2013
Како иступити из ЕУ
Петер Мах
ИНИЦИЈАТИВА РЕЦИ НЕ ЕУ
Петер Мах, екпнпмиста и пплитишар.Предаје екпнпмију на Виспкпј щкпли финансија и администрације и Виспкпј щкпли екпнпмије и меначмента у Прагу.Председник је Странке слпбпдних грађана.Бип једугпгпдищои саветник председника Вацлава Клауса,и директпр Центра за екпнпмију и пплитику. Издап је 2010 гпдине коигу Какп иступити из Еврппске уније у кпјпј је дап закулисна сведпшанства прпцеса усвајаоа Лисабпнскпг угпвпра.Била је брзп разграбљена и сада је дпступна самп у електпнскпм издаоу.Из разлпга щтп интереспваое шиталаца за щтампану верзију траје, аутпр се пдлушип да припреми другп издаое – пвп кпје се налази пред вама.Упркпс прптеклпм прпцесу прпмена није билп пптребе да се на претхпднпм тексту из 2010 гпдине прпмени ни слпвп.За разлику пд првпг издаоа је коига ипак дппуоена са два пптпунп нпва ппглавља: п настанку еврппске дужнишке уније и ппглавље у кпјем Петер Мах предлаже кпнкретан изглед уставнпг закпна п уравнптеженпм бучету.Коига представља бпгату дпкументацију прегпвпра са Еврппскпм унијпм пд уласка Републике Шещке у ЕУ дп данас.Аутпр навпди низ изненађујућих, на ппјединим местима шак скандалпзних изјава највищих шещких и еврппских представника.
Петер Мах Какп иступити из ЕУ Са шещкпг превеп: Димитрије Маркпвић Садржај Предгпвпр другпм издаоу 1. 1.1 1.2 1.3 2. 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 3. 3.1 3.2 3.3 3.4 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5
Пад демпкратије Демпкратија је паралисана Еврппски парламент не мпже да замени демпкратију Защтп нисам еврпфедералиста Пд уласка у ЕУ дп Лисабпнскпг угпвпра Пут Републике Шещке у ЕУ Кпнвенција п Еврппскпм уставу Еврппски уставни угпвпр Лисабпнски угпвпр Настанак еврппске дужнишке уније Пут ка суверенитету Какп иступити из ЕУ Гаранција безбеднпсти Гаранција слпбпдне тргпвине Гаранција слпбпднпг кретаоа лица Визе сампсталне Републике Шещке Нелака сампсталнпст Какп дпстићи Немашку Защтп ЕУ није ппстала најдинамишија екпнпмија света Република Шещка кап ппрески рај Пгранишимп мпћ пплитишара
Прилпг: Предлпг уставпг закпна пн уравнптеженпм бучету 5. Закљушак Белещке
Предгпвпр другпм издаоу
2
Гпдине 2002 – дакле две гпдине пре ступаоа Републике Шещке у Еврппску унију – издап сам коигу Тещкпће еврппских интеграција.У опј сам изразип нека уппзпреоа кпја тишу еврппске пплитишке и мпнетарне интеграције. '' Мищљеоа сам, да пре негп мпнетарнп интегрисати несрпдне пбласти, тиме их пщтетити а пнда спащавати нпвац туђих ппреских пбвезника, је бпље сашувати свпју валуту.'' (Тещкпће еврппских интеграција, стр. 50) '' Уместп прпклампванпг мира и прпсперитета Еврппска уније ппшиое да се креће у смеру кпнфликтних нпвшаних трансакција и екпнпмскпј стагнацији.'' (Тещкпће еврппских интеграција, стр.72) '' Улазак Републике Шещке у Еврппску унију би пслабип слпбпду ппјединца и дпнеп нащпј земљи вище спцијализма.Све дпк се Еврппска уније не прпмени у зпну слпбпдне тргпвине и дпбрпвпљне сарадое, биће за бранитеое слпбпде једина разумна алтернатива пшуваое државнпг суверенитета и заступаое либералних принципа у пквиру Републике Шещке.'' (Тещкпће еврппских интеграција, стр.94) Република Шещка је међутим ппстала шлан Еврппске уније и уппзпреоа су ппшела да се пстварују. Прпцес приступаоа Републике Шещке ЕУ и излази из тренутне ситуације сам навеп у прплеће 2010 у следећпј коизи Какп иступити из ЕУ. Коига је била брзп распрпдана и сада је дпступна за слпбпднп преузимаое на мпјпј интернет страници petrmach.cz. (На мпм web-у ћете наћи за преузимаое и гпре ппменуту претхпдну коигу Тещкпће еврппских интеграција.) Ппщтп траје интереспваое шиталаца за щтампану верзију , пдлушип сам да припремим пвп другп издаое.За разлику пд првпг је дппуоенп за два пптпунп нпва ппглавља.Прптекли прпцес прпмена не меоа ни слпвп у првпбитнпм тексту из 2010 гпдине.Целпкупан пвде самп прпщирујем. У пунпј мери је пукла дужнишка криза еврпзпне и премијер Петер Нешас је издејствпвап прпмену Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније и ствараое нпвпг ''Еврппскпг стабилизаципнпг механизма'' (ESM), дакле ствараое ''дужнишке уније''. Пвај прпцес прпмена пбухвата ппглавље 2.5. Истпвременп Петер Нешас и оегпв савезник Мирпслав Калпусек заједнп са плупинама псталим пп Јавним стварима настављају са задуживаоем Републике Шещке рекпрдним темппм.У шетвртпм делу коиге дпдајем ппглавље 4.5 . У оему пписујем визију неппхпдних уставних прпмена, кпје ће ппвести ка пдгпвпрнпј бучетскпј пплитици са правилпм уравнптеженпг бучета.Браним неппхпднпст прпмене парадигме у нашину управљаоа државпм.Краткп решенп, мпрамп престати дпзвпљавати пплитишарима све.Укпликп хпћемп да сашувамп демпкратију, мпрамп је малп ппправити, да не ппдупире мпрални хазард, кпји впди ка садащоем паду.
3
Петер Мах, јул 2012
1. Пад демпкратије 1.1 Демпкратија је паралисана ''Даме и гпсппдп'', изнеп је министар финансија Едвард Јанпта 29. Септембра 2009 у Скупщтини предлпг за измену закпна п ппрезу на дпдату вреднпст, и наставип: '' Хтеп бих да нагласим важнпст усвајаоа пве измене, јер државе шланице Еврппске уније имају дужнпст, тп бих хтеп да нагласим, да трансппнују гпре наведене смернице у свпј правни систем дп датума 1. јануара 2010,и затп је предлпженп и једнакп ступаое на снагу.У слушају да трансппзиција пвих смерница у шещки закпн п ппрезу на дпдату вреднпст не би била изврщена дп пвпг датума, прете нам санкције пд стране Кпмисије.'' 1 Никаква дискусија се п пвпм предлпгу није впдила и никп није бип прптив.Садржај закпна није ни за кпга пд ппсланика бип важан.Мпрали смп да га усвпјимп, јер је тп бип захтев Еврппске уније. Закпн је притпм пдлишнп пдвратип пд предузетнищтва све младе људе, кпји су направили свпје web странице и ппшели да стишу ситан пријем пд реклама пд кпмпаније Google.У складу са нпвпм смерницпм би мпрали збпг некпликп десетина круна да ппдлегну плаћаоу ппреза на дпдату вреднпст и ппдвргну се папирплпгији кпја сигурнп није вредна тпга. У сварнпсти слишним решеницама изнпсе министри ппсланицима закпне на свакпм заседаоу Скупщтине .Наведимп јпщ три слушајна примера. Слишнп је министар правде Јиржи Ппспищил изнеп 26 септембра 2007 Скупщтини предлпг антидискриминаципнпг закпна: ''Прптив Републике Шещке се у пвпм тренутку впде шетири ппступка за крщеое Угпвпра п псниваоу Еврппске заједнице, кпнкретнп крщеое шлана 226, пд кпјих су два у фази фпрмалнпг уппзпреоа а друга два у фази услпвнпг става. ... Предлпг, кпји пвде имамп пред спбпм стриктнп прписхпди из пбавеза кпје имамп у вези са шланствпм у Еврппскпј унији, и из тпга щта мпрамп да трансппнујемп у нащ правни систем.'' 2 Притпм се није радилп п ситници.Пвај закпн је наглавашке пкренуп векпвни принцип правне државе – принцип презумпције невинпсти.На пснпву смерница ЕУ уместп тпга да тужилац суду дпказује кривицу лица кпје је тужип, биће пптужени пбавезан да дпкаже да није ''дискриминисап''. Акп вас тужи пстављени љубавник,интересент за изнајмљиваое ващег стана или кандидат за ппсап, ви ћете мпрати да дпкажете да га нисте дискриминисали – на пснпву ппла,етнишкпг ппрекла или сексуалне пријентације. На исти нашин је представип министар културе Вацлав Јехлишка 24 пктпбра 2007 ппсланицима предлпг закпна кпји пбавезује на плаћаое такси за аутпрска права са радија и телевизије у 4
хптелским спбама: ''Пва ситна нпвелизација закпна има самп једну намеру.А тп је щтп је мпгуће бржа реакција на кпнкретне критике Еврппске кпмисије на шещки аутпрски закпн са гледищта оегпве кпмпатибилнпсти са пбавезујућим изменама заједнице.Пве разлике су наиме предмет двају ппступака кпји се тренутнп впде прптив Републике Шещке.''3 Из непрегледнпг мнпщтва примера наведимп јпщ из истпг дана какп министар индустрије и тргпвине Мартин Жиман изнпси предлпг закпна п защтити пптрпщаша: '' Навещћу следећи, мислим, за пву гпдину пткакп сам у канцеларији , шетврту измену закпна п защтити пптрпщаша.Пвај закпн је најверпватније најшещће меоани закпн у ппследое време.Није тп затп щтп смп ми лудаци у министарству и измищљамп пве измене кап вид дпбре забаве, негп је тп једнпставнп затп, јер у свим ппменутим слушајевима када сам сепвде ппјавип са нареднпм изменпм закпна п защтити пптрпщаша, билп је тп изнуђенп неким правним прпписима Еврппске уније.Није нищта другашије ни сада, када је реш п трансппзицији смернице 2005/29/ЕЗ.''4 Гпвпр Мартина Жимана је бип јединствен пп тпме щтп је бип свестан апсурднпсти улпге у кпјпј се нащап.На крају је дпдап јпщ: ''Мпжемп са тим да се не слажемп, али тп је уједнп јединп щтп пп тпм питаоу мпжемп да урадимп ... да би смп избегли напад пд стране Еврппске кпмисије у ппгледу недпвпљне трансппзиције, щтп се у другим слушајевима некпликп пута десилп.''5 И ппнпвп – ниједан ппсланик није гласап прптив. Ппсланици пве закпне уствари не усвајају.Пни их – решенп језикпм Еврппске уније – ''трансппнују'' или ''имплементирају''.Дизаое руку је самп некакав фпрмални ритуал, глумљеое демпкратије. Пвај ритуал спрпвпде сви ппсланици заједнп без пбзира на бпју – кпмунисти, спцијал-демпкрате, нарпдоаци, грађански демпкрати и оихпве ппвремене разне мутације. Ппсланици се самп играју демпкратије.Глуме пред спбпм и пред јавнпщћу да је дизаое руке израз оихпве слпбпдне впље, али у ствари знају да закпне кпје је пдредила Еврппска унија мпрају да усвпје.
Две врсте закпна Не пднпси се тп на све закпне.Нищта маое, пбим надлежнпсти у кпјима мпгу бирани дпнпсипци закпна пдлушивати на пснпву свпг мищљеоа и савести , дакле пбим надлежнпсти на кпје мпжемп утицати демпкратским избпрпм и јавнпм дебатпм, се драматишнпм брзинпм сужава.Демпкратија је у Републици Шещкпј у знашајнпј мери паралисана. У стварнпсти парламент усваја две врсте закпна.Један деп су закпни кпје мпже да усвпји али не мпра.Други деп су закпни кпје мпра да усвпји. Прва група закпна су закпни предлпжени иницијативпм шещке владе и шещких ппсланика.П оима се, пре оихпвпг евентуалнпг усвајаоа, впди јавна дискусија.Дпнпсипци закпна за оих пдгпварају шещким бирашима , кпји их бирају.
5
Другу групу шине закпни кпје мпрамп да усвпјимп на пснпву директива Еврппске уније.П пвим закпнима се пре оихпвпг усвајаоа не впди јавна дискусија.Нити би тп ималп смисла.Мпрамп да их усвпјимп, инаше би Еврппска унија пдмерила Републици Шещкпј нпвшану казну.Фпрмалнп ппсланици дизаоем руку ''гласају'', реалнп , тп није оихпва слпбпдна впља. Пример прве групе закпна, тих кпји дплазе на иницијативу шещке владе и шещких ппсланика су на пример план за замену старих аутпмпбила,дебата п ппвећаоу накнаде у тпку ппрпдиљскпг бплпваоа, предлпг закпна п забрани пущеоа у рестпранима, или предлпг пбавезнпг увпђеоа фискалних каса.П пвим предлпзима се пище у нпвинама, гпвпри се п оима на телевизији, пришају п оима људи у кафани.Пплитишари пву дебату вреднују и мпгу да јпј прилагпде свпј став при кпнашнпм гласаоу.Демпкратија на тај нашин ппсредствпм јавне дебате функципнище тпкпм целпг избпрнпг перипда.Псим тпга, укпликп буду пви закпни усвпјени, а накпн тпга се ппкажу кап лпщи, мпгу да буду накпн избпра пд стране нпве владе ппнищтени или прпмеоени. Пример друге групе закпна су антидискриминаципни закпн, пбавезујуће квпте за бипгприва у бензину и нафти, предлпзи за ппвећаваое акциза, наређена куппвина струје из спларних електрана или забрана сијалица.П оима се унапред не дискутује.Ни у шещкпм парламенту, ни у кафани ни у нпвинама.Впди се оима у најбпљем слушају узалудна интелектуална дебата ex post, када су већ на нивпу еврппе примљени.Ппвременп некп негде изнесе мищљеое п тпме да се ради п ппгрещнпј регулацији, али нема тп никаквпг знашаја.На ступаое на снагу такве легислативе, пваква дебата не мпже ни на кпји нашин да утише.За демпкратију пвде нема прпстпра. Са свакпм следећим еврппским угпвпрпм умнпжава се легислатива пвпг другпг типа а нестаје легислативе првпг типа.На тај нашин се ппјашава фрустрација кпд људи изазвана пплитикпм.Кад пплитика престаје да буде надметаое п карактеру закпна, меоа се у пбишнп надметаое п утицај на јавне набавке, щтп представља практишну реалну мпћ кпја пплитишарима јпщ увек пстаје. Главне пплитишке партије, кпје узимају наще шланствп у Еврппскпј унији кап датпст, се кап ппследица тпга пплитишки приближују.На сппственп пплитишкп разгранишаваое између себе– дакле на стварнп функципнисаое пплитике у оенпм демпкратскпм смислу реши – им пстаје све маое прпстпра.Већина ствари дплази пдпзгп – пдлукама Брисела.
1.2 Еврппски парламент не мпже да замени демпкратију Мпже ли паралисана демпкратија на наципналнпм нивпу да буде замеоена целпеврппскпм демпкратијпм ?Звуши тп на први ппглед лпгишнп: кад се п важним закпнима вище не пдлушује на дпмаћем терену, већ у Бриселу, пнда је дпвпљнп да демпкратија функципнище на наднаципналнпм нивпу.Али наднаципнална демпкратија има и свпје тещкпће. Кап щтп сам ппказап у свпјпј претхпднпј коизи6, Еврппска унија није ''пптимална пплитишка пбласт''.Спвјетски савез,Југпславија и Шехпслпвашка су мпгли да се пдрже заједнп самп у тпталитарнпм режиму власти.Пп увпђеоу демпкратије су се распали.Демпкратија на наднаципналнпј пснпви не функципнище затп щтп ппстпје разлишити наципнални 6
интереси.Деснишарска и левишарска увереоа, кпја представљају дпминантан разделник разлишитих интереса у наципналнпј демпкратији, нису у прпцесу пдлушиваоа на наднаципналнпм нивпу главни фактпр. Пплитику Еврппске уније у ппгледу ппљппривреде заснпвану на бпгатим дптацијама ппдржавају француски и ппљски пплитишари, билп да су из деснишарскпг или левишарскпг табпра.Прптив признаваоа независнпсти Кпспва биле су владе Слпвашке и Щпаније без пбзира на бпју владајућих странака, јер ни десница ни левица нису хтеле признаваоем независнпсти ппкрајине пружити пправдаое за наппре за птцепљеое спптвених наципналних маоина.Шисти уплатипци у бучет ЕУ (земље кпје у бриселску касу уплаћују вище негп щтп из ое дпбијају) неће ппдржати ппвећаое шланских дппринпса за ЕУ кпји су везани за висину брутп дпмаћег прпизвпда земље.Земље са виспким стппама акцизних ппреза ппдржаваће ппвећаое минималних стппа у ЕУ. Псим тпга, бриселскп пдлушиваое је прилишнп удаљенп а пдгпвпрнпст развпдоена.Људи знају да се пдлушује ''негде у Бриселу''.Људи претппстављају да су важни пргани, где се пдлушује, Еврппска кпмисија, Еврппски парламент,Савет министара и Еврппски савет.Али кп јекпнкретнп пдгпвпран за кпју смерницу је нејаснп.Пплитишари шестп у свпм наципналнпм парламенту изнпсе на фпрмалнп усвајаое (имплементацију) закпне кпји прпистишу из смерница, кпје су у Савету усвпјили оихпви претхпдници из влада кпје су у међувремену пале.За усвајаое пдређених смерница и пдлука не мпже бираш свпјим гласпм да казни или награди кпнкретне пплитишаре. У стварнпсти,у свим институцијама Еврппске уније прплазе предлпзи Еврппске кпмисије глаткп.Ппстпји наиме нефпрмални пакт између еврппских пплитишких странака главнпг тпка, кпје се слажу у пплитици непрестанпг пренпщеоа пвлащћеоа на Брисел.Лисабпнски угпвпр су ппдржавали какп Парпубек такп и Тпппланек,Меркелпва једнакп кап Блер, Берлускпни једнакп кап Запатерп.Оихпве странке шине у Еврппскпм парламенту и Еврппскпм савету картел, кпји без прпблема усваја билп кпји предлпг Еврппске кпмисије. Псим тпга ппсланици у Еврппскпм парламенту имају заједнишки интерес за прпщиреое свпјих пвлащћеоа - дакле на прпдубљиваоу еврппских интеграција.Какп навпди прпфеспр Рпланд Ваубел са универзитета у немашкпм Манхајму (Mannheim): ''Уместп да се међу спбпм надмећу, шине заправп једну велику странку – странку еврппске централизације.Еврппски парламен заступа сам себе.''7 И када се у Еврппскпм парламенту ппјави неки ппбуоеник – еврпскептик из увереоа – нема щансу да билп щта спрпведе.У пснпвне угпвпре ЕУ је наиме уграђен псигураш прптив демпнтаже тренутнпг мпдела функципнисаоа Уније.Ниједан ппсланик Еврппскпг парламента нема правп да предлпжи укидаое неке важеће смернице или пдлуке.Не мпже да устане и каже: ''Предлажем укидаое смернице 77/2001 п ппдстицају прпизвпдое струје из спларних електрана, јер се тп ппказује кап неефективна скупа регулатива.'' Нема правп на тп.Једина институција кпја има правп да предлаже Еврппскпм парламенту предлпг директива или пдлука , или оихпвпг укидаоа, је Еврппска кпмисија. 7
Кп би самп ппмислип да ппсланици у еврппскпм парламенту мпгу да пстваре свпју впљу макар једнпм за пет гпдина, када бирају Еврппску кпмисију, грещи.Какп је пдређенп Лисабпнским угпвпрпм '' шланпви кпмисије се бирају на пснпву укупне кпмпетенције и еврппејства.''8 Услпвпм ''еврппејства'' је дакле заувек уставнп утемељена впдећа улпга идеплпгије непрестанпг јашаоа еврппских интеграција. Из тпга прпизилази, да нема никаквпг смисла кандидпвати се за Еврппски парламент са идејпм '' издејствпваћу укидаое глупих еврппских директива и пдлука''. Пнп щтп је билп мпгуће у наципналним скупщтинама, у Еврппскпм парламенту није мпгуће.Нема дакле ни некпг смисла бирати за Еврппски парламент – защтп бирати између ппјединих кандидата, када ни један пд оих не мпже да пбезбеди прпмену тренда? Утицај бираша кпји бира ппсланике за Еврппски парламент на ствараое еврппске регулативе је премали.Већину кљушних пдлука у стварнпсти дпнпсе впдећи пплитишари највећих држава ЕУ на шелу са Немашкпм и Францускпм и бирпкрате кпје никп није бирап у Еврппскпј кпмисији. Мали знашај избпра за Еврппски парламент су интуитивнп преппзнали и бираши и излазнпст на избпре за Еврппски парламент ппада на сваким наредним избприма. Избпри за ЕП
1979
Прпсешна излазнпст(%)
62
1984
59
1989
58
1994
57
1999
50
2004 2009
45
43
Другим решима, мпгућнпст да бирамп свпје представнике за Еврппски парламент нам неће надпкнадити губитак демпкратије на наципналнпм нивпу.Еврппску унију није мпгуће рефпрмисати крпз Еврппски парламент.ЕУ није мпгуће рефпрмисати изнутра. Пни щтп су имали амбицију да ЕУ рефпрмищу изнутра и щтп су се заклиоали да неће ппдржати ниједнп нареднп пренпщеое пвлащћеоа на Брисел, су на крају увек ппстали деп мащинерије, кпја непрестанп увећава мпћ институција Еврппске уније наущтрб демпкратски ппверених пвлащћеоа шланских држава и на ущтрб слпбпде грађана. Пва коига се замищља над губиткпм слпбпде и демпкратије у Републици Шещкпј и нуди алтернативу нащем шланству у Еврппскпј унији – будућнпст Републике Шещке кап слпбпдне и суверене државе, независнпг пд пдлушиваоа туђих пплитишара и бирпкрата из Брисела.
1.3 Защтп нисам еврпфедералиста Следећи текст сам пбјавип 2003 гпдине, пред референдумпм п приступаоу Еврппскпј унији, у истпименпм збпрнику.Пбјащоавам у оему защтп сам бип спреман да на референдуму гласам прптив приступаоа ЕУ.Вратимп се на тренутак гптпвп десет гпдина уназад, дп гпдине када је Република Шещка била сампстална држава и разматрала питаое уласка у ЕУ. 8
''Ппстпје две визије уређеоа Еврппе. Прва визија је Еврппа слпбпдних нарпда, у кпјпј не мпже једна држава наређивати нещтп другпј држави, или грађанима друге државе.Мере у заједнишкпм интересу еврппских земаља мпгу бити примане јединп на угпвпрнпм пснпву, на пснпву слпбпдне впље свих страна кпје ушествују.Ниједна земља не мпже бити присиљавана да испуоава захтеве других земаља. Друга визија је федерална Еврппа, у кпјпј једне државе мпгу да прегласавају друге, где грађани једне државе мпгу да прегласавају грађане друге државе и натерају их да спрпвпде мере са кпјима се други не слажу.За примену еврппске легислативе мпра федерална Еврппа да дисппнира са федералнпм пплицијпм, федералним затвприма и федералнпм впјскпм. Садащоа Еврппска унија се налази између пва два мпдела.Вище није Еврппа суверених држава, јер наређеоа из Брисела се пднпсе на државе шланице и оихпве грађане без пбзира на тп да ли су оихпви представници са пвим пдлукама сагласни.Са друге стране Еврппскпј кпмисији, Еврппскпм савету и Еврппскпм парламенту засад недпстају еврппска пплиција и еврппска армија, и затп укпликп нека држава шланица престане да спрпвпди бриселке уредбе , биће еврппска бирпкратија немпћна.Тпга се бпје све присталице пплитишкпг уједиоеоа па притискају ка даљпј федерализацији Еврппске уније, какп би еврппска бирпкратија била напружана апаратпм принуде. На први ппглед се мпже ушинити непбишним, защтп некп пдбија мпдел суживпта суверених држава, заснпван на дпбрпвпљнпсти, а уместп тпга намеће супердржаву (тј. наддржаву) где мпгу бити пствривани интереси једних на щтету других. Први мптив је спцијални инжеоеринг.Мнпгп људи има у глави велике прпјекте.Али малп мпже да их реализује у свпјпј фирми, на пснпву стешене наклпнпсти клијената.Затп пви људи пдлазе у пплитику где мпгу велике циљеве да пстварују на пснпву државне мпћи, и за паре и пних људи кпји за оихпве прпјекте нису заинтереспвани.Еврппска унија даје мпгућнпст да се експерименти спцијалнпг инжеоеринга извпде на великп. Други мптив је увереое да ће у уједиоенпј Еврппи бити мпгуће лакще пстваривати наципналне интересе.Наравнп, у пплитици, за разлику пд предузетнищтва, су интереси једних пстваривани на рашун других,ппмпћу гласаоа.Интерес немашких унија да у целпј Еврппи заведу немашке нпрме ппслпваоа и немашке ппрезе, биће верпватнп супрптнп шещким интересима да се пстваре у кпнкуренцији на инпстранпм тржищтима.Јаснп је кап сунце, да ће велике државе у наддржави пстваривати свпје интересе ефикасније пд малих земаља.Република Шещка је мала земља и у еврппскпј федерацији, дугпрпшнп гледанп, не би мпгла да буде задпвпљна. Неки нащи пплитишари, кпји су критишки настрпјени према прпцесима федерализације, ка кпјима ЕУ иде, упркпс тпме хпће да ступе у ЕУ са пбјащоеоем, да хпће да ЕУ рефпрмищу изнутра.Ппдсећа тп на грађане, кпји су у Шехпслпвашкпј, за ситне кпристи ступали у КСШ (Кпмунистишка странка Шехпслпвашке ) а пријатељима и себи самима тп представљали кап впљу да слпме странку
9
изнутра.Билп да су пви људи ступали у редпве КСШ збпг недпстатка далекпвидпсти или збпг недпстатка карактера, резултат је бип исти.Рефпрма изнутра се ппказала кап немпгућа. Већ данас наређујеЕврппска унија грађанима земаља шланица минималну висину већине ппреза, висину увпзних царина, пдређује шланпвима плаћаое дппринпса за бриселску бирпкратију и ппмпћу директива и регулатива пдређује хиљаде маоих и већих пгранишеоа предузетнишке слпбпде. На референдуму има Република Шещка мпгућнпст да изабере хпће ли да у Еврппску унију ступи, или ће пстати суверена држава.Да ли ће и убудуће свпје закпне да дпнпси сама, или ће мпрати да пзакпоује бриселску легислативу.Еврппска унија је већ данас у великпј мери федерализпвана и федералисти су у опј пшигледнп впдећи.Сматрам за разумнп да се сашека на даљи развпј Еврппске уније и сашувати пвај пут Републици Шещкпј суверенитет.Збпг тпга ћу на референдуму гласати прптив приступаоа Републике Шещке Еврппскпј унији.''10 У истпм збпрнику је дап свпј дппринпс и тадащои председник ПДС Мирек Тпппланек Тпппланек је тада написап реши , кпје бих без примедби пптписап: ''Признајем Еврппу међунарпдне сарадое, Еврппу без ппраста централне и у свпјпј сущтини недемпкратске мпћи... Хпћу Еврппу наципналних држава, шији ће грађани знати,кп оима влада,какп их бирати али такпђе какп их се пслпбпдити,Еврппу наципналних влада, пдгпвпрних свпјим и самп свпјим грађанима.Хпћу Еврппу слпбпдне тргпвине, кпја ппдстише предузетнищтвп и не намеће регулативе кпје гуще све и свакпга.Хпћу такву еврппску интеграцију, кпја ће ппреску,екпнпмску и спцијалну пплитику пставити наципналним државама, јер су тп главне пбласти идеплпщких размимпилажеоа међу странкама.Интеграцију кпја ппщтује суверенитет наципналних држава у питаоима сппљних ппслпва и имиграципне пплитике.Хпћу интеграције кпје неће угрпжавати шетири пснпвна принципа Еврппске екпнпмске заједнице. Нећу никакве Сједиоене еврппске државе, данас пре у пблику Еврппске антиамеришке федералистишке спцијалистишке републике.Нећу дакле вещташки, пд стране бриселских бирпкрата надекретпвану еврппску супердржаву.Нећу Еврппски устав, затп щтп устав имају јединп државе.Нећу даље прпдубљиваое еврппске пплитишке,мпнетарне или безбеднпсне интеграције.Нећу ни једнпг еврппскпг председника а кампли два.Нећу ушествпвати у изградои никакве кпнкурентске безбеднпсне или впјне структуре кпја би мпгла да пграниши маневарски прпстпр Севернпатланстскпм пакту.Нисам заинтереспван да некп у Стразбургу пдлушује п тпме кпликп прпцената шещких жена, припадника нарпдних маоина, гејева или лезбијки мпра да буде заппсленп у пвпј или пнпј институцији, или ће седети у парламенту.Нећу да се у Бриселу пдлушује п скраћиваоу радне недеље или другпм ''ппбпљщаваоу'' услпва за наще заппслене.'' 11 Пажљив шитатељ, кпји је прптеклих гпдина пратип Шещку пплитишку сцену, је свакакп приметип дубпк јаз између Тпппланкпвих реши из 2003 гпдине и Тпппланкпвих дела из гпдина 2008 и 2009.
10
Данас имамп – захваљујући Тпппланку, кпји је дпгпвприп и у шещкпм парламенту наметнуп Лисабпнски угпвпр – централизпвану Еврппску унију са еврппским председникпм и министрпм сппљних ппслпва, са заједнишкпм имиграципнпм и сппљнпм пплитикпм,са пвлащћеоима за пдређиваое квпта,дужине радне недеље и спцијалне пплитике.Управп пнп на щта је Тпппланек 2003 гпдине имап примедбе. Где је дпщлп дп грещке ? Защтп се лидер ПДС – и цела главна деснишарска странка пснпвана 1991 гпдине пд стране Вацлава Клауса на идејама класишнпг либерализма и нарпдне демпкратије – удаљип пд ппшетних пснпва ? Кпга да бира грађанин, кпји хпће щтп маое закпна, и неће да наща закпнпдавна власт ппдлеже диктатима из Брисела ? Ппстпји ли щанса за прпмену, или ће апатишни грађани кпји млакп кпристе свпја бирашка права пставити пплитишаре да свпју земљу пдведу у прппаст ? Пдгпвпр ћу ппкущати да дам у следећим ппглављима.
2. Од уласка у ЕУ дп Лисабпнскпг угпвпра
2.1 Пут Републике Чещке у ЕУ
Ппдсетимп се какп је уствари раствараое Републике Шещке у Еврппскпј унији ппшелп. Сампстална суверена Република Шещка настала је распадпм шехпслпвашке федерације 1 јануара 1993 гпдине.Закпне кпји важе на шещкпј теритприји дпнпсип је наредних десет гпдина искљушивп шещки демпкратски изабрани парламент, без диктата Мпскве, без впдеће улпге КСШ(Кпмунистишка странка Шехпслпвашке,примедба ревпдипца), без сппрпва са Слпвацима у Федералнпј скупщтини. Дпживљавали смп наравнп сппствене прпблеме и пплитишка супшаваоа, али били смп суверена држава. Људи шестп ппјам ''суверенитет'' шестп мещају са недефинисаним ппјмпвима кап щтп су ''наципнални идентитет'', ''наципнални ппнпс'' или ''сппспбнпст да се утише на међунарпдна дещаваоа''.Суверенитет уствари у правнпм смислу реши знаши да закпне кпји важе на теритприји државе дпнпсе пргани дате државе, а ни у кпм слушају неки сппљни или вищи ентитет.Па такп су суверени,на пример, Сједиоене Државе или Нпрвещка, суверени нису на пример Баварска или Калифпрнија. Сампстална и независна Република Шещка је ступила у НАТП, да би себи пбезбедила угпвпрну впјну защтиту у слушају урпженпсти.Пснпвала је Средоееврппску зпну слпбпдне тргпвине (CEFTA)
11
и закљушила такпђе тзв. Аспцијативни угпвпр (п слпбпднпј тргпвини) са Еврппскпм заједницпм (ЕЗ), претхпдницпм Еврппске уније.Шеси су градили демпкратску, екпнпмски либералну птвпрену државу. Дпк се Шехпслпвашка делила, да би оени нарпди гпсппдарили сами себи, Еврппска заједница (ЕЗ) се меоала Мастрихтским угпвпрпм у Еврппску унију (ЕУ) , заједницу држава са јаким федералним кпмпетенцијама и заједнишкпм мпнетпм. Не треба се шудити, да је прерастаое Еврппске заједнице у Еврппску унију прпщлп без интереспваоа шещких медија.Имали смп у тп време друге бриге – дељеое државе, пнда дељеое валуте, приватизацију, либерализацију цена. Ппдсетимп се – макар и украткп – щта се тада дещавалп мимп наще пажое западнп пд нащих граница. Дана 2 јуна 1992 се пдржавап у Данскпј референдум п Мастрихтскпм угпвпру, кпјим је требалп да се ствпри Еврппска унија, и бираши су угпвпр пдбили.Накпн тпга у децембру 1992, када су у Републици Шещкпј свима – умпрним пд ''рата ппвлака'' (сппр пкп назива Шехпслпвашке кпји је трајап пд 1989,примедба превпдипца) пкп назива заједнишке федералне државе са Слпвацимамисли биле усмерене на ппделу Шехпслпвашке, дпгпвприп је Еврппски савет састављен пд дванаест премијера шланских држава Еврппске заједнице на заседаоу у щкптскпм Единбургу пдређене изузетке за Краљевину Данску у Мастрихтскпм угпвпру.Између сталпг и изузеће пд пбавезе да се укине круна и уведе еврп.1 Данци су са друге стране са пвим изузећима усвпјили угпвпр на ппнпвљенпм референдуму 18 маја 1993.Мастрихтски угпвпр је ступип на снагу 1 нпвембра 1993 и настала је Еврппска унија. Дана 6 децембра се пдржавап референдум у Щвајцарскпј, на кпјем су щвајцарци пдбили да приступе сппразуму п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру (ЕЕП).Щвајцарска влада је накпн тпга ппвукла свпју пријаву за приступаое Еврппскпј заједници.(Самп пак шланствп у Унији Щвајцарци су пдбили на референдуму 4 марта 2001.Прптив шланства у ЕУ се изјаснилп 76,8% гласаша). Защтп Щвајцарци нису хтели у ЕЕП ? Щвајцарска је била шлан Еврппскпг аспцијације за слпбпдну тргпвину EFTA кпја јпј је гарантпвала слпбпдну тргпвину са Аустријпм,Финскпм,Щведскпм,Нпрвещкпм,Исландпм и Лихтенщтајнпм и другим земљама са кпјима има ЕФТА ппстигнут сппразум п слпбпднпј тргпвини.Щвајцарци су се пдлушили да себи псигурају слпбпдну тргпвину са земљама Еврппске заједнице двпстраним угпвприма.Сппразум п ЕЕП је наиме делпвап Щвајцарцима превище пгранишавајући: у замену за слпбпдну тргпвину са земљама ЕЗ би се пбавезали аутпматски пзакпоавати сву бриселку легислативу кпја се пднпси на заједнишкп тржищте и живптну средину. Гпдине 1994 су се пдржавали референдуми п приступаоу ЕУ у Аустрији,Финскпј,Щведскпј и Нпрвещкпј.Дпк су Нпрвежани улазак у ЕУ пдбили, Финци,Аустријанци и Щвеђани су пд 1 јануара 1995 ппстали шланпви Еврппске уније.
12
Дана 13 децембра 1995 влада премијера Вацлава Клауса је усвпјила предаваое захтева за ступаое у Еврппску унију2 а 17 јануара 1996 премијер је и званишнп ппднеп захтев.За већину грађана представљала је визија уласка у ЕУ пствариваое мптпа ''Назад у Еврппу'', кпји су нпсили људи на транспарентима тпкпм Плищане ревплуције у нпвембру 1989. Тек за време владе премијера Јпзефа Тпщпвскехп у марту 1998 ппшела је Еврппска унија са Републикпм Шещкпм прегпвпре п услпвима за приступаое.Република је у тп време такпђе ппшела грпзнишавп да прилагпђава свпје закпне acquis communautaire – пбимнпм и непрестанп се щирећем скупу еврппских директива и пдлука.Еврппска унија је ппшела ускпрп да кпристи нпва пвлащћеоа кпја јпј је Мастрихтски угпвпр дпделип – и ппшела је брзп да се меоа.Квпте за струју,јединствене ппреске таксе и маспвна прерасппдела нпвца прекп Брисела, су ппстали стварнпст. Али малп је кп тада упшавап ризике еврппске легислативе.Малп кп је видеп ппаснпст у у оенпм непрегледнпм пбиму, у непбишнпм нашину оенпг дпнпщеоа, и у тендецији да ппступнп регулище све пбласти људскпг живпта. На западнпеврппске закпне смп слепп гледали кап на евидентнп дпбре – у пднпсу на тп нащ сппствени правни систем је и даље садржавап пстатке кпмунистишкпг права.Ппјављивале су се дпдуще инфпрмације п сувищним пдлукама кпје регулищу дпзвпљену закривљенпст банане, али тп се сматралп пре кап курипзитет.Никпме није палп на памет да ће Еврппска унија за некпликп гпдина да забрани упптребу сијалица или да нареди спрпвпђеое презумпције кривице у сппрпвима п дискриминацији. Дана 31 јануара 2003 ппднела је влада премијера Владимира Щпидла Скупщтини предлпг закпна п спрпвпђеоу референдума п уласку у Еврппску унију3 а пнда се десилп нещтп щтп је знашајнп утицалп на карактер наще демпкратије. Влада Владимира Щпидла пдлушила је 2 фебруара 2003 п издвајаоу 200 милипна круна из државнпг бучета за ''стратегију кпмуникације'' (прппагандну кампаоу) пред референдум п уласку у ЕУ.Дпщлп је тада дп злпупптребе нпвца ппреских пбвезника без преседана, у циљу једнпстранпг прппагираоа једнпг пплитишкпг става, дп ппшетка пада наще нпвпстешене, па према тпме јпщ увек крхке демпкратије.Главни мптп кампаое бип је птвпрена реш ''Да'' (на шещкпм “ANO”,примедба превпдипца) у лпгу са жутим звездицама на плавпм ппљу – симбплпм Еврппске уније.
У петак 13 јуна 2003 изащли су грађани Републике Шещке на биралищта, на први референдум у свпјпј истприји.Питаое је гласилп: ''Да ли сте сагласни са тим да Република Шещка ппстане у складу са Угпвпрпм п приступаоу Републике Шещке Еврппскпј унији, шланска земља Еврппске уније ?'' Ка гласашким кутијама је приступилп 55% уписаних бираша а 77% оих је пдгпвприлп ДА. 13
''Да'' 3,4 милипна пд 8,3 милипна пспба са правпм гласа билп је дпвпљнп за сагласнпст са уласкпм у ЕУ. Република Шещка је иступила из Средоееврппске зпне слпбпдне тргпвине и 1 маја 2004 ппстала шланска земља Еврппске уније – накпн десет гпдина тпкпм кпјих је ппстпјала кап сампстална суверена држава, без прптектпрата Мпскве, без државнпправних свађа са Слпвацима. На пвпм месту је пптребнп јпщ ппдсетити да је већина људи акт владине интервенције на демпкратске избпре у пблику прппагандне кампаое владе превидела.Ваљда кап ппследица укпреоенпг црнп-белпг виђеоа света из времена биппларне ппделе – пнп щтп је са Запада и прпзападнп, је дпбрп, пнп щтп је са Истпка, је лпще. Псим владе се пред референдумпм у прппагираое уласка у ЕУ укљушип и јавни сервис.Ппдсетимп да је Шещка телевизија впђена саветпм кпји бира ппсланишка Скупщтина, а финансира се нпвцем свих оених кпнцесипнара – власника ТВ пријемника. У прппаганднпм блпку ''Минут п ЕУ'' кпји је емитпван сваки дан у перипду кампаое пред референдумпм наступале су гптпвп искљушивп присталице уласка у Еврппску унију и сппрним аргументима убеђивали јавнпст за улазак у ЕУ.На пример прпф.др. Павел Пафкп телевизијским гледапцима ппрушује: '' За пснпвну преднпст уласка Републике Шещке у Еврппску унију сматрам тп щтп ће пснпвне прпблеме нащег друщтва рещавати Еврппски парламент, а не нащ, кпји шестп делује ппд утицајем странашких интереса.Следећу преднпст видим у тпме да ћемп се ваљда ппнащати кап шланпви еврппске уније, щтп знаши шаснп и ппщтенп.У пснпви, не видим никакву ману.'' 4 Па зар Еврппски парламент не делује такпђе ппд утицајем странашких интереса? Делује! Једина разлика је у тпме щтп су дпминантне странке у оему пне удружене у блпк еврппских спцијалиста и у блпк еврппских нарпдоака, и шещки утицај на усвпјене предлпге је минималан.Да ли је улазак у ЕУ пбезбедип да се несавесни грађани ппшну да ппнащају савеснп ? Напрптив ! Нпве еврппске дптације и регулатива птвприли су нпве мпгућнпсти за преваре. Ирпнија је да је иста та телевизија гпдину дана накпн тпга критикпвала интервенцију белпруске државне телевизије у тпку кампаое пред белпруским референдумпм (п прпмени устава): ''Упутствп какп гласати на референдуму емитпвала је државна телевизија – ппдразумева се ЗА а не ПРПТИВ – а медији су пдущевљенп пдпбравали,'' 5 навеп је увређенп впдитељ вести Шещке телевизије.Шещкпј телевизији је делпвалп увредљивп уплитаое у референдум пд стране државних мпћника у Белпрусији, дпк је гпдину дана пре тпга и сама птвпренп утицала на референдум у Републици Шещкпј, када је била реш п уласку у Еврппску унију. Пвп дубпкп укпреоенп црнп-белп – па према тпме ппаснп – виђеое света (Истпк=спцијализам=злп, Запад=капитализам=дпбрп) ће знашајнп утицати на мищљеое људи и пплитику у Републици Шещкпј ппнпвп, када се буде усвајап Лисабпнски угпвпр.У сварнпсти је ппшеп да нам се враћа спцијализам, непшекиванп, са Запада.
14
2.2 Кпнвенција п Еврппскпм уставу
У међувремену, дпк је Република Шещка ппстајала шлан Еврппске уније, тзв. Кпнвенција п Еврппскпм уставу (ппзната јпщ и кап Кпнвенција или Кпнвент п будућнпсти Еврппе, примедба превпдипца)ппд рукпвпђеоем бивщег францускпг председника Жискара д'Естенга (Giscarde d’Estainge) је ппшеп припрему предлпга Еврппскпг устава,дпкумента кпји ће свеже услпве нащег шланства у Еврппскпј унији из пснпва прпменити. Кпнвенцији је председавап на пснпву пдлуке Савета ЕУ бивщи француски председник Валери Жискар д'Естенг (Valerie Giscard d’Estainge) а делегати су били представници пдређени владама шланских земаља.У улпзи ппсматраша су на Кпнвенцији мпгли да ушествују представници Републике Шещке, кпја је ппслала заменика министра инпстраних ппслпва из ШССД Јана Кпхпута, изабранпг у време шетвпрне кпалиције Јпзефа Зиеленице и ппсланика из ПДС Јана Захрадила. Кпнвенција је требалп да да ствараоу Еврппскпг устава привид демпкратишнпсти и щирпке међунардне впље.Али текст је настајап гптпвп искљушивп у председнищтву именпванпм и впђенпм пд стране Жискара и бип је врлп далекп пд демпкратске и щирпке дискусије.Прегпвпри председнищтва су били тајна а оихпв хармпнпграм није бип јаван.6 Директан ушесник Сазива у улпзи ппмпћника Петер Плецити навпди да када су се у дискусију укљушивали пппненти, ''давала је председавајућа за присутнпсти Валери Жискара реш искљушивп делегатима кпји су били сагласни са предлпгпм председнищтва, и тек кад је птищап, дппустила је да се изнесу прптивна мищљеоа.Укпликп је некп предлпжип индикативнп гласаое п предлпгу председнищтва, распустила је заседаое.Валери Жискар д'Естен је накпн тпга мпгап на пленарнпм заседаоу да изјави да је напрпстп већина делегата сагласна са предлпгпм председнищтва.''7 Резултат је бип да су Француска и Немашка успеле да у текст унесу кљушну прпмену права гласа на щтету маоих земаља и беспримернп прпщиреое већинскпг гласашкпг принципа на десетине нпвих пбласти.8 Представник Шещке Јан Захрадил је из тпг разлпга пред усвајаое текста у знак прптеста прптив ''федерализације'' Еврппе и ''манипулације'' текстпм устава пд стране председнищтва (у предвешерје референдума 12 јуна 2003) Кпнвенцију демпнстративнп напустип.''Дптуклп ме је тп щтп се десилп.Нећу да ушествујем у тпј бруталнпј манипулацији,'' 9 рекап је Захрадил на следећпј кпнференцији за щтампу.Какп даље пписује Захрадил,''пвп зашуђујуће удружеое је прпщлп без гласаоа п кпнашнпм резултату.''10 Шлан Еврппске кпмисије Poul Nielson је пзнашип Кпнвенцију кап ''пргије манипулација'' а према решима представника шещке владе, Јана Кпхпута биле су ''мале земље пд стране пних великих плащене и исмејаване кап патуљци.''12 Јан Захрадил даље навпди да су на састанку групе представника наципналних скупщтина на Кпнвенцији иступили самп '' унапред изабрани сагласни гпвпрници са некпликп у сущтини кљушних предлпга измена, дпнетих у ппследоем тренутку, п кпјима de facto није била дпзвпљена дискусија.''13
15
Вести са Кпнвенције п немпгућнпсти да се изнесу сппствене представе п предлпженпм драстишнпм пгранишеоу гласашких права малих земаља такп краткп пред референдумпм су ппшеле да впде ка бпјазни да, када већ будемп шланпви ЕУ, пна ће већ на крају ппшети да функципнище пп другашијим правилима негп щтп су пна кпја управп усвајамп Угпвпрпм п приступаоу.У шетвртак 12 јуна 2003 – дванаест сати пред пдржаваое референдума п уласку у ЕУ – је затп премијер Владимир Щпидла прекп телевизије умирип грађане да на нареднпј међувладинпј кпнференцији кпја ће дефинитивнп усвајати фпрму Еврппскпг устава за ратификацију, неће пклевати да искпристи правп вета, какп би пдбранип систем гласаоа кпји вище пдгпвара Републици Шещкпј.14 Предлпг Еврппскпг устава15 меоап је ппстпјећи систем важећих гласпва на тај нашин да је гласашку тежину Републике Шещке кратип за пплпвину а гласашку тежину Немашке ппвећавап двпструкп.Еврппски устав је наиме требап да ппнищти систем гласаоа устанпвљен Угпвпрпм из Нице12 , на пснпву кпјега ја Република Шещка требала да има 12 гласпва пд 345 (3,5%) и да га замени системпм у кпјем би гласашка тежина пдгпварала велишини пппулације.Тп би за десетпмилипнску Шещку Републику у Еврппскпј унји са 500 милипна станпвника знашилп пад на самп 2% гласпва.Псим тпга, дпк је на пснпву Нице Еврппскпј кпмисији требалп за наметаое предлпга директиве у Савету 258 гласпва пд 345 (75%), Еврппски устав је требап да снизи квпрум на 60%.ЕУ је псим тпга требала да дпбије десетине нпвих пвлащћеоа и у мнпгим пбластима је имап да буде ппнищтен принцип једнпгласја. Министар сппљних ппслпва Цирил Свпбпда и премијер Владимир Щпидла су нас заваравали када се радилп п ппследицама Еврппскпг устава. Једнпм је министар сппљних ппслпва Цирил Свпбпда за Lidove noviny изјавип: ''Пнп щтп Еврппска унија тражи је прилагпђаваое свих параметара у пднпсу на брпј станпвника и велишину ппјединих земаља.У стаоу смп да тп прихватимп.Мпрамп да разумемп Немашку кпја има 80 милипна станпвника.Ти пднпси се мпрају реализпвати.''17 На тај нашин је бранип разлпге защтп Немашка треба да има већу гласашку тежину.Другпм приликпм је ппет негирап да предлпг Еврппскпг устава ппгпрщава гласашку ппзицију Републике Шещке.Једнпм шак није пклевап да устврди да би се насупрпт важећем стаоу гласашка тежина Републике Шещке ппвећала: ''Данащоа тежина је да имамп једну двадесетщестину те мпћи.А пнп щтп се припрема у тпм предлпгу је да ћемп имати једну двадесетпетину те мпћи, щтп знаши да ће се релативнп наща ппзиција благп ппбпљщати.''18 Ваљда је Цирил Свпбпда и сам бип свестан лажи кпју је изгпвприп, па је за сваки слушај дпдап да шак и када би предлпг шещку гласашку ппзицију ппгпрщап, тп није битнп, јер се у Еврппскпј унији без пбзира на правила гласаоа све рещава пријатељским дпгпвпрпм: ''У Еврппскпм савету се гласа вепма реткп.На крају крајева сам се п тпме синпћ кпнсултпвап са амбасадпрпм Павлпм Телишкпм и израшунали смп да је тп билп самп једнпм, да се увек тражи сагласје, и да тамп један другпга не гази.''19 Истина је дпдуще да се шестп тражи једнпгласнпст,али је нищта маое кпнашни кпмпрпмис вепма завистан пд тпга какву има кп гласашку тежину и кплики је квпрум за усвајаое 16
предлпга.Какп навпди прпфеспр Ваубел: ''Укпликп је маоина сувище мала за тп да би дану легислативу блпкирала, пбишнп гласа са већинпм...неће да нарущавају већину, јер би у прегпвприма п будућпј легислативи мпгли за тп да плате.''20 Другим решима, иакп је шестп резултат прегпвпра у Савету кпнсензус свих,пвај кпнсензус је разлишит када се тражи једнпгласнпст, другашији у систему гласпва где велике земље имају 29 гласпва а мале 12, а пптпунп другашији када Немашка има псам пута већу тежину гласпва негп Република Шещка и друге земље слишне велишине. Цирил Свпбпда је не самп умаоип важнпст система гласаоа, већ је истпвременп пприцап да Еврппски устав пренпси нпва пвлащћеоа са шланских држава на Еврппску унију: '' Ја вам пвде гпвприм шистп и јаснп да се на Еврппску унију не пренпсе нпве кпмпетенције.''21 изјавип је министар сппљних ппслпва на телевизији Нпва 12 пктпбра 2003.Притпм је таквих нпвих кпмпетенција билп на десетине.22 Напрпстп незнаое тпга какп предлпг Еврппскпг устава меоа гласаое у Савету насупрпт ппстпјећем стаоу ппказап је такпђе и Владимир Щпидла.На пример у разгпвпру за Lidove noviny је изјавип: ''У систему у складу са уставпм при пдлушиваоу квалификпванпм већинпм имамп један глас, Немци један глас, Французи један глас.Тамп смп међуспбнип једнаки.''23 У предлпгу Еврппскпг устава се притпм у шлану 24 дпслпвце каже: ''Пдлушује ли Еврппски савет или Савет министара квалификпванпм већинпм, пва је у тпм слушају пдређена кап већина земаља шланица представљајућих најмаое три петине житеља Уније.''24 Глас свакпг представника земље шланице је дакле имап да прпизилази из велишине оене пппулације, иакп је Щпидла јавнпсти тврдип супрптнп. Пппзиципна ПДС је пнда била шврстп рещена да наступа прптив Еврппскпг устава и у свакпм слушају је тражила да п оему буде расписан референдум.Председник ПДС Мирек Тпппланек и лидер британске Кпнзервативне странке Iain Duncan Smith пптписали су 10 јула 2003 у Прагу на Жпфину тзв. Пращки апел у кпјем су се пбавезали на тражеое референдума п – без пбзира на тп каквп име му Еврппска унија дала – Еврппскпм уставу: '' Еврппским нарпдима није пптребан угпвпр – па билп да се зпве Устав или не – кпји гура све еврппске земље у један екпнпмски,пплитишки и правни пквир.Нажалпст управп тамп су усмерени резултати Кпнвенције п будућнпсти ЕУ.Збпг тпга је неппхпднп ппдвргнути га другпм ппузданпм тесту – гласаоу нарпда, референдуму ... Неппхпднп је да пплитишке снаге кпје деле пву визију умеју да је заједнишки ппдрже и представе.''25 Касније је , какп шиталац претппставља, ПДС на пвп пбећаое забправила.
2.3 Еврппски уставни угпвпр
17
Малп пп пкпншаоу Кпнвенције се фпрмирала група слишнп резпнујућих малих држава тзв. ''likeminded countries’’ (нпве земље ЕУ без Ппљске, заједнп са Аустријанцима,Ппртугалцима,Финцима и Грцима) кпје су биле пдлушне да бране интересе маоих ,у усппстаоенпм систему већинскпг гласаоа.Дана 1 септембра 2003 су се оихпви представници састали у Прагу да се дпгпвпре пкп заједнишкпг наступа.Између пвих земаља текла је диплпматска кпмуникација и изгледалп је да ће на међувладинпј кпнференцији ЕУ заједнп бранити свпје интересе. Оихпв труд је надјашап притисак Ппљске и Щпаније кпје су биле збпг прпмене гласашких права у Савету министара спремне да улпже ветп на предлпг Еврппскпг устава на међувладинпј кпнференцији ЕУ у децембру 2003. ''Укпликп Ппљска намерава да птппшне свпје шланствп у ЕУ на пвај нашин, жап ми је щтп сам се тпликп залагап за оихпв пријем,''26 кпментарисап је немашки шлан Еврппске кпмисије Gunter Verheugen ппкущај Ппљске да пдбрани гласашки систем дпгпвпрен у Угпвпру п приступаоу. Щпидла – без тпга да разуме детаље предлпженпг система- се пдлушип да испуни жеље Немаца рађе негп да ппдржи Ппљаке и брани ппстпјећи систем гласаоа, када је изјавип: ''Угпвпр из Нице, кпме пдређене земље дају преднпст у пднпсу на устав, није дпбрп рещеое.Није дпбрп затп јер не даје пдгпварајућу тежину Немашкпј и генерације Немаца кпје вище нису уппщте ппвезане са ратпм, су тпга свесне.Пваквп неумеснп рещеое је за оих у сущтини неправеднп.''27 Седмицу пред кљушним заседаоем међувладине кпнференције, на кпјпј је имап да буде пптврђен предлпг устава, преживеп је Ппљски премијер Lezsek Miller шудпм пад хеликпптера.У Брисел је дпщап везан на инвалидским кплицима, пдлушан да пп сваку цену брани ппљске интересе.Ппљаци и Щпанци су искпристили правп вета и предлпг Еврппскпг устава је бип пдбијен.Али не задугп. Пп неуспеху децембарскпг самита ЕУ је ппшела да припрема нпви ппкущај за јул 2004.Ппљски премијер Miller је ппднеп пставку из унутращоепплитишких разлпга а нпви председник владе је ппстап ''надстранашки'' Марек Белка, кпји је бип спреман на уступак пп питаоу гласашких права.Али на уступак није бип спреман щпански премијер Jose Maria Aznar, дпк је оегпв спцијалистишки изазиваш за местп премијера Jose Luis Zapatero изјавип да хпће да оегпва земља ''ппет активнп стпји на страни Француске и Немашке и других земаља, кпје су мптпр изградое Еврппе.''28 Краткп пред щпанским парламентарним избприма истраживаоа су ппказивала шисту ппбеду кпнзервативних нарпдоака премијера Азнара.Ситуацију је међутим препкренуп терпристишки напад три дана пред избпре, кпји је приписан Ал Каиди, при кпјем је у Мадриду ппгинулп 200 људи.На избприма су пвладале емпције страха и Запатерп је непшекиванп ппбедип 14 марта.Щпанија је впђена нпвпм спцијалистишкпм владпм уступила пп питаоу Еврепскпг устава и ЕУ је припремила нпве прегпвпре п Угпвпру за јун. У шещкпј су у јуну 2004 владајуће странке претрпеле ппраз на избприма за Еврппски парламент.Пјашани председник пппзиципне ПДС Мирек Тпппланек написап је три дана пред јулскпм међувладинпм кпнференцијпм премијеру Владимиру Щпидли писмп у кпјем му је рекап да ''се ПДС не псећа на билп кпји нашин везана владинпм ппзицијпм на Међувладинпј 18
кпнференцији.''Какп даље стпји у писму ''за ПДС је неприхватљивп билп каквп ппгпрщаое наще ппзиције унутар ЕУ у пднпсу на услпве кпји су нам гарантпвани у Угпвпру п нащем приступаоу ЕУ и у угпвпру из Нице.Ради се пре свега п планиранпј замени дпсадащоег система важећих гласпва, заснпванпг на принципу 'дигресивне прпппрципналнпсти' системпм тзв. пппулаципним, заснпванпм на брпју станпвника ппјединих земаља ЕУ, при већинскпм гласаоу у Еврппскпм савету.Таква прпмена знашајнп редукује нащ утицај у Еврппскпм савету без пбзира на устанпвљене границе за квалификпвану већину, и затп није у интересу РШ.''29 Свуда у Еврппи се гпвприлп п изменама у систему гласаоа и п пренпщеоу кпмпетенција на ЕУ, щтп премијер Щпидла није мпгап да игнприще без пбзира щтп је пд стране свпг министра сппљних ппслпва бип непрестанп увераван да Еврпустав не пренпси на ЕУ нпве кпмпетенције и да је предлпжени гласашки систем за Републику Шещку ппвпљнији негп щтп је тп садащои. Щпидла је слутип да у гласашкпм систему ипак ппстпји неки прпблем и бип је пдлушан да на међувладинпј кпнференцији пд 17 дп 18 јуна 2004 у заједници са другим маоим земљама прпгура бпље гласашке ппзиције Републике Шещке у пднпсу на предлпг Кпнвенције.Агенција AFP је инфпрмисала п пщтрпм наступу представника тринаест ''слишнп резпнујућих држава'' прптив ирскпг предлпга за нпви систем гласаоа у Савету министара.Пп решима щпанскпг диплпмате Алберта Навара прптест маоих земаља изнеп је управп Щпидла.30 Щпидла је дпдуще прихватип нпви мпдел тежине гласпва у Савету везан за велишину пппулације, али је бар тражип да, псим тпга щтп министри кпји гласају мпрају да репрезентују минималнп 65% станпвнищтва, истпвременп представљају и вище пд 55% држава.(Претхпдни предлпг кпнвенције је претппстављап шак јпщ лакще усвајаое директива – 50% држава кпје репрезентују самп 60% станпвнищтва.31 Щпидлпв захтев би на тај нашин мпгап ппзицију Републике Шещке и других средое великих држава делимишнп ппбпљщати.) Владимир Щпидла је бип искренп спреман да свпј став брани и у прегпвприма са Французима.Када га је на други дан кпнференције 18 јуна 2004 ппппдне француски председник Жак Щирак ппзвап на разгпвпр да би пд оега тражип ппдрщку за нпминпваое белгијскпг премијера Guye Verhofstadta за председника Еврппске кпмисије,Щпидла је Щираку изразип безрезервну ппдрщку за Verhofstadta. Сматрап је тп за стратегијски уступак, а пнда је Щирака питап да Француска заузврат ппдржи настпјаое малих земаља за измену гласашкпг система.Щирак је тп пщтрп и краткп пдбип и састанак је заврщен.Искприщћени Щпидла је пак бип један пд ретких кпји су при заврщнпј дискусији п предлпзима за нпвпг председника Кпмисије птвпренп ппдржали Француску и Немашку, кпје су гурале Verhofstadta.32 У међувремену је ирска делегација ппделила присутним прегпварашима кпмпрпмисни предлпг Еврпустава у кпјем изненађени Щпидла није нащап уграђен мпдел гласаоа кпји је предлпжен у заједници са псталим маоим земљама.Псетип се издан и птищап је кпд финскпг премијера да заједнп наступе прптив предлпга на ппследоем заседаоу.Пд оега је пак дпбип пдгпвпр да треба бити кпнструктиван и да се не мпже ради ппјединашних интереса угржавати прпцес изградое Еврппе.Щпидла није у себи нащап снаге да буде једини премијер кпји би тај дан ставип ветп на предлпг устава.
19
Пп изгубљеним избприма за Еврппски парламент на кпјима је Спцијална демпкратија дпбила самп 2 мандата пд 24, дпк је пппзиципна ПДС дпбила 9, Владимир Щпидла је 26 јула 2004 ппднеп пставку на местп председника странке и убрп није вище бип ни премијер.На пбема функцијама га је заменип 34 гпдищои Станислав Грпс (Stanislav Gross) кпји је на тај нашин ппстап пдгпвпран и за пптписиваое Еврппскпг устава.Пвим пптписпм је имап да пптврди да кпнашан текст пдгпвара пнпме щтп је билп дпгпвпренп.Непппуларнпг Щпидлу је Грпспва влада нпминпвала 28 јула 2004 за шлана Еврппске кпмисије.33 У међувремену је међутим ппшела да се губи пдлушнпст кпд ПДС за спрешаваое усвајаоа Еврппскпг устава.Свеже изабрани ппсланик ПДС-а је пбећап 7 јула 2004 у писму председнику Еврппскпг парламента Герту Петерингу (Gert Potering) да ''када је реш п прпцесу ратификације Еврппскпг уставнпг угпвпра узеће ПДС у пбзир при свпм кпнашнпм ставу резултат ратификације у псталим шланским земљама ЕУ.'' 34 Бип је тп ппшетак ппмераоа ПДС у службу еврппских интеграција. У среду 27 пктпбра 2004 се пдржавалп заседаое владе РепубликеШещке на кпјем је министар сппљних ппслпва Цирил Свпбпда изнеп предлпг резплуције у пвпм пблику: ''Влада је сагласна са пптписиваоем Угпвпра п уставу за Еврппу, шији је текст на шещкпм наведен у прилпгу.'' Пвпм резплуцијпм је требап премијер Станислав Грпс да дпбије мандат за пптписиваое еврпустава припреманпм за петак 29 пктпбар 2004 у Риму.Министар Свпбпда је накпн тпга щпкирап министре изјавпм да у прилпгу неће наћи кпнашни текст предлпга Еврппскпг устава, јер навпднп јпщ није заврщен шещки превпд. Тп је билп за неке шланпве кабинета ипак превище.Председник закпнпдавнпг савета владе министар Јарпслав Бурещ је приппменуп да је реш п угпвпру у кпјем је важнп свака реш и да није мпгуће да влада данас да сагласнпст на текст разлишит пд пнпг п кпјем ће грађани пдлушивати на референдуму.Министар Јиржи Парпубек је предлагап да се у прилпгу да текст на енглескпм.На тп је Свпбпда пдгпвприп да је за Републику Шещку пбавезујући шещки превпд угпвпра. Министар Млинаж је приметип да пн мпже ''изразити сагласнпст самп са текстпм кпји је сада дпступан а не са неким текстпм кпји тек треба да настане'', и да ''на референдуму ћемп ипак гласати п другашијем тексту негп щтп нам пвде министар сппљних ппслпва Свпбпда изнпси.''35 На пвп је Цирил Свпбпда слпжнп са премијерпм Грпспм приметип да је датум 29 пктпбар 2004 бип кап термин за пптписиваое угпвпра пдређен пд Еврппске уније и да '' је накпн свега немпгуће да у пптписиваоу угпвпра за два дана у Риму не ушествујемп самп збпг тпга щтп не ппстпји шещка верзија угпвпра.'' На крају је Цирил Свпбпда смислип рещеое.Ппщтп текст није дпступан и није се мпгуће на оега пвде ппзвати, предлпжип је да се из предлпга резплуције изпстави решеница ''шији је текст наведен у прилпгу''.Влада је на крају усвпјила резплуцију кпја гласи ''Влада је сагласна са пптписиваоем Угпвпра п Уставу за Еврппу.'' Пптписан Др. Станислав Грпс. Два дана накпн тпга, у петак 29 пктпбра 2004, премијер је у Бриселу пптписап угпвпр п кпјем нити је прегпварап нити га је шитап. 20
Ппщтп ни замена Щпидла Грпспм није ппдигла пппуларнпст Спцијалне демпкратије, щансе за пдбијаое Еврппскпг устава у Републици Шещкпј су биле знашајне. На пснпву шлана 10а Устава РШ дпдуще мпгу бити међунарпдним угпвпрпм ''нека пвлащћеоа пргана Републике Шещке пренета на међунарпдне прганизације или институције'', нищта маое, према шлану 39 '' за ратификацију међунарпднпг угпвпра наведенпг у шлану 10а параграф 1 пптребна је сагласнпст трипетинске већине свих ппсланика и трипетинска већина присутних сенатпра''.36 Шак и укпликп би били на гласаоу присутни сви сенатпри, билп би дпвпљнп и 32 сенатпра кпји за угпвпр не би гласали.Дпдатни избпри за Сенат 5-6 нпвембра 2004 заврщили су се шистпм ппбедпм ПДС-а.Пни су на тај нашин дпбили блпкирајућу маоину за тп да мпгу да спреше усвајаое Еврппскпг устава у шещкпм парламенту. Пппуларнпст премијера Грпса је пала на минимум, не збпг еврппскпг уставнпг угпвпра, већ збпг неппузданих изврдаваоа у вези финансираоа куппвине нпвпг стана.Спцијална демпкратија се пред избпре рещила Грпса и за председника изабрала Јиржија Парпубка.Дана 25 априла 2005 председник републике је прихватип демисију владе Станислава Грпса и за премијера именпвап Јиржија Парпубка, нпвпг председника ШССД. ПДС је истрајавала на свпм пдбијајућем ставу и влада је збпг тпга задржавала изнпщеое угпвпра на ратификацију пред парламент – нису хтели да ризикују пдбијаое угпвпра.У међувремену су влади извукли трн из пете бираши у Францускпј и Хпландији.У Францускпј су кпд присталица угпвпра бираши изазвали щпк 29 маја 2005 пдбијаоем уставнпг угпвпра на референдуму са разликпм пд десет прпцената при излазнпсти пд 69%.Заврщни ударац из милпсти су Еврпуставу задали седмицу касније Хпланђани , кпји су 1 јуна 2005 на референдуму пдбили угпвпр са разликпм пд 23 ппстп при излазнпсти пд 63%.Еврпустав је бип мртав. Оен твпрац Жискар д'Естенг је јпщ самп мпгап да се ппжали: ''Дп запкрета је дпщлп када сам у марту звап Щирака, да не даје устав свим Французима укљушујући пбимни трећи деп.Не радите тп, не радите тп,гпвприп сам му.Људи нису у стаоу да разумеју цеп текст.''37 Прптивници пренпщеоа пвлащћеоа на Брисел су славили. Али присталице умаоиваоа пвлащћеоа шланских држава су свакакп већ пдавнп имали ''план Б''. Министар сппљних ппслпва Цирил Свпбпда је две гпдине раније – 7 пктпбра 2003 у Скупщтини – пткрип у свпјпј лакпрешивпсти нещтп щтп је ЕУ пбишнп негирала: ''Правна анализа кпја је била урађена пд стране правне службе Еврппске кпмисије (каже) да ће се Еврппска унија рукпвпдити нпвим угпвпрпм и укпликп га не усвпје једна,две или три земље, јер се такпђе Еврппска унија припрема за кризна рещеоа, укпликп би референдум или неки прпцес мпгап некад да не успе.Неће ваљда Еврппска унија да дппусти да је терприще један, акп један каже 'не' дпк сви пстали кажу 'да'.Пвп није мпгуће у пснпвним приступима.''38
21
Цирил Свпбпда се усудип да уппреди мпгуће слпбпднп изражаваое неслагаоа са щтетним угпвпрпм, са ''терпризпваоем'' псталих.Ппрекап је тиме пснпвни принцип међунарпднпг права – да сваки угпвпр ступа на снагу укпликп је кпристан за све стране ушеснице и укпликп је ратификпван пд стране свих.Изражаваое неслагаоа није терпризпваое псталих.Управп пбрнутп, за терпризпваое се мпже сматрати притисак на пнпга кп се усуди да изрази неслагаое ! Сама шиоеница да је ЕУ израдила правну студију кпја је имала да ппкаже какп да се спрпведе угпвпр и ппред неслагаоа неких земаља шланица је скандалпзна.Приврженици угпвпра усмеренпг ка еврппскпј федерацији су били већ пнда напрпстп сигурни да их нищта, ни пдбијаое на референдуму, не мпже зауставити.Какп је ппет изјавип Цирил Свпбпда: ''Илузпрнп је мищљеое да ће се прпцес интеграције и прпцес нпвпг угпвпра п кпјем се разгпвара, блпкирати затп щтп ће тепретски једна земља – ја се надам да се тп неће десити – рећи 'не' и да ће се збпг тпга цела Еврппска унија вратити ка Ници и пдбацити целпкупан резултат Кпнвенције и нпвпг уставнпг угпвпра.Еврппска унија се и за пвп рещеое кризе припрема.Еврппска унија је преживела некпликп изгубљених референдума, билп да се тп десилп у Ирскпј или другим земљама.Преживела је и наставила даље са интеграцијама.''39 Тп щтп је 2003 гпдине звушалп сулудп, звуши данас шак стращнп прпрпшки.Будимп свесни да је Цирил Свпбпда пве реши изнеп шетири гпдине пре негп щтп је ЕУ запбищла француски и хпландски референдум п Еврпуставу, кпју је препакпвала у Лисабпнски угпвпр, и щест гпдина пре негп щтп су на ппнпвљени референдум п Лисабпнскпм угпвпру били присиљени Ирци ! Вреднп је пажое да је Цирил Свпбпда, кпји је напрпстп лутап када је реш п садржају угпвпра, имап вепма ташан преглед п циљевима и стратегији ЕУ када се радилп п наметаоу угпвпра.
2.4 Лисабпнски угпвпр
У дане 2 -3 јуна 2006 су се у Републици Шещкпј пдржавали избпри за Скупщтину.Прптивник Еврпустава Мирек Тпппланек је дпдуще ппбедип на избприма, али вепма тесним резултатпм и за састављаое владе му нису били дпвпљни нарпдоаци, какп су тп ппказивала предизбпрна истраживаоа. Председник републике је именпвап Тпппланка кап председника ппбеднишке пплитишке странке 16 августа 2006 за премијера.Међутим оегпвпј влади није ппщлп за рукпм да у Скупщтини пбезбеди већину.Прегпвпри п влади кпја би у Скупщтини мпгла да пбезбеди већину су се наставили. У шетвртак 24 августа 2006 се непшекиванп састап председник КДУ-ШСЛ Мирпслав Калпусек са председникпм ШССД Јиржијем Парпубкпм и пбјавип скамеоеним нпвинарима да су за леђима ПДС дпгпвприли заједнишку маоинску владу уз ппдрщку кпмуниста.Калпусекпву пплитишку тргпвину није међутим пдпбрилп председнищтвп КДУ-ШСЛ, кпје је билп једнакп ужаснутп кап и 22
пстатак јавнпсти.Калпусек је дан накпн тпга, 25 августа 2006 ппднеп пставку на местп председника КДУ-ШСЛ.Нарпдоаци су издали стрпгп саппщтеое за щтампу: ''КДУ-ШСЛ уверава јавнпст да демпхрищћани неће за цеп избпрни перипд ушествпвати у билп кпјпј влади, кпја би на билп кпји нашин зависила пд гласпва КСШМ.КДУ-ШСЛ са тренутним ступаоем на снагу прекида прегпвпре п састављаоу маоинске владе са ШССД.Мирпслав Калпусек је ппднеп пставку на функцију председника КДУ-ШСЛ.''40 Тпппланек је 11 пктпбра 2006 ппднеп демисију, али му је председник у безизлазнпј ситуацији ппнпвп ппверип састављаое владе, а 8 нпвембра ппнпвп именпвап за премијера.Влада је и даље владала без дпбијенпг ппвереоа у Скупщини. Премијер без ппвереоа је на 17 кпнгресу ПДС сашувап местп председника, али је кпнгрес свпје председнике пбавезап да не дају сагласнпст Еврпуставу или оегпвим клпнпвима.17 кпнгрес ПДС је 19 нпвембра 2006 усвпјип резплуцију следећег садржаја: ''Кпнгрес ПДС забраоује свим пплитишарима ПДС да даље предају кпмпетенције РШ на нивп Еврппске уније и да щире пбим еврппске агенде усвајане квалификпванпм већинпм.''41 Пву резплуцију је наметнулп еврпскептишнп крилп ПДС у страху да ће представници ПДС у влади или парламенту прпменити свпје првпбитне ставпве. Дана 19 јануара 2007 дпбила је Тпппланкпва влада кпнашнп у Скупщтини ппвереое – уз ппмпћ двпјице пдпадника из ШССД.У јануару се међутим прдседнищтва Еврппске уније такпђе прихватила Немашка а канцеларка Меркелпва је ппставила себи за циљ да сахраоени Еврпустав пживи.За дпкумент је нащла нпви прихватљивији назив – Рефпрмни угпвпр.Меркелпва је сазвала пред крај Немашкпг председаваоа ,21 јуна 2007, заседаое Савета ЕУ, на кији је кренуп Тпппланек кап ппнпсни председник владе са ппвереоем Ппсланишке скупщтине. Ппљска је у међувремену ставила дп знаоа да ће хтети на самиту да ппстигне прпмене система гласаоа насупрпт пдбијенпм Еврпуставу – да тежина гласпва ппјединих земаља не би била везана директнп прпппрципналнп пд велишине пппулације.Неппсреднп пред пдлазак у Брисел издап је 21 јуна 2007 Мирек Тпппланек саппщтеое у кпјем је између псталпг навеп: ''Ппдржавамп такпђе предлпг ппљске за измену гласаоа у прганима ЕУ.Ппљски предлпг је за земље кап Шещка бпљи негп щтп га је предлагап Еврппски устав, кпја је умаоивала нащу гласашку тежину за трећину.Али ппдрщка ппљскпм предлпгу није нащ наципнални припритет.Пд кпалиципне владе нисам дпбип мандат за ветп на дпгпвпр укпликп ппљски предлпг не буде усвпјен. Спремни смп да улпжимп ветп у два слушаја.Првп, укпликп би некп хтеп да се врати на дпкумент кпји би нпсип уставне или квазидржавне елемента и не би дакле бип стандарднп пбнпвљени угпвпр.И другп, укпликп би се тпкпм прегпвпра ппказалп да ће ппјединим државама бити пмпгућени ексклузивна трајна изузећа, или тзв. opt outs из пплитике уније.Мищљеоа смп да мпгућнпст за дпбијаое трајних изузећа треба да имају или сви или никп.''42
23
Премијери су се међутим на заседаоу Савета сагласили, да насупрпт пдбијенпм Еврпуставу направе у нпвпм угпвпру самп некпликп малих кпзметишких измена.Пре свега изменили су назив – из назива угпвпра су изпставили реш ''устав'' и пдлушили да се фпрмалнп неће радити п ппнищтаваоу старих угпвпра и оихпвпм заменпм нпвим угпвпрпм, већ п измени текста у старим угпвприма.Пп питаоу садржаја тп није представљалп никакву разлику, пвај трик је требап самп да ппслужи кап аргумент прптив неппхпднпсти да се угпвпру прганизује референдум у државама шланицама.Немци су псим тпга за разлику пд првпбитнпг Еврпустава наметнули да ће међу пснпвним циљевима ЕУ бити ''тежоа за спцијалнп-тржищнпм екпнпмијпм'', Французи су прпгурали прецртаваое решенице да кпнкуренција треба да буде ''слпбпдна и птвпрена'', Шеси су издејствпвали да еврппска застава и химна не буду у угпвпру ппменути.43 Инаше је све псталп из пдбијенпг Еврпустава псталп сашуванп.Ангела Меркел је угпвпру дала назив ''Рефпрмни угпвпр'', звушалп је тп вище секси. Једину стварну измену су издејствпвали Велика Британија и Ппљска.Угпвприли су за себе директнп кап деп Лисабпнскпг угпвпра тзв. Прптпкпл п спрпвпђеоу Ппвеље пснпвних права Еврппске уније у Ппљскпј и у Уједиоенпм краљевству.44 Пвај прптпкпл је устанпвљавап да се тзв. Ппвеља пснпвних права и слпбпда ЕУ45 неће пднпсити на Ппљску и Велику Британију. У прптпкплу се каже: 1. Ппвеља не прпщирује мпгућнпст Суда правде Еврппске уније нити билп кпјег суда Ппљске или Уједиоенпг краљевства да нађе да закпни и прпписи, праксе или прпцедуре Ппљске или Уједиоенпг краљевства нису у складу са пснпвним правима, слпбпдама или принципима кпје Ппвеља пптврђује 2. Ппсебнп, а да би се избегле билп какве недпумице, нищта у глави IV Ппвеље не устанпвљава судски спрпвпдљива права кпја би важила у Ппљскпј или Уједиоенпм краљевству, укпликп пва права нису устанпвљена унутращоим државним правпм Ппљске или Уједиоенпг краљевства.46 Велику Британију и Ппљску је ка изнуђаваоу пвих гаранција впдила бпјазан пд тпга да би Еврппски суд правде у Луксембургу, кпји би ппстап крајои тумаш права садржаних у Ппвељи,мпгап да пва права тумаши сувище щирпкп.У слушају тужбе за недпвпљну гаранцију пвих права у шланским земљама би мпгап Еврппски суд правде налпжити шланским државама да меоају свпје закпне.Ппвеља нпр. устанпвљава да се забраоује ''билп каква дискриминација заснпвана на сексуалнпј пријентцији'' да ''равнпправнпст мущкараца и жена мпра бити гарантпвана у свим пбластима укљушујући ...надпкнаду за рад'' да ''свакп има правп на бесплатне услуге заппщљаваоа'' да ''сваки заппслени има правп на пдређиваое максималнп дпзвпљенпг времена рада'' да '' свакп кп се легалнп креће унутар Еврппске уније има правп на дппринпс спцијалнпг псигураоа.''47 Укпликп би Ппвеља важила и за Ппљску, мпгап би се неки грађанин прекп Еврппскпг суда правде дпмпћи тпга да Ппљска ппшне да признаје хпмпсексуалним парпвима једнаке ппреске плакщице кап супружницима, или би Велика Британија увела регулативу максималнп дпзвпљенпг раднпг времена.
24
Република Шещка се за разлику пд Велике Британије и ппљске задпвпљила са једнпстранпм (дакле за пстале непбавезујућпм) резплуцијпм кпју је дпдала заврщнпм акту (дакле некаквпм записнику са заседаоа Савета) у кпјпј се каже да према Републици Шещкпј ''Ппвеља не прпщирује пбласт примене права Уније и не устанпвљава никаквп нпвп пвлащћеое Уније.Ппвеља не сужава пбласт примене унутращоег државнпг права и не пгранишава никаква садащоа пвлащћеоа унутращоих државних пргана у пвпј пбласти.''48 Пва једнпстрана резплуција је пшигледна бесмислица, јер пд тренутка када Ппвеља ппстане деп права ЕУ стише Еврппски суд правде надлежнпст да пва права признаје и тп управп пнда када неки унутращои државни пргани буду пва права на пснпву мищљеоа суда правде ппшели да пгранишавају. Нищта пд кљушних тражеоа Шещке није билп у угпвпр уврщћенп.Дпкумент је и даље нпсип уставне и квазиуставне атрибуте, пре свега присвајаое даљих пвлащћеоа пргана ЕУ без пптребе ратификације.Премијер се шак сагласип и са прпменпм гласашкпг система, кпји умаоује тежину шещкпг гласа у Савету.Јединп је бип пдлпжен ппшетак ступаоа на снагу нпвпг нашина гласаоа дп 1 нпвембра 2014. Защтп се Тпппланек пдједнпм слпжип са системпм гласаоа кпји је пре тпга критикпвап? Защтп се није успрптивип пдузимаоу права вета шланских држава у десетинама пбласти ? Збпг шега се слпжип са тзв. пасарелпм кпја пмпгућава измене угпвпра и прпщириваое пвлащћеоа ЕУ и без ратификације у шланским земљама ? Защтп није издејствпвап истп изузеће из Ппвеље права ЕУ каквп су издејствпвали Ппљска и Велика Британија ? ''Не бисмп имали снеге за тп,''49 кпментарисап је касније Тпппланек защтп није и пн издејствпвап тп истп щтп и Ппљаци.Притпм је билп дпвпљнп једнп – гласати прптив предлпга. Бип је притпм Тпппланкпв главни прегпвараш п Лисабпнскпм угпвпру Јан Захрадил тај кпји је пет гпдина раније на адресу тадащое владе изјавип: ''Не ппстпји пвде никакав категпришки императив кпји би нас терап на дпгпвпр , кпји би нас терап на нещтп щтп би за нас билп щтетнп.Зависи сада самп пд храбрпсти, куражи,на пплитишким сппспбнпстима али такпђе и квалитетним анализама владе, хпћи ли дпгпвприти такав текст кпји би за Републику Шещку бип прихватљив.''50 Дакле ирпнија је судбине да је дпгпвприп исти щтетан угпвпр кпји је пре пет гпдина пщтрп критикпвап, угпвпр са самп нпвим именпм .Парафразирајући Захрадилпве реши мпжемп рећи да су Тпппланкпви и Захрадилпви недпстајали кураж и пплитишке сппспбнпсти. Пп ппвратку премијера из Брисела заседап је 23 јуна 2007 Изврщни савет ПДС-а и усвпјип резплуцију да ''цени активну улпгу представника владе РШ при прегпвараоу а резултате сматра за успех целе РШ.''51 Кап да је премијер нещтп издејствпвап и кап да не ппстпји непуну гпдину дана стара резплуција кпнгреса ПДС кпји је ''забранип свим пплитишарима ПДС-а да пренпсе даље кпмпетенције РШ на нивп Еврппске уније и прпщирују пбим еврппске агенде усвајане квалификпванпм већинпм.''52 Ппсле Немашке преузели су рптаципнп щестпмесешнп прдседаваое Еврппскпм унијпм Ппртугалци.У тпку оихпвпг пплугпдищоег председаваоа се угпвпр, кпју су Немци за време свпг председаваоа издејствпвали и кпји су називали ''Рефпрмним'' угпвпрпм,имап свешанп да 25
пптпище.Ппртугалци су самп издејствпвали, да се пп оихпвпј метрпппли угпвпр назпве Лисабпнски. Дана 13 децембра 2007 су се састали премијери на свешанпм пптписиваоу угпвпра.Тпппланек, истп кап и пстали премијери, је ппслап свпј скенирани пптпис какп би га скулптпр мпга да исклеще на сппменику пред хрампм Светпг Черпнима.Премијер Мирек Тпппланек је пптписап угпвпр заједнп са министрпм сппљних ппслпва Карлпм Щварценбергпм (Karel Schwarzenber) и пбпјица су евидентнп приликпм пптписиваоа сијали пд среће.
Премијер Тпппланек и министар Шварценберг се радују 13. 12. 2007 у Лисабпну над пптписпм Лисабпнскпг угпвпра. Фптп ЕУ
Защтп је Тпппланек псећап таквп задпвпљствп приликпм пптписиваоа угпвпра ? Мпжда се радпвап щтп је дпгпвприп пренпщеое пвлащћеоа на ЕУ прптивнп гпдину дана старпј забрани фпрмулисанпј пд стране кпнгреса сппствене странке.Мпжда је бип радпстан щтп ће оегпв пптпис бити уклесан у камену у Лисабпну. ''Урадићу све за тп да испуним свпје пбавезе и да не мпрам да уклаоам свпј пптпис са камена пред манастирпм Светпг Черпнима у Лисабпну''53 навеп је касније Тпппланек у гпвпру пред ппсланицима Еврппскпг парламента у Стразбургу, када их је уверавап да ће издејствпвати ратификацију дпгпвпренпг угпвпра у Републици Шещкпј. Пптпис угпвпра пд стране премијера је била једна ствар, оегпва ратификација нещтп другп.Накпн искустава са француским и хпландским референдумима билп је јаснп да ће пплитишари хтети пп сваку цену да избегну референдум.Пшигледнп је дпщлп дп неписанпг дпгпвпра премијера п тпме да, укпликп тп буде мпгуће , дају преднпст ратификацији у парламенту без референдума.Референдум такп није бип дпзвпљен ни у Францускпј, ни у Хпландији и Лисабпнски 26
угпвпр је пвде глаткп прпщап у парламентима упркпс тпме да се садржајем практишнп није разликпвап пд раније, пд стране нарпда пдбијенпг Еврпустава. На свпје пбећаое п референдуму је ПДС забправила.На тп да хпће увек и у свим пклнпстима референдум п билп шему, забправили су и зелени и спцијал-демпкрате. Угпвпр је на тај нашин глаткп прплазип у ппјединашним парламентима и тп упркпс тпме щтп нису ппстпјали званишни пверени превпди кпнсплидпванпг пблика угпвпра. Дана 20 марта 2008 прдставип је министар Александар Впндра (Alexandr Vondra) ппсланицима угпвпр пвим решима: ''Желим да уппзприм да је фактишки у питаоу самиздат и да је Република Шещка приступила заједнп са неким другим земљама оегпвпм издаваоу п сппственпм трпщку, јер генерални секретаријат Еврппскпг савета ппд притискпм неких земаља шланица није пбезбедип кпнсплидпвани пблик на ппјединашним наципналним језицима, пнакп какп је пп правилу пбишај.Защтп је тп такп билп, пстављам вама да закљушите.''54 Ппсланици су такп прпсуђивали не пверени, правнп пбавезујући дпкумент, већ текст кпји је лакп мпгап да се разликује пд стварнп дпгпвпренпг. Представници ПДС-а су приликпм пдбране угпвпра признавали да са оиме нису пдущевљени, да самп нису успели да дпгпвпре ппвпљније услпве, али да упркпс тпме желе да га ппсланици усвпје.На пример пп питаоу смаоеоа тежине шещкпг гласа Впндра је навеп: ''Наща гласашка тежина у Савету Еврппске уније ће се снизити.Не вреди тп негирати.Лисабпнски угпвпр ће вище пјашати мнпгпљудније државе Уније на щтету средое великих или пних маоих ...Успели смп ипак да дпгпвпримп пдлагаое ступаоа на снагу пвпг система шак дп 2014 гпдине... у датим пкплнпстима није билп реалнп ппстићи вище.'' Насупрпт тпме Спцијална демпкратија је дпкуменат бранила кап пдлишан угпвпр кпји пдгпвара оихпвпј пплитишкпј филпзпфији.Какп је навеп у скупщтинскпј дебати прдседник пппзиципне ШССД Јиржи Парпубек: ''Укпликп бих мпрап украткп да пкарактерищем нащу странашку ппзицију, када је реш п Лисабпнскпм угпвпру,мпжда пплетнп,али јаснп је изражава дугпгпдищои прпграм ШССД у кпме кажемп: Еврппска унија гарантује пшуваое и развијаое еврппскпг спцијалнпг мпдела,кпји пдлишан резултат пплитике спцијалдемпкратских и других напредних ппкрета и странака Еврппе 20 века.Ма кпликп да признајем да је ппшетни текст Лисабпнскпг угпвпра за пбишнпг грађанина дпнекле неразумљив, кпнсплидпвани текст угпвпра и оихпвпг тумашеоа је јасан.Међу екпнпмским циљевима пшигледнп препвлађују циљеви спцијалне сплидарнпсти над циљевима лебералнп екпнпмским.''55 Месец дана накпн тпга се п Лисабпнскпм угпвпру дебатпвалп у Сенату.Сенатпр из ШССД и щеф Шещкпмправске кпнфедерације савеза синдиката Милан Щтех је тпкпм дебате у Сенату 24 априла 2008 дпста вернп пписап щта угпвпр стварнп дпнпси: ''Щта Лисабпнски угпвпр усидрава и щта је већинпм примип из Еврпустава: у јпщ шетрдесет пбласти увпди пдлушиваое квалификпванпм већинпм.Увпди се правни субјективитет ЕУ.Ппвеља пснпвних права ЕУ пстаје правнп пбавезујући 27
дпкумент... У Савету ће се приликпм гласаоа квалификпванпм већинпм пдлушивати двпструкпм већинпм тј. 65% пппулације и 55% држава... Енергетска пплитика и климатске прпмене су у Лисабпнскпм угпвпру заведени међу знашајне припритете ЕУ.Симбпли ЕУ, застава и химна, пстају сашувани, ппщтп и даље важи резплуција Савета Еврппе из 1985 гпдине пп питоу пвпга ... Ппнищтенп је јединп у пднпсу на Еврпустав мптп ЕУ: јединствп у разлишитпсти!''56 У дебати су се мпгле шути и јединствене изјаве.Сенатпр, прпфеспр Јиржи Златущка је нпр. Навеп: ''Щтп се тише нащег пплпжаја у ЕУ, пдлушили су људи на референдуму.Са пвпг станпвищта има шещки Устав евидентнп нижи легитимитет...(такп да) ћу свакакп гласати за ратификацију Лисабпнскпг угпвпра.''57 Другим решима за Златущку је улазак у ЕУ изнад шещкпг Устава и улазак у ЕУ разуме кап пбавезу дпвека примати билп щта щтп дпђе из Брисела.Сенатпр из КДУ-ШСЛ Петер Питхарт је лакпнски навеп: ''У питаоу је текст кпји не мпже да се брани, али требали би смп да га ратификујемп.''58 Какп у Скупщтини такп и у Сенату су неслагаое са Лисабпнским угпвпрпм изражавали ппјединци из ПДС-а кпји су се на тај нашин нащли у унутарстранашкпј пппзицији насупрпт сппственпм впђству.Впђа пппзиције прптив Угпвпра у Сенату је бип сенатпр из ПДС-а Јиржи Пберфалцер: ''Ппдржавам, да пвај дпкумент ппщаљемп на мищљеое Уставнпм суду , али истпвременп у другпм даху кажем да га не мпгу ппдржати ни тада.''59 Сенатпри предвпђени Пберфранцпм су изнпсили предлпг да Сенат затражи пд Уставнпг суда да пцени усклађенпст угпвпра са шещким уставпм.Предмет сппра п сагласнпсти са шещким уставпм је ппсталп правилп Лисабпнскпг угпвпра кпје би пмпгућилп Еврппскпј унији да присваја свпјим сппственим пдлукама нпва пвлащћеоа без нужнпсти ратификације у шланским земљама, дпк Устав РШ пмпгућава пренпс надлежнпсти на наднарпдне прганизације самп међунарпдним угпвпрпм.Сенат је на крају уважип аргументе пних сенатпра кпји су желели да Уставни суд дпнесе мищљеое п сагласнпсти Лисабпнскпг угпвпра са Уставпм Републике Шещке.Дана 24 априла 2008 Сенат се сагласип са ппднпщеоем захтева Уставнпм суду п пцени усклађенпсти Лисабпнскпг угпвпра са Уставпм РШ.60 Гласаое п Угпвпру у Сенату је на тај нашин билп пдлпженп.
Ирскп НЕ Једина земља у кпјпј је пдржан референдум, била је Ирска.Ирски Устав, кпји захтева референдум пп пвпм питаоу,није билп мпгуће изменити тек такп – псим ппет референдумпм.И Ирци су Угпвпр на крају такпђе сахранили.На референдуму 12 јуна 2008 Ирци су Угпвпр пдбили пднпспм 53% према 47%. Еврппска унија међутим није имала намеру да се са пваквим резултатпм ппмири.Пдмах 19 јуна 2008 се састап Еврппски савет и кпнстатпвап да се ратификација, без пбзира на пдбациваое Угпвпра у једнпј земљи, наставља: ''Еврппски савет је ппдсетип да је смисап Лисабпнскпг угпвпра да ппмпгне прпщиренпј Унији да прегпвара делптвпрније и демпкратскије, и указала на тп да су скупщтине 19 земаља шланица Угпвпр ратификпвале, и да се у псталим земљама прпцес 28
ратификације наставља.''61 Савет је самп у примедби исппд текста свпје резплуције признап да у Републици Шещкпј прпцес ратификације не мпже бити заврщен дпк Уставни суд Републике Шещке не пптврди да је Лисабпнски угпвпр у сагласнпсти са Уставпм Републике Шещке. Без пбзира на Ирскп НЕ је Шещка влада предвпђена Мирекпм Тпппланкпм пдлушила да настави са прпцеспм ратификације и Угпвпр је бранила у пбе кпмпре парламента.Тпппланек је мпрап јпщ да се супши и са резплуцијпм сппственпг кпнгреса, кпја је забранила шланпвима ПДС-а пренпщеое кпмпетенција на Брисел.Тп питаое је рещип 19-ти кпнгрес ПДС-а,кпји дпдуще претхпдну резплуцију нијефпрмалнп ппнищтип,али је 7 децембра 2008 дап зеленп светлп за усвајаое Лисабпнскпг угпвпра у парламенту када је пдлушип да ''пставља пдлушиваое п ратификацији Лисабпнскпг угпвпра у кпмпетенцију сенатпрскпг и ппсланишкпг клуба ОДС-а'' и да ''снажнп преппрушује'' да најпре буду усвпјени угпвпри п смещтаоу америшкпг радара на шещкпј теритприји.62 Скупщтина је Лисабпнски угпвпр усвпјила 20 фебруара 2009 теснп са 125 гласпва пд 200.Скупщтина је међутим истпвременп, из страха да је мпжда тиме дала Еврппскпм суду правде правп да екстензивнп тумаши правп п недискриминацији, и на тај нашин дпведе у питаое примену тзв. Бенещпвих декрета при захтевима за реституцију импвине, усвпјила је прппратну резплуцију да ''правни статус кпји се признаје Ппвељи п пснпвним правима Еврппске уније, без икакве сумое псигурава, да пва не мпже делпвати ретрпактивнп и на тај нашин дпвести у питаое правне и свпјинске пднпсе кпји прпистишу из шехпслпвашкпг закпнпдавства, пре сгега из гпдина 1940 дп 1946, кап ни дпсадащое прпцесе еврппских и дпмаћих судпва, кпји пва правна и импвинска питаоа рещавају.''63 Пву резплуцију је ппдржалп 185 присутних ппсланика (укљушујући Парпубка и Тпппланка), никп није бип прптив.64 Међутим ппет се радилп п ирелевантнпј резплуцији кпја се налазила мимп Лисабпнскпг угпвпра. На реду је бип Сенат кпји је 6 маја 2009 изразип сагласнпст са ратификацијпм, са 54 гласа пд 79 присутних.Недпстајап је јпщ самп пптпис председника републике.Међутим прдседник је пдбип да пптпище Угпвпр, све дпк буде важилп Ирскп НЕ. Ппнпвљени Ирски референдум је сада бип за ЕУ једина реална препрека за увпђеое Лисабпнскпг угпвпра у живпт.Збпг тпга су се лидери ЕУ пдлушили да пређу Рубикпн - на резултат ирскпг референдума су пдлушили да утишу кампаопм финансиранпм пд нпвца свих еврппских ппреских пбвезника.Еврппска унија је издвпјила 1,8 милипна евра за кампаоу пред ппнпвљеним референдумпм и расписала јавни кпнкурс за оенп впђеое.65 У кампаоу се маспвнп укљушила и једна пд највећих фирми кпје ппслују у Ирскпј, кпмпанија Intel, кпјпј је Еврппска унија 13 маја 2009 запретила казнпм пд 1,06 милијарди евра за злпупптребу дпминантнпг пплпжаја на тржищту.66 Ирска влада и впдеће пплитишке странке су впдили кампаоу у кприст Лисабпнскпг угпвпра, шија је централна тема била незаппсленпст а мптп ''Yes for jobs” - илити ''гласај за, сашуваћещ тиме радна места''- кап да Лисабпнски угпвпр има неке везе са незаппсленпщћу.На тп су – али каснп, пет дана пред самим референдумпм - реагпвали плакати ппкрета Libertas, са лицам премијера Briana Cowena и натписпм ''Јединп раднп местп кпје ће Лисабпнски угпвпр да сашува је оегпвп.''67 Накпн 29
маспвне кампаое у кприст Лисабпнскпг угпвпра су Ирци на ппнпвљенпм референдуму 2 пктпбра 2009 прихватили Угпвпр пднпспм 67% према 33%.
Клауспв дпдатни услпв Ппнпвљени Ирски референдум кпји је Лисабпнски угпвпр васкрсап, навеп је председника Вацлава Клауса да се јпщ једнпм укљуши у прпцес ратификације.Пбе кпмпре шещкпг парламента су већ изразиле сагласнпст са ратификацијпм и фалип је јпщ ратификаципни пптпис председника.Притисак на председника је бип енпрман. Упркпс тпме је председник у свпм гпвпру ппвпдпм ратификације Лисабпнскпг угпвпра ппставип услпв: ''Пре ратификације мпра Република Чещка макар дпдатнп да издејствује за себе слишан изузетак, какав су у тпку дпгпвараоа Лисабпнскпг угпвпра издејствпвали Велика Британија и Ппљска.''68 У тпм тренутку председник није слутип какп ће пвај свпј услпв да пдржи. У медијима је ппнпвп ппшелп да се пребира питаое да ли Лисабпнски угпвпр мпже да знаши слпм тзв. Бенещпвих декрета.Ппвеља забраоује '' билп какву дискриминацију на пснпву држављанства,'' 69 при шему је ппзната шиоеница да шещки судпви пдбијају да признају пдщтету судетским Немцима за пдузету импвину са пбразлпжеоем да немају шещкп држављанствп. Пп мищљеоу брпјних правника пвај страх није бип на месту и ппнищтаваое пресуда шещких судпва пд стране Еврппскпг суда правде не дплази у пбзир.Али са судијама шпвек никад не зна – а пп Лисабпнскпм угпвпру би бип Еврппски суд правде највища инстанца кпја би са кпнашнпм важнпщћу – без мпгућнпсти жалбе – пдређивала на щта се све Ппвеља п људским правима ЕУ пднпси. Дневни лист Mlada fronta DNES је питап 13 пктпбра 2009 правнике да ли прети признаваое надпкнаде судетским Немцима.Адвпкат Јарпслав Шепек је изјавип: ''Судетски Немци су у пквиру кпнфискаципнпг прпцеса изгубили импвину давнп, не разумем какп би је сада мпгли да траже назад.''70 Самп, ради се п пнпм Јарпславу Шепеку кпји је за гпсппдина Улриха Кинскпг неуспещнп тражип за пдузету импвину надпкнаду щтете у висини пд 40 милијарди круна – и није је дпбип јер Улрих Кински није имап Шещкп држављанствп.Тещкп је сумоати у тп да би гпсппдин Шапек и гпсппдин Кински искпристили пп ратификацији Лисабпнскпг угпвпра мпгућнпст улагаоа жалбе Еврппскпм суду правде у Луксембургу. На великп шуђеое, ЕУ је била спремна врлп брзп да Клауспв услпв испуни.Дана 30 пктпбра 2009 бип је на самиту у Бриселу, уз ушещће званишнпг премијера Јана Фищера, праћенпг директпрпм канцеларије председника Јиржијем Веиглпм (Jiri Weigl) дпгпвпрен прптпкпл п изузећу Републике Шещке из јурисдикције Еврппскпг суда правде, када је у питаоу Ппвеља пснпвних права ЕУ, кап и пбавеза премијера да уврсти пвај прптпкпл у наредни угпвпр п приступаоу, какп би мпгап да буде ратификпван и ступи на снагу.71
30
Бип је тп међутим самп делимишан успех.Изузеће кпје је дпгпвпренп пд стране шещке владе на заседаоу Савета ЕУ 30 пктпбра 2009 неће ступити на снагу дпк га не ратификују све државе.Република Шещка нема гаранције да ли ће и када пвп изузеће да буде ратификпванп пд стране шланских држава. Дана 3 нпвембра 2009 заседап је у Брну Устави суд да би кпнашнп пдлушип п захтеву 17 сенатпра кпје је представљап Јиржи Пберфалцер (Jiri Oberfalzer) и дпнеп мищљеое са кпнашнпм важнпщћу п сагласнпсти Лисабпнскпг угпвпра са Уставним ппреткпм Републике Шещке.Суд не самп да није упшип неслагаое Лисабпнскпг угпвпра са Уставпм Републике Шещке, већ је јпщ и кпнстатпвап да ппстпји ''пбавеза председника републике кпја прпистише из Устава да без непптребнпг пдлагаоа ратификује међунарпдни угпвпр, кпји је бип прпписнп пд стране председника републике или владе са оегпвпм дпзвплпм дпгпвпрен, и са шијпм је ратификацијпм изјавип сагласнпст демпкратски изабрани закпнпдавни пдбпр.''72 Уставни суд је на тај нашин de facto преписап Устав кпји гпвпри п тпме да парламент даје сагласнпст са ратификацијпм а председник угпвпр дпгпвара и ратификује.Без пбзира на тп какп разумемп глащеое Устава једини оегпв пвлащћени тумаш је Уставни суд.Ппследоа препрека Лисабпнскпг угпвпра је пала. Председник је тај дан, без присутнпсти фптпграфа, Лисабпнски угпвпр пптписап.У петак 13 нпвембра 2009 је премијер Јан Фищер кренуп са пптписаним ратификаципним дпкументпм у Рим, јер је италијанскпј влади ппверенп шуваое пригинала угпвпра и ратификаципних дпкумената.Предаваоем дпкумента италијанскпм министру инпстраних ппслпва бип је прпцес ратификације Лисабпнскпг угпвпра заврщен. Дана 1 децембра када је Лисабпнски угпвпр ступип на снагу , изабрап је Еврппски савет ''сталнпг председника'' илити ''председника ЕУ'' Хермана впн Рпмпуја 73 и пдпбрила му плату кпја је већа пд плате председника Сједиоених држава.74
2.5 Настанак еврппске дужнишке уније
Када је 1 децембра 2009 ступип на снагу Лисабпнски угпвпр, председник Еврппске кпмисије Жпзе Мануел Барпзп (Jose Manuel Barroso) je изјавип: ''Захваљујући Лисабпнскпм угпвпру налазе се грађани у центру еврппскпг прпјекта.Драгп ми је да је сада пред нама перипд стабилнпсти са пдгпварајућим и дпвпљнп пперативним институцијама.''75 Гпдине 2010 на власт у Републици Шещкпј накпн избпра дплази кабинет ппд впђствпм премијера Петра Нешаса (Petr Necas).У свпјпј прпграмскпј декларацији са кпјпм је дпбип ппвереое у Ппсланишкпј скупщтини, премијер пбећава: ''У слушају кљушних институципналних прпмена у ЕУ кпје траже измену примарнпг права биће пренпщеое даљих пвлащћеоа са Републике Чещке на ЕУ пптврђиванп референдумпм.''76
31
Гпдина 2010 је ппстала гпдина у кпјпј је у еврпзпни пукла дужнишка криза , и Петер Нешас је на пбећаое п референдуму нашистп забправип.Забправљене су мпрале да буду и ''пперативне институције'' и ''дуг перипд стабилнпсти'' сан Јose Barroso-а.
ЕУ крщи забрану санације ппсрнулих држава Када је билп у фебруару 2010-те јаснп да Гршка није у стаоу да плаћа свпје старе дугпве, ппшеле су да се умнпжавају спекулације,да ваљда неће Еврппска унија да буде злпупптребљена за ппмпћ Гршкпј. ''Тп апсплутнп не дплази у пбзир'' изјавила је на јавнпј телевизији АРД немашка канцеларка Ангела Меркел 28 фебруара 2010.''Еврппа има угпвпр кпји пнемпгућава да се са нащим нпвцем спащавају земље кпје дпспеју у тещкпће.''77 Угпвпр п функципнисаоу Еврппске уније у свпм пблику кпји је усвпјен тзв. Лисабпнским угпвпрпм, забраоује Еврппскпј унији санацију ппјединих шланских држава.Експлицитнп је у Угпвпру устанпвљенп и тп да ппјединашнп земље шланице не пдгпварају за дугпве псталих шланских земаља.Кпнкретнп шлан 124 Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније забраоује селективнп кредитираое држава шланица: ''Забраоују се билп какве мере... кпје пмпгућавају прганима, институцијама или другим субјектима Уније, централним владама ... или другим јавним прганима ... шланских држава плакщан приступ финансијским институцијама.''78 Шлан 125 предвиђа да ЕУ не пдгпвара за дугпве држава, али ни да државе не пдгпварају за дугпве псталих шланпва: ''Унија не пдгпвара за пбавезе нити преузима пбавезе централних влада ... или ... других јавних субјеката ... билп кпје државе шланице, укпликп се не ради п узајамним финансијским гаранцијама за заједнишкп пствариваое пдређенпг циља.Чланска држава не пдгпвара за пбавезе нити преузима пбавезе централних влада ... или ... других јавних субјеката ... друге државе шланице,не дпвпдећи у питаое узајамне финансијске гаранције за заједнишкп пствариваое пдређенпг циља.''79 Претхпднп увераваое Ангеле Меркел и пдредба из пре ненекпликп месеци вреднп усвпјенпг Лисабпнскпг угпвпра су убрп узели свпје.Упркпс пнпме щтп је написанп у угпвприма, пдлушип је Савет министара финансија Еврппске уније 10 маја 2010 да усппстави тзв. European Stabilisation Mechanism, намеоен ппсрнулим државама еврпзпне.80 Радилп се п прикупљаоу средстава у вреднпсти пд 750 милијарди евра из три извпра: 1) 250 милијарди ће да ппзајми Међунарпдни мпнетарни фпнд.Из пвпг разлпга су се све шланске државе Еврппске уније пбавезале да у оега улпже дпдатни нпвац. 32
2) 440 милијарди евра ће бити пруженп у пквиру дпгпвпра шланских држава еврпзпне мимп пквира ЕУ.Државе у кпјима је валута еврп су се пбавезале да дају гаранције и пснпвале су институцију названу European Financial Stability Facility (EFSF).81 3) 60 милијарди евра ће бити датп из средстава Еврппске уније крпз ствараое тзв. Еврппскпг механизма финансијске стабилизације (EFSM).82 Тп знаши да ће ЕУ издати пбвезнице, шиме ће пбезбедити нпвац за ппмпћ ппсрнулим државама еврпзпне, а за пбвезнице ће гарантпвати државе ЕУ. Касније је птищап министар финансија Мирпслав Калпусек у Брисел и у пквиру EFSM пдпбрип издаваое пбвезница Еврппске уније и даваое ппзајмице ппсрнулпм Ппртугалу.За исплату пбвезница дап је у име Републике Шещке гаранцију у висини 7,7 милијарди круна. Притпм за такву гаранцију није имап сагласнпст парламента, иакп Закпн п правилима бучета каже да ''Република Чещка даје државне гаранције самп укпликп тп пдреди ппсебан закпн.''83 Министар Калпусек је важнпст даваоа гаранције умаоип: ''Крајое је неверпватнп да ће се икада пва гаранција претвприти у реалнпст...да ће Еврппска унија тражити пд Републике Чещке да дппуни еврппски бучет.''84 Пп Калпуску се шещки закпн на гаранције дате Еврппскпј унији не пднпси.У парламенту се није нащап ни један ппсланик кпме би даваое гаранција сметалп. Еврппска унија је такп ппшела да издаје пбвезнице са гаранцијама шланских држава и стешена средства је ппшела да ппзајмљује уз ппвпљне кредите Ппртугалу, Гршкпј,Ирскпј ... упркпс тпме щтп тп угпвпри јаснп забраоују.Навпдни легитимитет пваквих ппступака Еврппска унија је пслаоала на шлан 122, став 2 Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније кпји каже: ''Настану ли шланскпј држави из разлпга прирпдних неппгпда или ванредних дпгађаја, на кпје не мпже да утише, тещкпће или је из тпг разлпга пзбиљнп угрпжена пзбпљним тещкпћама, мпже Савет на предлпг кпмисије пружити дптишнпј шланскпј држави ппд пдређеним услпвима финансијску ппмпћ Уније.''85 Савет министара ЕУ се 10 маја 2010 сагласип да '' Одредба шл. 122 став 2 Угпвпра пдређује мпгућнпст пружаоа финансијске ппмпћи пд стране Уније шланскпј држави, кпд кпје су настале или јпј пзбиљнп прете тещкпће из разлпга ванредних дпгађаја, на кпје не мпже да утише,86 и да такп настаје правнп упприщте за санаципни план. Еврппски савет је на тај нашин злпупптребип шлан кпји јпј даје пвлащћеое да делује у слушају прирпдне катастрпфе или другпг дпгађаја мимп утицаја шланске државе.Шлан 122 гпвпри псим прирпдних неппгпда кпнкретнп п тещкпћама у снабдеваоу енергијпм (приликпм прегпвпра п Лисабпнскпм угпвпру је била шестп ппмиоана ситуација,укпликп би земља зависна пд увпза нафте или гаса из Русије била супшена са прекидпм исппруке пд стране Русије). Презадуженпст, дакле намернп и свеснп усвајаое, из гпдине у гпдину, вищих издатака пд примаоа није нещтп щтп би се мпглп ппдвести ппд прирпдну катастрпфу или ситуацију на кпју држава није мпгла да утише.Управп супрптнп, изазвала ју је сама држава, и кпнкретне пспбе у владама и парламентима су за пву катастрпфу активнп, гпдину за гпдинпм, дизале руке. 33
Тп да је Еврппска унија прекпрашила сппствена пвлащћеоа, илуструје и изјава тадащое француске министарке екпнпмије Кристин Лагард (Christine Lagarde) кпју је цитирап дневни лист Wall Street Journal: ''Прекрщили смп сва правила, јер смп хтели да се дпгпвпримп на заједнишкпм ппступку и спасемп еврпзпну.Угпвпр је гпвприп недвпсмисленп.Никаква санација држава.''87 Касније је Лагардпва била наименпвана за щефицу Међунарпднпг мпнетарнпг фпнда. Британски премијер Дејвид Камерпн (David Cameron) је на нареднпм састанку Еврппскпг савета 17 децембра 2010 унеп у кпнашан текст бар решеницу да се шлан 122 убуће неће злпупптребљавати за санацију држава: ''Еврппски савет (се слпжип) пкп тпга да шлан 122 став 2 Угпвпра п функципнисаоу ЕУ вище неће бити пптребан за пву сврху.Шефпви држава и председници влада су се затп дпгпвприли да у те сврхе вище не би требап да буде упптребљаван.''88 Уместп тпга треба да се измени Угпвпр п функципнисаоу Еврппске уније на тај нашин, да мехазинам за ппмпћ ппсрнулим државама еврпзпне буде са у складу са оим.Лидери Еврппске уније су се дпгпвприли да измене угпвпр кпји су пре маое пд гпдину дана вреднп спрпвели , и ради кпга су мпрали да ппгазе впљу бираша у Францускпј,Хпландији и Ирскпј.
Дплази измена Лисабпнскпг угпвпра Измени угпвпра, кпју је заступала пре свега Немашка, нису биле наклпоене брпјне државе укљушујући Републику Шещку.Какп је навеп јпщ 25 пктпбра 2010 министар сппљних ппслпва Карел Щварценберг (Karel Schwarzenberg) : '' Велики брпј мпјих кплега има истп мищљеое, да треба да будемп срећни щтп смп тп са великим наппрпм пнда дпгпвприли, јер сада тп птварати и излпжити се истим сппрпвима кап пнда, тп би мпглп целп тп удружеое да демпнтира.''89 Дана 17 децембра 2010 је упркпс тпме Еврппски савет, највищи прган ЕУ састављен пд премијера 27 држава шланица пдлушип да се у Угпвпр п функципнисаоу ЕУ дпда следећи став: ''Државе шланице шија је валута еврп, мпгу да уведу механизам стабилнпсти, кпји ће бити активиран у слушајевима када тп буде неппхпднп за пбезбеђиваое стабилнпсти еврпзпне кап целине.Пружаое билп какве тражене финансијске ппмпћи у пквиру пвпг механизма ће ппдлегати стрпгпј услпвљенпсти.''90 Касније, 25 марта 2011 је Еврппски савет уз ушещће Петра Нешаса пдлушип да у вези са пвпм изменпм угпвпра буде пснпван Еврппски стабилизаципни механизам (ESM) и кпнстатпвап да ће ''кап ппследица уласка у еврпзпну шланска држава ппстати шлан ESM са свим правима и пбавезама кпје из тпга прпистишу.''91 Премијери су уствари пдлушили да, пнпга тренутка када се у Републици Шещкпј уведе еврп, иствременп ћемп пасти и у ESM – и Петер Нешас је пвп ппдржап. Ствпрен је ESM, Еврппски стабилизаципни механизам, шекалп се самп да све државе усвпје измене Угпвпра п функципнисаоу ЕУ кпје је изгласап Еврппски савет.”ESM ће имати укупни уписани капитал у висини пд 700 милијарди евра.Од пвпг дела 80 милијарди евра ће бити 34
уплаћенп пд стране шланских држава еврпзпне ппшевщи пд јула 2013 у пет гпдищоих рата.Осим тпга ће ESM распплагати и пппзивим капиталпм и гаранцијама пд стране шланских држава еврпзпне у укупнпј висини пд 620 милијарди евра.''92 На Републику Шещку, укпликп би била оегпв деп пд ппшетка,би изащап деп пд птприлике 300 милијарди круна.Република Шещка на срећу није деп еврпзпне, има свпју сппствену валуту,такп да нас се за сада пва пбавеза не тише.За сада. Шланске државе еврпзпне се рппски (''непппзивп'' и ''безуслпвнп'') пбавезују на плаћаое стптина милијарди у кприст пве дужнишке уније: Какп се навпди у шлану 9, став 3 Угпвпра п ESM ''Чланпви ESM се пвим непппзивп и безуслпвнп пбавезују да ће на билп кпји ппзив за уплату ... уплату изврщити, и да ће се таква уплата изврщити дп седам дана пд дпстављаоа ппзива.''93 Усвајаоем ESM-а настаје шудпвищте без пдгпвпрнпсти. Пплитишари и шинпвници заппслени у ESM-у имају пуни имунитет, за никаква свпја дела не мпгу да буду кривишнп гпоени.Какп каже шлан 35 Угпвпра п ESM ''у интересу ESM уживају председник савета гувернера,гувернери, заменици гувернера,директпри,заменици директпра, кап и генерални директпр и пстали заппслени, имунитет у судскпм ппступку, укпликп се ради п ппступцима кпје су изврщили за време свпг службенпг дејствпваоа и недпдирљиви су у слушају када се ради п оихпвим службеним папирима и дпкументима.''94 ESM ће псим тпга бити пслпбпђен и пд плаћаоа билп каквих ппреза.Какп каже Шлан 36 Угпвпра п ESM “ESM,оегпва актива,прихпди, импвина и оегпве пперације и трансакције усвпјене на пснпву пвпг угпвпра су у пквиру званишних активнпсти изузети из делпваоа свих директних ппреза.Чланске државе ESM ће применити, кад гпд тп буде мпгуће,пдгпварајуће мере за умаоеое или враћаое делпва индиректних ппреза или ппреза пд прпдаје укљушених у цене ппкретне и неппкретне импвине ... Рпба кпју је ESM увезап а кпја је неппхпдна за спрпвпђеое оегпвих званишних активнпсти, је пслпбпђена пд свих увпзних царина и ппреза, кап и пд свих увпзних забрана и пгранишеоа.''95 Пслпбпђени пд плаћаоа ппреза биће и заппслени и представници ESM,ESM ће уместп тпга мпћи да намећу свпје ппрезе.Пд ппреза ће бити пслпбпђене и све пбвезнице издаване пд стране ESMа: ''Оспбље ESM-а на пснпву правила прихваћених пд стране савета гувернера ппдлежу унутращоем пппрезиваоу плата и награда исплаћених у ESM-у,у кприст ESM-а.Од дана примене пвпг ппреза су дневнице и функципналне плакщице пслпбпђене пд наципналних ппреза на прихпд... Обвезнице или хартије пд вреднпсти, кпје је емитпвап ESM, укљушујући и пдгпварајуће камате и дивиденде, без пбзира на тп кп је власник пвих хартија пд вреднпсти, не ппдлежу никаквпм пппрезиваоу.''96
35
У пблику ESM настаје држава у држави, некаква “inner party” лпжа надљуди,недпдирљивих и изузетих пд кривишнпг гпоеоа,кпји не мпрају да плаћају ппрез и изабрани су да спасавају еврп пп сваку цену, за нпвац нас псталих. Премијер Шещке Петер Нешас је бип у тпку прегпвпра п измени Угпвпра ппзиван пд стране председника Вацлава Клауса и Нарпдне банке Шещке да дпгпвпри за Републику Шещку трајнп изузеће пд пбавезе да уведе еврп, каквп имају Велика Британија и Данска – да се на нас једнпм пве ужасавајуће пбавезе не би мпрале да пднпсе. Међутим Петер Нешас је пдбип да ппкуща да дпгпвпри изузеће.Пп оему би дпгпвприти изузеће билп сувище наппрнп ''Шта би Република Чещка угпвараоем ппмиоанпг opt out-а дпбила ? Мпрали би смп да инвестирамп велику кплишину прегпварашкпг капитала да би смп наметнули такве измене примарнпг права, кпје би билп неппхпднп ратификпвати у свим шланским државама ЕУ.''97 пище Нешас у писму аутпру пве коиге, у пдбрану свпг ппступка. Измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ је пптврдип тек такп,за нищта, није билп ни назнаке ппкущаја да за Републику Шещку издејстује изузеће пд увпђеоа евра. Премијер у време када је у Еврппскпм савету гласап за измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ и усппстављаое ЕСМ, није бип свестан да п шланству РШ у еврпзпни мпже да пдлуши Еврппска унија и прптивнп впљи Шещке.Какп пище у писму кпје ми је у циљу пдбране свпг гласаоа ппслап, за увпђеое евра ''је неппхпдан активан израз впље дате државе да прими еврп.''98 У тпме се нажалпст премијер Петер Нешас судбински варап. Република Шещка за разлику пд Велике Британије и Данске нема угпвпренп трајнп изузеће пд увпђеоа евра такп да ће бити у слушају усвајаоа измене Угпвпра неппсреднп излпжена претои ушещћа у заједнишкпм механизму за спащаваое ппсрнулих држава еврпзпне. На пснпву важећих угпвпра ће п увпђеоу евра и укидаоа круне у Републици Шещкпј пдлушивати Савет министара финансија квалификпванпм већинпм , на пснпву шлана 140, став 2 Угпвпра п функципнисаоу ЕУ99, и тп без шещћа Републике Шещке. Изузеће заиста имају самп Велика Британија и Данска.Прптпкпл бр.15 кпји се тише Велике Британије придпдат уз угпвпр п Еврппскпј унији каже: ''Укпликп Уједиоенп краљевствп не да на знаое Савету да има намеру да уведе еврп, није пбавезнп да такп ушини.''100 Прптпкпл бр.16 п Данскпј придпдат Угпвпру п Еврппскпј унији каже: ''Ппступак наведен у шлану 140 Угпвпра п функципнисаоу Еврппске униеј, кпји пмпгућава ппнищтаваое изузећа, мпже бити ппкренут самп на захтев Данске.''101 Слишне решенице је сада мпгла лакп да издејствује и Република Шещка.Наиме, Немашка канцеларка је била у ситуацији када је ппкущавала да изврщи измену Угпвпра, какп не би са дпгпвпреним механизмпм за спащаваое ппсрнулих држава еврпзпне наищла на свпј Уставни суд.А Немашкпј је билп јакп пптребнп да у механизме за спасаваое укљуши и пстале шланпве ЕУ, јер су оени пензипни фпндпви највећи власници пбвезница ппсрнулих држава. 36
Укпликп би Република Шещка дпгпвприла трајнп изузеће пд увпђеоа евра, пнда нам измена Угпвпра кпјпм се пмпгућава настанак дужнишке уније не би сметала и били би смп у мпгућнпсти да је ппдржимп.Република Шещка кпју је представљап премијер Петер Нешас међутим није нищта слишнп дпгпвприла јер би – реши су премијера – мпрала да ''инвестира велику кплишину прегпварашкпг капитала.''
Искприщћаваое Члана п ппједнпстављенпм ппступку измене угпвпра Иакп су се Еврппски лидери исппшетка уструшавали да меоају уз наппре дпгпвпрени Угпвпр п функципнисаоу ЕУ – плащили су се да би се прпцес ратификације ппет мпгап у Ирскпј,у Британији,у РШ (Републици Шещкпј, примедба превпдипца) уствари билп где, угущити – на крају им није нищта другп препсталп, да би ппмпћ еврпзпни била какп-такп легална. Премијеру су на крају међутим смислили трик: Угпвпр ће изменити, али ''ппједнпстављеним нашинпм'' да би избегли кпмпликпвани прпцес ратификације измене Угпвпра у свим шланским државама. Лисабпнски угпвпр је устанпвип ппступак кпјим имају да се спрпвпде измене.Пвај ппступак ппдразумева, у слушају таквих измена кпјима се прпщирују пвлащћеоа ЕУ, сазиваое Кпнвенције кпја би била између псталпг састављена и пд представника наципналних скупщтина.Предлпг измена би накпн тпга усвпјила међувладина кпнференција, и измене би на крају ппдлегале ратификацији у свим шланским државама. Угпвпр међутим пмпгућава и тзв. ''ппједнпстављени ппступак примаоа измена'', када п измени угпвпра пдлушује директнп Еврппски савет а шланске државе такву измену самп накнаднп усвпје. Прпблем је међутим щтп Шлан 48, став 6 Угпвпра јаснп пдређује да укпликп се Угпвпр меоа пвим ''ппједнпстављеним ппступкпм'', пнда таква пдлука ''не сме да прпщирује пвлащћеоа Угпвприма ппверена Унији .''102 Притпм је циљ бип прпщиреое пвлащћеоа уније – направити пдлукама шланпва еврпзпне механизам ппмпћи ппсрнулим државама еврпзпне.Другим решима, еврпзпна засад такав механизам, кпји би бип у складу са Угпвпрпм, није мпгла да направи, у складу са Угпвпрпм би мпгла да га направи накпн дпраде. Какп су пнда хтели да уреде да се на измену угпвпра мпже да примени ''ппједнпстављени ппступак'' , кад се евидентнп ради п прпмени пвлащћеоа ? Еврппски савет је тп рещип једнпставнп.Прпстп су кпнстатпвали да се ''Измена пднпси на пдредбу садржану у трећем делу Угпвпра п функципнисаоу ЕУ и не прпщирује пвлащћеоа ппверена Унији Угпвприма.114 Лаж исклесана у службени лист ЕУ ппстаје истина.Притпм, јер нпви параграф се у угпвпре дпдаје управп затп,да би санација држава еврпзпне имала пптппру у Угпвпру и да би у пднпсу на оу ЕУ имала аутпритет. Упркпс тпме щта је усвпјилп 27 премијера и щефпва држава ,мпже да се каже да пдлука Еврппскпг савета п измени Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније фпрмпм ''ппједнпстављене прпцедуре'' 37
нема пснпва у Угпвпру п ЕУ и да припремани прпцес усвајаоа пвакве пдлуке нема пснпву у уставнпм ппретку Републике Шещке. Устав Републике Шещке дпзвпљава један нашин какп пренети пвлащћеоа Републике Шещке на међунарпдне прганизације или институције: Међунарпдни угпвпр ратификпван на пснпву шлана 10а тј. на пснпву сагласнпсти квалификпване већине у пбе кпмпре парламента,евентуалнп референдумпм.115 Пва прпцедура је била кприщћена какп у слушају угпвпра п приступаоу Републике Шещке Еврппскпј унији,када смп пренели деп пвлащћеоа на ЕУ,кап и у слушају Лисабпнскпг угпвпра,када смп пренели следећу групу пвлащћеоа на ЕУ. Премијер Петер Нешас се прптив прпцедуре на заседаоу Еврппскпг савета није ни на кпји нашин пградип а председник савета Херман ван Рпмпуј (Herman van Rompuy) је мпгап да кпнстатује да су се премијери на пвпј измени слпжили једнпгласнп: ''Сви су се слпжили са тим, да искпристимп ппједнпстављену прпцедуру усвајаоа измена.'' 116
Примедбе Уставнпг суда Питаое да ли не мпже бити у будућнпсти злпупптребљена ''ппједнпстављена прпцедура'' за пузајуће пренпщеое пвлащћеоа на ЕУ, Уставни суд је рещип у време претреса Лисабпнскпг угпвпра,кпји је имап да пву ппједнпстављену прпцедуру усвајаоа измена пмпгући. На пснпву ппднетпг предлпга пд стране Сената се 2008 гпдине Уставни суд детаљнп бавип Лисабпнским угпвпрпм а ппсебнп управп ризикпм кпји се крип у шлану 48,став 6 Угпвпра п Еврппскпј унији.Свпј став је Уставнпм суду дпставила и влада (у кпјпј је бип Петер Нешас пптпредседник). Какп прпизилази из закљушка Уставнпг суда, влада је пнда претппстављала да ће измене Угпвпра п функципнисаоу ЕУ спрпведене ''ппједнпстављеним ппступкпм'' на пснпву шлана 48,став 6 Угпвпра п ЕУ бити у слушају пренпщеоа даљих пвлащћеоа изгласани у Републици Шещкпј на пснпву шлана 10а Устава РШ аналпгнп међунарпдним угпвприма: Када се ради п ппједнпстављенпм ппступку за прихватаое измена Угпвпра (ппдлеже) на пснпву шл.48 ст.6 Угпвпра п ЕУ ... измена свих или дела пдредби трећег дела Угпвпра п функципнисаоу ЕУ, кпја се пднпсе на унутращоу пплитику и активнпст Уније, ...псим једнпгласне пдлуке Еврппскпг савета ,усвајаоу пд стране свих шланских држава у складу са оихпвим уставним прпписима.Влада је мищљеоа да са станпвищта уставнпг система Републике Чещке би таква измена, укпликп би на пснпву ое дплазилп дп пренпщеоа даљих пвлащћеоа пргана Републике Чещке на Еврппску унију, ппдлегала усвајаоу у Парламенту на пснпву шл.10а Устава, и влада је затп уверена п сагласнпсти шл.48 ст.6 Угпвпра п ЕУ са уставним ппреткпм Републике Чещке.106 Пвај став, браоен пред Уставним судпм пд стране пптпредседника владе за еврппска питаоа Александра Впндре мпжемп да сматрамп за правнп дилетантски.Какп би мпглп на пснпву шлана 48,став 6 Угпвпра п ЕУ да дпђе дп пренпщеоа пвлащћеоа, кад тп исти тај шлан забраоује ? Мпжда
38
је влада била далекпвида и слутила да ће пвпм ''пасарелпм'' дплазити дп пренпщеоа пвлащћеоа упркпс експлицитнпј забрани, какп се тп уравп дпгађа. Уставни суд се није са владинпм пдбранпм идентификпвап и исправнп је прпгласип да на пснпву шл.48 ст.6 не мпгу да се пренпсе пвлащћеоа на ЕУ и да за измену угпвпра на пснпву шлана 48,ст.6 Угпвпра п Еврппскпј унији није мпгуће искпристити прпцедуру пписану у шлану 10а Устава РШ: Чл.48 ст.6 Угпвпра п ЕУ дпзвпљава ппједнпстављен ппступак прихватаоа измена трећег дела Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније ... кпји свакакп ппдлеже усвајаоу шланских држава у складу са оихпвим уставима и не мпже да се дптише пренпщеоа нпвих пвлащћеоа на Унију.Став щест трећи ппдстав сппрнпг шлана искљушује измене у пквиру пвпг режима, кпје би се дптицале пвлащћеоа Уније; тиме је јаснп елиминисана билп каква сумоа у вези шл. 10а Устава Републике Чещке.Измена на пснпву шл.48 ст.6 пстварена једнпгласнпм пдлукпм Еврппскпг савета мпра бити усвпјена у шланским државама у складу са оихпвим уставним пдредбама.Кљушнп са уставнпправнпг станпвищта – кап щтп је ппменутп – је да на пснпву дпслпвне фпрмулације тумашенпг шлана није мпгуће пренпсити билп каква даља пвлащћеоа на Унију.107 Уставни суд је у вези пвпга навеп да је пптребнп на време дпрадити Устав на тај нашин да буде јаснп кпјпм прпцедурпм ће Република Шещка изражавати сагласпст са изменама Угпвпра п функципнисаоу ЕУ на пснпву шл.48 ст.6 Угпвпра п ЕУ.(Щтп се, успут, дп сада није дпгпдилп.) Уставни суд је истпвременп признап да Еврппска унија нема бланкп папир за прпизвпљне измене Угпвпра, и да сам Уставни суд мпже да пцеоује да ли таква измена ипак не пренпси даља пвлащћеоа на ЕУ: ''Пптребнп је пбезбедити кпнтрплу пдлуке усвпјене на пснпву шлана 48 став 6 ... пд стране Уставнпг суда Републике Чещке у смислу сагласнпсти пвакве пдлуке са уставним ппреткпм ...Одлукпм на пснпву става 6 се меоају се материјане пдредбе Угпвпра.Збпг тпга је неппхпднп пмпгућити кпнтрплу пвих измена у смислу уставних пдредби Републике Чещке пд стране Уставнпг суда какп би биле ппщтпване границе пренпщеоа пвлащћеоа у смислу шлана 10а Устава.'' 108 Када је 3 нпвембра Уставни суд пцеоивап Лисабпнски угпвпр пп други пут,ппнпвп је кпнстатпвап истп: ''Уставни суд Републике Чещке ће (мпже) – узимајући у пбзир претхпдне принципе – да делује кап ultima ratio и мпже да испитује да ли није неки акт пргана Уније пдступип пд пвлащћеоа кпја је Република Чещка на пснпву шлана 10а Устава пренела на Еврппску унију.109 Упркпс пвим закљушцима старим две гпдине је међутим Уставни суд прпцес пренпщеоа пвлащћеоа на ЕУ ппсредствпм шлана 48 став 6 игнприсап,а ни влада а ни никп пд закпнпдаваца се није пбратип на оега са захтевпм пцене уставнпсти измене Угпвпра.
39
Усвајаое измене Угпвпра п функципнисаоу ЕУ Премијер Нешас је ппступап у духу лпгике претхпдне владе кпја је Уставнпм суду тврдила да ће се у слушају пренпщеоа пвлащћеоа на ЕУ ппсредствпм ппједнпстављене прпцедуре щтитити уставнпм већинпм: Какп је навеп премијер Нешас у писму пд 10 марта2012 ''И у слушају када би институције ЕУ желеле да прекрще услпве прпцедуре пп пснпву шлана 48 став 6 Угпвпра п ЕУ и пренесу ппједнпстављенпм изменпм Угпвпра на ЕУ даље кпмпетенције тп не би знашилп аутпматски са станпвищта наципналнпг уставнпг права прпблем укпликп би на наципналнпм нивпу у Републици Шещкпј таква прпцедура била усвпјена у складу са уставним прпцедурама.'' 110 Петер Нешас је дпдап је из тпг разлпга влада пдлушила да пстави да измена Угпвпра буде изгласана у шещкпм парламенту уставнпм већинпм на пснпву шлана 10а Устава Републике Шещке. Већу алибистишку тврдоу верпватнп никад никп на свету није изрекап.Кап првп,пн,Петер Нешас бип је премијер па према тпме и шлан Еврппскпг савета, пне еврппске институције кпја је измену Угпвпра усвпјила и прекрщила услпве прпцедуре на пснпву шлана 10а став 6 п ппједнпстављенпм усвајаоу измена. Кап другп евентуалнп пренпщеое пвлащћеоа не види кап прпблем када измену ради сваке сигурнпсти усваја уставнпм већинпм.Зар не би требап премијер Републике Шещке пре да размищља п тпме да ли није за Републику Шещку пре прпблем пренпщеое пвлащћеоа негп нашин гласаоа ? Петер Нешас је уствари бип свестан да измена угпвпра представља прпмену карактера еврпзпне и ЕУ кап такве и да из тпга прпизилази знашајан ризик за Републику Шещку.Или, пре је бип свестан да тп кап прпблем мпгу да виде неки закпнпдавци из ПДС-а и мпгли би у парламенту да се ппставе прптив угпвпра.Затп је на кпнгресу ПДС-а премијер Нешас изјавип: ''Данащоа еврпзпна је другашија негп у време када је Република Чещка приступала Еврппскпј унији...данас се Унија меоа из мпнетарне уније такпђе у ''дужнишку'' унију ...ми у тпм смислу не мпжемп да ппдржимп предлпге, да ушествујемп у плаћаоу туђег дуга ... ппщтенп је кпнстатпвати ради грађана РЧ, да када смп гласали п уласку у ЕУ,гласали смп другашијпј еврпзпни негп щтп је пна данас.Била је тп еврпзпна ... кпја је недвпсмисленп гпвприла да ппјединашне државе не гарантују узајамнп за свпје дугпве ... Бип је фпрмиран еврппски стабилизаципни механизам , кпји ће ппвести ка тпме да државе мпрају да скупе нпвац, у слушају РЧ ће се радити п десетинама милијарди круна , у слушају гаранција шак и п стптинама милијарди круна ,у слушају шланства у еврпзпни.Са уласкпм у еврпзпну ћемп мпрати да спрпведемп и правни акт и тп ће бити тренутнп припајаое пвпм еврппскпм стабилизаципнпм механизму.Сматрам за ппщтенп према нащпј земљи, за ппщтенп према нащим грађанима и за ппщтенп према ЕУ да кажемп да п такп важнпм кпраку кап щтп је улазак у еврпзпну, и кап щтп је улазак у пвај еврппски стабилизаципни механизам, мпрају да пдлуше грађани на референдуму.111 40
Накпн тпга кпнгрес ПДС-а је усвпјип следећу резплуцију: (Кпнгрес Грађанске демпкратске странке ) наглащава, да су се услпви, на пснпву кпјих су се 2003 гпдине грађани Републике Чещке пдлушили на референдуму за приступаое Еврппскпј унији и п пбавези за прихватаое заједнише валуте еврп, из пснпва прпменили, збпг шега ће ОДС тражити да п евентуалнпм приступаоу заједнишкпј валути евру и истпвременпм уласку у Еврппски стабилизаципни механизам, пдлуше грађани Републике Чещке на референдуму.112 Циљ пвпг гпвпра и резплуције бип је самп – ушинити да за сенатпре и ппсланике буде пплитишки прихватљивп усвпјити измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ, кпја даје мандат за фпрмираое трајнпг спасилашкпг механизма еврпзпне – или еврппске дужнишке уније. И закпнпдавци из ПДС су стварнп дпзвплили да буду ппијени пвим нејасним пбећаоем референдума , такп да је на крају велики деп оих измену Угпвпра ппдржап. Сенатпр Лудек Севзиг (Ludek Sevzig) је приликпм дискусије п измени Угпвпра фактишки ппменуп ризике: '' Председавајући еврппскпг кпмитета дпое кпмпре британскпг парламента ... нас је уппзнап са анализпм, да је измена шлана прптивна пснивашким угпвприма из тпг разлпга ... щтп је у пснивашким угпвприма наведенп да ниједна шланска држава не преузима дугпве других шланских држава.Еврппски стабилизаципни механизам тп такп не ради у слушају да је реш п ппзајмици и гаранцији за ппзајмицу.У слушају да дпђе дп банкрпта дужника и птпису нпвца из еврппскпг стабилизаципнпг механизма, евидентнп је да земље de facto преузимају пвакву пдгпвпрнпст – да плате дуг за дужника.'' На крају је међутим измену примарнпг права ЕУ приликпм гласаоа ппдржап. Сенатпр из ШССД Милан Щтех ја накпн тпга рекап : ''Требали (би смп) да пазимп да не скрећемп ппнпвп пажоу на себе ... Да ће нас се (ЕСМ) тицати тп је истина , али ће нас се директнп тицати тек кад ппстанемп шланпви валутне уније, щтп нам захваљујући нащпј екпнпмскпј пплитици у најближпј будућнпсти не прети ... збпг тпга ппзивам да данас гласамп п пвпм предлпгу, да га ппдржимп, јер на тај нашин щаљемп ппруку нащим суседима ... Штп се тише ппзиваоа на британска тумашеоа, ппщтпвани, на тп сам стращнп алергишан.Британци су тпликп себишни да је тп беспримернп.''113 Сенатпр из ПДС-аи министар пдбране Александар Впндра није хтеп да пстави пвај глупи аргумент п слаоу ппруке у инпстранствп без реакције и рекап је : '' Не усвајамп Угпвпр или дпдатке угпвприма ради тпга да би смп ппслали некакву ппруку.''114 Пдмах накпн тпга Впндра је наивнп признап да је разлпг усвајаоа притисак пд стране канцеларке Ангеле Меркел: ''О шему се пвде ради?'' ... једини разлпг защтп се тп пре гпдину и пп дпгпвприлп била је Немашка...Сви знамп какп немашки пплитишки систем и уставни суд вепма пажљивп бдеју над сагласнпщћу еврппскпг и немашкпг наципналнпг права и јер знамп да у шлану 125 угпвпра п функципнисаоу ЕУ је забрана bail-out-а, дакле збпг тпга је рађена пва нпвелизација једнпг става и две решенице, кпје пвде имате пред спбпм – збпг тпга да тп не би немашки уставни суд пдбацип...Савезни канцелар,кап щтп сте приметили,недавнп је ппсетила 41
Праг,впдила је званишне прегпвпре,вепма љубазнп је затражила да дпведемп ратификацију измене шлана 136 дп краја и из тпг разлпга ја за тп пдлагаое сада нећу гласатии спреман сам да гласам пвде и за ту нпвелизацију.Месец дана,наравнп,мпжемп сашекати,нищта се неће десити,али нищта се неће десити ни на ппљу шещкп-немашких прегпвпра.Они су се већ прпстп десили на умиреое шещке владе и шещке стране.'' 114 Сенатпр ТПП 09 и први пптпредседник владе је на тп дпдап: '' Давнп смп тамп себи пбезбедили углед пних кпји се вешнп жале.И истина је да не прппущтамп ни једну мпгућнпст, ни једну щансу да направимп некакав прпблем у ЕУ.Јесмп дпдуще маои,али вещтп се трудимп да углед пних кпји се сталнп жале сашувамп.Пп мпм мищљеоу тп није кприснп за Републику Чещку,ни за ЕУ, па бих хтеп да вепма замплим да се пвај угпвпр усвпји.'' 115 Измена угпвпра је на крају прпщла уставнпм већинпм у пбе кпмпре парламента уз активну ппдрщку ПДС-а, ТПП0 9 и ШССД. Еврпзпна је била измеоена а ми нисмп дпбили трајнп изузеће пд увпђеоа евра.ЕУ мпже да билп када дпнесе пдлуку п нащем приступаоу еврпзпни и билп кпји будући пплитишки представници ће мпћи да пдлуше п нащем ушещћу у ЕСМ, кпји је бип пдлукпм парламента легализпван. Укпликп би некада у будућнпсти Уставни суд кпнстатпвап да је ЕУ злпупптребила ппједнпстављену прппцедуру усвајаоа измена за прпщиреое пвлащћеоа Петер Нешас је без пбавеза – па у Републици Шещкпј се за измену угпвпра ипнакп изјаснила уставна већина,такп да му никаква испитиваоа за прекпрашеое пвлащћеоа не прете.
3. Пут ка суверенитету 3.1 Какп иступити из ЕУ
Када је председник републике Вацлав Клаус пптписап Лисабпнски угпвпр, дап је испвременп изјаву у кпјп је рекап: ''Ступаоем на снагу Лисабпнскпг угпвпра, упркпс пплитишкпм мищљеоу Уставнпг суда, Република Чещка ће престати да буде суверена држава.Ова прпмена – за садащопст и будућнпст- легитимище труд пнпг дела наще јавнпсти кпја није према питаоу наще нарпдне и државне егзистенције равнпдущнав и кпја се са пвим резултатпм неће ппмирити.''1 Председнику Клаусу затп пдгпварам: нисам равнпдущан према питаоу наще нарпдне и државне егзистенције, нећу да се ппмирим са пвим резултатпм.Хпћу суверену сампсталну Републику Шещку.Хпћу да Република Шещка ппнпвп буде суверена држава, да шещке закпне ппнпвп дпнпси самп шещки парламент, кпји је пдгпвпран пред шещким бирашима.Хпћу прпсперитетну Републику Шещку, кпја ће свпјим грађанима и ппсетипцима гарантпвати слпбпду.
42
Пвај мпј став није ни на кпји нашин прптивеврппски или изплаципнистишки.Слпбпдна тргпвина,путпваое без виза,пријатељски пднпси и сарадоа са псталим нарпдима се не искљушују сампсталнпм државнпм егзистенцијпм.Напрптив.Сигуран сам, да сампстална Република Шещка, кпја не мпра да даје дппринпсе у бриселски бучет, да тражи дптације и да испуоава свакпјака наређеоа, је бпљи гарант међунарпднпг пријатељства и сарадое негп када је у ппдређенпм пплпжају. Пдбациваое заваренпг сппја и пријатељски пднпс Шеха са Слпвацима накпн ппдела шехпслпвашке федерације, је дпбар дпказ за тп да пднпси међу нарпдима мпгу да буду бпљи, када су оихпве земље сампсталне, негп када мпрају п свему да се међуспбнп расправљају. Када се земље пдлуше да свпје закпне дпнпсе саме, да не би једна диктирала нещтп другпј и једна губила на другпј,птпадају брпјни разлпзи за трвеое и непријатељствп. Хпћу суверену Републику Шещку укптвљену у трансатлантскпј безбеднпснпј алијанси, Републику Шещку птвпрену за тргпвину, путпваоа и културну размену са суседним државама.Желим слпбпднп кретаое рпбе, људи, услуга и капитала щирпм Еврппе.И хпћу да закпне кпји важе на теритприји Републике Шещке пдређује демпкратски изабрани шещки парламент. У наредним пдељцима ћу пписати щта би сампстална егзистенција знашила и на кпји нашин се мпже сампсталнпст пстварити – када се једнпм за тај кпрак у Републици Шещкпј нађе пплитишка већина.
Рефпрма уније Не верујем вище у рефпрму Еврппске уније.Рефпрма – ппвраћај стешених надлежнпсти назад шланским државама – би изискивала нпви угпвпр пкп кпјег би мпрале да се усгласе све шланске земље.Пвакав нпви угпвпр кпји би заменип Мастрихтски и Лисабпнски, је прилишнп неверпватан.Мпрали би наиме са оим да буду сагласни сви укљушујући Француску и Немашку, дакле земље шије су впђе вепма привржене Лисабпнскпм угпвпру и кпји су у стаоу да граде Еврппску унију према свпјпј представи. Укпликп би Еврппска унија пмпгућавала ''вищебрзинске интеграције'' бип би тп сигурнп привлашан мпдел. Земље кпје би хтеле да имају међу спбпм нпр. заједнишку ппреску пплитику мпгле би да се ппдреде пдгпварајућим еврппским директивама, без тпга да би мпрали да шекају на сагласнпст псталих.И пбрнутп, земље кпје би желеле маое интеграције би мпгле да се држе пп страни пд пдређене пплитике ЕУ, без тпга да их пстали терају да им се прикљуше.Нажалпст, пвај мпдел је утппија. Да ли је мпгуће да Република Шещка успе да у правнпм пквиру Еврппске уније дпђе дп пвпг привлашнпг мпдела вищебрзинске Еврппе ?
43
Лисабпнски угпвпр не пмпгућава шланским земљама да изађу једнпстранп из неких пплитика Еврппске уније.Укпликп би нпр. Република Шещка хтела да ппнищти пбавезу настпјаоа за увпђеоем евра, изискивалп би тп измену угпвпра, кпју би мпрале да ратификују све шланске државе.Укпликп би Република Шещка хтела да се на оу не пднпсе директиве п пбавезнпм примещаваоу бипгприва у бензин и п ппдрщци кприщћеоу спларне енергије, изискивалп би тп измену угпвпра, кпју би мпрале да ратификују све шланске државе. У пракси би тп знашилп иницираое сазиваоа међувладине кпнференције, стицаое сагласнпсти 27 премијера за такву измену, и накпн тпга шекаое резултата какп ће се заврщити ратификација у 27 шланских држава. Неверпватнп је да би се успелп стећи сагласнпст већ и самп свих 27 премијера, да не гпвпримп п ратификацији у свим државама шланицама.На пример за Немашку и за Француску нема никаквпг смисла да ппвећају ппреске стппе самп саме међу спбпм.Из оихпвпг угла је смисап интеграција ствараое великпг екпнпмскпг прпстпра са једнаким правилима.Наметаое виспких ппреза самп себи самима би ппстигли управп супрптнп пд пнпга щтп су желели.Фирме би из оихпвих земаља јпщ вище бежале негп данас у маое регулисане делпве Еврппе. Куда пнда впди пут ка ппнпвнпм суверенитету акп не крпз рефпрму Еврппске уније ?Ппстпје две мпгућнпсти.Или ће се Еврппска унија распасти кап щтп се распап Спвјетски савез,Југпславија или Шехпслпвашка или ће се Република Шещка псампсталити и ппстпјати кап суверена држава у суседству Еврппске уније.
Распад ЕУ
Верпватнп је да ће се Еврппска унија једнпм распасти.Тп мпже да се деси уставним или насилним путем.Распад уставним путем би знашип дпгпвпр свих шланских држава п распущтаоу ЕУ, кпји би мпрале да ратификују све државе шланице. Пример уставнпг престанка федерације ппстпји у ппдели Шехпслпвашке, кпја се ппделила пдлукпм федералне скупщтине.Шехпслпвашки устав није садржап никакву прпцедуру ''иступаоа'' републике из федерације, збпш шега другашији закпнски пут за пкпншаое федерацијепсим федералним уставним закпнпм није ппстпјап.Закпн 542/1992 п Пкпншаоу Шещке и Слпвашке федеративне републике пд 25 нпвембра 1992 је пдређивап у шлану 1: ''Истекпм дана 31 децембра 1992 престаје да ппстпји Чещка и Слпвашка Федеративна Република.Државе наследнице Чещке и Слпвашке Федеративне Републике су Република Чещка и Република Слпвашка.''2 Закпн је имап укупнп две стране и пдређивап је наследнищтвп, пкпншаое федералних пргана и мандата федералних ппсланика.Пмпгућип је и дпнпщеое закпна сампсталних држава пре
44
оихпвпг званишнпг настанка и забраоивап је државама наследницама кприщћеое федералних државних симбпла.3 Спвјетски савез је пмпгућавап иступаое савезне републике у шлану 72 Савезнпг устава из 1977 гпдине: ''Свакпј савезнпј републици пстаје правп да Савез спвјетских спцијалистишких република слпбпднп напусти''4 Када је међутим ппкущала да кап прва напусти Спвјетски савез 11 марта 1990 Литванија, ппслала је спвјетска армија у Виљнус тенкпве, какп би сашували спвјетски суверенитет.Спвјетски савез тп није зауставип, Литванија се псампсталила и за опм су следиле и пстале републике.На крају је Спвјетски савез напустила фпрмалнп и Руска Федерација кап највећа пд савезних република.Михаил Гпрбашпв је јпщ самп краткп делпвап кап фпрмални председник државе, из кпје су већ сви иступили.Спвјетски савез је престап и de facto да ппстпји.Вище није билп никпга кп би председенику слап плату.Мпжда ће пвакп кап кплац у пгради једнпм да заврщи и председник ЕУ Херман Ван Рпмпуј. Ма кпликп да сам уверен да ће дп распада ЕУ једнпм дпћи (Еврппска унија није никакав дати крај истприје) претппстављам да се тп неће десити ускпрп.А распад мпже да буде вепма насилан и скуп. Збпг тпга има смисла размптрити мпгућнпст планиранпг иступаоа из ЕУ и прпмищљенпг усппстављаоа пбпстранп кприсних и пријатељских пднпса између Републике Шещке и ЕУ.
Иступаое из ЕУ Ппстпји ли у прпщлпсти неки пример да је нека земља напустила Еврппску унију? На пример, земља кпја је Еврппску унију (пнда Еврппску заједницу) напустила је Гренланд.Гренланд је ппстап заједнп са Данскпм – кап Данска теритприја шлан Еврппске зеједнице 1973 гпдине, упркпс тпме щтп је прекп 70% бираша на Гренланду гласалп прптив уласка у ЕУ.Накпн щтп је Гренланд дпбип 1979 гпдине аутпнпмни статус, пдржан је 23 фебруара 1982 успещан референдум п иступаоу из ЕЗ. Кап реакција на гренландски референдум шланске земље Еврппске заједнице су закљушиле Угпвпр п иступаоу Гренланда – дпдатак угпвпру п псниваоу, кпји устанпвљава да се угпвпр п псниваоу не пднпси на Гренланд.5 На Гренланду захваљујући пвпме нису мпрали да уведу ПДВ у складу са захтевпм еврппских директива, не мпрају да имају пптрпщашки ппрез на бензин у минималнпј висини важећпј у ЕУ пд 0,359 евра на литар – и на пример бензин тамп кпщта прерашунатп у круне, 11 круна (щтп знаши маое пд 50 еврпценти,примедба превпдипца).Гренлађани не мпрају да дпдају у нафту бипгпривп нити да прпизвпде скупу струју пд сунца.Никп тамп не забраоује упптребу сијалица. Гренланд свакакп није мпгап да иступи на тај нашин да једнпставнп угпвпр п приступу пткаже, јер у време уласка у Еврппску заједницу није бип суверена држава.Гренланд није бип угпвпрна страна 45
угпвпра п приступаоу, већ Данска кплпнија.Збпг тпга му је бип пптребан специјалан угпвпр п иступаоу. Пример иступаоа шланске земље из ЕУ једнпстраним птказиваоем угпвпра не ппстпји.Нити ће икад ппстпјати јер је Лисабпнски угпвпр,кпји је ступип на снагу 1 децембра 2009, пву мпгућнпст искљушип. Пре Лисабпнскпг угпвпра, угпвпри п псниваоу или приступаоу ЕУ нису садржали никакав специјалан ппис прпцедуре иступаоа,щтп је знашилп да би се на птказ угпвпра примеоивап шлан 57 Бешкпг угпвпра п међунарапднпм угпвпрнпм праву.6 Пн пдређује да укпликп међунарпдни угпвпр не садржи никакве услпве за птказ, спрпвпди се птказ угпвпра ппднпщеоем пбавещтеоа п птказу са минималнп једнпгпдищоим птказним рпкпм. Лисабпнски угпвпр пвп меоа и пписује прпцедуру иступаоа.Тп знаши да се шланствп у ЕУ не мпже једнпстранп птказати.Иступаое из ЕУ је пп ратификацији Лисабпнскпг угпвпра мпгуће самп ппсредствпм прпцедуре пписане у шлану 49а Угпвпра:7 Став 1: ''Чланска држава кпја се пдлуши на иступаое, пбавестиће п свпјпј намери Еврппски савет.Узимајући у пбзир инструкције Еврппскпг савета Унија ће са пвпм државпм угпвприти и закљушити сппразум п услпвима оенпг иступаоа са псвртпм на пквире оених будућих пднпса са Унијпм.Овај сппразумр се угпвара у складу са шланпм 188n став 3, Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније.У име Уније ће га закљушити Савет,кпји пдлушује квалификпванпм већинпм пп пријему сагласнпсти Еврппскпг парламента.'' Став 2: ''Угпвпри престају да буду за дптишну државу важећи данпм ступаоа на снагу сппразума п иступаоу, или укпликп дп тпга не дпђе, две гпдине пп пбавещтеоу на пснпву става 2,укпликп Еврппски савет не пдлуши једнпгласнп пп сппразуму са дптишнпм шланскпм државпм п прпдужеоу пвпг рпка.'' Став 3: ''Збпг ставпва 2 и 3 шлан Еврппскпг савета или Савета,кпји заступа иступајућу шланску државу,неће ушествпвати у прегпвприма или пдлукама Еврппскпг савета или Савета,кпји је се тишу.'' Лисабпнски угпвпр је дакле пнемпгућип напущтаое Еврппске уније једнпстраним птказпм,али је на другпј страни устанпвип јасну прпцедуру, кпјпм би се требалп рукпвпдити приликпм иступаоа шланске државе. Накпн пбавещтаваоа п намери иступаоа из ЕУ пд стране шланске државе се ппшиое са прегпвприма п сппразуму кпји би регулисап тргпвинске и друге пднпсе међу земљама ЕУ и државпм кпја из ЕУ иступа.Јединп укпликп се не би успелп у тпме да се пвај сппразум закљуши,билп би шланствп пкпншанп без нпвпг сппразума,дп две гпдине пд ппднпщеоа пбавещтеоа п намери иступаоа из ЕУ. Закљушеое пваквпг сппразума би билп нищта маое кприснп и за тп да и пп иступаоу из ЕУ буде угпвпрнп гарантпвана слпбпдна тргпвина и друга важна питаоа кпја се тишу међунарпдних 46
пднпса.Кап щтп ћу даље ппказати,угпвараое таквпг сппразума није неппхпднп ппщтп Република Шещка има угпвпре кпји јпј пбезбеђују безбеднпсне гаранције и слпбпдну тргпвину и накпн иступаоа из ЕУ.Евентуални сппразум састављен приликпм иступаоа из ЕУ би ипак мпгап да пбезбеди бпље услпве негп щтп их имамп сада гарантпване. Иступаое из ЕУ би дакле ималп да теше на следећи нашин: 1) Шланска држава свпјим унутращоим прпцедурама пдлуши п намери да иступи из ЕУ.Унутращое је питаое сваке државе да ли ће за тп да искпристи референдум или пдлуку парламента. 2) Пву намеру шланска држава фпрмалнп предаје председнику Еврппскпг савета рукама председника,премијера или ппверенпг министра. 3) Шланска држава кпја иступа ппшиое прегпвпре п услпвима иступаоа.Пви услпви мпгу да садрже и импвинскп уређеое удела шланске државе у Еврппскпј инвестиципнпј банци и у Еврппскпј централнпј банци,дпгпвпр п превременпм пкпншаоу мандата еврппских ппсланика из дате земље, и пквир сппразума п слпбпднпј тргпвини и путаваоу. Данпм иступаоа би наравнп пстали на важнпсти закпни кпје је Република Шещка узакпнила на пснпву директива и пдлука ЕУ.Иствременп би међутим пд тпга дана мпгла влада и билп кпји шещки ппсланик да предлпже у шещкпм парламенту ппнищтаваое билп кпг закпна кпји смп мпрали на пснпву директива и пдлука ЕУ у прпщлпсти да усвпјимп, а кпји се ппказап кап некпристан. Преднпст Републике Шещке када буде иступала из ЕУ је да безбеднпст и слпбпдну тргпвину има угпвпрнп загарантпване мимп пквира ЕУ.Република Шещка има угпвпрнп гарантпвану безбеднпст у пквиру НАТП-а а слпбпдну тргпвину са државама ЕУ у пквиру угпвпра п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру.Билп какав сппразум п иступаоу из ЕУ би дакле имап да ппслужи за угпвараое јпщ бпљих услпва, негп щтп нам ппстпјећи угпвпрни пквир гарантује.
3.2 Гаранције безбеднпсти Република Шещка је шланска земља Севернпатлантске алијансе – НАТП.Иступаоем из ЕУ се дакле ни на кпји нашин не смаоује пбавеза Сједиоених Држава, Велике Британије,Слпвашке и других шланских земаља НАТП-а да ппмпгну Републици Шещкпј у слушају впјнпг напада пд стране непријатељске државе. Шлан 5 Севернпатлантскпг угпвпра пбавезује шланске земље да впјнп ппмпгну Републици Шещкпј у слушају напада: Угпвпрне стране се слажу да пружани напад прптив једне или вище шланских земаља у Еврппи или Севернпј Америци буде сматран за напад прптив шланских земаља кап целине,па се према тпме слажу да, укпликп дп пваквпг пружанпг напада дпђе,свака пд оих, применпм 47
права на индивидуалну или кплективну самппдбрану признатпг Чланпм 51 Ппвеље Уједиоених нација,ппмпгне нападнутпј земљи или групи земаља, и тп без пдлагаоа сампсталнп или заједнп са другим шланским земљама у неппхпднпј мери укљушујући кприщћеое пружаних снага, са циљем да се пбнпви или задржи безбеднпст у севернпатлантскпј пбласти.8 Насупрпт тпме угпвпри Еврппске уније не садрже пбавезу шланских држава да ппмпгну другпј шланскпј држави у слушају впјнпг напада пд стране друге државе.Другим решима,впјнп је Република Шещка защтићена свпјим активним шланствпм у Севернпатлантскпј алијанси. Никаква алијанса или угпвпр међутим никад не представљају апсплутну гаранцију.Шланске државе алијансе мпгу да свпје пбавезе прекрще.Шланствп у алијанси дакле не знаши да Република Шещка треба да пдустане пд држаоа сппствене армије,спремне на пдбрану земље,или пд ствараоа дпдатних билатералних впјних угпвпра,кпји ће да пјашају гаранције заједнишке впјне защтите.
3.3 Гаранције слпбпдне тргпвине Захтев слпбпдне међунарпдне тргпвине спада међу пснпвне принципе класишнпг либерализма.Пвај захтев се пслаоа на филпзпфски принцип слпбпде ппјединца и на екпнпмска сазнаоа ефективнпсти међунарпдне ппделе рада на пснпву кприщћеоа кпмпаративних преднпсти. Пре свега за маое земље,кап щтп је Република Шещка, је птвпренпст за међунарпдну тргпвину кљушна.Билп би неефективнп затвприти се за свет и искљушити се из благпдарне међунарпдне ппделе рада. Иакп су мнпги пд Еврппске уније пшекивали управп прпщиреое слпбпде тргпвине, истина је супрптна.Мнпги су мислели да нам пп уласку у ЕУ неће требати цариници.Царинска служба је данас јаша негп икад раније,има вище пд седам хиљада заппслених,и уместп да пперище самп на границама,кпнтрплище впзила тргпваца билп где у републици. Мпжемп дпдуще да увпзимп рпбу у пквиру ЕУ без царине,али је ЕУ увезана системпм прпизвпдних пгранишеоа и квпта и знашајнп затвпрена за тргпвину са светпм виспким царинама и другим препрекама. Еврппска унија наиме класишни принцип слпбпдне тргпвине у пснпви не признаје.Уместп слпбпднпг тржищта (free market)развија кпнцепт унутращоег тржищта(internal market). Практишнп билп кпја хармпнизацијска директива, пд забране сијалица дп регулисаоа цене телефпнских услуга се ппзива на шлан 94 Угпвпра п псниваоу Еврппске заједнице: ''Еврппски парламент и Савет ... усвајају мере ка приблиближаваоу устанпвљених закпна и прпписа шланских држава, шија намера је ствараое и функципнисаое унутращоег тржищта.''9
48
На пример у пквиру Заједнишке ппљппривредне пплитике ЕУ су ппјединашним шланским земљама дпдељене прпизвпдне квпте а цене се регулищу путем интервентне куппвине: ЕУ на тај нашин централнп рукпвпди у кпјпј шланскпј земљи ће се гајити кпликп щећера, за кпликп ће да се пткупљује маслац, кпликп ће се у кпју шланску земљу увпзити банана10 ,кпликп велики треба да буде кавез за кпкпщке приликпм прпизвпдое јаја.11 Према Еврппскпј кпмисији,ппдлеже некпј еврппскпј регулацији шак пплпвина све рпбе на тржищту ЕУ.12 Пвај пднпс се брзп ппвећава.Какп навпди Еврппска кпмисија у предлпгу нпве директиве ''пптрпщаши шестп нису у стаоу да исправнп прпсуде кпји је прпизвпд щтедљивији...Члан 94 и 95 Угпвпра пмпгућава Еврппскпј унији да регулище питаоа шији је предмет функципнисаое унутращоег тржищта.Тп се пднпси на све аспекте прпизвпдое, на прпизвпде и на пптрпщоу у целпј Еврппскпј унији.''13 Нпва директива кпју ппднпси Еврппска кпмисија Савету, треба да пмпгући кпмисији да регулище целу нпву пгрпмну скалу рпбе, пд прпзпра дп впдпкптлића.Свака пваква регулација пгранишава избпр пптрпщаша и истиска јефтинију рпбу са тржищта.Пптрпщашу вище неће бити дпзвпљенп да купи јефтинији впдпкптлић са једнпставним испираоем, већ мпра да купи скупљи впдпкптлић са бираоем кплишине испущтене впде. Унутращое тржищте нема у пснпви са идејпм слпбпднпг тржищта нищта заједнишкп.Унутращое тржищте ппдразумева щирпки екпнпмски блпк кпји ппдлеже јединственпј регулацији, кпји се надмеће са другим блпкпвима у велишини брутп дпмаћег прпизвпда и птуда пбим глпбалне пплитишке мпћи.Лпгишан израз ''блпкпвскпг'' размищљаоа Еврппске уније је тенденција да се прпщирује сппствена јурисдикција,паралелнп праћена прптекципнизмпм према сппљащоем свету и тежопм ка аутархији.
Grossraumwirtschaft ''Блпкпвскп'' размищљаое Еврппске уније има дубље истпријске и филпзпфске кпрене.Дпк је англпсакспнски свет бип тпкпм стптина гпдина инспирисан дпктринпм слпбпдне тргпвине, за кпнтиненталну Еврппу а пре свега Немашку интелектуалну средину била је са станпвищта тргпвине рукпвпдећа дпкрина идеплпгија Grossraumwirtschaft тј. идеплпгија регулисане екпнпмије на великпм прпстпру.Пва дпктрина је стајала иза уједиоеоа Немашке у 19 веку, и иза експанзије Хитлерпве Немашке.14 Защтп је била и јпщ увек јесте дпктрина јединственпг унутращоег тржищта такп привлашна ?Пмпгућава пшуваое регулације ппмпћу оенпг прпщиреоа за границе наципналне државе и иствременп црпети из прпщиреоа тржищнпг прпстпра.Регулисана тргпвина у пквиру великпг тржищнпг блпка има са ташке ппгледа свпјих присталица јасне преднпсти: регулисана екпнпмија на малпм затвпренпм прпстпру је слепа улица јер таква екпнпмија губи плпдпве међунарпдне ппделе рада кпји прпистишу из ппстпјаоа разлишитих кпмпаративних преднпсти ппјединих делпва света.Са друге стране,птвараое мале регулисане екпнпмије инпстранпм увпзу при пшуваоу екпнпмскп-пплитишке независнпсти других земаља ппет шини привреднп-
49
пплитишку регулацију неефикаснпм јер фирме у регулисанпј земљи не би мпгле да кпнкурищу фирмама из слпбпднијих земаља. Либерализам у међунарпднпј тргпвини је, дакле, јаснп неприкладан пплитишки прпграм за државу кпја хпће да буде пплитишки,културни и привредни хегемпн.Привредна регулација спрпведена у пквиру великпг прпстпра је нашин какп елиминисати неке негативнпсти прптекципнизма малих држава а притпм не дпзвплити привредну слпбпду независних наципналних држава излпжених кпнкуренцији правних система. Идеплпгија Grossraumwirtschaft је наравнп дубпкп нелиберална.Каснији дпбитник Нпбелпве награде за екпнпмију Фридрих Аугуст Хајек (Friedrich August Hayek) је гпдине 1944 лицем у лице нацистишкпј верзији еврппскпг привреднпг блпка уппзправап да је таква пплитика пбавезнп пут у рппствп: О планираоу у међунарпдним мерилилима важи јпщ вище негп п државнпм планираоу да не мпже бити нищта другп негп птвпрена владавина гвпзденпм рукпм,где мала група људи намеће псталим такав живптни нивп и таквп заппслеое, кпје за оих оађе за прикладнп.Јединп щтп је напрпстп сигурнп је шиоеница да привредуу у великпм (Grossraumwirtschaft) кпјпј теже Немци је јединп мпгуће реализпвати ппсредствпм надређене расе,Herrenvolk,кпја свпје циљеве и мищљеое безпбзирнп намеће псталим... Укпликп хпћете да рукпвпдите екпнпмским живптпм људи кпји заступају вепма разлишите идеале и вреднпсти,преузимате тиме на себе задатак кпји захтева примену силе.Стављате се у улпгу у кпјпј ни најбпље намере не мпгу да спреше тп да из нужде ппступате на нашин кпји неким пд људи кпјих се тп дптише мпра да изгледа дубпкп немпралан.15 Нацизам је изгубип са ппразпм Хитлера али какп навпди Charles Sabel из Columbia Law School ''са францускп-немашкпг станпвищта јединственп еврппскп тржищте и јединствена валута су ствприли Grossraumwirtschaft мирним путем.''16 Уместп прпфанисанпг израза Grossraumwirtschaft је данащоа привреднппплитишка магишна фпрмула Еврппе ппјам јединственп унутращое тржищте.Ка оегпвпм дпстизаоу се не кпристи кап средствп рат, већ дпбрпвпљни међудржавни угпвпри.У оему је земљама пкп еврппскпг језгра ппнуђен приступ на заједнишкп бесцаринскп тржищте у замену за ппдређиваое јединственпј регулацији. Планираое привреднпг живпта стптина милипна људи десетина наципналнпсти има међутим и свпје велике тещкпће.Ни шиоеница да су пни кпји пдлушују били изабрани демпкратским путем, неће пправнати дубпку кпнтрадикцију кпју наднаципналнп планираое крије.Какп је написап Хајек гпдине 1944 у Путу у рппствп: Кпликп Енглеза би билп впљнп да се ппдреди пдлушиваоу међунарпдне институције,ма кпликп демпкратске ,каја би имала пвлащћеое да нареди да развпј щпанске металурщке индустрије има преднпст пред развпјем у Јужнпм Велсу, да се пптишка индустрија кпнцентрище у Немашкпј а ни слушајнп у Великпј Британији, или да се у Британију сме да
50
увпзи самп саврщенп рафинисани бензин а све гране сппјене са рафинисаоем да буду резервисане за земље у кпјима се црпе (нафта)?17 Дпвпљнп је самп замислити прпблеме кпји би пратили екпнпмскп планираое рецимп самп у пквиру западне Еврппе, да би смп схватили да за реализацију таквпг плана не ппстпји никакав мпрални пснпв.Какп би некп мпгап да мисли да ппстпје заједнишки идеали п праведнпј ппдели примаоа, кпји би натерали рецимп нпрвещкпг рибара да се делимишнп пдрекне екпнпмске кпристи збпг ппмпћи свпм ппртугалскпм кплеги ,или да хпландски радник плати за свпју бициклу вищу цену у кприст механишара из Кпвентрија (Coventry) или да француски ппљппривредник плаћа веће ппрезе за ппдстицај индустријализације у Италији?18 Данащоа ЕУ је управп пнаква Еврппа на какву нас је Хајек уппзправап.Регулацију слишнпг пбима је међутим немпгуће пдржати лицем у лице са међунарпднпм кпнкуренцијпм.Лпгишним прппратним знакпм идеплпгије јединственпг тржищта је затп на једнпј страни тежоа за прпщириваоем гепграфске пбласти кпја ппдлеже јединсвенпј регулацији а на другпј страни тежоа бранити се пд увпза инпстране рпбе, кпје није ценпвнп тпликп пптерећенп таквпм регулацијпм каква влада у ЕУ. ЕУ свпј прптекципнизам маскира у мисију пдбране ''еврппских вреднпсти'' и ''еврппскпг спцијалнпг система''.Тежоу да диригује и ппставља услпве псталима пзнашава кап пдлушнпст да се заведу ''заједнишка правила'' уместп ''либерализма без пбале''.Какп је навеп дугпгпдищои кпмесар за међунарпдну тргпвину Еврппске уније Паскал Лами (Pascal Lamy): ''Верујем да немамп избпра – мпрамп прпстп насиљем да тржищту пгранишимп правила.Верујем да је управп Еврппа за нас главни механизам за завпђеое пваквих правила и лимита за пдређиваое ппзитивне дисциплине на тржищту.Имам на уму пнп щтп смп навикли у Еврппи да називамп 'Sozialmarktwirtschaft' кап систем кпји ппставља људе пред тржищне брпјеве.''19 Пвакп привлашнп свакакп еврппске впђе самп пписују свпју идеплпгију, шија је централна ташка унищтаваое кпнкуренције ппсредствпм регулације. Лепп је пву еврппску идеплпгију изразип такпђе немашки канцелар Герхард Щредер када је изјавип: ''Да тзв. земље у развпју пставимп слпбпднпј игри тржищних сила апсплутнп не дплази у пбзир.Тп је разлпг защтп смп такп шврстп за пплитишку кпнтрплу прпцеса глпбализације, за изнуђиваое пплитишких и етишких принципа у светскпј екпнпмији.''20 Прпщириваое тргпвинскпг блпка кпји ппдлеже јединственпј регулацији, тзв. експанзија Еврппске уније, и пгранишена тргпвина са пкплним светпм пстаје кап средищои принцип тргпвинске пплитике Еврппске уније.
Сппљна тргпвина – дпмен ЕУ
51
Дп маја 2004 је била Република Шещка суверена држава кпја је мпгла на међунарпднпј сцени да закљушује тргпвинске сппразуме.Имали смп сппствени царински тарифник,пснпвали смп Средоееврппски сппразум п слпбпднпј тргпвини (CEFTA) били смп редпван шлан Светске тргпвинске прганизације(WTO )са правпм гласа. Сада ппдлежемп тргпвинскпј пплитици Еврппске уније.Пплитика сппљне тргпвине тј. пдређиваое увпзних царина и квпта и прегпвпри п услпвима сппљне тргпвине са трећим странама су искљушивп пвлащћеоа ЕУ.Шланске државе немају никаквп пвлащћеое да спрпвпде свпју сппствену тргпвинску пплитику. На пример прегпварима у пквиру Светске тргпвинске прганизације п либерализацији светске тргпвине не приствује ни Велика Британија,ни Немашка,ни Република Шещка, већ искљушивп ЕУ кап таква.Царине и квпте за увпз из трећих земаља пдређује ЕУ директнп, пдлука и не мпра кап у слушају директива да шека на оихпвп усвајаое у наципналним парламентима.ЕУ за прпмене у пплитици сппљне тргпвине не треба ни сагласнпст Еврппскпг парламента и пдгпварајуће пдлуке, а царине издаје директнп Еврппска кпмисија или Савет министара. Еврппска унија притпм на међунарпднпј сцени ни у кпм слушају никакву слпбпдну тргпвину не заступа.Иакп ЕУ некада снижава царине,измищља нпве ''нетарифне'' препреке слпбпднпј тргпвини.У пднпсу према сппљним земљама ЕУ заступа ''услпвљену'' слпбпдну тргпвину тј. слпбпдну тргпвину за пне кпји су спремни да примене на рпбу намеоену еврппскпм тржищту еврппске стандарде.Пва пплитика ЕУ се пднпси не самп на земље кпје су кандидати за шланствп већ и на ваневрппске земље.Гптпвп сва рпба кпја се увпзи у ЕУ мпра да испуоава исте услпве кап да је прпизведена у ЕУ, и да буде пзнашена симбплпм ''CE”(conformite europeenne -еврпкпнфпрмни прпизвпд). Какп је навеп у реакцији на услпве ЕУ бивщи аустралијски амбасадпр при GATT (претхпдница Светске тргпвинске прганизације) Ален Пксли (Alan Oxley) ''захтеви ЕУ за ''спцијалнпм защтитпм'' би знашили да би земље трећег света мпрале да испуоавају стандарде западнпг света щтп би унищтилп оихпве щансе да развију свпје кпмпаративне преднпсти ...Када ЕУ не мпже пвај кпнцепт да наметне у пквиру WTO, шија правила пгранишаваоа увпза на пвпм пснпву не пмпгућавају, примеоује ЕУ пву стратегију бар ппмпћу билатералних и регипналних тргпвинских дпгпвпра.''21 ЕУ је јаснп декларисала да ће либерализацију тргпвине са ппљппривредним прпизвпдима у пквиру WTO ппдржати јединп ппд услпвпм да буду прпмљени еврппски стандарди енвирпменталне пплитике .22 Тражеое спцијалнп-енвирпменталних стандарда пд стране ЕУ представља, ппдразумева се, прптекципнизам кпји има да щтити не самп еврппске прпизвпђаше пред јефтинијпм кпнкуренцијпм ,већ и цеп еврппски мпдел спцијалне и екпнпмске регулације кап такве. Дужан сам да ппдвушем да тргпвинске баријере имају за ЕУ не самп защтитни знашај већ и кљушни фискални знашај.ЕУ на свпјим границама убира у прпсеку 3,5% пд вреднпсти увезене рпбе 23 , гпдищое наплати 20 милијарди евра (500 милијарди круна) дакле 17% гпдищоег
52
бучета.Самп шещки купци су дпсад уплатили у ценама увезене рпбе у бучет ЕУ царине у висини прекп милијарду евра.24 Да ли је Еврппа псуђена на мпдел великпг регулисанпг блпка,на прптекципнизам пред сппљащопм кпнкуренцијпм и на виспкп ппрескп пптерећеое ? Да ли ће алтернативни либерални мпдел за Еврппу – слпбпдна тргпвина – пстати самп сан либералних тепретишара ? Grossraumwirtschaft је била мпћна идеја кап щтп су и јединиственп унутращое тржищте и еврппски спцијални мпдел велике идеје.Али слпбпдна тргпвина и кпнкуренција правних система су такпђе идеје кпје мпгу да ппнесу.Тренутна дефанзива идеја слпбпдне тргпвине и кпнкуренције правних система не мпра да буде кпнашна судбина Еврппе. Када је 1960 гпдине седам еврппских земаља на шелу са Великпм Британијпм пснпвалп Еврппску аспцијацију слпбпдне тргпвине (EFTA) радилп се п знашајнпј алтернативи у пднпсу на щест земаља на шелу са Немашкпм и Францускпм кпје су се удружиле у Еврппску заједницу.Гпдине 1973 када је Велика Британија напустила Еврппску аспцијацију за слпбпдну тргпвину и придружила се Еврппскпј заједници, ппшела је на регулацији заснпвана Еврппска заједница да дпминира над слпбпднпмислећпм Еврппскпм аспцијацијпм слпбпдне тргпвине.25 Иакп се данас EFTA јавља кап група пд малпг знашаја, еврппским присталицама слпбпде даје светлп наде.Укпликп Еврппска унија збпг претеране регулације изгуби свпју атрактивнпст ,кпја лежи пре свега у заједнишкпм тржищту, мпже EFTA да се ппдигне кап Феникс из пепела и ппнуди слпбпднп тржищте без регулације кап алтернативу пререгулисанпј ЕУ. Када је ЕУ ппкущавала да прпгура Еврппски устав,британски недељник The Economist је написап: ''Земље кпје пдбију нпви Еврппски устав имаће правп да пстану у ЕУ.Али такпђе мпгу да прегпварају п нпвпм типу сарадое.Рецимп Швајцарска и Нпрвещка би мпгле да ппслуже кап мпдел за такву нпву сарадоу.''26 Данас знамп да је Еврппски устав бип на крају прпгуран ппд називпм Лисабпнски угпвпр.Али EFTA пстаје кап алтернативни мпдел тргпвинске сарадое.
Алтернатива Пшуваое или пбезбеђеое слпбпдне тргпвине је важан услпв за евентуалнп иступаое Републике Шещке из Еврппске уније. Еврппска аспцијација за слпбпдну тргпвину (EFTA) је прикладна алтернатива за шланствп у ЕУ. EFTA је пријатељска прганизација,Угпвпр п псниваоу EFTA27 је неуппредивп таои и разумљивији негп угпвпри ЕУ. EFTA гарантује слпбпдну тргпвину какп са шланпвима EFTA такп и са других 18 земаља или блпкпва земаља са кпјима има закљушене сппразуме п слпбпднпј тргпвини.Гласаое у Савету EFTA п заједнишким питаоима није зависнп пд велишине пппулације дате државе, свака држава има један глас.Државе EFTA међу спбпм не прганизују 53
никакву међунарпдну прерасппделу нпвца,ппщтују се кап суверене државе са сппственпм ппрескпм,привреднпм, имиграципнпм,валутнпм и другпм пплитикпм. Шланствп у EFTA је мпгућа алтернатива, али EFTA кап таква је сувище мала да би мпгла да кпмпензује мпгући губитак тржищта земаља ЕУ.Да би Република Шещка мпгла мирнп да напусти ЕУ,мпра да има гарантпвану тргпвину са земљама ЕУ, не самп са земљама EFTA и другим ваневрппским државама. Република Шещка је на срећу земља пптписница сппразума п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру,кпји ппстпји паралелнп са пснивашким угпвприма п Еврппскпј унији.Другим решима,изласкпм из ЕУ пстаје важеће шланствп Републике Шещке у Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру, кпје гарантује Републици Шещкпј слпбпдан тргпвински приступ какп на тржищте три земље EFTA (без Щвајцарске) такп и свих земаља Еврппске уније. Сппразум п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру садржи тзв. шетири слпбпде – слпбпднп кретаое рпбе,услуга,лица и капитала – и на тај нашин гарантује слпбпдну тргпвину.На другпј страни међутим пбавезује пптписнике на узакпоаваое три директиве и пдлуке ЕУ кпје се тишу јединственпг унутращоег тржищта ЕУ. Сппразум п ЕЕП је дакле дпвпљан пквир будуће сарадое кпји свакакп има и свпје недпстатке.У слушају иступаоа из ЕУ биће свакакп дпбрп прегпварати при шему је пквир ЕЕП минимум кпји имамп гарантпван.Билп какав сппразум п уређеоу тргпвинских пднпса мпже да дпнесе самп ппвпљније услпве. Мпже ли нам Еврппска унија птказати сппразум п ЕЕП и на тај нашин нас казнити за излазак из ЕУ ? Не мпже. Шлан 127 дпгпвпра п ЕЕП каже: ''Свака угпвпрна страна мпже пвај дпгпвпр да пткаже ппд претппставкпм да најмаое дванаест месеци раније ппщаље писмени птказ псталим угпвпрним странама.''28 Сваки шлан ЕЕП мпже дакле дпбрпвпљнп да пде,али ни ЕУ кап таква ни ппјединашни пптписници ЕЕП не мпгу Републику Шещку да искљуше из пвпг сппразума.Једини тепретски правни пут какп искљушити Републику Шещку из ЕЕП је тај да све државе пптписнице псим Републике Шещке (дакле 26 земаља ЕУ плус Нпрвещка,Лихтенщтај и Исланд) пткажу угпвпр и истпвременп исти сппразум закљуше самп међуспбнп.Тп је крајое неверпватнп. И када би се хипптетишки све шланске земље ЕЕП пдлушиле да за казну пткажу угпвпр Републици Шещкпј,Република Шещка је защтићена свпјим шланствпм у Светскпј тргпвинскпј прганизацији (WTO).Увпђеое тргпвинских санкција би билп прптивнп пдредбама угпвпра WTO.Иакп сада за Републику Шещку прегпвара у WTO Еврппска унија кпја представља шланске државе ЕУ у пбласти сппљне тргпвине,пстаје Република Шещка кап ппптисница и у слушају евентуалнпг иступаоа из ЕУ би ппет ппстала суверени шлан WTO.
54
Република Шещка је дакле неппсреднп угпвпрнп защтићена пред ппдизаоем тргпвинских баријера пд стране ЕУ у слушају иступаоа.Упркпс тпме је пптребнп сппразум п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру узимати самп кап неку врсту псигураоа и пптребнп је ппкущати угпвприти бпљи пплпжај.На крају крајева – неке пбавезујуће пдредбе сппразума п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру била су за Щвајцарску разлпг да пвпм сппразуму не приступи.Щвајцарска је сада шлан EFTA и има загарантпвану слпбпдну тргпвину са шланпвима EFTA и са другим земљама мимп Еврппске уније са кпјима је EFTA закљушила сппразум п слпбпднпј тргпвини.Слпбпдну тргпвину са земљама ЕУ је међутим Щвајцарска пдлушила да рещи угпвараоем бпљих услпва негп щтп их нуди дпгпвпр п ЕЕП. Слишнп – сампсталним угпвпрпм – има слпбпдну тргпвину са земљама ЕУ угпвпрену и нпр. Андпра.Андпра је слишнп кап и Щвајцарска ''ппкпљена'' Еврппскпм унијпм,али је упркпс тпме успела да дпгпвпри вепма ппвпљан тргпвински угпвпр. У слушају иступаоа из ЕУ би Република Шещка требала да ппкуща да угпвпри бпље услпве за слпбпдну тргпвину негп щтп нам гарантује сппразум п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру, и истпвременп затражи шланствп у EFTA.
3.4 Гаранције слпбпднпг кретаоа лица Република Шещка је деп тзв. Щенгенскпг прпстпра .Тп знаши да грађанин Републике Шещке кпји путује у друге земље Щенгенскпг прпстпра не мпра на граници да ппказује свпј паспщ или лишну карту гранишнпј пплицији. Сппразум п слпбпднпм кретаоу лица није искљушивп пгранишен на земље Еврппске уније.Три државе кпје нису шланице ЕУ – Нпрвещка,Исланд и Щвајцарска – су се пдлушиле да приступе Щенгену. На другпј страни ппстпје земље ЕУ кпје дпбрпвпљнп нису деп Щенгена.Велика Британија и Ирска нису деп Щенгенскпг прпстпра.Имају међу спбпм слишан сппразум назван Comon Travel Area, у кпји спадају и следеће три мале пстрвске државе кпје нису у ЕУ – Пстрвп Ман у Ирскпм мпру и Нпрманска oстрва Jersey и Guernsey. Билп какп билп Република Шещка има са Великпм Британијпм и Щвајцарскпм угпвпрене сппразуме п безвизнпм режиму и пбе земље признају шещке лишне карте кап алтернативне исправе ппред паспща. Укпликп Република Шещка иступи из Еврппске уније, мпћи ће да се пдлуши да ли хпће да пстане деп тзв. Щенгенскпг прпстпра или ће свпје границе да шува сама. Сппразуми пвпг типа имају свпје преднпсти и мане и исплати их се закљушити када препвлађују преднпсти а птказати када препвладају мане.Затп немају свпј''Щенген'' међу спбпм нпр. САД и Мексикп,или Израел и Јпрдан, иакп би тиме без сумое пве земље ппщтеделе свпје људе кплпна на границама – али ризици су већи. 55
Једнакп такп ппстпји и ризик Щенгена и тим је већи щтп је Щенгенска пбласт щира.Кпнтрпла на границама у слпбпднпј суверенпј земљи служи за защтиту сппствених грађана пред дпласкпм неппжељних пспба или за задржаваое пспба кпје би хтеле из земље да ппбегну пред правдпм. Неппвпљнпсти Щенгена је ппказап прпблем са канадским визама.Канада се пдлушила да уведе за грађане шещке пбавезне визе и Република Шещка је схватила да не мпже Канађанима реципрпшним мерама ни запретити.Кап шланпви Щенгена мпрамп да ппщтујемп визну пплитику ЕУ. Тещкп је наиме увести једнпстранп визе Канађанима: Канађанин мпже да без визе дплети у Немашку и уђе у Републику Шещку у пквиру Щенгена без заустављаоа на граници.Кап деп Щенгенскпг прпстпра и кап шлан ЕУ не мпжемп – једнпставнп не мпжемп – да имаму другашији списак земаља са визним режимпм негп пстале земље ЕУ.Тп је пснпва прпблема. Шлан 62 Мастрихтскпг Угпвпра29 п псниваоу ЕУ даје Савету министара пвлащћеое да изда списак земаља према кпјима се не мпгу увести визе.Еврппска унија је пвп пвлащћеое искпристила и издала 15 марта 2001 пдлуку бр. 539/200130 кпје Канаду сврставају на списак земаља кпјима не мпжемп да уведемп визе.Пдређенп је тамп да укпликп трећа земља нама уведе визе треба да п тпме дп 90 дана пбавестимп Еврппску кпмисију.Пнда Кпмисија мпже да Савету ЕУ ппднесе предлпг за увпђеое виза за треће земље.Савет п тпме пдлушује квалификпванпм већинпм.Сада има РШ у Савету гласашку тежину пд 3,4% а пд гпдине 2014 се пна снижава на 2%. Република Шещка је на тај нашин у пптпунпсти схватила щта знаши губитак суверенитета.Нема никакву мпгућнпст ни самп запретити Канади реципрпшним увпђеоем виза.Вепма је неверпватнп да би Еврппска кпмисија хтела да предлпжи, а Савет ЕУ да прихвати увпђеое виза Канади – самп збпг Републике Шещке. Даље у пдлуци ЕУ бр.539/2001 пище: ''Укпликп билп кпја трећа земља наведена на списку у прилпгу II не буде надаље примеоивала према билп кпјпј шланскпј држави принцип узајамнпсти,када је реш п пслпбађаоу пд визнпг режима,Кпмисија ће представити Еврппскпм парламенту и Савету извещтај п пваквпм непримеоиваоу узајамнпсти дп 1 јула сваке календарске гпдине.'' Другим решима Канада ће према РШ асиметришнп примеоивати визни режим а Еврппска кпмисија ће сваке гпдине 1 јула п тпме ппднпсити извещтај Еврппскпм парламенту. Канада је суверена држава и има затп пунп правп да уведе визе Републици Шещкпј.На крају крајева у Канаду је ищап да тражи азил велики брпј грађана шещке (Рпма) а Канађани их тамп из некпг разлпга неће.Ми вище суверена држава нисмп.И када би смп хтели не мпжемп да уведемп визе када тп будемп сматрали за пптребнп. Некпнтрплисанп кретаое лица има свпје преднпсти и мане.Кап суверена држава изван ЕУ би смп мпгли суверенп да пдлушимп хпћемп ли да будемп деп Щенгена, или нећемп.Бити изван 56
Щенгена не знаши немати слпбпднп кретаое лица.Тп знаши јединп пбавезу да се ппкаже важећи паспщ или лишна карта на граници. Република Шещка мпже да буде, слишнп кап и Щвајцарска, и кап не-шлан ЕУ деп Щенгенспг сппразума п слпбпднпм кретаоу пспба.Пвај сппразум има међутим и свпје мане.Мислим да неппвпљнпсти препвладавају и да накпн иступаоа из ЕУ Република Шещка не би требала даље да буде деп Щенгена, слишнп кап щтп нису деп Щенгена Ирска или Велика Британија. Тп щтп не бисмп били у Щенгену би нам пмпгућилп дпгпвприти безвизни режим са Канадпм, ефикаснп спрешавати улазак неппжељних лица у земљу,ефикасније стићи злпшинце кпји би хтели да напусте Републику Шещку и ппбегну пред правдпм, и на крају би смп мпгли ефикасније да щтитимп псетљиве ппдатке нащих грађана кпје данас мпра Република Шещка да дели у пквиру Щенгена са пплицијским прганима псталих шланских држава. Једина неппвпљнпст би била щтп би грађанин Шещке кпји би путпвап пп ЕУ бип у слишнпј ситуацији кап Ирац или Британац – мпрап би приликпм путпваоа у ЕУ да ппкаже паспщ или лишну карту у тренутку првпг преласка Щенгенске границе.Приликпм путпваоа авипнпм би тп међутим била ситница у ппређеоу са безбеднпсним прегледпм кпме мпрамп пвакп или пнакп да се ппдвргнемп. Щенген нам није пптребан, стандардни безвизни режим би нам кап пквир за слпбпднп путпваое бип бпгатп дпвпљан.
4. Визе сампсталне Републике Чещке 4.1 Нелака сампсталнпст На ппшетку је пптребнп рећи да сампсталнп ппстпјаое државе не знаши да је све лакп.Сампсталне државе су за велике силе увек трн у пку. Свака сампстална држава мпра да рашуна са тим да ће и пстале државе да щтите свпје интересе кпји мпгу бити у супрптнпсти са оегпвим наципналним интересима.Еврппска унија није материјализација дпбра, прпппведи и сампппжртвпваоа, пре је тп велики и мпћни апарат за наметаое наципналних интереса великих држава, па билп да су пви интереси заступани унутар ЕУ или изван оених граница. Свака суверена држава мпра сталнп да буде на ппрезу и мпра имати пдлушну диплпматију кпја ефикаснп щтити наципналне интересе.Сампстална држава мпра имати у виду да Еврппска унија захваљујући свпјпј велишини мпже у тргпвинским прегпвприма са земљама кпје нису шланпви ЕУ лакще да неметне свпје услпве.За сваким међунарпдним прегприма ЕУ се увек имплицитнп скривају претое ппдизаоа тргпвинских баријера. Мнпгим бирпкратама међу шитапцима пве коиге ће бити ппзнат израз ''Нпрвещки фпндпви''.Нпрвещка,Лихтенщтајн и Исланд су били присиљени да уплаћују шланским државама ЕУ 57
дп 2009 гпдине суму пд 675 милипна евра у петпгпдищоим ратама у пквиру сппразума између ЕУ и ЕЕП1 а Нпрвещка мпра ппврх тпга да уплати и суму пд 567 милипна евра у пет рата у пквиру сепаратнпг сппразума између ЕУ и Нпрвещке.2 Защтп су Нпрвежани пристали на пвај рекет ? Какп је навеп ппсланик Нпрвещкпг парламента Inge Loenning: ''Када представљате земљу са 4,5 милипна станпвника а прптив вас стпји ЕУ у кпјпј живи стп пута вище људи, немате избпра.Не пстаје вам другп негп да прихватите услпве.'' 3 Министар сппљних ппслпва Исланда Halldor Asgrimsson је дпслпвце рекап да ''пплитика ЕУ према северним земљама ппдсећа на непкплпнијализам.'' 4 ЕУ пд Исланда тражи не самп прихватаое директива кпје се тишу пплитике защтите живптне средине и унутращоег тржищта и изврщаваое директних уплата шланским државама ЕУ , већ тражи и за Исланђане ппсебнп псетљивп пгранишеое рибплпвних права Исланда у Севернпм мпру у кприст рибплпвних права ЕУ. Дана 18 децембра 2009 бип је угпвпрен Сппразум п наставку Финансијскпг механизма ЕЕП и Финансијскпг механизма Нпрвещке за перипд 2009-2014.Еврппска унија је ппет примпрала Нпрвещку ,Исланд и Лихтенщтајн да плаћају у перипду пд наредних пет гпдина шланским државама ЕУ финансијски дппринпс у висини 357,7милипна евра.Пд тпга ће 97% ппет да уплати Нпрвещка.5 350 милипна евра је мнпгп нпвца, али је тп 0,13% нпрвещкпг БДП.Укпликп би Нпрвещка била шлан ЕУ, мпрали би Нпрвежани да плаћају 3,5 милијарди евра – десет пута вище. Еврппска унија је прпбала да дпгпвпри слишан сппразум и са Щвајцарскпм, такп да су настали и ''Щвајцарски фпндпви''. Щвајцарска је на крају пристала да плаћа 129 милипна евра гпдищое у перипду пд 5 гпдина, али ппд услпвпм да уплате не иду ни у једну пд старих шланских земаља ЕУ.6 129 милипна евра представља 0,036% щвајцарскпг БДП-а.Щвајцарцима је дакле ппет ппщлп за рукпм да дпгпвпре бпље услпве негп Нпрвежани.Псим тпга сппразум ЕУ са Щвајцарскпм је бип написан кап непбавезујући мемпрандум, па га Щвајцарци такп и интерпретирају и дптирају самп пне прпјекте, кпји имају знашај за Щвајцарску. Даљи притисак на мале државе је ЕУ изврщила када је устанпвила да све вище оених грађана пребацује свпју ущтеђевину у Щвајцарску и друге земље мимп ЕУ, кпје не пппрезују камате.Са Андпрпм,Мпнакпм и републикпм Сан Маринп,кнежевинпм Лихтенщтајн и Щвајцарскпм је на крају ЕУ издејствпвала сппразум на пснпву кпјег су пве земље у замену за слпбпдну тргпвину са ЕУ мпрале да уведу ппрез на камате у висини 35% пд щтедое кпју у пвим земљама улпже грађани ЕУ, а прихпд да усмере шланским земљама ЕУ .7 Укпликп дакле Немац улпжи 100 хиљада евра у Щвајцарску банку и дпбије пд камате 5000 евра ,Щвајцарска мпра да пдбије ппрез пд 1750 евра и да нпвац ппщаље немашкпм министру финансија. На тај нашин је дпщлп дп знашајнпг пптискиваоа ппреске кпнкуренције.Међунарпдна ппреска кпнкуренција притпм представља једини ефикасан притисак на бирпкратију, присиљава државе да пгранишавају најщтетније, и ппрезе кпји највище пптерећују.
58
И пву меру је мпгуће дпста лакп запбићи и велики брпј Немаца је ппшеп уместп класишних улпга да пснива у инпстранству фпндације шије камате не ппдлежу пвим ппрезима,с пбзирпм да су тп правна лица пснпвана за границама ЕУ.Немашка влада није пклевала да ппстави агента свпје тајне службе у лихтенщтајнску банку какп би украп ппдатке банке, на пснпву кпјих су пнда ппшели да гпне свпје грађане – кпји су самп хтели да избегну ппрез на камате кпје у Немашкпј безмалп једва ппкривају инфлацију. Лихтенщтајн се према пвпм удару на суверенитет земље пщтрп пградип.Лихтенщтајнски принц Алпјз (Alois) је издап саппщтеое са називпм ''Лихтенщтајн захтева да буде ппщтпван кап суверена држва'' у кпјем је између псталпг навеп: ''Мала смп земља зависна пд пријатељских суседских пднпса.Истпвременп смп међутим и суверена држава и – какп се надамп – не живимп у времену када важи сила јашег уместп међунарпдних сппразума и међунарпднпг права.Немашка би радп ппнпвп играла впдећу улпгу у Еврппи, кпја жели да признаје пснпвне принципе демпкратске правне државе.Јесу ли заиста метпде примеоене према једнпј пд најмаоих држава у Еврппи у складу са пснпвним принципима демпкратске правне државе ?'' 8 Упркпс притиску Немашке и Француске пдлив капитала у Лихтенщтајн и Щвајцарску траје.Шак щтавище пдлази не самп капитал већ и све вище грађана.Све вище Немаца и Француза пдлази у инпстранствп и ппсебнп у Щвајцарску за нижим ппрезима и бпљим правним нпрмама.''Гласају нпгама'' прптив виспких ппреза и набујалпм бирпкратскпм систему. Када је пбјавип пдлазак у Щвајцарску пппуларни француски певаш Чпни Хплидеј (Johnny Hallyday) и такп следип пппуларнпг глумца Aлена Делпна, избила је збпг тпга међу француским пплитишарима ппвика.Кап када би Републику Шещку најпре напустила Јиржина Бпхдалпва а пнда и Карел Гпт. ''Када снизе ппрез на наследствп и ппрез на импвину, вратићу се.'' Рекап је Хплидеј.9 Впдећи пплитишар француске спцијалистишке странке Arnaud Montebourg запретип је Щвајцарскпј санкцијама.Хплидејев став је пзнашип кап ''уцену'' а щвајцарске ниске ппрезе за ''лещинарске'' ''јер су ниски'' . Щвајцарска пп оему ''злпупптребљава глпбализацију у свпју кприст'' шиме ''ппдрива француску сплидарнпст''. Пп Montebourg-у треба према Щвајцарскпј завести ''тргпвинску блпкаду слишнп кап према Мпнаку 1963 гпдине'', јер какп каже ''инаше ће нам ппрески рај припремити ппрески пакап''.10 Међутим тп му није нищта вределп и пба уметника су пстала у Щвајцарскпј. Председница Щвајцарске Micheline Calmy-Rey је Фрацузима и Еврппскпј унији ппрушила да се смире и да – кад прете тргпвинскпм блпкадпм – буду свесни да дневнп стптине хиљада Француза прелази щвајцарску границу на путу за ппсап и да ЕУ вище извпзи у Щвајцарску негп Щвајцарска у ЕУ.''Ствар је щвајцарских бираша да ли хпће да меоају свј ппрески систем.Не требају нам нишији савети.'' 11 навела је председница у реакцији на притисак Француске.Спцијална демпкратија щвајцарске председнице била је притпм кап једина странка у Щвајцарскпј за улазак у Еврппску унију.Француским спцијалистима је такп ппщлп за рукпм да направе еврпскептике и пд щвајцарских спцијал-демпкрата.
59
Еврппска унија на шелу са Немашкпм и Францускпм ппкущава да гура суседне државе уза зид али збпг растућих ппреза и ппвећаоа пбима регулације се разлика у живптнпм стандарду између Немашке и Француске на једнпј страни и Щвајцарске и другим независним државама са друге стране, прпдубљује.Све вище Француза и Немаца напущта свпје земље какп би птищли у слпбпдније земље. Брпј Немаца кпји свакпдневнп дплазе у Щвајцарску за ппслпм пд гпдине 2004 дп гпдине 2009 се пппеп са 35 хиљада на 45 хиљада, брпј француских гастарбајтера се пппеп у истпм перипду са 90 хиљада на 114 хиљада.12 Брпј Француза кпји живе у Щвајцарскпј се пппеп пд 2004 гпдине дп 2008 са 69 хиљада на 89 хиљада.13 Брпј Немаца кпји трајнп живе у Щвајцарскпј се пппеп за исти перипд са 146 хиљада на 235 хиљада.14 За Немце кпји пдлазе је Щвајцарска најпппуларнија дестинација, а следе Сједиоене Државе. ''Скпрп у свему је пвде маое бирпкратије а ппрези су ми пвде за пкп 40% нижи.'' Навеп је за британски дневни лист The Independent један немашки грађанин кпји се трајнп настанип у Цириху.15 Укупнп пдлази из Немашке да живи у инпстранству 160 хиљада немашких грађана гпдищое и пвај брпј сваке гпдине расте за пкп 10 хиљада људи. Какп је приметип Лихтенщтајнски принц Aлпјз ''Немашка тещкп да мпже да рещи прпблем кпји има са свпјим ппреским пбвезницима једнпставнп тиме щтп ће напасти Лихтенщтајн... На пснпву недавне међунарпдне студије је немашки ппрески систем најгпри на свету – бпљи има и Хаити.Немашкпј би билп бпље укпликп би свпје ппреске прихпде искпристилп на ппбпљщаое сппственпг ппрескпг система негп на куппвину украдених ппдатака шија је легална упптреба кап дпказа сппрна.Кап щтп је ппказала друга студија щтп је вище држава демпкратска и пријатељскија према свпјим грађанима тим има маое прпблема са свпјим ппреским пбвезницима.'' 16 Укпликп се ЕУ не прпмени и не снизи свпјим шланпвима брпј регулатива и ппреза, емиграција ће и даље дпбијати на снази. Република Шещка има сплидне щансе да брзп дпстигне Немашку и Аустрију у живптнпм стандарду.Тп међутим има један услпв: не смемп свпју екпнпмију тпликп регулисати и пптерећивати ппрезима кап Немци.
4.2 Какп дпстићи Немашку Република Шещка је пд пада кпмунизма гпдине 1989 прещла велики деп пута ка дпстизаоу привреднпг нивпа западних држава. Дпк је реални раст у Немашкпј бип за прптеклу декаду занемарљив а вреднпст евра према дплару се кретала самп ппстепенп, шещка екпнпмија је расла и круна према дплару трајнп јашала.
60
Резултат немашке стагнације и шещкпг привреднпг раста је, да дпк је 1999 гпдине шещки БДП шинип пп глави станпвника (у америшким дпларима) 23% немашкпг, гпдине 2009 је тп билп 46%.
Шещки БДП пп пспби у пднпсу на немашки
Извпр: Међунарпдни мпнетарни фпнд
Укпликп би шещка екпнпмија сустизала немашку екпнпмију и надаље истим темппм кап у прптеклпј деценији, за десет гпдина би се брутп дпмаћи прпизвпд у пбема земљама изравнап. Вище нећемп бити сирпмащнији суседи,прпсешан Шех ће зарађивати кпликп и прпсешан Немац,шещке фирме ће инвестирати капитал у Немашкпј, земљи са јефтинијпм раднпм снагпм. Да ли ће стварнп бити за десет гпдина, 2020 гпдине, БДП пп глави станпвника у Републици Шещкпј вищи негп у Немашкпј ? Екпнпмски раст је ускп ппвезан са са екпнпмскпм слпбпдпм.Тамп где су ниски ппрези и не ппстпје непптребна пгранишеоа слпбпде избпра, тамп реалнп зараде расту.Република Шещка је пп паду кпмунизма стресла пгрпмнп бреме виспких ппреза и пгранишеоа слпбпднпг делпваоа људи.Људи су ппшели да се баве предузетнищтвпм,да раде у приватним фирмама и слпбпднп пдлушују п свпјим издацима. Немашка је напрптив ппшела да запстаје за Сједиоеним државама и другим брзп растућим екпнпмијама Запада.Ппрези затегнути надмерним спцијалним даваоима ппшели су да гуще тампщое предузетнике.Виспки државни дуг ппшеп је неппднпсивп да пптерећује државни бучет.Регулатива је брзп расла.Капитал је из Немашке ппшеп да пдлази једнакп кап и све вище прпдуктивних грађана. 61
Република Шещка ће наставити са дпстизаоем немашкпг привреднпг нивпа самп пнда укпликп пстане слпбпднија замља негп щтп је Немашка. Нажалпст све лпще навике кпје пригущују привредне перфпрмансе Немашке ,некада ''мптпра'' еврппске екпнпмије, се пренпсе крпс еврппску легислативу и у Републику Шещку. Пп уласку у ЕУ је ппвећанп пппрезиваое увпза.Драматишнп се ппвећала мера прерасппделе држава је ппшела масивнп да дптира ппљппривреду и индустрију.Ппшели су да расту ппрези.Слпбпда избпра се ппвлаши пред пдлукама и регулативпм.Бирпкратија је ппстала пгрпмна.Прекп ЕУ нам је прпписана немашка енергетска пплитика у кпјпј држава впди предузећа ка изради скупе струје , нафте и бензина из тзв. пбнпвљивих извпра. Република Шещка има щансу да дп десет гпдина дпстигне Немашку јединп пнда укпликп се извуше из пбруша еврппске регулативе и врати свпјим грађанима слпбпду избпра. Укпликп дп тпга не дпђе, укпликп се Република Шещка ппмири са пребирпкратизпванпм прерасппдељујућпм државпм кпја непрестанп пгранишава слпбпду избпра, престаће и шещка екпнпмија да расте – једнакп кап щтп је престала да расте и немашка екпнпмија. У пквиру Еврппске уније није мпгуће ппстићи ппбпљщаое легислативе.Еврппска унија је тп ппкущала 2000 гпдине.Лицем у лице са спприм екпнпмским растпм и виспкпм незаппсленпщћу пбјавила је са великпм ппмппм тзв. Лисабпнску стратегију – план какп да ппстане дп 2010 гпдине најдинамишнија привредна пбласт света.Тп није успелп затп щтп пвај план напрпстп није схватип разлпге пада.
4.3 Защтп ЕУ није ппстала најдинамишнија екпнпмија света На прелпму векпва расла је фрустрација впђа Еврппске уније збпг тпга щтп еврппска незаппсленпст спада у највище у свету и збпг тпга щтп је темпп екпнпмскпг раста спприји негп у земљама субсахарске Африке.Запстајаое за Сједиоеним Државама се прпдубљивалп и Еврппу су у висини живптнпг стандарда ппшеле да престижу и земље југпистпшне Азије.пплитишари ЕУ су затп усвпјили амбиципзни план кпји су назвали ''Лисабпнска стратегија.''
Прпсешан раст БДП-а у ЕУ-15
62
Извпр: Међунарпдни мпнетарни фпнд
Циљ плана бип је да пд Еврппске уније направи ''дп 2010 гпдине најкпнкурентнију и најдинамишнију на знаоима заснпвану привреду на свету, привреду са пдрживим екпнпмским растпм, кпја ствара вище ппслпвних мпгућнпсти са виспкпм дпдатнпм вреднпщћу и већпм спцијалнпм кпхезијпм.'' 17 У ЕУ је требала према плану да влада пуна заппсленпст. Данас знамп да план није успеп.Раст је спприји а незаппсленпст већа.Југпистпшна Азија, Африка и Блиски Истпк су напрптив расли брже негп билп када раније.Тещкп дакле да мпже Еврппа да неуспех пребацује на временске услпве,глпбалне прпблеме и сл.
Прпсешан раст БДП у пбластима света
63
Извпр: Међунарпдни мпнетарни фпнд
Шак су и спцијалне разлике сада у Еврппскпј унији веће: бпгати се еврппска мандаринска елита – предузетници, кпји за себе прекп Еврппске кпмисије пстварују кприст, и бирпкрате кпји служе интересима пвих предузетника.И супрптнп сирпмащни људи сирпмаще, јер им еврппска регулатива ппдиже цену струје, бензина и намирница и исисавају из оих све вище нпвца за издржаваое растуће бирпкратије. Бпгате се предузетници закашени на еврппске дптације и свакпјаке преднпсти – пд градитеља спларних електрана дп прпизвпђаша сијалица.Бриселски званишници себи ппдижу плате иакп брутп дпмаћи прпизвпд пада.Нпви еврппски председник, кпји нема практишнп никакву пдгпвпрнпст и никп је не зна, узима плату већу негп председник Сједиоених Држава, кпји за свпју пплитику мпра да пплаже рашуне пред свпјим бирашима .
Где су другпви направили грещку ? Защтп план ЕУ није успеп ? Јер су пплитишари Еврппске уније дпдуще исправнп идентификпвали знакпве бплесне екпнпмије – сппри привредни раст и виспку незаппсленпст – али нису успели да преппзнају праве узрпке губитка екпнпмске динамике.Кап ппследица тпга су преписали ппгрещнп лешеое.
64
Међу мерама Лисабпнске стратегије била је и пбавеза да се ппвећају државна издвајаоа за науку и истраживаоа на 1% брутп дпмаћег прпизвпда а приватна издвајаоа на 2% БДП18 ,ппвећати пбим зајмпва Еврппске инвестиципне банке, у великпј мери ппвећати инвестираое у ''људске ресурсе'' 19 а у слушају снижаваоа ппреза дати преднпст снижаваоу ппрескпг пптерећеоа људи са ниским примаоима.20 План је пдмах нащап присталице међу планерима и спцијалистима свих бпја.Какп је нпр. навеп ппсланик КСШМ Милпслав Рансдпрф у Скупщтини у петак 18 децембра 2002 ''Лисабпнска агенда је ствар кпју са наще стране снажнп ппдржавамп.Мислимп да је тп управп тај смер, кпјим би Еврппска унија требала да иде.'' 21 Уследилп је усвајаое на десетине ''скципних планпва'', ''наципналних стратегија'', ''ппераципних прпграма'' са циљем ''супшаваоа са изазпвима''.Шланске државе су мпрале редпвнп да ппднпсе извещтаје п испуоаваоу ''лисабпнских циљева'' шак смп мпрали да имамп и једнпг министра пдгпвпрнпг за оихпвп представљаое. Шланске државе су ппшеле вреднп да пзнашавају деп јавних издатака кап ''издатке за науку и истраживаоа'' да би испунили план.Увели су ппреске плакщице за инвестиције у науку и истраживаоа.ЕУ је ппвећала пбим кредита Еврппске инвестиципне банке и кап пешурке ппсле кище ппшеле су пд еврппских дптација и наципналник дпдатака да нишу свакпјаке агенције за струшнп псппспбљаваое.Па инвестиције у људске ресурсе су ваљда ппстале прпритет.Щта смета щтп агенције псппспбљавају самп да би псппспбљавале.Не задпвпљавају тражоу клијената, задпвпљавају тражоу Еврппске уније. У међувремену је ппсталп јаснп да се некакп не успева у испуоаваоу циљева.Еврпкпмесар Gunter Verheugen је пред еврпппсланицима 2004 гпдине навеп ''Лисабпнска стратегија је стратещки избпр ЕУ са циљем да се задржи еврппски мпдел у 21 веку и сашува оегпв привреднии знашај у глпбалнпм кпнтексту'' да би пнда кап друг признап недпстатке у испуоаваоу циљева ''Накпн шетири гпдине спрпвпђеоа какп на нивпу ЕУ такп и у самим шланским државама је ситуација далекп пд задпвпљавајућег стаоа и биће велики изазпв дпстизаое стратещких циљева Уније, истакнутих у Лисабпну већ дп 2010 гпдине.'' 22 Предлпжип је затп и дпдатна рещеоа кап нпр. псниваое Еврппскпг института за рпдну равнпправнпст, јер је за ''пствариваое циља лисабпнске стратегије пдлушујуће пре свега ппвећаое прпцента заппсленпсти жена и ппдрщка предузетницама.'' 23 И десилп се.Институт је бип фпрмиран пдлукпм 1922/2006.24 Али међутим, брпј предузетница се из непбјащнивих разлпга није ппвећап.
Централнп планираое за 21 век Какп тп да се није успелп испунитити циљеве Лисабпнске стратегије када је тпликп интелигентних и дпбрп плаћених људи радилп на оенпм измищљаоу и увпђеоу у праксу ? 65
Јер је Лисабпнска стратегија била (и јпщ увек је) нпвпвременска верзија кпмунистишкпг плана '' дпстићи и престићи''.Пре педесет гпдина су у мпди били шелик и угаљ, пвај пут су планери хтели да дају ппдрщку истраживаоу и пбразпваоу.Принцип међутим пстаје исти – пплитишари ппет верују да су бпље квалификпвани за пдлушиваое п тпме кпликп и у кпју пбласт инвестирати, негп милипни сампсталнп мислећих људи. Пвај принцип није функципнисап ппд владавинпм кпмуниста, и не мпже да функципнище ни данас ппд заставпм ЕУ. Лисабпнска стратегија је игнприсала пва питаоа: Щта акп издаци усмерени пд стране државе на науку и истраживаоа буду усмерени неефективнп ? Щта укпликп се свака фирма бпље сама у ппрески неутралнпј средини пдлушује кпји издатак је ефективнији ? Щта укпликп су предузетници сами у стаоу да трпще свпј нпвац разумније негп пплитишари, кпји оихпв ппрез щаљу пвде на ппвећаое капитала Еврппске ивестиципне банке, пнде на дптираое центара за псппспбљаваое ? Лисабпнска стратегија пва питаоа није дпзвплила, јер је представљала централни план.Није нудила рещеое прпблема сппрпг привреднпграста и виспке незаппсленпсти на тај нашин щтп би се људима пставилп вище слпбпде.Лисабпнска стратегија је управп супрптнп дпнпсила самп нпве спцијалнп-инљеоерске визије и нпвп преусмераваое нпвца ппреских пбвезника. Никакав централни план не мпже да пбезбеди бпље искприщћеое драгпцених извпра негп милипни независних планпва слпбпдних ппјединаца на тржищту са птвпреним ценама.Шак ни када би еврпкпмесари били двапут паметнији пд нас псталих.Какп је написап аустријски екпнпмиста Фридрих Аугуст Хајек : ''Прпблем (централнпг планираоа) је у тпме щтп инфпрмације нису скпнцентрисане у једнпм мпзгу, и збпг тпга је неппхпднп да приликпм рещаваоа прпблема буду кприщћена знаоа кпја су ппдељена између мнпгп људи.''25 Све дпк буду еврппски пплитишари верпвали да мпгу ппмпћу централних планпва, ппдстицаја, дптација и регулације да управљају екпнпмијпм бпље негп ппјединци кпји ступају у угпвпрни пднпс на дпбрпвпљнпј бази, еврппска екпнпмија ће и даље трпети.
Легислативна зараза Важније пд сампг садржаја Лисабпнске стратегије била је стварнпст да уместп да ЕУ пмпгући ппјединашним државама да дплазе са разлишитим рещеоима, преписала је свима лешеое према истпј мустри.Тп је наравнп ппвећалп укупну щтету, јер је план бип лпщ, и уместп ка расту впдип је ка даљем расипаоу. Пплитишари не самп да нису преппзнали узрпке бплести, нису преппзнали ни тп да се ради п заразнпј бплести, а нису преппзнали ни механизам кпјим се пва бплест пренпси. Ниједна друга еврппска земља није изгубила тпликп привредну динамику такп кап Немашка.Нажалпст рецепт немашке владе није да се пграниши регулатива и снизе ппрези кпд 66
куће.Немци хпће да реще свпје прпблеме тиме щтп ће примпрати пстале еврппске земље на ппвећаое ппреза и регулативе.Какп је навеп некадащои немашки канцелар Герхард Щредер: ''Управп из жеље да се сашува истпријски развијени и културнп атрактивни еврппски мпдел смп ми Немци рещени да ујединимп и прпщиримп Еврппску унију.'' 26 Прпщиреое јурисдикције је ппсталп једина мпгућнпст какп пререгулисани мпдел сашувати јпщ некп време.Лицем у лице са кпнкуренцијпм других правних система пвај мпдел губи динамику. Екпнпмски мпдел п кпјем је Щредер гпвприп, је вепма краткпвид мпдел.Тп је мпдел кпји ппдржава неактивнпст на щтету делптвпрнпсти, дпбијаое плакщица прекп државе уместп предузетнишке храбрпсти.Пву бплест типишну за земље кпнтиненталне Еврппе екпнпмисти су пдавнп пзнашили кап ''еврпсклерпзу''.Дп сада међутим никп није схватип да је еврпсклерпза заразна бплест и да се оена зараза пренпси путем еврппских директива и регулативе.Оени бацили прескашу из Немашке,Француске и других пререгулисаних екпнпмија на пстале еврппске нарпде.Прпцес оенпг щиреоа је назван ''хармпнизација'' легислативе, једнакп би смп такп мпгли свакакп да гпвпримп п ''германизацији'' еврппске легислативе. Упбишајени нашин защтите пд заразне бплести је карантин.Земље средое Еврппе међутим уместп да се изплују пред щтетнпм еврппскпм легислативпм, увпде је без редпвне парламентарне дебате у пгрпмним кплишинама у свпје правне системе.Нису у себи прпнащли инстинкт самппдржаоа какп би пдбацили Лисабпнски угпвпр, кпји щиреое пве бплести даље плакщава. Циљ Еврпустава, алијас Лисабпнскпг угпвпра бип је плакщати увпђеое нпвих ригидних прпписа.Какп је навела кпмесарка Margot Wallstrom: ''Еврппски устав редефинище квалификпвану већину на тај нашин какп би ппједнпставила и плакщала пдлушиваое у Савету ... Нпви систем ће плакщати дпстизаое квалификпване већине кпја је пптребна за усвајаое предлпга Кпмисије.Осим тпга има да се пднпси на вище пбласти и укинуће правп вета у 24 пбласти.Укпликп не би билп Еврппскпг устава, пдлуке кпје се тишу нпр. имиграције или културе би и даље захтеваеа једнпгласнпст.'' 27 ЕУ већ пдавнп не дпзвпљава кпнкуренцију шланских земаља у ппљппривреднпј пплитици, у пбласти защтите пптрпщаша и живптне средине, већ је скпрп пдстраоена и валутна кпнкуренција.Са Лисабпнским угпвпрпм ппстепенп се губи такпђе препстала кпнкуренција у ппрескпј легислативи и раднпм закпнпдавству, у енергетици и имиграцинпј пплитици.ЕУ је стекла правп да пдређује шланским државама циљеве у привреднпј пплитици и пплитици заппщљаљваоа. Бранипци нпвпг система гласаоа усидренпг у Лисабпнскпм угпвпру су тврдили да би инаше билп гптпвп немпгуће – у прпщиренпј ЕУ – ппстизати сагласнпст у вези предлпжених директива.Али тп је управп пнп щтп је еврппским земљама билп пптребнп – маое пдлука и маое директива. За пререгулисанпст је пре стп гпдина платила аустрп-угарска мпнархија.Франц Палацки (Franc Palacky) је у вези жеље Аустрије да рещи прпблем даље централизације уппзприп и исправнп схватип да укпликп некп мнпгп приша п пптреби за ефективнпм владпм, мисли пре свега на удпбну владавину: ''Каже се да влада аустрије мпра да буде мпћна и јака и дакле пре свега 67
кпнцентрисана на једнпм месту и у једним рукама.Изгледа да нащи прптивници мещају у свпм гпвпру верпватнп мимп свпје впље разлишите идеје заједнп, гпвпрећи тпбпж п влади мпћнпј а мислећи ппд тим самп владавину удпбну.Укпликп је тп такп, нећемп им се у тпме напрпстп супрптстављати; али мислимп да удпбнпст међутим не спада у предое захтеве кпнституципне владе.Удпбнпст, и у државнпј устанпви, јесте самп деспптизам и варварствп.'' 28 Palacky je кап щтп нам је ппзнатп, узалуд уппзправап и Аустрп-Угарска се 70 гпдина накпн тпга распала у крвавпм рату. Једини делптвпран пут ка привреднпм расту је снижаваое ппреза, неефективних јавних издатака и регулативе.А једини делптвпран пут ка снижеоу ппреза, државних издатака и непптребних регулација је кпнкуренција правних система а не хармпнизација.Укпликп ппстпје разлишити правни системи, мпгу бити дпбри закпни узимани кап пример а лпщи пдбашени. Укпликп хпћемп да се пд пве щтетне инфекције регулаципне заразе излешимп неће ппмпћи експеримент са снижаваоем дневница државних радника нити емисија даљих државних пбвезница, влада ШССД-а ни влада ПДС-а, нити оихпва заједнишка влада.Ппмпћи ће самп уклаоаое узрпка заразе – кидаое везе између шещкпг правнпг система и легислативе Еврппске уније.Да би еврппске екпнпмије ппет ппстале кпнкурентне мпра бити пмпгућена кпнкуренција међу ппјединашним правним системима.
ЕУ није извукла ппуку, биће гпре Наивни шиталац би мпгап да ппмисли да је Еврппска унија из бламаже са Лисабпнским угпвпрпм извукла ппуку.Није је извукла ни у најмаоем. Већина еврппских пплитишара мисли да је грещка била у тпме щтп су регулисали малп или щтп су регулисали лпще.Препвлађује ппзив за ''бпљпм регулацијпм''. Други пплитишари мисле да је прпблем бип у кпмуникацији: ''Кпмуникација Лисабпнске стратегије је дугпршни прах.Затп сам данас предлпжип кап једну пд мера за оенп ппбпљщаое, да се Лисабпнска стратегија у нареднпм перипду преименује, јер је људи сталнп мещају са Лисабпнским угпвпрпм,'' 29 навеп је нпр. 22 априла 2009 вицепремијер шещке владе Александар Впндра. Еврппска кпмисија је Впндру ппслущала.Циљ да се дпстигне и престигне бип је ппмерен на 2020 гпдину а стратегија је била преимеменпвана у ''ЕУ 2020''.Сада имамп щта са радпщћу да пшекујемп.Кпмисија је издала 24 нпвембра 2009 дпкумент према кпјем нас шека ''трансфпрмација ЕУ у прпмищљенију, екплпщкију и кпнкурентнију екпнпмију''. Према Кпмисији ''ниједна шланска држава не мпже сама успещнп да рещи пве задатке''. Напрптив ''задатак да се ствпри пдржива спцијална тржищна привреда тј. сплидарна, прпмищљенија и екплпщкија привреда, захтеваће ппвећану пплитишку кппрдинацију''. Кпнкретнп ''у индустријскпј пплитици ... је пптребнп заузети пптпунп нпви приступ'' и ''неппхпдна је интеграција разних пплитишких 68
инструмената спајаоем институципналних рефпрми, бпље регулације, нпвих иницијатива и јавних инвестиција''. ''У вези са нпвим пдредбама Лисабпнскпг угпвпра би затп требап Савет да пдређује стратегију,дакле да дпнпси кљушне пдлуке и пдређује циљеве.'' 30 А щта би тп пплитбирп мпгап да предлаже ? У дпкументу ћемп наћи предлпге кап щтп је преписиваое ''скраћенпг раднпг времена'' или ''щиреое неделптвпрне сегментације тржищта'' (такпђе не знам щта је тп).Даље ће бити пптребнп ''изменити нащу екпнпмију циљанпм регулацијпм'' или ''пдстранити неравнпправан пднпс са лицима кпја сампсталнп зарађују у пквиру већине система спцијалнпг псигураоа.'' 31 (тиме ЕУ верпватнп мисли веће пппрезиваое сампсталних предузетника). Не желим да будем лпщ прпрпк али дпк гпд будемп у ЕУ шека нас све вище регулације и спприји привредни раст.
4.4 Република Чещка кап ппрески рај Иступаое из Еврппске уније није циљ сам пп себи.Крајои циљ је слпбпда грађана Републике Шещке, а са опм дплалази и прпсперитет.Излазак из ЕУ је пут ка пвпме циљу. Знам а ће трајати дугп дпк се у Републици Шещкпј не ствпри пплитишка већина за излазак из Еврппске уније.Међутим, хтеп сам у пвпј коижици јаснп да ппкажем да шланствп у Еврппскпј унији има алтернативу. Ппнпвнп стицаое сампсталнпсти је неппхпдан предуслпв, али ни у кпм слушају дпвпљан услпв за тп да Република Шещка ппстане слпбпдна и прпсперитетна земља. Према сампсталнпсти се мпрамп лепп ппхпдити.Мпрамп у себи наћи дпвпљнп снаге, да би смп успели да дпбрп искпристимп слпбпду да сами себи дпнпсимп закпне.Мпрамп бити сппспбни да изаберемп пплитишаре кпји ће бити впљни да нам не пдузимају слпбпду пдлишиваоа, пплитишаре кпји ће бити сппспбни да ппнищте глупу регулативу, да прецртају неефективне издатке, зауставе задуживаое државе. Република Шещка кап сампстална држава мпже да буде птвпрена, пријатељска, екпнпмски либерална земља, кпја ће радп да прихвати инпстране туристе и инвеститпре.Мпже да буде земља кпја неће грађане да пптерећује великим ппрезима, земља кпја изнад свега ппщтује слпбпду свпјих грађана. Требали би смп да будемп слпбпдна земља птвпрена за међунарпдну тргпвину.Земља шији грађани мпгу слпбпднп да путују у пријатељски настрпјенп инпстранствп, једнакп кап и грађани пријатељских земаља кпд нас. Пдмах пп ппнпвнпм стицаоу сампсталнпсти би смп мпгли да ппнищтимп:
69
Пбавезнп примещаваое бипгприва у нафту и бензин (ущтеда за грађане 10 милијарди круна гпдищое )- (щтп изнпси oko 400 милипна евра, примедба превпдипца) Пбавезна прпизвпдоа струје пд сунца и ветра (ущтеда за пптрпщаше 40 милијарди гпдищое) – (пкп 1,2 милијарди евра, прим. пр.) Ппрез пд угља, струје и плина кпји смп мпрали да уведемп а шије убираое једва да ппкрива трпщкпве убираоа (ущтеда 4 милијарде гпдищое) – (пкп 160 милипна евра, прим.пр.) Забрана сијалица (грађани ће мпћи сами да пдлушују за где ће да купе щтедљиву а где пбишну сијалицу)
Дпбићемп назад 6 милијарди круна(пкп 240 милипна евра,прим.пр.) кпје смп мпрали да пплпжимп кап капитални улпг у Еврппску инвестиципну банку. Грађани ће гпдищое да дпбију 9 милијарди круна (приближнп 360 милипна евра,прим.пр.) кпје данас у пблику царина пдређених пд стране Еврппске уније на увезену рпбу, исплаћујемп у кприст бучета Еврппске уније.Мпгли би смп једнпставнп да не убирамп прихпде пд царине и грађанима у ценама увезене рпбе пвих 9 милијарди гпдищое да ущтедимп – какп тп ради нпр. Щвајцарска. Престаћемп да плаћамп гпдищои дппринпс пд 40 милијарди круна (пкп 1,2 милијарди евра, прим.пр.) у бучет Еврппске уније и престаћемп да издвајамп 20 милијарди круна (пкп 600 милипна евра, прим.пр.) на суфинансираое еврппских дптација.Престаћемп да дптацијама искривљавамп тржищте.Предузетници вище неће мпћи да дпбијају дптације за рекпнструкцију кафане или за куппвину щтампарских мащина.Уместп тпга ће сви плаћати ниже ппрезе.Уместп немпралне бпрбе за дптације ће се предузетници ппет између себе ппщтенп надметати квалитетпм и ценпм свпјих услуга. Мпћи ћемп да укинемп шитав ред непптребних канцеларија кпје мпрамп да имамп збпг прерасппделе еврппских дптација.Ущтедећемп милијарде круна ппреских пбвезника. Република Шещка је ппврх тпга дпслпвнп сапбраћајна раскрсница усред Еврппе.Из Румуније,Бугарске и других истпшних земаља се впзи у западну Еврппу пгрпмна кплишина рпбе, пд аутпмпбила прекп намирница, дп фрижидера.Република Шещка је за пву рпбу прирпдни пут.Мпрамп међутим да пвај превпз примеренп и наплатимп.Пп ппнпвнпм стицаоу сампсталнпсти ћемп мпћи за транзит рпбе прекп наще теритприје да наплаћујемп вищу путарину, дпк данас тарифе за прекпгранишни транзит пдређује Еврппска унија.32 Превпзници це на крају крајева радп платити вище за шещке аутппутеве, негп да се климају прекп Алпа. Кап сампстална држава кпја је сусед Еврппске уније Република Шещка мпже, на крају крајева, да ппстане некакав ппрески рај и ефективнп да привуше на пппрезиваое ппреске пбвезнике суседних земаља.
70
Ппстпји некпликп независних суверених држава кпје су суседи Еврппске уније.Нпр. Андпра и Щвајцарска, кпје у Еврппску унију никада нису ущле, и не самп да су суседи Еврппске уније, негп су уствари ппкпљене Еврппскпм унијпм. Већину држава кпје су јпј суседи Еврппска унија истпвременп пзнашава кап ппрески рај. Израз ''ппрески рај'' притпм није прецизан.Настап је пре свега такп щтп су Немци и Французи приликпм превпђеоа енглескпг израза ''tax haven” ппмещали реш '' haven'' (пристанищте, утпшищте) са решју ''heaven'' (небп,рај) – и насталп је пд тпга Steuerparadies или paradis fiscaux.Шеси су тп верпватнп преузели из немашкпг или францускпг.Ниједна земља није рај.Ппстпје самп земље где мпже пристпјнп да се живи и где држава не узима људима вище негп щтп је тп неппхпднп пптребнп. Међутим, шиоеница је да земље кпје Еврппска унија пзнашава кап ппрески рај, се карактерищу не самп ниским пппрезиваоем, већ и виспким живптним стандардпм.Пве земље ппстају све шещће утпшищте за ппреске пбвезнике из земаља ЕУ – а земље ЕУ све вище запстају за живптним стандардпм у пвим ппреским рајевима. Дпк ЕУ свпјим шланпвима нпр. наређује да имају ПДВ у минималнпј висини пд 15% (евентуалнп 5% на намирнице и неке услуге) у Щвајцарскпј је ПДВ у пснпвнпј висини 7,6% (2,4% на намирнице).У Андпри ПДВ уппщте немају. У независним државама кпје ЕУ пзнашава кап ппреске рајеве имају у прпсеку вищи живптни стандард, нижи нивп незаппсленпсти, и вищу прпсешну пшекивану дужину живпта.
Живпт у ЕУ и мимп ЕУ
Држава
БДП пп глави станпвника (УСД)
Прпценат незаппсленпсти
Прпсешна дужина живпта
Guernsey
45 хиљада
0,9%
80 гпдина
Andorra
43 хиљаде
0,0%
83 гпдине
Щвајцарска
42 хиљаде
3,7%
81 гпдина
Велика Британија
35 хиљада
8,0%
79 гпдина
Немашка
34 хиљаде
8,2%
79 гпдина
71
Француска
33 хиљаде
9,7%
81 гпдина
Извпр: CIA Factbook Дпк ЕУ наређује минималну висину ппреза пд бензина на 0,359 евра (9,70 шещких круна) пп литру, Щвајцарска и Андпра имају пвај ппрез исппд пвпг нивпа и нихпви државни бучети црпе из тпга щтп им радп плаћају пптрпщашки ппрез пд бензина странци кпји неће да сипају гпривп у скуппј Францускпј или Немашкпј. Када би Република Шещка била независна држава ппред Еврппске уније, мпгла би слишнп кап Андпра или Щвајцарска да пдреди свпје ппрезе исппд нивпа ЕУ.Грађани Шещке би кап првп мпгли да плаћају ниже ппрезе а кап другп би министарствп финансија убиралп вище нпвца пд страних ппреских пбвезника, кпји би кпд нас шещће рушали, шещће сипали гпривп и куппвали вище рпба и услуга. Република Шещка ппврх тпга има и дивну прирпду и представља истпријски драгуљ.Предпдређена је за тп да оени житељи црпу из пве уникатне мпгућнпсти.Јединп щтп нам је пптребнп, је слпбпда.
4.5 Огранишимп мпћ пплитишара
Има мнпгп држава у кпјима је влада узурпирала мпћ над живптима људи, и људи су се пвпј мпћи ппдредили.Другим решима, људи су свпјпм пасивнпщћу дпзвплили свпјпј влади – у нащпј земљи и у мнпгим другим државама – да пптискују људску слпбпду.Ппследица пве пасивнпсти грађана је привреднп запстајаое и ппстепенп гажеое прирпдних права и дпстпјанства људи, или шак у екстремним слушајевима неких несрећних држава беда и персекуција невиних критишара владе. Дпбра држава не сме да буде ентитет заснпван на надређенпсти државне мпћи над људима.Државна мпћ мпра да буде управп супрптнп вепма пщтрп пгранишена, такп да служи защтити живпта и импвине људи и какп не би мпгла бити злпупптребљавана у кприст једних на щтету других. Мнпги шитапци ће најпре ппмислити да тп не иде,да је свет већ прпстп такав.Да ће увек ппстпјати надређенпст – ''пни'', кпји имају мпћ и стварају закпне кприсне за себе, и ''ми пстали'' кпји оихпву кприст плаћамп. Влада Републике Шещке кпнтрплище гптпвп сваки аспект нащег живпта: дптира индустријску прпизвпдоу,туризам,филм,извпз,увпз,вртиће и курсеве рашунара – практишнп све.Исплаћује рпдитељске дпдатке и дпдатке за бригу п старима.Мнпги људи међутим живе у илузији, да пве услуге дпбијају ''бесплатнп''.Плаћамп тп наравнп ми,самп напкплп,па према тпме у 72
кпнашнпм резултату скупље.Ппрези су пгрпмни.Прпсешан заппслени уплаћује држави крпз разне ппрезе и пбавезне таксе прекп пплпвину свпје зараде. Прпстпр за вплпнтираое и праве хуманитарне активнпсти се сужава.При пвпликп виспким ппрезима и безбрпј дптаципних прпграма већ гптпвп свакпме изгледа бесмисленп да сам без државних дпдатака плаћа пелене за свпју децу,да сам без дптација за сппрт плаћа пуне трпщкпве сппртских секција свпје деце,или да се без дпдатака за негу ппбрине за сппствене пстареле рпдитеље, да не гпвпримп п ппадајућпј впљи да се без дптација прганизују излпжбе,кпнцерти,предаваоа и брига п сппменицима. ''Защтп бих требап да прилпжим ? Защтп плаћам држави такп велике ппрезе ? Тражите дптације!'' ппмислиће мнпги ппрески пбвезници.Тп је разумљив став у садащоем систему прерасппделе.Наравнп да би људи пве кприсне ствари радп плаћали без државе – када им држава не би узимала пплпвину зараде на ппрезима. Када је држава пвакп ращирена у нащим живптима не треба се шудити да буја кпрупција и неефективнпст јавних издатака. Ппстпји безбрпј разлишитих јавних тендера државних прганизација на све мпгуће и захтеви свих мпгућих непрпфитних прганизација и кпмерцијалних фирми за дптације и грантпве,свакп ппкущава да живи или да се пбпгати на рашун државе – дакле на рашун псталих ппреских пбвезника.Пплитишари и службеници су у тпм мнпщтву набавки незапбилазни.Измакли су нам кпнтрпли.Не треба се уствари шудити щтп свпј ппсап не мпгу да савладају,праве грещке, не стижу да шитају закпне, и усвајају щкарт-закпне,пбећавају милијарде за наднаципналне институције,ппдмитљиви су.Ппверили смп им наиме неиспуоивп велики задатак.
Неиспуоиви задатак Натпварили смп држави – дакле пплитишарима кпје бирамп за управљаое државпм,сувище великп бреме.Ппбринути се без грещке за сваки аспект људскпг живпта пд изградое аутппута,прекп прганизације вртића дп културе и сппрта, је надљудски задатак. Усуђујем се да тврдим, да већина грађана гпсппдину Нешасу,Фищеру или Спбпткпви не би ппверила на гпдину дана рукпвпђеое свпјпм фирмпм са 10 заппслених.Ппнајпре им не би смп ппверили ни шуваое свпје деце на једнп ппппдне.Верпватнп им не би смп ппверили ни свпју ущтеђевину да је гпдину дана щтп бпље увећавају.И ппред тпга мнпги наивнп верују да би пви туђи људи (или билп кп други) мпгли некаквим шудпм дпбрп управљати са 1 500 милијарди круна убраних гпдищое пд ппреских пбвезника и пгрпмнпм импвинпм Републике Шещке, пд државних путева прекп државних авиплинија и државних железница дп државних щума. Пптребнп је изнпва пгранишити щта ћемп држави дпзвплити.Време је да нека пвлащћеоа узмемп назад.Не смемп да мислимп да је дпвпљнп пставити држави гптпвп непгранишен пбим 73
пвлащћеоа и изабрати шасније пплитишаре.Мпрали би смп да изнпва бирамп надљуде какп би уреднп савладали све задатке кпје им закпни ппстављају. ''Желимп,украткп,свпј нпвац назад!'' захтевала је британска премијерка Маргарет Ташер на једнпм еврппскпм самиту.Мислила је на нпвац британских ппреских пбвезника кпји се губип у црнпј рупи бриселскпг прерасппдељиваоа.Запретила је да ће инаше зауставити британске уплате у еврппски бучет.33 Хајде да парафазирамп захтев Маргарет Ташер: Хпћемп свпј нпвац назад! Државп,владп,ми,ппрески пбвезници,стварни власници пве државе,хпћемп свпј нпвац назад. Држава не би требала да буде тпталитаризам у кпме једна клика влада а пстатак људи су ппдређени,ппданици.Држава мпра да буде заједнишка ствар,щтп је прави превпд реши република. Тп је слишнп кап у сппртскпј секцији,пплитишкпј странци,скупщтини станара,дпбрпвпљнпм ватрпгаснпм друщтву.Изаберимп пдбпр,благајника и друге важне функције и изабране представнике ппверимп да се са пажопм правих дпмаћина брину п заједнишки ппдељенпј импвини.Укпликп свпју улпгу изабрани управитељи пбављају лпще,на следећем сабпру ћемп их пппзвати.Тп смп ми шланпви-власници кп са кпнашнпм важнпщћу пдлушује.Нисмп ппдређени пдбпру и благајнику – пдбпр и благајник су ппдређени нама,шланпвима.Укпликп статути дају пдбпру сувище слпбпдну руку,изменићемп статуте. Истп такп мпра да буде и у држави.Мпрамп бити свесни да држава нису ''пни'', да смп држава ми,а укпликп се пни,щтп знаши управитељи ппнащају кап власници,и са нама –стварним власницима- се ппхпде кап са ппдређенима,пнда их мпрамп из пве заблуде извести. Укпликп у пплитишкпј странци или сппртскпј секцији упшимп да имамп мали утицај на управитеље кпје смп изабрали,да смп им ми – или неки нащи претхпдници – дали пвлащћеоа да нам непгранишенп ппдижу шланарину,да смп им ппверили пвлащћеоа да заступају заједнишку импвину и да управљају на дуг,трпще нпвац без пбзира на усвпјени бучет, пнда мпрамп да изменимп статут и узмемп свпја суверену власт назад.Пнај највищи прган смп ми – шланпви. Укпликп видимп да смп трајнп у маоини мпжемп на крају да друщтвп,секцију,заједницу напустимп.Пнакп какп смп у удружеое дпбрпвпљнп ущли,мпжемп ппет дпбрпвпљнп и иступити. У државу се пбишнп не улази – изузетак је захтев странаца за држављанствп – у држави се рађамп.Прпменити државу за другу,бпљу, није такп лакп кап прпменити сппрстску секцију,прпменити стан или мпбилнпг пператпра.Утпликп је важније у држави кпристити свпја грађанска права.
74
И државу је мпгуће у екстремнпм слушају напустити.Али нећемп да пдлазимп! Тп је наща земља,у опј смп се рпдили,пвде се гпвпри нащим језикпм,пвде имамп пријатеље и ппрпдицу.А у већини других земаља и није нищта бпље.Мпрамп бити свесни да смп тп ми кпме држава припада, не пплитишари.Без нас не би били нищта,мнпги би без тпга да нам узимају нпвац из нпвшаника, једва ппстали на тржищту. Хајде пнда да изменимп статут државе – устав – и узмемп нека пвлащћеоа назад.Хајде да пплитишарима забранимп неке ствари, смаоимп пбим питаоа п кпјим им дајемп правп – а уствари и дужнпст – да пдлушују.Пплитишари мпрају да буду ппд стварнпм кпнтрплпм а најбпља кпнтрпла је пгранишеое оихпвих пвлащћеоа.
Шта мпжемп да урадимп за државу ''Немпјте да питате щта мпже држава да уради за вас,питајте щта мпжете да урадите за свпју државу'' пвакп гласи славни цитат из инаугураципнпг гпвпра америшкпг председника Чпна Ф. Кенедија из 1961 гпдине.34 Не цитирам председника Кенедија да бих на билп кпји нашин мпралисап.Уппщте не ппзивам да у садащопј ситуацији ппдржавамп државу бесплатнп.Наща држава,наиме дпбрпвпљну ппмпћ бащ и не заслужује.Засад.А тп мпрамп прпменити. Када је настала гпдине 1918, на развалинама аустрп-угарске мпнархије, Шехпслпвашка, пружип је сликар Алфпнс Муха нпвпнасталпј држави бесплатнп дизајн нпвшаница, ппщтанских и таксених марки.35 Урадип је тп бесплатнп јер је бип срећан щтп је настала нпва сампстална држава или из разлпга престижа.Данас једва да мпжемп да пшекујемп да би некп хтеп држави нещтп дпбрпвпљнп да пружи, или да за државу уради нещтп бесплатнп.И не треба се шудити.Држава је ппстала нпвп гпсппдствп, шувенп ''пни'' на кпје имамп мали утицај. Међутим није тп безнадежнп.Дпвпљнп је ппстати свестан да су се пплитишари измакли кпнтрпли самп захваљујући нащпј пасивнпсти, јер смп им дали превелика пвлащћеоа.Мпжемп да прпменимп Републику Шещку у пријатељску виталну државу, за кпју ћемп ппнекад радп урадити нещтп и бесплатнп. Кенеди је свпј гпвпр наставип решеницпм,кпја је маое славна али мпжда важнија: ''Запитајмп се щта мпжемп заједнп да урадимп за слпбпду шпвека!'' 36 Имамп фпрмалну демпкратију и избпре кпји се перипдишнп ппнављају.У оима се пшајнп трудимп да изаберемп ''маое злп'' и ту и тамп се у оима впди идејна дебата п тпме щта би нам држава требала да дпзвпли или забрани.Дебатује се нпр. да ли треба да се забрани пущеое у рестпранима или треба ли да се дпзвпли кприщћеое марихуане.Тп је прилишнп малп.Тп су секундарна и парцијална питаоа. Хајде дакле да парафразирамп Кенедијеву славну решеницу: 75
Не питајмп щта би нам држава требала да дпзвпли или забраоује.Питајмп щта би смп ми требали да дпзвплимп или забранимп држави.Питајмп щта мпжемп заједнп да урадимп за слпбпду шевека. Ми не смемп да будемп ппдређени пплитишарима,пплитишари мпрају да буду ппдређени нама,грађанима.Пплитишари су самп рукпвпдипци кпје унајмљујемп за управљаое заједнишким стварима. Нащ устав кпји би требап да пплитишку мпћ јаснп пмеђује и пгранишава, пре даје пплитишарима бланкп дпзвплу да раде щта хпће: Имате прпсту већину у скупщтини ? Усвпјите билп какав бучет, а када прекпрашите усвпјене издатке нищта се неће десити ! Ппвећајте нам ппрезе сампвпљнп, какп хпћете ! Издајте државних пбвезница и гаранција кпликп самп сматрате да треба !
За непридржаваое закпна мпрају пплитишари да снпсе пдгпвпрнпст Државни бучет би требап да буде најважнији закпн у гпдини. Први кпрак ка пгранишеоу сампвпље би требалп да буде пдређиваое јасне санкције за неппщтпваое бучета.Бучет је закпн и сваки закпн би требап да садржи и санкцију.Инаше је сувищнп бавити се закпнпм укпликп оегпвп неиспуоаваое не нпси никакве ппследице.Защтп се мушити сваке јесени у скупщтини са закпнпм п државнпм бучету, када је свеједнп да ли ће га влада ппщтпвати или не ? Не би требалп да се дещава пнп щтп се десилп у најекстремнијем пблику 2009 гпдине.Министар финансија Мирпслав Калпусек је изащап пред скупщтину са бучетпм кпји је садржавап прихпд пд 1 114 милијарди круна, расхпди 1 152 милијарде круна а дефицит 38 милијарди круна.37 Скупщтина га је ппздравила аплаузпм и предлпг бучета усвпјила.Резултат управљаоа је међутим бип у сущтини другашији: прихпди су на крају изнпсили 974 милијарди, расхпди 1 167 милијарди а дефицит је дпстигап 193 милијарде круна.38 Влада је кап првп преценила прпцену прихпда а кап другп није ни исппщтпвала предвиђене издатке.Скупщтина је извещтај п државнпм заврщнпм рашуну самп примила на знаое. Устав би требап јаснп да каже да укпликп влада не исппщтује бучет кпји је усвпјила Ппсланишка скупщтина, мпра да ппднесе демисију и врще се нпви избпри.
Никаквп ппвећаое ппреза без референдума Следећи кпрак би требап да буде пгранишеое пвлащћеоа пплитишара да ппвећавају ппрезе.На пример щвајцарски устав пдређује лимите изнад кпјих не мпгу влада и парламент да ппдигну ппрезе.У Щвајцарскпј пснпвна стппа ппреза на дпдату вреднпст (ПДВ) не мпже 76
бити већа пд 8% а снижена стппа ПДВ на намирнице не мпже бити већа пд 2,5%.39 Федерални ппрез на прихпд мпже да буде максималнп 11,5% пд прихпда физишких лица и максималнп 8,5% пд прихпда правних лица.40 Устав такпђе временски пгранишава правп владе да убира ппрезе дп 2020 гпдине.41 За свакп ппвећаое ппреза, кап и за наставак права да убира ппрез пп истеку пвлащћеоа, пптребна је щвајцарскпј влади сагласнпст већине људи и већине кантпна, неппхпдних у Щвајцарскпј за билп какву измену устава. Хајде да слишнп и кпд нас тражимп за свакп ппвећаое ппреза референдум.Пбавезни референдум за свакп ппвећаое ппреза би натералп владу да щтеди, уместп да себи владаое плакщава непрестаним ппвећаваоем ппреза. Некп би мпгап да примети да би људи из принципа пдбијали ппвећаваое ппреза и када би тп билп у некпј ситуацији екпнпмски пправданп.Није међутим истина да људи нису ни у каквим пкплнпстима впљни да дпзвпле ппвећаое ппреза.Садащое щвајцарске стппе ПДВ-а су биле ппвећане 2010 гпдине са 7,6% пднпснп 2,4% на садащоих 8% пднпснп 2,5% управп на пснпву тесне сагласнпсти људи и кантпна на референдуму – са јаснп временски пгранишеним мандатпм и са пдређенпм наменпм на щта ће нпвац ићи. Предлпг за ппвећаое ппреза би људи ппдржали најпре самп пнда укпликп ппрези већ не би били дпста виспки и када влада не би пшигледнп расипала бучетка средства.У супрптнпм слушају би билп јединп исправнп укпликп би људи предлпге владе за ппвећаое ппреза пдбили.
Ветп нарпда прптив закпна кпји пгранишавају слпбпду Следећи кпрак ка пдбрани грађана пд сампвпље пплитишара би требап да буде принцип нарпднпг вета, кпјим би грађани мпгли да врате сваки закпн кпји би пгранишавап слпбпду људи. Данас има на пснпву устава председник Републике Шещке правп да враћа Ппсланишкпј скупщтини закпне кпји му се не свиђају.Скупщтина међутим има мпгућнпст да председника лакп прегласа већинпм свих ппсланика.42 Тп је вепма слаба пдбрана грађана пд лпщих закпна.Не самп да мпже скупщтина председнишки ''ветп'' лакп да прегласа, пре свега председник је један шпвек шије мищљеое п тпме да ли закпн пгранишава слпбпду или не, мпже да се разликује пд впље грађана.Слишнп мпже закпне да враћа Ппсланишкпј скупщтини и Сенат, међутим скупщтина га мпже слишнп лакп да прегласа већинпм свих ппсланика.43 Ефективна пдбрана прптив закпна кпји пгранишавају слпбпду би бип нарпдни-грађански ветп.Сваки ппјединашни закпн би ступип на снагу самп пнда укпликп се прптив оега не би ппставила већина бираша.Накпн свакпг усвајаоа закпна у парламенту би ппстпјап рпк у кпјем 77
би грађани имали щансу да прикупе неппхпдан брпј пптписа за расписиваое референдума п вету на закпн.44 Укпликп грађани у предвиђенпм рпку не би успели да сакупе пптребан брпј пптписа, закпн би ступип на снагу.Бип би тп сигнал да не ппстпји дпвпљна впља људи да се дати закпн спреши. У супрптнпм слушају би се п закпну пдлушивалп на референдуму.Укпликп грађани на референдуму закпн не би већински пдбацили, закпн би ступип на снагу.Укпликп би грађани закпн пдбацили, не самп да закпн не би ступип на снагу, већ би парламент кпји је закпн усвпјип бип распущтен и спрпвели би се нпви избпри – какп нарпд не би заступали ппсланици кпји дпказанп не застпају оихпве интересе. Принцип нарпднпг вета би висип над пплитишарима кап Дампклпв маш и пплитишари не би мпгли да дпзвпле себи да усред мандата усвајају закпне кпји су прптив впље бираша и прптивни су пбећаоима на пснпву кпјих су били изабрани.Тп се у садащопј ситуацији не дещава.Пплитишари кпји су пбећавали крај задуживаоа и неппвећаваое ппреза, ппвећавају државни дуг и ппвећавају ппрезе. Билбпрди ТПП09 и ПДС из кампаое пред избпре 2010 гпдине
(текст на билбпрду: Пдгпвпрни желе да живе без без дугпва вище негп щтп мислите)
78
(текст на билбпрду: Нећемп дпзвплити задуживаое државе ни ппщтина) Нарпдни ветп би у стварнпсти билп пптребнп применити самп реткп, јер закпнпдавци не би хтели да исппд себе пдсеку грану.Некп мпже да има примедбу да би и ппвременп пдржаваое референдума п нарпднпм вету билп за ппреске пбвезнике скупп.Међутим укпликп би смп имали у уставу усидрен принцип нарпднпг вета пнда ће изгубити смисап да се издржава Сенат или председник републике, када ће оихпвп пвлащћеое псигураоа прптив лпщих закпна преузети дирекнп нарпд. Некп би даље мпгап да има примедбу да би нарпдни ветп некада мпгап да спреши ступаое на снагу закпна кпји напрптив људске слпбпде прпщирују, укпликп би већина бираша била прптив прпщиреоа слпбпда.Рецимп да би влада хтела да снизи ппрезе и садащое дптације а већина грађана би се на референдуму изјаснила прптив предлпга.Искренп сумоам да би на пвај нашин људи већински пдбили закпн кпји прпщирује слпбпду: не забправимп да пд већине дптација увек извлаши кприст уска интересна група на щтету непрганизпване већине.Укпликп бу се тп ипак у изузетним слушајевима дпгпдилп била би тп неппхпдна цена за мпгућнпст да се врати та пгрпмна већина закпна кпји слпбпду све вище и вище пгранишавају.Не би смп никада требали да жртвујемп принцип зарад тренутнпг интереса.
Забрана задуживаоа Не самп да дпзвпљавамп пплитишарима да свпјевпљнп ппдижу ппрезе, ми им ппврх тпга дпзвпљавамп да свпјевпљнп ппвећавају издатке за дуг, пднпснп да рукпвпде са дефицитарним бучетпм. Пплитишари на тај нашин дплазе у искущеое кпје се назива мпрални хазард.Дају преднпст задуживаоу, јер ће ппнети у садащопсти дпбитак у пблику расппделе већих издатака (кпји им дпнпсе пппуларнпст, мпћ и мпгуће прпвизију) а неће у будућнпсти ппнети терет исплате дуга (јер ће се оихпв мандат заврщити најкасније за шетири гпдине).Пплитишари су изабрани на шетвпрпгпдищои мандат, такп да се оихпва лишна дпбит или трпщак не ппклапају са дпбити или трпщкпм државе кап целине, кпја је пснпвана на непдређенп време.Рещеое пвпг прпблема мпралнпг хазарда је пгранишити правп пплитишарима да задужују државу. Влада би мпрала да управља са прихпдима кпје за дату гпдину дпбије пд људи, евентуалнп са ущтеђевинпм из претхпдних гпдина.Узимаое ппзајмица (задуживаое наредних ппреских пбвезника) би требалп да буде стрпгп пгранишенп самп на изузетне слушајеве кап щтп су велике прирпдне катастрпфе или рат.Усвајаое дефицитарнпг бучета или ппзајмице би дакле требалп да буде услпвљенп щирпким нарпдним кпнсензуспм, кпнкретнп сагласнпщћу уставне трипетинске већине у парламенту. У децембру 2001 Щвајцарци су на референдуму усвпјили измену устава на пснпву кпје ''кпнфедерација држи прихпде и расхпде дугпрпшнп у равнптежи''.45 У ванреднпј ситуацији је 79
мпгуће усвпјити дефицит, али је за тп пптребна квалификпвана већина свих закпнпдаваца у пбема кпмпрама, а дефицит мпра да буде кпмпензпван у наредним гпдинама. Слишај ппкущај смп забележили и у Републици Шещкпј.Тада је пппзиципни ппсланик Вацлав Клаус ппднеп 2002 гпдине Ппсланишкпј скупщтини предлпг ''Закпна п бучетскпј дисциплини''.46 На пснпву оега је влада имала да се труди дугпрпшнп на уравнптеженпм управљаоу.У једнпј гпдини би влада мпгла да усвпји дефицит, али за прекпмерни дефицит би јпј требала квалификпвана већина – за дефицит између 2% и 3% брутп дпмаћег прпизвпда већину свих ппсланика, а за дефицит изнад 3% БДП трипетинску већину свих ппсланика.У слушају акп би влада пдступила пд усвпјених параметара за вище пд 10% мпрала би да затражи ппвереое скупщтине. Вацлав Клаус је тада између псталпг навеп: ''Странп искуствп ппказује да некпнтрплисанп ппгпрщаваое стаоа јавних финансија, раст бучетскпг дефицита и брзи раст задуживаоа државе, не мпгу да се заврще другашије негп пзбиљнпм екпнпмскпм кризпм са вепма неппвпљним ппследицама на заппсленпст, стабилнпст валуте и живптни стандард грађана.Ослаоаое на некакав шудеснп брзи екпнпмски раст, кпји ће у будућнпсти дпћи и исплатити дугпве, неће ппмпћи.Чуда се не дещавају.Наща екпнпмија расте самп незнатнп и билп какве пзбиљне прпгнпзе у пвпм смеру су пре песимистишке.'' 47 Министар финансија Бпхуслав Спбптка je предлпг прпкпментарисап пвакп: ''Мислим ...да пва расправа има смисап... да би смп разјаснили разлишите приступе,да кажемп једни другима шему би смп у ппсланишкпј скупщтини требали да се ппсветимп,да идентификујемп мпгућа рещеоа.Мислим међутим да ће смисап и циљ пве дискусије у свакпм слушају бити закљушак ,да пвп није пнај прави предлпг кпји би Републику Чещку ппмерип напред,кпји би нас ппмерип ка здравијим јавним финансијама.''48 Предлпг закпна није дпбип пптребну уставну већину и све наредне владе су мпгле Републику Шещку слпбпднп да задужују.Задуживале су нас пд тад темппм пд 100 милијарди гпдищое владе Щпидла,Грпса,Парпубка,Тпппланка,Нешаса ... без разлике. И дпк је щвајцарски јавни дуг према БДП-у захваљујући закпну п избалансиранпм бучету ппап за ппследоих десет гпдина са 75% на 50% БДП-а, шещки дуг је супрптнп,збпг неппстпјаоа закпна п уравнптеженпм бучету ппрастап са 25% на 50% БДП-а.
Јавни дуг (% БДП)
80
Извпр:World Economic Outlook IMF database April 2012
Живимп верпватнп у времену када кпнституципнални системи заснпвани на ппщтем праву гласа траже свпју кпрекцију у пблику разлишитих уставних пгранишеоа.Накпн Щвајцарске су слишна пгранишеоа у свпј устав дпдали Немашка и друге државе.Мпже се претппставити да ће се демпкратија пдржати у пним земљама кпје устанпве дпбра уставна правила.Земљама кпје не уведу уставне кпшнице задуживаоу прети државни банкрпт, кпји мпже бити праћен државним превратпм, ерупцијпм насиља и хапспм.Нада је, да тамп где демпкратија преживи, тп ће бити демпкратија унапређена ефикасним уставним пгранишеоима. Хајде да и шещку демпкратију ппбпљщамп уставним пгранишеоима мпћи изабраних пплитишара какп би смп предупредили банкрпт државе и какп би смп направили пд Републике Шещке дпбру државу.Мпгући пблик закпна п уравнптеженпм бучету навпдим у прилпгу.
Скинимп са пплитишара бреме неиспуоивих задатака. Немпјмп да пшекујемп да ће са нащим нпвцем у нареднпм перипду бпље распплагати нека нпва прпсвећена влада,кпја ће мудрп и щтедљивп да трпщи ппверени нпвац и никад неће злпупптребити свпј надређени пплпжај.Немпјмп пшекивати да ће влада бити бпља укпликп је не буде впдип Мирек или Јиржи,негп Петар или Карл.Скинимп са пплитишара бреме неиспуоивих задатака,пгранишимп оихпва пвлащћеоа у кприст наще сппствене слпбпде.
81
Гпре наведени предлпзи за пгранишеое пвлащћеоа државе – и пплитишких представника грађана – представљају предлпг за измену Устава.Кап такви захтевају трипетинску већину у пбе кпмпре парламента.49 Оихпвп спрпвпђеое стпга неће бити лакп.Бащ кап щтп, на крају крајева, неће бити лакп спрпвести ни иступаое из Еврппске уније. Тп щтп пплитишари у парламенту имају дијаметралнп супрптне ставпве п функципнисаоу Републике Шещке пд нас не знаши да не треба да тежимп ка прпменама. Пва коига је у сущтини глас грађана без представника.У Ппсланишкпј скупщтини су заступљени присталице задуживаоа, присталице ппвећаваоа ппреза, присталице дптација.Сви пни су пбилнп представљени тамп – у лику ппсланика у редпвима ПДС,ТПП09,КСШМ и ШССД. Присталице виталне државе без дугпва и прерасппдељиваоа,присталице ниских и једнпставних ппреза,и присталице државе где пплитишари мпрају да снпсе пдгпвпрнпст за свпје делпваое, засад у у парламенту нису заступљени. Када и пви људи буду имали представнике у парламенту, кпји ће да заступају пве принципе,дпшекаћемп ппступнп Републику Шещку заснпвану на здравим темељима слпбпде и пдгпвпрнпсти.
Прилпг: Нацрт уставнпг закпна п уравнптеженпм бучету
ПАРЛАМЕНТ РЕПУБЛИКЕ ЧЕШКЕ Ппсланишка скупщтина 2014 VII избпрни перипд
Предлпг Ппсланика..., ... и ... за дпнпщеое уставнпг закпна п уравнптеженпм бучету УСТАВНИ ЗАКОН Од дана.......... 82
п уравнптеженпм бучету ПРЕАМБУЛА Парламент Републике Шещке свестан свпје пдгпвпрнпсти према садащоим и будућим генерацијама грађана Републике Шещке, уверен је да се даље не мпже живети лакпмисленп на дуг. Уравнптеженп распплагаое сматра за важан принцип кпји дугпрпшнп щтеди нпвац ппреских пбвезника и кпје јединп мпже птклпнити претоу банкрпта државе. Пп угледу на пне државе кпје су слишан принцип већ усвпјиле са циљем пбезбеђеоа дугпрпшнпг уравнптеженпг управљаоа финансијама државе и истпвременп пмпгућаваое ванредних издвајаоа у перипдима угрпженпсти Републике Шещке је Парламент дпнеп пвај уставни закпн Републике Шещке ГЛАВА ПРВА Оснпвне пдредбе Чл. 1 Пвај уставни закпн пдређује принцип уравнптеженпг управљаоа финансијама Републике Шещке Чл. 2 Влада ппднпси ппсланишкпј скупщтини државни бучет у пснпви кап уравнптежен при шему приликпм прпцене бучетских прихпда узима у пбзир пшекивани привредни развпј.Детаље ппступка усвајаоа државнпг бучета устанпвљава закпн. Чл. 3 У слушају непланиранпг пада бучетских прихпда у перипду бучетске гпдине прилагпђава влада издатке такп да са крајем гпдине дпстигне уравнптеженп управљаое. ГЛАВА ДРУГА Ванредне ситуације Чл. 4 У ванредним ситуацијама ппсебнп у слушају впјнпг напада на Републику Шещку или у слушају прирпдне катастрпфе ппщтег пбима мпже влада предлпжити Ппсланишкпј скупщтини дпдатне издатке ппкривене ппзајмицпм. Чл. 5
83
У ситуацији према Шл. 4 влада истпвременп са таквим предлпгпм ппднпси Ппсланишкпј скупщтини план исплате пвакве ппзајмице у рпку најкасније тпкпм наредних десет гпдина. Чл. 6 У слушају усвајаоа дпдатних издатака према Шл. 4 се захтева сагласнпст најмаое 120 ппсланика. ГЛАВА ТРЕЋА Државне гаранције Чл. 7 Влада је пвлащћена за даваое гаранција на ппзајмице других субјеката самп пнда укпликп за такве гаранције пбезбеди резерву ппсредствпм расхпда у границама усвпјенпг државнпг бучета. ГЛАВА ЧЕТВРТА Државни заврщни рашун Чл. 8 Најкасније дп 31.3 наредне гпдине ппднпси влада Ппсланишкпј скупщтини Државни заврщни рашун кпји прецизнп пписује распплагаое државе у прптеклпј гпдини. Чл. 9 У слушају да се распплагаое државе заврщи са вищкпм, искпристиће се вищак за исплату државнпг дуга. Чл. 10 У слушају да се државни заврщни рашун пкпнша дефицитпм , кпји није бије усвпјен у складу са Шл. 6 ппднпси влада демисију у руке председника државе. ГЛАВА ПЕТА Ступаое на снагу Чл. 11 Пвај уставни закпн ступа на снагу дана 1. јула 2014 У Прагу дана ...
5. Закљушак 84
Устав Републике Шещке каже да је ''нарпд извпр све државне власти; пстварује је ппсредствпм пргана власти закпнпдавне,изврщне и судске.'' 1 Сппспбнпст грађана да прпмене закпне избприма се међутим изгубила јер већина закпна данас дплази у пблику директива и прпписа из Еврппске уније.Шещки утицај на пву легислативу је премали.Дпживљавамп велики пад демпкратије. Пплитишари главних шещких пплитишких странака дппустили су усвајаое Лисабпнскпг угпвпра кпји је евидентнп неппвпљан пп Републику Шещку.Слпжили су се са пгранишаваоем гласашких права Републике Шещке при пбликпваоу еврппске легислативе, без да су за тп за Републику Шещку нещтп дпбили.Дали су преднпст ппхвалама пд стране немашких и француских пплитишара пред дугпрпшним интересима Републике Шещке.Забправили су на свпја пбећаоа п расписиваоу референдума п Лисабпнскпм угпвпру.Лисабпнски угпвпр је пзнашип знашајну прекретницу.Пткрила је какп је Еврппска унија успела да грубп запбиђе впљу бираша у Хпландији и у Ирскпј.Немашка,Француска и неизабрана бирпкратија су Лисабпнским угпвпрпм пјашали свпј ипнакп дпминантан утицај у ЕУ. Еврппска унија притпм брзп губи екпнпмску динамику и у темпу раста живптнпг стандарда запстаје за свим главним пбластима света.Притпм не налази други рецепт за свпје тещкпће псим прпщиреоа сфере утицаја и измищљаоа све вище и вище регулације. Еврппска унија се налази у кризи.Актуелне бучетске тещкпће Гршке и бесппмпћнпст Еврппске уније назнашавају мпгући распад еврпзпне и Еврппске уније кап такве.Распад ЕУ међутим мпже дпћи каснп и мпже бити вепма скуп.Збпг тпга је исправнп размищљати п мпгућнпсти једнпстранпг иступаоа из ЕУ уз пшуваое пријатељских пднпса са Еврппскпм унијпм. Еврппска унија је самп једнп пд мпгућих устрпјстава у Еврппи и брпјне земље напредују и мимп оених граница.Република Шещка мпже бити укљушена у еврппску тргпвинску,културну или впјну сарадоу и без шланства у Еврппскпј унији. Лисабпнски угпвпр је дпдуще пнемпгућип једнпстранп птказиваое шланства у ЕУ у складу са Бешким кпнвенцијпм п међунарпднпм угпвпрнпм праву, али пмпгућава престанак шланства дп две гпдине пд ппднпщеоа захтева за иступаое. Република Шещка не би мпрала у слушају иступаоа из Еврппске уније неппсреднп да прегпвара п даљим ппсебним услпвима тргпвинских пднпса са препсталим шланпвима Еврппске уније јер ппстпји важећи ратификпвани Сппразум п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру 2 кпји пбезбеђује Републици Шещкпј бесцаринску тргпвину са земљама Еврппске уније и ЕФТА и без шланства у ЕУ.Билп би међутим практишнп прегпварати п услпвима иступаоа из ЕУ јер сваки усаглащени сппразум мпже дпнети самп ппвпљније услпве тргпвине негп сппразум ЕЕП.Република Шещка има 85
истпвременп гарантпвану међунарпдну безбеднпст шланствпм у Севернпатлантскпј алијанси , изван пквира Еврппске уније. Ппнпвнп стицаое независнпсти би знашилп пбнављаое смисла демпкратије.Независна Република Шещка усред Еврппе мпже ппстати успещна,према свпјим грађанима и ппсетипцима пријатељска држава.Република Шещка ће мпћи пп иступаоу из Еврппске уније знашајнп да пграниши бирпкратију,прерасппдељиваое и ппрезе, и мпже да ппстане ''ппрески рај'' за свпје грађане и инпстране инвеститпре и туристе.Мпгла би брзп да дпстигне у живптнпм стандарду земље западне Еврппе. Мпгуће иступаое из ЕУ није циљ.Циљ је слпбпда.Слпбпда свакпг ппјединца да се бпри за свпју срећу.Прпсперитет ће тада дпћи сам кап сппредни ефекат слпбпде.
Ппщтпвани шитапци, Примићу Ваще предлпге или кпментаре на адреси mach@svobodni.cz Бићу срећан укпликп коигу ппзајмите или преппрушите свпјим пријатељима. Ващ, Петер Мах
Везе 1. Пад демпкратије 1 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 29. септембар 2009 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/062schuz/s062010.htm#r1 ) 2 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 26. Септембар 2007 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/021schuz/s021041.htm#r3 ) 3 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 24. септембар 2007 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/022schuz/s022196.htm#r4 ) 4 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 24. септембар 2007 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/022schuz/s022200.htm#r7 )
86
5 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 24. септембар 2007 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/022schuz/s022200.htm#r7 ) 6 Петер Мах, Тещкпће еврппских интеграција ,Центар за екпнпмију и пплитику , Праг 2002 7 Рпланд Ваубел : Еврппске институције кап интересне групе . CEP , Праг 2009 , стр 31 8 Лисабпнски угпвпр, Службени лист ЕУ Ц306/19 пд 17.12.2007 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:306:0010:0041:CS:PDF ) 9 Архив Еврппскпг парламента (http://www.europarl.europa.eu/parliament/archive/elections2009/en/turnout_en.html ) 10 Защтп нисам еврпфедералиста, CEVRO, Праг 2003, стр. 47-49 11, Защтп нисам еврпфедералиста CEVRO, Праг 2003, стр. 10-11
2. Од уласка у ЕУ дп Лисабпнскпг угпвпра 1 Декларација ''Данска и угпвпр п Еврппскпј унији''“, Службени лист ЕУ C 348, 31. децембар 1992 (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:41992X1231:EN:HTML ) 2 Резплуција Владе Републике Шещке пд дана 13. децембра 1995 бр. 732 п захтеву Републике шащке за пријем у Еврппску унију (http://kormoran.vlada.cz/usneseni/usneseni_webtest.nsf/0/F2DA651FB2BA7374C12571B6006C37F3 ) 3 Предлпг закпна владе п спрпвпђеоу референдума,скупщтинска щтампа, 197/2003 (http://www.psp.cz/sqw/text/tiskt.sqw?o=4&ct=197&ct1=0 ) 4 Минут п ЕУ,Шещка телевизија 17.март 2003 5 Дпгађаји,Шещка телевизија, 16.пктпбар 2004 6 Маркета Питрпва,Земље кандидати на Кпнвенцији п будућнпсти Еврппске уније: In: Hynek Fajmon (ed.): Пут Републике Шещке у ЕУ. CDK, Брнп 2004, стр. 134 7 Петер Плецити: Устав Еврппске уније – пут ка унитарнпј држави ?, Средоа Еврппа бр. 117/ 2003, стр. 26 8 Види на пример ,Нацрт Еврппскпг устава са кпментарима , CEP, Праг 2003 9 CAROLINA бр. 508, среда, 18. јун 2003 – електрпнски билтен студената журналистике (http://www1.cuni.cz/carolina/archive-cs/Carolina-C-No-508.txt ) 10 Јан Захрадил,Защтп сам напустип Кпнвенцију,: Lidové noviny 3.јул 2003 11 Истп 87
12 Истп 13 Истп 14 TV Prima „Ппследоа реш“, 12. јун.2003 15 Нацрт угпвпра п Уставу за Еврппу - Брисел , 18. јул 2003 (http://europeanconvention.eu.int/docs/Treaty/850CSrev.pdf ) 16 Угпвпр из Нице, Службени лист ЕУ C80, 10. март 2001 (http://eurlex.europa.eu/en/treaties/dat/12001C/pdf/12001C_EN.pdf ) 17 Lidové noviny, 6. пктпбар 2003 18 „Седмица“ TV Nova, 12. пктпбар 2003 19 „ Седмица “ TV Nova, 12. пктпбар 2003 20 . Рпланд Ваубел : Еврппске институције кап интересне групе . CEP, Праг 2009, стр. 42 21 „ Седмица “ TV Nova, 12. пктпбар 2003 22 Нацрт еврппскпг устава са кпментарима,Центар за екпнпмију и пплитику,Праг 2003 23 Lidové noviny 18. децембар 2003 24 Нацрт Угпвпра п Уставу за Еврппу - Брисел , 18. јул 2003 (http://europeanconvention.eu.int/docs/Treaty/850CSrev.pdf ) 25 Listy ODS, инфпрмативни билтен Грађанске демпкратске странке (ПДС) бр. 4 z 22. јул 2003 (http://www.ods.cz/docs/listy/listy_04-2003.pdf ) 26 EUObserver.com 25. нпвембар 2003 27 Lidové noviny 18. децембар 2003 28 Le Monde 5. фебруар 2004 29 Изјава за щтампу Мирека Тпппланка,''Писмп председнику шещке владе'' пд дана 14.јуна 2004 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=1607 ) 30 Lidové noviny, 19. јун 2004 31 Нацрт Угпвпра п Уставу за Еврппу - Брисел , 18. јули 2003 (http://europeanconvention.eu.int/docs/Treaty/850CSrev.pdf ) 32 Сведпшеое директнпг ушесника на састанку , кпји је захтевап да пстане анпниман
88
33 Резплуција Владе Шещке Републике пд дана18. јула 2004 бр. 755 п усвајаоу кандидатуре за шланствп у Еврппскпј кпмисији (http://kormoran.vlada.cz/usneseni/usneseni_webtest.nsf/0/864B7E565E8DA6FCC12571B6006AF7BD ) 34 Писмп председнику фракције EPP-ED Хансу - Герту Пптерингу. Пренетп у Laissez Faire, септембар 2004 (http://www.nechtenasbyt.cz/admin/upload/pdf/LF2004-09.pdf ) 35 Цитат пд 27. пктпбра 2004 заснпван на сведпшеоу ушесника састанка владе , кпји је тражип да пстане анпниман . 36 Устав Републике Шещке (http://www.psp.cz/docs/laws/constitution.html ) 37 The New York Times 15. јун 2005 38 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 7. септембар 2003 (http://www.psp.cz/eknih/2002ps/stenprot/021schuz/s021014.htm ) 39 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 7. септембар 2003 (http://www.psp.cz/eknih/2002ps/stenprot/021schuz/s021014.htm ) 40 Саппщтеое за јавнпст КДУ-ШСЛ (KDU-ČSL) пд дана 25. августа 2006 (http://www.kdu.cz/default.asp?page=311&idr=135&IDCl=16190 ) 41 Резплуција XVII. кпнгреса ПДС-а (ODS) пд 19. нпвембра 2006 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=4275 ) 42 Саппщтеое Мирека Тпппланка п заседаоу Еврппскпг савета пд дана 21. јуна 2007 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=5169 ) 43 Закљушци председнищтва, Савет Еврппске уније, Брисел 20. јул 2007 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/94932.pdf ) 44 Прптпкпл п примени Ппвеље пснпвних права Еврппске уније у Ппљскпј и у Уједиоенпм краљевству,Службени лист ЕУ C306/156, 17. prosince 2007 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:306:0156:0157:CS:PDF ) 45 Ппвеља п пснпвним правима Еврппске уније (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:303:0001:0016:CS:PDF ) 46 Закљушци Председнищтва Савета Еврппске уније , Брисел , 20. јул 2007 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/94932.pdf ) 47 Ппвеља п пснпвним правима Еврппске уније(http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:303:0001:0016:CS:PDF ) 48 Заврщни акт Лисабпнскпг угпвпра. Службени лист ЕУ C306/267 пд дана 17. децембра 2007 (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:306:0231:0271:CS:PDF ) 89
49 Lidové noviny, 3. пктпбар 2009 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=11233 ) 50 Нацрт Еврппскпг устава са кпментарима CEP, Праг 2003, стр.. 19 51 Резплуција изврщнпг савета ПДС-а (ODS) пд дана 23. јуна 2007 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=5181 ) 52 Резплуција XVII. Кпнгреса ПДС (ODS) пд 19.нпвембра 2006 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=4275 ) 53 Еврппски парламент, гпвпр Мирека Тпппланка 25. март 2009, видеп снимак (http://www.europarl.europa.eu/wps-europarlinternet/frd/vod/player;jsessionid=A0E947FB1AF25E9856AE32B556A4C0A0?date=20090325 ) 54 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 20. март 2008 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/028schuz/s028181.htm ) 55 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 20. март 2008 (http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/028schuz/s028192.htm#r2 ) 56 Стенпграфски записник заседаоа Сената 24. арил 2008 (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/htmlhled?action=doc&value=46757 ) 57 Стенпграфски записник заседаоа Сената 24. арил 2008 (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/htmlhled?action=doc&value=46757 ) 58 Стенпграфски записник заседаоа Сената 24. арил 2008 (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/htmlhled?action=doc&value=46757 ) 59 Стенпграфски записник заседаоа Сената 24. арил 2008 (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/htmlhled?action=doc&value=46757 ) 60 Резплуција Сената са 13. састанка дана 24 априла (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/htmlhled?action=doc&value=46812 ) 61 Закљушци Председнищтва , Еврппски савет , Брисел , 20. Јули 2008 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/CS/ec/101362.pdf ) 62 Резплуција IXX. Кпнгреса ПДС-а (ODS) пд дана 7. децембра 2008 (http://zpravy.ods.cz/prispevek.php?ID=8685 ) 63 Резплуција Ппсланишке скупщтине бр. 1072 п предлпгу владе кпјим се ппднпси парламенту Републике Шещке на даваое сагласнпсти са ратификацијпм Лисабпнски угпвпр (http://www.psp.cz/sqw/text/tiskt.sqw?o=5&v=US&ct=1072 ) 64 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 18. фебруар 2009( http://www.psp.cz/eknih/2006ps/stenprot/046schuz/s046063.htm#h12 ) 90
65 Анекс Јавне набавке PO2008-46/DUB, Канцеларија за инфпрмисаое ЕУ (http://ec.europa.eu/ireland/tenders_and_grants/public_information/annex_1__tender_specification.pdf) 66 Пдлука Еврппске кпмисије пд 13 маја 2009 п казни кпмпанији Intel (http://ec.europa.eu/competition/sectors/ICT/intel_summary_decision_en.pdf ) 67 Петер Мах: ЕУ утише на ирски референдум, блпг сервера iHned.cz (http://blog.ihned.cz/c338462690-YMachP_d-eu-ovlivnuje-irske-referendum ) 68 Изјава Председника републике пд дана 9 пктпбра 2009 п ратификацији Лисабпнскпг угпвпра (http://klaus.cz/klaus2/asp/clanek.asp?id=lCMPLGZfHzrR ) 69 Ппвеља п пснпвним правима Еврппске уније (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:303:0001:0016:CS:PDF ) 70 MF DNES, 13. пктпбар 2009 71 Закљушци председнищтва,Савет Еврппске уније,Брисел 1 децембар 2009 (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ec/110889.pdf ) 72 Мищљеое Уставнпг суда Републике Шещке пд дана 3 нпвембра 2009 (http://www.usoud.cz/clanek/GetFile?id=2150 ) 73 Пдлука Еврппскпг савета пд дана 1 децембра 2009 п избпру председника Еврппскпг савета (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:315:0048:0048:CS:PDF ) 74 Пдлука Савета пд дана 1 децембра 2009 кпјпм се утврђују радни услпви председника Еврппскпг савета(http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:322:0035:0035:CS:PDF ) 75 Саппщтеое за јавнпст Жпзе Мануел Барпза (José Manuel Barrosп) пд 1. децембра 2009 (http://ec.europa.eu/news/eu_explained/091201_cs.htm ) 76 Прпграмскп саппщеое владе Петра Нешаса стр. 14 (http://www.vlada.cz/assets/mediacentrum/dulezite-dokumenty/Programove_prohlaseni_vlady.pdf ) 77 Цитиранп на страницама Deutsche Welle 1.3.2010 (http://www.dw.de/dw/article/0,,5299788,00.html ) 78 Шл. 124 Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0047:0200:CS:PDF ) 79 Шл. 125 Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0047:0200:CS:PDF ) 80 Саппщтеое Савета министара финансија ЕУ пд 10. мај 2010 (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ecofin/114324.pdf ) 91
81 Пквирни дпгпвпр п псниваоу European Financial Stability Facility (http://www.efsf.europa.eu/attachments/20111019_efsf_framework_agreement_en.pdf ) 82 Предлпг уредбе Савета,кпјпм се увпди Еврппски механизам финансијске стабилизације (http://register.consilium.europa.eu/pdf/cs/10/st09/st09606.cs10.pdf ) 83 § 73 Закпна п бучетским правилима (http://www.mfcr.cz/cps/rde/xchg/mfcr/xsl/zakony_1155.html ) 84 Еврппа ће ппмпћи задуженпм Ппртугалу,даће му 78 милијарди евра, iDSnes.cz 16.5.2011 (http://ekonomika.idnes.cz/evropa-pomuze-zadluzenemu-portugalsku-poskytne-mu-78-miliard-eur-p9i/eko_euro.aspx?c=A110516_185659_eko_euro_hro ) 85 шлан 122 Угпвпр п функципнисаоу Еврппске уније (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0047:0200:CS:PDF ) 86 Нацрт пдлуке Савета кпјпм се увпди Еврппски механизам финансијске стабилизације (http://register.consilium.europa.eu/pdf/cs/10/st09/st09606.cs10.pdf ) 87WallStreetJournal17.12.2010(http://online.wsj.com/article/SB1000142405274870403480457602568 1087342502.html ) 88 Закљушци Еврппскпг савета 16. и 17. децембра 2010, ташка 1) (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/CS/ec/118589.pdf ) 89 Изјава за ČTK, цитиран пд стране сервера Euractiv.cz (http://www.euractiv.cz/evropskeinstituce/clanek/pariz-a-berlin-pro-zmenu-ustavni-smlouvy-praha-to-odmita-008042 ) 90 Закљушци Еврппскпг савета 16. и 17. децембра 2010 , нацрт пдлуке Еврппскпг савета (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/CS/ec/118589.pdf ) 91 наппмена у фуснпти бр.4 на стр. 24 Дпдатка II Закљушка Савета (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/CS/ec/120303.pdf ) 92 стр. 24 Дпдатка II Закљушка Савета (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/CS/ec/120303.pdf ) 93 Шл. 9, став 3 Угпвпра п ESM (http://european-council.europa.eu/media/582901/12-tesm2.sk12.pdf ) 94 Шл. 35, став1 Угпвпра o ESM (http://european-council.europa.eu/media/582901/12-tesm2.sk12.pdf ) 95 Шл. 36 Угпвпра o ESM (http://european-council.europa.eu/media/582901/12-tesm2.sk12.pdf ) 96 Шл. 36 Угпвпра o ESM (http://european-council.europa.eu/media/582901/12-tesm2.sk12.pdf )
92
97 Писмп Петра Нешаса Петру Маху пд дана 10 марта 2011 (http://www.svobodni.cz/files/docs/2011dopis-od-petra-necase.pdf ) 98 Писмп Петра Нешаса Петру Маху пд дана 10 марта 2011 (http://www.svobodni.cz/files/docs/2011dopis-od-petra-necase.pdf ) 99 Шл. 140, став 2 Угпвпра п функципнисаоу Еврппске уније (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0047:0200:CS:PDF ) 100 Прптпкпл (бр. 15) o неким пдредбама кпје се тишу Уједиоенпг краљевства Велике Британије и Северне Ирске (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0201:0328:CS:PDF ) 101 Прптпкпл (бр. 16) o неким пдредбама кпје се тишу Данске (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0201:0328:CS:PDF ) 102 Шл. 48, став 6 Угпвпра п Еврппскпј унији (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0013:0046:CS:PDF ) 103 Закљушци Еврппскпг савета 16. и 17. децембра 2010 (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/CS/ec/118589.pdf ) 104 Шл. 10a Устава Републике Шещке (http://www.psp.cz/docs/laws/constitution.html ) 105 Изјава за јавнпст Herman van Rompuy 16.12.2010 (http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cms_data/docs/pressdata/en/ec/118572.pdf ) 106 Закљушак Уставнпг суда Pl. ÚS 19/08, č. 446/2008 Sb. (уставнпст Лисабпнскпг угпвпра I), ташка 41 (http://nalus.usoud.cz/Search/GetText.aspx?sz=Pl-19-08_1 ) 107 Закљушак Уставнпг суда Pl. ÚS 19/08, č. 446/2008 Sb. (уставнпст Лисабпнскпг угпвпра I), ташка 1 (http://nalus.usoud.cz/Search/GetText.aspx?sz=Pl-19-08_1 ) 108 Закљушак Уставнпг суда Pl. ÚS 19/08, č. 446/2008 Sb. (уставнпст Лисабпнскпг угпвпра I ), ташка (http://nalus.usoud.cz/Search/GetText.aspx?sz=Pl-19-08_1 ) 109 Закљушак Уставнпг суда пд 3.11.2009 у вези Лисабпнскпг угпвпра II (http://www.concourt.cz/clanek/GetFile?id=4079 ) 110 Писмп Петра Нешаса Петру Маху пд дана 10 марта 2011 (http://www.svobodni.cz/files/docs/2011-dopis-od-petra-necase.pdf ) 111 Гпвпр Петра Нешаса на кпнгресу ПДС-а (ODS) 22.10.2011 (http://www.ods.cz/clanek/72-petrnecas-musime-mit-dostatek-pokory ) 112 Резплуција кпнгреса ПДС-а (ODS) 22.10.2011 (http://www.ods.cz/clanek/92-usneseni-22kongresu-ods ) 93
113 Расправа у Сенату 25. априла 2012 п предлпгу владе за даваое пдпбреоа за измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/hlasovani?action=steno&O=8&IS=4786&D=25.04.2012#b12 727 ) 114 Расправа у Сенату 25. априла 2012 п предлпгу владе за даваое пдпбреоа за измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/hlasovani?action=steno&O=8&IS=4786&D=25.04.2012#b12 727 ) 115 124 Расправа у Сенату 25. априла 2012 п предлпгу владе за даваое пдпбреоа за измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/hlasovani?action=steno&O=8&IS=4786&D=25.04.2012#b12 727) 116 Расправа у Сенату 25. априла 2012 п предлпгу владе за даваое пдпбреоа за измену Угпвпра п функципнисаоу ЕУ (http://www.senat.cz/xqw/xervlet/pssenat/hlasovani?action=steno&O=8&IS=4786&D=25.04.2012#b12 727 ) )
3. Пут ка суверенитету 1 Саппщтеое Председника републике п пдлуци Уставнпг суда пд дана 3 нпвембра 2009 (http://klaus.cz/klaus2/asp/clanek.asp?id=CF9ck3EXsEbC ) 2 Уставни закпн пд дана 25 нпвембра 1992 п престанку ппстпјаоа Шещке и Слпвашке Федеративне Републике (http://aplikace.mvcr.cz/archiv2008/sbirka/1992/sb110-92.pdf ) 3 Шещка је ипак за свпју усвпјила шехпслпвашку заставу са плавим клинпм 4 Устав Савеза спвјетских спцијалистишких република пд 7 пктпбра 1977 (http://constitution.garant.ru/DOC_1449448.htm#sub_para_N_800 5 Угпвпр кпји меоа с пбзирпм на Гренланд, Угпвпр п псниваоу Еврппске заједнице.Службени лист ЕЗ L 29/1 z 1. фебруара 1986 (дпступан на http://www.petrmach.cz/Greenland-Treaty.pdf ) 6 Бешка кпнференција п међунарапднпм угпвпрнпм праву, УН 1969 (http://untreaty.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/1_1_1969.pdf ) 7 Службени лист ЕУ C306/40 пд 17. децембра 2007 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2007:306:0010:0041:CS:PDF ).У прешищћенпм тексту Угпвпра п Еврппскпј унији нпси шлан,кпји пписује ппступак иступаоа шланске државе,брпј 50 – Службени лист ЕУ C83/43 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0013:0046:CS:PDF) 8 Севернпатлантски угпвпр (http://www.nato.int/cps/en/natolive/official_texts_17120.htm ) 94
9 Кпнсплидпван текст Угпвпра п псниваоу Еврппске уније,Службени лист ЕУ C321 E/79 пд 29. децембра 2006 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2006:321E:0001:0331:CS:pdf ) 10 Нпр. уредба Кпмисије 1892/2004 пд 29. пктпбра 2004 пдредила је за нпве замље шланице за 2005 гпдину квпту на увпз банана на 460 хиљада тпна, щтп је птприлике 100 грама на пспбу седмишнп 11 Директива Савета ЕУ бр. 74/1999 пд дана 19. јула 1999, кпјпм се утврђују минимални стандарди за защтиту кпка нпсиља (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=DD:03:26:31999L0074:CS:PDF ) 12 Web Еврппске кпмисије (http://ec.europa.eu/internal_market/top_layer/index_18_en.htm# ) 13 Саппщтеое Кпмисије Еврппскпм парламенту и Савету COM(2008) 660 пд дана 21. пктпбра 2008 (http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2008:0660:FIN:en:PDF ) 14 J. Laughland: Загађени извпр.Недемпкратски ппшетци еврппске идеје. Prostor 2001. 15 F. A. Hayek: Пут у рппствп. Barrister & Principal 2004, стр. 182 16 C. Sabel – J. Zeitlin: Active Welfare, Experimental Governance, Pragmatic Constitutionalism: The New Transformation of Europe. University of Wisconsin-Madison 2003., стр. 2 17 F. A. Hayek:Пут у рппствп. Barrister & Principal 2004, стр. 181 18 F. A. Hayek:. Пут у рппствп Barrister & Principal 2004, стр. 191 19 „ Улпга Еврппе у данащоем глпбализпванпм свету “.Гпвпр на кпнференцији п глпбализацији , 31. маја 2004 у Амстердаму . 20 Gerhard Schröder, у гпвпру „European Economic Policy – Trends and Opportunities“ на кпнференцији SPD 4. септембра 2001 у Берлину. Цитиранп у Laissez Faire (септембар 2001), стр. 3 21 Alan Oxley: Trade Places?, публикпванп 24. фебруара 2004 на (www.techcentralstation.com ) 22 A. Oxley – K. Osborne – L. Marty: Environmental Trade Barriers. Australian APEC Study Center 2003), стр. 8 23 Пре преузимаоа еврппскпг царинскпг тарифника прпсешна царина у Републици Шещкпј је изнпсила (2001 гпдине) 2,2% а нпр. Естпнија није наплаћивала никакве царине 24 (http://www.money-go-round.eu/zeme.aspx?id=2 ) 25 C. Booker – R. North: The Great Deception: The Secret History of the European Union. Continuum. London 2003, стрr. 92 26 The Economist 8. října 2004, стр. 23 27 Угпвпр п псниваоу ЕФТА (http://www.efta.int/legal-texts/eftaconvention/~/media/Documents/legal-texts/efta-convention/efta-convention-texts/convention2001.ashx ) 28 Сппразум п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру (http://www.euroskop.cz/gallery/2/773dohoda_o_ehp.pdf ) 29 Кпнсплидпвана верзија Угпвпра п псниваоу Еврппске заједнице (http://eurlex.europa.eu/cs/treaties/dat/12002E/htm/C_2002325EN.003301.html )
95
30 Уредба Савета (ES) бр. 539/2001 пд дана 15. марта 2001 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:2001R0539:20070119:CS:PDF )
4. Визе сампсталне Републике Чещке 1 Прптпкпл 38a Сппразума п ЕЕП п финансијскпм механизму Еврппскпг екпнпмскпг прпстпра пд дана 28 септембра 2007 (http://www.eeagrants.org/asset/107/1/107_1.pdf ) 2 Сппразум између Краљевине Нпрвещке и Еврппске заједнице п финансијскпм механизму за перипд 2004-2009 (http://www.eeagrants.org/asset/110/1/110_1.pdf ) 3 Hospodářské noviny 12. пктпбар 2004 4 Гпвпр министра инпстраних ппслпва Исланда Halldór-а Ásgrímsson-а на међунарпднпј кпнференцији у Akureyr-и 9.септембар 2004 (http://www.utanrikisraduneyti.is/frettaefni/raedurHA/nr/2340 ) 5 Саппщтеое секретаријата EEA Grants 13. јануара 2010 (http://www.eeagrants.org/id/1443 ) 6 Мемпрандум п разумеваоу између Савета ЕУ и Щвајцарске федералне владе (http://www.swisscontribution.admin.ch/poland/ressources/resource_en_166649.pdf ) 7 Сппразум између Еврппске заједнице и Щвајцарске кпнфедерације п пппрезиваоу щтедое .Службени гласник ЕУ L 385 пд 29. децембра 2004 (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2004:385:0030:0042:EN:PDF ) 8 Изјава престплпнаследника Алпјза Лихтенщтајнскпг на кпнференцији за нпвинаре 19. фебруар (http://www.fuerstenhaus.li/de/presse/reden/dok_archiv-2008/2008_02_19__Statement_SDE_Medienkonferenz.pdf ) 9 Недељник The Economist, 6. јануар 2007 10 Дневник La Liberation, 2. јануара 2007 (http://www.liberation.fr/tribune/010189928-johnny-unexil-utile ) 11 Дневник Neue Zürcher Zeitung 7. јануара 2007 12 Статистишки преглед Щвајцарскпг завпда за статистику пд 16. јуна 2009 (http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/03/22/press.Document.121497.pdf ) 13 Статистика Щвајцарскпг завпда за статистику (http://www.bfs.admin.ch/bfs/portal/de/index/themen/01/07/blank/key/01/01.html ) 14 Саппщтеое Немашкпг завпда за статистику бр. 494 пд 17. децембра 2009 (http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Presse/pm/2009/12/PD09__4 94__124,templateId=renderPrint.psml ) 15 Британски дневник The Independent 1. јула 2007 (http://www.independent.co.uk/news/world/europe/german-brain-drain-at-highest-level-since-1940s451250.html) 16 Изјава Престплпнаследника Алпјза Лихтенщтајнскпг на кпнференцији за щтампу 19. фебруар (http://www.fuerstenhaus.li/de/presse/reden/dok_archiv-2008/2008_02_19__Statement_SDE_Medienkonferenz.pdf )
96
17 Закљушци Председнищтва ЕУ, Еврппски Савет , Лисабпн 24 март 2000 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/00100-r1.en0.htm ) 18 Закљушци Председнищтва ЕУ, Еврппски Савет, Барселпна 16. март 2002 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/71025.pdf ) 19 Закљушци Председнищтва ЕУ, Еврппски Савет ,Лисабпн 24 марта 2000 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/00100-r1.en0.htm ) 20 Закљушци Председнищтва ЕУ, Еврппски Савет, Барселпна 16. марта 2002 (http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/71025.pdf ) 21 Стенпграфски записник заседаоа Ппсланишке скупщтине 18. децембра 2003 (http://www.psp.cz/eknih/2002ps/stenprot/008schuz/s008304.htm ) 22 Саслущаое Еврппскпг парламента.Пдгпвпри на питаоа за нпминпванпг кандидата за кпмесара Günter-a Verheugen-a (http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2004_2009/documents/dv/verheugen/verheugencs.pdf ) 23 Саслущаое Еврппскпг парламента.Пдгпвпри на питаоа за нпминпванпг кандидата за кпмесара Günter-a Verheugen-a (http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2004_2009/documents/dv/verheugen/verheugencs.pdf ) 24 Уредба Еврппскпг парламента и Савета бр. 1922/2006 пд дана 20. Децембра 2006 п псниваоу Еврппскпг института за рпдну равнпправнпст (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2006:403:0009:0017:CS:PDF ) 25 Hayek, F. A.: Улпга инфпрмација у друщтву. In: Ježek, T. (ed.) Liberální myšlení. Prostor. 1991, стр. 176 26 Gerhard Schröder, у гпвпру „European Economic Policy – Trends and Opportunities“ на кпнференцији SPD 4. септембра 2001 у Берлину.Цитиранп у Laissez Faire (септембар 2001), стр. 3 27 Радни дпкумент Еврппске кпмисије ''Трпщкпви неусвајаоа устава'' (http://ec.europa.eu/commission_barroso/wallstrom/pdf/final_report_21112006_en.pdf ) 28 František Palacký:П централизацији и наципналнпј равнпправнпсти у Аустрији , , Národní noviny, 21. децембра 1849 (http://texty.citanka.cz/palacky/isr2-b.html ) 29 Саппщтеое за јавнпст пптпредседника Владе за еврппске ппслпве Алекнадра Впндре 23. априла 2009 (http://www.eu2009.cz/cz/news-and-documents/press-releases/narodni-lisabonstikoordinatori-hovorili-v-praze-o-budoucnosti-lisabonske-strategie-18063/ ) 30 Радни дпкумент Еврппске кпмисије ''Кпнсултације п будућпј стратегији''ЕУ 2020'' KOM(2009)647 пд дана 24. нпвембра 2009 (http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/eu2020_cs.pdf ) 31 Радни дпкумент Еврппске кпмисије ''Кпнсултације п будућпј стратегији''ЕУ 2020'' KOM(2009)647 пд дана 24. нпвембра 2009 (http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/eu2020_cs.pdf ) 32 Директива Еврппскпг парламента и Савета 199/ 62 пд 17. јуна 1999 п наплати накнаде за кприщћеое пдређених путева пд стране теретних впзила (http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=DD:07:04:31999L0062:CS:PDF ) 33 Маргарет Ташер 21. марта 1984 , на Еврппскпм самиту у Фпнтенблпу (Fontainebleau). Цитиранп BBC. (http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4721307.stm )
97
34 Инаугураципни гпвпр председника САД Чпна Ф. Кенедија 20. јануара 1961. JFK Library. (http://www.jfklibrary.org/Asset-Viewer/BqXIEM9F4024ntFl7SVAjA.aspx ) 35 Za Muchou do Ivančic. Toulavá kamera. Шещка телевизија (http://www.ceskatelevize.cz/ivysilani/1126666764-toulava-kamera/212411000320422/ ) 36 Инаугураципни гпвпр председника САД Чпна Ф. Кенедија 20. јануара 1961.. JFK Library. (http://www.jfklibrary.org/Asset-Viewer/BqXIEM9F4024ntFl7SVAjA.aspx ) 37 Закпн п државнпм бучету за 2009 гпдину (http://www.mfcr.cz/cps/rde/xbcr/mfcr/475_2008_SR_P1_pdf.pdf ) 38 Државни заврщни рашун за 2009 гпдину (http://www.mfcr.cz/cps/rde/xchg/mfcr/xsl/statni_zav_ucet_56716.html?year=2009 ) 39 Шлан 130 и ставпви 3 и 14 Шлана 198 щвајцарскпг устава (http://www.servat.unibe.ch/icl/sz00000_.html ) 40 Шлан 128 щвајцарскпг устава (http://www.servat.unibe.ch/icl/sz00000_.html ) 41 Параграф 13 и 14 Шлана 198 щвајцарскпг устава (http://www.servat.unibe.ch/icl/sz00000_.html ) 42 Шлан 50 Устава Републике Шещке (http://www.psp.cz/docs/laws/constitution.html ) 43 Шлан 47 Устава Републике Шещке (http://www.psp.cz/docs/laws/constitution.html ) 44 У щвајцарскпм уставу се тражи за расписиваое референдума п грађанскпм (нарпднпм) вету петиција најмаое 50 000 бираша. Шлан 141 щвајцарскпг устава ( http://www.servat.unibe.ch/icl/sz00000_.html ) Исти лимит,50 000 бираша тражи нпви шещки устав за нпминацију кандидата за председника републике.Мпже се претппставити да би брпј пкп 50 хиљада пптписа бип примерен за спрпвпђеое нарпднпг вета у Републици Шещкпј. 45 Шлан 126 щвајцарскпг устава (http://www.admin.ch/ch/e/rs/101/a126.html ) 46 Предлпг уставнпг закпна п бучетскпј дисциплини (http://www.psp.cz/sqw/text/tiskt.sqw?o=4&ct=115&ct1=0 ) 47 Расправа у ппсланишкпј скупщтини 20 фебруара 2003 (http://www.psp.cz/eknih/2002ps/stenprot/010schuz/s010097.htm#r8 ) 48 Расправа у ппсланишкпј скупщтини 20 фебруара 2003 (http://www.psp.cz/eknih/2002ps/stenprot/010schuz/s010101.htm ) 49 Шлан 39, став 4 Устава Републике Шещке (http://www.psp.cz/docs/laws/constitution.html )
5. Закљушак 1 Устав Републике Шещке (http://www.psp.cz/docs/laws/constitution.html ) 2 Сппразум п Еврппскпм екпнпмскпм прпстпру (http://www.euroskop.cz/gallery/2/773dohoda_o_ehp.pdf )
98
99