilo je vreme da krenem od nečeg novog. Tako je nastao prvi fakultet Univerziteta Singidunum.

Profesore, kažu da kada su činjenice jasne, odluke same iskaču pred nas. Kada je reč o Singidunumu recite nam šta je to što Vaš Univerzitet danas jeste?

Mi smo prvi privatni univerzitet u Srbiji koji je akreditovan. Na našem Univerzitetu predaje preko dve stotine uglednih profesora koji su svoja zvanja sticali na državnim i svetskim Univerzitetima, a znanje u privredi i primenjenoj nauci. Mi imamo moderan prostor opremljen savremenim tehničkim rešenjima koja olakšavaju nastavu, a što se tiče nastavnog procesa, težimo stalnom unapređenju kvaliteta nastave, mentorskom sistemu rada u manjim grupama i primeni najsavremenijih nastavnih sredstava. Studenti koji postignu izuzetne rezultate u toku svog studiranja mogu da dobiju stipendije od strane Univerziteta. Mi sebe procenjujemo prema onome što smo sposobni da uradimo, dok nas drugi procenjuju prema onome što smo već uradili. To su sve činjenice koje se lako mogu proveriti i koje govore za nas. Sve je organizovano tako da studenti dobiju najbolju startnu poziciju za svoju životnu utakmicu.

4

Šta za Vas znači to što ste stavili studenta na prvo mesto i koliko to prihvataju Vaše kolege na Univerzitetu?

Jedna od najlepših nagrada u ovom životu je saznanje da nijedan čovek ne može iskreno da pomogne drugom čoveku, a da istovremeno ne pomaže i sebi. Udruživanje je početak. Ostajanje zajedno je napredak. Zajednički rad je uspeh, a to je ono što jeste Univerzitet Singidunum. Mi na Univerzitetu se trudimo da budemo kao jedna velika porodica jer smo svesni da od onoga što mi radimo danas, zavisi život desetine hiljada ljudi u budućnosti.

Naime zahvaljujući diplomama, znanju i veštinama koje dobiju na Univerzitetu naši diplomci će sutra hraniti svoje porodice, pomagati svojim roditeljima, zapošljavati druge ljude kada budu na pozicijama da rukovode. Mi još za vreme studija podstičemo sposobnost naših studenata da odrede jasne ciljeve i bitne prioritete u pogledu njihovog života, to je naša društvena odgovornost i mi smo je prihvatili kao takvu. Srbija budućnosti zavisi od njih, ima li odgovornije uloge od te? Čovek koji ide sam može odmah da krene. Ali onaj koji putuje sa drugima mora sačekati da se oni spreme - tu su profesori Univerziteta Singidunum posebni, mi radimo na tome da nas pamte deca naših studenata kao ljude koji su pokrenuli pozitivne promene u krizi koja vlada celim svetom i to ćemo uraditi.

Rekli ste da Vi sami pored činjenica ne volite da pričate o kvalitetu Univerziteta, i da su studenti ti koji prepoznaju kvalitet. Kako Vi prepoznajete da su oni zadovoljni?

Nema veće sreće od trenutka shvatanja da smo nešto postigli. Ja sam rekao da mi je najbitnije da stvorim određeni sistem koji će omogućiti da se ljudi menjaju na bolje i to smo uradili. Mi imamo vrlo kvalitetne mlade ljude i na državnim univerzitetima, ne želim da kažem da su naši državni univerziteti loši, naprotiv, oni su na vrhu i u Evropi i u svetu po načinima na koje rade, u oblastima za koje su akreditovani.

Ali to je sada prevaziđeno. Savremeno visoko obrazovanje traži nešto drugo i pošto sam shvatio da je moja potreba da kod ljudi izazivam želju za menjanjem ja sam odlučio da na Univerzitetu Singidunum jedan od prioritetnih ciljeva bude i taj da kod mladih ljudi razvijemo svest o tome da treba da budu odgovorni u svom životu i za svoj život.

Znači, niko vam sreću neće doneti, za sreću se morate boriti sami na društveno prihvatljiv način, društveno prihvatljivim sredstvima i manirima u jednoj zdravoj i organizovanoj sredini, na način koji nije konfliktan. Tako sa našeg Univerziteta izlaze mladi ljudi koji na vreme shvataju da treba da uzmu sudbinu u svoje ruke i da budu odgovorni članovi jednog razvijenog demokratskog društva, što ima veći efekat na naš uspeh nego što skretanje medijske pažnje ikada može da postigne. Smatram da to radim sa uspehom više godina i ponosim se time. Razlika između uspešne osobe i drugih nije u nedostatku snage ili znanja, nego najviše u nedostatku volje.

Šta biste Vi kao roditelj i profesor poručili budućim studentima?

Put prema vrhu počinje onog dana kada preuzmete potpunu odgovornost za sebe i prestanete da tražite izgovore. Univerzitetska diploma je osnova za svaki vaš budući napredak, ali nije put ka vrhu. Ono što će vas odvesti do ostvarenja vaših punih potencijala jeste studiranje u okruženju i sa ljudima koji mogu, umeju i hoće da vam pomognu i da vas nauče kako da budete najbolji. Ako ne znate gde tačno idete, završićete na nekom drugom mestu. Univerzitet Singidunum jeste mesto odakle će krenuti mnoge sjajne sudbine i mi se radujemo uspehu svakog našeg studenta, jer to je motiv naše istrajnosti da budemo najbolji, što i jesmo.

5

6

05.05.-jesen

BOJČINSKO KULTURNO LETO Četvrti po redu kulturno-umetnički festival u Bojčinskoj šumi, otvoren je 05.05.2012. godine i trajaće sve do jeseni. U šumi su vam na raspolaganju trim staze, vožnja fijakerom i jahanje konja, koji su više nego dovoljni razlozi da budete tamo. Kako bi vam leto bilo još zanimljivije tu su i kulturne manifestacije poput koncerata, predstava, nadmetanja bendova itd.

Svi programi počinju u 20h i ulaz je besplatan.

Program: www.surcin.rs/index.php/bojcinsko-leto

22.06-24.06

ORGANIC LIVE FEST U periodu od 22. do 24. juna Topčiderski park će biti domaćin Organic Live Fest-a. Koncept je zasnovan na promovisanju prirodnih resursa i razvijanju svesti o zdravom načinu života.

U delu od starog platana do spomenika Arčibaldu Rajsu će se održavati festival od 09-20h i ulaz je slobodan!

U parku će biti instaliran wireless internet, kao i solarni punjač za mobilne telefone.

Više informacija na www.organiclivefest.com/2012/

29.06-01.07

DAN DUNAVA I FISH FEST Dan Dunava - 29. jun je posvećen ovoj reci,ali i globalnoj ekološkoj svesti.

Ovaj dan je podsetnik da nismo vlasnici zemlje, već njeni čuvari.

Povodom ovog dana organizuju se različite manifestacije, od edukativnog do sportskog i zabavnog karaktera. U okviru manifestacija na obali reke je i Fish Fest. Tokom tri dana, od 29. juna do 01. jula posetioci će moći: besplatno da plove brodom Jahting kluba “Kej”, posete muzej Nebojšine kule, vide izložbe vinara, proizvođača sira, maslinovog ulja, starih zanata i sve to zahvaljujući udruženju “Dunav u srcu”. www.fishfestbeograd.rs

27.07-30.07

BELGRADE CALLING Beograd ovog leta dobija veliki muzički događaj!

Od 27. do 29. juna ćemo se družiti na Ušću sa velikim zvezdama poput Jessie J, Ozzy Osbourn, The Cult i Faith No More.

Pored prve tri festivalske večeri od 27. do 29. juna, u subotu 30. će u finalu Jelen Top 10 turneje na Ušću nastupiti neki od najvećih domaćih bendova.

Svim kupcima ulaznica za bilo koji od prva tri festivalska dana, prilikom ulaska na festival biće besplatno uručene dodatne ulaznice i za četvrti dan.

Više informacija na www.belgradecalling.com/sr2012/.

01.07.2012.

BEOGRADSKI KARNEVAL BRODOVA Tradicionalna gradska manifestacija - Beogradski karneval brodova, održaće se 01.07.2012. godine. Cilj ove manifestacije je da promoviše reke Savu i Dunav, zajedno sa Velikim ratnim ostrvom. Takođe ima i za cilj da promoviše Beograd kao turističku destinaciju, nautički turizam, razvoj privrede i investicije na rekama.

Kao glavni program ključne rečne manifestacije, pored učešća plovila iz beogradskih marina i karnevalskih grupa, održaće se veliki koncert grupe “Bajaga i instruktori” i drugih muzičkih izvođača.

časopis studenata Univerziteta Singidunum

O N L TUE

AK

Beograd

15.08 - 19.08 01.09.2012.

BEER FEST Spektakularan i svake godine sve popularniji Beer Fest slavi svoj 10. rođendan! Nema razloga da ne dođete na Ušće od 15.08.19.08.2012. Principi Beer Festa su više nego primamljivi za dolazak - besplatan je ulaz, raznovrstan muzički program i najbolje za kraj široka ponuda domaćih i inostranih pivskih brendova!

Više informacija na: www.belgradebeerfest.com/

FOAM FEST Nakon blata i prašine na otvorenom prostoru na Ušću, sledi Foam Fest u Beogradskoj areni. Četvrti po redu Foam Fest je zakazan za 01. septembar, a organizatori su izabrali najatraktivniju selekciju svetski poznatih di džejeva. Koliko para, toliko muzike.

Više na: www.belgradefoamfest.com/

100 GODINA SRPSKOG VOJNOG VAZDUHOPLOVSTVA Aeromiting posvećen stogodišnjici srpskog vojnog vazduhoplovstva održaće se 01. i 02. septembra na aerodromu Batajnica. Nizom aktivnosti će biti obeležen ovaj značajan jubilej. Drugi dan će biti otvoren za javnost, dok će dan ranije aeromitingu biti moguće prisustvo samo uz poziv.

Posetioci će biti u mogućnosti da pogledaju izložbu letelica i atraktivni letački program.

01-02.09

BITEF 2012 Od njegovog osnivanja 1967. godine, prošlo je 45 godina, a i dalje je jedan od najvažnijih evropskih festivala. Beogradski internacionalni teatarski festival će se, kao i svake prethodne godine, održati u septembru u dvoranama beogradskih pozorišta, Sava centra i gradskim prostorima.

Festival je takmičarskog karaktera, pa ako ste slobodni i smeli, budite od 13.09. - 24.09. zvezda večeri.

Za više informacija, posetite zvanični sajt - www.bitef.rs.

13.09-24.09

WARRIOR’S DANCE FESTIVAL Festival elektronske muzike rezervisan je za septembar i održaće se na Kalemegdanu. Svetska muzička senzacija Prodigy dolazi u Beograd.

Jednodnevni festival elektronske muzike Warrior’s dance se održava po 3. put. Prethodna dva održana su 2009. godine u Japanu i u Engleskoj.

Prodaja ulaznica je počela! U pretprodaji koštaju 2.990 dinara, dok će puna cena iznositi 3.990 dinara, a u prodaji će se naći i ulaznice za specijalanu VIP zonu po ceni od 4.990 dinara. Sve vrste ulaznica se mogu kupiti na prodajnim mestima Gigstixa, Eventima, na info pultu šoping centra Ušće, biletarnici Beogradske arene, blagajni Doma sindikata, kao i putem interneta.

15.09.2012.

01.04-3

RENJE KRSTAine. Tokom O N T d ma ESPLA 012. go

0.11

2 B u lepota embra 30. nov navom uživaju ku sezone. o d e ć u i traja miD uta u to uu ći Savo 1. aprila - više p osobe koje s . ela je 0 riliku da plove ta na brodu e ta č v u o s p in ti m ti 100 koris ri mes aće p tudente ja za s ingidunum im rezerviše četi e karte mogu nje plovidbe je , 18h i 20h. n re ta ) , 15h iteta S esplatn rziteta. Traja tnog krs osti da a vatra od 13h bespla denti Univerz je u mogućn roja mesta. B Unive a Večn .com. endom ik Akcija g t ik b n e tu n v š s e g e i a , o d m h n a n o tu 0 od sp iče is i2 ata dom tog peri grada. Svak a zbog ogran studen d 18h il ko puta beogra društvu nim danima o ornarice, pre fo@plovidba Beo ezn v a b o in d m i: ra drese Vojne acija je Termin punkta utem e-mail a Rezerv (pored p i d 5 ra 0 g 4 o 1/6856 ovi Be cije: 06 e bb, N ja: Ušć cije i informa n

a v a a ukrc Rezerv Mesto

pripremila: Anja Vukojičić

7

Univerzitet Singidunum sa ponosom objavljuje da je uspostavljena saradnja sa Univerzitetom primenjenih nauka iz Austrije, i da od oktobra startuje austrijsko-srpski trogodišnji program na engleskom jeziku iz oblasti turističkog menadžmenta.

U toku je upis na osnovne i master studije, čija će se predavanja održavati u prostorijama Univerziteta Singidunum.

Napominjemo da je konkurencija izuzetno velika jer se do sada prijavio veliki broj studenta iz regiona zainteresovanih za studije.

Pre nego što pristupe prijemnom ispitu, svi kandidati treba da pošalju CV i motivaciono pismo na: mvasic@singidunum.ac.rs .

Još jedna stvar koja definitivno izdvaja naš Univerzitet je obuka studenata na trenutno najboljem softverskom poslovnom rešenju SAP. Jedino mesto na kojem se u našoj zemlji možete slobodno prijaviti za obuku iz ovog softvera jeste upravo Univerzitet Singidunum.

SAP kao rešenje koriste najveće firme u svetu i kod nas, među kojima su između ostalog i „Telekom“, „Delta“ i „Grad Beograd“.

Prijavu za kurs i više informacija možete pronaći na: www.singidunum.ac.rs/#page%3A196 .

U toku je upis novih studenata na naš Univerzitet!

Univerzitet Singidunum je pokrenuo niz akcija po srednjim školama, koje pre svega imaju za cilj da podignu nivo svesti kod mladih ljudi o tome koliko su studije bitne za njih, a onda i da im pomognu u odabiru pravog fakulteta.

Upisne kvote, odnosno broj studenata koji se mogu upisati, izgledaju ovako: Poslovna ekonomija 600 redovnih studenata i 180 studenata na daljinu (DLS).

Marketing i trgovina 300 + 180 DLS; Turizam i hotelijerstvo 300 + 90 DLS; Inženjerski menadžment 180 + 60 DLS; Informatika i računarstvo 80.

Kada su u pitanju prijemni ispiti,neće biti promena u odnosu na prethodne generacije, dakle vršiće se u vidu testova i usmenog intervjua. upis.singidunum.ac.rs 8

časopis studenata Univerziteta Singidunum

O N L TUE

AK

Singidunum

Od školske 2011/2012 godine Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, Univerziteta Singidunum otvorio je i centar za studije na Zlatiboru.

Partneri fakulteta u centru za studije su „Turistička organizacija Zlatibor“ i hotel “Palisad“.

Centar na Zlatiboru predstavlja pre svega jedan važan poduhvat, ali i strateški potez Univerziteta da ravnomerno regionalno rasporedi buduće kadrove u oblasti turizma i hotelijerstva.

Sa ponosom možemo saopštiti da je u školskoj 2011/12. godini do juna meseca diplomiralo više od 1000 studenata na 3 integrisana fakulteta našeg Univerziteta. Ovi novi akademski građani primiće svoje diplome, kao i svake godine, na Dan univerziteta 28. juna.

Prema fakultetima brojke izgledaju ovako: PFB - 560 FTHM - 334 FIM - 191 Našim diplomcima želimo uspešnu karijeru, a onima koji su željni daljeg usavršavanja želimo još uspešnije master studije!

Preporuka za sve diplomirane studente našeg univerziteta: postanite član Alumni asocijacije Univerziteta Singidunum i na taj način komunicirajte i povezujte se, kako međusobno, tako i sa potencijalnim poslodavcima!

Link: alumni.singidunum.ac.rs . pripremio: Dušan Borovčanin

9

Ekonomske vesti

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prva tri meseca 2012. godine dostigla je skoro 842 miliona dolara i za četiri odsto je manja nego u prvom kvartalu 2011. Izvoz iz Srbije je povećan za oko 12 procenata i vredeo je 179 miliona dolara dok je uvoz smanjen za oko osam odsto i njegova nominalna vrednost je 662,8 miliona dolara. Rusija je peti izvozni partner Srbiji, a prvi uvozni, dok je pokrivenost uvoza izvozom oko 27 odsto.

IJE

B IZ SR

Najprofitabilnije banke u Srbiji su banka „Intesa“ sa dobiti od 9,59 milijardi dinara, zatim „Raiffaisen“ sa dobiti od 4,94 milijarde dinara i „UniCredit“ banka koja je ostvarila dobit od 4,54 milijarde dolara.

Dinar je u periodu od januara do maja meseca oslabio za 6,5% u odnos na evro. Tokom prva četiri meseca ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je 5 milijardi i 344 miliona evra.

U trećoj nedelji maja indeksi na berzi su dostigli najniži nivo u poslednjih godinu dana. Belex 15 je iznosio 450,80 poena, a Belexline 914,77 poena.

Trgovinski lanac Delez planira otvaranje 20 novih i renoviranje 40 postojećih objekata. U ovoj kompaniji je trenutno zaposleno više d 10.600 ljudi, a otvaranjem novih objekata taj broj će biti značajno povećan. Pored novih objekata Delez planira izgradnju distributivnog centra, koji će omogućiti rast i efikasnost poslovanja. Ovo ulaganje u Srbiju će iznositi 40 miliona evra.

U prerađivačkoj industriji u Srbiji, zabeleženi su pozitivni efekti, jer je u 8 od 10 oblasti zabeležen rast, a u spoljnotrgovinskoj razmeni je poboljšan odnos uvoza i izvoza.

Devizne rezerve Srbije su u maju mesecu u odnosu na prethodnu godinu manje za 2,5 milijarde evra. Sada vrednost deviznih rezervi iznosi 10,38 milijardi, u odnosu na prošlu godinu kada su iznosile 12,86 milijardi evra.

U prvoj nedelji maja na Beogradskoj berzi je došlo do laganog pada tržišta, dok je promet bio na uobičajeno niskom nivou. Ukupan trgovinski promet je iznosio 1,2 miliona evra, dok je indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, oslabio za 0,05%.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović je izjavio da je Srbija ispunila dva uslova koja definišu recesiju, a to su pad bruto domaćeg proizvoda u dva uzastopna kvartala, i rastuća nezaposlenost.

Narodna Banka Srbije je 11. maja pustila u opticaj novu delimično izmenjenu novčanicu od 100 dinara. Izmenjeno je naličje i to Veliki grb Srbije, potpis guvernera i godina štampanja.

10

časopis studenata Univerziteta Singidunum

A

ET V S IZ

40 najbogatijih ljudi sveta izgubilo je 17 milijardi dolara u trgovini akcijama. Cene akcija na svetskoj berzi su značajno pale na početku maja. Na Vol stritu je Dau Džons indeks pao za 1,4 odsto, na 13.038 bodova, dok je S&P 500 potonuo 2,4 procenta, na 1.369 bodova, a Nasdak indeks 3,7 odsto, na 2.956 bodova. Za S&P 500 indeks bila je to najslabiji sedmica u ovoj godini.

Kompanija Sony je objavila da je u poslednjem kvartalu ostvarila gubitak od 3,2 milijarde dolara.

Novi predsednik kompanije očekuje da kompanija ponovo postane profitabilna do marta 2013. godine i to zahvaljujući proizvodnji smart telefona i tablet računara.

U prvoj nedelji maja na Beogradskoj berzi je došlo Prema podacima Evrostata, do laganog pada tržišta, dok stopa nezaposlenosti u je promet bio na uobičajeno evrozoninivou. je porasla na niskom Ukupan 10,9%, odnosno trgovinski promet17,37 je iznosio miliona ljudi.evra, Rekorderi 1,2 miliona dok je u nezaposlenosti su Španija indeks najlikvidnijih akcija, i Grčka.15, oslabio za 0,05%.

Belex

Kompanija RIM koja proizvodi Blackberry se nalazi na samom rubu propasti. RIM je u poslednjem tromesečju 2011. godine držao 8,8% tržišta, što je pad od 5,8% u odnosu na prethodnu godinu, kada je držao 14,6% svetskog tržišta.

Najveća francuska banka BNP Paribas objavila je neto dobit u prvom tromesečju ove godine od 9,6%, zahvaljujući prodaji udela u kompaniji za nekretnine.

Politička i finansijska nesigurnost je uticala da vrednost akcija na grčkoj berzi naglo opadne, i dostigne najniži nivo u poslednje 22. godine.

Svetski stručnjaci su izjavili da se globalna ekonomska kriza iz 2008. godine neće ponoviti, mada je moguće da dođe do lokalnih kriza.

Društvena mreža Facebook je u maju mesecu izašla na berzu. Vrednost akcije je iznosila 38 dolara. Vrednost akcija je za nekoliko dana pala na 32 dolara po akciji. Očekuje se da će vrednost akcija Facebok-a nastaviti sa padom.

pripremila: Jelena Stevanović

11

Ekonomske strane

I u Srbiji moguće trgovanje akcijama Microsoft-a, Facebook-a, Apple-a, Google-a!

Poslednjih dana, tačnije od izlaska kompanije “Facebook” na berzu, po medijima se javila informacija da i građani Srbije mogu da trguju vrednosnim hartijama ove kompanije, kao i akcijama kompanija “Google”, “Microsoft” i “Apple”.

U tome je dosta doprinelo korišćenje interneta, i mogućnost kontakta sa stranim brokerskim

kućama koje se bave trgovanjem akcija ovih kompanija. Moguće je i preko nekih naših posredničkih brokerskih kuća.

Ulagači mogu da dobiju od brokera preporuku za investiranje, a svoje prve akcije mogu kupiti ili prodati istog dana kad otvore nalog.

Kupovinu možemo izvršiti i preko nekih domaćih banaka. Potrebno je otvoriti devizni račun, bez troškova otvaranja, namenjen za ove vrste poslova.

Koliko će vas koštati nalog zavisi od tržišta kojem se nalog ispostavlja.

12

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Da li je dobro ulagati, i kolike iznose ulagati?

Trgovanje na berzi samo po sebi je veliki rizik, ali zato je moguće ostvariti i veliki profit. U bližoj istoriji smo već imali mala iskustva sa akcijama nekih kompanija kao što su “NIS”, aerodrom “Nikola Tesla” i “Telekom Srbija”, s tim što je na početku bila osigurana jedna cena, neki minimum.

Kod kompanija poput “Facebook”-a toga nema.

Možete dobiti mnogo, možete izgubiti sve.

Kompanija “Facebook” od dana izlaska na berzu je već u problemima.

Umesto jakog skoka cena akcija sa 38 dolara po akciji, na možda 70, 80, pa i više dolara po akciji, ova kompanija je doživela pad cene akcije na 33 dolara u prva dva dana. Mnogo je uzročnika tome, a kao najveći se pominje investiciona banka “Morgan Stenli” koja je vodila izdavanje deonica “Facebook”-a.

Naime, ova banka je nekoliko dana uoči izlaska “Facebook”-a na berzu, upozorila najveće klijente da smanje očekivanja od ove kompanije. Analitičari “Morgan Stenli” banke, izrazili su sumnju daljeg rasta prihoda ove kompanije, zbog masovne migracije korisnika na mobilne uređaje.

Prostije rečeno, “novopečeni” mladoženja Mark Cukerberg je za samo dva dana izgubio 2,2 milijarde dolara, a to nije potrošio na svadbu. Što se tiče ostalih kompanija, “Apple” je gubitkom Stiva Džobsa izgubio mnogo. Iako se izdaju novi i-pod i i-ped uređaji, i razvijaju se u tehnološkom smislu, kompanija “Samsung”, konkurent ovoj kompaniji jača, i pitanje je da li će se očekivanja investitora ispuniti, što može da dovede do pada cena akcija.

Ipak, sigurnije je nego Fejs.

“Microsoft” izdaje novu verziju operativnog sistema pod nazivom “Windows 8” od koje se mnogo očekuje.

Obzirom da su imali uspeha sa prethodnim verzijama, po mojoj prognozi, ispuniće očekivanja i investitori će biti zadovoljni.

“Google” je najstabilniji. Od početnih 85 dolara 2004. godine, cena akcije je danas dostigla 600 dolara po akciji. U “Google” po mom mišljenju treba ulagati.

Iznose koje je preporučljivo ulagati su od 100 do 1000 evra. Manji iznosi nisu preporučljivi, zbog provizije brokera, koja je 0,7% od vrednosti transakcije, dok veći iznosi nose veći rizik.

Kod nas su ulagali do sada lica nepoznata javnosti, u proseku starosti od oko 40 godina, menadžeri nekih uspešnih kompanija, koji su izdvajali oko 10-15 hiljada evra za ove transakcije.

Ukoliko rešite, probajte, ali imajte na umu da je veliki rizik, pogotovo i zbog situacije u svetu, i pratite redovno dešavanja na berzi, političke situacije, razvoj IT sektora itd.

Pa onda, srećno!

autor: Jovan Marinković

13

Istorijska ličnost

Džon Rokfeler

(John Davison Rockefeller)

je rođen 8. jula 1839. u mestu Ričford u državi Njujork. Njegov otac Vilijam (William) je bio „doktor“ koji je tvrdio da može da izleči rak, a njegova majka Eliza je bila izuzetno religiozna i disciplinovana. Zahvaljujući njoj, Džon je naučio koliko je važno raditi, štedeti i pomagati drugima. Prvi novac je uštedeo sa 12 godina, i to 50 $, koje je, po savetu svoje majke, dao jednom lokalnom fameru na zajam po kamati od 7% godišnje. Bio je impresioniran kada je naredne godine od farmera dobio svoj novac uvećan za kamatu. Pričajući tu priču 1904. je izjavio: „Dobra je stvar dopustiti novcu da bude moj sluga i ne dozvoliti sebi da postanem njegov rob“.

1853. porodica Rokfeler menja svoje mesto stanovanja i odlazi u Klivlend, u Ohaju, gde je Džon išao u srednju školu do 1855. godine. Tokom školovanja je pokazao izuzetan talenat za matematiku, mogao je da reši teške aritmetičke probleme glavi, što mu je koristilo u karijeri. Na ostalim predmetima je bio prosečan student, ali je imao kvalitetno obrazovanje. Potom je proveo 10 nedelja u komercijalnom koledžu, gde je naučio vođenje knjiga u dvojnom knjigovodstvu, vođenje ostalih poslovnih knjiga, poslove trgovine i bankarstvo.

Po završetku koledža, sa samo 16 godina, Džon polazi u potragu za poslom. Tih godina Klivlend je bio mali grad, i pronaći posao bilo je zaista teško. Rokfeler je svakog dana, tokom šest nedelja obilazio preduzeća u Klivlendu. U neka je svraćao i po nekoliko puta, jer nije imao više gde da ide. Prvi posao je dobio u kompaniji Hewitt & Tuttle kao pomoćnik računovođe. Istakao se svojom ozbiljnošću, pedantnošću, preciznošću, čašću i tačnošću. Iako je za ovaj posao bio veoma slabo plaćen, uvek je jedan deo svog novca davao crkvi i za milosrđe.

Sa nepunih 20 godina odlučuje da započne samostalan posao, i sa englezom Morisom Klarkom osniva preduzeće Clark & Rockefeller Produce and Commission. Na kraju prve godine poslovanja sa ukupno uloženih 4000$, ostvarili su čist profit od 4400$, a već naredne godine se taj profit uvećao na 17000$.

Rokfeler nije bio zadovoljan bogatstvom koje mu je donosilo to preduzeće. U to vreme pronađena su nalazišta nafte u Pensilvaniji, i razvijen je nov i jeftin način rafinisanja sirove nafte. Tada prodaje svoj dotadašnji biznis i investira u posao sa naftom.

Osniva kompaniju sa dva partnera, pod nazivom Rockefeller Andrews & Flagler, koja je u to vreme bila najveća naftna kompanija na svetu. Ubrzo su shvatili da je siguran način da se ostvari profit, da se kompanija širi što brže.

1868. godine osnovana je kompanija Standard Oil Company, i to sa sledećim udelom kapitala: Džon Rokfeler 30%, Henri Flagler 16%, Samjuel Endrjuz 16%, Viliam Rokfeler 13%, Stefen Harknes 13% i Dženings 10%.

14

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Njihov tadašnji najveći problem bila je visoka cena transporta nafte do rafinerije u Klivlendu, i iz Klivlenda u Njujork. Džon Rokfeler je našao rešenje i u dogovoru sa železnicom smanjio cenu transporta sirove nafte sa 40 na 30 centi, i cenu rafinisane nafte sa 2 na 1,30$ po barelu. Za uzvrat, obećao je železnici da će svakodnevno prevesti 60 vagona. Tim postupkom je znatno smanjio cenu nafte, izbacio konkurente sa tržišta i ostvario monopol. Zbog ovog dogovora će dobiti lošu reputaciju, jer je sve rađeno u tajnosti. Nakon što je ostvario monopol u Klivlendu, fokusira se na monopol na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država.

U januaru 1882. osnovana je kompanija Standard Oil Trust sa sedištem u Ohaju, sa kapitalom od 70.000.000$. 1982. godine rasformiran je taj trust od strane Vrhovnog suda u Ohaju, po sudskom postupku započetom dve godine ranije. Kampanja protiv Rokfelera zbog ekskluzivnog dogovora sa železnicom, stvorila je od njega najomraženijeg čoveka u SAD.

U svojoj 58. godini Džon se povukao iz posla. Tada je počeo da se bavi drugim stvarima, osnivao je fondacije dajući svoj novac. Za prvih nekoliko godina dao je oko 500.000.000$ za medicinska istraživanja, univerzitete i crkve. 1912. godine njegovo bogatstvo je procenjeno na 900.000.000$, ali je u to vreme već dao stotine miliona dolara u humanitarne fondove. Veći deo bogatstva nasledio je njegov sin Džon Dejvison Rokfeler Džunior (John Davison Rockefeller Junior). Rokfelerovo bogatstvo na kraju je iznosilo oko 26.000.000$.

Njegov život je bio poprilično jednostavan. Voleo je posao kojim se bavio, i imao je sposobnost da dobro organizuje posao. Bio je disciplinovan i odan porodici (supruga Laura i četvoro dece).

Džon D. Rokfeler je zauzeo prvo mesto na listi najbogatijih Amerikanaca ikada, iako je njegovo bogatstvo iznosilo samo 1,4 milijarde dolara, što je malo u odnosu na bogatstva današnjih moćnika. Međutim, on je bio mnogo bogatiji u odnosu na najbogatije ljude današnjice jer je njegovo bogatstvo zauzimalo mnogo veći deo u okviru američkog BDP-a.

Tekst Rokfelera iz časopisa “Atlantic Monthly” (Januar 1916) Rad i kapital su apstraktne reči sa kojima se opisuju one vitalne snage koje radeći zajedno postaju produktivne na korist ljudskoj rasi. Rečeno prostim rečima rad i kapital su ljudi sa mišićima i ljudi sa novcem - ljudska bića prožeta istim nedostacima i vrlinama, istim žudnjama i aspiracijama.

Iz toga proizilazi da odnosi ljudi angažovanih u industriji su ljudski odnosi. Ljudi ne žive jednostavno za težak rad, oni takođe žive da bi se igrali, družili se sa prijateljima, da vole, da obožavaju.

Test uspešnosti našeg organizovanog društva je granica do koje je svaki čovek slobodan da ostvari i izrazi svoje najbolje i najviše „ja“, i razmatrajući političke i ekonomske probleme, ove fundamentalne činjenice moraju biti prepoznate.

Preslikano na polje industrije, to bi značilo da bi menadžer uvek trebalo da ima na umu da radi sa ljudskim bićima, od krvi i mesa, sa srcem i dušom, i da će, ako radnik shvati da su menadžeri i investitori takođe ljudska bića, gorčina u ljudskim odnosima biti izbegnuta.

Da li su interesovanja ovih ljudskih bića sa radom za prodaju i kapitalom za zapošljavanje antagonistična, suprotstavljena ili međusobno neophodna? Može li napredak jednoga unazaditi progres drugoga?

Da li stav jednih prema drugima treba da bude neprijateljski ili partnerski? Odgovor koji neko daje na ova fundamentalna pitanja mora da sadrži osnovu za razmatranje bilo kojih odnosa rada i kapitala.

Naše teškoće i problemi se kojima se srećemo u industriji su često posledica nedostatka razumevanja

istinskih interesa rada i kapitala. I ja sumnjam da je ovaj nedostatak razumevanja čak preovlađujući među predstavnicima kapitala kao i među predstavnicima rada.

Dosta nesporazuma u vezi sa ovom temom proizilazi iz teorije da je svetsko bogatstvo apsolutno ograničeno, i da će, ako neko dobije više, neko drugi neminovno dobiti manje. Od toga dolazi da neki smatraju da će, ako su dnevnice rada povećane ili uslovi rada poboljšani, kapital biti na gubitku, lišen novca neophodnog da se isplate računi za to. Neki zaposleni idu dotle da se procenjuju prema odgovarajućim industrijskim proizvodima koji su preostali nakon što je rad dobio najnižu cenu koja može da se prihvati, dok su na drugoj strani ljudi koji drže da je rad proizvođač svetskih dobara, stoga je u potpunosti vlasnik proizvoda, i da je sve što je kapital dobio ukradeno od rada.

Ako je ova teorija zdrava, može se smatrati da je odnos rada i kapitala fundamentalno jedan antagonizam, i da svako treba konsolidovati i naoružati svoje snage, deleći proizvode industrije međusobno prema proporciji u kojoj je njihova sebičnost ojačana njihovom snagom.

Ali svi ovi saveti gube iz vida činjenicu da su bogatstva koja su dostupna čoveku praktično bez granica, da je svetsko bogatstvo u neprekidnom razvoju i konstantno podvrgnuto promenama. Za unapređenje ovog procesa, zajedno i rad i kapital su neophodni. Ako ove dve velike sile međusobno sarađuju, proizvodi industrije stabilno rastu, međutim ako se suprotstavljaju, međusobno bore, proizvodnja dobara sigurno će biti usporena ili zaustavljena, a izvori materijalnog progresa ugušeni.

pripremila: Jelena Stevanović

15

Ekonomske strane - predstavaljamo kompaniju

Ivana Solunac generalni menadžer Corner Shopa - a

U prvom broju našeg časopisa predstavićemo vam mladu kompaniju, ali svakim danom sve veću i uspešniju. Corner Shop, lanac maloprodajnih objekata, postao je deo našeg svakodnevnog života. Imali smo tu privilegiju da intervjuišemo generalnog menadžera ove kompanije, Ivanu Solunac, mladu i izuzetno uspešnu ženu.

Da li biste mogli da nam kažete nešto o istorijatu kompanije?

Corner Shop je novi format maloprodaje. Originalno koncipiran kao lanac „convience store“ tipa, novembra 2009. godine otvorili smo novu stranicu u zadovoljavanju potreba kupaca u Srbiji. Nova, brza, kvalitetna usluga uz jasno definisan asortiman i prijatan ambijent u Corner Shop-u, predstavlja korak napred u podizanju standarda kupovine i nivoa potreba potrošača.

Danas je svaki od 83 maloprodajna objekta u on-line vezi sa centralom, uz konstantno korišćenje najmodernijih sistema izveštavanja, komunikacije i distribucije u celoj mreži. Svi zaposleni u Corner Shop-u, svojim znanjem i posvećenošću garantuju zadovoljenje potreba ne samo naših kupaca, već predstavljaju sigurnog partnera svim našim poslovnim saradnicima i dobavljačima.

U Corner Shop-u praktikujemo visoke estetske i građevinske standarde i zato, uz pažljiv odabir lokacije, pri pretvaranju prostora u Corner Shop koristimo najkvalitetnije materijale, u eksterijeru i u enterijeru.

Uz prepoznatljiv identitet, jasnu i dopadljivu komunikaciju Corner Shop je za nepune tri godine postao simbol moderne kupovine.

Kako je nastala ideja za osnivanje Corner Shop-a?

I kako je nastala ideja za osnivanje tog tipa prodavnica?

Ljudi danas nemaju vremena da za svoje svakodnevne potrebe odlaze u velike markete. Istovremeno, došlo je vreme u kome je potrošač edukovan i zahteva visoke standarde pri kupovini. Tako smo prepoznali nišu u formatima maloprodaje na našem tržištu i postali pioniri ugodne, brze, kvalitetne kupovine koja zadovoljava sve dnevne potrebe naših potrošača kroz format „convience store“.

Naš prodajni portfolio i radno vreme, koje ciljano uvažava mikrolokacijske uslove i navike potrošača, pruža mogućnost kupcima da uvek pronađu željene proizvode, kada i gde im je potrebno.

Obučeni prodavci, klimatizovan prostor, asortiman poređan po standardizovanom layout-u, sa jasnim planogramima, su ključni elementi koji stvaraju kvalitetan, pregledan i dopadljiv prostor za obavljanje svakodnevne kupovine.

16

Koliko je vremena potrebno da bi se uspelo i postigla stabilnost kompanije?

Naša strategija je jasna, mi želimo da postojimo ne samo nekoliko godina već zauvek, da rastemo i budemo deo svakodnevnog života naših potrošača. To je ideja koja objedinjuje sve naše strateške i operativne planove. Okupljeni oko takve vizije, najpre utemeljene u nesebičnoj podršci naših osnivača, prepoznate od strane dobavljača i ostalih poslovnih partnera, verujući dugoročno u naš koncept, gradimo stabilan put ka zajedničkom uspehu.

Istovremeno, zaposleni u Corner Shop-u, svojim predanim radom, jedinstvenošću, kreativnošću i rezultatima, svakodnevno opravdavaju zajednički cilj.

Koliko je potrebno vremena i sredstava da bi se realizovale ideje i unapredilo poslovanje kompanije, jer znamo da Corner Shop konstantno uvodi neke inovacije?

Za svaku ideju potrebno je strpljenje i novac.

Ipak, ukoliko smo sigurni u ono što želimo i tome se predano posvetimo, ne treba biti nestrpljiv, uspeh i rezultati su nesporni.

Kakva je mogućnost zaposlenja mladih ljudi, koji su završili fakultet, u Vašoj kompaniji?

I kakve su mogućnosti napredovanja?

Corner Shop trenutno zapošljava blizu 300 ljudi. Najveći broj zaposlenih su mladi od 25 do 35 godina.

Na našoj web stranici: www.cornershop.rs je on line aplikacija za prijave za zapošljavanje.

Uvek smo otvoreni za mlade, energične i vredne ljude.

Podelite sa nama nešto o Vašem školovanju..

Kada sam ja upisivala fakultet bila su prilično nesigurna vremena. Želela sam da steknem zanat i nastavim školovanje i rad u inostranstvu. Iz tih razloga završila sam Poljoprivredni fakultet. Međutim, brzo posle fakulteta shvatila sam da je za razumevanje svakog business-a potrebno znanje iz ekonomije te sam kroz posao nastavila školovanje na FON-u i

Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Kroz ove postdiplmoske studije stekla sam osnove posla kojim se danas bavim.

Kakav ste put prošli da biste došli do pozicije na kojoj se sada nalazite?

Uvek sam za to da treba izaći iz zone komfora i učiti nešto novo. Tako sam za relativno kratko vreme radila u proizvodnji mesa, nameštaja, u energetici i danas u maloprodaji. Za sada imam sreće da mi se pruža takva prilika, a nadam se i mudrosti da to pametno koristim. Ovako diverzifikovano iskustvo iz različitih grana industrije pomaže mi da odlučnije i pragmatičnije pristupim izazovima.

Da li je posao kojim se trenutno bavite ono što ste oduvek želeli da radite?

Svaki posao koji radim mi u trenutku u kome ga radim deluje kao nešto čime sam oduvek želela da se bavim, drugačije ne bih radila.

Mislim da razlog leži u tome što stalno učim, upoznajem nove ljude, prepoznajem nove šanse i mogućnosti, sve je to veoma izazovno i dinamično i, iako zahteva dodatnu energiju, verujem da mi po prirodi više prija od komfora monotonije.

Koliko je vremena i truda potrebno da bi se postigao takav uspeh?

Današnje tržišne okolnosti su sa jedne strane nemilosrdne, a sa druge pružaju neograničene mogućnosti za učenje i usavršavanje. Smatram da je cilj svakog lidera postizanje rezultata bez obzira na kojoj poziciji se trenutno nalazi. Kada tako postavite stvari, vreme i trud su sastavni deo uspeha. Važno je da verujete.

Neki savet za naše studente?

Zabavljajte se dok učite… Učite dok se zabavljate… Ne samo iz knjiga… Usudite se da probate uvek nešto novo… Upoznajte nove stvari, ljude, gradove, učite jezike, obogaćujte svoje živote kako profesionalno tako i lično. pripremila: Jelena Stevanović

17

Vesti iz biznisa

Kompanija Knjaz Miloš, predstavila je Srbiju na Međunarodnom festivalu vode u Rovinju i izrazila očekivanje da će se proizvodi te kompanije prodavati i na hrvatskom tržištu.

Nemački lanac super marketa “Lidl” planira otvaranje supermarketa u Subotici, na površini od 2.000 kvadratnih metara.

Potpisan Ugovor o izgradnji nove fabrike Gorenja u Valjevu, u kojoj će biti otvoreno 400 radnih mesta.

Filijali Poreske uprave Srbije u Kragujevcu podneto je ukupno 335 prijava građana koji su u prošloj godini zaradili više od 1,89 miliona dinara.

Kragujevačka fabrika “Zastava oružje” zaposliće 234 nova radnika metalske i mašinske struke sa ili bez radnog iskustva.

18

Prosečna neto zarada u Srbiji je u aprilu iznosila 42.215 dinara, što je nominalno za 4,1 odsto više nego u martu, a realno za 3,5 odsto. časopis studenata Univerziteta Singidunum

Putevi Srbije su ove godine u velikom problemu zbog nedovoljno novca za održavanje puteva nakon smanjenja prihoda za oko 10 milijardi dinara, izjavio je vršilac dužnosti direktora tog javnog preduzeća Zoran Drobnjak.

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin izjavio je da smanjenje priliva stranih investicija u Srbiji nije povezano sa kašnjenjem u formiranju nove vlade, već je posledica ekonomske krize u svetu.

Velike španske banke su pred kolapsom. Španija će morati da izdvoji 19 milijardi evra za sanaciju Bankije, četvrte banke po veličini.

Srbija beleži deficit, umesto suficita u turizmu. Podaci govore da interesovanje stranaca za Beograd, ali i za neke druge turističke destinacije u Srbiji, raste. Uprkos tome, međutim, naša zemlja beleži konstantan spoljnotrgovinski deficit, jer domaće stanovništvo mnogo više novca potroši u inostranstvu nego što Srbija zaradi od stranih turista.

pripremio: Nikola Karapandžić

19

Menadžerske strane

Menadžment za pocetnike Definicija menadžmenta glasi: “Obavljanje posla uz pomoć drugih ljudi”.

Upravo to je osnov svih preduzeća, kako malih i srednjih tako i onih giganata od čijeg poslovanja zavisi ekonomija jedne države.

Da krenem od početka. Kao i većina mojih kolega slobodno vreme u letnjem periodu iskoristio sam da dođem do određenog izvora prihoda. Da li zato što su mi dosadili tatini komentari tipa: „Idi radi nešto“ ili „Ja sam u tvojim godinama sam sebe izdržavao” ili iz želje da se dokažem, upustio sam se u avanturu traženja posla. Kao što i sami znate, to danas u Srbiji nije nimalo lako, mislim da bi i Herkules imao poteškoća sa izvršenjem tog zadatka.

Na sreću, put me nije odveo daleko, komšiji je bio potreban radnik! iskont pića, Preduzeće: D radnik, mesta: fizički Opis radnog o! e: od 10-18h, se završi posa d ka Radno vrem 0 1 d o : o vreme Stvarno radn

To bi ukratko bila poslovna ponuda. Posle kraćeg intervjua („Šta ti radi tata?, Pozdravi babu,dedu.“) stupio sam na dužnost. Postao sam deo malog porodičnog preduzeća, koje se ubrzano razvijalo. Imao sam tu sreću da u svom radnom okruženju imam fenomenalne kolege i gazdu, koji su učinili moj posao lakšim.

Sad vi mislite šta davi ovaj, pa nije pravio most, nego nosio gajbe. Oni koji rade, ili su radili znaju da nijedan posao nije lak, pa tako i gajbe imaju svoju težinu, posebno ako vam u toku dana pređe na stotine njih preko ruku.

20

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Nego, preduzeće je imalo dva segmenta: veleprodaju i maloprodaju. Ja sam radio u oba, svi smo radili u oba. Svi problemi naše loše ekonomije, nažalost, nisu zaobišli ni ovo preduzeće. Problemi sa naplatom potraživanja, samim tim i plaćanjem dospelih obaveza uveliko su uticali na organizaciju preduzeća.

Manjak novca doveo je do nemogućnosti zapošljavanja novih, preko potrebnih radnika. To je značilo da će sve veći obim posla morati da se podeli između postojećih radnika. Radilo se i po 10, 12 sati, ponekad i nedeljom, sve u cilju zadovoljenja kupaca. Kažu da je rad stvorio čoveka, mi smo pre mislili da će nas uništiti.

S obzirom na veliku konkurenciju, morali smo nečime da se ističemo tj. da privučemo kupce. Naša dostupnost u svako doba dana (i noći), spremnost da izađemo u susret i tolerantnost u plaćanju bili su glavni aduti.

Uprkos teškom radu po letnjoj vrućini i svim problemima koji su ga pratili, mene je oduševljavao pozitivan stav sa kojim su moje kolege reagovale u dobrim, ali i lošim trenucima. Ta njihova odlučnost i istrajnost napravila je od mene boljeg radnika. Tada sam uvideo da je predanost radnika jedan od glavnih faktora za uspešan rad preduzeća.

Naša spremnost da se predodredimo i posvetimo poslu održala je preduzeće na nogama tokom tog kriznog perioda.

Sada ova firma posluje veoma uspešno.

Proširili su vozni park, zaposlili nove radnike, izgradili nove objekte. Mogu samo da pretpostavim da li bi to bio slučaj da mi nismo “stisnuli zube”. Uveren sam da kada bi se ovaj metod preneo i u neke veće kompanije, rezultati ne bi izostali.

Kriza bi prošla, ma krize ne bi ni bilo…

U prvom semestru slušao sam predavanja iz predmeta Menadžment...

Definicije, podele, teorijski pristup, sve to vam malo vredi kada vam na sred puta stane kombi pun robe, pa sve morate da prepakujete u tri vozila da biste na vreme stigli da razvezete piće, jer naravno ne želite da kupci čekaju.

Snalažljivost, spretnost, iskustvo

- osobine neophodne za dobar menadžment, samo to!

A iza toga cela jedna naučna disciplina.

autor: Nikola Karapandžić

21

Marketinške strane

REKLAMONDO 2012 Dana 25.05.2012. godine održan je drugi po redu Reklamondo, u organizaciji Advertising portala Lumiere.rs, a članovi tima bila su: Katarina Kovačević, Milica Radičević, Maja Đorđević, Dragana Atanasov i Stefan Zarić.

Prijatelji Reklamonda su bili: Banini, Voda Vrnjci, Duga Fruit, Duga Komerc, Grand kafa, Pioniri Communications i Univerzitet Singidunum.

Program je počeo malo posle 17h i vodila ga je Katarina Kovačević, koja je goste upoznala sa planom programa i otvorila manifestaciju prvim blokom reklama sa Američkog kontinenta.

Reklame iz prvog bloka koje su najviše ostavile utisak na publiku su: Best Job | P&G London 2012

Olympic Games Film, Nike – The day the stadium spoke, Norte Photoblocker, Norte Beer: With / Without Photoblocker by Del Campo Nazca Saatchi & Saatch.

Nakon reklama iz Amerike, predavanje je održao gospodin Vladimir Čeh, osnivač i predsednik Upravnog odbora organizacije „Odgovornost“, koji iza sebe ima veoma uspešnu karijeru i mnoštvo nagrada. Njegovo predavanje je najviše zainteresovalo i nasmejalo goste, a tema je bila „Sex u oglašavanju“. Prezentacija, koja je bila sačinjena od mnogih intrigantnih i zanimljivh slika i snimaka, pokazala je koliko se način oglašavanja u medijima promenio i šta je to što danas ostavlja najviše utisaka na posmatrače reklama.

Nakon predavanja gospodina Vladimira, puštene su reklame iz Evrope, a gostima najzanimljivije su bile: Mercedes benz watering can, Carlsberg – Fan Academy, Sunrise “SMS Dialogues – Good Night”, 6 LOVE ME? SUNRISE COMMUNICATION. Posle ovog uzbudljivog predavanja usledila je kratka pauza gde su gosti mogli da se posluže pićem i hranom koju su obezbedili prijatelji Reklamonda.

Drugi deo je počeo predavanjem gospođice Nevene Milanović koja je „Account Manager“ u agenciji Pioniri Comunication, i gospodina Ivana Živkovića koji je „Managing & Creative Director“ takođe u agenciji Pioniri Communications. Njihova tema je imala u fokusu društvene mreže i prikazali su publici koliki uticaj one imaju u poslovanju i oglašavanju raznih kompanija. Govorili su koje su društvene mreže najzastupljenije. O svakoj su rekli glavne karakteristike i čemu najbolje služe, kada je reč o oglašavanju.

Završni reklamni blok predstavljale su reklame iz Srbije i regiona, koje su izazvale najviše smeha među gostima, jer su se prisetili nekih veoma starih, ali uvek zanimljivih reklama kao i trenutno najaktuelnijih.

Reklamondo je završen predstavljanjem članova tima, koji su se u saradnji sa Advertising portalom Lumiere.rs potrudili da manifestacija prođe veoma uspešno.

22

časopis studenata Univerziteta Singidunum

autor: Dragana Atanasov - lumiere.rs/

Marketing je društveni i upravljački proces kojim pojedinci i grupe dobijaju šta im je potrebno i šta žele, preko kreiranja i razmene proizvoda i vrednosti sa drugima.

Ovaj čovek je promenio pogled na Marketing, darujući mu posebno mesto u poslovanju, ako ne i najvažnije u savremenom svetu.

Velike organizacije i firme su ovaj fenomen poznat pod nazivom Marketing uočile na vreme i posvetile mu veliku pažnju. Ideologija „kupac/ korisnik u centru pažnje“ postala je glavna misija na koju su se ove organizacije uputile. Ispred vlasnika kapitala i biznisa je dakle stajao jedan novi, ozbiljan i kompleksan zadatak, a to je kako da svoje poslovanje, do tada orijentisano ka proizvodu, bez obzira koji on bio, usmere ka krajnjem korisniku, ispitujući njegove želje i zahteve i izlazeći mu u susret, a da naravno njihov kapital raste, odnosno da se njihov biznis razvija. Mnoge firme i organizacije su na ovom putu stale i zatvorile vrata svojih preduzeća, pre svega ne uspevši da sagledaju kompleksnost ovakvog procesa.

Naravno postoje i mnogi pozitivni primeri.

Najbolji od njih se ipak nalaze van granica naše zemlje, ali treba skrenuti pažnju i na one organizacije koje su od prvog dana svog poslovanja prihvatile ovaj koncept i samim tim uspele da se dobro pozicioniraju i na domaćem tržištu. Nedavno je u Sava centru održana 8. Brand konferencija na kojoj su se osmu godinu za redom delile nagrade “Brand Leader Award“ iz raznih oblasti. Univerzitet Singidunum je dobio nagradu za izuzetno zalaganje i poslovne uspehe u izgradnji tržišne prepoznatljivosti i pozicioniranju autentičnog brenda u Srbiji i Regionu. Ozbiljan rad i trud menadžmenta Univerziteta nije mogao da prođe nezapaženo, pa je tako i nagrada s razlogom došla u ruke jednom od najzaslužnijih zato što se svi napori i profesora i menadžmenta ulažu kako bi se stvorili što bolje uslovi studiranja, i kako bismo sutra napravili što kvalitetnije stručnjake iz oblasti koje se na fakultetima izučavaju. Prof. dr Milovan Stanišić primio je ovu nagradu zajedno sa svojim kolegama, a ona može značiti samo dalji podstrek za filozofiju „Student u centru učenja“.

Prema tome, uslovi u kojima se odvija savremeno poslovanje, daleko su od idealnih. Vlada izuzetno velika konkurencija, pored aktuelne finansijske i ekonomske krize. Međutim ovako pozitivni primeri pokazuju da samo oni koji se na vreme uključe u savremene tokove poslovanja, koji kvalitetno obavljaju svoju delatnost i koji budno prate sve inovacije i svoje konkurente, mogu ići napred. autor: Dušan Borovčanin

Brand Leader Award

Svim ozbiljnim marketing menadžerima, ali i ekonomistima je dobro poznata definicija marketinga poznatog američkog ekonomiste i filozofa Filipa Kotlera.

23

IT strane WIKIPEDIA GRAD

Prvi “Wikipedia grad” nalazi se u jugoistočnom Velsu i ima oko 1.000 različitih oznaka sa QR kodovima koje se mogu skenirati smart telefonima. QR kodovi vode do stotine članaka na Wikipediji o životu grada Monmoutha u kojem je rođen engleski kralj Henry V. Članci će biti dostupni u 26 jezika. Ovaj projekat je u razvoju poslednjih 6 meseci pod nazivom “Monmouthpedia”, a članke su stvarali lokalni stanovnici. Vlasti grada su takođe uvele i lokalnu mrežu kako bi svi posetioci mogli da dobiju sve moguće informacije o pojedinim objektima.

Osnivač Wikipedije Jimmy Wales nada se da će se ova inicijativa pokrenuti i u ostalim gradovima širom sveta.

TO-DO ANDROID APLIKACIJE

Kao što svi korisnici pametnih mobilnih telefona koji podržavaju android operativni sistem znaju za najveću bazu android aplikacija gde možete skinuti razne dodatke koje olakšavaju svakodnevne obaveze, u ovom broju vam predstavljamo jednu aplikaciju koja je gotovo za sve uzraste.

Mobilni telefoni novije generacije imaju mogućnost brze izrade android aplikacija koje se preuzimaju širom sveta neverovatnom brzinom.

Kada ste poslednji put kupili notes od kada koristite telefone novije generacije? Većina nas pre nekoliko godina, dok smo mobilne telefone koristili samo za pozivanje i slanje sms-ova. Zato sada postoji mnogo To-Do aplikacija u Android Marketu, koje nam olakšavaju posao gde god da se nalazimo.

Postoje razne android aplikacije na ovu temu, a neke od poznatih su: Wunderlist, Astrid, Taskos, Task list, ToDo.txt, Epistle, Gtasks, Evernote, Any.do, Quill, Note everything, Catch notes, Springpad i jedan neobičan naziv aplikacije - Remember the Milk.

PHOTOSHOP CS

Dragi moji Photoshoperi, svi ste upoznati sa najnovijom verzijom photoshopa koja je izašla u martu 2012. godine. Iskreno, ja sam u tom svetu oko 7 godina. Bilo je raznih verzija počev od PS7, CS, CS2, CS3..., a sada nam je stigao i CS6 u koji su ugrađene mnoge novine, kao što su nove opcije za vektor slojeve, editovanje video klipova, tekst stilovi, novi Crop tool itd.

Meni najdraže inovacije su: Dark UI - Napokon, posle dugog čekanja i Photoshop dobija mogućnost promene boje (osvetljenja) korisničkog okruženja. Na raspolaganju vam stoje četiri osvetljenja. Meni lično je ovo jedno od najboljih poboljšanja koje donosi nova verzija.

Text – Veoma lako i jednostavno pretvorite sliku u text i voala.

Blur Gallery – je skup filtera za zamućivanje fotografija. Ako ste nekada koristili AlienSkin Bokeh filter, od sada vam on više neće biti potreban.

3D opcije – Proširena (Extended) verzija donosi mnogo novina u načinu rada sa 3D objektima. Rad je sada mnogo lakši i u poređenju sa prethodnim verzijama.

U sledećem broju biće par lakih tutorijala za sve koji vole PS. Zahtevi za instalaciju: Windows XP sa SP3 i kasniji OS, Mac: Mac OS X 10.6 64-bit i 10.7 64-bit.

Win: 1 GB dostupan prostor ha hard disku, Mac: 2 GB dostupan prostor na hard disku Grafička karta 16-bit color i 512MB vRAM 24

časopis studenata Univerziteta Singidunum

vesti

Klub studenata informatike je studentska organizacija na Fakultetu za informatiku i računarstvo Univerziteta Singidunum, koju su osnovali studenti viših godina studija sa ciljem da povežu studente informatike i da sebi i svojim kolegama obezbede lakšu razmenu iskustava u korišćenju raznih tehnologija, tehnika, hardvera i softvera. Klub funkcioniše kao nezavisna studentska organizacija sa podrškom Univerziteta Singidunum, a klupske aktivnosti se odvijaju u prostorijama Univerziteta.

Klub studenata informatike organizuje aktivnosti u prostorijama Univerziteta Singidunum u vidu radionica koje imaju za cilj da članove kluba, kao i ostale zainteresovane studente informatike upoznaju sa novim i interesantnim tehnologijama, sistemima, programskim jezicima, raznim alatima i drugim aplikacijama, kao i sa drugim temama iz oblasti informacionih tehnologija.

Radionice se organizuju dva puta mesečno, u dogovorenim terminima, o čemu se članovi informišu putem Web sajta kluba - ksi.singidunum.ac.rs. Održavaju se u elektronskoj učionici E-100 na Fakultetu za informatiku i računarstvo na Novom Beogradu. Organizovane su kao teorijske ili praktične, a nekada i kao kombinacija teorijskog predavanja i praktičnog rešavanja određenog problema.

Predavači su članovi kluba, čije su teme izabrane od strane ostalih članova u postupku glasanja za željenu temu od predloženih, kao i profesori i asistenti koji učestvuju kao gostujući predavači. Članovi kluba, osim putem radionica dele svoja znanja sa kolegama i realizujući studentske projekte.

Na kraju svakog semestra organizuju se projekti sa ciljem dobijanja konkretnog proizvoda, na osnovu prethodno stečenih znanja, a neki članovi i tokom semestra izrađuju Web sajtove za škole, kao i razne druge aplikacije. Članovi kluba se organizuju u timove koji rade na realizovanju projekata iz raznih oblasti informacionih tehnologija, na raznim programskim jezicima i za razne platforme.

Prednosti ovakvog udruživanja i saradnje studenata svih godina na nivou Fakulteta za informatiku i računarstvo je očigledna. Do sada su pri klubu studenata informatike realizovane četiri radionice, na kojima je održano šest predavanja, a od kojih jedno gostujuće.

pripremila: Marija Lozančić

25

Turističke i hotelijerske strane - najava događaja EIAT 2012 - Šansa za najbolje studente

Posebno interesantno biće studentima koji će i ove godine imati svoj Student Track, ali i čuveni Future Leaders Forum, koji će se održati prvog dana konferencije, 21. septembra u Novom Sadu, u organizaciji IMEX, MPI i MCI asocijacije.

Dodatnu vrednost daje i činjenica da će ovogodišnji učesnici foruma imati šansu za razgovor sa generalnim menadžerom St. Regis Doha hotelskog kompleksa, a sedmoro najboljih i priliku da prođu kros-trening program u trajanju od 12 meseci u ovom luksuznom hotelu.

U periodu od 21. do 23. septembra 2012. godine u Beogradu će se održati međunarodna konferencija neformalnog obrazovanja u turizmu – EIAT 2012. Kao što su učesnici ovog događaja već navikli, predavači koji će držati interaktivna predavanja dolaze sa prestižnih svetskih institucija, kao što su akademije za hotelijerstvo Emirejts iz Dubaija i Sezar Ric iz Švajcarske, IMEX sajam, ICCA - internacionalna kongresna asocijacija, prestižni hotel St. Regis Doha iz Katara, Univerziteti Mančester i Grinič iz Velike Britanije, SKEMA poslovna škola na Azurnoj obali, MCI asocijacija i mnogi drugi.

Novina u odnosu na prethodne godine su dve nove sesije namenjene različitim grupama. Jedna od njih, Executive Destination Track biće namenjena turističkim i nevladinim organizacijama i svima koji se bave menadžmentom destinacije i druga namenjena hotelijerima Executive Hotelier Track, za sve iz hotelske industrije. Teme koje će ovog puta biti obrađene biće u domenu kreiranja i brendiranja turističkog proizvoda, promocije i web marketinga, kanala distribucije i plasiranja proizvoda na tržište i mnoge druge.

Na konferenciji će učestvovati 250 delegata iz 12 zemalja regiona, ali i 25 strukovnih fakulteta sa prostora Jugoistočne Evrope, te je EIAT i sjajna prilika za umrežavanje sa ostalim strukovnim institucijama.

Konferencija je podržana od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, turističkih organizacija Srbije, Beograda i Novog Sada, Dunavskog centra za kompetenciju.

Lice EIAT konferencije – Olja Zvizdić

EIAT konferencija ima za cilj da stvori platformu najboljih mladih stručnjaka u turizmu, te je u tom cilju priliku ove godine dobila i Olja Zvizdić, nekada učesnik prve konferencije EIAT 2008. godine, a sada supervizor banketinga u St. Regis Doha hotelu. Poput ovog primera, EIAT će nastaviti da se razvija i stvara nove mlade lidere iz oblasti turizma. časopis 26 studenata Univerziteta Singidunum

Center for Tourism Research and Studies www.eiat-conference.org office@eiat-conference.org pripremila: Zina Vukin

Seoski turizam - značaj za lokalni razvoj -

U poslednjih nekoliko godina mnoge ruralne oblasti u Srbiji dobile su političku pomoć za razvoj turizma. Pod uslovom da lokalno stanovništo jeste zainteresovano i aktivno, da prirodne i kulturne predispozicije postoje, i pod uslovom da se prevaziđu postojeće prepreke, ruralni turizam bi mogao da se razvije u meri u kojoj bi on postao značajan ekonomski faktor. Glavne prepreke za sveobuhvatni razvoj su nedostatak turističke i opšte infrastrukture, manjak finansijske podrške, slab marketing, negativna međunarodna slika Srbije, nedovoljna koordinacija i saradnja ključnih aktera i nedostatak preduzetničkih veština i obučene radne snage. Međutim, najdublja i najteža prepreka razvoju ovog segmenta ruralne ekonomije svakako je depopulacija ruralnih područja. Dodatno, primetan je smanjen dinamični rast volje lokalnog stanovništva za uključivanje u turistički sektor. Činjenica je i da je udeo domaćinstava koja mogu da imaju direktne koristi od turizma prilično mali, oko 0.5 odsto. Zato su mogućnosti za dalji rast ograničene.

Glavni fokus sada je na podizanju standarda i specijalizaciji postojećeg obima.

Najveća korist od razvoja seoskog turizma je stimulisanje preduzetništva, čiji se nedostatak smatra najznačajnijom preprekom za razvoj ruralnih područja u Srbiji. U regionima kao što je Istočna Srbija, turizam je moguće razvijati zajedno sa drugim aktivnostima malog obima i za potrebe malih tržišta. Zato Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) podržava integrisani razvoj ruralnog turizma na teritoriji Istočne Srbije, kroz nekoliko projekata ukupne vrednosti preko dvesta hiljada evra.

Ruralni turizam se, u ovim projektima, tretira kao efikasan katalizator lokalnog razvoja koji treba da omogući raznovrsnost lokalne ekonomije, stvaranje prihoda i otvaranje novih radnih mesta i, konačno, još jednim od načina za sprečavanje porodičnih migracija.

Međutim, ne treba zaboraviti da turizam nije lek za strukturne probleme na lokalnom nivou. Za razliku od zemalja kao što je Austrija ili Slovenija, koje karakteriše duga tradicija ruralnog turizma, kod nas se još uvek ne zna pouzdano koja je uloga i doprinos turizma lokalnoj ekonomiji. Opštine treba da pronađu razvojni put koji uzima u obzir realne potencijale i probleme. U tu svrhu neophodno je uspostaviti saradnju sa preduzetnicima, inovativnim pojedincima, istraživačkim institucijama i agencijama. Ruralnom stanovništvu još uvek se preporučuje da svoju ekonomiju bazira na više stubova, a ne samo na turizmu. autor: Branislav Milić

27

Turističke i hotelijerske strane - predstavljamo zanimanje

Sommelier

(pravilno se čita i izgovara kao “somelije”) predstavlja osobu (najčešće u restoranu ili hotelu) specijalizovanu za rad sa vinima. Danas se kod nas sommelier-i, mogu naći u nekoliko vrhunskih restorana.

U srpskom jeziku postoji izraz “vinonoša”, za koji ipak mislim da nije adekvatan, jer je sommelier mnogo više od nekoga ko samo “nosi vino”, ali ćemo o tome saznati nešto više kasnije.

Samo zanimanje nije toliko poznato kod nas, najviše zbog restoranske, ali i vinske nepismenosti prosečnog konzumenta. Ovo ne treba shvatiti kao napad na vinski “nepismene”, već kao izazov.

Sommelieri su 80-tih godina izazivali strah kod gostiju, najviše zato što su radili ono što vrhunski sommelieri ne rade - bili su arogantni i u isto vreme nisu bili iskreni prema gostima - a to automatski znači da su radili na štetu gosta.

Tek krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, profesija doživljava svoj procvat, sa sve većim uplivom mladih ljudi (među kojima su bile i žene, što je bilo nezamislivo ranije), punih strasti, koji su pristupali vinu bez uštogljenosti i arogancije.

Jednostavno, kretali su od sebe, moto im je bio – „Kako bih ja voleo da mi neko predstavi vino“.

Istorijski razvoj zanimanja sommelier Pošto već pominjem vrhunske restorane, mislim da bi jedan osvrt na istorijski razvoj ovog zanimanja bio koristan - čisto da imamo uvid u to kako se profesija razvijala i zašto je nastala. Još u starom Egiptu, postojala je pozicija “čuvara i kušača (probača)” vina, on je bio zadužen da proba vina pre faraona i da se uveri u njihovu ispravnost... U slučaju da je neko probao da otruje faraona, pa... “sommelier” bi prvi saznao.

U starom Rimu, pozicija ostaje manje-više nepromenjena i tako je bilo sve do pohoda francuskih kraljeva koji proširuju zaduženja na celokupnu brigu o namirnicama tokom osvajanja.

28

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Somelije predstavlja osobu (najčešće u restoranu ili hotelu) specijalizovanu za rad sa vinima.

Opet u Francuskoj, usled želje da podignu nivo luksuza u svojim restoranima, oni uvode poziciju čiji je cilj uparivanje hrane i vina, odnosno davanje preporuka gostima.

Sad kad smo upoznati sa istorijskom pozadinom zanimanja, možemo da pređemo na to šta osoba koja se odluči za ovaj poziv mora da poseduje od karakternih osobina.

Karakterne osobine sommelier-a Na prvom mestu, mora da ima strast i ljubav prema vinu, u suprotnom neće napredovati i neće ići u širinu, a to je od izuzetne važnosti u ovom poslu. Pored toga, sama količina teorije koju (vrhunski) sommelier treba da poznaje je... impozantna.

Trezvenost je takođe jedan od preduslova, jer vi nećete piti vina (barem ne previše), tokom radnog vremena, a ukoliko preterate... nećete dobro proći ni kod gostiju ni kod poslodavca.

Sommelier mora biti dobro vaspitan, finih i odmerenih manira, poznavati vinsku kartu i meni, a trebalo bi da bude elokventan, da teži da postane dobar prodavac i da poseduje želju za konstantnim napretkom, odnosno da radi na sebi.

Poznavanje stranih jezika je bitno. Osim engleskog koji je primaran, korisno je znati francuski, italijanski, nemački ili španski, kako zbog poseta samoj zemlji (jer je to jedan od najboljih načina da učite o vinima), tako i zbog pravilnog izgovora i čitanja etikete.

Osim poznavanja jezika, ali i vina, sommelier mora poznavati: cigare, destilate, barske mešavine, čajeve, kafu i vodu.* *Nema svaka voda istu strukturu, kao i prisustvo CO2, ukoliko je u pitanju gazirana voda, a na kraju krajeva ni cenu. Uparivanje će biti drugačije u zavisnosti od toga šta želimo da postignemo.

Šta znači biti sommelier Na prvom mestu, posao sommelier-a je rad sa ljudima, ta pozicija, kao i ugostiteljstvo uopšte je posao komunikacije. Tokom te komunikacije, vi treba da saslušate želje gostiju, ali i da prodate sebe, odnosno svoju energiju, a samim tim, prodaćete i vino.

Tu se opet vraćamo na početnu stavku: strast i ljubav prema tome što radite.

Pored svega toga, dobar sommelier mora, kao što je ranije pomenuto, poznavati meni, zbog uparivanja hrane i vina. To podrazumeva saradnju sa šefom kuhinje, jer ne ide svako vino uz svako jelo. Ukoliko želi, sommelier može napraviti takva uparivanja da hrana izgleda impresivnije nego što jeste ili pak, da vino izgleda impresivnije nego što jeste. Uloga vina je da oplemeni hranu, a ne da se ponaša kao začin, a od umešnosti i iskustva sommelier-a (ali i kuvara), zavisi da li će vino biti zvezda pozornice ili samo verni pratilac.

Kako postati sommelier Prošli smo šta obuhvata pozicija sommelier-a, koje osobine treba da ima i kako bi trebalo da se ponaša... Ostaje samo pitanje, kako se postaje sommelier?

Da biste postali sommelier, korisno bi bilo da završite neki kurs, obuku ili neki vid stručnog usavršavanja iz ove oblasti. Ja sam završio kurs u SERSA (Udruženja sommelier-a Srbije, za više informacija posetite sommelierserbia.com), posle čega sam nastavio praktično usavršavanje u jednom od najboljih beogradskih restorana restoranu “Žabar”, koji je ujedno i jedan od retkih koji imaju sommelier-a.

Bitno je zapamtiti, da vi ne postajete sommelier kada prođete kurs. Kurs vam može dati teorijsko znanje (koje je IZUZETNO bitno), ali tek pošto prođete kurs i steknete iskustvo u radu sa gostima, ali i konstantnim usavršavanjem i vežbanjem - vi postajete sommelier. Završavanjem kursa, otvaraju vam se mala vrata jednog velikog sveta - naučićete kako da cenite to što je u čaši, kao i kako da pravilno radite sa vinom, ali i uživate u istom.

Posle godinu dana sam dozvolio sebi taj “luksuz”, da kažem da sam sommelier, a svestan sam koliko znam, odnosno ne znam.

Svakim danom se trudim da unapredim sebe, bilo čitanjem o vinu ili (mnogo prijatnijim) praktičnim radom gde dobijam vina “na slepo” (blind tasting) i treba da odredim šta je u pitanju.

Za kraj, ovo je jedno veoma lepo zanimanje, tokom kojeg možete svaki dan da vežbate, kako vašu senzoriku, tako i vaše veštine komunikacije, zanimanje gde će vam svaki dan biti drugačiji. Osim srcem, ovo je posao koji se radi glavom. Svaki dan ćete raditi sa ljudima, što je najveća prednost... Isto tako, svaki dan ćete raditi sa ljudima, što je i najveća mana.

Ukoliko se, pak, odlučite da se bavite ovim zanimanjem, spremite se da vam poimanje vina, ali i hrane, dostigne jedan drugačiji nivo, ne nužno bolji - što više znate, teže je. Obraćaćete pažnju na balans kiselina u jelu (dodaj malo paradajza u musaku!), na strukturu, telo, formu, da li poseduje adekvatan balans između svih činilaca...

Ili sam to možda samo ja u pitanju? autor: Vlada Stojanov - futurehospitalityleaders.com 29

Front Office menadzer hotela “Metropol Palace“

Asja Rajnovic govori za Sing in Jedna od stavki koja izdvaja studije turizma i hotelijerstva na Univerzitetu Singidunum od studija na drugim visokoobrazovnim ustanovama svakako je i to što naši studenti III i IV godine često imaju priliku da u terminima za vežbe slušaju generalne menadžere vodećih hotela u zemlji. Ipak, jedna od osoba koje su ostavile izuzetan utisak na naše kolege, ne dolazi sa najviše menadžerske pozicije: Asja Rajnović je simpatije svoje publike pobrala kada je krajem aprila bila naš gost na prezentaciji hotela „Metropol Palace“, u kojem u pre-opening fazi radi na poziciji Front Office menadžera. Bez obzira da li ćete posao ili praksu potražiti baš u ovom hotelu, čije je otvaranje najavljeno za leto, ili nekom drugom, naredni intervju pruža vam brojne smernice i savete i približava razmišljanja nekoga ko je tokom 10 godina duge karijere imao priliku da bude deo vrhunskog svetskog hotelijerstva.

Zbog čega ste se opredelili za studije hotelijerstva?

Moj slučaj nije klasičan. Uvek sam videla sebe kao novinarku koja je željna akcije i istraživanja. Zamišljala sam kako kasnije odlučujem da pišem knjige i putujem svuda po svetu. Tim istraživanjima i strasti prema pisanju u mnogome su doprineli moji nastavnici u osnovnoj školi i gimnaziji, koji su me dosta podsticali.

Kasnije se ispostavlja da su mi ta istraživanja i način školovanja pomogli mnogo u ovom poslu.

Bila sam solidan učenik i nikada se nisam previše nervirala ili razmišljala o budućnosti u tim godinama.

Jednog dana, mama dolazi kući i preporučuje mi da pošaljem motivaciono pismo za upis na “Swiss International College of Hotel Management”, jer je čula da je to jedan od najboljih fakulteta za tu struku. Ta ideja mi se svidela. Mogućnost da putujem i radim, da upoznajem ljude i da naravno živim sama dok sam 30

časopis studenata Univerziteta Singidunum

na fakultetu (to mi je bilo najprivlačnije). Od momenta kada sam otišla na prvi čas, zaljubila sam se u ovu struku. Znala sam da sam na pravom mestu i da je Hotelijerski menadžment za mene.

Da li možete da napravite komparaciju stručnih praksi koje ste Vi završili i stručnih praksi studenata hotelijerstva u Srbiji?

Razlika je evidentna. Prvobitno u načinu učenja, a posle i u praksi jer ne treba te dve stvari odvajati. Škola vas nauči kako da razmišljate, a praksa kako da radite.

Osnovnu školu sam završila na Novom Zelandu, a gimnaziju i fakultet u Australiji. Njihova edukacija je po mom mišljenju jedna od najboljih.

Ja nisam tip osobe koji memoriše stvari iako ih ne razume. Ja moram da istražujem, da čitam knjige o toj nekoj specifičnoj temi koju mi profesor zada, da vadim citate, da kontradiktiram i da vodim diskusije. Takav

način učenja se zahteva od svakog studenta. Njihova predavanja su interesantna, interaktivna i kreativna.

Moji profesori su meni bili idoli koje i danas cenim i poštujem jer su me naučili da pravilno analiziram stvari i da iznosim svoja mišljenja sa dokazima. Ta analiza je najpotrebnija kada dostignete menadžment poziciju, bez toga ne možete napredovati i ne možete nastaviti da učite. Kada učite bez razmišljanja onda se ne razvijate u svakom pogledu i postajete neprimetni.

Kada pričamo o praksi, mladi se ljute što hoteli ne žele ničemu da ih nauče osim restoranskih usluga.

Smatram da je restoranska usluga kod nas jedna od najboljih (u to sam ubeđena). Imamo odlične konobare u poređenju sa zapadom. Zato treba to njihovo znanje iskoristiti. Biti izvrstan konobar ili barmen je jedan od najtežih zanata. Tu dobijate spretnost, vežbate memoriju i odmah se vidi da li brzo razmišljate.

Ali, kada pričamo o ostalim odeljenjima, kao što je recepcija, tu se još razvijamo. Na recepciji je potrebno mnogo finese, strpljenja i osnovno poznavanje svih ostalih odeljenja. Na recepciji se radi nekoliko stvari odjedanput, ali iz različitih oblasti.

Pre “Metropol Palace” radila sam u jednom drugom hotelu u Beogradu. Imala sam mogućnost da vidim kako se mladi obučavaju. Menadžeri nemaju strpljenja, ne znaju da objasne stvari i ne interesuje ih da pokažu kako se nešto radi. Sa druge strane imate mlade koji nemaju entuzijazma, ne vuku druge kolege za rukav da im objasne neke zadatke, ne bore se za znanje i hodaju kao da su uspavani. Ima dobrih radnika ovde u Srbiji, ali treba ih prepoznati, i konstantno gnjaviti da vas obučavaju i „krasti“ njihovo znanje.

Industrija Hotelijerskog menadžmenta u Srbiji se još uvek nije razvila (ovo je početna faza gde tek sada novi hoteli počinju da se otvaraju) i nemamo ljude sa internacionalnim iskustvom.

Da bi radio sa gostima iz raznih zemalja, moraš da putuješ i upoznaješ druge kulture, jedino tako ova industrija može da napreduje i da stvara stručan kadar mladih.

Ja urgiram sve privatne i državne institucije Srbije da pronalaze mladim studentima hotelsku praksu na zapadu. Ne pričam samo o Grčkoj i Crnoj Gori. Sve je moguće, samo treba uložiti mnogo truda i vremena da se to ostvari.

Takođe, mladi treba da se probude. Budite zainteresovani za bilo šta što radite. Radite dok učite, ustajte na vreme i stvorite dobre radne navike. Završavajte ispite na vreme, uvek radite više nego što je očekivano i tek onda promene dolaze. Ne treba se stalno buniti jer ništa vas ne sprečava da sami pokrenete neke stvari u svom životu. Lenji i nesposobni ljudi mogu samo sebe da krive, a ne da stalno krive ratove i politiku.

Na zapadu je praksa najvažnija, u bilo kojoj struci, jer moraš da primenjuješ teoriju u praksi. Na zapadu, su mladi vredni i rade sve što im se kaže jer znaju da će im to biti dobro za budućnost. Sistem prakse je tamo razrađen. Hoteli imaju priručnike za obuku (training manuals) sa kojim obučavaju nove ljude, dok ovde to ne postoji. Na zapadu morate da nađete vremena da obučite novog kolegu, ali i taj na praksi mora da se probudi i da pokaže entuzijazam. Na zapadu se ne misli o parama kada ste na praksi ili kada započinjete.

Poenta je ući u dobar hotel i tu se pokazati. Pare dođu kao nagrada za dobar rad. To je razlika, ovde je to obrnuto. U Srbiji ljudi hoće pare sa najmanje truda i rada, jer smatraju da im to pripada kada završe fakultet.

Koliki značaj pridajete neformalnom obrazovanju?

Kursevi su odlična stvar, ali treba voditi računa kako se predaju. Ako ste nešto naučili, onda je sve dobro. Učiti i memorisati zbog parčeta papira je glupost. Ali, učiti nešto da biste stvarno naučili je prava stvar.

Puni smo diploma, a prazni u razmišljanju i radnom iskustvu. To je problem.

31

Intervju broja - Front Office menadzer hotela “Metropol Palace“ Ne gleda se šta si završio, nego kako radiš. Ja sam završila fakultet, ali nisam zbog toga dobijala poslove. Dobijala sam poslove zbog radnih preporuka, dokazivanja na poslu, po 12 sati rada na dan i donošenja rezultata. Posle fakulteta nisam postala menadžer, nego običan radnik.

Ništa nisam očekivala da mi pripada, nego sam se trudila da se istaknem, tako što sam svaki zadatak završavala kako treba i imala pravilna, analitička razmišljanja, a ne subjektivna.

postala sam Supervizor recepcije. Ovde sam imala sreće jer sam imala odličnu menadžerku recepcije koja me je svemu naučila. Ja sam tražila da radim njene zadatke, jer bih svoj posao završila nekoliko sati ranije.

Bilo mi je dosadno i ona mi je davala one stvari koje je ona mrzela da radi, a ja sam obožavala. Posle 8 meseci sam joj napisala pismo da želim unapređenje i ona me je takođe podržala u toj odluci.

U suštini, ja sam veoma neobična osoba. Ne mogu da vam objasnim koliko volim svoj posao i sve što sam radila tokom svoje karijere. Ništa mi nije teško. Ovo je mnogo kreativan posao.

Nikada nisam radila kao robot i konstantno sam imala ideje kako nešto poboljšati. Zadatke sam završavala na vreme i bez greške. Ako nešto nisam znala, onda sam pitala. Ako nešto pogrešim, ta se greška više nije ponovila. Uvek sam bila iskrena i direktna sa menadžmentom i svojim kolegama.

Koje je bilo Vaše prvo radno mesto i gde ste sve radili pre nego što ste postali šef recepcije hotela „Metropol Palace“?

Koliko ste obogatili svoje profesionalno iskustvo povratkom u Beograd posle rada u zemljama čije se privrede u dosta većoj meri oslanjaju na turizam?

Nema odeljenja u hotelu u kojem nisam radila. Nisam samo prošla kroz odeljenja, nego sam i radila. Za vreme prakse sam radila kao sobarica i konobarica.

Nisam radila praksu na recepciji. Nije me tada baš ni interesovala. Posle fakulteta sam odlučila da se usmerim u Food & Beverage odeljenje. Počela sam kao konobarica u „Sebel“ hotelu, pa onda kao Banquet konobarica u „The Winsdor“ hotelu (gradila sam 2 posla odjednom) i postala Restaurant Supervisor u „Best Western“ hotelu u Melburnu. Kao supervisor sam videla da to nije za mene. Jednostavno više nisam imala strast prema tom poslu kao na početku.

Ali tu sam naučila da brzo razmišljam, da pravim najbolje kafe, da savijam salvete na 7 različitih načina, da nosim 4 tanjira odjedanput, da postavim sto kako treba, da biram dobra vina i da pomognem kolegama kad im je potrebna pomoć, u bilo kom poslu. Za to sam zahvalna. Svim mladima preporučujem F&B iskustvo.

Kod mene je bitno to što sam uvek smatrala svaki posao ozbiljnim i uvek davala sve od sebe.

Kad sam čistila sobe, htela sam da budem najbolja sobarica, kad sam bila konobarica, bila sam najbolja.

Posle „Best Western“ hotela otišla sam da radim u „Harbour View Apartments“ i tu je počela moja „afera“ sa recepcijom. Posle 8 meseci kao recepcioner 32

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Takođe, nikada mi nije bilo teško da pomognem kolegama, da pokupim torbe, da dovezem kola gostu iz garaže itd. U ovom poslu nema mesta za komplekse.

Samo tako čovek shvati suštinu i šta znači timski rad. Sve zavisi koliko si otvoren i koliko želiš da se usavršavaš.

Da bi znao da vodiš neko odeljenje, moraš da znaš da radiš njihov posao i sve drugo u hotelu. Da vidiš „veliku sliku“, a ne samo svoje odeljenje. Treba ceniti svaki posao i pomagati kolegama jer onda samo dobre stvari mogu da se dese. Mene niko nije terao da se interesujem za finansije, kuvanje, restoran, domaćinstvo itd. Ja se uvek stvorim tu negde. Kada mi je dosadno, odem u kuhinju i dok ljuštim krompire, oni mi pokažu kako da napravim neverovatnu pitu od jabuka (ovo je bilo u Monpeljeu). Onda se spustim do domaćinstva, i dok pričam sa njima na pauzi, peglam čaršafe. Niko me ne tera, ja to sama od sebe. Generalni menadžeri su se čudili kakva sam. Mnogo sam znatiželjna i kažem sebi: “Ako dođe do nekog problema, ja ću znati kako da ga rešim”. To je jednostavno talenat da znam da se snalazim u situacijama.

Onda sam radila u „Royce“ hotelu (5* boutique hotel) kao Duty Manager i tu sam svo znanje koje sam stekla mogla da primenim. Dugačko je i dosadno da vam objašnjavam koliko je ova pozicija odgovorna.

Duty Manager na zapadu znači voditi recepciju u svojoj smeni, ali takođe i ceo hotel kada generalni menadžer nije u hotelu. Nema problema sa kojim se nisam suočavala i koje nisam mogla da rešim. Tu sam shvatila da je sve moguće i da ništa nije teško.

Onda sam radila u Monte-Karlu i Londonu u najboljim 5* boutique hotelima. Dosta sam proputovala i uvek

radila na isti način. Kroz rad na recepciji sam takođe detaljno shvatila rezervacije koje sam mnogo zavolela.

Rezervacije su za mene kao šah igra. Ne mogu da objasnim koliko je bitno imati razumevanje rezervacija za uspešnu recepciju. Ovo je tema kojoj nema kraja.

Eto, sada me ljudi pitaju, pa zašto si se vratila?

Vratila sam se da napravim najbolju recepciju u Beogradu i da podelim svo svoje znanje sa vama, želim da unesem sav svoj trud, strpljenje i znanje kako bih vas naučila pravilnom radu, jer smatram da je to potrebno Srbiji. Ovo je moj cilj, a od cilja ne treba odustajati. Neko mora da pokrene pravilan način rada i smatram da je „Metropol Palace“ prvi hotel u Beogradu koji će to da pokrene, jer ima pravilan način razmišljanja i iskusan kadar sa internacionalnim iskustvom. Sudbina me je zadržala u Beogradu.

Posle 10 godina radnog staža, smatram da imam mnogo stvari da podelim sa vama.

Koliko uslovi u kojima se osećaju posledice svetske finansijske krize otežavaju razradu poslovanja luksuznog hotela kakav će biti „Metropol Palace“, koji treba da ponudi usluge u skladu sa visokim standardima „Starwood“ hotelske grupacije i da opravda svoju tradiciju nekada najboljeg beogradskog hotela?

Prednost je što je stari „Metropol“ hotel bio najbolji hotel u Beogradu i „Metropol Palace“ će da nastavi tu tradiciju sa vrhunskom uslugom. Suština je izabrati prave ljude, jer vrhunska usluga zavisi od ljudi koje zaposlite i smatram da ćemo postati najbolji hotel u Beogradu. Imamo mlade ljude zaposlene sa internacionalnim iskustvom i sa osobinama, a ne praznoumne, prepotentne individualce.

Ima vrhunskih hotela na svetu gde imaju dosta zaposlenih, a usluga je mnogo hlada i robotska.

Najveća suma novca ne može da poboljša način rada.

Mnogo sam obogatila svoje profesionalno iskustvo dolaskom u Beograd, jer znam kako ne treba da se radi. Pričam o „velikim“ menadžerima i njihovom stilu rada. Mi smo narod sa velikim kompleksima, a u isto vreme zavidni i tvrdoglavi. Jedino mogu da se nadam da će vaša generacija to da promeni.

Navedite prvu promenu koju ste uveli u recepcijsko poslovanje „IN“ hotela kada ste došli na mesto šefa recepcije.

Da se uzimaju pre-autorizacije kreditne kartice od svakog gosta i da se pravilno popunjavaju registracioni kartoni.

Početkom godine postavljeni ste na mesto šefa recepcije hotela „Metropol Palace“, čije se otvaranje očekuje u drugoj polovini godine. Da li možete studentima da približite sprovedene i planirane aktivnosti pre-opening faze poslovanja?

Velika mi je čast da sam izabrana da budem deo ovog tima jer su takve prilike retkost. Sve se kreće od početka, imam mogućnost da krenem od nule kako treba, a ne da konstantno poboljšavam rad prethodnog šefa recepcije ili kolega. Procedure se pišu od početka, informacije se ubacuju u sistem, vrše se analize soba, bira se Front Office tim, prave treninzi, stvaraju kontakti sa turističkim organizacijama za kreiranje najbolje Concierge usluge itd.

Poznato je da u beogradskom hotelijerstvu postoji problem preuzimanja dobrih radnika, pre svega onih koji su prošli praksu u hotelima „Holiday Inn“ i „Hyatt“ od strane konkurencije, koji je posebno izražen kada se otvaraju novi hoteli.

Da li na početničke pozicije zapošljavate ljude sa iskustvom ili ljude sa manje iskustva, koje Vi možete da profilišete?

Ja ne pridajem puno značaja u kom hotelu neko radi ovde u Beogradu. Treba imati kombinaciju iskusnih, malo iskusnih i neiskusnih. Kao što sam navela u prethodnom pitanju, Srbija nema mnogo iskusnih ljudi za početne pozicije. Ja gledam da kandidati imaju logiku, što je najvažnije i da imaju entuzijazam.

Kada zovem kandidate na intervju, dobro se pripremim i pitam otvorena pitanja da vidim kako razmišljaju.

Takođe, postavljam scenario pitanja.

Prezentacija kandidata je mnogo važna jer onda znam da je njemu/njoj stalo do posla. Ako mi kandidat dođe u majici i farmerkama, za mene to već nije dobar znak.

Tu je isto logika uključena.

Treba imati želju za znanjem, entuzijazam i treba da ste vredni. To su najvažniji kvaliteti.

33

Intervju broja - Front Office menadzer hotela “Metropol Palace“ Ja sam lično prezadovoljna izabranim kandidatima recepcije jer ceo tim ima dušu, i to je kvalitet koji je redak svuda na svetu, pogotovo na zapadu. Ja znam kakve kvalitete tražim u osobi. Kada znate šta tražite i dobro ste pripremljeni, sve lako ide.

Kako izgleda Vaš tipičan radni dan i koji je najveći izazov u Vašem poslu?

Najveći izazov je imati snage i hrabrosti da se izborite za ono što je pravilno. To vam je životna lekcija.

Moj svakodnevni dan je veoma dinamičan. Najviše vremena provodim na recepciji sa svojim kolegama gde se bavim gostima i njihovim zahtevima ili problemima koje moram da rešim. Na ovaj način vidim sve kako ko radi i atmosferu koju kreira recepcija. Pored toga pišem e-mailove, analiziram razne informacije, ističem probleme koji moraju da se poprave, konstantno komuniciram sa kolegama iz svih odeljenja, pravim rasporede, pišem memos i procedure, proveravam rad svih kolega, radim zadatke koje mi generalni menadžer dostavi, imam sastanke, radim nekoliko stvari odjednom, koordiniram svoj tim i organizujem stvari. Ja sebe vidim kao dirigenta jednog orkestra, a gost je publika. Ali moram da uživam kako bih dala sve od sebe. Ta strast mora da se oseti i da motiviše moj tim, jer ako oni ne rade kako treba, to znači da ja nešto ne radim kako treba.

Zadovoljan radnik koji vidi svog šefa kako radi, mora da da sve od sebe i da ide ka istom cilju.

Cilj je da budemo najbolji.

Koji je najzanimljiviji ili najčudniji zahtev gosta koji ste do sada dobili?

Meni gosti nisu postavljali čudne zahteve jer verovatno nisu smeli da me pitaju, pa se moj kolega brinuo za takve stvari. Ti najčudniji zahtevi su verovatno i bili najzanimljiviji.

Iskreno, ne pamtim neke neobične ili zanimljive zahteve, jer je za mene svaki zahtev uvek istog značaja. Nikada se ne zaustavim da razmislim da li je neki zahtev bizaran ili interesantan. Ali, interesantnih konverzacija sa gostima se sećam, ili kad su bili oduševljeni mojim načinom rešavanja njihovih zahteva ili problema, gde sam dobijala poklone. To je neki osećaj koji me vuče da svako jutro jedva čekam da dođem na posao.

Kako bih vam objasnila – ja sam ono što jesam na 34

časopis studenata Univerziteta Singidunum

poslu. Nisam neko drugi. Kad nešto uradim za gosta, radim to sa entuzijazmom, jer tako sve radim, a i takva sam po prirodi.

Imali ste priliku da radite sa našim kolegama – studentima i diplomcima Univerziteta Singidunum.

Kakva su Vaša iskustva?

Vidim da je potrebno da vas neko motiviše i prepozna vaš potencijal kako bi vas usmerio. Hotelijerski menadžment je jedna od najboljih karijera na svetu koja može samo da obogati vaše znanje koje će vam dobro doći u svakodnevnom životu.

Koji je Vaš savet početnicima u hotelijerstvu?

Samo radite i dajte sve od sebe. Radite bolje i više nego kolega pored vas. Budite željni usavršavanja i budite spremni za težak početak. Ne budite lenji, stvorite dobre navike (rano ustajanje, sve ispite dajte na vreme i radite dok učite). Ako su vam pare motivacija, onda zaboravite na sve što sam vam ispričala. Pare dolaze samo kao nagrada za dobar rad. Još nešto, budite korektni sa kolegama. Imajte karakter i svoj stav. Onaj ko ima znanje i pristojnost ne treba ničega i nikoga da se plaši jer je to suština svega.

Takođe, za svaki intervju se lepo i profesionalno obucite (muškarac odelo ili lepe pantalone sa košuljom i džemperom, bez ogrlica, obrijani… a devojke u poslovnim kombinezonima). Pristup i prirodan, profesionalan izgled su osnova bilo kog intervjua za posao. Pisanje CV-ja je najvažnija stvar koju morate da naučite i da razumete.

CV treba da bude na dve stranice, jasan i kratak. Nemojte da opisujete kakva ste osoba (komunikativna, timski radnik…) nego ubacite svoje hobije, a to kakvi ste ću da vidim kad vam budem postavila pitanja. Najvažnije u CVju vam je motivaciono pismo. Tu „prodajete“ sebe. Budite kreativni i pišite o sebi kako bi se vaš CV bolje razumeo.

Budite jasni u onome što želite. Najgore je reći: “Radiću bilo šta”. Treba da znate za koju poziciju se prijavljujete.

Istražite na sajtu i saznajte što više o toj poziciji i o hotelu u kome želite da radite. Pitajte sebe iskrena pitanja.

Stavite sliku iz pasoša u CV, a ne sliku iz kafane ili sa žurke. Bez poziranja, samo prirodan osmeh. Budite logični jer vas niko neće shvatiti ozbiljno. Možda je ovde to normalno, ali nigde drugde nije.

Najvažnije, imajte pravi način razmišljanja i stvorite dobre navike. Ako želite zapad, to sve možete sami. Imate Internet, dobar CV i odlično motivaciono pismo. Nikakva veza vam ne treba, samo radite na tome ako želite.

Budite snalažljivi i pokretni. Verujte u sebe i nemojte da pratite ovce, budite originalni kroz ljubaznost, timski rad, strpljenje. Sve što je normalno je u stvari originalno. intervju uradila: Zina Vukin - futurehospitalityleaders.com

Predstavljamo beogradski restoran

Kafana

?

Kafana “?” odnosno “Znak pitanja” je najstarija beogradska kafana, osnovana 1823. godine kao rezidencija. Zgradu je podigao grčki arhitekta za srpskog diplomatu i trgovca Nauma Ička. Po naređenju kneza Miloša, zgrada je poklonjena njegovom ličnom lekaru Ećimu Tomi.

On je već postojeću građevinu preuredio u restoran (kafanu). ”Ećim tomina kafana”, građena po balkanskom stilu, bila je prva kafana u modernom smislu te reči, koja se razlikovala od tadašnjih svratišta i pljuvaonica koje su ljudi posećivali s nogu.

Kafana mu je poklonjena zbog zasluga tokom II srpskog ustanka, te iz tog razloga nosi ovaj prvobitan naziv “Ećim Tomina kafana”, ime koje je dugo nosila. Kasnije menja naziv u “Kod pastira” (1878.), pa dolaskom novog vlasnika dobija i novi naziv kafana “Kod Saborne crkve”. Nad ovim imenom zbog skrnavljenja imena hrama božijeg, vlasti su se zgrozile, a visoko sveštenstvo zabranilo je ostalom crkvenom osoblju da odlazi tamo. Vlasnik kafane smišljao je danima zajedno sa gostima primereno ime za kafanu. Tada je firmopisac, koji je došao da ispravi novi naziv firme, okačio tablicu sa znakom pitanja, da označi da su predlozi za novo ime kafane još uvek dobrodošli.

Očigledno još niko nije smislio bolje ime za najstariju beogradsku kafanu, jer ta tablica i dalje stoji. Jedna od retkih kafana, koja je prkoseći vremenu uspela da zakorači u 21. vek, svedok je mnogih događaja, a poznato je da je u njoj Vuk Karadžić igrao prvi bilijar.

Predlažemo da prošetate i osetite autentičan ambijent restorana koji potiče iz XIX veka i uživate u specijalitetima domaće kuhinje. Restoran “Znak pitanja” i dalje se nalazi u srcu Beograda, u Ulici kralja Petra, preko puta Saborne crkve. Gotovo dva veka nakon izgradnje i dalje poseduje atmosferu i šarm koji ga čine kultnim mestom okupljanja srpskih boema. pripremio: Ivan Ivanović 35

Destinacija u Srbiji

Topola - pravo srce Srbije Posmatrajući naše turističke agencije, primetio sam da imaju široku ponudu za inostranstvo koje potenciraju.

Zahvaljujući tome, naši ljudi hrle na raznorazne izlete, ekskurzije po inostranstvu, gde se mogu upoznati sa predelima i istorijom različitih zemalja. Većina nas je bila na ovakvim izletima, gde smo obilazili raznorazne istorijske spomenike i muzeje, počev od zloglasnog logora Aušvic preko muzeja Luvr u Parizu, pa sve do čuvenog Koloseuma u Rimu.

Međutim, primećujem da nam nedostaje, pogotovo kod mlađih ljudi, nešto što imaju i Italijani i Francuzi, a pogotovo Britanci, a to je poznavanje istorije svoje zemlje. Kad nam je najteže, dičimo se nekim istorijskim pesmama, događajima, a u stvari imamo malo saznanja o njima.

E, hajde da upoznamo malo i našu istoriju, i našu zemlju. Moj predlog je da malo odemo van Beograda, oko 80 km, u srce Šumadije, u Topolu, koja je vezana za istoriju Srbije.

Djordje Petrovic Karadjordje

Auto-putem idemo do naplatne rampe “Mali Požarevac”, onda preko Mladenovca uz prelepe pejzaže stižemo na mesto gde su živeli, a na kraju i sahranjeni Srpski i Jugoslovenski kraljevi i kneževi dinastije Karađorđević. Naravno da je tu i Prvi Vožd Srbije i vođa Prvog Srpskog Ustanka Đorđe Petrović Karađorđe živeo i ostavio dubok trag.

Na ulasku u Topolu idemo Bulevarom Vožda Karađorđa do centra varoši, do prvog semafora, odakle skrećemo levo u Bulevar Kralja Aleksandra, pa prvom ulicom desno se penjemo uz prelepu Aveniju kralja Petra na brdo Oplenac, gde se nalazi kompleks Zadužbine Kralja Petra I Karađorđevića.

Hotel Oplenac

Crkva Svetog Djordja

Prvo što možemo primetiti, jeste da nas nazivi ulica već uvode u istorijske periode i tri najznačajnije ličnosti dinastije Karađorđević. Drugo što do sada možemo da primetimo, jeste da i u Srbiji baš kao i u Francuskoj postoji ulica koja nosi naziv Avenija Kralja Petra. Treba znati da je avenija ulica sa drvoredima sa obe strane.

Da nastavimo... Preko puta hotela se parkiramo, i polako krećemo peške stazicama na gore, do prelepe crkve Sv. Đorđa, mauzoleja i kripte u kojoj je sahranjena većina pripadnika porodice Karađorđević, a uskoro će biti preneti i ostaci ostalih članova.

Kada uđemo u crkvu, primećujemo raskoš fresaka urađenih u milionima boja, sa pozlatama. Sa desne strane se nalazi freska na kojoj su prikazani svi vladari sa svojim zadužbinama među kojima je i Kralj Petar I Karađorđević sa svojom zadužbinom.

Kako prilazimo oltaru, primetićemo luster koji je napravljen u obliku okrenute krune i izliven je od oružja Srpskih vojnika iz Prvog Svetskog Rata. Luster je težak oko 3,5 tone.

36

časopis studenata Univerziteta Singidunum

luster u crkvi Sv. Djordja

Nakon lustera, sa leve i desne strane stoje grobovi zadužbinara Kralja Petra I Karađorđevića (sa leve strane) i osnivača dinastije Prvog Srpskog Vožda Đorđa Petrovića Karađorđa (sa desne strane). Sa leve strane se nalaze i stepenice koje nas vode do grobnice gde su sahranjeni ostali Karađorđevići. Najznačajniji su Knez Aleksandar i Kralj Aleksandar Karađorđević.

Kada izađemo iz crkve, upućujemo se do Petrove kuće, ispred koje je bista Kralja Petra I Karađorđevića, sazidana kako bi Kralj Petar mogao da nadgleda radove na svojoj crkvi. U ovoj skromnoj kućici je izložbena postavka portreta, slika i vrednih umetnina dinastije.

U kripti se može doživeti jedan prelep osećaj akustike. Na tačno obeleženom mestu blizu stepenica, kada izgovorimo nešto, zvuk se prelama 6 puta (jedino crkva Sv. Marka u Veneciji ima više prelamanja zvuka, tačnije 7 puta).

Probajte i čućete.

Silazimo sa Oplenca Avenijom i kada dođemo do druge raskrsnice, spuštamo se malo niže do Karađorđevog grada. Na ulasku u grad vidimo spomenik Karađorđu koji je urađen u prirodnoj veličini. Posle spomenika nailazimo na Crkvu Presvete Bogorodice, koju je Vožd sagradio 1812. godine, i u kojoj je prvobitno bio sahranjen.

Pored crkve, nalazi se muzej. Prilikom ulaska u muzej, nailazimo na Karađorđevu bistu i ispred nje čuveni top Aberdar (na turskom znači glasnik). Primetićemo da mu spomenik Karadjordju nedostaje jedna drška, koja je ulivena u krunu Kralja Petra Prvog.

Kako idemo dalje, sa desne strane se nalaze fotografije značajnih događaja u Topoli, a na spratu Karađorđeva radna soba, kojoj najčešće pristup nije moguć. Sa leve strane ulazimo u prvu prostoriju, gde možemo videti nošnje iz tog doba, model tadašnje kuće kao i mnoge alatke za proizvodnju hleba. U drugoj prostoriji se nalaze redom sprave za mučenje iz tog doba, preko slika, zastave Prvog Srpskog ustanka, oružja, do dokumenata i pisaćeg alata tog vremena. Naravno, na posebnom mestu je portret Vožda Karađorđa i njegove supruge Jelene. Ona izgleda starije, jer je slikana u poznim godinama. Tu je i slika ubistva Karađorđa u Radovanjskom lugu.

Krećemo dalje do semafora u centru, kod pošte, i skrećemo desno pravo na put za Kragujevac. Na oko 2 km odatle, nalazi se restoran “Stara Varoš”, pored koga skrećemo desno sa puta i upućujemo se u poslednji muzej ovog današnjeg puta.

Kraljevski podrum, koji je od pre par godina obnovljen, kao i vinogradi koji se nalaze sa druge strane crkve Sv. Đorđa, sadrži u sebi postavku oruđa korišćenog ranije za proizvodnju vina, kao i bačve iz 1906. godine, (poklon Kralju Petru I), i iz 1922. godine (venčani poklon Kralju Aleksandru I i Kraljici Mariji). Silaskom u podrum, nailazimo na arhivska vina od 1931. do 1957. godine (ova vina se ne degustiraju).

Na kraju da zaključimo, nije samo “Od Topole, pa do Ravne gore...”

Ima tu još mnogo lepših stvari...

Dođite i vidite...

muzej dinastije Karadjordjevic

Kraljev podrum

mali saveti:

• Možete, uz pristupačne cene ručati u restoranima “Stara Varoš” i “Vožd”, gde možete probati srpsku nacionalnu kujnu.

• U mauzoleju i u muzeju možete pazariti knjige, kao i razne suvenire.

• U podrumu možete kupiti vina koja se trenutno proizvode.

• Treba posetiti i podrum vina “Aleksandrović” koji se nalazi u selu Vinča nedaleko od Topole.

• Ukoliko neko želi ovde vikend da provede, preporuka je da spava u apartmanima “Tri O”.

• Više informacija imate na sajtu www.topolaoplenac.org.rs. autor: Jovan Marinković 37

Alumnisti Univerziteta Singidunum

Katarina Kovacic

market menadžer beogradskog Međunarodnog sajma turizma govori za „Sing In“

Još kada je studentski časopis bio samo zajednička ideja nekolicine entuzijasta, bilo je jasno da ćemo, ako ga ikad budemo sproveli u delo, nekoliko stranica izdvojiti za predstavljanje naših uspešnih diplomaca. U našem prvom broju izbor je pao na Katarinu Kovačić (FTHM – turizam, 2004/2005) i Spomenku Rogić (FTHM – turizam, 2005/2006), koje verovatno nisu poznate aktuelnim generacijama studenata, iako to svojim poslovnim rezultatima sigurno zaslužuju.

Katarina – market menadžer beogradskog Međunarodnog sajma turizma i Spomenka – menadžer prodaje i marketinga elitnog beogradskog hotela „Square Nine“, govore o svojim putevima do uspeha, o specifičnostima svojih radnih mesta i savetuju mlađe kolege, koje tek treba da započnu svoje karijere.

Zašto ste se opredelili za studije turizma?

– Posle osnovne škole nisam želela da upišem gimnaziju. Želela sam školu koja mi omogućava široko obrazovanje ali i mogućnost zaposlenja. Tako sam se odlučila za Ugostiteljsko-turističku školu jer turizam spaja kulturu, istoriju, ekonomiju i potencijale određene zemlje. Kada sam u IV razredu počela da razmišljam studijama, napravila sam komparaciju studijskih programa vezanih za turizam na visokoobrazovnim ustanovama u Beogradu i Novom Sadu i opredelila se za Univerzitet Singidunum, jer je nudio najkvalitetniji program i najstručnije profesore.

Koje je bilo Vaše prvo radno mesto i gde ste sve radili pre nego što ste završili u projektnom timu sajma turizma?

– Završila sam Ugostiteljsko-turističku školu u Jug Bogdanovoj ulici tako da sam već leta 2002. godine, posle II razreda škole, počela da radim u struci. Naravno, samo u toku sezone. Prvo radno mesto mi je bilo u turističkoj agenciji „Montenegro travel“ koja, nažalost, više ne postoji. Bilo je to odlično iskustvo jer mi je omogućilo da pored osnovnih pojmova u turizmu naučim prodaju autobuskih i avio karata, sistem rezervacija u autobuskom i avio saobraćaju kao i da steknem prva iskustva u prodaji aranžmana i usluga. Imala sam priliku da u toku studija volontiram na projektima Univerziteta Singidunum, koji su mi omogućili da steknem nova poznanstva i saradnike. U okviru jednog od takvih projekata sam započela rad na Beogradskom sajmu.

Kako izgleda proces organizacije beogradskog Sajma turizma?

– Dobro pitanje. Većina ljudi misli da je to kratkotrajan proces od mesec – dva. Sajam turizma se priprema oko godinu dana unapred. Slobodno vam mogu reći da je u ovom trenutku oko 80% prostora raspoređeno za Sajam 2013. godine. Ukoliko se radi o novim destinacijama koje bi trebalo prezentovati u okviru Sajma, pregovori se mogu prolongirati i na nekoliko godina. Šta je to što izdvaja beogradski Sajam turizma od ostalih u regionu?

– Pre svega, mi imamo sreću zbog naše geopolitičke pozicije. Zatim, ono što manjka Sajmovima u regionu je jasno definisan koncept izgleda prostora i rasporeda izlagača. Beogradski sajam turizma je po tom pitanju izuzetno strog.

Sistem kretanja posetilaca je takođe specifičan jer su prolazi između štandova koncipirani tako da svaki posetilac mora videti svakog izlagača.

38

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Na poslednjem Sajmu turizma predstavio se do sada rekordan broj zemalja i izlagača.

Na koji način planirate da nadmašite taj rezultat?

– U toku Sajma smo imali pregovore sa delegacijama koje su ove godine došle samo kao poslovni posetioci.

Naš Sajam je sada već brend i zemlje prepoznaju svoj interes za učešćem. Na jednom mestu imaju priliku da se predstave celom regionu i velikom broju profesionalaca iz Evrope.

Koji svetski sajmovi turizma su ideal kome težite i šta je prvo što biste sa nekog od najboljih svetskih sajmova turizma preneli na beogradski?

- Definitivno „WTM“ u Londonu. Glavni razlog je to što je u periodu održavanja Sajma ceo grad u službi manifestacije.Često se u udžbenicima koji obrađuju temu organizacije događaja spominje Marfijev zakon: „Ako išta može poći naopako, poći će“.

Da li je tako i u praksi?

– Hm, mislim da nije. U svakom poslu postoje nepredviđene situacije i okolnosti, ali ukoliko predano, detaljno i temeljno pripremate manifestaciju i kada imate dobar tim u kome svako radi svoj deo posla, šanse za neuspeh su veoma male.

Kako izgleda Vaš tipičan radni dan i koji je najveći izazov u Vašem poslu?

– Moj dan počinje oko šest ujutru. Čim uđem u kancelariju prvo pregledam mejlove, odgovaram odmah i nastavljam po planu za taj dan.

Svake nedelje imam precizan plan šta je potrebno završiti i kom segmentu organizacije se koliko posvetiti. Znate kako se kaže „sto ljudi – sto ćudi“, pa je ubedljivo najveći izazov naći način da skoro svi budu zadovoljni. Ipak, koliko god se trudili, uvek postoji određeni (mali – moram naglasiti) procenat izlagača koji nije zadovoljan.

Koju karakternu ili profesionalnu osobinu najviše cenite kod svojih kolega?

– Nikola Andrić i ja smo srce organizacionog tima već skoro sedam godina. Kod njega najviše cenim njegovu predanost i energiju koju ulaže u Sajam i u turizam Srbije.

Koliko Vam je znanje stečeno tokom studija na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment pomoglo u profesionalnoj karijeri?

– U velikoj meri (ovo ne kažem zbog vas). Iako dok studiramo sa različitih strana možemo da čujemo da to što učimo nikad nećemo koristiti i da nije primenjivo u praksi, mogu vam slobodno reći da nije tako.

Svakodnevno se susrećem sa određenim situacijama o kojima smo učili na fakultetu.

Studije su osnova vašeg obrazovanja, a dalje usavršavanje je na Vama...

intervju uradili: Zina Vukin i Dušan Borovčanin - futurehospitalityleaders.com 39

Alumnisti Univerziteta Singidunum

Spomenka Rogic, menadžer prodaje i marketinga hotela „Square Nine“ govori za „Sing In“ Zašto ste se opredelili za studije turizma?

– Iz čiste slučajnosti i radoznalosti. Prvo sam želela da upišem pomorsku biologiju, a zatim fotografiju ili novinarstvo.

Pred sam prijemni za tadašnju, treću generaciju studenata Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment, saznala sam za Singidunum, i na nagovor roditelja koji su diplomirali kod prof. Unkovića i prof. Čačića upisala FTHM. Delovalo mi je primamljivo, drugačije, interesantno i zaista je tako. Ni jednog momenta se nisam pokajala. Inače, ja sam završila turizam, ali mi je hotel delovao kao dosta dinamičnija sredina od turističke agencije, pa sam zato otišla na praksu u hotel i to je bila ljubav na prvi pogled.

Koje je bilo Vaše prvo radno mesto i gde ste sve radili pre nego što ste postali menadžer prodaje i marketinga hotela „Square Nine“?

– Moje prvo radno mesto, nakon završene prakse u „IN“ hotelu, bilo je koordinator za grupe u prodaji i marketingu, a zatim referent u odeljenju prodaje, upravo u „IN“ hotelu. Posle toga sam jedan kratak period radila u hotelu „Astoria“ kao Event Manager. Od novembra 2011. godine počela sam sa radom u „Square Nine“ hotelu, prvo na recepciji, a zatim nepunih mesec dana kasnije i na poziciji Sales and Marketing Manager.

Koliko Vam je znanje stečeno tokom studija na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment pomoglo u profesionalnoj karijeri?

– Uvek sam govorila da ako neko zaista želi da nauči, na našem Fakultetu ima odakle, a posebno OD KOGA da nauči, kada su turizam i hotelijerstvo u pitanju. Ekonomija, informacioni sistemi, jezici kao i stručni predmeti su mi zaista jako puno značili, a još više iskustva i primeri iz realnog života koja su naši sjajni profesori delili sa nama.

Koliko je za uspešan početak karijere bitna stručna praksa?

– Praksa ne samo da je bitan, nego je i neophodan deo školovanja. To je nadogradnja svega onoga što na fakultetu naučimo. Nažalost, retko koji poslodavac će danas da zaposli mladog čoveka koji nema praksu ili iskustvo. Zato svaku praksu i volontiranje treba iskoristiti na najbolji mogući način, što više naučiti u svom poslu i steći radne navike.

Koliki značaj pridajete neformalnom obrazovanju?

– Mislim da je pored formalnog obrazovanja, posle završetka studija (osnovnih ili poslediplomskih) kontinuirano neformalno obrazovanje veoma bitno, kako bismo uvek bili u korak sa novim tendencijama u svetu turizma, ubrzanim razvojem nauke i tehnologije. Formalno obrazovanje nam daje jedno bazično znanje, dok je neformalno obrazovanje stalna nadogradnja, kako znanja i veština tako i ličnosti.

Kako izgleda Vaš tipičan radni dan?

– Moj radni dan je uglavnom vrlo dinamičan i zanimljiv. Započinje proveravanjem situacije i zauzeća prethodnog dana, kontrolom online sistema kao i promenama cena ukoliko je to potrebno, upravo u zavisnosti od zauzeća i perioda godine. Zatim se nastavlja odgovaranjem na upite klijenta, praćenjem unapred zakazanih iventa (eventa) ili grupa, kontaktiranjem novih klijenata kao i sastanaka sa istima, koordinacijom među odeljenjima, rešavanjem usputnih situacija i naravno planiranjem budućih marketinških i prodajnih aktivnosti. I naravno u svakom momentu prati se konkurencija.

Koje su prednosti, a koje mane ovog posla?

– Najlepša strana posla je stalna interakcija sa ljudima – gostima, poslovnim partnerima, kolegama. Ne postoji ništa lepše od momenta kada vaš gost odlazi nasmejan iz hotela i ponovo se vraća u hotel kao u svoju kuću. Lepa je dinamičnost jer niste stalno u kancelariji, već balansirate između imejlova, sastanaka, gostiju i događanja u hotelu.

Sjajno je što se gosti i očekivanja uvek menjaju i što uvek morate učiti nešto novo kako biste se prilagodili novim tendencijama u turizmu.

40

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Ono što retko kada možete biti sigurni jeste u kom će pravcu krenuti vaš dan i kada će se završiti.

Od menadžera prodaje svi očekuju da uvek ima sve informacije, čak i kada je van hotela, tako da ste uvek „on-line“. Ali ni to ne predstavlja problem ukoliko zaista volite svoj posao i ukoliko to donosi benefit vašem hotelu.

Koji je najveći izazov u Vašem poslu?

– Najveći izazov je svakako nadmašiti očekivanja svakog gosta, a pritom doneti profit i benefit svom hotelu.

Veliki je uspeh zadržati stare goste i učiniti da se u hotelu osećaju kao kod svoje kuće, a pritom uvek dovoditi nove.

Koje osobine treba da poseduje menadžer prodaje?

– Dobar menadžer prodaje treba da bude osoba koja ume lako da komunicira sa različitim tipovima ličnosti, kako klijentima tako i kolegama, treba da učini da se osobe u njegovoj okolini osećaju prijatno i sigurno. On mora da čuje svog klijenta, da mu da dovoljno prostora da izrazi svoje želje, ali u isto vreme i da vodi razgovor i da nađe najbolje moguće rešenje i za klijenta i za hotel. Dobar prodavac se ne boji telefona, dobro poznaje svoj proizvod, rešava više situacija odjednom i upoznat je sa apsolutno svim dešavanjima u hotelu. Neko je jednom rekao: „For any great hotel sales manager, sales is more than a job. It’s a passion!” Svakako se i oni ponekad susretnu sa odbijanjem ili porazom, ali sve je dobro dok iz takvih situacija uvek nešto naučimo.

Koji vid promocije najviše koristite i koliko se oslanjate na savremene informacione tehnologije u promociji hotela?

– Generalno, najviše koristimo direktan marketing i prodaju i uvek se trudimo da putem telefona i imejla budemo u kontaktu sa svojim klijentima, da ih obaveštavamo o svojim novim proizvodima ili promocijama. Takođe, trudimo se da se i što češće nađemo i u različitim medijima, posebno inostranim. Pojavivši se u „Wallpaperu“, „Forbsu“, „Vogueu“, „Condé Nast Travelleru“, „Square Nine“ je zauzeo već jako visoku poziciju među svetskim hotelima. Što se tiče informacionih tehnologija, uvek smo u toku sa trendovima u svetu jer je to jedini način da se zaista približite savremenom putniku. „Square Nine“ je nedugo po otvaranju (u februaru prošle godine) postao „brend“ i u prvih godinu dana poslovanja prikupio značajna priznanja iz inostranstva – „ForbesLife” uvrstio ga je na listu najboljih hotela u svetu, „Bloomberg“ televizija preporučila ga je kao jedan od najboljih u Evropi, a „Wallpaper“ magazin svrstao ga je među 10 najboljih poslovnih hotela u svetu.

Da li Vam je zbog toga teže da ispunite, pa i nadmašite očekivanja Vaših gostiju?

– Sve nagrade koje je „Square Nine“ hotel dobio u poslednjih godinu dana, jesu dokaz kvaliteta na svim poljima poslovanja, a nama su samo pokretačka snaga da budemo još bolji i težimo ka još kvalitetnijoj usluzi i inovacijama u hotelijerstvu. Cilj koji smo postavili je da budemo jedinstveni na tržištu i za sada nam to polazi za rukom.

Naši gosti to prepoznaju i zato nam se uvek rado vraćaju.

Koju karakternu ili profesionalnu osobinu najviše cenite kod svojih kolega?

– Tačnost, posvećenost, veliku ljubav prema ugostiteljstvu i spremnost da svoje znanje i iskustvo uvek podele sa drugima. Od svojih kolega uvek možete nešto da naučite i mislim da se uvek treba truditi da uđete u sve detalje posla jer ćete samo na taj način lakše prodati svoj proizvod. Mnogo je bitno da budemo zaista tim, jer krajnji uspeh zavisi od svih nas. Ja sam imala sreću da učim hotelijerstvo od iskusnih hotelijera i kolega i dalje se svakim danom trudim da ponešto novo naučim od njih.

Koji je Vaš savet početnicima u hotelijerstvu?

– Moj savet im je da, ako su sigurni da žele da se u životu bave turizmom ili hotelijerstvom, zaista budu posvećeni predavanjima i profesorima, da što ranije krenu sa praksom i da se ne ustručavaju bilo kog posla. Što više detalja znate o nekom poslu, bićete kasnije bolji menadžeri. Trudite se da „ukradete“ zanat od starijih kolega, budite vredni i nasmejani i nemojte da vam bilo šta bude teško. I budite strpljivi i sigurni u sebe. Videćete, isplati se. intervju pripremili: Zina Vukin i Dušan Borovčanin - futurehospitalityleaders.com

41

VI

beogradska gimnazija

1960 - danas

1950

1942-1945

1939

1937

1933-35

Istorijat

VI

beogradske gimnazije

Ukazom ministra prosvete Kraljevine Jugoslavije, 19. oktobra 1933. godine osnovana je Šesta muška gimnazija kao “Nepotpuna muška realna gimnazija’’. Prve godine imala je 286 učenika u 12 odeljenja.

Sedište gimnazije bilo je najpre u Vojvode Dragomira, a od 1935. godine u Ulici kralja Aleksandra 77.

Jedno vreme gimnazija je bila mešovita, i to od 1937. godine, kada su ženska odeljenja premeštena u Petu beogradsku gimnaziju. Godine 1937. gimnazija je imala 1850 učenika i 75 profesora.

U ulici Milana Rakića, 14. maja 1939. godine udareni su temelji za novu zgradu. Kamen temeljac položio je ministar prosvete Stevan Ćirić, a direktor škole, Stanislav Vulić, izdao je povelju sa porukom: “Svetlost, znanje, život’’. Zgrada je dovršena 1942. godine.

U školi je za vreme okupacije radilo i nekoliko profesora univerziteta (izbeglice iz Skoplja), kao dr Vido Latković i Vojislav Đurić. Iz sastava Šeste gimnazije su 1942. izdvojena odeljenja sa izbeglicama i otvorena je Deseta muška gimnazija. Od 1941. do 1945. godine oko 200 učenika učestvovalo je u ratu protiv okupatora. Na spomen ploči u školi stoje imena 56 poginulih učenika.

Posle II svetskog rata zgradu su koristile dve gimnazije, Šesta muška i Treća ženska gimnazija. Godine 1950. obe gimnazije postale su mešovite i dobile nove nazive: Sedma beogradska i Deveta beogradska gimnazija. Godine 1950. ove gimnazije su spojene u jednu školu: Šestu beogradsku gimnaziju. Škola se isticala nizom posebnih aktivnosti: negovanjem literarnog rada, dramskom sekcijom (čiji su članovi bili danas poznati glumci Ružica Sokić, Rada Đuričin, Olga Stanisavljević, Ivan Bekjarev); hor pod rukovodstvom vajara Dragutina Spasića dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Škola je imala svoj list “Smotra’’ (urednik prof. Borivoje Stojković koji je vodio i literarnu sekciju). U ovom listu su sarađivali i učenici drugih beogradskih gimnazija. Tiraž lista dostizao je broj od 4.000 primeraka.

U školi je postojala prva zadruga u gradu, a šezdestih godina u školi je organizovan obavezan društveno koristan rad za učenike trećeg razreda. Škola je od 1963. godine razmenjivala posete sa učenicima Šeste zagrebačke i Šeste ljubljanske gimnazije, kao i sa Politehničkom školom “Hristo Botev’’ iz Sofije. Maturanti su od 1964. do 1980. godine vođeni na ekskurzije u Grčku, Pariz, Rim i Budimpeštu.

Od 1965. godine do 1976. škola je izdavala svoj godišnji izveštaj sa pregledom uspeha učenika i izveštajem o radu škole. Na raznim sportskim takmičenjima učenici su osvojili oko 40 pehara (od kojih je veći broj izgoreo u požaru u školi 16.10.1964. godine, zajedno sa umetničkim slikama i drugim vrednim materijalima i dokumentima).

Godine 1965. škola je prva u državi uvela petodnevnu nastavnu nedelju, a 1964. godine, prilozima učenika i nekih radnih organizacija kao i prilogom opštine Zvezdara podignut je spomenik učenicima palim u ratu 1941-1945. Škola je odlikovana Ordenom zasluga za narod i dobitnik je Oktobarske nagrade ‘’Dositej Obradović’’.

2003. godine postala je članica UNESCO škola, i tako ušla u međunarodnu mrežu ASPNET, pridružnih škola.

42

časopis studenata Univerziteta Singidunum

VI

beogradska gimnazija danas

U toku 2011. godine izvršena je sanacija zgrade.

Sanirane su sve učionice od poda do plafona, mokri čvorovi, fiskulturna sala i svlačionice. Takođe je urađena i restauracija fasade, uređeno je školsko dvorište i dvorišni zid-ograda. Danas se nastava u ovoj gimnaziji odvija u osetno prijatnijoj atmosferi, a učenici jednako daju dobre rezultate.

Učenici VI beogradske gimnazije i danas osvajaju brojne nagrade i priznanja u raznim volonterskim akcijama od društvenog značaja. Nedavno je 20-ak učenika ove škole osvojilo nagradu za naj-volontersku akciju za učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji opštine Zvezdara u 2012. godini. Ovi učenici su na pomenutom konkursu učestvovali sa akcijom “Pomozimo zajedno’’ koja je za cilj imala vršnjačku podršku deci koja su korisnici Prihvatilišta za decu i mlade i Svratišta za decu ulice. Koordinator je bila Branka Mitrović, nastavnik psihologije.

U saradnji sa profesorkom muzičke kulture, Duškom Kisin, organizovali su i veliki humanitarni koncert za Prihvatilište za decu. Koncert se održao 11. maja u svečanoj sali VI beogradske gimnazije. Na koncertu je učestvovao veliki broj učenika, među kojima su i bivši članovi grupe „Šesta žica“. Pevale su se pesme različitih žanrova. Ulaznica je koštala 150 dinara.

Koncert je bio izuzetno posećen, pored đaka došli su i roditelji i nastavnici. Prodato je oko 230 karata, odnosno učenici su sakupili oko 33.000 dinara. Prisustvovali su i predstavnici Prihvatilišta na Zvezdari kojima je uručena donacija. Učestvovali su đaci učesnici Zvezdarijade, solisti i grupe koje su izvodile pop muziku, a na kraju su na scenu izašli i članovi rok grupa FreakOut i Impuls čiji su članovi bivši i sadašnji učenici Šeste. Koncert je protekao u izuzetnoj atmosferi, jer su izvođači svojim entuzijazmom i iskrenom željom da pomognu, ali i talentom koji pleni, poneli i publiku tako da su svi izuzetno uživali. pripremila: Aleksandra Stojanović

Znacaj studentskog aktivizma Veoma važna karika u lancu ličnog razvoja svakog pojedinca jeste aktivizam.

Oblici aktivizma su najrazličitiji, a jedan od njih je i studentski, koji je najbolji primer kako delovanje na mikro nivou može uticati na razvoj društva u celini.

Bolonjski proces u Srbiji, kao i u ostalim državama, doneo je mnoštvo promena u načinu funkcionisanja visokog obrazovanja i između ostalog pružio studentima mogućnost da se aktivnije uključe u proces visokog obrazovanja.

Predviđeno je da studenti budu jednaki partneri u procesu donošenja odluka, pa je time glas studenata suštinski počeo da se uvažava. Iako je okvir učestvovanja studenata postavljen, studenti sami moraju razumeti neophodnost uključivanja i uticanja na odluke koje se tiču njihovog života.

Možda je najbolji način da značaj aktivizma za studente objasnim kroz lični primer. Tokom protekle tri godine aktivnog učestvovanja u radu Studentskog parlamenta Univerziteta Singidunum, kao i u radu Studentske konferencije univerziteta Srbije, najvišeg predstavničkog tela studenata, naučio sam mnogo toga. Kroz mnogobrojna obraćanja studentima, profesorima, državnicima, diplomatama i medijima oslobodio sam se straha od javnog nastupa i naučio pravila formalnog komuniciranja, kako usmenog, tako i pismenog.

radionica i organizovanjem raznih u, tet rzi ive Un na ija kc učio Osnivanjem se đunarodnim projektima na me i a rim na mi se na m nje treninga, učestvova pravi organizacija se pišu projekti, kako se ko ka , rad i sk tim i ač zn diti tim ljudi sam: šta znim trenucima i kako vo kri u ke pre pre ti da vla rada, kako sa ideje. okupljenih oko zajedničke Učešćem u radnim grupama, komisijama i ostalim organima Univerziteta doprineo sam velikom broju promena i inovacija koje se tiču unapređenja uslova studiranja. Kroz rad u Evropskoj studentskoj uniji i ostalim međunarodnim studentskim telima i organizacijama, učestvovao sam u donošenju veoma važnih odluka koje se tiču ne samo studenata u Srbiji, već i svih studenata u Evropi. Ipak, najvrednije bogatstvo koje sam stekao jesu prijatelji i poznanici sa kojima delim ideju o uspešnom društvu na čiji ćemo napredak zajedno uticati u budućnosti.

Zaista, zn studen ačaj tskog aktivizm a je podjed nako važan i za pojedin ca društvo i za u celini.

Biti akt ivan zn ači biti sam osvesta n i društv en odgovo o ra Moguć n. nosti su velike.

Poziva m studen sve te da što pre uz učešće mu u studen radu tskih predsta vničkih tela ili studen tsk organiz ih acija kako b i energ iju, u godin ama ko je imaju, isk na najb oristili olj moguć i i način.

Tokom studija, mladi su puni energije, sa velikom željom za promenama koja se često ispoljava buntom. Tu energiju je potrebno iskoristiti i usmeriti je u najboljem pravcu. Neki će reći da ne vide ovu energiju u studentima, da su nezainteresovani i da se oslanjaju na druge čekajući pomoć, bilo da su u pitanju roditelji, poznanici ili država. Međutim, verujem da i u tim studentima leži želja za promenama, ali su zbog svih događaja koji nam se dešavaju na ovim prostorima, postali apatični i izgubili veru u mogućnost promene koju oni sami nose u sebi, i koju samo oni mogu da ostvare. Prihvatanje odgovornosti za sebe i za drugoga pruža mladima mogućnost da se osamostale, potvrde i steknu sigurnost.

Zaista, značaj studentskog aktivizma je podjednako važan i za pojedinca i za društvo u celini. Biti aktivan znači biti samosvestan i društveno odgovoran.

Mogućnosti su velike.

Pozivam sve studente da što pre uzmu učešće u radu studentskih predstavničkih tela ili studentskih organizacija kako bi energiju, u godinama koje imaju, iskoristili na najbolji mogući način. autor: Stefan Perišić 43

Intervju sa asistentom

Miroslav Knezevic turizamdanas.blogspot.com

Saradnik u nastavi na Univerzitetu Singidunum, Miroslav Knežević jedan od najpozitivnijih i najboljih primera kako posvećenost studijama, ali i uključivanje u vannastavne aktivnosti uvek donosi dobre rezultate.

Kao i uvek, pozitivan i dobro raspoložen da izađe u susret svojim kolegama, odlučio je da za prvi broj našeg časopisa ukratko kaže nekoliko stvari o svom profesionalnom putu, svom učešću u Studentskom parlamentu, da se osvrne na turističku situaciju u Srbiji, ali i da uputi sjajne savete mladim kolegama koji su na početku svojih studija i svojih karijera.

Kako je tekao put Vašeg obrazovanja, i zbog čega ste se opredelili baš za ovu struku?

Za ovu struku sam se opredelio, pre svega, zbog toga što sam odrastao na Zlatiboru – jednoj od najposećenijih turističkih destinacija u našoj zemlji. Završio sam srednju turističku školu u Čajetini kao đak generacije i želeo sam da nastavim dalje i steknem nova znanja iz oblasti turizma. Presudan trenutak za moje dalje školovanje bilo je Republičko takmičenje iz oblasti turizma i ugostiteljstva, zbog veoma zapaženog rezultata imao sam ponudu da o trošku države studiram turizam na PMF-u u Novom Sadu. Međutim zbog toga što sam želeo najkvalitetnije obrazovanje iz ove oblasti, opredelio sam se ipak za Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment na Univerzitetu Singidunum. Danas sam veoma ponosan na tu odluku jer, uprkos osporavanjima određenog broja nastavnika iz škole, moja očekivanja na studijama su potpuno ispunjena, mogao bih čak reći i nadmašena u svim segmentima.

Prema Vašem mišljenju, koliko je važno teorijsko znanje koje stičemo za vreme studija?

Teorijsko znanje je veoma važno, naročito ako je funkcionalno i praktično primenjivo kao što je slučaj na našim studijama. Veoma je bitno da studenti shvate značaj teorije, jer jedino spoj teorije i prakse donosi prave rezultate i omogućava pravi profesionalni razvoj i građenje uspešne karijere.

44

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Kako ste rekli, nije moguće razdvojiti praksu od studija. Podelite sa nama koliko je Vama praksa pomogla u stručnom usavršavanju?

Praksa upravo služi da studenti praktično iskoriste svoja znanja koja su stekli na studijama, steknu nova znanja i potrebno radno iskustvo, bez kojeg je gotovo nemoguće naći posao nakon završenih studija. Zbog toga praksa treba da bude obavezan deo studija i da studenti tokom studiranja prođu kroz te procese. Veoma je čest slučaj da, ukoliko se dobro pokažu, studenti dobiju ponudu za posao od poslodavaca kod kojih su obavili praksu.

Meni je praksa mnogo pomogla u sopstvenom usavršavanju i smatram da je to jedna od najvećih prednosti ovog fakulteta u odnosu na druge. Naravno, ja sam se trudio da na praksu odlazim redovno, da ne kasnim, da slušam i učim od zaposlenih jer na taj način se najbolje koristi pružena prilika.

Ako se prisetite studentskih dana, sa koje strane katedre je teže stajati?

Svakako sa ove druge, nastavničke, strane.

Ulaže se veliki trud prilikom pripreme časova kako bi se studentima pružila što kvalitetnija nastava, sa mnogo primera iz prakse.

Konstantno se radi na poboljšanju kvaliteta i inovacijama, a to zahteva mnogo vremena.

Koju osobinu najviše cenite kod svojih saradnika i uopšte ljudi iz vašeg okruženja?

Slobodno mogu da kažem da sam počastvovan što sam deo jednog tako kvalitetnog i kompaktnog tima koji čine zaposleni na Univerzitetu Singidunum. Kod svojih kolega cenim to što su odgovorni i što su uvek tu kada zatreba. Taj timski rad i duh kolegijalnosti je nešto što krasi sve nas.

Koji ispit Vam je bio najteži za vreme studija?

Te generalizacije „najteži“ i „najlakši“ ispit, po mom mišljenju, nisu osnovane. Mislim da je sve stvar dobre pripreme, ne postoji lak ili težak ispit, pitanje je samo koliko se treba pripremati za njega.

Mislim da je veoma značajno prisustvovati predavanjima i vežbama jer to u mnogome olakšava pripremanje kolokvijuma i ispita.

Dok ste studirali, bili ste član Studentskog parlamenta. Koliko Vam je to iskustvo pomoglo, i da li biste savetovali studentima da se uključuju u organizacije ove vrste?

Savetujem svim studentima koji imaju ideje i vizije da se uključe u rad Studentskog parlamenta i uzmu svoje učešće u brojnim aktivnostima koje parlament realizuje. Meni je to jedno od najzanimljivijih iskustava, mnogo toga sam naučio i upoznao veliki broj mladih, ambicioznih i kvalitetnih kolega. To je nešto dragoceno i takvu priliku treba iskoristiti.

Gde vidite Srbiju kao turističku destinaciju za 5 godina?

Da bi se uspešno pozicionirala na međunarodnom turističkom tržištu, Srbija mora da preduzme niz mera. Neophodno je inovirati postojeću Strategiju razvoja turizma i potrebno je merama ekonomske, kreditne, fiskalne i promocione politike, ali i svim drugim instrumentima uticati na razvoj turizma.

Prema prognozama Svetske turističke organizacije, svake naredne godine u svetu će biti 40 miliona novih korisnika turističkih usluga - to je dobra prilika za sve turističke destinacije u svetu, pa i za našu zemlju.

Vaš savet/preporuka mladim kolegama koji su na samom početku svojih studija?

Preporučujem da koriste sve mogućnosti koje im Univerzitet pruža, budu vredni i odgovorni, da redovno dolaze na nastavu jer će im to kasnije mnogo značiti.

Ključni savet je da definišu svoje ciljeve kada je u pitanju karijera i da teže ostvarenju tih ciljeva. intervju pripremio: Dušan Borovčanin 45

Da

li zaista postoji opasnost od krize koja će nastati kao posledica nedostatka hrane i nemogućnosti zemalja, čak i onih najrazvijenijih da proizvedu dovoljno hrane? Pored onih uobičajenih apokaliptičnih scenarija gde se pominju komete, nova ledena doba, nuklearni rat, nekako se gubi ono možda najverovatnije - nedostatak hrane.

U Sjedinjenima Američkim Državama procenjuje se da je 90 nekadašnjih sorti voća i povrća već nestalo. Posebno boli podatak da je od 7 000 sorti jabuka koje su gajene u 19. veku sada ostalo manje od stotinu. U Kini je 90% vrsta pšenice koje su gajene pre sto godina potpuno nestalo. Što se tiče stoke od oko 8.000 poznatih vrsta 1.600 je ugroženo ili je već izumrlo.

Hrana

u buducnosti?

Populacija stalno raste, životni vek je produžen, a gradovi zauzimaju sve veće površine. Izumiranje raznovrsnih sorti odvija se svuda u svetu. Oslanjanje na mali broj vrsta je dosta rizičan, primer za ovo desio se u Irskoj kada je 1845. godine došlo do velikog izumiranja krompira što je za posledicu imalo iseljavanje i smrt ogromnog broja ljudi.

Uzrok za ovakav negativan trend bi se mogao potražiti i u Zelenoj revoluciji, koja se desila sredinom prošlog veka. Tvorac ove revolucije bio je Norman Borlog. Uzrok njenog nastanka je bio problem ishrane nadolazeće populacije. Kao zaslugu za svoj istraživački rad u oblasti visokorodnih sorti pšenica i pirinča 1970. Borlog je dobio Nobelovu nagradu.

Kada se uvidi razlika u potražnji za hranom, shvata se pun značaj Borlovog rada na suzbijanju gladi. Zelena revolucija dovela je do otkrića novih proizvoda, genetičkog ukrštanja, šire upotrebe hemijskih sredstava i razvoja proizvodnje. Pšenica koja je nastala ukrštanjem raznih sorti iz celog sveta davala je veliki prinos, a upravo tu se i krije problem Zelene revolucije.

Ovakve hibridne sorte su genetski slabije i zahtevaju skupa hemijska đubriva kao i otrovne pesticide, ratari su se vremenom ipak oslonili na njih, zbog prinosa, i zanemarili lokalne, koje su dosta otpornije na specifične uslove koji dominiraju u tim lokalnim sistemima.

46

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Tabela - Hipotetički primer analize ponašanja potrošača hrane u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju Rast populacije

Rast dohotka

Rast tražnje za hranom

Razvijene zemlje

0.5

3.0

0.8

Zemlje u razvoju

3.6

3.0

6.5

Moguca resenja Jedan od načina borbe je stvaranje globalnih trezora semenja.

Na ovu ideju prvi je došao ruski botaničar Nikolaj Vavilov. On se početkom prošlog veka posvetio prikupljanju semena kako bi sačuvao lokalne vrste i genetske predispozicije za borbu protiv bolesti. Nikolaj je bio i rukovodilac instituta koji se danas zove Istraživački institut za biljnu industriju u Sankt Peterburgu, a čiji je zadatak bio da čuva prikupljeno seme i koji je postao prva banka ovog tipa.

Danas u svetu postoji oko 1.400 banaka semena. Najveći je svakako Svalbardski globalni trezor semena, koji se nalazi na norveškom ostrvu Špicebergen.

Klimatske promene i rast populacije stvaraju uslove za pojavu gladi na globalnom nivou. Uslove za izbijanje gladi može izazvati i nestajanje goriva jer bi se u tom slučaju veliki deo svetske proizvodnje kukuruza trošio na stvaranje bio goriva.

Ovaj problem bi posebno pogodio razvijene ekonomije, kao što su Sjedinjene Američke Države, u kojima se najveći deo hrane dovozi u predgrađa. Bez goriva taj proces bi prestao, a hrane nestalo kao i energenata za njenu proizvodnju i obradu.

Sve češći prikazi svetskih metropola u budućnosti oslikavaju mini bašte i plastenike na krovovima višespratnica i ovo će sasvim sigurno biti jedan od načina borbe protiv gladi.

Najgori scenario je onaj u kojem bi stanje tzv. “trećih svetova“ postala globalna realnost i kada bi se zalihe hrane morale braniti čak i oružjem. Jedan od načina za sprečavanje ili bar umanjenje ovog trenda je podizanje nivoa svesti i racionalizacija prirodnih resursa, okretanje zelenoj politici i određenim promenama u ličnom načinu vođenja života.

Pri izučavanju ovog problema treba uzeti u obzir i sledeće činjenice: • Do 2050. svetska populacija će dostići broj od 9.4 milijarde ljudi; • 2050. godine svaka osoba na svetu moraće da se hrani proizvodnjom ostvarenom na površini od 0.16 hektara, dok je danas ta površina oko 0.25 hektara; • Produktivnost u poljoprivredi mora da poraste do 50% usled povećanih potreba za hranom u budućnosti; • FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations) procenjuje da je u zemljama u razvoju danas 1/5 stanovništva nedovoljno uhranjena, dok u svetu 9 miliona ljudi godišnje umire od gladi.

Pre nekoliko godina sprovedeno je interesantno istraživanje u Engleskoj. Cilj istraživanja je bio da se današnjim porodicama u Londonu pokaže koliko su dani njihovih predaka u Drugom svetskom ratu bili štedljivi. Jedan od ogleda se sastojao u proveravanju navika koje se tiču ishrane u porodicama. Na početku nedelje porodica je išla u kupovinu koja bi trebalo da im obezbedi zalihe hrane za sedam dana. Na kraju nedelje rezultati su pokazali da je količina kupljene hrane bila prevelika i da je velikom broju artikala istekao rok upotrebe i na kraju je ta hrana bačena. Ovaj trend karakterističan je za gotovo sve razvijene zemlje i on se mora menjati. pripremio: Marko Petrović 47

Kulturna desavanja u narednom periodu

NARODNI MUZEJ - Aktuelne izložbe • “Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta” - atrijum Narodnog muzeja, • “Sugrađanke” - svake subote i nedelje u Skupštini grada, • “Rimski portret i stanovnici Singidunuma” - svakog dana osim ponedeljka 12-17h u Barutani, Beogradska tvrđava, • “Raška škola arhitekture” u okviru taktilne galerije srednjovekovnih spomenika - Galerija fresaka • “Studenica - osam vekova slikarstva” - Narodni muzej ( www.narodnimuzej.rs )

NARODNO POZORIŠTE Na repertoaru Narodnog pozorišta se svakodnevno mogu pogledati kvalitetne predstave, kao npr.

“Gospođa ministarka”, “Derviš i smrt”, “Velika drama”.

U ovom pozorištu možete pogledati takođe operu i balet. ( www.narodnopozoriste.rs )

PRVA ULIČNA GALERIJA U BEOGRADU

Pešački prolaz između Trga Nikole Pašića i Nušićeve ulice Program galerije sastoji se od angažovane umetnosti koja se bavi pitanjima od ključnog značaja za društvo i inspiriše pozitivne promene u njemu. ( www.mikroart.rs )

FESTIVAL FESTIVALA BELEF 2012 Na ovogodišnjem Belef-u će učestvovati više od 300 umetnika i time će biti najspektakularniji do sada. Predviđeno je da traje do 15. avgusta i tokom ta 83 dana biće organizovano 14 tematskih festivala u 48 jedinstvenih programskih celina.

U okviru 21. Belefa biće održano 30 koncerata, tri filmska festivala, osam tematskih izložbi, kao i drugi različiti kulturni sadržaji. Belef će u svojoj novoj formi ove godine ugostiti oko 20 “Stand up” komičara iz regiona, ali i najprestižnije britanske autore. Ovogodišnji Belef predstaviće i muzički program u okviru festivala “RingRing”, festivala “Resonate”, i trećeg dela koji će činiti koncerti bendova na Beogradskoj tvrđavi. Širok dijapazon događaja u dva i po meseca na Festivalu festivala “Belef 2012”, biće besplatni. ( www.belef.org )

48

časopis studenata Univerziteta Singidunum

pripremila: Nataša Popić

Citamo knjige!

SUSRET - Jelena Vukašinović Knjiga se pojavila u prodaji 2011. godine, a do sada postoje već i dva nastavka: “Jednost” i “Ljubav”.

Upravo sam završila sa čitanjem “Susreta” i prelistavam opet knjigu, vraćam se nekim delovima i opet bih čitala ispočetka, iako druga dva dela čekaju svoj red na polici. Knjiga se čita u jednom dahu, puna je pozitivizma, nadahnuća, energije, emocija. Navodi nas da mislimo o svom životu i okolnostima koje se dešavaju, o prošlosti, budućnosti, sadašnjosti, tačnije nekoj prethodnoj i budućoj sadašnjosti.

Autorka svoje knjige naziva Knjigama promena. Iako mislim da promene neće doći samo čitanjem knjiga, one ipak u nama izazivaju da razmislimo o mnogim stvarima koje su nam se dogodile do sada, a takođe i o onome šta želimo. Pored zanimljivih redova, zanimljive su takođe i margine i dizajn knjiga.

Izdvajam delove koji su na mene ostavili poseban utisak: „Nisu rekli ništa, sve je bilo ispričano i pre nego što su se sreli. Bože, ima li većeg dara od trenutka istine kroz koju prođu dve duše noseći sopstvene sumnje oko vrata, koje se u trenutku susreta rasprše i razlete po zemlji kao prekinuta biserna ogrlica.

Probudili su se ujutro nesvesni svega što je bilo pre nego što su odsanjali svoj prvi san... gledali su se i ćutali su...

- Dobro jutro anđele, rekao je Aleksa.

- Dobro jutro, rekla je ona nesvesna da je u te dve reči bilo više ljubavi i nežnosti nego što je on ikada osetio u svom životu.”

“Potrebno je da u svakom trenutku znamo šta je to što želimo od života i u životu, da bismo to mogli da privučemo u svoj život.”

SREĆAN JE KO UME DA VOLI - Herman Hese Herman Hese je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane, a među najpoznatijim delima su “Stepski vuk”, “Sidarta”, “Igra staklenih perli”.

“Srećan je ko ume da voli” je mala antologija u kojoj je sakupljeno sve ono što je Hese pisao o ljubavi, u različitim književnim formama, tu su pripovetke, odlomci iz eseja i citati. Hese je u svojim delima najčešće stavljao akcenat na pronalaženje sebe, istraživao je ljudski duh, pisao o samoći, otuđenosti, međuljudskim odnosima, religiji, a u ovoj antologiji se piše o ljubavi kao večitom nadahnuću i smislu življenja.

Ukoliko ste čitali neka od njegovih dela, možda vam se ovo i neće učiniti tako bitnim s početka, ali ipak smatram da je vredno pažnje, jer i ovo, kao i ostala njegova dela, nosi neku tajnu poruku čitaocu.

Da ne dužim, navešću mali deo iz knjige da vas zainteresujem: “...naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni.... Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi...”

pripremila: Nataša Popić 49

Muzej Nikole Tesle

O Nikoli Tesli

1856-1943

Pre nego što napišem bilo šta o muzeju, želim da napomenem da bih ja sada ove redove verovatno pisala u mraku da nije bilo Nikole Tesle! Šalu na stranu, Nikola Tesla je bio naučnik i i pronalazač od posebnog značaja za razvoj tehnike, za koga se u svetu navodi da je Amerikanac, Srbin, Mađar, Austrijanac, Hrvat, Čeh, a u knjizi rumunskog autora, Tesla se pominje kao “rumunski naučnik” gde su kao neki od “dokaza” o rumunskom poreklu to što se prezime Tesla ne završava na “ić” i “naseljenost Like Istro-Rumunima za vreme 15. i 16. veka”. Nikola Tesla je rođen u selu Smiljanu, na području sadašnje Republike Hrvatske. Školovao se u Gospiću, Karlovcu, Gracu, Pragu, radio u Budimpešti, Parizu, Strazburu, Americi, sebe je smatrao Srbinom (što i jeste bio).

Navešću vam neke delove iz članka za časopis “Century” gde Tesla razmatra glavne probleme ljudskog roda rekavši da svi ljudi na svetu čine jedno telo i da su stanovnici ove planete povezani neraskidivim vezama koje ne možemo videti, ali možemo osetiti.

“Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja i tako delikatnim i nežnim da ga samo jedna reč, dah, pogled ili misao može povrediti.

Nečistoća koja rađa bolest je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto, mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem je ono podareno. Onaj ko poštuje propise higijene u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje duh i telo i odgovorno je za veliko nazadovanje.”

50

časopis studenata Univerziteta Singidunum

“Svaki čovek treba da smatra svoje telo poklonom od neprocenjive vrednosti od Onoga koga voli iznad svega, veličanstvenim umetničkim delom neopisive lepote i veštine van ljudske moći shvatanja i tako delikatnim i nežnim da ga samo jedna reč, dah, pogled ili misao može povrediti.

Nečistoća koja rađa bolest je ne samo samouništavajuća, već i krajnje nemoralna sklonost. Čuvanjem našeg tela od infekcije, zdravo i čisto, mi izražavamo naše poštovanje visokom principu kojem je ono podareno. Onaj ko poštuje propise higijene u ovom smislu, pokazuje se iskreno pobožnim. Labavost morala je strašno zlo koje truje duh i telo i odgovorno je za veliko nazadovanje.”

Zatim, predložio je mogućnost kontrolisanja vremenskih pojava uz pomoć elektriciteta, predvideo je mašine koje bi sprečile rat, predložio globalni sistem bežične komunikacije i tako dalje.

O muzeju

Toliko toga bi se moglo pisati o Tesli, ali da se vratim na temu, a to je sam Muzej Nikole Tesle, koji je osnovan 1952. godine, devet godina nakon njegove smrti. 1951. godine, njegov jedini naslednik, sestrić Sava Kosanović, je dokumentaciju i lične predmete preneo iz Amerike u Beograd po prethodnoj odluci američkih sudskih vlasti.

U muzeju se može videti preko 160.000 originalnih dokumenata, preko 2.000 knjiga i časopisa iz Tesline lične biblioteke, preko 1.200 istorijsko tehničkih eksponata, zatim hiljade fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata, uređaja, planova i crteža.

Tu su zbirke predmeta iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, hemijske tehnologije, zbirka ordenja, priznanja i medalja, lični predmeti iz svakodnevnog života (odevni predmeti,nameštaj, pribor za pisanje i tako dalje).

Ovaj muzej je jedinstvena institucija nauke, kako u Srbiji tako i u svetu, i jedini muzej koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle. Svako od nas bi trebalo da poseti ovaj muzej, ne samo u čast jednom geniju za doprinos čovečanstvu, već i u čast jednom odanom i poštenom čoveku.

Drage kolege, odmor je pred vama, a jedinstveni muzej je u Beogradu!

Krunska 51, Beograd

pripremila: Nataša Popić 51

Umna reanimacija Pravopis

Skraćenice:

tj. itd. npr.

Počinju malim slovom, pišu se sastavljeno, i sa tačkom na kraju. m, kg, dm (jedinice mere) Pišu se latinicom, malim slovima i bez tačke na kraju, zato što su to međunarodne skraćenice. dr, mr, gđa, gdin Pišu se bez tačke na kraju, ili crtice između, i obavezno počinju malim slovom (nepravilno: g-din, g-đa, mr., Dr...)

Većina reči se skraćuje tako što se reč prekine (i stavi tačka) iza suglasnika koji je neposredno ispred samoglasnika: prof. gimn. razr.

Ostale reči koje skraćujemo pisanjem početnih slova pišu se sa tačkama: Mesto pečata – M.P., Milan Šibalić – M.Š.

e kulture Test Opšt 1. Najpopularniji operativni sistem za personalne računare pre Microsoft Windows-a bio je: a) Intel b) DOS c) Linux 2. Šta znači skraćenica „HTTP“: a) Hyperlink Transmission Procedure b) Hyperlink Transfer Protocol c) Hypertext Transfer Protocol 3. Prvi PC (Personal Computer), pod imenom Compaq Portable je nastao: a) 1946. godine b) 1983. godine c) 1995. godine 4. Zbir uglova u trouglu je: a) 90° b) 180° c) 360° 5. Najrasprostranjenija vrsta voća u našoj zemlji je: a) Jabuka b) Šljiva c) Kruška

ecnik Poslovni r

Brainstorming (Brejnstorming)

Predstavlja jedan od metoda koji zahteva brzo i kreativno razmišljanje. U skorije vreme postaje sve popularniji metod za prevazilaženje poslovnih problema. Osmišljen je tako da se okupi što veći broj različito profilisanih ljudi koji će davati što neobičnija i kreativnija rešenja zadatog problema.

Benchmarking (Benčmarking)

Je zapravo proces i tehnika upoređivanja svoje sopstvene kompanije u odnosu na uspešne kompanije koje se ne moraju baviti istom delatnošću. Treba navesti da je ovo jedan izuzetno kompleksan i ozbiljan proces.

Advertising (Advertajzing)

Jedan od oblika komunikacije sa potrošačima ili tržištem.

Jednostavno rečeno advertajzing nije ništa drugo nego reklamiranje, uz pomoć kreativnih ideja, mašte i duhovitosti.

Brand (Brend)

Po definiciji, brend je skup opipljivih i neopipljivih obeležja nekog proizvoda ili usluge. Sama definicija dosta dobro objašnjava ovaj pojam. Pokušaću da vam dočaram uz jedan jednostavan primer. Louis Vuitton (Luj Viton) je ime modne marke, a sve ono na šta ste pomislili čitajući njen naziv je zapravo Brand. pripremio: Dušan Borovčanin

6. Parlament je isto što i: a) Premijerov kabinet b) Koalicija c) Skupština 7. Sikstinsku kapelu u crkvi Svetog Petra u Rimu oslikao je: a) Bernini b) Mikelanđelo c) Dante 8. Marcipan je slatkiš napravljen od: a) Maka b) Kestena c) Badema 9. Skupština (parlament) jedne zemlje je organ: a) Zakonodavne vlasti b) Izvršne vlasti c) Sudske vlasti 10. Engleski je službeni jezik u nekim afričkim državama.

U koliko država? a) 19 b) 24 c) 31

11. Konsenzus znači: a) Jednoglasna odluka, sporazum b) Raspravljanje c) Predlog 12. Koliko kontinenata se nalazi na Zemlji: a) Pet b) Šest c) Sedam 13. Ako je nečije izlaganje „preliminarno“, to znači da je: a) Na stranom jeziku b) Preopširno c) Prethodno 14. Ko upada u “Apstinencijalnu krizu”: a) Šahisti posle izgubljenog meča b) Psihopate c) Zavisnici od droge i alkohola 15. Jedina građevina na svetu koja se vidi sa Meseca je: a) Ajfelov toranj b) Kineski zid c) Kip slobode

ODGOVOR 1. b) DOS; 2. c) Hypertext Transfer Protocol; 3. b) 1983. godine; 4. b) 180°; 5. b) Šljiva; 6. c) Skupština; 7. b) Mikelanđelo; 8. c) Badema; 9. a) Zakonodavne vlasti; 10. b) 24; 11. a) Jednoglasna odluka, sporazum; 12. c) Sedam; 13. c) Prethodno; 14. c) Zavisnici od droge i alkohola 15. b) Kineski zid;

52

časopis studenata Univerziteta Singidunum

pripremila: Aleksandra Stojanović

Sećate li se svog detinjstva? Mogli bismo se prisetiti kakvo je bilo nekada, a kakvo je danas… Evo, upravo posmatram svog četrnaestogodišnjeg brata dok igra igrice na svom x-boxu, i razmišljam gde je nestalo ono bezbrižno detinjstvo gde deca igraju žmurke i klikere NAPOLJU, gde deca nemaju komplekse što nemaju najnovije air max patike i superkulsmart telefone poslednje generacije, a imaju samo 7 godina…

Pročitala sam skoro jedan tekst na internetu koji me je naterao da se sve ovo zapitam, i evo, koristim priliku da ga sa vama podelim:

Za svu decu koja su rodena 80-ih, i 90-ih!!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes. U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu “Čuvati daleko od dohvata dece” na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima. Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojaseva i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolerima. Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim tržnim centrima. Delili smo flašicu Cocte i Coca Cole sa našim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga. Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme s koncentracijom u školi. Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice. Nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, Internet, chat rooms...

MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO IŠLI NAPOLJE DA SE DRUŽIMO SA NJIMA! Padali smo s drveća, znali da se posečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se lukom i strelom, pravili katapulteve i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preživeli bez posledica! Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo s tim!

I ti pripadaš toj generaciji? cestitam!

Možda ćeš želeti da podeliš ovo s ostalima koji su imali sreće da odrastu kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli da određuju kako treba živeti!’’

Sve u svemu, mislim da smo imali lepše detinjstvo nego “hibridna’’ deca XXI veka u kome devojčice od 12 izgledaju kao da im je 20, a dečaci kao vođe navijačkih ekipa.

Danas, igrališta su prazna, dok su kompjuterske igraonice pune. Prve simpatije se rađaju preko fejsa, sa prijateljima se viđa preko skajpa, i nepismenost je sve veća obzirom na to da se na 30 slova azbuke dodaje sh, ch, x… a da ne pričam o žargonu koji je iz dana u dan sve gori. Sve ove godine i smene generacija prati Disney koji polako počinje da bledi pošto ne prati trend “nasilnih” crtaća. Živeli cipiripi, šok žvake, životinjsko carstvo, jogurt u trouglastom tetrapaku, step sokovi na rastvaranje, bonibon bombone i ostale marke koje su obeležile jednu prošlu eru, jedno razdoblje koje ostaje u sećanju nas starijih…

Blogovanje

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se ceo dan, sve dok se ne upale svetla na ulici: žmurki, planova, partizana i nemaca, 1-2-3, kauboja i indijanaca, između dve vatre, fantoma i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli. Neretko, niko nije mogao da nas nađe po ceo dan. I nikad nije bilo problema... Provodili smo čitave dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako rešiti problem.

pripremila: Aleksandra Stojanović 53

Ples za dvoje

Okupljanje studenata ispred Belog Dvora

Studenti otvaraju bal prvim plesom te večeri

Atmosfera je podsećala na nekadašnje balove na Dvoru

Studenti Univerziteta Singidunum u posebnom izdanju

Beograd, 9.maj 2012. – Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Katarina Karađorđević i njihov sin princ Filip, ugostili su najbolje studente Beogradskog univerziteta i Vojne akademije u Belom Dvoru u okviru prolećnog studentskog bala „Ples za dvoje“. Bal je organizovala Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) povodom nedavnog ulaska u Evropsku studentsku uniju.

U ime nekadašnjeg vremena kada se plesalo na dvorovima, tako su i te noći kavaljeri zamolili dame za igru i za trenutak se činilo kao da je vreme stalo. Svirao je gudački orkestar „Orfej“, kao i bendovi „Piano for us“ i „Balašević tribut bend“, koji su se potrudili da atmosfera do kraja večeri ostane dosledna ovom događaju. Studenti su imali priliku da se vrate davno zaboravljenim vrednostima i lepim manirima, kao i da jedni druge vide lepo obučene za specijalne prilike.

Bal je bio i humanitarnog karaktera, sav prihod od prodaje narukvica i broševa simbolično u obliku leptirića, namenjen je za kupovinu sanitetskog materijala i lekova za decu obolelu od bulozne epidermolize. „Čast mi što smo tu da pružimo podršku najboljim studentima Srbije. Veoma mi je drago što pokazujete interesovanje da pomognemo bolesnoj deci. Moja organizacija vam je uvek na raspolaganju da pokušamo da sprečimo odlazak studenata i mladih nada iz zemlje.“ – rekao je princ Aleksandar Karađorđević. pripremila: Vesna Tešić

54

časopis studenata Univerziteta Singidunum

A

TIV K E P OS

RETR

37. Međunarodna nagrada za turizam, hotelijerstvo i servisne delatnosti, Madrid, januar 2012.

Univerzitetu Singidunum − Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment, uručeno je 18. januara 2012. godine prestižno međunarodno priznanje u Madridu na 37. Međunarodnom Forumu koji nagrađuje zaslužne institucije iz čitavog sveta za rezultate ostvarene u 2011. godini iz oblasti turizma i hotelijerskog menadžmenta. Tom prilikom, predsednik međunarodnog Kluba vodećih privrednika (oko 10.000 članova), g-din Arsenio Pardo Rodrigez, uručio je priznanje rektoru prof. dr Milovanu Stanišiću u prisustvu 25 organizacija i institucija iz celog sveta koji su, takođe, dobitnici ove nagrade.

Generalni sekretar UNWTO posetio Univerzitet Singidunum Dana 23.02.2012. godine, u okviru posete Srbiji, generalni sekretar UNWTO gospodin dr Taleb Rifai posetio je Univerzitet Singidunum i sreo se sa rektorom prof. dr Milovanom Stanišićem, prof. dr Slobodanom Unkovićem i rukovodstvom Univerziteta. Iskoristio je priliku da čestita našem Univerzitetu na dobijanju akreditacije za realizovanje osnovnih i master studija na engleskom jeziku u okviru programa tedQual sistema, u čijem sastavu se nalazi pored našeg univerziteta i 65 poznatih univerziteta iz sveta.

Evropska Studentska Unija na Univerzitetu Singidunum U sredu, 29.02.2012. godine, delegacija Evropske Studentske Unije, najvišeg predstavničkog tela studenata u Evropi, posetila je Univerzitet Singidunum u okviru studijske posete Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije (SKONUS).

Novi studijski program na engleskom jeziku - saradnja sa Univerzitetom Krems iz Austrije Dana 15. marta 2012. godine potpisan je Ugovor o akademskoj saradnji između Univerziteta Krems iz Austrije i Univerziteta Singidunum iz Beograda, kojim je dogovorena zajednička realizacija programa trogodišnjih osnovnih akademskih i master studija na programu Menadžment u turizmu i organizacija slobodnog vremena. Ugovor koji su potpisali predsednik Univerziteta Krems prof. dr Hajnc Bojer i rektor Univerziteta Singidunum prof. dr Milovan Stanišić, ima za cilj da doprinese pripremi studenata za međunarodnu karijeru, mobilnosti studenata, podržavanje saradnje između poslovnog sveta i akademske zajednice, kao i promovisanje partnerstva između država na nivou univerzitetskog obrazovanja.

Predavanje ambasadora NJ.E. Abdelkader Mesdoua na Univerzitetu Singidunum Dana 22. marta 2012. godine ambasador Alžira gospodin Abdelkader Mesdoua održao je predavanje na Univerzitetu Singidunum na temu „Alžir: juče, danas, sutra“.

Rektor prof. dr Milovan Stanišić i prof. dr Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju ugostili su ambasadora Mesdoua i njegove prijatelje. Najavili su buduću saradnju Univerziteta Singidunum sa univerzitetima iz Alžira.

55

A

TIV K E P OS

RETR

Univerzitet Singidunum u publikaciji Kembridž Univerziteta Univerzitet Kembridž (Cambridge University Students’ Union) nedavno je objavio knjigu The Guide to Excellence – Global Education & Opportunities, u kojoj su, na preko 440 strana, predstavljene poznate obrazovne institucije širom sveta, među kojima i Univerzitet Singidunum. Na dve strane, u tekstualnom i vizuelnom izdanju, date su važne informacije o Univerzitetu Singidunum. Ovo predstavlja veliko priznanje našem Univerzitetu jer se našao u društvu poznatih obrazovnih i univerzitetskih institucija.

Berza turističke prizme u Novom Sadu Univerzitet Singidunum učestvovao je na manifestaciji „Berza turističke prizme” u sredu 04. aprila 2012. godine u Novom Sadu.

Ova manifestacija je predstavljala susret turističke ponude i tražnje regiona sa turoperatorima i hotelijerima iz okolnih zemalja, uz učešće predstavnika sportskih i obrazovnih institucija i organizacija. Pored izlaganja ponuda, manifestaciju je obeležio i međunarodni okrugli sto na temu „Ko nam vodi turiste”, na kome su pored poznatih predavača bili predstavljeni i najbolji primeri iz prakse.

Sporazum British Council-a i Univerziteta Singidunum Dana 04. aprila 2012. godine potpisan je sporazum između British Council-a i Univerziteta Singidunum.

Sporazum su potpisali direktor Tony O’Brien i prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum.

Potpisivanje ovog sporazuma omogućava studentima Univerziteta polaganje ispita Cambridge ESOL i IELTS uz dodatne pogodnosti, kao i pružanje besplatne stručno-savetodavne pomoći nastavnom osoblju Univerziteta.

Perspektive srpsko-nemačkih privrednih odnosa U ponedeljak 9. aprila 2012. godine, delegat nemačke privrede za Srbiju gospodin Michael Schmidt, održao je predavanje na Univerzitetu Singidunum na temu: „Perspektive srpsko-nemačkih privrednih odnosa“.

Gospodin Schmidt govorio je o razvoju Nemačke tokom godina, interesovanju nemačkih firmi za tržište u Srbiji, kao i razvoju privrednih odnosa Nemačke i Srbije u budućnosti.

Evropska nagrada za najbolju poslovnu praksu dodeljena Univerzitetu Singidunum U nedelju 15.04.2012. godine, Univerzitetu Singidunum uručena je „Evropska nagrada za najbolju poslovnu praksu 2012” u Amsterdamu.

Nagradu je preuzeo dr Nemanja Stanišić, prodekan za nastavu na Poslovnom fakultetu u Beogradu. Ova nagrada je značajna za Univerzitet s obzirom da se dodeljuje samo institucijama koje u svojoj zemlji razvijaju visok stepen inovacija i izvrsnost u radu.

56

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Univerzitet Singidunum na Međunarodnoj olimpijadi „LIK Rossii 2012” Studenti Univerziteta Singidunum sa profesorkom Gordanom Naumović, osvojili su na Međunarodnoj olimpijadi „LIK Rossii 2012. (književnost, umetnost, kultura)“ prestižnu nagradu za svoj film „Uticaj ruskih arhitekata emigranata na formiranje izgleda Beograda”.

Sporazum o saradnji Univerziteta Singidunum sa partnerima na Zlatiboru Dana 19. aprila 2012. godine potpisan je Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između rektora Univerziteta Singidunum prof. dr Milovana Stanišića, direktora Turističke organizacije „Zlatibor” Darka Đurovića i generalnog direktora Hotela „Palisad” Vojisava Janjića.

„Zlatno turističko srce” Univerzitetu Singidunum U utorak 24.04.2012. godine Univerzitet Singidunum dobio je nagradu „Zlatno turističko srce” za 2011. godinu u kategoriji „Institucija godine u nauci i obrazovanju Jugoistočne Evrope”.

Nagrada je svečano uručena rektoru prof. dr Milovanu Stanišiću u Hotelu Continental. Svečanosti je prisustvovao i prof. dr Slobodan Unković, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju.

Javne tribine “Karijera bez granica” Javne tribine „Karijera bez granica“ održavane su dva puta mesečno tokom poslednjeg semestra. Tribine su nastale u cilju pružanja podrške studentima da istraže svoje profesionalne mogućnosti. Koncept je osmišljen tako da je svakoj tribini dodeljena jedna profesija u okviru koje o svojim iskustvima pričaju istaknuti privrednici iz date oblasti. Sledeće Tribine će se održavati u toku narednog semestra.

Univerzitet Singidunum na 8. Brend konferenciji U utorak 29. maja 2012. godine održana je 8. Međunarodna Brend konferencija u Sava Centru u trajanju od 10 do 18 časova. Univerzitetu Singidunum je uručena nagrada „Brand Leader Award”, a primio je rektor prof. dr Milovan Stanišić. Ova nagrada se dodeljuje zbog zalaganja i poslovnih uspeha u izgradnji tržišne prepoznatljivosti i pozicioniranju autentičnog brenda u Srbiji i regionu. pripremio: Dušan Borovčanin 57

Umna zanimacija

Šaljivi horoskop

Sudoku 4

1

2

2

9

3 7

1

8 3

6 4

6

6

2

3

6

2

8

1

6

5

4 1

7 7 5

9 3

1

7 6

3

1

9

3

4 3

5

4

6 7 2 9

2

3

4

Na pijaci se neka neprijatna gospođa žali baki koja prodaje voće i povrće: - Bako, baš Vam je skupa roba!

- Nije skupa roba kćeri, nego si se ti loše udala!

Perica, držeći šljivu u ruci, upita tatu: - Tata, koje je boje šljiva?

- Plava.

- A zašto je ova crvena?

- Zato što je zelena!

Muž doveo bolesnu ženu kod doktora.

Posle rutinskog pregleda doktor izdvoji muža u svoju kancelariju i oprezno mu saopšti: - Situacija nije bezazlena, moraće da ostane u bolnici - Doktore, recite mi za koliko će ozdraviti?

- Za 500 evra!

časopis studenata Univerziteta Singidunum

Koliko je Bikova potrebno da bi se promenila jedna sijalica?

Odgovor: Nijedan, Bikovi ne vole promene (njihove omiljene aktivnosti su jesti i odmarati se).

Koliko je Blizanaca potrebno da bi se promenila jedna sijalica?

Odgovor: Dva, naravno (trajaće ceo vikend, ali kad završe, sijalica će pospremati kuću, govoriti francuski i svetleti u kojoj god hoćete boji...)

Koliko je Rakova potrebno da bi se promenila nesretna sijalica?

Odgovor: Samo jedan, ali trebaće mu tri godine emocionalne terapije da bi prebrodio gubitak prethodne sijalice.

Koliko je Lavova potrebno da bi se promenila sijalica?

Odgovor: “Šta? Šta bi ti? Lav ne menja sijalice...” (potražiće svetlost nekih drugih sijalica da ga osvetle na pozornici dok mu obožavatelji tapšu).

Koliko Devica treba da bi se promenila jedna jadna sijalica?

Odgovor: Da vidimo... jedna da je skine, druga da zapiše kad je pregorela i datum kad je kupljena, još jedna da pažljivo zavije novu sijalicu... i deset za preuređenje kuće u kojoj se sijalica nalazi, jer je kuća šlampavo uređena.

Koliko Vaga je potrebno da bi se promenila ta ista jadna sijalica?

Odgovor: “Pa... zapravo ne znam, mislim da sve zavisi od toga koliko je pregorela... možda samo jedna, ako se radi o običnoj sijalici ili dve, ako osoba ne zna gde da kupi novu ili možda...” (Dođavola! Odluči se Vago!)

5

Vicevi

58

2

8

7 8

6

5 3

5

8

1 7

7

Koliko je Ovnova potrebno da bi se promenila jedna sijalica?

Odgovor: Samo jedan, ali je potrebno mnogo sijalica (jer su Ovnovi nespretni i grubijani i slome sve što im dođe u ruke).

Koliko Škorpiona treba da bi se promenila prokleta sijalica?

Odgovor: “Ko to želi da zna? Zašto želi da zna? Da nije možda policija? Za šta me optužujete?”

Koliko Strelaca je potrebno da bi se promenila jedna blesava sijalica?

Odgovor: “Sunce sija, život je... jedna velika zagonetka, još ne znamo šta je bilo prvo: kokoška ili jaje, a ti se brineš o menjanju jedne blesave sijalice?

Koliko je Jarčeva potrebno da bi se promenila prokleta sijalica?

Odgovor: Nijedan. Jarčevi ne menjaju sijalice osim ako u tome ne vide mogućnost dobre zarade.

Koliko je Vodolija potrebno da bi se promenila jedna sijalica?

Odgovor: Pojaviće se na stotine vodolija i svi će se takmičiti da bi videli ko je od njih taj koji će svetu dati svetlost.

Koliko je Riba potrebno da bi se promenila ista prokleta sijalica?

Odgovor: “Štaaaaa? Zar je nestalo struje?” (???Kakva nezgoda!!!) pripremila: Aleksandra Stojanović

Stefan Luković ove godine puni 25 godina, živi u Beogradu, pohađao je O.Š. “Janko Veselinović” zatim VIII gimnaziju. Tokom srednjoškolskih dana nastupao je sa bendom na svirkama. Po završetku srednje škole upisao je Poslovni fakultet na Univerzitetu Singidunum, ali nakon prve godine napravio je pauzu u studiranju i naredne tri godine radio u banci, a potom nastavio školovanje. Sada je redovan student treće godine, koji gaji veliku ljubav prema muzici koja ga je dovela do ušešća u takmičarskom šou programu “Ja imam talenat”. U prijatnom ambijentu kafića nadomak Univerziteta, tokom pauze između predavanja, a u društvu svojih kolega - Stefan, ili Luki kako ga prijatelji zovu, je sa oduševljenjem pristao na intervju za “Sing in”.

Pre svega, podeli sa kolegama još nešto o sebi.

Ne, gluma mi nikada nije bila velika želja kao muzika.

Upisao si Poslovni fakultet iako želiš da se baviš muzikom.

Zašto si doneo takvu odluku? Da li uspevaš da usklađuješ obaveze na fakultetu i muziku u isto vreme?

Danas je bavljenje muzikom mač sa dve oštrice, zato sam ipak odlučio da upišem perspektivan fakultet. Naravno da uspevam da usklađujem fakultet i bavljenje muzikom, zbog velike ljubavi prema muzici uspevam sve da uskladim, sve se može kad se hoće! A naravno i zbog velike ljubavi prema fakultetu... :) Ušestvovao si u takmičarskom programu “Ja imam talenat”, kaži nam da li si odlučio sam da se prijaviš ili je ipak neko „umešao prste“?

Ne, nisam se sam prijavio, to je bila ideja moje drugarice. Ona me je i prijavila.

Da li si zadovoljan svojim učešćem i da li bi opet učestvovao u sličnom programu?

Izuzetno sam zadovoljan, prošao sam u polufinale, to je veliki korak za moj dalji rad i zaista jedno lepo iskustvo. A što se tiče ponovnog učešća u nečemu sličnom, trenutno imam druge planove, radili smo humanitarni koncert u Kraljevu prošlog vikenda, koji je odlično prošao i najverovatnije će biti još koncerata takvog tipa.

Kako su reagovali tvoji prijatelji i porodica na učešće u “Ja imam talenat”?

Prijatelji su oduševljeni, velika su mi podrška, kako u mom poslu tako i na fakultetu.

Takođe i porodica mi je velika podrška, to je veoma bitno.

Poslovna ekonomija, III godina

Da li si razmišljao da nastaviš da se baviš glumom?

Stefan Lukovic

Bavim se muzikom od malih nogu, sviram tri instrumenta, klavir, gitaru i bas gitaru.

Od srednje škole sviram po kafićima. Bavio sam se i glumom u periodu osnovne i srednje škole, profesor mi je bio Mika Aleksić. Trenutno radim kao studijski muzičar i snimam za sebe i za druge.

Kažeš prijatelji su ti podrška i na fakultetu, da li ti pomažu oko ispita?

Naravno da su tu kada mi zatreba pomoć, nedavno su mi pomagali oko upravljačkog računovodstva, a nadam se uspehu i u junskom roku.

Junski rok će brzo proći, bliži se leto, da li ćeš ići negde na letovanje?

Verovatno ću raditi celo leto posle ispitnog roka, ali ne žalim se, volim to da radim.

Za kraj, neka tvoja želja za budućnost?

Jednog dana bih želeo da izdam solo album i krupnim koracima idem ka tome! pripremila: Nataša Popić 59

dizajn: Ivana Antović

Za vas su pisali: Dušan Borovčanin

Jelena Stevanović

II godina, turizam i hotelijerstvo

II godina, poslovna ekonomija

Zina Vukin master, poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu

Marija Lozančić II godina, informatika i računarstvo

Aleksandra Stojanović

Marko Petrović

III godina, poslovna ekonomija

III godina, turizam i hotelijerstvo

Nataša Popić

Stefan Perišić

III godina, poslovna ekonomija

master, poslovna ekonomija

Časopis studenata Univerziteta Singidunum

jun 2012.

Dragana At anasov

Anja Vukojičić

Dragana Atanasov

IV godina, turistički menadžment

III godina, marketing i trgovina

Nikola Karapandžić

Vesna Tešić

II godina, turizam i hotelijerstvo

IV godina, marketing i trgovina

Prijatelji časopisa: Jovan Marinković master, poslovna ekonomija

Po preporuci Zine Vukin - tekst: “Sommelier”

Vlada Stojanov

asistent direktora obuke Udruženja sommeliera Srbije - “SERSA”

Ivan Ivanovic

Po preporuci Sanje Peruničić (IV godina, turistički menadžment) - tekst: “Seoski turizam - Značaj za lokalni razvoj”

II godina, turizam i hotelijerstvo

projektni menadžer u organizaciji GIZ

Ivan Ivanović

Branislav Milić